Noam Čomski____________

JUGOSLAVIR
Mir, rat i raspad
Priredio Davor Džalto

S engleskog prevela Tanja Milosavljević

 Nnam fnriKki: .IIICnSLAVIJA - Mir; rat i raspari

Naziv originaLa:

Noam Chomsky
YUGOSLAVIA: Peace, War, and Dissolution

Copyright © VaLeria Chomsky 2018

Preface © Andrej Grubačić 2018
Introductory chapters © Davor DžaLto 2018
ALL rights reserved.

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može se koris-

titi niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene sagLasnos-
ti izdavača.

U Srbiji objavio „Samizdat B92", Makedonska 30, 11000

Beograd, tel.: (011) 3035 407

PrijateLj knjige:
Reči zahvalnosti

Ova knjiga nikad ne bi bila dovršena da nije bilo entuzijazma,

tnergije i podrške koje je moja draga koleginica i prijateljica Ma-
rina Sovilj tokom dvogodišnjeg rada ulagala u ovaj projekat, na
čemu sam joj istinski zahvalan.
Zahvalnost dugujem i svojim dragim kolegama i prijateljima
Irene Karateli, Borutu Zidaru, Vladimiru Veljkoviću i Emilu Džu-
dževiću, čije su značajne sugestije i komentari umnogome una-
predili prvobitnu verziju. Podjednaka zahvalnost sleduje i Milen-
ku Srećkoviću, koji me je snabdeo materijalima važnim za doku-
mentovanje i razumevanje nekih nedavnih dešavanja u regionu.
Zahvalan sam svojoj asistentkinji Eli Mej Samner; dovršava-
nje ovog projekta bilo bi nezamislivo bez silnog vremena i truda
koje je ulagala u bavljenje brojnim praktičnim aspektima tog pro-
cesa.
Veliko hvala i Entoniju Arnovu, koji je godinama pružao po-
dršku ovom projektu.
Naposletku, želim da izrazim svoju ogromnu zahvalnost Noa-
mu Čomskom, jednom od najvećih intelektualaca i humanista na-
šeg doba, na njegovom neumornom aktivnom bavljenju dešava-
njima u svetu i borbi protiv nepravde, ugnjetavanja i imperijal-
nih težnji posvuda, a pogotovo na Balkanu.

Davor Džalto

—5—
Ostati Jugosloven

Andrej Grubačić

P re šezdeset godina, betonski mol na obali Jadrana u Trpnju bio

je prekriven ribarskim mrežama ostavljenim da se suše. Lokalni
ribari prazniLi su svoje krcate mreže u tvornici sardina, a leti su
se s meštanima družili turisti iz SSSR-a. Pre dvadeset godina, mol
je bio prazan, opusteo zbog jugoslovenskog građanskog rata. Ka-
mene kuće u kojima su se Ljudi okupLjali i živeli pretvorene su u
boLnice, ribarske brodice davno napuštene. GLedam danas taj isti
mol, prepun porodica s malom decom i turista, mahom iz bivših
sovjetskih republika. Na nekoliko koračaja od luke naiđem na no-
vinarnicu. Novine izveštavaju o najnovijem pokušaju da se pro-
meni naziv Trga maršala Tita u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske.
Uprkos tome što su prošLe decenije, bitka za dušu Hrvatske - sa-
da članice Evropske unije - i cele bivše JugosLavije nastavlja se
nesmanjenom žestinom. Da Li je drug Tito bio dobar H rvatili pro-
srpski diktator? Ko nasleđuje današnju Hrvatsku, antifašisti ili
nasLednici ustaša, zloglasnih saradnika nacista?
Samo su se malobrojni u SAD pozabavili sLoženošću bivše Ju-
gosLavije onako kao Noam Čomski. Zamoljen da napišem ovaj
predgovor, iznova sam se Latio čitanja Noamovih radova. Njego-
va analiza je bespoštedna, klinička. Njegove debate s Džordžom
Monbioom iz Gardijana i novim intelektualcima iz Bosanskog in-
stituta u EngLeskoj postaLe su Legenda. Noamov uticaj na javni
diskurs u državama bivše JugosLavije i dalje je neprevaziđen. Dok
sam čitao njegove radove, paLo mi je u oči nešto što sam doži-
veo kao „aLeksijevičevsko", odsustvo onoga što je ruska usmena
istoričarka SvetLana ALeksijevič nazvaLa „unutrašnjim životom so-
cijaLizma" ili „socijaLizmom duše". (Samo Rus može skovati tako
divan izraz!) Aleksijevičeva je misliLa na svakodnevni život u so-
cijaLizmu, osporavajući neistinu koju kapitalistički istoričari če-
sto ponavljaju: da su svi socijalizmi na svetu biLi sLični. Naravno,
mi koji smo odrastaLi u bivšem socijalističkom svetu - koji se ne-
spretno naziva Istočnom Evropom ili, kako jednom samo napoLa
u šaLi reče jedan moj drugar iz Ohaja, mestom gde živi bauk - sva-
kako imamo ponečega zajedničkog. Međutim, sovjetski muškarac
i jugoslovenska žena, na primer, biLi su potpuno različiti. I ima-
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - M1rf rat i raspad

