999 УЖИЧКА НЕДЕЉА 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.

rs 1
 PRELEPI NOVOGODIŠNJI
UKRASI, DEDA MRAZOVI...

2
Petar Pan
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

Р
ешио ја страшне 1991. да из-
дајем новине. И то реклам-
не. И бесплатне. Нема по-
требе да објашњавам зашто је
деведесет прва, као и многе пре
и после ње била страшна годи-
на, моји вршњаци и старији де-
бело су је осетили на својој кожи,
и свега се и данас живо сећају, а
млађи, углавном, одавно не чи-
тају ништа, па ни новине, Ужич-
ку недељу поготову, па да, што би
рекао економиста у мени, не гу-
бим време и не траћим новински
папир без везе.
Елем, кренем те трагичне го-
дине да издајем рекламне нови-
не, не због неког посебног циља
и разлога, једноставно, тако се
заломило мени и мојој генераци-
ји - заломило нам се да будемо
прва генерација усмереног, зало-
мила нам се прва велика девал-
вација у Југославији таман када
смо постали пунолетни, у време
студија заломила нам се побуна
на Косову, а кад смо почели да
се запошљавамо започело је на-
ционалистичко лудило, у Југос-
лавији се све мање водила брига
о раду, а све више о рату, па је та-
ко генерацијама око моје радни
век почео прилично дискретно,
безначајно, али, зашто не рећи, и
прилично безнадежно. Наравно,
за све оне који нису на време по-
бегли што даље од земље сеља-
ка са брдовитог Балкана. Не бира
човек када ће да се роди, једно-
ставно, роди се, па како му буде,
неко то зове и судбина. Срећко-
вићи из генерације деценију пре
моје, када су били у најбољим го-
динама, закачили су време еко-
номског бума и хипи лудила по
Европи и Југославији, а ми нисмо
били те среће, нама су најбоље
године прошле у ратном окру-
жењу, санкцијама, несташици
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ У ЗЕМЉИ СЕЉАКА - 30. априла 1992. године уведене
НА БРДОВИТОМ БАЛКАНУ су нам, ничим изазване, санкци-
је, које нам не могу ништа. Не са-
999 мо да нам не могу ништа, што би
рекао Милошевић, него су и ве-
лика развојна шанса, што би ре-
као Тадић, за Велику светску кри-
- Када је Милошевић видео да и њихову пљачку и зу 2008. И тада је Милошевићева
апсолутистичку власт обесмишљава тако велика камарила, у циљу да опљачка и
инфлација, ангажовао је Драгослава Аврамовића, потлачи житеље Србије, изазвала
који је крајем јануара 1994. представио „нови“ невиђену инфлацију, која је 1993.
динар и зауставио инфлацију - прерасла у највећу хиперинфла-
цију у светској историји, већу чак
струје, бензина и еле- ше сам осећао потре- и оне чувене америчке са почет-
ментарних животних бу да се јавно супрот- ка двадесетог века. Санкције спо-
намирница, немаш- ставим лудилу које је ља, Милошевић изнутра, било је
тини и беди. Додуше, бујало на све стране, то заиста време у коме се једва
данас свега тога има у а то никако није мог- преживљавало, поготову ми ко-
изобиљу, али није, ре- ло у рекламном часо- ји смо били ван државне службе
као бих, ништа боље. пису. С обзиром да сам и обележени, као опозиционари,
Тада још релатив- 4-5 година пре тога, чувеном етикетом страних плаћ-
но млад, имао сам 28 уз помоћ пријатеља, еника и домаћих издајника, тако
година, покренем, за- буквално из ничега, популарном и ових дана.
што не рећи, први у измислио, покренуо Када је Милошевић видео
Југославији бесплат- и уређивао омладин- да и њихову пљачку и апсолути-
не рекламне новине. Ако изу- ске новине „Минут до дванаест“, стичку власт обесмишљава тако
змемо место где су се новине није ми издаваштво билo странo, велика инфлација, ангажовао је
делиле, југозападна Србија, бе- а како је у међувремену у Срби- Драгослава Аврамовића, који је
ше то врло добра и смела идеја. ји могао да се купи 386 рачунар крајем јануара 1994. представио
Назвао сам новине Водич, треба- и појавила се Вентура, програм „нови“ динар и зауставио инфла-
ло је да буду, много пре Гугла, па за тзв. стоно издаваштво, било је цију. Наравно, нема ту никакве
и интернета, водич за куповину. много лакше покренути новине. науке, све је то била представа за
Било је ту још неколико добрих У том периоду, појавила се у Ужи- неписмене сељаке на брдовитом
идеја за коришћење новотарије цу и опозиција, и, за разлику од Балкану, једноставно, требало je
зване персонални компјутер у те данашње опозиције, било је ту, само зауставити машине које су
рекламно-информативне сврхе. што се каже, људи од формата, штампале паре у Топчидеру, а то
Тек се појавили 286 рачунари, ко- начитаних, часних и марљивих, није била одлука Аврамовића,
ји се тада у Србији још нису ни нажалост, захваљујући здушном већ Милошевића, који је био тих
продавали, него га је из Немачке испирању мозга од стране тада- година господар живота, смрти и
донео Нешо Шунка, и то са сенза- шњих медија у Србији, многи од свега другог у Србији. Само пар
ционалних 2 мегабајта мемори- њих су, иако у много мањем броју година касније Милошевић је од-
је. Дакле, луд био, луд остао, са него данас, били заражени наци- лучио да поново штампа паре и
тим компјутером, и чврстом же- оналистичким лудилом. И тада на Аврамовића вратио одакле га је
љом да будем приватник и да се мејнстрим медијима, као и данас, и извукао - у анонимност. Мило-
бавим маркетингом, кренем ја у није могло да се зуцне против шевић, због санкција, није могао
боље сутра. И да сам рођен као власти, па су опозиционари ре- да се задужује у иностранству, за
Немац, Француз, Енглез или та- шили да своје идеје преточе у ло- разлику од њега, последњу деце-
ко неки Европљанин, можда бих кални часопис. Нису имали име, а нију наши властодрци немају по-
то и постао и остао до данашњих ја сам већ имао две идеје у опти- требе да инфлаторно финасирају
дана, међутим, ово је земља сељ- цају - Ужичка недеља и Ужичке сопствену власт - колико им за-
ака на брдовитом Балкану, поли- новине и једно вече, седећи са фали, задуже се у иностранству,
тичаре, Милошевића и осталу ба- Слободаном Симићем, понудих па, ако и то не буде довољно, на-
гру, апсолутно није занимао мој му да искористе име Ужичке но- штампају хартије од вредности,
маркетинг, док сам ја у Ужицу вине, јер су и пре Другог светског које, уз дебеле камате, понуде
припремао папире да регистру- рата у Ужицу кратко време изла- банкама.
јем фирму, они су Југу припрема- зиле новине са тим називом. И Елем, када је Аврамовић уки-
ли за рат. Чак су ме и претекли би тако, они су издали неколико нуо инфлацију, после пар месеци
за један дан. Ја сам фирму реги- бројева Ужичких новина, а ја сам изашао је први број Ужичке не-
стровао, гле комендије, 1. априла у јесен 1993. регистровао прак- деље. Ако се не варам, коштао
1991, а на Плитвицама је 31. марта тично прве приватне новине у један (нови) динар. На насловној
дошло до сукоба хрватске поли- Србији - Ужичку недељу. Дивно страни - одбојкашице Јединства,
ције и Срба, чиме је практично и је то било време за бизнис и из- које су тада жариле и палиле по
почео рат. Сећам се, био је неки давање новина - Југославија се теренима крње Југославије, али
изенадни снег, баш као и данас, распала и 27. априла 1992. године и у Европи. У оснивању Недеље
када пишем овај текст. направљена је, привремено, не- учествовала су и моја три приј-
Бандоглаво сам гурао Водич каква нова Југославија од нас и атеља - Милутин Јовичић - Лујо,
непуне две године, али све ви- од Црне Горе, а три дана касније легенда ужичког новинарства и
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs 3
 ИНФО
југословенске демократске опо- бавили новинарством. Таква по- же свако да лупета колико му се на, и оно што је било важно пре
зиције, Раде Јовановић - Врабац, зиција у земљи сељака на брдо- хоће, али се, суштински, у друшт- само две године, данас практич-
легенда југословенског хумора витом Балкану, сасвим сигурно, ву ништа није променило. Срећ- но не важи. У овом општем ме-
и афоризма, који је био и глав- је и најнеподношљивија. Свако ом те је оно мало приватизације тежу и већина људи не може да
ни уредник прва четири броја и иоле упућен зна да је српско но- почетком века урађено, јер, ка- нађе тачку ослонца, па због тога
још једна легенда српског афо- винарство, још од тих деведесе- да би се наш народ питао, најра- сви призивају „стара добра вре-
ризма и сатиричне приче - Сло- тих, оштро подељено на две гру- дије би сви да Тито васкрсне, да мена“, иако она, сва је прилика,
бодан Симић. Нажалост, Раде се пације, иако су и једни и други, постоје само државне фирме, да никада нису ни постојала. Ваљ-
преселио у вечна ловишта, а Лу- углавном, љути левичари. Једни се иде на посао и прима редовна да је та несигурност и условила
јо и Сима су ту свих 999 бројева, су увек спремни да вежу коња где плата и лепо живи. Као некад, што да се и пре три деценије и данас
што је права реткост и због че- газда каже и за пристојну месеч- би неки рекли. Не знам које је то већина житеља земље сељака на
га им дугујем неизмерну захвал- ну апанажу ће, не само писати све некад, ја сам у овом тексту опи- брдовитом Балкану увек здушно
ност. За све ове године, кроз про- што треба, него и глумити двор- сао последњих тридесет година опредељују за две ствари - наци-
сторије Недеље прошло је много ску луду по потреби, док тзв. не- хаоса незабележеног у светским ју и државну својину. Свима се то
пријатеља, и, можда и више, не- зависни, чврсто верују да је пра- размерама, а од 1945, барем две чини као добитна комбинација,
пријатеља, дуг је то период, 27 во новинарство када пишеш шта и по деценије није имало хлеба а заборављају (или не знају) да
година, многи од њих нису више хоћеш, колико и кад хоћеш, али, да се једе у Југославији, па прак- је та филозофија већ изазвала
међу живима. Не бих да ширим подразумева се, о туђем трошку. тично онда остаје та једна деце- два светска рата. Индивидуал-
причу на првих седам година, до Па неће ваљда такви генијалци нија „феноменалног“ живота, по- ност на овим просторима ника-
5. октобра 2000. године, свашта да напрежу мозак око тако про- следња деценија Титовог живота, да није била мање популарна не-
се ту дешавало, мало шта добро заичних ствари као што је - но- када је он узимао кредите шаком го данас.
и позитивно, али сам био још увек вац. Отприлике као и њихови ис- и капом по иностранству, због че- Упркос томе Ужичка неде-
довољно млад и наиван да веру- томишљеници уметници, глумци га смо и банркотирали одмах по- ља, поготову последњих годи-
јем да ће доћи боље сутра. Ипак, и слични лежерни државни служ- сле његове смрти. на, управо покушава да афирми-
да поменем јесен-зиму 1996, када беници. И баш због тога, Недеља Дакле, изузев те кредитне де- ше индивидуалце, који су својим
је, упркос максималном терору није омиљен часопис, да не упо- ценије од 1970. до 1980, у земљи радом и имагинацијом успели да
владајућег режима, захваљујући требим грубље речи, ни код јед- сељака на брдовитом Балкану ни- оставе траг у својој средини. Ве-
и Ужичкој недељи, СПС напокон них, ни код других, па, иако изла- кад се није добро живело, па ни личати колектив и политичаре је
изгубио власт у Ужицу. И по томе зимо дуже него други приватни данас, упркос Вучићевим тврдњ- просто, лако и материјално унос-
је Недеља остала доследна, раде- медији у Србији, наш наредни, ама да по Србији виђа располо- но, али ту нема никаквог изазо-
ћи оно што је основна функција хиљадити број, сигуран сам, не- жене и насмејане људе. Додуше, ва. А ко није спреман за изазов,
озбиљног новинарства - увек ће поменути престонички меди- он се вероватно креће међу сво- нека отвори пекару, посади ма-
максимално критична према вла- ји. Ни ови, ни они. јом партијском братијом, а њима, лине или посеје кромпир, уме-
дајућем режиму. Остали локални А како је било после „демо- заиста, никада боље у животу ни- сто да мучи и себе и новинарску
медији су, као и њихова старија кратског просветљења“, ових је било, нити ће. професију.
републичка браћа, што због нов- осамнаест година двадесет првог Искрен да будем, ваљда то И зато, наредни број је хиљ-
ца, што због незнања, увек били века? Исто. Иако је било све дру- иде са годинама, што се каже, сва- адити, па, да пожелимо себи да
уз власт. Са друге стране, други гачије, било је струје, бензина, ро- ке новине старе са својим чита- процвета још хиљаду цветова.
тзв. независни медији у Србији, у бе у радњама, није било инфлаци- оцима, првих десет година били А, ако ме питате да ли је вре-
жељи да преживе, више су прово- је, опет је, више-мање, све исто смо прилично „у току“, док после- дело и да ли се исплатило ових
дили време тражећи донаторе и до данашњих дана. Данас по- дњих десет година углавном пи- 999 бројева до сада - не, није, на-
пишући пројекте, него што су се стоје друштвене мреже, па мо- шемо о људима и појавама које против. А да ли би их поновио?
све мање познајемо и разумемо. Да сте ме питали пре две године,
РЕЧ-ДВЕ Колико видим, у сличној ситуаци- рекао бих из затрке - да, свакако,
ји су и сви други медији, како код али данас... Па, не могу ни ја на
Како мале Перице замишљају нас, тако и у свету, ово је век оп- све имати одговор.
штих превирања и брзих проме- Тони Станковић
државну функцију
Рекло би се да СНС власт по целој Србији лечи фрустрације из ИЗ ПОЛИЦИЈЕ
детињства. Изгледа да нису имали довољно играчака, па сад кад
су се дохватили буџета, решили да туђим парама испуне сопстве-
не недосањане дечачке снове.
Нападнут Нигеријац у Ужицу
Брнабићка је живи доказ да и од најгорег има горе. Припадници Министарства унутрашњих послова у Ужицу ухап-
На моју несрећу (можда и срећу), још памтим деведесете и “еки- сили су Д. С. (1990) због постојања основа сумње да је извршио
пу”. Сви ти који су онда били за “оног” Парошког, па “оног” Јовића, кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и
Вука Драшковића и кума му, и те сличне, све је то тај комуно-наци- нетрпељивости.
стички муљ, који свих ових година само мења облике и партије, али Он је осумњичен да је у спортској кладионици у Ужицу оштећ-
од своје идеологије не одступа, нити од жеље да господаре нашим еном држављанину Нигерије упутио погрдне речи, а потом у прав-
животима. И сада су се распиштољили. А само од нас осталих зави- цу оштећеног бацио и столицу и пепељару.
си до када ће. Па ви и даље дубоко забите главу у песак. Осумњичени ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем
Тони Станковић јавном тужилаштву у Ужицу.

ИЗДАВАЧ и ОСНИВАЧ: ВОДИЧ д.о.о. e-mail:redakcija@uzickanedelja.rs директор и главни и одговорни уредник: Тони Станковић urednik@uzickanedelja.rs, уредник фотографије: Милан Мијушковић, фото: Игор
Ђорђевић, уредник сатире: Слободан Симић. Сарадници: Предраг Ковачевић, Милорад Марјановић-Марона, Звездана Глигоријевић Aдминистрација: Радмила Јанковић. Маркетинг: Данијела Марковић oglasi@u-
zickanedelja.rs. Адреса редакције: Ужице, Трг Светог Саве бр. 2 Први број изашао 18.05.1994. год. Излази сваког другог петка. Претплата на жиро-рачун: Банка Интеза 160-13963-91 Годишња претплата - 1950 динара
(плус ПТТ), полугодишња - 975 динара (плус ПТТ). Огласно тел/факс: 522-827. Графичко уређење и штампа: ГРАФОС - Ужице, Видовданска 22 Лист је регистрован код Министарства за информисање Републике Србије
од 21.09.1993. године под регистарским бројем 1514. Уписан у Регистар јавних гласила РС 11.1.2010. под бројем БЈГ 26/2010. Рукописе и фотографије не враћамо и не хонораришемо и примамо искључиво у електрон-
ској форми. Сви објављени текстови су власништво Ужичке недеље и забрањено их је прештампавати како целе, тако и делове текста без дозволе уредника.

