Слика једног времена, града и друштва у роману Драгослава
Михајловића Кад су цветале тикве.
Драгослав Михаиловић кроз свој несвакидашњи
роман показује збивања у Душановцу за време после Другог светског рата. Душановац је град који је душановачким мангупима представљао цео један свет, у којем су се као мали сложно дружили и провели младалачко доба. Као и сви ми, они су морали да одрасту и помире се са тим да напољу нема више шећерне вуне, већ само германаца и рата. Неки у друштву Љубе Шампиона су се одали лошим навикама као Столе Апаш и наравно, са собом је повукао друштво у прво силовање. Поред Душановца била је шумица у којој се овај догађај одиграо и која је била предвиђена за сличне догађаје даље у њиховом одрастању. За Љубу следи период у којем је његова боксерска каријера ,,процвала“. Другима је тај период Другог светског рата био кобна прекретница у животу као Љубином брату Влади, који је завршио на Голом отоку. У том периоду Душановачко друштво престаје да се виђа, јер су локалне кафане затворене и тада није било телефона као данас којима би се млади дописивали. Тада главна банда у граду постаје Апашева. Правила која су некад важила за напаствованње родбине, више нису била у употреби и Апашева банда постаје страх и трепет за грађане Душановца. Мештани овог града су почели да сматрају одлазак до продавнице као лутрију- ако се врате кући без поломљених ребара добили би на лутрији. У то време оскудације и кризе када су основне намирнице биле реткост, можемо само замислити како је имати и на уму могућу посету болници. Влада и полиција нису олакшавале ову мучну ситуацији у којој је народ био заробљен дужи низ година, већ уместо хапшења кривих , хапсили су недужне људе који нису знали за свађу Стаљина и Тита. Мучан живот овог времена и распадање града проузроковало је само друштво и његова потреба за надметање своје воље другима.