li su malo zajedničkog s nekim građaninom socijalističke Bugar-

ske ili Rumunije.
Ovaj predgovor teži da bude uvid u unutrašnji život bivše
Jugoslavije iz perspektive Jugoslovena, Ougoslovena u egzilu. A
čak i posle više egziLa - prvo iz Jugoslavije na izdisaju socijali-
zma i kasnije iz onoga što je ostalo od Savezne Republike Jugo-
slavije posle NATO bombardovanja 1999 - ja sam i dalje Jugoslo-
ven. Moja porodica stanuje na istoj beogradskoj adresi, prvo u
socijalističkoj Jugoslaviji, potom u Saveznoj Republici Jugoslavi-
ji, u Srbiji i Crnoj Gori, i danas u Srbiji. Moja priča i priča moje
porodice istovremeno su idiosinkratične i tipične za istoriju Ju-
goslavije.
Nikad nisam upoznao druga Tita. Ali sečam se dana njegove
smrti u maju 1980. U njegovoj pogrebnoj povorci na ulicama Be-
ograda našlo se nekoliko stotina hiljada Ljudi, dok su milioni pla-
kali i tugovali širom Jugoslavije. Mnogi od njih bili su Titovi lo-
jalisti, koji su se zaklinjali u odanost našoj ugroženoj socijalistič-
koj domovini. Mnogi drugi, poput mene, ponosili su se time što
su Jugosloveni i što su iz komunističke zemlje - zemLje u kojoj je
gostovalo Živo pozorište, iz koje je potekla muzika Lajbaha i cr-
ni talas filma Dušana Makavejeva.
Još kao dete bio sam svestan da je naša Jugoslavija izuze-
tak. Mi se nismo igraLi kauboja i Indijanaca več partizana i Ne-
maca. Kada daju obećanje ili se kunu da govore istinu, deca u
Americi kažu dabogda umro ako slažem.1 Kao školarci u Jugosla-
viji, govorili smo Tita mi! Za nas nije postojalo ništa svetije. Od-
rasli su biLi podjednako ozbiljni. Kad sam imao sedam godina,
učiteljica me je upitaLa koga više volim, svoju majku ili druga Ti-
ta. Kad sam odabrao majku - najzad, rezonovao sam, Tita nikad
nisam sreo, a mamu ipak dobro poznajem - proglašen sam za re-
akcionara i poslat kući sav u suzama. Moja majka je bila Ljuta kao
ris; odmarširala je pravo u školu, a meni je bilo dozvoljeno da se
sutradan vratim na nastavu.
Ali moja majka je sebi mogla da priušti takvo šta: njen otac
Rato2 bio je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih komunista.
Jednom prilikom rekao je mojoj majci kako mu je Partija na
prvom mestu: bio je poslednji sekretar legendarnog SKOJ-a,
Saveza komunističke omladine Jugoslavije; ministar u vladi prve