4 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999


БИГ БИЗМИС
„Мој киоск“
постављен без икаквог папира?
- У току ноћи, када је и постављен спорни киоск, развучен је кабал у дужини око 100 метара
по спољњем ободу плафона продавница у низу… и коришћена приватна тераса на првом спрату
С
лучај „трафика“ поново је
актуелан. Стара трафика,
која је измештена испред
некадашње „Југопластике“ десе-
так метара даље, испред зграде
Бели двор, испред улаза 46 и 48,
измештена је, да би, по мраку, у
среду вече постављена другaчија
трафика „Мој киоск штампа“.
Око 19.30 часова камион са
трафиком, виљушкар и два „кеди“
возила зауставили су се на главној
улици. Кренуло је истоварање, ко-
је је трајало више минута. Затим је
„Мој киоск“ постављен и радници
су почели да каче струју.
Одмах се окупила група стана-
ра из поменутих зграда.
– Тражили смо од тих радника
да нам покажу било какав папир,
документ или решење на осно-
ву чега то раде. Ништа нису има-
ли код себе. Позвали смо и кому-
налну полицију и полицију. Дошли
су убрзо. Комунални полицајац је
званично од радника тражио до-
кумент и они нису имали било шта
да му покажу. Међутим, звали су
некога, ваљда директора. Тај ди-
ректор је разговарао са комунал-
ним полицајцем и рекао му да је
Градско веће наводно данас у 15
сати донело одлуку о постављању
овог објекта. Њихово овлашћено
лице се позива на градоначелни-
ка и да је тај папир код градона-
челника. Ту се прича завршава.
Ови људи су наставили даље да
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
БАХАТОСТ
зграде „Бели двор“ -
раде. Као што сте видели, спрове-
ли су ваздушно кабл до терасе, ту
га провукли и развукли га око 70
метара даље, ваљда до драгсто-
ра. Иде ваздушном линијом, као
на вашару – рекао је Жељко Мора-
чанин, потпредседник Скупштине
станара из броја 48 и додао да ће
сутра тражити од ЕПС-а информа-
цију да ли постоје технички усло-
ви за овај енергетски кабл.
Станари ових зграда пре де-
сетак дана званично су били код
начелника за урбанизам Зорана
Деспића и тражили да се киоск
измести са те локације, а потом
су и званично упутили такав зах-
тев, а потписали су га председни-
ци савета станара 46, 48 и 50. Ту су
тражили да се преиспита одлука
Градског већа о постављању овог
објекта.
– Када смо били код Деспића,
једино објашњење које нам је да-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
то, јесте да је то привремени обј-
екат и да ће убрзо бити склоњен.
Он јесте склоњен, али су вечерас
истоварили нови киоск – додао је
Морачанин.
За четвртак, 15. новембра, у 17
часова станари из 46, 48 и 50 на-
јавили су протест, а како сазнај-
емо протесту ће се прикључити
цео блок Ц.
– Покренућемо и петицију за
уклањање објекта, јер тај објекат
нарушава амбијентални простор
испред Белог двора. На овом ме-
сту никада није било трафике, а
где је до пре десет дана стајала,
била је пуних 25 година. Да ли је
некоме од власника локала засме-
тала, па су је преместили овамо,
не знам. У сваком случају, овом
киоску није место овде и ми ће-
мо покушати на све могуће легал-
не начине да се склони – рекао је
Морачанин.
Сутрадан је протест и одржан.
Било је присутно око 50 станара.
Станари су покренули петицију
за уклањање киоска, а истовре-
мено су упутили молбу Електро-
привреди Србије, огранак Ужице,
за проверу о издавању сагласно-
сти и техничких услова за поста-
вљање енергетског кабла на ло-
кацији Димитрија Туцовића 44
(испред зграде „Црна дама“) до
Димитрија Туцовића 48 (зграда
„Бели двор“). У том допису је на-
писано да су „у току ноћи, када је
и постављен спорни киоск, раз-
вучен је кабал у дужини око 100
метара по спољем ободу плафо-
на продавница у низу… и кори-
шћена приватна тераса на првом
спрату зграде „Бели двор“, влас-
ника Станковић Борке“. На основу
свега, станари траже, у циљу без-
бедности станара и грађана, да
надлежне службе ЕД провере да
ли наведени киоск има било кaкву
дозволу за постављање енергет-
ског кабла са техничким услови-
ма, а ако га нема, да издају налог
да се исти уклони.
Станари су обавестили и Про-
тивпожарну инспекцију МУП Ужи-
це о „нелегалном постављању
енергетског кабла без услова и
техничке документације“. Упозо-
рили су на могућност избијања
пожара и затражили да се кабл
хитно уклони.
З. Г.
5
 ИНФО
ВРУТЦИ ПУНИ, А ЋЕТИЊА САМО ШТО НЕ ПРЕСУШИ
Нови помор рибе у Ђетињи
Ђ
етиња је у четвртак пре подне била потпуно бела. Очевици ка-
жу да је од канализационог испуста код хотела „Златибор“, па
низводно, вода била млечно бела. Још више су били запањени
када су видели да Ђетињом плови мртва риба.
– Из канализационог испуста испод хотела „Златибор“ прво је по-
текла сама фекалија, која је јако смрдела, а онда и бела вода. Одмах су
се ангажовали Ћитић из Црвеног крста и младићи из удружења спорт-
ских риболоваца „Аласи са Ђетиње“. Они су вадили рибу из Ђетиње у
канте и пребацивали је у чистији ток. Страдало је око 100 јединки зре-
ле рибе, од 15 до преко 50 цм и то највише пастрмке и липљана – ка-
же Радомир Ђерић.
Ово није први пут да Ђетиња побели и да по њој плива мртва ри-
ба. Велики помор рибе је и 2016. године, а Завод за јавно здравље је
саопштио да је узрок угинућа рибе титан-диоксид, бели пигмент, од-
носно адитив који се користи у производњи свих врста боја, намаза и
лакова односно у производњи грађевинских материјала такве врсте.
Загађивач још није пронађен.
Комунална инспекција и надлежна републичка инспекција и овај
пут су излазили на терен. Републичка инспекторка за заштиту живот-
не средине рекла је новинарима да су обављене све процедуралне
радње, а надлежно министарство је обавештено о догађају.
У Заводу за јавно здравље кажу да им није наложено да узму узор-
ке воде.
- Нисмо добили никакав налог за узорковање воде, а и не чуди нас
што је поново дошло до ове појаве, пре свега што немамо колектор за
пречишћавање отпадних вода, а и веома је низак ниво Ђетиње – рек-
ли су у Заводу за јавно здравље.
З. Г.
6 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
РАЗРЕШЕНО УБИСТВО?
Пронађен убица
ужичког погребника
П
олиција је ухапсила В. Б. (31) из Пријепоља, под сумњом да је
средином јануара ове године убио Сава Гачанина (64), власника
предузећа за погребне опреме „Конкордија“. Њему се на терет
ставља тешко убиство. Полиција је ухапсила и Ч. М. (32) из Ужица, који
се сумњичи за непријављивање припремања кривичног дела, непри-
јављивање кривичног дела и учиниоца и прикривање.
- Сумња се да је М. Ч. знао да В. Б. припрема извршење кривичног
дела, да је набавио пиштољ, као и да је са њим присуствовао проби
ватреног оружја. Такође, М.Ч. се терети да В. Б. није пријавио, иако му
је он признао убиство – сазнајемо у ужичкој полицији.
Тело Сава Гачанина, познатог као Саво Гробар, нађено је у хладњ-
ачи предузећа ујутру 14. јануара ове године. На спрату предузећа на-
лазио се и стан жртве, у ужичком насељу Сењак.
- Нигде није било трагова крви, али сумњу да је у питању злочин из-
азвала су врата која су била споља закључана. Зато је наложена обдук-
ција. Утврђено је да је убијен са хицом из непосредне близине из пиш-
тоља П56 у потиљак. Код Сава су многи долазили у било које доба дана
и ноћи због погребних услуга. Зато се сумња да је те вечери убица, ко-
ји живи недалеко од „Конкордије“, дошао на врата и позвонио, жртва
је отворила врата, убица ушао са њом унутра и пуцао му у потиљак.
Затим је тело затворио у хладњачу и закључао – рекао је наш извор
близак истрази.
Мотив је највероватније била пљачка, јер је убица са собом однео
и торбицу коју је Гачанин носио, али и не скупоцени сат, који је по-
гребник имао на руци.
Предузеће “Конкордија” је прво приватно предузеће погребне
опреме у Ужицу и основано је 1987. године. Делатност је комплетна
припрема за сахране, превоз покојника у земљи и иностранству, али
и пружање услуга хладњаче за покојнике.
По налогу Вишег јавног тужилаштва у Ужицу, осумњиченима је
одређено задржавање до 48 сати и уз кривичну пријаву биће при-
ведени тужиоцу.
З. Г.
СЛУЧАЈ БАЗЕН
Откази спасиоцима
Д ва спасиоца на Градском базену Бранко Анђић и Иван Даниловић,
који су радили 14. октобра ове године, када је дошло до утапа-
ња Игора Богосављевића (38) из Ужица, добили су отказе због тешке
повреде радне дисциплине. Управник Дејан Јовановић (Јединствена
Србија) постављен је на радно место стручног сарадника. То је пот-
врдио Бранко Богићевић, директор ЈП „Велики парк“, у чијем саставу
послује Градски базен.
Игор Богосављевић је преминуо на ВМА након шест дана од ута-
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999
 ИНФО
пања. Тог дана два спасиоца нису били на својим радним местима. По-
којни Игор је под водом провео више од четири минута.
Поведен је и истражни поступак. После месец дана поступак још
није завршен. Од извора блиског истрази сазнајемо да је полиција већ
доставила један извештај, али је тужилац тражио допуну извештаја, ко-
ји се односи на медицинску документацију.
- Када се комплетира извештај полиције, тужилац ће на основу при-
купљених података утврдити да ли има елемената кривичног дела –
речено нам је у Вишем тужилаштву у Ужицу.
З. Г.
ОСНОВАН САВЕЗ ЗА СРБИЈУ У УЖИЦУ
Сменићемо
актуелни режим!!!
- На нама је да се изборимо за парче демократије
и за светлост на крају тунела, где ћемо моћи да
спроводимо свој програм - Једино удружени и једино
заједно можемо да на прави начин представљамо
интересе људи и победимо овај режим - Данашња
власт у граду је уназадила град и ниједно предизборно
обећање није испунила – Треба спровести у праксу
афирмација породице и породичне вредности, јер када
имамо стабилну породицу, настаје боље друштво -
Ј
ован Марковић (ДС), Владимир Виријевић (Здрава Србија), Влади-
мир Ристовић (Српски покрет Двери), Бојан Митровић (Нова Срби-
ја) и Владе Ристановић (Удружени синдикати Слога) потписали су
сарадњу на локалном нивоу за Савез за Србију.
Милан Стаматовић, лидер Здраве Србије, рекао је да су се окупи-
ли на локалном нивоу да би заједнички наступали на локалним и, све
извеснијим, парламентарним изборима.
- Циљ овог савеза јесте да се изборимо за фер и демократске из-
боре, да ослободимо медије и да спроведемо наш програм у 30 тача-
ка, које су чланице Савеза усвојиле, а односи се на битна и круцијална
питања за функционисање националног интереса по питању Косова,
борба против корупције и заштита националних интереса, али су и бит-
не остале тачке. Да би дошли у могућност да испунимо ових 30 тачака,
прво морамо да променимо ову недемократску власт. У овим услови-
ма, медијске блокада и шиканирање опозиције и изношење неистина
о лидерима чланица Савеза за Србију, практично је немогуће проме-
нити владајућу партију. На нама је да се изборимо за парче демокра-
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
тије и за светлост на крају тунела, где ћемо моћи да спроводимо свој
програм – рекао је Стаматовић обраћајући се окупљеним.
- Овде у Ужицу има пуно разлога и пуно могућности да Савез пред-
стави свој програм и да на неким предстојећим парламентарним избо-
рима буде снага која ће преузети власт и вршити власт. Није нам боље
у односу на период од пре шест година. Изгубили смо медије и не мо-
жемо да се одбранимо од неистина, а власт је преузела и све инсти-
туције система. Власт локалне изборе вештачки изазива и одржава, и
не би ме чудило да то ураде и у Ужицу. Избори нису на фер начин од-
ржани, није ово изборна воља, то је углавном куповина гласова и гла-
сача. Зато се поставља питање, да ли да се излази на изборе? - рекао
је лидер Здраве Србије.
Он је изразио сумњу да и у Ужицу може доћи до превремених ло-
калних избора, јер како каже, тако их је лакше контролисати, а и ми-
нистри имају више времена за посете.
- Ипак, мислим да у Ужицу не-
мају шансе, јер немају никаквих
резултата. Имају само шминку
и намештене тенедере, на који-
ма се увећавају цене по 5 до 10
пута у односу на тржишне цене.
Упоредите цену овог споменика
на кружном току са спомеником
Крсте Смиљанића, који смо ми
радили на Златибору. То је огром-
на разлика. Али, то грађани плаћ-
ају. Немам могућности да се суче-
лим са градоначелником Ужица
или са било којим председником
општине у окружењу, а сви ме на-
зивају криминалцем. Али, ето, њих је десет, а ја сам, и спреман сам да
укрстимо аргументе о било којој теми, било да је функцинисање са-
моуправе, шта су то значајно направили и другог.
Јован Марковић (ДС) је рекао да у сусретима са грађанима пре-
овладавају два утиска.
- На многим трибинама и другим контактима Савеза за Србију и
грађана у Западној Србији, доминантан је утисак да је потребно да се
удружимо и да је после шест година доста подела и у опозицији, свим
странкама који чине другу групацију, преовладава сазнање да једино
удружени и једино заједно можемо да на прави начин представљамо
интересе људи и победимо овај режим. Други утисак је да је људима
доста подела. Дошло је време да свим квазитеоретичарима, квазиин-
телектуалцима, квазианалитичарима кажемо да људи у Србији више
не желе да се деле на издајнике и патриоте, да нам је доста подела на
леве и десне, на плаве и жуте, црвене и црне, зелене и остале. Ово
друштво се налази у озбиљним проблемима. Јако је важно да у наред-
ном периоду избегнемо све те замке које се испред нас постављају у
виду политичких разлика, политичких идеологија и свега онога што
се покушава са стране, пре свега режима и странака које чине режим,
7
 ИНФО
да се наметне као нека важна тема. У поређењу са тим, које све странке
чине владајући режим и које странке чине опозицију, видећете упра-
во да они немају право да причају о било каквим идеолошким поде-
лама. Молим вас да у наредном периоду сви заједно разговарамо о
овим 30 тачака које су ујединиле ове људе и да разлике оставимо не-
где по страни. У наредном периоду, грађани Ужица и Запдане Срби-
је озбиљно очекују да се организујемо, ангажујемо и покушамо да тај
комплетан опозициони потенцијал усмеримо у правцу нуђења реше-
ња, идеја и новог програма, и да на тај начин добијемо поверење љу-
ди – рекао је Марковић.
Владимир Ристовић (Српски покрет Двери) каже да су се овде оку-
пили добро расположени, а сви различити, али јединствени око је-
динственог циља.
- Наш заједнички циљ је управо удруживање, како бисмо на избо-
рима остварили што бољи резултат. Српски покрет Двери ће настој-
ати да у складу са својим програмским опредељењима ради на про-
моцији породице. Локална средина је простор у коме се највише могу
спровести у праксу афирмација породице и породичне вредности, јер
када имамо стабилну породицу, која представља окосницу развоја јед-
ног система, не само економског већ културолошког и сваком другом
погледу, настаје боље друштво. Верујем у наш успех, јер само заједно
и сложно можемо доћи до коначног циља, а то је победа овог систе-
ма – рекао је Ристовић.
Владимир Виријевић из Здраве Србије рекао је да је циљ, због че-
га се ова странка одлучила да буде један од оснивача Савеза за Срби-
ју у Ужицу, јесте промена актуелног режима.
- Тако ћемо коначно да решимо пробелме са којима се наши су-
грађани суочавају. Као одборник Здраве Србије у Ужицу у више на-
УДРУЖЕЊЕ РОДИТЕЉ УЖИЦЕ
Чувајте себе, али и друге!
П
олицијска управа у Ужицу и Удружење ,,Родитељ “ Ужице у окви-
ру пројекта ,,Чувам себе и друге”, у сарадњи са Агенцијом за
безбедност саобраћаја у петак, 16. новембра у Градском кул-
турном центру организовали су трибину на тему развијања свести
младих возача о штетном утицају алкохола и психоактивних супстан-
ци на способност управљања моторним возилима. Након трибине,
матуранти свих ужичких средњих школа, којих је на оба предава-
ња било око три стотине, испробали су симулаторе алкохолисано-
сти при вожњи.
8 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
врата сам се залагао да почнемо да се бавимо реалним живoтом, а
не да шминкамо град, а проблеми се нагомилавају из дана у дан. Као
одборник сам предлагао да се помогне пољопривредницама који су
претрпели штету, да се помогне породиљама и будућим мајкама због
накарадног закона, да се коначнио реши питање трансфузије крви у
граду, да се улице које асфалтирају не раде по више пута. Овај режим
и овакав начин владавине у граду евидентно не фукционише – рекао
је Виријевић.
Бојан Митровић (Народна странка) је рекао да је разлог оснивања
Савеза успотављање нормалног друштва и правне државе.
- Данашња власт у граду је уназадила град и ниједно предизбор-
но обећање није испунила. Верујем у овај тим људи и у овај Савез да
ће зауставити назадовање града и да ће људи који су у граду остали
добити шансу и имати перпсективу.
Владе Ристановић (Удуржени синдикат Слога) каже да су присту-
пили Савезу за Србију из само једног разлога, а то је да поправе права
радника, јер данас, како каже, радник нема скоро никаква права.
- Овај синдикат је основан 2008. године и тада је донета одлука о
уској сарадњи са политиком, како бисмо као синдикат могли да уче-
ствујемо у изради, доношењу и примени закона, понајвише Закона о
раду. Актуелни Закон о раду у Србији је најнеповољнији у целој Евро-
пи и минимална цена рада је најмања у Европи. Залагаћемо се да уки-
немо брутални обрачун власти са најугорженијим социјалним кате-
горијама становништва, а пре свега ту мислим на мајке са оболелом
децом, породиље и срамну крађу пензионера – рекао је Ристановић
и позвао друге синдикате да се прикључе, а не да буду продужена ру-
ка власти.
Звездана Глигоријевић
Овом приликом, осим изузетно корисног предавања Душка Пе-
шића из Агенције за безбедност саобраћаја, гости трибине били су и
Кристина Грбовић из Чачка и Славиша Савић из Шапца, обоје члано-
ви Савеза параплегичара Србије. Њихове личне исповести, као оних
чија је младост уништена због пребрзе вожње и невезивања појасе-
ва, што их је након удеса везало за инвалидска колица, пробудила је
јаке емоције међу младима. Нетремице су слушали предавања ових
младих људи чији су се животи променили у секунди.
Удружење ,,Родитељ” и Полицијска управа у Ужицу заједно спро-
воде полигонске вежбе са такозваним пијаним наочарима у свим
средњим школама, што наилази на добар одзив а и на задовољство
родитеља, како су дрога и алкохол постали горући проблем међу
младима.
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999
 ИНФО
ЛЕПА АКЦИЈА ОПШТИНЕ ЧАЈЕТИНА
Подела бесплатних
ауто седишта бебама
С
авет за безбедност у саобраћају општине Чај-
етина је, уз помоћ Агенције за безбедност са-
обраћаја и Центра за промоцију безбедности
саобраћаја, 5. новембра у свечаној сали општине Ча-
јетина поделио поклоне свим бебама рођеним ове
године, и то 40 ауто седишта за породице са терито-
рије општине Чајетина, са циљем да буде традицио-
нална и у наредном периоду. Подели седишта прет-
ходило је обраћање председника општине, Милана
Стаматовића, потом предавање Ненада Јевремови-
ћа испред Агенције и практична обука о постављању
седишта у возила и везивању деце у њима од стране
Маријане Јовановић из Центра за промоцију безбед-
ности саобраћаја.
Представници Удружења ,,Родитељ“, кao и школе
,,Газела ауто“ и професор Драган Илић из саобраћајне школе са сво-
јим ученицима, били су позвани као гости и сарадници, јер са Срђа-
ном Радовићем из Савета за безбедност општине Чајетина сарађују
у волонтерском раду на пољу обука и прегледа седишта за савесне
родитеље, као и осталих активности везаних за безбедност младих
у саобраћају. У препуној сали чули су се и гласови најмлађих, а били
су родитељи из Чајетине, Златибора, Рожанства, Гостиља, Мачката,
Мушвета, Љубиша, Криве Реке, Шљивовице и Бранешаца. Подељена
су седишта за тежину од 9 до 36 кг, али су показана сва три типа и да-
ти савети присутнима.
Према статистикама, деца у чак 56 посто случајева настрадају као
путници пре него пешаци, наша земља је и даље у црној зони по пи-
тању коришћења дечјих седишта и важи за небезбедну регију, а што
се тиче правилног везивања седишта и деце у њима, само 20 посто је
исправно, дакле, сваки пети случај. Симптоматична је и појава да се
ВЕЛИКИ РАТ
Понижење
- Говорио сам да се зауставе у Београду,
да је том бандитском српском народу
довољна казна заузимање престонице -
Кзе, Тријумфалну
ришом, готово стидно, погасише Французи фењере слободе на
које су били толико поносни. Спусти се мрак на авенију Шанзели-
капију, Ајфелов торањ, чак су и звона са катедрале
НотрДам, на коју окачише заставу државе Косово, звучала злокоб-
но, најављујући нека тешка времена које се спремају.
Стогодишњицу великог рата запамтићемо као дан када су пога-
зили српске гробове. Брутално и сурово ударили шамар, од ког сва-
ком нормалном Србину и даље одзвања у ушима.
Јасно је да је политика курва. Приоритети у савременом свету се
брзо мењају, пријатељи бришу, а нова савезништва склапају, у ходу,
за једнократну употребу или на дужи рок, свеједно је!
Бар смо ми, Срби, свикли на издаје, предаје и продаје.
Али оно што се не може променити никада, а то су чињенице ко-
је јасно и непобитно говоре да је Србија у том страшном, ужасном
рату, изгубила готово милион и триста хиљада становника тј. трећ-
ину популације или половину мушких глава и била на страни пра-
ведних и победника!!!
Господин француски председник није нашао за сходно да макар
прошапуће име наше земље док је набрајао државе победнице!!!
Не помаже сад извињење француског амбасадора за грешку у
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
седишта чешће користе на дужим релацијама, а на краћим не, што је
велика грешка. Увек и без изговора! - поручује Срђан Радовић, који је
и саобраћајни инжењер по струци. Не само из тог угла, већ и из угла
родитеља, драго му је да су овакве акције заживеле и у општинама у
Србији које су конкурисале за доделу седишта у склопу превентивних
активности.
,,Акција је одлична замисао, не само због подршке популационој
политици, већ због безбедности све наше деце и искрено се надамо да
ће се некада спровести и у Ужицу, у оквиру превентивног рада нашег
Савета, а ми из Удружења смо на располагању. Имамо подршку Аген-
ције за безбедност у саобраћају и Центра за промоцију безбедности
саобраћаја, због нашег вишегодишњег волонтерског рада. Имамо тим
од десет људи који су обучени да правилно монтирају седишта и томе
науче родитеље, па би била штета да то не искористимо за наше најм-
лађе суграђане и савесне родитеље“, истиче Марина Јевтић.
протоколу. Реално, брига ме да ли су Вучића паркирали кар-
те да наплаћује или семенке продаје. Тај нарцисоидни и уми-
шљени аутократа да је имао грама мозга не би ни отишао
после скандала са заставом државе Косово!
Ни та проклета застава није толико битна, још мање онај
нарко дилер и злочинац међу њима, али ни једним словом
не поменути светлост српских гробова – неопростиво је.
Тог дана Србија је понижена.
Поново!
Само не треба кривити Французе, може им се када са
наше стране уместо Пупина или Дучића имамо Дачића, војску води
Вулин, а не војвода Путник, И као шлаг, не јагодица на торти, пинков
манекен - државу. И тај ће дочекати тог истог Макрона, љубити му
скуте, све замишљајући себе великим Милошем Обреновићем!!!
Тужни смо, да тужнији одавно нисмо били.
Пре недељу дана гледао сам филм “The Exception” у ком маестрал-
ни Кристофер Пламер глуми немачког цара Кајзер Вилхема Другоф.
У једној сцени каже свом посилном пуковнику Sigurd von Ilsemann
(Бен Денијелс) следеће; “ Нико није хтео да ме слуша. Нико! Говорио
сам да се зауставе у Београду, да је том бандитском српском народу
довољна казна заузимање престонице, али не, они су хтели да их до-
крајче, иако су знали да Немачка није била спремна за тај рат.”
Филм је премијерно приказан 2017. тачније, 99 година од краја
Првог светског рата.
За то време написане су хиљаде и хиљаде страница историје ко-
је су непобитно доказале да су претензије Аустроугарског царства и
однос снага у свету једини разлог за избијање сукоба.
Ништа се од тога не важи, јер за неке, Срби су, упркос свему, и
даље једини и главни кривци!
Владимир Гредељевић
9

ПИШЕ: АЛЕКСАНДАР ДИВОВИЋ
Пролегомена за пропаст
- Колико год деловао тренутно моћан, овако устројен СНС, а са њим и партијска држава
коју је успоставио, представљају врло нестабилне структуре -
Ј
едан од узрока који су дово-
дили до хроничног атрофи-
рања институција у Србији
била је стална доминација кон-
цепта партијске над концептом
правне државе. Није то никако
изум Српске напредне странке.
Ако се вратимо на саме почетке
партијског живота у нашој земљи,
пажљивом анализом доћи ћемо
до закључка да је Српска напред-
на странка укорењена у најдубљ-
ој традицији модерног политич-
ког живота у Србији, а да је њена
тренутна доминација образац по-
литичке културе више пута посве-
дочен кроз српску историју. Биле
би потребне читаве социолошке,
етнолошке и психолошке студије
да објасне зашто је у Србији реше-
ње за друштвене тензије и напе-
тости демократског плураилзма
увек била доминантна аутократ-
ска партија с јаким лидером, од
времена Пашићевих радикала
до Вучићевих напредњака.
У савременој напредњачкој
Србији, тај тренд је толико транс-
парентан да читави општински
одбори различитих политичких
странака акламативно прелазе у
редове СНС-а. Пре само неколи-
ко дана једна за другом су пласи-
ране вести да је прво ДСС у Гаџи-
ном Хану остао без чланова, јер
су сви прешли у СНС. Убрзо по-
том је јављено да су сви чланови
Јединствене Србије у Нишу и Ни-
шавском округу такође прешли у
СНС и да странка ЈС у Нишу више
не постоји. Претходно се исто до-
годило са одборима Нове Србије
у Ужицу, Севојну и Брусу, одбори-
ма ДСС у Земуну, Панчеву, Тополи,
Жабљу, Шиду, одбором СДС-а у Бе-
лој Паланци, итд.
Објашњење прелетача је увек
исто. С обзиром да је СНС успо-
ставио скоро монополски систем
власти једне фракције (клике) ста-
новништва која се, потакнута пре
свега личним интересима, окупља
насупрот правима осталих грађ-
ана, односно трајним и општим
интересима заједнице, прелета-
чи своје опортуне трансфере и
колективно окупљање под еги-
дом СНС-а оправдавају управо
тим општим и националним ин-
10
КОМЕНТАР
тересима. рације уназад, јер оно није било
Колико је такав тренд из- укорењено у древној породичној
раз тренутне политичке надмо- генеалогији, већ у купљеним ари-
ћи СНС-а над партијском конку- стократским титулама.
ренцијом, толико је, дугорочно Свака претходна финансијска
посматрано, и знак њихове бес- криза у монархији епилог је до-
повратне декадентности и први бијала пред ванредним државним
наговештај трауматичног слома, Судским већем, које је пажњу јав-
којим ће се окончати напредњач- ности преусмеравало на скупља-
ка доминација. Ово предвиђање че пореза, рачуновође и држав-
најбоље се може објаснити једном не зајмодавце као на профитере
историјском аналогијом. одговорне за изазвану кризу. Ве-
Финансијке и друштвено-по- ће је у таквим ситуацијама има-
литичке потешкоће у позним го- ло развијена законска средства за
динама владавина Луја XIII, Луја отказивање државних дугова фи-
XIV и Луја XV биле су подједна- нансијерима или присилно прику-
ко изражене као у предвечерје пљање средстава од њих. Држава
Француске револуције. Поставља би искористила прилику да спро-
се питање зашто су баш финансиј- веде одређене, краткорочне ре-
ски проблеми Луја XVI изнедрили форме у финансијским институ-
кризу глобалних размера и ланси- цијама и циклус би се враћао на
рали револуцију? Разлог је тај што почетак.
су предреволуционарне управљ- Међутим, током 18. века ску-
ачке структуре у Француској са- пљачи пореза, државни благајни-
ме себи осујетиле стару излазну ци, рачуновође и разне државне
стратегију из таквих ситуација. платише, постали су племићи у
Припадници грађанског ста- тако великом броју и интегриса-
лежа који су стекли огромно бо- ли се с владајућом класом у толи-
гатство кроз прекоморску трго- кој мери да круна више није би-
вину, краљевско пословање или ла у позицији да сазове државно
који су напредовали у служби ку- Судско веће против њих. Систем
повином државних и војних зва- купљених звања и стечених по-
ња, могли су лако да стекну, од- властица се самоурушио као не-
носно купе и племићки статус и одржив, а оплемењена владају-
привилегије које су ишле уз ње- ћа класа се нашла као препрека
га. Привилегије су се посебнио државним реформама, јер су оне
односиле на изузетост од плаћа- угрожавале њене интересе и при-
ња пореза и других дажбина пре- вилегије.
ма монархији. Многе од најуспеш- Ако ову ситуацију упореди-
нијих и најугледнијих племићких мо са стихијским омасовљењем
породица у 18. веку у Француској чланства СНС-а, није тешко за-
своје племићко порекло нису мо- мислити да ћемо у догледно вре-
гле испратити даље од три гене- ме доћи у ситуацију коју најбоље
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
описује доскочица - Мала бара,
много крокодила. СНС функци-
онише као клијентелистички по-
крет. Њихова главна кохезиона
сила је ауторитарни председник,
а основни мотив чланства су ко-
ристољубље и личне привилеги-
је. Како број чланова, руковођен
тим мотивима, буде растао, због
ограничених ресурса и међусоб-
не конкуренције, покрет ће по-
стати рањив изнутра. Неће бити
могуће намирити све експонен-
цијално растуће апетите, а да то
не буде на штету других чланова
који су партијску књижицу такође
задужили као гаранцију положа-
ја или каквих других погодности.
Колективна приступања покрету
замениће колективно отказивање
послушности од стране интерес-
них кланова у странци оног тре-
нутка када странка, споља и изну-
тра, буде најугрoженија.
Колико год деловао тренут-
но моћан, овако устројен СНС,
а са њим и партијска држава ко-
ју је успоставио, представљају
врло нестабилне структуре. Један
од типова слабе државне струк-
туре јесте неопатримонијални
режим, односно репресивна, ек-
склузивистичка и персоналистич-
ка држава. Она је структурирана
око одређене личности, чија je
владавина заснована на контро-
ли ресурса, који се деле онима
који подржавају режим и који су
одани лидеру и систему који их
награђује. Таква држава је рањи-
ва на неколико врста проблема -
економску депресију која смању-
је доступне ресурсе, војни пораз
који ствара економске тешкоће и
нарушава углед лидера, болести,
несреће, убиства и све оно што
потенцијално умањује лидеро-
ву моћ и што може да угрози си-
стем који подржава државу.
(Партијски) систем који под-
ржава и води ову државу засно-
ван је на мрежи клијента завис-
них од воље и моћи свог патрона
и, као такав, представља изразити
облик политичке корупције, чија
самоурушавајућа судбина је виђ-
ена више пута и кроз националну
и кроз светску историју.
Александар Диовић
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

ФЕСТИВАЛ ДЕМОКРАТИЈЕ
Знамо шта сте радили прошлих лета
- Под упитником је и опстанак чувене ’’Француске’’ улице.
Молим ДБ десничаре да нам оставе бар њихов кључ и салату -
У
складу са оном чувеном и
често цитираном ’’част и
брука живе довијека’’, а, с
обзиром да се ради о бруци по-
големој, тако ни оно што се деси-
ло пре десетак дана не заслужује
да тако брзо буде заборављено.
Погађате, реч је о најчувениј-
ем распореду седења у новијој
српској историји.
Србија је једна од земаља ко-
ја је нераскидиво повезана и са
почетком Првог светског рата, са
првом значајном победом у том
рату и са славним војевањем и
нестварним бројем жртава. Са
својом храбром војском једна је
од земаља које су најзаслужни-
је за победу у Великом рату. Сла-
вио нас је цео свет, дивио се и по-
штовао српске војводе и српског
војника, српског сељака који је
границе издржљивости људског
организма подигао за који сте-
пен више. То нико (нормалан) ни-
ти жели, нити хоће, а нити може
да умањи. Однос модерног све-
та према креатору садашњег ба-
јковитог имагинаријума је нешто
сасвим друго. А и ти Французи
имају некако чудне аршине, па је
њихов милитантни десничар код
нас главни хуманитарац.
После поменутог распореда
седења многи су се одавде јави-
ли са идејом да је тај тамо неки
који је распоређивао госте, тај
француски чауш, намерно на-
правио распоред који је имао
за циљ да увреди целу једну зе-
мљу и цео један народ? Табло-
иди иду до тога да је распоред
плаћен десетинама милионима
еура, што убацује буву у мозак
неким новим чаушима овдашњ-
им, да узимају мало већу кинту
ако ’оћеш да те поставе даље од
музике или активног JBL звучни-
ка на сталку.
На дилему ’’требао да иде –
није требао да иде’’ реплицира-
но је да би неодлазак значио да
се самоизоловао. Ипак, самоизо-
ловали су га домаћини, јер су га
у трећем реду до врата ставили
негде између представника Го-
рње Волте и Комонвелт Доми-
нике, земљица које су нам ите-
како потребне, али са којим не
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
би да се налазимо у истом
друштву, јер српска
јавност сматра да
ми имамо светског
лидера. Са том те-
зом, већина ’’глав-
них’’ светских игра-
ча очигледно се не
слаже, а и не либи се да
нам то јасно стави до зна-
ња. Српска армија фанова нала-
зи се у чуду. Питају се како у мага-
рећу клупу да буде смештен неко
ко увек сме да зовне мути Анге-
лу, са којом је имао 10 састана-
ка, а неки нису имали ни један,
или један? Особа са 5 руковања,
25 сведока, исти онај кога је Пу-
тин питао како је успео? Они, по
занимању мрзитељи, исто се, с
пуним правом, питају како је то
заиста успео?
Често се помиње наш углед у
свету. Имали смо га ваљда и он-
да кад су Апис и екипа искаса-
пили краља и краљицу, бацили
их са терасе, па њихове делове,
натакнуте на сабље, носили по
Београду.
Угледни и поносити бејасмо
и онда кад је један од најпознати-
јих светских криминалаца, влас-
ник паравојске и бројне беле тех-
нике у одори Степе Степановића,
са украденом златном крстачом
од килоидвеста око врата, пра-
вио ’’свадбу века’’, а сва Срба-
дија му се, отворених уста, ди-
вила до избезумљења. Или, кад
је један у истој тој униформи и
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
шапци данима изводио
радове у комшилуку,
патриотска јавност
му се клањала више
но српским војвода-
ма, а неки нови еу-
ро фанатици качили
табле улица са ње-
говим именом. Сад се
весело из мардеља укљ-
учује у програм дечије телеви-
зије и прави нас будалама. Баш
он, који је на српски народ на-
вукао клетву геноцида, јер је ко-
мандовао највећим злочином на
европском тлу после Другог ели-
ког рата и осрамотио нас за вј-
ек и вјеков. Ратко Младић осуђ-
ен је на доживотну казну затвора
за геноцид у Сребреници, про-
гон, истребљење, злочин против
човечности, убиство, нехума-
но дело присилног премешта-
ња, депортацију, терорисање и
противправне нападе на цивиле
и узимање талаца. Тачка. Разлог
за овакав однос друштва према
ратним злочинцима је врло ја-
сан. На власти су и даље они који
су са њима заједно учествовали
у креирању губитничке полити-
ке, па би да оправдају сво добро-
вољно давање туђе крви.
Под упитником је и опстанак
чувене „Француске“ улице. Мо-
лим ДБ десничаре да нам оставе
бар њихов кључ и салату.
Фестивал угледа је одржан
приликом потпаљивања стра-
них амбасада у предигри пљач-
ке спортских продавница, ми-
тинга познатог као „Косово за
патике“. Сад, као сигурна кућа
за ратне злочинце, имамо такође
велики углед у свету. Онај пар-
ламентарни свакодневно изводи
перформансе уз акламације вла-
дајуће већине, други предаје на
Академији, трећи врбује колеге
за владајућу странку, четвртом
Министарство одбране издаје
мемоаре. Поштују нас и јер је
министар војни купио стан од
250.000€ у кешу и не може да до-
каже порекло тог кеша, па смо и
зато једина земља у Европи још
од Великог рата на листи ФАТФ у
којој је могуће прање новца. Та-
ко се ваљда јача култ заставе?
Једина смо земља побед-
ница која је скупила на камару
Алека, Вулина и Додика, па го-
дишњицу Примирја обележила
највећом војном вежбом у исто-
рији, где су само две ракете про-
машиле немоћно брдо. Мирољ-
убиво је изјавио да у региону
Србија има највећи...војни по-
тенцијал.
Кладим се да то наилази на
одушевљење којекуде, толико
да кад се питају где да поседну
српског демократу председника,
отпевају му „Тамо далеко“. Посто-
је они које је немогуће увреди-
ти, јер живе у свом измишљеном
свету. Преко недеље у иностран-
ству мамин син, на домаћој сце-
ни викендом Чарли Шин. Посе-
дује лични обор са пар милиона
грла, где је господар живота и
смрти и где може да изјави било
шта и било кад, и да преко свој-
их медијских кербера све то бу-
де упаковано тако да му на неви-
ђено поверује оних 50% од 50%
изашлих.
Тако се прави тзв. ’’фестивал
демократије’’, а већ сутрадан је
панично уклоњена сва срамота
са насловница и масним слови-
ма лансирана изјава о Трампу. У
интересу државне безбедности
нису објављени и транскрипти
тајног разговора, где се Трамп
распитивао где су набавили она-
ко дивне новогодишње украсе и
како се дивио брзини изградње
Београда на води. Изостао је и
11

селфи са пословично добро оба-
вештеним председником најве-
ће светске силе, који је недавно
окривио земље Балтика за рас-
пад Југославије.
Наше право да знамо све и
да све добијемо измонтирано,
како би испали још већи пап-
ци – РТС, док се емитовао говор
уживо Макрона, убацио је зам-
рзнути кадар председника у пу-
блици да би се “подсећало” да је
исти тамо и да марљиво слуша
излагање. То је уједно најјадни-
ји пример беде, партијске про-
паганде, страха и болесног дупе-
увлачења који нас коначно и без
шале замрзава у историји са Се-
верном Корејом и Румунијом се-
дамдесетих.
Какав смо народ? Срби би да
продају глас за црвену и сенд-
вич, а у исто време да буду до-
стојни својих славних и часних
предака, и пред собом и пред це-
лим светом. Некако то не иде јед-
но са другим.
Неку имагинарну европску
будућност градимо у друштву
заснованом на лажима, обмани
и порицању, без морала, достој-
анства и без наде.
Да смо бар имали неког
Е
ј, Павков, скочи, дај го гла-
вом, еј Павков...
Тако смо тог 6. новем-
бра победили Ливерпул у чет-
вртом колу Лиге шампиона. Ко
то, ми, драги моји? Па, Звезда,
наравно.
12
КОМЕНТАР
спремног, образованог, виспре-
ног дипломату тамо у Паризу, па
да реагује на време, у садејству
са првацима српског Monde dip-
lomatique, Дачићем и Тончевим?
Али, авај, наш амбасадор, члан
главног одбора највеће странке,
остао је поштован и угледан по
уградњи PVC столарије на зако-
ном заштићену зграду у центру
Париза, тучи са директором Кул-
турног центра, те уклањању пла-
стичне фигуре Микија који гузи
Пају из излога у gay кварту, где
се наш КЦ иначе налази.
Преживећемо и доћекаћемо
Макрона Првог Бабојебца (Вучи-
ћевић, по занимању новинар, та-
ко га крстио), како га нико нигде
није дочекао. Мало ће десница
са државног платног списка да
прави контролисана срања, а
ако буде снег, Дачић ће запева-
ти пригодну “Tombe la neige“, да
загреје патриотска срца хиљаде
храбрих и часних грађана, који
ће, следећи Степину славну тра-
дицију, аутобусима прегазити
Рудник и Бубањ Поток уз скром-
но следовање. РТС неће мрзнути
слику. Freez ће да удари само ако
температура падне испод нуле,
а за то је противотров - сендвич
Најважнија споредна ствар
на свету/ Фудбалска Биља
Пише: проф. др Биља Грујичић
Извинићу се свим онима ко-
ји бране боје друге и другачије,
мене је деда научио да је Звезда
живот, а све остало су ситнице.
Ето, ја сам од малена била поро-
дично опредељена, а и какав је
то човек који је или неопредељ-
ен, или ни за кога?, говорио је де-
да.
Дакле ни срећнијих од нас,
ни зачуђенијих противника, ни
задовољније нације. Велика срца
малих људи на зеленом терену.
Зашто о фудбалу овога пута? То
није женска тема, рећи ћете, дра-
ге моје! Не пратим пажљиво, пра-
вим кокице, пржим кобасице и
оно што иде уз то... Трудим се да
не коментаришем, али, да ли је
жени од Борјана да размишља о
његовој плати на глас, тј. у нови-
нама. Зашто то није оставила за
кафицу са пријатељицама, да се
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
‘ладан ко таштина сиса.
Кад већ то поменух.. са дру-
гим највећим шоком пристојни-
ја Србија се сусрела једне неде-
ље увече у породичном термину,
кад се ‘’All Serbian girl’’ Слобода
Мићаловић указала гола до по-
ла у бурету вруће воде. Народ
свикнут да је у истом термину
последњих десетак година ре-
довно гледа у хаљинама закоп-
чаним до грла није баш најбоље
поднео промену. Шок је уследио
и због руку које се нису виделе
током целе сцене, а то су гледа-
ле и баба тетке и њихова злата,
па “мслм стваарно” нема смис-
ла. Сасвим је јасно да ће поме-
нута одиграти све значајне жен-
ске ликове српске књижевности,
али не бих се сложио да је сра-
мота што смо је видели у таквом
издању.
Срамота је што тек сад саз-
насмо прави разлог непостојања
никаквих дуела, панела и интер-
вјуа правих новинара са домаћ-
им властодршцима. Премијерка
је тешко поражена у једном раз-
говору који није вођен на омиљ-
еним им телевизијама, са омиљ-
еним им новинарима и унапред
исписаним питањима. Боксер-
изјадају, како је заиста мало то,
тих тричавих 200.000 годишње
у земљи Србији. Нећу сада о то-
ме, и није то моја тема овога пу-
та, али 200.000 у свакој валути
из позиције просветног радни-
ка, угледног доктора, или неког
другог ћате, изгледа много.
Спортисти јесу често пред-
мет женске пожуде. Поносни
власници извајаних мушких те-
ла, бицепса, трицепса, без много
филозофије, на терену ће иона-
ко све рећи. (Како сте прочитали
„терен“?) Злурадници би рекли
да сам заборавила дебео нов-
чаник. Коментатори спортских
дешавања на нашим простори-
ма такође су популарни и чести,
ко се све не разуме у најважнију
споредну ствар на свету, ко све
не селектује репрезентацију, ко
све не псује, пљује и малтрети-
ским речником, класичан нокаут
покушан да се избегде радикал-
ско-напредњачком реториком,
заменом теза и опструкцијом,
безвезним цитатима и нетачним
тврдњама. Ех, да би Сарапа, па да
баци пешкир у ринг?
Срамота је бити лопов, на
дневној бази годинама красти,
обмањивати, плашити, претити
и лагати, порушити ноћу део гра-
да, нелегално изградити кафану
на врху планине, забранити из-
ложбу карикатура, не изаћи на
ТВ дуел 7 година, слати ћелавце
у затамњеним џиповима на из-
боре по провинцији, запослити
политичаре са по пет функција
уместо професорки, игнориса-
ти претње новинарима и поли-
тичким противницима, купити
фирму која вреди 40 за 200 мили-
она, уништавати природу и ора-
ти градове зарад новца и рејтин-
га, продати се и бити саучесник.
Срамота и брука.
Она с почетка текста. Која жи-
ви довијека и коју не могу зама-
скирати ни ирваси, ни санке, ни
зиплајн, ни панорамски точак, а
ни ролеркостер са све кловно-
вима.
Милан Чарли
ра противничког играча и нави-
јача. АЛИ СВЕ ЈЕ ТО СПОРТ! А ко
то не ради, сматра се недовољ-
но мушким на овим просторима.
Тестостеронци, што би рекла мо-
ја колегиница биологичарка. Ни-
сам томе прилазила са те физи-
олошке стране, али оно што ме
је одувек фасцинирало је та ста-
дионска атмосфера, која у доброј
мери и значајно осликава и ста-
ње у друштвеном систему. Наи-
ме, управо они који висе на шип-
ци, врло добро управљају свим
оним псовачима на жену, фирму,
фамилију. Огромна енергија ко-
ју носе и љубав према вољеном
клубу, покреће масу. Није ли та-
ко и у другим професијама? Би-
ла, доживела, аплаудирала!
Тако је једном малом, звез-
дашком народу врло битно да је
победио тај скупи Ливерпул.
Е, нека, каже српски инат!
Е, нека, каже српски понос!
И тако инаџије и поносни на
једну страну, а Европа која је све
сабрала на другу! Па ви процени-
те, шта нам се више исплати! Но
и такве инаџије и пркосне, ја вас
волим, Ваша БИЉА!
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

ПОЗОРИШНО САВРШЕНСТВО И НЕСАВРШЕНА ДЕШАВАЊА
Како спасити господина Муњина
- Посебно ми је засметало, и из вечери у вече изазивало неспокој и бунт, специјалан хистерично-
буразерски однос водитељке округлог стола -
О
пустошише ли улице и
ужичке кафане?... Замре
ли јека, и вапај нетален-
тованих музичара из омалених
кутија распоређених по мрач-
ним ћошковима локалних кафи-
ћа налепљених један на други, са
све већим терасама, што прете да
преплаве град? Засвираше ли не-
ке друге, свечаније, ноте у Ужи-
цу захваљујући великом култур-
ном, позоришном догађају који
се одвија сваке године већ два-
десет трећи пут у граду на Ђети-
њи?
Не, ништа од тога се није де-
сило али је сигурно да су покло-
ници „дасака које живот значе“,
исцрпљени од битке, свакако
дошли на ред у свакодневној
борби за мало простора и па-
жње са све гласнијим фолк и ко
зна каквим звездама српске ој-
ађене естрадне и културне сце-
не. Фанфаре се огласише, свечар-
ски ватромет је запарао небо и
обојио суре стене суморног За-
бучја без крошњи и лишћа, а на-
род је похрлио на благајну и на-
пунио салу.
Овог пута не бих да анализи-
рам фестивалски репертоар: са-
осећам са љубавним јадима мла-
ђаног Симеона Његована, нити
улазим у фантастични механизам
Кокана Младеновића који прави
тако фасцинантне слике прошлог
времена што терају сузу из ока,
или туговао са професионалцима
Народног позоришта за покојним
Нушићевим јунаком, а понајмање
сазнавао „Зашто је полудео госпо-
дин Р“ и сигурно не кротио горо-
падницу са глумцима изманипу-
лисаног сплитског ансамбла од
стране млађаног редитеља оду-
шевљеног својом режијом као и
иживљавање изфрустриране ре-
дитељке над младим ансамблом
атељеа 212 што нас је одвело у по-
следњи дан где су нас сачекале
сасвим пристојне Лоркине Крва-
ве Свадбе и ансамбл Будва град
театра удружен са Српским На-
родним позориштем из Н. Сада.
Оно што ми је посебно за-
сметало, и из вечери у вече из-
азивало неспокој и бунт, је спе-
цијалан хистерично-буразерски
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
однос водитељке округлог сто-
ла Александре Гловацки са ре-
дитељима, глумцима, и, дакако,
селектором фестивала Бојаном
Муњином. Као да фестивал по-
стоји само због њих како би се
изгрлили, изљубили, по леђима
потапшали и успут проћеретали
о својим несумњиво високим до-
метима, плановима за будућност,
а случајним погледом меланхо-
личне краве прешли по публици
по мало зачуђени откуд она уоп-
ште ту. Публика, која је остајала
увече до касно како би поставила
по које питање и саслушала ону
другу, креативну страну и тако је
упоредила са својим сазнавањем
позоришта, остајала је ускраћена.
Тај покровитељски став госпође
или госпођице Гловацки у коме се
навијачки пристрасно поклонила
најзначајнијим ауторима, и тако
потпуно занемарила правило да
водитељ округлог стола треба да
буде неутралан или чак благо-за-
воднички наклоњен публици, да
је поведе у смеру истраживања
пропуштених и видљивих гре-
шака у вођењу поступка који се
зове представа. Не, она није на-
лазила за сходно да је на крају
бар упита или прозове, изазове
на дијалог са актерима не би ли
чули глас оних због којих овај и
сви други фестивали, заправо,
постоје. Напросто није гледала у
њих, стицао се утисак, несигурна
да ли су очишћени од инсеката и
свраба што би се могао проши-
рити фоајеом, можда. Ако би се
ко од окупљених и изборио, ис-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
користивши паузу када је водите-
љка или неко од самохвалих ау-
тора узимао ваздух, да постави
питање, ненаметљиво искрити-
кује неку од виђених сцена, брзо
би био „изрешетан“ рафалном па-
љбом браниоца представе који су
збили редове и груписали се око
водитељке, селектора Бојана Му-
њина и критичара Алмира Имши-
ревића.
Алмир Имширевић, човек ко-
ји је био ту да самоуверено укаже
на пропусте у некој од представа
и критикује евентуални редите-
љски поступак, глуму или коре-
ографију, наметне свој ауторитет
и несумњиво знање присутнима,
служио се управо помирљивим
флоскулама, уопштеним истица-
њем форме и магловитим речи-
ма, да би се на крају, ето, захвалио
актерима што су нам приредили
тако дивну представу. Како је јед-
ном рекао „чува се за критику ко-
ју пише у билтену“, да би и тамо
пронашли сасвим резервисан
став, бесциљну и слепу тромост
кретања, образоване али нека-
лоричне речи лишене оштрине
и борбеног духа.
А, за крај водитељка је оста-
вљала индиспонираног, неин-
спиративног селектора Муњина,
који је одавно престао да обара
руку са животом, да нам у крат-
ким цртама, мислили смо образ-
ложи свој став и разлоге зашто
су баш ове представе ту. Гласом
без снаге, што наводи на помисао
да се растаје од живота, или, што
је вероватније, да уопште није
жив, као да је причао: о бесклас-
ном друштву, драматуршким те-
оријама, о историјској глуми без
преседана, савршено скројеним
костимима, са шалом, о господи у
новим, испегланим панталонама,
са алабастерним, бисерним зуби-
ма у блиставим ципелама и рука-
вицама од жуте, свињске коже, а
заправо је говорио о свом сусре-
ту са представама, које су га сво-
јски, ноћима, мучиле, у ненаме-
тљивој решености да баш њих на
фестивал доведе.
Једном приликом, пре почет-
ка фестивала, уметнички дирек-
тор Немања Ранковић даде неки
скроман интервју, где рече како
се селектор Муњин „храбро оду-
прео свим притисцима“, и пред-
стави га као човека спремног да
сачува своје узвишено достојан-
ство и победи све што предста-
вља негацију истине и правед-
ности. Не знам са које стране су
долазили сви ти притисци, али
ако је ово тачно, онда би треба-
ло обавестити господина Ранко-
вића да би лепо било спасити го-
сподина Муњина и ослободити га
селекторовања, пошто је на том
положају добрих десетак година
што је, признаћете, превише и за
једног тако храброг човека као
што је, господин селектор, лица
бледожућкасте боје дувана или
сенфа. Руку на срце и делује ис-
црпљено, толико да сам, у свакод-
невном мимоходу, јако пожелео
да га уштинем, учиним нешто ка-
ко би га изазвао да својом реак-
цијом демантује претпоставку о
свом могућем непостојању.
Селекторе, од срца ти желим
да се посаветујеш са својим мен-
торима, одеш кући и одмориш, а
кормило одабира представа пре-
пустиш другим театролозима,
критичарима, људима који исто
тако разумеју позориште, не би
ли са нама поделили своје знање
и неке друге идеалне формуле та-
јанственог света глуме.
Једино ако неко ко одлучује
није решио да селектор Муњин
буде заштитни знак фестивала
као Вучко на Зимској олимпија-
ди у Сарајеву.
Радојко Лако Веселиновић
13
 МИЛА ИЗ ЧИКАГА
ДЕМОКРАТЕ ПРЕТЕ ОПАСНОМ ФАНТАЗИЈОМ О ЗАГАРАНТОВАНОМ ПОСЛУ
Добро звучи, али не функционише
Новембарским изборним освајањем већине у америчком
Конгресу, Демократска партија наставиће своје одавно запо-
чете игре социјализма, расподеле богатства, у препознатљ-
ивим утопистичким опсервацијама о томе како би Пери-
ца замишљао социјализам у Америци. Једна од последњих
идеја прогресивних левичара је фантазија о загарантова-
ном послу, скоро дословно описана у вицу који ових дана
кружи друштвеним мрежама:
“Тата, зашто се људи залажу за социјализам, када он не ра-
ди” – пита клинац свог зачуђеног оца.
“Зато што ни они не раде, сине!” – каже отац свом зачуђеном си-
ну.
У истом маниру као што су нам представили здравствено осигу-
рање за све, сада нам прогресивним левичари нуде још радикални-
ју идеју, познатију као загарантовани посао, који би савезни органи
власти нудили сваком Американцу коме је потребан, по најнижој це-
ни рада од 12 долара на сат. Три сенатора, за које се већ шушка да су
могући председнички кандидати за изборе 2020, Кирстен Гилибренд,
Кори Букер и Барни Сендерс, већ су јавно подржали идеју, развијај-
ући је детаљније уз предвиђени буџет од 543 милијарде долара, што
је опасно близу цифре војног америчког буџета од скоро 650 милиј-
арди долара. Већ и цена предложеног пројекта је опасна идеја сама
по себи, која може озбиљно да угрози тржисте рада и узрокује мно-
ге друге тешкоће.
Према понуђеном предлогу, програмом би било обухваћено 11
милиона радника, што је неколико пута више од броја запо-
слених код највећег америчког послодавца, Walmart или у
америчкој или кинеској војсци. Својим површним и у неким
сегментима потпуно нејасним предлогом, они рачунају да ни-
ко од тренутно запослених у наредном период неће изгуби-
ти посао, у исто време озибиљно се ослањајући на тренут-
но веома ниску стопу незапослености у Америци, па на њој
базирају свој типични социјалистички програм запошљава-
ња. Загарантовани посао у Америци као категорија не по-
стоји (и звучи утопистички, иреално и смешно), могао би да
Два смо цвета различита
Всвојомелика прашина се ових дана подигла око два цвета. Прво
је Немања Матић узбуркао и британску и српску јавност
одлуком да одбије да на дрес стави цвет мака, симбол
којим се пошта одаје Британцима погинулим у Првом свет-
ском рату. Матићево објашњење било је да је цвет претход-
них година носио, а ове године не жели, јер је то сада симбол
којим се одаје почаст свим британским војницима погинулим
у ратовима. Британија је бомбардовала Србију 1999. године.
Не жели да одаје почаст људима који су бомбардовали њего-
во село док је био дете.
Неколико дана после тога потпуно другачија ситуација. И Србија
има свој цвет који је симбол пострадалих српских војника у Првом
светском рату. У питању је Наталијина рамонда. Фудбалери Црвене
звезде добили су пре утакмице са Ливерпулом одобрење УЕФЕ да на
својим дресовима носе овај симбол. Гостујући фудбалери нису имали
ту обавезу. Немачки тренер Јирген Клоп одушевио је овдашњу јав-
ност, јер је на терен изашао бас са Наталијином рамондом. Немац.
Против Немаца смо се борили у том Првом светском рату.
Немању Матића не могу да осуђујем, јер је безброј пута доказао
да је чиста душа. Толико помаже свом родном месту, да је то вред-
но сваке хвале. У хуманитарним акцијама обавезно је учесник. Пот-
пуно несебичан. Човек за пример свим онима који имају много и то
себично чувају. Од та два погледа на свет и живот, Клопов ми је мно-
го ближи. Оно што ми овде тешко схватамо је чињеница да је непри-
14 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
фундаменталну логику рада и послова у овој милионској зе-
мљи окрене на главу, уништи конкуренцију и здраво так-
мичење на тржишту рада према способностима, знању и
квалификацијама.
Наћи послове за више од 10 милиона људи је равно
немогућем, па су предлагачи посегли за професијама по-
пут бриге о деци и старима, чишћењу напуштених објеката
и земљишта и изградњи позоришта и биоскопа по месним
заједницама. Мени лично звучи као позив на радну акцију, по-
већање бирократије, корупције и мита, и већ видим бизнисмене
како стоје у редовима и моле државу за бесплатну радну снагу.
У инат чињеници да председника Трампа не могу да виде очима,
прогресивне демократе не желе ни да признају да капитализам још
увек ради, функционише, упркос Марксовом предвиђању да ће из ње-
говог пепела настати социјализам.
Маркс није могао знати да ће се 2018. године америчке компаније
Убер и Лyфт озбиљно спремати за ваздушни такси саобраћај, а ни ми
нисмо могли сањати да ћемо за коју годину користити летеће аутомо-
биле, иако их футуристи најављују још од почетка 19. века. А ево, уско-
ро ће, са доњег Менхетна у Њујорку до ЈФ Кенеди аеродрома моћи да
се стигне летећим колима (или ћилимима, ако више волите) за десетак
минута, по цени од 36 долара по особи, а чикашке имућне фамилије,
све са децом, моћи ће за петнаестак минута да се нђју у својим летњ-
иковцима на другој страни обале језера Мичиген. Индустрија летећ-
их таксија се развија брже него што можемо и да замислимо, па је са-
да озбиљан притисак на законодавце да обезбеде адекватна
законска акта која би регулисала и правно обезбеђивала ову
врсту футуристичког транспорта. О томе ћу мислити сваки
пут када будем закуцана у закрченом саобраћају, борећи се
да не мислим о идејама социјалиста. Они не могу да разуме-
ју да никада ништа никоме неће бити загарантовано. Јер, је-
дино за шта се они боре је да повећају патњу на што виши,
колективни ниво! Или, што рече Маргарет Тачер: “Проблем
са социјализмом је у томе што ћете, кад тад, потрошити туђи
новац!” Mила Филиповић, Чикаго
јатељ непријатељ само док је жив. Када га убијеш поста-
је леш. који је достојан третмана какав имају посмртни
остаци људског бића.
“Војници, ви не полазите ни на Италијански, ни на Ру-
ски, ни на Француски фронт. Ви полазите у борбу против
једног новог непријатеља, опасног, жилавог и оштрог. Ви
полазите на Српски фронт и на Србију, а Срби су народ
који изнад свега воли слободу и који се бори и жртвује
до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не по-
мрачи славу и не компромитује досадашње успехе слав-
не немачке армије.” Овим рецима обратио се својој во-
јсци немачки генерал Аугуст фон Макензен пред напад на Београд
и Србију. Његово дивљење према храбром непријатељу после бит-
ке за Београд било је још и веће. Запрепашћен храброшћу и отпо-
ром који су му браниоци Београда пружили учинио је нешто посве
неуобичајено. Наредио је да се погинули српски војници покопају у
централном делу немачког војног гробља на Бановом Брду. По њего-
вом наређењу подигнут им је споменик у виду једноставног каменог
блока. На њему писе на српском и немачком: ”Овде почивају српски
јунаци 1915.године”. Јединствен споменик непријатељу.
Више сам поборник тог витешког погледа на свет. Немањи због
горе наведеног не замерам ништа, али, да сам се нашао у његовој си-
туацији, носио бих тај цвет мака на дресу. Одао бих пошту људским
бићима која су животе изгубила у играма политичке и финансијске
елите свих народа. Свако од нас може се наћи на њиховом месту.
Радојко Радовановић
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