1 Najpribližniji prevod te zakletve (eng.: cross my heart and hope to die).

(Prim. prev.)
2 Dugonjić. (Prim. prev.)
ISTATI 3UG0SL0VEN

posleratne jugoslovenske države; član Centralnog komiteta Save-

za komunista Jugoslavije; ambasador Pokreta nesvrstanih; pred-
sednik Predsedništva Socijalističke Republike Bosne i Hercegovi-
ne; kasnije, posle Titove smrti, postao je član rotirajućeg Pred-
sedništva SFRJ. Moj deda bio je dobro poznat još i pre Drugog
svetskog rata: profesionalno se bavio fudbalom (pravim fudba-
lom, a ne čudnom igrom istog imena u SAD). Putovanja na utak-
mice u drugim gradovima koristio je za deljenje partijskih mate-
rijala. Priča se čak i da su on i njegov rođak Miljenko Cvitković,
španski borac, nameravali da izvrše atentat na ministra unutra-
šnjih dela Kraljevine Jugoslavije. Srećom po ministra (i po mog
dedu), nisu ga pronašli.
Kao komunistički ilegalac, Rato je proveo neko vreme u sa-
rajevskom zatvoru, koji se u to vreme smatrao crvenim univerzite-
tom, mestom za edukaciju mladih aktivista. Partija, koja je pre
rata aktivno regrutovala studente, poslala ga je kasnije u Beo-
grad, na studije prava, a potom i šumarstva. Samo što je diplo-
mirao na Pravnom fakultetu, kad je 1939. izbio rat: moj deda se
borio protiv fašista, kao partizanski komandant i politički kome-
sar. Bio je jedan od organizatora ustanka u Sarajevu i većnik AV-
NOJ-a i ZAVNOBiH-a na zasedanjima održanim na takozvanim sto-
bodnim teritorijama Užica i Bihaća. Dok su se Jugosloveni borili
za oslobođenje, Rato je upoznao moju baku Tatjanu, pripadnicu
omladinskog antifašističkog pokreta. Bili su čudan par. Tatjana,
nazvana po čuvenoj Puškinovoj poemi, bila je školovana devojka
iz crnogorske kraljevske porodice, prognane posle uspostavljanja
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca po završetku Prvog svetskog
rata. Zaljubili su se ne hajući za klasne razlike. (Tatjanina majka,
rojalistkinja koju su oduvek učili da su komunisti „đavoli", zavo-
lela je kasnije mog dedu kao da joj je rođeni sin.) Tatjana se, me-
đutim, do kraja držala nekog malog dela svog starog elitizma: ni-
je podnosila budućeg komunističkog disidenta Milovana Đilasa,
njihovog tadašnjeg porodičnog prijatelja. „Taj nikad u životu ni-
je pročitao neki roman", imala je običaj da kaže. Možemo pret-
postaviti samo da je njegova sklonost ka brutalnom ubijanju vla-
stitih ratnih drugova imala veze s tim nedostatkom poetske ima-
ginacije.
Posle Drugog svetskog rata, moj deda Rato upoznao je svog
kolegu iz kubanske vlade, ministra lake industrije Če Gevaru, koji
je došao u Jugoslaviju da se dogovori u vezi s kupovinom oružja.
Moj deda, koji je Čea smatrao banditom nesposobnim da shvati

9
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat 1 raspad

proces socijalističke izgradnje, bio je van sebe od besa. (Prema

rečima mog anarhističkog mentora Triva,3 koji je putovao s Čeom
u Latinsku Ameriku, Argentina je bila slično razočarana realnošću
realnog socijalizma.) Kasnije, kao sekretar SKOJ-a, Rato je inici-
rao organizovanje omladinskih radnih brigada i radnih akcija, u
koje će se uključiti većina mladih u novoj državi. U omladinskim
radnim brigadama Ijudi su se zaljubljivali, družili i stvarali prija-
teljstva. Britanski marksistički istoričar E. P. Tompson upoznao je
svoju suprugu Doroti upravo na jednoj takvoj radnoj akciji.4
Omladinske radne brigade bile su, međutim, i prostori za eduka-
ciju, gde su se Ijudi iz ruralnih područja učili trima važnim stva-
rima: čitanju, pisanju i suživotu s ostalim Gugoslovenima. Seća-
nje na bratoubilački rat bilo je kod mladih još sveže. Omladinske
radne brigade bile su vesele, druželjubive laboratorije bratstva
(naroda) i jedinstva (radničke klase), kao i internacionalni i in-
ternacionalistički projekat.
Godine 1948. dogodilo se nešto nezamislivo: Komunistička
partija Jugoslavije, dugo jedan od najbližih i najvatrenijih save-
znika Sovjetskog Saveza, raskinula je sa Staljinom. Ta odluka bi-
la je opravdana koliko i hrabra. Okrenuvši leđa staljinizmu, jugo-
slovenski komunisti našli su se u teškoj situaciji. Jugosloveni su
dugo verovali kako je sovjetska invazija samo pitanje vremena.
Posle raskida, pojavila se potreba za drugačijom vrstom socijali-
zma i drugačijom vrstom spoljne politike. Moj deda Rato poslat
je u Egipat, u Ujedinjenu Arapsku Republiku, kao ambasador no-
vog pravca Jugoslavije. Jugoslovensko samoupravljanje, nadah-
nuto revolucionarnim sindikalizmom i esnafskim socijalizmom,
izgrađeno je na ideji o društvenom vLasništvu (svi su vlasnici sve-
ga, niko nije vlasnik ničega) i debirokratizaciji (ako je svako jed-
no izvesno vreme birokrata, birokratija će postati nepotrebna),
dok su radnički saveti služiti kao prostori za direktnu demokrati-
ju. (U današnje vreme, revolucionari u Zapadnom Kurdistanu ima-
ju sličnu Logiku u pristupu svojim narodnim poLicijskim snagama:
najbolji način da se eliminiše potreba za poLicijom jeste da se svi
nauče kako da obavLjaju taj grozni posao.) Bio je to alternativni
državni socijalizam, sa tržištem, bez planirane ekonomije i - ba-
rem na papiru - bez birokratije.