Паркови и рекреација
Лондон нема излаз на море, као многи велики градови света, што, између осталог,
одређује начине на који његови становници проводе своје слободно време. У овом јављању
испричаћемо о томе како се, тачније где се Лондоњани забављају у дане када не иду на
посао. Или, како у наслову рекосмо, “Parks and Recreation”.
ВЕЛИКИ ДИМ
Британци, нарочито они који
живе ван престонице, Лондон по-
некад зову и “Big Smoke” (“Вели-
ки дим”). Где има дима, кажу, има
и смога, мада не у онолико драма-
тичној и по здравље штетној ме-
ри као у зимском Ужицу, па ни као
у самом Лондону пре само пола
века. Познат је као “Велики смог”
злогласни период од неких не-
дељу дана у децембру давне 19-
52. године, када је од смога пре-
ко 10.000 Лондоњана умрло, а још
двадесетак пута толико завршило
на лечењу.
У међувремену, град је знат-
но очистио свој ваздух, посебно
онај зимски. Томе је допринело
низ мера, од регулисања саобра-
ћаја, (где нпр. за вожњу аутомоби-
ла кроз централне делове града
плаћате или претплату од 12 фун-
ти или казну од 60), преко модер-
низовања грејања, до унапређе-
ња градских паркова.
Није, дакле, данашњи Лондон
постао Златибор или Јелова Гора,
али има неколико великих парко-
ва (по неколико стотина хектара)
и десетине мањих (са својих два-
десетак хектара, ужички Велики
парк би потпао под ову катего-
рију) који покушавају да Лондо-
њанима пруже мало кисеоника
и склоништа од солитера и ас-
фалта.
Са онолико добро скривених
вртова, али и великих зелених
простора, није тешко заборави-
ти кањоне небодера, iзбегавање
буке градског живота никада није
било лакше него данас. А где год
се налазите, шансе су да сте на на-
јвише пар стотина метара удаље-
ни од лондонског парка.
Осим свега, а што је најбоље,
лутање по травнатим пољима не-
ће вас ништа коштати. Као и неке
друге важне атракције у Лондо-
ну, коришћење паркова је пот-
пуно бесплатно. Дакле, није вам
потребан новчаник, осим ако не
волите сладолед.
Без обзира да ли тражите тиху
руту за трчање, романтично ме-
сто да поједете свој сендвич, или
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
ЛОНДОН КОЛИНГ
једноставно негде да се поиграте
са љубимцем (ако је тај љубимац
пас), постоји парк који је савршен
баш за вас и вашу потребу.
КРАЉЕВСКИ ПАРКОВИ
Да прескочимо сада ону стан-
дардну уџбеничку поделу на ма-
ле, средње и велике, Енглезима
је важнија подела по власништ-
ву, односно по томе ко паркови-
ма управља. Деле их, тако, на „кра-
љевске“ (тачније: државне, Royal
Parks), општинске (Council Parks)
и „остале“.
У најпознатије краљевске пар-
кове свакако спада Хајд парк, који
заједно са Кенсингтонским вртом
(са којим практично чини једин-
ствену целину) захвата неких 250
хектара централног Лондона. У
парку постоји вештачко језеро,
дечија игралишта, мноштво ма-
њих вртова, стазе за коњанике,
тркаче и бициклисте… Сам парк
је окружен дипломатским рези-
денцијама и најскупљим некрет-
нинама у граду, а вероватно и на
планети.
Ту су, као део ове класифика-
ције, Зелени (Green Park) и Парк
светог Јакова (St. James‘s Park) ко-
ји окружују краљичину лондонску
резиденцију, Бакингемску палату.
Краљевска венчања, параде по-
водом разних јубилеја монархи-
је углавном се дешавају у ова два
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
парка, а ту је сваког априла после-
дњих четрдесетак година и циљ
годишњег Лондонског маратона.
У мом крају се од краљевских
паркова налазе Ричмондски („Ri-
chmond Park“) који је са 955 хек-
тара (око пола површине Севојна,
са све њивама и Ваљаоницом) на-
јвећи парк у граду и, ваљда, други
највећи у Европи, после мадрид-
ског Каза дел Кампо, и Буши парк
(„шумовити“, „Bushy Park“) са сво-
јих 450 хектара. О Ричмондском
парку је локални tv водитељ, Деј-
вид Атенборо, направио серију од
неколико епизода природњачких
емисија. У оба ова парка живи до-
ста дивљачи, јелени, лисице, фа-
зани, у оба постоје делови који се
култивишу као вртови украсног и
егзотичног биља, али и делови у
којима царују „бујад и оструга“
(„bracken and bramble“), остављ-
ени да би дивљач имала што при-
родније окружење.
Осим по јеленима, Буши парк
је познат и као место где је 2004.
година настала суботња рекреа-
тивна трка на 5 километара, „Pa-
rk Run“. Када сам последњи пут
трчао у Буши парку, остварио сам
свега седам минута спорије вре-
ме од тадашњег светског и олим-
пијског првака на средњим пруга-
ма, Мо Фаре, који је трчао те исте
суботе. Он, иначе, живи са друге
стране Буши парка, па му је, као и
мени, било „на руку“ да баш ту су-
боту истрчи у баш том парку.
Још једна рекреативна зани-
мљивост: Једног суботњег јутра
у зиму 2012. смо др. Раде Иљаж (о
коме је „Недеља“ писала летос)
направили мању тркачку турнеју
по парковима Ужица. На Плажи и
у Великом парку били смо најм-
лађи (тада 46-годишњаци) који
та два градска парка уопште ко-
ристе и једини који смо трчали!
За поређење, само у три „Трке у
парку“ у мојој општини, која је, ис-
тина, око три пута многољуднија
од Ужица, учествује неких 1.500 до
2.000 тркача.
Ричмондски парк је изграђен
и ограђен као ловиште јелена за
краља Чарлса Првог. Краљ је, као
и многи јелени, остао без главе у
краткотрајној буржоаској револу-
цији неку годину касније, а парк
је остао као приватно игралиште
за племство још дуго после ње-
га. Грађанима Лондона, а и шире,
улазак у Ричмондски парк је до-
звољен тек неких стотинак годи-
на касније.
Током Другог светског рата у
парку се налазио главни штаб бри-
танске обавештајне службе, као и
омања касарна. Иначе, цео парк је
ограђен с неких 13 километара зи-
да од цигле. Преко ноћи се затва-
рају капије (лети од 9, а зими од 7
сати увече), па вандали, наркома-
ни и љубавници лошег материјал-
ног стања немају приступ, као што
би имали у парковима у Ужицу, а
и широм Србије.
ЈОШ ЈЕДНА
КЛАСИФИКАЦИЈА
У именима лондонских зеле-
них површина осим речи „парк“
користе се и „хит“ („heath“), „ко-
мон“ („common“ - „просто“, „оп-
ште“) и „грин“ („green“, зеленило).
„Хит“ су зелене површине где
је на минимум сведен људски ути-
цај. То се ради да би се повратила
природна равнотежа, да би сво-
је станиште имале пчеле, змије
и друге корисне, а не много по-
пуларне врсте. Мада, у граду од
готово девет милиона људи, ме-
15

ђу свим овим аутомобилима, со-
литерима и мобилним телефони-
ма, мало шта може да истински
поврати макар и привид равно-
теже у корист природе.
„Грин“, „зелено“ су најчешће
мање површине травњаци са по-
неким дрветом и клупом, понекад
незнатно већи од ужичког „Пар-
чића“.
Паркови са речју „комон“ у
имену су остаци некадашњих се-
оских шума и утрина, на које су
сви сељани полагали право. Уре-
ђени су мање него паркови, али
више него „хит“-ови.
А посебна прича су они са
именом „сквер“, отмени вртови у
централним деловима Лондона,
чије су мало зеленила традицио-
нално користили махом само бо-
гати становници околних кућа
ЛОНДОН КОЛИНГ
МИТОВИ
За лондонске паркове везан је
и један врло рокенрол мит: Осим
дивљих звери, лисица, јелена, ја-
заваца и многих других, те локал-
них птица, лондонске паркове на-
стањују и папагаји. Папагаји су
релативно нов феномен, а урба-
на легенда каже да је први пар па-
пагаја у неки лондонски парк пу-
стио – Џими Хендрикс! Од њих се,
у неких 50 и нешто година касни-
је, излегла популација од данашњ-
их шездесетак хиљада агресивних
пернатих дрекаваца.
Други мит о фауни локалних
паркова односи се на веверице.
„Домаће“ веверице у Енглеској
су црвенкасто смеђе, као и оне
у Србији. Не зна се како су сиве,
северноамеричке веверице до-
шле у Енглеску, али су у 120 годи-
на, од када су први пут регистро-
ване, практично истисле домаће, А када смо код паркова и пар-
смеђе. Мит поменут на почету па- ковских украса, као једну од илу-
суса каже да су их Американци по- страција уз овај прилог можете да
слали овамо заражене неким ви- видите скулптуру сове исклесану
русом, на који су сиве веверице од остатка посеченог дрвета годи-
отпорне, али је међу смеђима на- ну пошто сам се настанио у овом
правио помор. Као и антиамерич- крају. Нема потребе да правите
ки митови у Србији, ни овај не од- паралеле између дрвене сове у
говара на питање „како“, а камоли Твикенему и њене нешто млађе
„зашто“. суврснице у Кикинди. Овде када
За Зелени парк, поред Бакин- вам обећају одговорност, доби-
гемске палате, тврди се да нема јете одговорност. Када вам обе-
– цвећа! Не могу да се сетим ко- ћају сову, добијете сову. У Срби-
лико је ова тврдња тачна, иако ле- ји у оба случаја добијете... Како
ти готово свакодневно бициклом се већ зове онај комад теракоте
пролазим кроз овај парк, али мит у Кикинди.
каже да је један весели монарх, Владимир Давидовић
познатији као Чарлс Други, често дописничар из Лондона
даривао цвеће из Зеленог пар-
ка својој жени. Међутим, распус-
ни владар, иначе син оног Чарл-
са, обезглевљеног у револуцији,
за кога је ограђен Ричмонд парк,
је такође поклањао цвеће другим
женама, а када је његова супруга
то сазнала, у наступу беса нареди-
ла је да се све цвеће уклони како
би се његово величанство осује-
тило у свом курвалуку. То је, кажу,
разлог што Грин Парк нема цвећа,
за разлику од других краљевских
паркова. Мада краљица није баш
успела у својој накани: Чарлс II је
био отац барем дванаесторо ван-
брачне деце. Чини се да су онов-
ременске даме волеле и нешто
друго, осим самог цвећа…

МИЛОВАН РИСТАНОВИЋ становника, и новорођеног и најстаријег,

2.000 дана у лажи
У глави свакога човека врте
се имена, бројке, дешава-
ња, остварења, забринутост,
страх… Мали Ерцовчић седи
и размишља о бројкама које
се врте, 100 дана Владе, 1.000
дана власти, десетина хиљада погинулих.
Управо те бројке величају успехе, напре-
дак, никад боље стање, никада веће пен-
зије, повећање плате здравственим рад-
ницима, да не одлазе трбухом за крухом.
Сви знамо, да је политика истина, звала
би се истина, пошто је политика лаж, мо-
ра да се зове политика. Схватамо ми да
политичари не лажу, не говоре лажи, не
увеличавају. Ма, ко каже да лажу! Они ка-
да не отворе уста, тада само не лажу. Њи-
хових 6 година у лажи или 2.000 дана у
лажи и наметања чичка на новчаник гра-
ђана само је присутно од њиховог исто-
ријског доласка на власт. Не могу да веру-
јем да гласачко тело није запамтило таксу
на бројило, акцизу на струју, мегаломан-
ску акцизу на гориво, наметнуте нотаре,
промене Закона о пензијама и кажњава-
16
ње процентуално ко нема године живота
за одлазак у пензију.
Можда не желим или нећемо да види-
мо да полако клизимо на доле на многим
светским листама. Сада писати да смо на-
јсиромашнија земља у Европи, нема смис-
ла, када то знају и птице на грани. Полари-
зација друштва је направљена и прави се
све више и више. На светској политичкој
сцени доживљавамо понижење, у првом
реду седе они који су издавали наредбе
о брисању целе нације са карте Европе,
а где смо ми и наших 1,2 милиона жрта-
ва. Да ли можемо да имамо достојанство
и то да кажемо, јер знамо да за вратима
стоје само они који не знају или не слуша-
ју. Да ли смо толико мали или су они то-
лико моћни, дрски, алави или је то права
истина где смо и где нам је место. Можда
старост нације, старачка деменција не же-
ли и неће да схвати и запамти све њихове
поразе који су присутни код нас у Србији.
Можда неће да прихвате да је Србија би-
ла дужна 17 милијарди, а сада дуг Срби-
је је 24 милијарде евра, а то је по глави
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
око 4.000 евра. Не може се куповином ау-
томобила за полицију поправити просек
старости аутомобила у Србији. Све ће то
неко позлатити и платити, а неко ће се де-
бело уградити.
И док бројке лете, године пролазе,
схватам да је година постала месец, ме-
сец постао дан, а дан је само један сат. За-
што се Ерцовчић тим оптерећује, када ве-
ћина народа то не види и не чује, с једне
стране, прозивају да су сви лопови који
другачије мисле и нација не жели да ре-
гиструје, с друге стране језик мржње, да
је фашизам и геноцид присутан. Да ли је
то заслужио обичан грађанин Србије, ко-
ји се борио за демократске дијалоге, раз-
говоре, разумевање и поштовање. Можда
наше демократско ћутање, по оној старој
Милошевој, „народ ћути, нешто се спре-
ма“.
Можда смо толико као нација остаре-
ли, да се сви надамо праведном и поште-
ном и загробном животу. Има ли користи
када придобије 105 посто залуђених гра-
ђана, ако науди нацији, држави и самом
себи? Бројке су залудиле, проценти збу-
нили, шта ће бити са нама ако остану још
2.000 дана на власти.
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

НАСПИ ЈОШ ЈЕДНУ (2)
1.
15. новембра, у скоро непосто-
јећу Ђетињу Бели Фантом је про-
суо оно бело што већ дуго сипа и
потровао рибу.
2.
Лако је, најлакше, грмнути
„Какви смо то постали!?“
А нисмо постали.
Јесмо.
Јер, пријатељи моји, није било
дана у којима смо се боље одно-
сили према свету око нас, према
себи у свету том; само су нам се
средства за наношење штете уо-
збиљила.
Замислите сеоску економију,
која је успешно разграђивала и
рециклирала све непотребно, по-
ломљено и излучено. Док дланом
о длан, стигли су детерџенти, пре-
парати, амбалажа и пластика. Виде
наши рођаци са села стрвољ, али
немају у искуству решење за ње-
га; и да имају, на листи приорите-
та кесе на гранама јошика збијених
око потока нису високо; дебело за-
остају за рецимо, преживљавањ-
ем. Опстанком. Неизумирањем.
Замислите градску економи-
ју, која је успешно у реку и земљу
трпала екскраменте, сапире, сали-
гузе, мирнодопске и ратне вишко-
ве, све везано за производњу, по-
трожњу и ритуалне занове кућних
апарата и отписе застареле потро-
шачке електронике.
Замислите локалне власти, које
разговарају с нама у настојању да се
поправимо и одужимо генерациј-
ски дуг. Све смо прилике да се одра-
зимо увис пропустили а било их је;
колектор и пречистач су основ на
ком ћемо покушати сопствену ду-
готрајну рехабилитацију.
Тек треба да постанемо бар
мало другачији и смањимо при-
тисак на Ђетињу и њене прито-
ке, јер продужавање ове офанзи-
ве више није никакав екоцид, већ
светогрђе: сами се њиме уписује-
мо на дуги списак пагана новог до-
ба, а тамо није добро да нас звез-
де виде.
3.
Није ово први помор; било их
је, било их је...
Увек је, пре страдања, Ђетиња
данима била мала, једва се пре-
влачила преко камења и удео рас-
квашеног отригуза, браонли кома-
дића, уља, киселинчина и осталих
благодети развитка би превладао.
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ
А онда би нека непо-
зната сила Ф, коју пам-
тимо из писмених
вежби из физике
код Пане у „Нади
Матић“, досолила
прстохватом не-
чег лошег и омогу-
ћила Смрти да нам
се у лице исцери.
У временима која као
добра памтимо, обично је „Цве-
та Дабић“ из сопственог испуста
неком несветом неводицом про-
глашавала крај реке, и ништа.
И опет.
Пана је за неспознавање непо-
знате силе Ф умео да лупа клем-
пе, јој бруке, пред целим разре-
дом, код катедре, што никако није
педагошки; како ли би тек непеда-
гошки било оклемпавање плаће-
них да сазнају ко се то игра смрто-
носне алхемије.
Јој бруке.
4.
Много смо исти, затрајасмо.
Искорак је кад неко:
однесе на одређено место ис-
пошћену батерију, бесомучно гре-
јану међу длановима да омогући
још које пребацивање с тв канала
који нас учи ништавилу, на тв ка-
нал који ништавило учи нама;
преполови број кеса које тегли
из радње, пуних свега без чега нис-
мо као сав нормалан свет, а сваком
добронамерном је познато колико
смо се за то борили;
кад понесе из кањона Ма-
ле свете реке оно што је у њега
унео;
кад почне да пита и себе и дру-
ге „Мора ли то тако?“...
Низ малих одлука формира од
горе поменутог неког људско би-
ће; из дебеле, самозадовољне и
кратковиде гусенице плави леп-
тир развиће своја крила и видеће
свет око себе какав јесте.
Тај низ, пријатељи моји, бар до-
некле спроведен, доводи до дана
у ком потрешени Ужичани улазе у
унакажену реку, у говнару, у кисе-
лину, боси; голим рукама ваде пре-
живеле рибе, пажљиво их смешта-
ју у кофе и носе горе, изнад цеви
смрти.
Већину их знам.
Свака част.
5.
Сећам се:
дубоко у прошлом веку била је
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
данима мала, на једва,
јата сачињена од
стотина кркуша,
предвођена оним
највећим, толум-
башицама, крета-
ла су се журно од
обале до обале;
крупни кленови
нервозно су шњира-
ли површином, не пла-
шећи се сенки зачуђених про-
лазника;
ракови, већи од мог ђачког
длана, изашли су из пукотина ка-
меног зида и, као да чекају нешто,
непомично стајали и кад би их не-
чија рука дотакла.
Нисам знао, па сам се напа-
лио да вежем две удице на комад
струне, нађем на Лизином јорго-
вану штап одавно прерастао уло-
гу васпитног прута, накопам де-
белих глисти у цвећу и на „двоцу“
ошашавим кркавце; после, зна се,
уваљамо их у пројино брашно, па
на маст.
Сутрадан су све биле убијене.
Кажу, „Цвета“,
Још неколико пута видео сам
узнемирење риба дан пре трова-
ња, па сад знам.
Дан уочи овог тровања, добио
сам поруке узнемирених и забри-
нутих пријатеља и фотографије
слуђене пастрмке килашице код
говнаре.
Дан уочи тровања, Аз и ја смо
обишли око реке, колико се може.
Није било видљиве узнемирено-
сти риба, али јесте птица и људи.
Прво сам мислио да јато голу-
бова јури галеба; бивало је то. По-
сле неколико кругова и суманутих
промена правца, прошли су изнад
нас и видео сам уместо прогања-
ног галеба белу голубицу – пред-
водницу, која мења правац и ви-
сину бежећи од нечег само њој
видљивог.
Патке су стајале на камењу и
обали; добро, бивало је то...
Вране и гаврани...
Ми, двоноги, опрезно смо се
поздрављали, задржавали зајед-
но дуже него осталих дана и ко-
ментарисали стање воде; а коме
да кажемо наше бриге, ко ће сас-
лушати наше слутње?
6.
Волео бих да Ђетиња тог дана
није била тако мала, као што ре-
че Милан Средња Класа пар дана
пре тровања, „да је миш пређе с
камена на камен“ и да Бели Фан-
том није у тај јад сасуо оно што већ
јако дуго сипа мењајући цеви, ша-
рајући.
Волео бих, кад је већ било тако
да сам био с другарима у још једној
унапред изгубљеној борби, не за-
то што је то особина претендената
на отменост, већ што се, после не-
ких заједничких дана с реком, дру-
гачије не може.
Волео бих да сам видео како
одозго, од Општине, бесни и ра-
стужени долазе градски функци-
онери, и како се поздрављају с
школским друговима и ортацима
с пецања, и како се изувају и спа-
савају пастрмке и липљене, јебе-
тајући углас с осталима.
Волео бих да су за њима, у трку,
дошле све инспекције, све службе,
све комуналне и све полиције, и да
су кренули уз цев отварајући шахт
по шахт, решетку по решетку из-
над бетоном окованог Уремовач-
ког потока.
Волео бих да се јатачки кодекс
укине зарад светог чина, спасава-
ња Ђетиње и наше душе и да не-
ко понишани прстом на Белог Фан-
тома. Да се разумемо, није једини,
можда ни највећи кривац међу на-
ма, у првом делу ове тужне приче
сам нас поприлично педантно по-
бројао; време је да неко надрља и
буде означен као пример погубно-
сти старих навика и да јасно сви
кажемо да морамо даље.
А и све што се врзмају око ре-
ке, његово бојење идеалне меша-
вине тарских и златиборских вода
у бело, у боју предаје, поприлично
нервира.
7.
Како сам сањао колектор и
пречистач, и мушичарење у Ади
и код Севојна!
8.
„Ако Ђетиња попуно умре, би-
ће то вечити жиг на покољењу које
данас око ње живи. Ако је очисти-
мо, стичемо право да се хвалимо
док се Земља врти, стичемо основ
за напредак у свему осталом.
И, овде се не ради о „сређива-
њу“ Врутака и оно мало узводног;
Мала света река се у целини, у свој
крхкој лепоти, у нас узда.
Једаред и за један пречистач
говорили смо различитим језици-
ма и нисмо га направили; Ђетињу
молим за још један напор, за још
коју реч на језику који сви на ње-
ним обалама разумемо.
Шапни, Мала света реко, ако
мислиш да од становништва по-
17
 ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БЕСПОСЛИЧАРА (6)
У
суботу сам коначно успео да одем на пијац,
спремим ручак, па чак и да себи дозволим
ретко задовољство у виду кратког попод-
невног спавања. Махинално сам, након буђења,
проверио телефон. У касно новембарско попод-
не, када се смрачи већ око пет, један пропуштен
позив уме бити значајан. Звао је Урош.
“Ништа специјално, само да видим како си. Је-
си ли планирао неку акцију за вечерас, или ћеш
да седиш на гајби”?
“Право да ти кажем, најрадије бих изашао не-
где у гужву, међу лепо расположене људе”, рекао
сам. Откако је кренула јесења сезона послова, не-
прекидно сам био на путу, што је, с једне стране,
добар начин да се начини мали отклон из токсич-
не стварности, али, опет, ужелео сам се познатих
људи, кафанске гужве или било чега другог што
би ми пружило макар привид нормалности.
“А где си то мислио да изађеш”, живо се за-
интересовао Урош.
“Пааа...немам појма... У Љубљану, рецимо”, ки-
село сам се насмејао.
“Е, па срећно ти било! Ја не бих у град, имам
неке госте, чујемо се”, одјавио се брзо са лини-
је.
Неко време сам провео безвољно се премеш-
тајући са фотеље на лежај, и обрнуто, загледан
тупо у универзални компјутерско-телевизијски
екран. Покушао сам чак и са књигом, а онда ипак
одлучио да изађем у град. Као што су весници
катастрофа најавили, захладнело је, и то попри-
лично; на лицу сам одмах осетио ледене иглице
првог снега, али нисам одустао.
У “Чајџиници” је бенд приводио крају при-
преме за свирку.
“Е, баш лепо што си свратио”, поздравио ме
колега Медо - и ја отприлике једном месечно
имам свој диск-џокејски сет на том истом поди-
јуму.
“Право да ти кажем, баш сам нешто размишљ-
aо, ко ли је вечерас дежурни за културно-забавни
рад у нашем логору... Ја сам на поштеди до децем-
бра”, покушао сам опрезно да се нашалим.
“Вала, да знаш”, насмејао се, такође помало
кисело, јер нико се више другачије и не смеје.
Заузео сам место у углу просторије преко пу-
та шанка и наручио вино. Локал је био празњи-
кав, а прогнозе за посећеност нису баш деловале
оптимистично. Свеједно, гутљај вина, удружен са
ергономским својствима барске столице учинили
су да на тренутак попусти згуснута тескоба муч-
не свакодневице. Осврнуо сам се око себе: нове
шанкерице које су мотриле на ретке госте, газда-
рица Ивана за компјутером, пар момака ослоње-
них на шанк. У суседној просторији, и тамо даље
на подијуму, мање-више иста слика. Одлучио сам
ипак да сачекам неко време пре него што кренем
даље у потрагу за срцем суботње вечери, што би
рекао Том Вејтс.
Након десетак минута не баш продуктивног
пребирања по жицама, оркестар је отпочео са
музицирањем - врло пригодно, могло би се ре-
ћи. Нисам баш неки нарочити љубитељ програм-
ских песама - увек добијем оспице када се на не-
ком радију, након приче о храни, рецимо, од свих
излизаних песама Ђорђа Балашевића, зачује ону
најизанђалија: Ал се некад добро јело. А нарочи-
18
ПИШЕ: ЗОРАН ФИЛИПОВИЋ
Туга
првог снега
то, када тонац у налету креативности, у мрљав но-
вембарски или децембарски дан ископа ону жа-
лопојку од групе Сунцокрет, а у славу Првог снега.
И тако више од четрдесет година, јер, управо то-
лико има откако се појавила та песма.
“Где ме нађосте”, помислио сам, када сам пре-
познао песму, без неке нарочите радости. Није
ми помогло ни то што је певач био много ближи
алтернативној, мрачној верзији Др Спире, ауто-
ра песме, него Снежани Јандрлић, певачици Сун-
цокрета.
“Доолаазии зимаааа, дуга и хладнааааа.... За-
твооори вратаааа, упали ватру”, одјекивало је пу-
стом кафаном.
“Јеб’о вас први и сваки други снег”, прогунђ-
ао сам, искапио вино и свратио до шанка да пла-
тим пиће. На тренутак, учинило се да ноћ и није
баш сасвим изгубљена.
“Да ли сте ви Фипа”, упитала ме нова шанке-
рица. Требало ми је пуно времена да се навик-
нем на персирање уопште, а нарочито од стране
жена. Климнуо сам потврдно главом и узвратио
учтивим осмехом.
“Знате, ја сам ваша обожаватељка! Читала сам
све што сте написали, још од Међаја, ону причу о
Фугу и Фоцету, Малом змају”...
Ово последње што је рекла, није ми баш при-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
јало. Размишљао сам неколико тренутака да ли
да наставим да уживам у незаслуженој слави, али
сам ипак одлучио да је прекинем, пре него што
настане већа штета, јер истина, у два наврата, мо-
ји добри пријатељи су били уредници локалног
књижевног часописа “Међај”, али, нисам тамо ни-
кад ништа објавио.
“Жао ми је, али биће да је други Фипа у пита-
њу! Фипа Делиријум са Слануше, онај што пише
научну фантастику. Постоји још и Фипа Камера са
Теразија, Фипа Физичар, па Фипа Боксер и Фипа
Глумац... А ту је и Јелена Фипа, што се тиче род-
не равноправности”, набројао сам у једном даху
све имењаке, то јест, надимењаке којих сам мо-
гао да се сетим, покушавајући да разбијем нела-
году која је настала.
“Ау, колико вас је”, прокоментарисао је један
од оних лепо расположених младића усидрених
за шанк.
“Тако се некако погодило. Игора Кордеја, ре-
цимо, има најмање шест комада, што је општепоз-
ната ствар, макар за оне које воле стрип, а зашто
би и ми Фипе заостајали по том питању?!? Треба
некако посвршавати све те силне Фипинске по-
слове”, помислио сам, јер је музика постала пре-
гласна за иоле озбиљнији разговор.
“Ја сам мислила на Дринкманов забавник”,
шанкерица је покушала да поправи ствар и по-
казала руком на другу просторију, где је на по-
лици са локалним ауторима била изложена и мо-
ја књига.
“Е, ако је тако, онда може и бакшиш”, узвра-
тио сам уз олакшање. Нисам био спреман да се
надјачавам са дежурним оркестром - још једном
сам се љубазно насмешио, остави новац на пул-
ту и изашао.
До “Вермера” ми је требало мање од пет ми-
нута оштрог хода. Новембар, уосталом, баш и ни-
је за лагане, бесциљне шетње. И тамо је неко сви-
рао: у доњој просторији поред шанка, било је пар
потпуно непознатих људи. Ситуација на спрату
није била ништа боља - бенд, и отприлике исто то-
лико посетилаца. Махнуо сам музичарима и оду-
стао, иако је певачица звучала јако добро.
“Друштвене се противуречности не могу за-
тезати до бесконачности, знао је то чак и М. Об-
реновић, који би сасвим сигурно, када би му се
неким чудом на столу нашао извештај*, рецимо,
о ноћном животу и вечерњем проводу у Ужицу,
сезона 2017/2018. или о чему већ другом што без
икаквог улепшавања говори о стварном животу
обичног света, истог трена би, тешка срца и не
без великих душевних ломова, командовао сво-
јим сеизима: ПОПУШТАЈ!!!
*То за извештај на столу мислио сам онако,
фигуративно, јер Коџа, као што знамо, није био
баш најписменији, али је макар имао известан
осећај за границе људске трпељивости, не зато
што је био осетљив на људску патњу, већ зато што
је чувао своју гузицу” записао сам једне ноћи на
кафанској салвети фејсбука пре годину дана, на-
кон готово истоветног, неуспешног покушаја да
исцедим нешто од суботње ноћи.
И, од тада, ништа се није променило: долази
још једна зима, дуга и хладна, и пада опет први
снег, као да нам и без тога није све довољно црно.
Пардон, бело!
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999
 ДИВНИ ЗАПАД

Противприродни дуг
- Случај Приштавица -

Д
ок се копља ломе око тога да
ли треба градити мини хи-
дроцентрале у заштићеним
подручјима или не, постоје и оне
реке које полако издишу у потпуној
тишини. Једна од њих је Приштави-
ца, која настаје у Чајетини, извире у
Алином потоку, протиче испод Сто-
пића пећине, кроз неприступачан
кањон неописиве лепоте, а низвод-
но дарује један од својих извора,
Змајевац, за водоснабдевање свих
села од Рудина до Равни. На прела-
ску у Општину Ужице Приштавицу
чекају цеви Ø900мм да је спрове-
ду трасом цевовода МХЕ Равни (у
изградњи), да би затим „предахну-
ла“ код рибњака, а затим кроз це-
ви МХЕ Вране (оперативна од 20-
17.) била спроведена у Велики Рзав.
Оно што живи у овој реци налази се
узводно, у Чајетини. У Ужицу, При-
штавица је умрла.
Посебан сплет закона је потре-
бан да се добије Обједињена до-
звола за убиство једне реке. Мно-
ги од тих закона су кратковиди и
мењани са предумишљајем, а чак
и они који су конструктивни, често
се не поштују.
1. ПОМОР РИБЕ И
ДЕГРАДАЦИЈА ЕКОСИСТЕМА
Приштавица није у режиму
заштите. Нема ту срећу да про-
тиче кроз национални парк или
парк природе. То је река која је за
државу невидљива, осим као ри-
боловно подручје и мрестилиште
Рзавских пастрмки. А и то је пре-
стала да буде. Постоји уредба ко-
јом није обавезно радити Студију
о процени утицаја на животну сре-
дину у случају градње МХЕ капаци-
тета испод 1МW. Приштавица има
ту несрећу да је сувише мала (470-
КW МХЕ Равни и 158КW МХЕ Вране)
да би направила више струје од те
квоте која би јој гарантовала барем
минималну заштиту у старту. А та
се заштита првенствено огледа у
регистровању строго заштићених
и заштићених врста које су у При-
штавици БИЛЕ присутне. Као при-
мер: воденкос, поточни рак и по-
точна пастрмка.
12.04.2018. пријављен је вели-
ки помор рибе као последица из-
градње МХЕ Равни, а 06.09.2018.
непостојање биолошког миниму-
ма и деградација обала у случају
МХЕ Вране.
2. ХИПОТЕКА НА РЕКУ -
КРЕДИТИРАЊЕ
НА РАЧУН ГРАЂАНА
У делу свог тока који ће бити
захваћен цевоводом, на две ката-
старске парцеле КО Скржути (пар-
цела бр.4087) и КО Равни (парцела
бр.3177), РЕКА Приштавица је ста-
вљена под хипотеку. Инвеститор
је од ProCredit банке добио кре-
дит, а забележба постоји у е-ката-
стру, као и на физичким катастар-
ским листовима, што је потпуно
неуставно, јер је Законом о јавној
својини изричито забрањено по-
стављање било каквог заложног
терета на јавним добрима и јав-
ној својини Републике Србије у
које спада и река са својим кори-
том и приобаљем. Има оних који
покушавају то да „преведу“ на сле-
дећи начин: хипотека није запра-
во на реку, већ на водозахват, це-
вовод и машинску зграду. Рекa, да
закључимо на основу те тврдње,
задржава потпуну слободу да нео-
метано тече цевоводом под хипо-
теком у дужини од неколико кило-
метара, уместо својим природним
коритом. На сајту ProCredit банке
можете видети њихову Полити-
ку заштите животне средине која
звучи веома еколошки освешће-
но. Толико освешћено, да никако
не би смела да толерише овакве
сиве зоне зелене енергије. Осим
ако прихватимо ново тумачење
појма #зелена_енергија као „енер-
гија боје новца“. Уништавање јав-
ног добра јавно је и финансирано,
из џепа обичног грађанина враћа
се тај кредит, заведен под ставком
бр.6 на рачуну ЕПС-а, као накнада
за повлашћене произвођаче ЕЕ. У
претходној години ЕПС је, што из
џепа грађана, што из сопственог
џепа, исплатио 3.323.248,39 дин.
као подстицај за МХЕ Вране, која
има статус повлашеног произво-
ђача. МХЕ Равни, у изградњи, има
статус привременог повлашћеног
произвођача.
ЦЕВОВОД У РЕЧНОМ КОРИТУ
– НЕПОШТОВАЊЕ ПРОПИСА И
СТРУКЕ
Приштавица је мала БУЈИЧНА
планинска река. Што значи да ни-
мало није за потцењивање њена
разорна моћ у доба пролећних и
јесењих киша. Забележено је да
је односила воденице, па чак и
људске животе. Када таквој реци
сравните вирове, обријете кори-
то и сјурите је у цевовод изузима-
те природне амортизере поплав-
них таласа, као што су земљиште
и вегетација, чак и ако је цевовод
урађен по свим прописима. Но у
случају МХЕ Равни, чак ни основни
пропис струке није испоштован, а
то је да се цевовод не сме поста-
вљати у нивоу стогодишњих во-
да. У кањонском делу корита цеви
иду готово паралелно са речним
током, што директно угрожава ста-
новништво низводних подручја.
ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ И
ЛОКАЛНА ОДГОВОРНОСТ
Када је прозвана, локална власт
најчешће реагује као да је невољни
саучесник, у смислу да над таквим
пројектима, који су добили дозво-
ле од стране неколико Министар-
става и финансирани озбиљним
свотама (0.86 милиона ЕВРА за МХЕ
Равни), немају апсолутно никакво
право вета. И обично је први изго-
вор: постојање локације за МХЕ у
Просторном плану општине, који
је (донекле) обавезујући докуме-
нат. Осим што то за Приштавицу
није случај. Ни једна ни друга МХЕ
локација нису присутне у Простор-
ном плану града Ужица. Локација
МХЕ Вране се чак директно коси
са Просторним планом акумулаци-
је Рзав, и у решењу постоји услов
да се сва опрема благовремено
уклони уколико дође до потапа-
ња продручја и формирања аку-
мулације „Роге“. Локална власт је
заправо једина надлежна за случа-
јеве градње МХЕ у подручјима ко-
ја нису препозната као заштићене
зоне. Локална власт је та која сме,
може и треба да тражи израду сту-
дије о Процени утицаја. И локална
власт је та која издаје грађевинске
дозволе. За МХЕ Равни издата је до-
звола уз пригодан отклон: у случа-
ју непоштовања прописа здруже-
но одговарају пројектант, извођач
радова и инвеститор.
МАСКИРАЊЕ УБИСТВА КРОЗ
ОБНОВУ ВОДЕНИЦА
Многи МХЕ пројекти деклари-
шу се као ревитализација старих
воденица. На Приштавици их је
било десетина. Неке је сама При-
штавица однела у својим бујичним
дивљањима. Остаци две воденице
налазе се на почетку и на крају це-
вовода МХЕ Равни. Неће оне бити
обновљене, осим у смислу да ће
њихове локације бити повезане
монструозним цевоводом великог
пречника. Неће млети жито, неће
бити подсећање на идиличан сео-
ски живот. Сатрунуће, као и река
која их је појила.
***
Вероватно постоје људи којима
је природно да тешка машинери-
ја преоре речно корито, изравња
вирове, посече вегетацију, кори-
сти инфраструктуру у виду ново-
формираних путева ширине не-
колико метара, који многоструко
превазилазе ширину покојне реке.
Вероватно постоје људи који не ви-
де препреку у одокативној методи
утврђивања биолошког минимума
на којем ће живети неко други и
немају проблем са осудом на смрт
екосистема чијег постојања нису
ни били свесни. Постоје сигурно.
Али таквим људима се не би смела
препустити одлука о судбини наше
природе, јер: постоји праг обновљ-
ивости извора електричне енерги-
је. У случају Приштавице, тај праг је
давно прегажен багерима.
Јована Панчић

999 УЖИЧКА НЕДЕЉА 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs 19

 УЖИЧКИ МУЗИЧАРИ
ВЕЉКО ОСТОЈИЋ – МАЈСТОР ТРУБЕ

Док је Остојића у Злакуси

ће се чути музика
- За дувачки инструмент три сата је превише вежбања, али ја сам вежбао и
до 5 сати. Упорно сам вежбао, јер сам осећао да имам ту неку одговорност да
наставим, а и деда је био познати трубач - Деда није био строг, али тата је
био јако строг, иако није свирао трубу -

Т
итулу мајстора трубе Вељко
Остојић стекао је 2012. годи-
не. А другачије се није могло
ни очеквати, јер је трећа генераци-
је породице Остојић из Злакусе, ко-
јој је музика на првом месту.
Вељко је рођен у Злакуси у по-
родици где је деда Бошко Остојић
свирао трубу, а отац Драган бубањ.
Он и његов брат Марко још од ма-
лих ногу живе са музиком, са тру-
бом.
- Активно свирам трубу 20 го-
дина. Имао сам 14 година када сам
почео, а као дете сам само вежбао.
Деда је учио и брата и мене. На озби-
љније свирање сам кренуо сасвим
случајно. У Гучу смо отишли са оцем
и ту је био неки семинар. То је би-
ло 1999. године. На том семинару
је био професор Срђан Радосављ-
евић из Краљева, који је предложио
мом оцу да се музички образујемо.
У Ужицу је била Музичка школа, али
није било трубе. После, у 8. разре-
ду завршио сам све четири године
ниже музичке школе, полажући ди-
ференцијалне испите. Било је теш-
ко и напорно, јер требало је пости-
ћи све и у редовној и у музичкој
школи. У Краљеву сам уписао сре-
дњу музичку школу и завршио. По-
сле сам уписао Музичку академи-
ју у Београду. Међутим, професор
се из Београда, када сам био трећа
година, преселио и прешао на фа-
култет у Косовској Митровици. Тако
сам и ја завршио две године у Косов-
ској Митровици и диплома се води
ту. Неком значи где је завршио фа-
култет, али мени ништа не значи, јер
сам хтео баш код тог професора да
завршим. Он је, на жалост, после
преминуо. Звао се Изудин Чеврко-
вић. Био је много добар стручњак и
драго ми што сам код њега завршио
трубу – рекао је Вељко.
Упоредо са школовањем, и у
току основне, средње и академије,
свирао је на свадбама и ишао на так-
мичања на Златибору и Гучи.
- Прва моја свирка била је у хо-
телу „Турист“ на плажи. Свирао је мој
деда са његовим оркестром „Бошка
Остојића“, а ја нисам био члан орке-
стра. Знао сам да свирам неколико
песама. Није то била права свирка,
али, ето, тада сам први пут свирао
пред већим бројем људи. И брат и
ја смо врло млади кренули да сви-
рамо и да зарађујемо.
Њихово чланство у оркестру
први пут је било у оркестру Божи-
дара Луковића из Котраже.
- Божидар је нама драг човек. У
његовом оркестру смо свирали две
године. Касније смо се одвојили и
направили оркестар у коме смо би-
ли нас двојица и отац и деда. Тај ор-
кестар се више није звао оркестар
Бошка Остојића, већ Вељка и Бош-
ка Отојића.
Вељко је први у Гучи наступао
2001. године, а 2004. године је осво-
јио Прву трубу.
- Пре Гуче 2001. године наступао
сам у дедином оркестру на Златибо-
ру, а потом у Гучи. Тада сам био прва
година средња школе. Нисам имао
трему, јер сам, ваљда, био млад, а и
доста смо вежбали и радили. Било је
баш мукотрпно. За дувачки инстру-
мент три сата је превише вежбања,
али ја сам вежбао и до 5 сати. Упор-
но сам вежбао, јер сам осећао да
имам ту неку одговорност да наста-
вим, а и деда је био познати трубач.
Једно је сиурно, да нисам свирао до-
бро трубу, вероватно ми не би да-
ли да наставим. Деда није био строг,
али тата је био јако строг, иако није
свирао трубу. Отац је био строг по
питању свега, и школе, и вежбања
на труби. Ишао сам и у друге школе
да вежбам, пошто је деда био попу-
стљив – каже са осмехом наш саго-
ворник и одмах наставља:
- У Гучи те 2004. године такми-
чио сам се одмах са сениорима и та-
да сам имао 19 година. Успео сам и
проглашен сам за Прву трубу Сабо-
ра. Затим 2006. и 2012. године осво-
јио сам исте титуле, а онда је усле-
дило Мајсторско писмо. Тај период
од 2006. до 2012. године прилично
је дуг, али су се тада мењале власти.
Од добијања Мајсторског писма ви-
ше се не такмичим у Гучи, а и Гуча је
мало изгубила смисао.
Вељко и данас има свој орке-
стар који броји девет чланова. Он
је прва труба, другу трубу свира Бо-
бан Ромовић из Ивањице, трећу тру-
бу свира Драган Лазић, први тенор
Александар Велимировић, други
тенор Ненад Јовановић, трећи те-
нор Марко Бојовић (први и трећи
тенор су врло младић од по 18 го-
дина и из Ариља су), бас свира Деј-
ан Митровић и бубањ свира Дарко
Митровић (браћа из Заглавка) и де-
вети члан је Мирослав Чворовић из
Лупаша код Пожеге, који је певач и
добошар. Вељков брат Марко, сви-
ра у другом оркестру.
- Брат је дуго био у Холандији и
морао сам да нађем замену за њега.
Сада, када се вратио, нема смисла
да човеку који је годинама са мном
кажем да је слободан. Углавном смо
се сада базирали на свадбе и 99 по-
сто свирке је у Ивањици и у Ари-
љу. Слабо се појављујемо у медиј-
ама, али ми смо разрадили посао.
Немамо сада у плану неку турнеју
и концерте, јер слабо имамо вре-
мена. Свирамо свадбе, рођенда-
не, прославе предузећа и слично.
Давно, од 2000. до 2004. године неке
Нове године и фестивале смо сви-
рали у Швајцарској и Немачкој. Са-
да је мало теже ићи у иностранство,
јер треба добити све те папире. Би-
ли смо и у Пољској, у коју смо иш-

20 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999


ли преко Гуче. Било је то неко ме-
ђународно такмичење дувачких
оркестара. Гуча нас је водила као
представнике Србије и ту смо по-
бедили – каже Вељко.
Поред свирке, Вељко са сед-
мим степеном образовања, већ се-
дам година ради као професор тру-
бе у Музичкој школи у Ужицу.
- Радим и у Нижој и у Средњој
музичкој школи, зависи колико има
ђака. Углавном деца на трубу крећу
од петог разреда редовне основне
школе, мада има и млађих. Има до-
ста трубача код нас, али када виде
да треба да се учи, онда избегавају.
Тако године зависе од то броја. Деца
морају да схвате да није само дово-
љно знати свирати трубу, већ мора-
ју и да се и у том смислу описмене.
У школи имају солфеђо, теорије, до-
бијају хор као предмет и још неких
предмета, тако да морају да уче.
Цела западна Србија је позната
по великом броју трубачких орке-
стара, али према Вељковим речима,
на југу Србје их има више.
- У нашим оркестрима су мом-
ци који ипак уче неку школу или ра-
де, док је у том делу Србије труба
основно занимање. Код нас има до-
ста младих оркестара, али криза је у
народу и то се осећа и у оркестрима
и зато пуцају – рекао је Вељко.
Сада иде зима и наш саговор-
ник каже да је то период када има-
ју мање посла.
- Као оркестар ми вежбамо пре-
ко зиме, јер нема много свирке, јер
су постови. Тада навежбамо све што
нам треба и од априла креће сезо-
на. Вежбамо пуно тога. Некада се
знало шта свирају трубачи, а сада
траже да се свира све и свашта. Мла-
ди се људи жене и удају, и они траже
и новије и прерађене ствари, а по-
некад неки стари, деде, бабе, стри-
не, тетке траже неке давнашње пес-
ме. Зато, да би све испоштовали и
задовољили, морамо да знамо мно-
го да свирамо, да имамо широк ре-
пертоар. Данас се, ето, свира углав-
ном комерцијала, неке песме и нису
лепе да се свирају, али они плаћају
– каже Вељко.
А музика у породици Остојић
свираће се још дуго времена. Ве-
љкови синови су такође надарени.
Старији син Вукашин свира клавир
и други је разред Основне музуч-
ке школе, а млађи Урош кренуо је
са виолоном.
- Они су четврта генрација ко-
ја је кренула са музиком, а да ли ће
свирати трубу видећемо – додао је
Вељко на крају.
Звездана Глигоријевић
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
СУГРАЂАНИ
ВЛАДЕТА СМИЉАНИЋ – БРИГАДИР
Акцијаш 23 пута
- Брачном пару свака фирма из града где је била бригада давала је поклоне,
неко телевизор, неко радио, фрижидер и слично, и они оду кући са тим
стварима. Биле су то љубави парова који су били у вези и пре акције, па се на
акцији венчају, а многи су се ту упознали и венчали -
У
другој половини прошлог
века у изградњи земље, не-
кадашње Југославије, биле
су веома популарне омладинске
радне акције. Млади из свих та-
дашњих република пријављива-
ли су се за добровољни месечни
рад и градили многобројне путе-
ве, канале, пруге, водоводе и мно-
го тога другог.
И Ужице је имало своје омла-
динске бригаде. О њима за овај
број Ужичке недеље прича Вла-
дета Смиљанић, који је чак 23 пу-
та био учесник тих акција. Иако
данас многи сматрају да је бес-
мислено бесплатно радити, Вла-
дета каже да се не каје, да и данас
учествује у многим добровољним
акцијама.
Владета Смиљанић је рођен
у Љубишу 5. марта 1953. године.
Каже да је тада умро Стаљин, а да
се родио други Стаљин. У Ужицу
је завршио занат и запослио се у
тадашњем грађевинском пред- било тешко радити. Сваку брига- зана и Цвете Дабић, у којима сам
узећу „Златибор“. Ту је почео тај ду памтим по дружењу. Тада сам био трасер, освајале су ту плакету.
омладински рад, оптшинске и ме- био чупавац и имао сам баш дугу Једино са мојом фирмом Златибор
ђуопштинске конференције, рад- косу. Увече смо имали спортске и нисам освојио плакету, а ево и због
не акције... друштвене активности, а и игран- чега. Тада нисам знао шта је међ-
- Био сам са свим ужичким ке. Музика је углавном била пре- унационална мржња, баш дан пре
бригадама, једино нисам ишао са ко озвучења, а некада су долазиле проглашења за плакету акције, јед-
бригадом Ваљаонице бакра. Моја познате групе. Била је Рибља, чор- ној хрватској бригади дао сам свој-
прва акција била је на прузи Бео- ба, Ју група, Плави оркестар... Ма- их пет најјачих људи, јер је требало
град - Бар 1975. године. Имао сам ње је било народних певача. да испуне норму, а ако се не испуни
22 године. Из свих предузећа се Са Првим партизаном ишао је норма, као да ниси ни учествовао
тражило по два радника и онда је на 8 радних акција и у већини је у акцији. А где да идеш у град та-
моје предузеће одлучило да мене био трасер, због грађевинског за- ко? Било је то срамота. И та хрват-
и још једног колегу пошаљу као ната. Био је на Сутјесци, у Умчари- ска бригада ми је ударила нож у ле-
омладинце на радну акцију. Иш- ма, када се градио пут „Братство и ђа када је било предлагање. Док
ли смо у бригади „Први партизан“. јединство”, на Кадињачи 1978. го- сам био у бригади Првог партиза-
Та моја бригада била је у насељу дине и на брани Врутци, пруга Ша- на имали смо три плакете, а коман-
Јабука код Пријепоља. Највише мац – Сарајево, Осијек, Мостар, Ја- дант бригаде је Миломир Туцовић.
смо радили шкарпе за трасу пру- сеновац, Ђердап, Морава… Сећам се и бригаде Шамац – Сара-
ге. У насељу је било шест бригада, - Све смо градили, пруге, путе- јево, која је била у новембру и би-
а једна бригада је имала од 42 до ве, канале, а, примера ради, у Ја- ло је јако хладно. Тада сам био у
60 људи. Било нас је из свих крај- сеновцу смо радили разређива- бригади Ужичка република, ко-
ева бивше Југославије. Најчешће ње репе и крчење шуме. Имало ја је имала 103 бригадира. После-
је био принцип да се иде на радну је и пољопривредних послова – дњи пут сам био у ужичкој бригади
акцију у другу репбулику, али смо казао је Владета. Вукола Дабић са кампом на Забу-
ми тада, због значаја пруге, ишли - Где сам био трасер, бригаде чју, а радили се Врутци и Кадиња-
на акцију у Србију – сећа се Владе- су биле најбоље. Трасер је човек ча. Ту сам био штапски трасер. То
та своје прве радне акције. који води бригаде и распоређује су биле последње акције, јер тада
Каже да му није било тешко на посао. Успех бригаде био је ка- је кренула Хрватска да се одваја,
да ради. да се предложи за Плакету Вељка а онда и рат. На тој акцији ссу би-
- Ја сам дете са села и није ми Влаховића. Бригаде Првог парти- ле бригаде из Босне и Херцегови-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs 21