3 Inđić. (Prim. prev.)

4 Reč je o izgradnji pruge Šamac-Sarajevo. (Prim. prev.)

10
ISTATI JUGOSLOVEN

Moj anarhistički prijatelj Zoran manje je pozitivan u vezi s

jugoslovenskim eksperimentom. Po završetku studija, odbio je da
živi životom inteligencije i otišao da radi (i agituje) u fabrici. Ali
kad je (socijalistički) radnik ubio (socijalističkog) gazdu, Zoran
(anarhista) dospeo je u zatvor. Dugo posle toga, jedino čime mu
je bilo dozvoljeno da se bavi bio je sarački zanat; pravio je div-
ne torbe. Zoran je jedan od najdobrodušnijih Ijudi koje znam. Ali
nikad ne raspravljamo o Marksu ni o marksizmu.
Debirokratizacija je bila dopunjena internacionalizmom glo-
balnog juga. Za Tita i jugoslovenske komuniste uopšte, suština
Pokreta nesvrstanih nije bio neutralizam već odbijanje i aktivno
negiranje prećutnog sporazuma između SAD i SSSR-a koji je kre-
irao blokovsku politiku. Alternativa je bila antikolonijalna politi-
ka globalnog juga, koja je promovisala nezavisnost, samoodređe-
nje i demokratski socijalizam. Zato su moj deda i njegovi pret-
hodnici snabdevali alžirske revoliicionare jugoslovenskim oruž-
jem, lekovima, medicinskim tehničarima, lekarima, pa čak i po-
zorišnim trupama. (Što se Francužima, s izuzetkom Sartra, nima-
lo nije dopadalo.)

Moji roditelji su se upoznali u Sarajevu. Moj otac je takođe poti-

cao iz porodice komunističkih revolucionara, ati drugačije nijan-
se crvene. Njegov otac, moj deda Kosta, jedan od petnaestoro
dece rođene u porodici nastanjenoj u hercegovačkim planinama,
celog života je bio komunista. Godine 1937. odbranio je u Pragu
tezu o marksističkom obrazovanju, a pripadnost komunističkoj
partiji koštala ga je radnog mesta na Univerzitetu u Beogradu,
posle čega se povukao u ilegalu. U tim danima svoje ilegalne ak-
tivnosti upoznao je moju baku Emiliju, takođe komunistkinju, Ne-
micu iz Vršca, banatskog gradića u koji su se njeni roditelji do-
selili dok je još bio u sastavu Austrougarske monarhije. Posle
Drugog svetskog rata, Emilija će prisustvovati nasilnom egzodu-
su svojih komšija, kad su nemački civili, takozvani folksdojčeri -
Volksdeutsche - masovno deportovani iz Jugoslavije.
Za vreme Drugog svetskog rata, moj deda Kosta bio je par-
tizanski komandant u Hercegovini. Kao jedan od školovanijih
komunista svog vremena, Kosta je postao prvi predsednik oslobo-
đenog univerziteta na slobodnoj teritoriji Bihaća. Na toj dužnosti
zatekla ga je vest da su četnici, srpski saradnici okupatora,
 Nnam fom ski: 3UG0SLAVT.1A — Mirr rat i raspad