не и из Хрватске само једна. Туђ-
ман је бранио Хрватима да иду на
радне акције у Србију, али људи из
Хрватске који су хтели да иду у ак-
цију, ишли су у босанску бригаду
и дође њих 15, па направе бригаду
под именом Братство и јединство.
Радили смо крчење за језеро, а на
Кадињачи копали канале. Водила
се вода из Врутака. Када је треба-
ло да буде прослава 1979. године,
када је Тито био последњи пут, ра-
дили смо мало на споменицима, а
и каналима за воду ка Јеловој го-
ри – рекао је Владета.
Према његовом сећању, у то
време у Ужицу биле су бригаде:
Први партизан, Цвета Дабић, Ву-
кола Дабић, Ваљаоница бакра
Слободан Пенезић Крцун, имала
је бригада Тито, у коју је ишло пет-
шест људи из Ужица, а исто толи-
ко људи је ишло из градова који
су у свом имену имали Тито, затим
бригада Златибор и Ужичка репу-
блика, која је имала људе из целог
региона – Ужица, Ариља, Косјери-
ћа, Пожеге и Бајине Баште.
- Ишло је по сто људи, а може-
те да замислите шта 100 људи мо-
же да уради.
Многи су ми се чудили што
идем џабе да радим. Дао сам пет
до шест одмора и узимао непла-
ћено да идем на акцију када ми се
ишло. У фирми су ми говорили:“-
До када више да идеш?“. Бранили
су, а овамо бригаде ме траже.
СУГРАЂАНИ
Владета је после Титове смрти
ишао и седам пута пешке до Бе-
ограда.
- То пешачење је организовао
Феријални савез. Та рута се звала
Друже Тито ми ти се кунемо. Мо-
рало је да иде 88 људи, колико је
имао година када је Тито умро.
Ужички бригадир ударник се сећа
и Дана омладинске радне акције.
- Сваког 1. априла, када је Дан
омладинске радне акције, све
бригаде из Ужица дођу на трг. Ту
се држе говори, похвале, а увече
сви одемо на дружење у хотел „Ту-
рист“. Све је тако било, док нису
почели вишестраначки избори. И
ове године имали смо једну акци-
ју пошумљавања. Ми стари акци-
јаши се сваког 1. априла видимо,
па се шалимо како је ко остарео, а
пребрајамо се ко није више међу
нама. Мене још држи кондиција и
снага, још увек радим и тим мојим
пријатељима говорим да не дају
стомацима да иду напред.
Посебно што је волео на ак-
цијама је дружење. Каже да су се
стварала велика пријатељства,
али и рађале љубави које су се
завршавале свадбама.
- Људи се тада нису мрзели,
али увек кажем да треба да се
води политика да се људи воле.
Имао сам једног доброг пријате-
ља Албанца када сам био на ак-
цији на Борском језеру. Када смо
се растајали, плакали смо обојица
и у знак пријатељства попилисмо
по гутљај пива из његове патике.
А било је љубави. Био сам прису-
тан на неколико свадби. Баш када
сам био на акцији на Кадињачи,
у кампу на Забучју, један Косовац
се оженио и добио неко стару на-
родну ношњу, а ја сам јахао неког
магарца. И на другим акцијама је
било свадби. Брачном пару свака
фирма из града, где је била бри-
гада давала је поклоне, неко те-
левизор, неко радио, фрижидер
и слично, и они оду кући са тим
стварима. Биле су то љубави па-
рова који су били у вези и пре
акције, па се на акцији венчају, а
многи су се ту упознали и венча-
ли. Правило се велико весеље, као
и на свакој другој свадби. Венча-
ње је било у општини где је била
бригада. А обичај је био да младу
и младожењу провозамо у ручним
колицима у која ставимо ћебад и
ми их возамо. Парови су облачи-
ли парно бригадирско одело. Кум
је претежно био командант бри-
гаде – сећа се Владета.
Али, данас је, каже наш саго-
ворник, дошло друго време.
- Сада неће нико добровољ-
но у акцију. После, када су нестале
бригаде, био сам члан једног еко
клуба Чистоћа природе. Волима
ја и те акције. Једном смо ишли и
очистили од папира и другог сме-
ћа Стари град, па све према брани.
Сада сам у хуманитарној органи-
зацији Ужичанке. Када не могу да
идем да радим, ја дам нешто па-
ра или ако је неко баш неко стар,
онда организујемо акцију да се
исцепају дрва. Увек сам за то да
се чисти Ђетиња. Имамо ту нашу
екипу од 60 до 70 људи и кад год
се зовне, иде се. Сигурно бих уче-
ствовао у гашењу пожара на Тари,
али нисам био ту, био сам на раду
у Русији и тамо сам провео седам
година – рекао је Владета.
У 23 акције Владета има 17
ударничких значки.
- Да би неко добио ударничку
значку он мора и да ради добро
и да буде активан у друштвеним
активностима. Неко је радио зид-
не новине, неко је певао, цртао, а
ја сам играо у КУД-у, а волео сам
да глумим. После сам правио про-
граме, писао скечеве. Скечеви се
брзо измисле, довољно је неки
догађај у току дана да се деси и
ето скеча. Све време је било испу-
њено. Ма није то било тешко, иа-
ко се преко дана радило 6,5 сати.
Задњи сат обично је ишла флаша
клековаче и парче чоколаде, и то
је био ударни сат. Али, није би-
ло много алкохола. Ја тада нисам
пио, али гутљај добро дође да се
прочисти прашина – рекао је Вла-
дета и додао је да му је најжалије
што није провео још један месец
на некој радној акцији, да би тачно
имао две године радне акције.
Звездана Глигоријевић

А опет љубав тако најјача, уједно је и крхка.

Она је и јака и ломљива. Тешко је изгра-
дити, а лако срушити.
Љубав само за себе нема смисао, а срећа
може бити у нама и када смо сами.
Љубав иште да се дели, а срећа и страст су
сами себи довољни, као да су себични. Сре-
ћа уме да буде саможива и самодовољна, док
љубав не може сама и не може без оног дру-
гог коме је посвећена. Зато је она вредна. Ни-
је дато свима да спознају љубав. Љубав није
лако задобити. Од страсти која острашћује
некада не видимо ни даље од носа, а камоли
љубав која је око нас. И зашто тако? Па ваљда
јер се љубав мора заслужити. Није она попут
ненадане среће која нас је задесила. Љубав
тражи плодно тле за своје племенито семе,
да полако расте, развија се и зри. Да се не-
гује и одржава. Љубав тражи да се мисли на
њу. Зато се каже - пазите не љубав. Указујмо
пажњу једни другима и тако ћемо заливати
и неговати нашу љубав.
Љубав оплемењује, а срећа и страст ома-
мљују. Љубав ствара, а страст троши.
И опет, можемо волети некога и имати
љубав према њему и када није са нама, али
нисмо срећни ако није поред нас. Можемо
ПИШЕ: МИОДРАГ ГАВРИЛОВИЋ
Шта је то љубав? (3)
имати љубав
за некога ако
нас је повре-
дио, али не мо-
жемо због тога
бити срећни. И
када повреди-
мо некога нис-
мо срећни због
тога, али има-
мо љубав према њему. Љубав може да се
извини и има потребу за тим, а срећи сваш-
та може да засмета и на прву животну неда-
ћу брзо престаје. Бледи на првој препреци.
Љубав може да постане јача кроз муку и не-
вољу, али среће и страсти у муци и невољи
нема - оне ту нестају. Љубав може безброј
пута наново изградити страст, а страст мо-
же да уништи љубав једном заувек. И када
се двоје воли и гледамо их са стране питамо
се да ли у себи носе љубав? Шта ли их спа-
ја? Страст, интерес, срећа, животне околно-
сти или можда љубав. Ако у њиховим срцима
станују страст и у глави срећа, прибојавамо
се да ли ће њихова веза потрајати. A питамо
се и да ли ће та веза потрајати, ако се про-
мене животне околности. И све се надамо да
ће ти први дани, прве године среће и заљу-
бљености вечно трајати и да ће прерасти у
зрелу љубав. Тако да смо свесни да су срећа
и страст предворје за нешто веће и узвише-
није - за љубав.
Како то живот намести, временом се до-
годи да се љубав у једном од њих двоје мучи.
Дешава се (све чешће у овој конзумерској ци-
вилизацији) да свакодневно незадовољство,
фрустрације и наметнуте “вредности” изази-
вају и искушавају стање духа једног или обо-
је. Љубав је нападнута са свих страна. И ода-
кле очекујемо и одакле не очекујемо. Што је
цивилизација “напреднија” љубав је пред све
већим налетом искушења разноврсних стре-
ла и изазова: знатижеље, сумњи, другачијих
искустава, нових понуда, “друге среће”, “дру-
ге страсти”, виртуелног, стварног и што рече
један мој пријатељ:
“сви знамо чему друштвене мреже слу-
же - не за срећу и љубав, већ за свађе и раз-
воде.”
Наставиће се

22 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999


23. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ БЕЗ ПРЕВОДА
Позориште мења свет
У
понедељак, 5. новембра, на
Народном позоришту су ока-
чене три заставе – српска,
хрватска и црногорска. Ватроме-
том је означен почетак 23. Југос-
ловенског позоришног фестива-
ла – Без превода. У холу по 22 пут
отворена је изложба фотографи-
ја са претходног фестивала ужич-
ког фотографа Радована Вујови-
ћа Баја.
На сцени Народног позоришта
позната књижевница и редитељка
Вида Огњеновић својом беседом
отворила је фестивал.
- Почиње двадесет трећи по-
зоришни Фестивал - Без прево-
да, светковина театарске сме-
лости, слободног замаха игре и
врхунских домета. Овде се упра-
во ствара осмодневна Ужичка по-
зоришна република – рекла је Ви-
да Огњеновић и додала да ће од
вечерас ова сала бити епицентар
вулканских аплауза, а иза ове за-
весе већ све трептати од глумачке
треме и жестоког залета да се што
брже обори рампа између сцене и
гледалишта.
- Скептици кажу да позориште
не мења свет. Мењати свет је ре-
волуционарна фраза. Можда теа-
тар не мења свет као што га ме-
њају излазак и залазак сунца, али
мења човеков светоназор, који
те промене препознаје и тумачи.
Проверите то након гледања ових
осам добрих представа. Свет ће у
домену нашег схватања у многоме
остати исти, али ћемо ми на неке
ствари гледати знатно другачије.
Право позориште је пре свега
перманентна борба против рав-
нодушности која је његов смртни
непријатељ. У овом граду је та
борба започета пре више од века
и по, представом у Каљевића ку-
ћи, а по речима тадашњег извеш-
тача „беше цвет нашег грађанства
с највећом љубављу на овом пред-
стављенију“. На том завереничком
дослуху између публике и сцене,
створен је овај фестивал, усијаном
храброшћу оснивача и селектора
и они га већ двадесет три године
проводе без узмака кроз многе не-
воље, сумње и препреке. Бране га
и хране смелим идејама, својом
непоколебљивошћу и нама дра-
гоценим, позоришним лудилом. Ти
срчани и истрајни позоришници
за своју безобалну посвећеност и
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
БЕЗ ПРЕВОДА/23
творачку енергију заслужују озби-
љну подршку и хвалу. Овај фести-
вал ће ускоро прославити четврт
века. Тиме ће порећи сваку скепсу
и ужегли малограђански страх од
ремећења млаког мира и јалове
послушности, као што све то сво-
јим делом, мајсторски пориче ве-
лики песник, драмски писац и про-
заиста Љубомир Симовић, иначе
стамени потпорни стуб овог фе-
стивала. Нека се зато фестивалска
завеса вечерас с поносом подигне
у његову част – рекла је Вида Огњ-
еновић.
КОРЕШПОДЕНЦИЈА 4,36
- Звездара театар, Београд, по
тексту Борислава Пекића, у ре-
жији Горчина Стојановића -
Реч је о представи чија се ра-
дња дешава у време револуци-
је 1848. године, у Београду и Бе-
чу. Радња се одвија дописивањем
чланова цинцарске породице Ње-
гован, деде Лупус Симеона, сина
Хаџије Симеона и унука Симеон
Његован. Ту је и супругa Хаџије
Милица, циркуска артискиња и
револуционарка Јулијана Толнај.
Они комуницарају телеграмима и
то су кратке реплике. Лица су им
офарбана у бело, у складу са каба-
ретско-циркуским окружењима,
а све време су на сцени понекад
непомични, а понекад загледани
у даљину. Деда Лупус прогнан из
своје Србије живи у Бечу, одакле
води своју велику фирму и све на-
де су упрте у унука, кога су још од
малих ногу учили финансијским
пословима. Међутим, младић се
заљубљује у циркузаткињу, от-
крива нови свет. Али, лукави Лу-
пус успева да раздвоји њих двоје
и младић се понoво враћа у фир-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
му. Током представе на површину
избијају малограђанштина, али и
добар хумор.
Редитељ Горчин Стојановић
- Имао сам жељу и задовољство
да сва три значајна српска кома-
да, која се баве 1848. годином, а то
су Стеријин „Родољупци“, „Маска“
од Црњанског и „Корешподенци-
ја“ од Пекића, радим. Сва три се
дешавају у Бечу или у Београду. И
пре свега и после свега, позориш-
те је за мене жива уметност, а ми
смо имали прилику да радимо не-
што што је нама задовољство , а
надамо се и публици.
Бранко Видаковић – као
Шамсика Тот, Грашанин и води-
тељ – Горчин је све време лукаво
ставио у простор који је нешто из-
међу циркуса и бордела, а ми смо
покушали да игром мало интен-
зивирамо проблем. У односу на
„Корешподенцију“ из осамдесетих
година, ова је дупло бржа. Ставље-
на је у тај простор и са тим ликом
који је уведен, помогло нам је да
читаву ствар претворимо у живот.
То је писмена корешподенција и
публици није лако да је прати, по-
готову што је језик мало архаичан,
није данашњи. А онда се испоста-
вило да је одлична забава и за да-
нас добар домаћи задатак.
Бранислав Лечић – Симеон
Његован Лупус – То јесте прича о
младом Симеону, који је шклоло-
ван од почетка да води фирму, за-
робљеног ума не схвата ни пред-
ности ни мане тога, једино што
му душа говори је чежња да осе-
ти слободу. Он зато одлута преко
Јилијане Толнај у ту слободу. Лупус
је свестан тога, деда то зна, јер де-
да да то нема, он не би ни разумео
начин како до унука да стигне, и то
јесте дивна Пекићева прича. Упра-
во, разумевањем потребе за сло-
бодом га доводи у ред и врати у
грађанско друштво. Деда је светан
да можда треба да примени нека
радикалнија средства, али он чува
породицу, чува што је вредно, а то
је и држава и породица. То је ме-
ђусобно повезано. Овај комад нас
подсећа управо на то шта је важ-
но у животу
Славко Штимац – Симен Ње-
гован – Хаџија – Хаџија је рођен у
погрешној породици. Он је један
од оних људи који су постали по-
божни кроз књиге. Он је интелек-
туалац. То што је у питању период
од пре 150 година нема никакве
везе, исто би тако и данас било.
Мени је овде највећи задатак био
како попунити простор кад Ани-
ца нема текст, како бити на сцени.
Аница је јако жива и инспиратив-
на, стално је поред мене, уз њу то
све лакше иде.
Аница Добра, супруга Хаџије
– Бавили смо се својим односима.
Јер без тога не би било живота у
овом комаду. Ту смо откривали и
нашли решења за ову данашњу
„Корешподенцију“ и нашли раз-
лог зашто би се она радила после
30 година, зашто би требала да бу-
де другачија и да поставимо пита-
ње шта је са породицом данас, шта
је са породицом било пре 30 годи-
на. Да ли је Милица та вертикала
или је вертикала тај Лупус? Онда
је Милица његов паралелни свет
такође вертикала, Милица је јака
и промишљена која покреће ства-
ри, а није само функција. Данас ис-
то живимо у истом неком времену
када се бавимо питањима женских
права и шта им се све дешава, и за-
то ова Милица узима себи за пра-
во да не буде као пре 30 година
само мудрица, већ да буде и каћ-
иперка, да има неку дрскост и без-
образлук да реагује.
КАД БИ СОМБОР
БИО ХОЛИВУД – 4,82
- Народно позориште Сомбор,
ауторски пројекат Кокана Мла-
деновића инспирисан драмом
Радослава Златана Дорића -
Представа „Кад би Сомбор
био Холивуд“ је прича о урбаној
легенди града Сомбора Ернеста
Бошњака, првог југословенског
кинематографа. Редитељ Кокан
Младеновић је режирао ову пред-
ставу која описује како једна мала,
малограђанска затуцана средина
реагује, не препознаје, уништава,
а затим кује у звезде своје сањаре
23

који су превазилазили границе ло-
кала. Кокан се одлучио за филсмки
језик, где доминира невербална и
физичка игра која недвосмислено
подсећа на неми филм. Једино у
првој сцени глумци говоре о ста-
њу биоскопа некада и данас. Све
време представа је праћена музи-
ком на клавиру и виолини, која је
диктирала збивања на сцени. На
овај начин је сомборско позориш-
те исправило неправду према не-
ким заборављеним људима.
Редитељ Кокан Младеновић
је рекао да је то за њега месец и
по најбољих позоришних дана у
животу.
- Када смо имали прву пробу
обавестио сам ансамбл да ћемо
радити неми филм и да о томе не
знам ништа. Нисмо то радили, нису
нас учили, сви смо ђаци литерал-
них, драмских, редитељских шко-
ла. Нисмо имали никог да нас упу-
ти како се фабулира, како се праве
ликови без текста. Док смо радили
ову представу много смо научили,
било нам је забавно, али било је и
грозних странпутица. Увек смо се
враћали и тако завршавали овај
диван, узбудљив процес – рекао
је Кокан Младеновић.
ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА 4,-
04
- Народно позориште Београд,
Бранислав Нушић, режија, адап-
тација и избор музике Јагош
Марковић -
Комад Бранислава Нушића
„Ожалошћена породица“ на са-
мом почетку педставља ликове
– представници власти, контра-
верзног бизнисмена, естраде…
Сви су они ожалошћени и у црни-
ни за богатим рођаком, чије сви
наследство очекују. Чекају теста-
мент, а у међувремену гледају ка-
ко да извуку још неку корист. Али,
као што је и у Нушићевоj причи,
све долази на свој еместо.
Глумац Саша Торлаковић у
улози Агатона Арсића, каже да ка-
да глумац добије да ради Нушића,
онда је пред њим један неисцрпан
рудник.
- У једном тренутку схватите
да том истраживању нема краја.
То је мој јак утисак о раду на овој
представи, али у позоришту је рад
ограниченог трајања. То је месец,
месец и по дана, и то време смо ис-
користили да направимо предста-
ву која се тиче свих нас. Колико год
ликови имали негативних особи-
на, они вас подсећају на вама бли-
ске рођаке. Мислим да је то добро,
јер се, у крајњој линији, увек суо-
24
БЕЗ ПРЕВОДА/23
чавате сами са собом.
Даница Максимовић у улози
Сарке:
– Када ме је Јагош позвао, зна-
ла сам да жели нешто другачије,
нешто ново, да експериментише-
мо. Донела сам драмску ноту Сар-
ке, која се бори против свега, Ага-
тона. Он је доследан, жели да је
повреди, али се она не да. Посеб-
но у сцени у којој помиње децу. Ми
смо Нушића овако прочитали. Да
ли људи очекују нешто друго? То је
питање анализе целокупне пред-
ставе. Ја сам се прилагођавала
закључцима до којих смо заједно
долазили. Пронашли смо да Сарка
стоји стамено и носи свој крст, свој
живот и верује да има потпуно ис-
та права као и сви остали.
Вања Ејдус као Гина:
– Овде је дошло до померања
жанра од комедије до мрачне гро-
теске, коју је Јагош тражио да игра-
мо. Тема је похлепа и грамзивост,
а ја сам глумачки искључиво раз-
мишљала како да кроз гротексу то
одиграм. Колективна игра је веома
важна. Вечерас није била у потпу-
ности таква, јер смо играли први
пут после много месеци представу,
која је врло захтевна, управо у тој
колективној игри, уиграности. По-
требна је проба, коју ми нисмо има-
ли, јер смо веома ометени ситуаци-
јом у којој смо тренутно (представа
је играна уочи штрајка глумаца у
Народном позоришту - прим.аут.).
Недопустиво је да се пред битан
фестивал не направи проба, којом
ћемо одржати стубове представе,
односно колективну игру.
„ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО
ГОСПОДИН Р?“ - 4,13
- Југословенско драмско позо-
риште Београд, по тексту Рајне-
ра Вернера Фасбиндера, у режији
Боба Јелчића -
Живот породице Р живе живот
грађанске породице, која очекује
унапређење оца који је технич-
ки цртач. Ту су и посвећени баба
и деда, предосадна комшиница,
модерну рођаку Хану, захтевни
шеф господина Р и његове младе
колеге којима ништа не промиче,
а такмиче се у причању недухо-
витих вицева. У таквом окруже-
њу господин Р пуца , јер од њега
породица тражи пресељење у бо-
љи живот, родитељима сатисфак-
цију успешнога сина, комшиници
захвалну жртву за хвалисање, по-
словњацима контролу туђег успе-
ха… Зато је полудео, убија комши-
ницу, жену и сина, а себи пресудио
после 10 сати од масовног уби-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
ства. Он је човек без имена, ње-
гове речи су без значења, убиство
без кајања.
Водитељка округлог стола,
позоришни критичар, драматург
Александра Гловацки, за Господи-
на Р. каже да је он неко ко нема
име, већ само почетно слово, до
тренутка док не постане убица и
не појави се као вест у новинама.
Глумац Борис Исаковић у уло-
зи Господина Р каже да је у првом
сусрету са њим редитељ имао бла-
го неповерење у мене.
- Није био сигуран да ли ће
све ићи како је замислио. Про-
цес је трајао, а то се полако топи-
ло. Лакнуло ми је када су крену-
ле пробе, схватио сам да то знам
да радим. Волим ову врсту театра,
врло је узбудљиво. Захтева потпу-
но присуство. Мислим да је позо-
ришту данас потребно присуство
глумца, бивање сад и овде. То је
прави изазов. Можда смо мало на-
викли да се скривамо и произво-
димо неку „као“ истину. Сем асо-
цијативног тока који се у њему
буди, он воли да тера и публику
да буде присутна.
Глумица Наташа Тапушковић у
улози Госпође Р. каже да редитељ
није желео да мислимо о психоло-
гији и историји лика.
- Стално је говорио о позици-
ји унутар себе, у вези са циљем.
Ми смо на пробама били аутори
разних монолога. Све је било ау-
тентично из нас, а из позиције до
које нас је веома јасно водио. На-
таша Говедарица, драматург: Лаку
измену простора на филму, мора-
ли смо прилагодити условима теа-
тра и то је био први изазов. Други
изазов је то што филм има 22 лика,
а ми смо имали десеточлану по-
делу. Тај процес је захтевао доста
креативности. Служили смо се и
импровизацијом, али нисмо изла-
зили ван оквира онога што је Фас-
биндер понудио. Било је узбудљ-
иво превазилазити ограничења,
а остати у оквирима. Бобо ретко
ради по текстуалном предлошку.
Сан је сваког драматурга радити
са оваквом екипом, на таквом ма-
теријалу и доћи до оваквог резул-
тата.
КРОЋЕЊЕ ГОРОПАДНИЦЕ 4,30
- Хрватско народно казалиште
Сплит, по тексту Вилијама Шек-
спира, редитељ Иван Плазибат -
Представа у трајанју од 170
минута и 20 минута паузе изме-
ђу чинова. У критици ове пред-
ставе је написано да се сплитска
публика суочила са снажном и
храбром представом, која нуди
огледало истине о односима из-
међу два човека, мушкарца и же-
не, појединца и групе, моћнијега и
слабијега, окрутнијега и покорни-
јега, и „кругова на води“ који се из
тих односа шире снажније од уста-
љених отпора којима дочекујемо
овакве помаке у казалишном ства-
рању. То је представа која се бави
генерацијом данашњих двадесе-
тогодишњака, нараштајем разапе-
тим између неоконзервативне об-
нове и капиталистичке индустрије
раскалашености. То је представа
која жваће, рециклира и, на крају,
испљуне Шекспира, претварајући
његов давни текст у нешто бескра-
јно савремено.
Александра Гловацки водитељ
округлог стола на самом почетку
је рекла да ово није прича о Петру-
чију и Катарини, ово је пребогата
прича о мушко-женском свету.
- Ово је прича пребогата зна-
ковима, свим могућим особинама
које тај мушки мачо свет носи. Са
друге стране је женски свет и две
девојке које се бране онако како
знају. Представа се креће од ко-
медије, па до драме, чак и траге-
дије.
Редитељ Иван Плазибат каже
да је ово текст, који је за мушкар-
це треш комедија, а за жене тра-
гедија.
- Живимо у свету у коме они
који имају могу да се бахате, да
причају исте форе, исте лоше ви-
цеве и сами се себи смеју. Са дру-
ге стране, неко је предодређен да
трпи. Представа захтева глумачки,
али и гледатељски напор, јер тра-
је три сата и неколико пута се ре-
сетује и поново пали. Цео текст је
питање борбе за слободу. Смисао,
односно визуализована метафора
је спутавање жене у корсет, стављ-
ање душе у корсет. Изненадили
бисте се у којој мери је овде зад-
ржан Шекспир
ПЕТ ЖИВОТА
ПРЕТУЖНОГ МИЛУТИНА – 3,48
- Атеље 212, Београд, од Милене
Марковић, редитељка Алексан-
дра Милавић Дејвис -
Представа „Пет живота пре-
тужног Милутина” трајала је два
сата. Радња прати судбину Милу-
тина, парадигме свих људи са овог
простора на раскрсници освајач-
ких путева, од рођења у време
Османлија када су по српским ку-
ћама купили здраву мушку децу,
преко митског, дивљег одрастања
уз помајку свињу и поочима јар-
ца, судбине његових синова који
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

настављају пастирско-племенске
обичаје и тако до савременог до-
ба. Заједничко за све векове и вре-
мена су огољене примарне потре-
бе, секс, али и греси сваке врсте
почевши од оцеубистава. Поврх
свега су веровања и враџбине,
које се преносе од једног до дру-
гог мушког наследника кроз овну-
јски рог уз речи „Помози ми, мај-
ко“. Све је, наравно, пародија, па
чак и то да жена преузима корми-
ло у овој кући званој Балкан или
Србија.
Водитељка округлог стола
Александра Гловацки рекла је
да ауторка Милена прича о оно-
ме што живимо, а онда иде уна-
зад, објашњавајући нам како смо
дошли до тога.
- Почела је из митске измагли-
це, где су живели заједно људи и
животиње, преко грађанства и
прве писмености, светских рато-
ва, комунистичке до корпоратив-
не приче.
Драматург Димитрије Коканов
рекао је да је позориште од Миле-
не наручило комад као део страте-
гије развоја савременог текста.
- Добила је одредницу да на-
пише нешто што би она сматрала
комедијом. Доста је комуницира-
ла са наслеђем народних епских
песама, еротских народних пе-
сама. У том смислу је занимљиво
што тај ход, од 18. века, од Тура-
ка на овамо, на нашем простору,
она заправо развија кроз системе
ружног, односно насилног и прљ-
авог. Не бих рекао да је то нешто
посебно агресивно, једноставно је
то стилска ствар, којом је означи-
ла овај текст.
Глумица Тамара Драгичевић
рекла је да јој је јако драго што
је као жена на крају добила рог и
удише у себе све што се дешавало
вековима уназад.
- На крају је жена та која за-
почне или заврши све то. Било је
невероватно искуство радити на
овом пројекту, на овој представи,
са Сашом, која није била оптере-
ћена нашим прецима. Она дола-
зи из Лондона и потпуно је била
растерећена наших предрасу-
да. Спој Милене, Саше и нас, као
младе екипе, је такав да много
волимо да играмо ову представу.
Доносимо нови дух, нову енерги-
ју. Када смо први пут прочитали
текст, нисмо баш били одушевљ-
ени оним што треба да радимо, јер
смо мало били уплашени. Сваком
следећом пробом смо били рас-
памећени. Саша нас је непримет-
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
БЕЗ ПРЕВОДА/23
но водила и уводила у све, да на
крају нисмо ни свесни шта смо све
направили.
КРВАВЕ СВАДБЕ - 4,16
- Српско Народно позориште Но-
ви Сад и ЈУ „Град театар“ Будва,
по тексту Федерика Гарсије Лор-
ке, у режија Игора Вука Торбице -
„Крваве свадбе“ шпански пес-
ник Лорка написао је 1932. године
као део циклуса тзв. сеоских тра-
гедија. Радња прати припреме за
уговорено венчање Веренице и
Вереника. У ноћи свадбеног сла-
вља, Вереница бежи са првом љу-
бави, Леонардом Феликсом, чији
су рођаци својевремено убили
Верениковог оца и брата. На под-
стицај Вереникове Мајке, жељне
крвне освете, сватови крећу у ха-
јку на љубавнике, што се заврша-
ва смрћу оба младића. Улогу мајке,
жене окамењеног лица и затомљ-
ених осећања од бола за премину-
лим, који носи деценијама у себи,
изнела је Варја Ђукић, добитница
Ардалиона за прелепу богаташи-
цу Рањевску (представа Вишњик,
2005). Драма се завршава тако што
Вереникова Мајка грли Вереницу
и опрашта јој превару, која је дове-
ла до смрти сина, вероватно раз-
умевајући да је млада девојка са-
мо хтела слободу по својој мери,
а не по мери заједнице и да је за-
то одлучила да са свадбе побегне
са другим, оним кога воли.
Александра Гловацки, води-
тељка округлог стола, у уводном
делу рекла је да је Лорка песник
страсти и патње, углавном жен-
ског света, али да се овде подјед-
нако види и мушка патња.
Редитељ Игор Вук Торбица ка-
же да је било занимљиво док је ра-
дио представу.
- Никад нисам радио без јаког
драмског склопа. Ово је једноста-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
ван сиже. То не значи да је лош. Ра-
дили смо кроз ритам, раст. Тешка
је представа за публику, тешка и за
глумце. Жао ми је што смо је вече-
рас играли после два месеца, а ово
је представа коју је потребно до-
бро дићи на ноге, а онда је игра-
ти. Сјајно смо сарађивали, нашли
смо начин да тече као вода, из јед-
не сцене у другу. То нам је био циљ
да поезију сачувамо, а да она не
буде само изговарана онако како
по нашим предрасудама то треба
радити.
ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА
Најбоља представа „Зашто је
полудео Госпопдин Р.“
- Ауторски нас тим кроз једно-
ставност ситуација, кроз при-
казивања општих места сва-
кодневице, увлачи у непрестана
искакања из простора ствар-
ности, измешта оно обично,
свакодневно у театар -
Стручни жири 23. Југословен-
ског позоришног фестивала, у са-
ставу председница жирија, реди-
тељке Ленке Удовички и чланова
жирија глумице Драгане Варагић,
драматурга Слободана Обрадо-
вића, редитеља Дариа Харјаче-
ка и пшродуцента Јанка Љумо-
вића АРДАЛИОНА ЗА НАЈБОЉУ
ПРЕДСТАВУ доделио је предста-
ви „Зашто је полудео господин Р“,
Рајнера Вернера Фасбиндера у
продукцији Југословенског драм-
ског позоришта из Београда, у ре-
жији Боба Јелчића. Одлука је доне-
та једногласно.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈ-
БОЉУ РЕЖИЈУ додељена је Боби
Јелчићу за режију представе „За-
што је полудео господин Р“, Рај-
нера Вернера Фасбиндера у про-
дукцији Југословенског драмског
позоришта из Београда. Одлука је
донета једногласно.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈ-
БОЉУ ЖЕНСКУ УЛОГУ додељена
је Милици Грујичић за улогу Вере-
нице у представи „Крваве свадбе“
у копродукцији Српског народног
позоришта из Новог Сада и Град
театра Будва. Одлука је донета ве-
ћином гласова.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈБО-
ЉУ МУШКУ УЛОГУ додељена је Бо-
рису Исаковићу за улогу Господи-
на Р. у представи „Зашто је полудео
господин Р?“. Одлука је донета јед-
ногласно.
Образложење:“Борис Иса-
ковић суверено и поступно гра-
ди анамнезу лудила Господина Р.
Прецизно одабраним глумачким
средствима на сцену маестрално
износи живот малог човека који
покушава да се избори са реал-
ношћу апсурда и апсурдом реал-
ности”.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈ-
БОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ додељена
је Јасмини Холбус за представу
„Пет живота претужног Милути-
на“ у продукцији Атељеа 212 из
Београда. Одлука је донета јед-
ногласно.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈ-
БОЉУ КОСТИМОГРАФИЈУ додељ-
ена је Татјани Радишић за предста-
ву „Кад би Сомбор био Холивуд“
у продукцији Народног позориш-
та Сомбор. Одлука је донета већ-
ином гласова.
Награда АРДАЛИОН ЗА ЕПИ-
ЗОДНУ УЛОГУ додељена је Ани
Марији Веселчић за улогу Бјанке
у представи „Кроћење горопадни-
це“ у продукцији Хрватског народ-
ног казалишта Сплит. Одлука је до-
нета једногласно.
Награда АРДАЛИОН ЗА НАЈБО-
ЉЕГ МЛАДОГ ГЛУМЦА и НАГРАДА
ПОЛИТИКЕ „АВДО МУЈЧИНОВИЋ“
додељена је Јоакиму Тасићу за
улогу Симеона Његована, младог
газде, у представи „Корешподен-
ција“ у продукцији Звездара теа-
тра из Београда. Одлука је донета
једногласно.
Специјална НАГРАДА АРДАЛИ-
ОН равноправно је додељена ком-
позиторки Ирени Поповић Драго-
вић за музику у представи „Кад би
Сомбор био Холивуд“ и глумачком
ансамблу представе „Пет живота
претужног Милутина“ у продукци-
ји Атељеа 212 из Београда. Одлука
је донета једногласно.
Представи „Кад би Сомбор био
Холивуд“ у режији Кокана Младе-
новића публика је дала највишу
оцену 4,80.
З. Г.
25

ДРАГОСЛАВ ГЛАВОНИЋ И ИВАНА ИВАНОВИЋ – ГУСЛАР И ЊЕГОВА УНУКА
Деда и унука
- Уз гусле се највише, колико памтим, певало за Божић. Тада је то био велики
празник, славио се три дана, а божићни ручак није се могао замислити без
гусала. Један је певао, а сви остали су пажљиво слушали - Често су песме
уз гусле биле и забрањиване, али последњих година постоје предлози на
државном нивоу да се гусле уврсте у музички инструмент
С
тарина од 78 година Драгос-
лав Главонић велики је тра-
диционалиста. Скоро цео
свој живот свира гусле, а прави
их већ пола века.
Драгослава скоро нико не зна
под тим именом, још од малих но-
гу звали су га Драган. Рођен је Ру-
тошима код Нове Вароши.
- Отац је имао нас осморо де-
це. У селу су ме сви знали као Дра-
ган, тако ми је остало и у школи,
али и до данас. Док сам био дечак,
у селу није било неких инструме-
ната да би се могла свирати би-
ло каква музика. У време било је
прела и посела, и тада су се само
могле чути гусле. Тек понеко је
знао да свира фрулу и двојнице,
а касније се појавила хармоника и
труба. Код мене у суседству скоро
свака кућа је имала гусле. Те гусле
су биле су израђене на врло прост
начин, али су служиле сврси. Око
гусала се окупљао народ и када
се зачује у селу њихов звук, знало
се да се нешто догађа – прело или
посело. Посебно је то било зими, о
празницима, недељом. Није нико
тада знао за викенд, већ само не-
дељу, када се није радило, већ од-
марало, ко је могао забаваљао се.
Скупљала се омладина често око
школе, цркве или у некој кући, ко-
ја је имала велики подрум или по-
моћне просторије. Као дечак сам
слушао пуно гусле и заволео сам
њихов звук. Привукле су ме и пес-
ме певане уз гусле. Биле су то пес-
ме из народа, јуначке, епске, десе-
терачке песме. Тада су се само оне
певале. Уз гусле се највише, коли-
ко памтим, певало за Божић. Тада
је то био велики празник, славио
се три дана, а божићни ручак ни-
је се могао замислити без гусала.
Један је певао, а сви остали су па-
жљиво слушали. Зна се, гусле хо-
ће тишину, да би се добро и тачно
чуле речи песме. Углавном су то
раније биле јуначке песме, поне-
када су се певале и тужбалице. За
гусле треба човек да се роди. Иа-
ко ту нема много тонова, три, че-
тири, пет највише, ипак треба да
26
НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ
се усклади песма са музиком коју
производе гусле. Међутим, с обзи-
ром на продор неких нових тала-
са у култури, и гусле су се почеле
другачије правити. Рађена су рез-
барења и догодиле су се још неке
промене, па су гусле као инстру-
мент, рекао бих, постале цивили-
зованије. Резбарило се тако да на
гуслама имамо Милоша Обилића,
манастире, а на врхове су ставља-
не фигуре попут аждаје, птице, во-
јсковође или, на пример, Његош,
тако да могу рећи, као и све око
нас и гусле су претрпеле велике
промене – рекао је Драган.
Драган се сећа да је његов от-
ац имао неке старе гусле, тако да
је уз њега почео помало певати.
- Прве сам гусле купио у Црној
Гори, тачније однео сам јаворово
дрво, које је расло током мог де-
тињства, једном мајстору. Међу-
тим, некако сам одмах добио же-
љу да их и ја направим. До сада
сам направио око тридесетак гу-
сала. Половину сам поклонио бра-
ћи, сестарма, унуцима, братанци-
ма и сада сва моја ужа фамилија
има гусле које сам ја правио. Бра-
ту сам поклонио једне гусле, где
сам изрезбарио лик Светог Луке,
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
јер је то наша крсна слава. Гусле
су понос српског народа, право-
славног народа. И гусле су увек
стајале на зиду окачене о дрвени
клин, јер су и куће биле дрвене –
казао је наш саговорник.
Драгослва каже да се један
период нико није интересовао
за гусле, али последњих петнае-
стак година има више интересе-
ната, али не из ужичког краја.
- Некада, пре више од сто го-
дина, из ужичког краја био један
познати гуслар, који је заједно са
херцеговачким и црноогрским
гусларима певао по Америци и
Канади. Данас се уз гусле певају
и песме у осмерцу. Често су песме
уз гусле биле и забрањиване, али
последњих година постоје пред-
лози на државном нивоу да се гус-
ле уврсте у музички инструмент.
Ја сам често са мојим комшијом
Тадијом Вуковиће, родом из При-
боја, нажалост, он је сада покојни,
певао уз гусле. Тадија је знао мно-
го песама. Од Тадије сам много на-
учио. Међутим, овде у Ужицу, а и
у мом селу, више нема гусала, не-
ма никога ко би свирао и певао уз
њих – рекао је стари гуслар.
- Мој отац је био тесар и зато
ми послови са дрветом нису били
страни. Још као сасвим млад од
дрвених талпи је правио дрвене
куће. Волео сам да узимам његов
алат и као дечак сам почео да пра-
вим неке клупице, столице. Када
сам почео правити гусле имао сам
већ довољно искуства како савла-
дати дрво. За гусле се користи ја-
ворово дрво. Јавор је ситно, зрна-
сто дрво, тврдо и добро преноси
звук. Свако тврдо зрнасто дрво
може се употребити за гусле, као
на пример и клен. У недостатку ја-
вора, гусле су се правиле и од бе-
ле или црвене јове. Јаваро нема
у Србији и углавном се набавља
из Босне, где имају читаве јаворо-
ве шуме. Лично сам правио гусле
од јавора, ораха и од дивље тре-
шње, а направио сам гусле и од
брезе. Ако је дрво мекше, онда
има проблема. Предњи део гуса-
ла је кожни. Најбоље је узети ко-
жу од певца. Али, где наћи толиког
певца? Зато се узима кожа од ја-
рета. Струна се некада правила од
длаке коњског репа, тражио се па-
стув, јак, снажан, да би и звук гуса-
ла био јак. Раније су гусле мазане
боровом смолом, а данас постоји
калафонијум да би се побољшао
тон, да не би шкрипале. И та сме-
са је на бази смоле четинара. Сав
алат за делове гусала направио
сам ја и важно је да тај алат бу-
де увек оштар. Имам и специјални
алат за резбарење гусала. Обич-
но, напред на гуслама резбарим
лик неке личности, а позади при-
зор Косовске битке, манастира
или нечег другог. За израду гусала
потребно ми је отприлике месец
дана. Не може се овај посао ради-
ти по цео дан. Треба много стрпљ-
ења да гусле испадну како треба.
Ако немам пажњу на то како ра-
дим, направићу грешку и гусле
неће бити добре. Понекад радим
три дана без престанка, а онда се-
дам дана не радим ништа.
Драгослав сада покушава да
оснује друштво гуслара у Ужицу.
Каже да их има петнаестак заин-
тересованих.
- Немамо просторије и нема-
мо средстава да нешто озбиљније
урадимо. Мада гусле живе у окол-
ним општинама. Моја унука Ива-
на, понос дедина, и ја били смо
прошле зиме у Прибоју, на вече-
ри гуслара. Међу нама нема же-
на гуслара, али има само једна
у Пријепољу, Стеванија Драгаш.
Мислим да има и једна жена у Лоз-
ници и једна у Краљеву. Ја повре-
мено идем са Прибојцима на неке
УЖИЧКА НЕДЕЉА 999

манифестације и понекад певам.
Једном приликом смо певали пес-
му „Романијо, Романијо, погорели
крају“, а та песма је била забра-
њена, због подсећања на грађан-
ски рат деведесетих, али, ето, ми
је певамо уз гусле – додао је Дра-
гослав.
Већину израђених гусала Дра-
ган поклања, па је тако направио
и гусле за своје три унуке и три
унука. Са најстаријом унуком Ива-
ном Ивановић ревијално је на-
ступао 2012. године у емисији „Ја
имам таленат”, а снимали су и још
неке емисије за телевизије.
Његова унука Ивана дипло-
мирала је на студијама економи-
је и туризмологије, али је предана
традицији. За свог деду Драгана
каже да живи с њим од рођења
и да он главна личност мог живо-
та, а за себе да се пронашла у ет-
но туризмологији.
- Етно турзмологија се бави
фолклорним наслеђем једне зе-
мље. Игром случаја у рођена сам
у породици која воли традицију,
прво мој деда. Он понекад и држи
часове за заинтересоване. Уради-
ла сам му и фејсбук страницу – ка-
же Ивана.
Ивана је од раније позната ши-
рој јавности по томе што је орга-
низовала хуманитарне концер-
те са Пинковим звездама из овог
краја.
- Све је то било одлично, ме-
ђутим, нешто ми је недостајало.
Са Коцетом (учесником Пинко-
вих звезда, о њему је Ужичка не-
деља већ писала - прим. аут.) от-
ишла сам на Фестивал ветерана
на Златибору где смо били као го-
сти и када сам видела хиљаду љу-
ди у једном колу, одлучила сам да
се окренем очувању народне тра-
диције. Сада сам члан КУД Први
партизан и поносна сам што сам
члан најстаријег друштва у Ужи-
цу. И тако је све кренуло својим
током. На некој манифаестацији
на Златибору упознала сам сли-
карку Оливеру Аџић. Одмах смо
се договориле да направимо јед-
ну манифестациону изложбу. Ор-
ганизовала сам мини фестивал за
очување народне традиције, где
је учествовало друштво гусла-
ра из Прибоја и певачи из вика.
Оливера је имала своју изложбу,
а ту су још учествовали глумац и
инструменталиста Јанко Радишић
и Марко Џамбасовић. То је ми је
била одскочна даска. То друштво
гуслара из Прибоја су моји велики
сарадници и пријатељи, а обнови-
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ
ла сам сарадњу са старим мушким
певачким друштвом Ђока Павло-
вић, које чине наши у Ужичани, а
већина их живи у Београду. Зајед-
но смо били гости на копаонич-
ком селу – казала је Ивана.
Ивана је била и на семинару у
Футога, где су се промовисале три
врсте ношње.
- Желела сам што више да на-
учим о народним ношњама, јер
је то део етнологије. То ми је био
први пут да будем на таквом се-
минару. Били су живи модели и
сваки део ношње су објашњава-
ли од ког је материјала, чему слу-
жи и шта значи.
Затим је уследило низ актив-
ности у њеној организацији.
- Са друштвом гуслара из
Прибоја и паром певача из ви-
ка, отишли смо на Златни опа-
нак и освојили ссмо „опанак“. Ја
сам била као сценски руководи-
лац. Пре такмичења договорила
сам се са њима да се увежбају, јер
сам видела да имају потенцијала.
Они су пристали да иду, али више
због дружења него због такмиче-
ња, али су ипак освојили „Златни
опанак“. Директор једног фести-
вала у Турској, Бесим Биберовић
из Новог Пазара, гледао је прилог
на РТС о мени и деди, и контакти-
рао ме преко Фејсбука. Питао ме
хоћу ли да нађем неке КУДове или
нека друштва и да учествујем на
том фестивалу у Турској. Бибере-
вић је директор Интернационал-
ног фестивала фолклора, који се
три пута одржава у току године -
у мају, јулу и септембру у Турској.
Наравно да сам прихватила. Кас-
није сам се укључила у саму ор-
ганизацију и била сам члан жири-
ја. Потрудила сам да промовишем
своје место, културу и традицију.
Специфично је то што учествују
фолклораши из 10 земаља, про-
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
грам траје два дана и тада се могу
видети сплетови игара из 10 раз-
личитих земљаља. На крају сваког
концерта игра се Турско коло. Сви
смо заједно, сви смо једнаки и што
је циљ свега да се кроз игру, песму
и традицију негује љубав.
- Након Турске била сам на
Данима Винче, надомак Београд.
На ту манифестацију сам ишла са
певачком групом „Славуји“ из Се-
војна. Они су били као предгрупа
националног ансамбла „Коло“. По-
сле тога, поново сам била у Тур-
ској и била сам члан жирија, а на-
кон завршетка фестивала добила
сам признање од града, које ми је
лично уручио градоначелник, као
и мали златни пехар. На том фе-
стивалу је био КУД „Златибор“ из
Чајетине. После тога позвана сам
да будем члан жирија у Ранилови-
ћима код Аранђеловца на Фести-
валу изворног певања. Била сам,
према мом мишљењу, најбољим
познаваоцем у етно музикологији
професором Димитријем Големо-
вићем, који је и изучавао певање
уз гусле. Тада је победила ужич-
ка група певача занатлија – испри-
чала је Ивана и додала је у Новој
Вароши била на часовима када је
професор Димитрије држао ради-
онцу певање из вика.
Потом су уследиле минафе-
стације у Великом Градишту „Мис
Сребрног језера“ и етно вече, али
она сматра да то није добар склоп,
јер избор за мис и ношња не иду
заједно. За њу најинтересантни-
је искуство је било у Бикочу код
Тузле.
- Почетком августа ове годи-
не добила сам тај позив. Нисам ни
знала где се налази Бикоч. Речено
ми је да треба да доведем групу
играча који имају две кореогра-
фије, да то почиње у петак и да
се остаје до недеље, и да имамо
све обезбеђено. Било ми је мало
незгодно где да водим људе, а ни
сама не зна где је то. То је мач са
две оштрице, јер не познајем до-
маћина, не знам где идем, а знам
да циљано идемо да представимо
фолклор свог краја. Контакрирала
сам КУД „Моравица“ из Ивањице,
јер су они били са мном у Турској.
Кренули смо из Ужица располо-
жени и ведри. Мало смо каснили,
јер су нас казнили на паркингу и
ставили канџу на точак. Када смо
стигли били смо збуњени, јер је
све било скроз другачије него у
Србији. Деца су села да се одморе,
а онда нам је дошла госпођа Екре-
ма из организационог одбора. По-
чели смо разговор и осетила сам
као да смо фамилија. Председник
тог њиховог друштва Јасмил, чла-
нови УО и госпођа Екрема нису се
одвајали од нас. Сваки час су нам
нудила храну, воду, обезбеђива-
ли све што смо пожелели. На том
фестивалу учествовали су Срби-
ја и Босна. У току фестивала до-
шао је и председник удружења
младих из суседног села Бољи-
ца. Они имају певачку, играчку и
драмску секцију, и музички орке-
стар, у коме су све млади људи.
Била сам запажена пошто сам но-
сила свечану ношњу из Сврљига,
оригинални примерак, коју сам
добила од пријатеља. Питали су
ме за ношњу и ја сам им објашњ-
авала, а мене је интересовало за-
што поједине девојке носе само
мараму на главу, а неке фесић и
мараму, да ли димлије имају везу
са игром по бојама и слично. По
први пут сам уживо гледала бо-
санске традиоцниналне игре. Тре-
ћи дан били смо смештени у пла-
нинском дому, имали заједнички
роштиљ и сви смо плакали. Стек-
ла сам доста пријатеља. Онда смо
добили позив из Деветка, место
надомак Тузле, а то је све у кругу
од 5 км. Ишла сам са неким дру-
гим КУД-ом, и концепт је био исти,
само други домаћини. У Деветку
остало ми је у памћењу да се за-
ставе Србије, Бих и Хрватске, ви-
јоре у једном колу. Прво се игра-
ло Ужичко коло, а потом турско
коло Дамат.
И на крају каже да је била и да
ће остати дедин помоћник у ради-
оници, где је научила да резбари.
У плану јој је да оснује друштво
које ће се бавити очувањем тра-
диције, а посебно гусала и забо-
рављених инструмената.
Звездана Глигоријевић
27
 ПРИЧА
Протест српских патриота
Б
раћо Срби и сестре Српкиње!
Ми, српске патриоте, више
нећемо да ћутимо!
Ми српске патриоте оштро про-
тестујемо против државног празни-
ка Дана примирја 11. новембра!
И захтевамо да се он хитно про-
мени!
Ми, српске патриоте, имамо кон-
кретне предлоге за нови државни праз-
ник.
На првом месту, да се слави 15. фебру-
ар због Првог српског устанка, када смо се
ми Срби дигли против Турака.
Мада је нама потпуно прихватљив и
11. април, када је подигнут Други српски
устанак.
То су датуми који су за нас Србе знача-
јни и треба да буду празници.
Српске буне и устанци!
Е сад, ако се баш инсистира на Првом
светском рату, ми и ту имамо боље пред-
логе.
На пример, 28. јун, када је Гаврило
Принцип убио аустроугарског надвојво-
ду Франца Фердинанда.
АГЕНЦИЈА ЕРЦОВ ЈАВЉА - БОЈАН САВИЋ
Ђетиња добија рибе
отпорне на тровање
- Последњи случај тровања рибе у
Ђетињи натерао је градске власти да
повуку одлучне потезе како би тра-
јно решиле овај проблем, па је, тим
поводом, најављена набавка ри-
бљих врста које много боље под-
носе отровне материје.
- Ђетиња је украс Ужица, а овак-
ви инциденти су потпуно недопустиви,
поручује Немања Нешић, заменик градо-
начелника који се већ месецима налази у
оставци. – Мртве рибе које плутају реком
у центру града су више него ружна слика
која не служи на част једној модерној ур-
баној средини као што је Ужице. Одлучни
смо у намери да не допустимо понављање
сличних ствари и зато ћемо нашу драгоце-
ну реку порибити врстама које много бо-
ље подносе загађење и тровање. Ступили
смо у контакт са биолозима и ихтиолози-
ма од којих очекујемо конкретна решења
и предлоге када је избор одговарајућих ри-
ба у питању, изјавио је он.
28
АФО ТОП 5
1. Овде постоје само дан рођења
и дан смрти.
Искрено речено, нама српским Све остало је ноћ.
Нинус Неторовић
патриотама то би био најдражи
дан за празник. 2. Бескичмењаци су стуб
Али, исто тако, добри су и 29. нашег друштва.
јул када је принц Александар обј- Весна Денчић
авио рат Аустроугарској.
Па онда 20. август када је 3. Нема наш човек шта
српска војска победила у Церској да донира од органа.
бици. Џигерицу му појела деца,
А тек 3. децембар, дан победе српске бубрези отпали код приватника,
војске у Колубарској бици! кожу му одрала банка,
То су прави празници за нас српске па- јетру нагризла ракија,
срце украла бивша жена,
триоте! мозак зарибао,
И наравно 15. септембар, дан пробоја а м.да никад није ни имао...
Солунског фронта, када смо победили Ау- Бојан Љубеновић
строугарску.
Сваки од ових наведених великих да- 4. Живимо као у Африци.
тума у српској историји могао би да буде За неке нема хране, за неке нема зиме!
државни празник. Радмило Мићковић
А од толико славних датума наше исто-
рије, устанака, битака, објава ратова, атен- 5. Наш брод тоне зато што је капетан
тата...Србија нашла да слави Дан прими- врло тежак човек.
рја! Васил Толевск
Зашто би, браћо и сестре, ми Срби сла-
вили било какво примирје!?
Слободан Симић Kако то, поред кризе,
по глави ми се манта,
да Србија данас нема
ни пребијеног демонстранта?
Раде Јовановић
Градска власт верује да ће овако
трајно решити проблем и сачувати
живи свет у Ђетињи.
АФОЕРИЗМИ
- Ако бисмо сваки пут лови- Влада је смањила незапосленост.
ли одговорне за загађење реке и Европске уније.
процесуирали их изгубили бисмо !!!
време и оптеретили већ преопте- Било је на почетку неких нејасноћа,
рећене државне органе. Увођењем али сада су све нејасноће
нових рибљих врста, загађење би би-
ло поптпуно без ефекта, а проблем би био потпуно нејасне.
решен за наредних неколико деценија. Ре- !!!
ално је очекивати да ће Ужице у том пери- У Србији је немогуће гледати
оду изградити колектор за пречишћавање научну фантастику.
отпадних вода којим ће изливање опасних Немамо науку.
материја у реку бити дефинитивно онемо-
гућено, најавио је Нешић, који верује да ће !!!
и тад бити у оставци. Ко иде са нама,
тај не жури.
Уколико и ова мера не буде дала ефек- !!!
та, градска власт обећава да ће саградити И ово ће проћи.
споменик свим несталим рибљим врстама
и тако их сачувати од заборава. Али преко нас!
Слободан Симић
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999
 МАЛИ ОГЛАСИ
ОГЛАСИТЕ СЕ И НА САЈТУ
УЖИЧКЕ НЕДЕЉЕ
www.uzickanedelja.rs
МЕСЕЦ ДАНА У НОВИНАМА И
МЕСЕЦ ДАНА НА НАШЕМ САЈТУ
САМО 400 ДИНАРА.
МАЛИ ОГЛАС У ЈЕДНОМ БРОЈУ
И МЕСЕЦ ДАНА НА САЈТУ
ЗА САМО 300 ДИНАРА.
031/522-827
НАПОМЕНА: КУПОНИ ЗА
БЕСПЛАТНЕ МАЛЕ ОГЛАСЕ
ВИШЕ НЕ ВАЖЕ
П Р О Д А Ј А С ТА Н О В А
Продајем двособан 40 м² код Дома
здравља, укњижен, тренутно намештен.
Цена по договору. Тел: 064/334-11-77.
Продајем стан у Видовданској улици
површине 42м2 (52 м2 површине пода),
6. спрат- поткровље, етажно грејање,
зграда без лифта, цена еур 25.000. Тел:
064/20-33-100.
Продајем трособан стан од 78м2 у
улици Лазара Мутапа 8, на Алексића
мосту, војна зграда. Трећи спрат, цг,
укњижен. Тел.: 063/7326-415
Продајем двособан 40 м² код Дома
здравља, укњижен, тренутно намештен.
Цена по договору. Тел: 064/334-11-77.
Продајем трособан стан од 70 m² на
главној улици, III спрат, ЦГ, лифт тераса или
мењам за мањи уз доплату, фиксно 45.000
еура. Тел: 031/515-391, 060/43-23-189.
Продајем двособан стан од 53m²
новоградња, I спрат, ЦГ, лифт, тераса,
сунчан и гарсоњеру у Београду (Петлово
брдо) 28+9 високо проземље, веома
повољно. Тел: 064/26-09-060, 062/279-
062.
Продајем екстра трособан стан од
78m² на Алексића мосту код (Максија)
на VI спрату, ЦГ, лифт, тераса, сунчан, са
новим намештајем и без улагања. Вреди
видети. Тел: 069/618-173.
Продајем гарсоњеру од 27 m² на I
спрату, потпуно реновирана и одмах
усељива, Видовданска 60 код продавнице
„Јелова гора“. Тел: 060/714-36-53.
Продајем једнособан од 40m² (као мали
двособан) код Каменог корита, III спрат,
ТА, подрум, веома повољно, или мењам за
мањи уз доплату. Тел: 061/178-70-74.
Продајем двособан стан од 60m² на
Алексића мосту ( код Максија) на V спрату,
лифт, тераса. Тел: 064/18-44-639.
Продајем двособан стан на Мегдану од
51m² I спрат, ЦГ, тераса, сунчан, 820 евра
m² и плац у Волујцу од 8 ари иам вода и
струја. Тел: 060/0966-014.
Продајем два стана у кући 2x110 m²,а
други није 3 ара плаца и шупу у коштичкој
кривини.Само 30.000 евра. Тел: 061/667-
17-18.
Продајем трособан стан 80 m² на
Вождовцу, Београд, II спрат, 2 балкона,
2 спаваће и једна дневна собаса
трпезаријом и кухињом, 2 купатила и
велики подрум. Цена 1000 е m². Тел:
014/245-267, 065/658-50-34.
ПРОДАЈА КУЋА
Продајем плац (17,80ари) са викенд
999 УЖИЧКА НЕДЕЉА
www.uzickanedelja.rs
кућом у месту Гајеви – МЗ Љубање, удаљен
9км од центра Ужица, погодан за одмор,
узгој малина, пчела и др. Плац поседује
сву неопходну инфраструктуру. Цена по
договору. Контакт: 064/248-54-20.
Продајем или издајем стамбени објекат,
нето површине 170м², који се састоји из
2 дела са посебним улазом: погодан за
магацинску употребу и део за становање,
укњижен, струја, вода, телефон и парцелу,
површине 2,50 хектара, ливада – шесте
класе, категорисана као грађевинско
спрат, строги центар, ЦГ, земљиште ИВ
зона (може и за плацеве), која се налази
поред асфалтног пута Ужице – Златибор,
на Белој земљи, на којој је и наведени
објекат. Тел: 064/198-07-00 и 031/518-
083.
Продајем кућу од 58 м2 са плацем од
3 ара у Југ Богдановој 16. Тел: 064/01-
39-749.
Продајем кућу на Белој земљи 100 м2,
9 ари плаца, легализована. Мењам стан на
Вождовцу за стан у Ужицу, Златибор 84м2
(30м2). Тел: 060/023-23-65.
Продајем новију кућу д 165m² са
локалом од 46m² и 2,5 ара плаца у Турици,
намештену, 1/1, са ЦГ или мењам за
мањи стан уз доплату. Тел: 064/437-27-11,
064/1209-444.
Продајем нову кућу од 200 m², озидану,
и укровлјену, вода, струја и 17 ари., плаца
код хотела „Златиборска ноћ“ насеље
Ђурићи, веома повољно. Тел: 069/22-
845-41.
ИЗДАВАЊЕ
С ТА Н О В А И К У Ћ А
Издајем намештен стан са грејањем
или без грејања, за ђаке или породицу.
061/140-57-65
Издајем двособан ненамештен стан са
ЦГ, СББ, телефоном у центру Ужица испод
ЕПС-а. Тел: 064/84-235-95.
Издајем намештен двособан стан на
Белом гробљу, слободан од 1.11.2018.
Тел: 060/315-03-13.
Издајем једнособан намештен стан са
централним грејањем. Повољно. Тел: 031/
553-950, 064/15886-15, 064/44-98-578.
Издајем гарсоњеру на Росуљама са
галеријом за спавање, ЦГ, сви трошкови
плаћени цена 140 евра. Тел:064/1797028
Одличан трособан стан (77 квадрата)
са најбољом позицијом у центру Ужица,
на самом тргу и са предивним погледом.
ОДЛИЧНЕ ЦЕНЕ
ЛЕД СИЈАЛИЦА И РЕФЛЕКТОРА
ПЕТАР ПАН
ТРЖНИ ЦЕНТАР “СКВЕР”
21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs
Двострано орјентисан, светао. Леп
распоред просторија. Две терасе, лифт,
ЦГ, интерфон.У непосредној близини
градски паркинг,продавнице, пошта,
банке. Полунамештен 140 евра месечно
плус комуналије.Депозит у висини једне
месечне кирије. Стан је слободан од 1.11.
Тел: 064/564-84-78.
Издајем празан једнособан стан код
Хитен службе. Тел: 064/938-66-37.
Издајем ученицима и студентима
(мушкарцима) намештену двокреветну
собу у Ужицу. Засебан улаз са грејањем,
кухињом и купатилом.Тел: 031/541-545,
065/479-23-08, 064/457-56-29.
Издајем намештену гарсоњеру у центру
града.Тел: 064/340-22-28.
Издајем намештен двособан стан са
грејањем, код ОШ. „Нада Матић“. Тел:
060/0523-220, 031/519-536.
Издајем намештен двособан стан са
грејањем, у центру, код ОШ. „Нада Матић“.
Тел: 060/0523-220, 031/519-536.
ИЗДАВАЊЕ ЛОКАЛА
Издајем локал 26м2, погодан за све
намене, ТЦ Трг, зграда Конинг, приземље.
064/54-79-443
Издајем локал- пословни простор у
ТЦ Трг, 47м2 на I спрату, са погледом на
трг,.Простор је дељив на два дела, ЦГ,
клима, телефон, чајна кухиња, тоалет,
полунамештен.Погодан за све делатности.
Контакт тел:063/494-486.
Издајем локал 26 м2, погодан за све
намене, ТЦ Трг приземље. Тел:064/54-
79-443.
ПРОДАЈА ЛОКАЛА
Продајем локал у Београду од 68 m2 два
нивоа 32+36 m2на Баљици или мењам за
Златибор. Добар трамвајски и тролебуски
превоз. Разрађена продавница материјала.
Тел: 011/266-88-30, 065/68-70-731.
ПЛАЦЕВИ
Продајем парцелу 48 ари испод Таре,
близу Кремана, струја, повољно за пчеле,
млада шума. Цена по договору. Повољно
1/1. Тел: 064/400-46-88.
Продајем имање у Волујуцу од 3,6hа од
чега је 2,5hа под лешником са машинама
и објектима или мењам за стан и граду
или Београду. Тел:011/266-88-30, 064/07-
88-199.
Продајем парцелу од 2 хектара у
ЦЕНЕ ОГЛАСА:
- за један број 200 динара
(за оглас до 15 речи),
- за два броја 300 динара,
за 1 број уоквирени 250 динара,
- за 2 броја уоквирени 400 динара
ВАЖНО: Огласе примамо радним
даном од 9-16 часова, осим
ПОНЕДЕЉКОМ ДО 15 ЧАСОВА
- један месец на сајту
www.uzickanedelja.rs 200 динара
ОГЛАС објављујемо
исти дан када га предате.
Жиро-рачун:
Банка Интеза 160-13963-91
Трг Светог Саве 2 (приземље).
За све информације телефон
031/522-827
Биосци ( горњи Сртанићи), у близини Таре,
аедром Поникве. Тел:064/836-75-80.
Продајем имање у Волујуцу од 3,6hа од
чега је 2,5hа под лешником са машинама
и објектима или мењам за стан и граду
или Београду. Тел:011/266-88-30, 064/07-
88-199.
АУ ТОМОБИЛИ
Повољно продајем Форд Ескорд 1300
тројка у возном стању. Тел: 065/3512-
786.
МАШИНЕ И
А П А РАТ И
Продајем машине за шивење: „Ројал“,
„Сингер“ (може и на електрични погон) и
„Пфафф“. Све су машине на ножни погон,
предвиђене и за тање и дебље материјале.
Тел: 064/198-07-00 и 031/518-083.
Продајем повољно електрични шпорет.
Тел: 064/84-59-535.
РА З Н О
Повољно продајем нов елетрични
масажер, штампач са скенером, јефтино.
Улазна врата за стан, јефтино. Тел: 06-
4/340-22-28.
Продајем котао на пару за сто за
пеглање, гаранција 2 године, нов. Тел:
064/54-79-443.
Продајем саднице шљиве „маџарке“ из
здравог расада, цена 200 дин. И саднице
малине „Глен“ - крупна, цена 20 дин. Тел:
065/88-60-150.
29
 СЕЋАЊЕ НА СЕЋАЊЕ ДАНА 27. 10. 2018. године преминула је
наша драга и вољена
Брзо прође година дана од када
трагично настрада наша много
вољена сестра

Слоба Шибалић
2017 -2018.
Лојаницу Остадосмо да плачемо
Веселина и тугујемо до краја наших
живота. Хвала Ти за све
17.11. 2005 – 17.11. 2018. што учини за нас.
ћерка Милица Твоје: Буда и Мара са својима

НАРЕДНИ НАРЕДНИ БРОЈ

ИЗЛАЗИ
IZRADA
UMRLICA
МАКСИМОВИЋ КРСТИНА
БРОЈ 5. ДЕЦЕМБРА рођ. МАРЈАНОВИЋ
2018. ГОДИНЕ.
УЖИЧКЕ 1938 – 2018.
НЕДЕЉЕ ВАШЕ МАЛЕ
VODI^ Четрдесетодневни помен обављамо
ОГЛАСЕ И
ЈУБИЛАРНИ ЧИТУЉЕ
031/522-827 1. 12. 2018. на Ђуровића гробљу.
МОЖЕТЕ Поносни смо што смо те имали

1.000 ПРЕДАТИ ДО
30. НОВЕМБРА
NEDEQOM
064/684-09-02
и чуваћемо те заувек у нашим срцима.
Твоја деца

ISPORUKA
ODMAH! PETAR PAN РОЂЕНИ
Алекса (Драган и Катарина) Никитовић, Страхиња (Стефан и Вера) Лазић, Ленка (Дра-
ган и Катарина) Илић, Данило (Владимир и Ивана) Милојевић, Огњен (Зоран и Ана) Тешић,
Лена (Милош и Драгица) Јанковић, Алекса (Иван и Марина) Пековић, Никола (Владимир
и Магделена) Дуканац, Михаило (Младен и Марина) Шојић, Магделана (Милун и Милена)
Меловић, Милица (Борко и Ивана) Пановић, Калина (Горан и Верица) Секулић, Наталија
(Драган и Оливера) Митровић, Јана (Небојша и Данијела) Ивановић, Татјана (Војислав и
Бојана) Ћитић, Вукашин (Марко и Невена) Јокић, Теодора (Јовица и Марија) Станојевић,
Сара (Марко и Наталија) Љешњак, Софија (Миодраг и Невена) Ђерић, Мираш (Иван и Је-
лена) Томановић, Петар (Раде и Станислава) Јовановић, Вукашин (Милан и Даница) Јова-
новић, Тара (Вељко и Сања) Јевтић, Анђела (Бојан и Јелена) Цвијовић, Виктор (Милош и
Јелена) Радивојевић.
ВЕНЧАНИ
Огњен Ђурић и Маријана Богосављевић, Марко Кнежевић и Маријана Јевтић, Бојан
Симић и Јована Јовичић, Ненад Пјановић и Весна Милинковић, Бојан Матијевић и Ивана
Ћирковић, Јован Скокић и Ивана Миленковић, Душан Топаловић и Андијана Мијатовић,
Лазар Милошевић и Слађана Милосављевић, Младен Николић и Бранка Божовић, Дарко
Антонијевић и Славица Митровић, Вофганг Стеинер и Гордана Михаила Војиновић, Вељко
Гудурић и Љубица Мартиновић, Милош Николић и Драгана Полић, Младен Тошић и Тамара
Маринковић, Јефто Думић и Санела Ђурић, Андрија Буквић и Теодора Аћимовић.

УМРЛИ
Каталин Пуциревић (1954.), Алфонс Фачети (1928.), Драгољуб Марић (1946.), Богдан
Пауновић (1964.), Млађен Бошковић (1940.), Спасенија Лијескић (1933.),, Витомир Шишић
KOFERI, TORBE I NESESERI (1940.), Коса Јанковић (1941.), Вида Ћитић (1936.), Бранко Павловић (1954.), Станојка Субо-

PUTNI PROGRAM
тић (1941.), Рајка Обућина (1941.), Ратомир Јовановић (1941.), Драган Тошић (1955.), Милен-
ко Лимић (1956.), Ружа Коларевић (1937.), Миливоје Којунџић (1954.), Ружа Ћосић (1938.),
Гвозден Милекић (1938.), Радивоје Костић (1935.), Добринка Ћурчић (1938.), Ђорђе Јевтић
(1938.), Радисав Станић (1931.).

www.bubalica.rs

PRELEPI
DEDA MRAZIĆI
ĆI
PETAR PAN
30 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999
 ВЕЧНИ ПОКОЈ ДУШИ
ПЛЕМЕНИТОМ И НИКАД ПРЕЖАЉЕНОМ

МИЛАНУ М. НЕШОВИЋУ
На дан 14. новембра 1987. године, у својој 79. години живота, преминуо је
Милан М. Нешовић, један од најхуманијих житеља града Ужица.

Тата је рођен у поштованој и богатој српској породици, која је Србији подарила и Даницу Нешовић, прву женску
студенткињу енглеског језика, Деспота Нешовића, једног од првих пилота ваздухопловне армије, који одликован повељом
првоборца, јер је свој живот дао за своју домовину и Милену Нешовић, која је одликована повељом првоборца након
преживљеног Игманског марша. У исто време, мој дека и тата су спашавали људе по Златибору, па сам након завршетка
рата годинама добијала бесплатан сир и кајмак од преживелих сељака. Породица Нешовић је Ужицу и западној Србији
такође представила прву кинематографију, допремила прву штампарију, отворила прву пекару финог пецива испред
које се у реду чекало на бечке посластице и узгајала је преко 3.000 оваца и 500 коња по златиборским и тарским бачијама
Нешовића. Мој дека је међу првим Ужичанима купио породичну гробницу на Доварју, још далеке 1906. године,
а мој тата је саградио први надгробни споменик са златним словима и оставио гробницу мени у аманет.

По завршетку Другог светског рата, тата је најпре помогао млађој браћи и сестрама, да би се касније и сам оженио мојом
мајком која је била у 9. месецу трудноће са другим човеком. Након порода, мој отац је прихватио и одгајио тек рођено дете,
а кад сам и ја дошла на свет, он нас никад и ни по чему није одвајао. Тата је подигао и сина моје (полу)сестре,
Душана Црнића, који нам је остављен на чување 7 дана након његовог рођења.

И поред свог татиног пожртвовања, ја сам једина била поред њега кад је издахнуо гладан и опљачкан,
али уз поседство Божије моћи и натприродне људске хуманости.
Нека ти је лака земља, тата. Ускоро ће све твоје бити позлаћено.

Твоја једина по крви ћерка,

Љубица М. Ротх, рођена Нешовић

999 УЖИЧКА НЕДЕЉА 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs 31
32 21. новембар 2018. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 999