zarobili moju baku. Emilija je bila predata Nemcima i tako se ob-

rela u koncentracionom logoru u Bileći, gde je rodila mog oca i
dala mu ime Slobodan. Bila je primorana da ga hrani usitnjenim
gašenim krečom sastruganim sa zidova. Ubrzo po oslobođenju lo-
gora, moj tada trogodišnji otac se razboleo i bio mu je potreban
penicilin. ImaLi su ga taman toliko da spasu jedan život, ali osim
deteta, jedan partizan je takođe bio na pragu smrti. Partizan je
insistirao da peniciLin daju detetu. Moj otac je spasen, a mladi
vojnik je ubrzo potom umro.
Godine 1948, moj deda Kosta odveden je u gulag na Jadran-
skom moru. Na ostrvu GoLi otok bile su zatočene hiLjade iskrenih
komunista koji se nisu sLagaLi s Titovom odLukom da prekine ve-
ze sa StaLjinom i koji su biLi ogorčeni zbog formalnog izbacivanja
JugosLavije iz socijalističkog sveta. Kosta je proveo sedam godi-
na okružen drugovima podjednako tvrdoglavim i LojaLnim svojim
uverenjima kao i on. Preživeo je robiju i prebijanja, da bi napo-
sLetku podLegao posLedicama mučenja. Pre smrti je osnovao za-
dužbinu namenjenu bibliotekarstvu, psihoLogiji i pedagogiji u so-
cijaLističkoj JugosLaviji. Zvanično pomiLovanje za svoje „zločine"
dobio je 2017, kad je konačno prestao da bude „narodni neprija-
telj". Okrutna je ironija to što su, kad je pomiLovan moj deda, isti
oni srpski četnici koji su zarobiLi i mučiLi njegovu trudnu supru-
gu prošli posthumno kroz isti proces „rehabilitacije".
Dok je deda bio ,,na sLužbenom putu" - šifra za robijanje na
GoLom otoku i nasLov čuvenog filma Emira Kusturice - baka Emi-
Lija je doktoriraLa Lingvistiku, a porodicu je izdržavaLa predajući
na univerzitetima u Sarajevu i Zagrebu. Poživela je dovoLjno du-
go da dobije vest o preranoj smrti svoje kćerke: moja tetka SLo-
bodanka poginuLa je od snajperskog metka za vreme opsade Sa-
rajeva tokom hiLjadu devetsto devedesetih.

Baka EmiLija, pristaša fiLozofije materijaLizma, bila je užasnuta

mogućnošću da postanem fiLozofski ideaLista, stoga me je kon-
stantno kljukala Fojerbahovim deLima - ambicioznim štivom za
jednog dvanaestogodišnjaka. Kao dete, jednom sam je upitao ve-
ruje Li još u komunizam. „Uvek ću biti komunista", odvratiLa je,
„uprkos svim razočaranjima. Ali moja generacija odabraLa je
pogrešan put do komunizma." Zadatak tvoje generacije, rekla je
kasnije, jeste da pronađete drugačiji put. Taj razgovor - skupa s

12_
OSTATI JUGOSLOVEN

memoarima Aleksandra Hercena Moja prošlost i misli, koje sam

dobio na poklon od svoje druge bake, Tatjane - odveo me je ka
anarhizmu. Ne mnogo kasnije, zajedno s mnogim svojim drugo-
vima, otkrio sam dela Noama Čomskog.
Anarhističkom pokretu priključio sam se kao tinejdžer. Pre
toga susreo sam se s beogradskom Libertarijanskom grupom, le-
vičarsko-libertarijanski izdanak jugoslovenske Praksisove škole.
Praksis je spadao među najvažnije primere jugoslovenske marksi-
stičke misli, Levičarska komunistička vizija sagrađena na spozna-
jama Karela Kosika, Karla Korša, Roze Luksemburg i drugih. Prak-
sisova Letnja okupljanja održavala su se na ostrvu KorčuLi, i na
njima su se mogLi videti JugosLoveni i zapadnjački marksisti.
(Grupa je obuhvataLa mnoge mLade Ljude koji će kasnije odigrati
značajnu ulogu u jugosLovenskoj poLitici, ukLjučujući i Kropotki-
novog prevodioca Zorana Đinđića, koji će posLe preLaska na kapi-
taLizam postati prvi neoLiberaLni premijer Srbije. Đinđić je ubijen
2003. godine.)
Među ostaLim značajnim tekstovima, knjiga Jugoslavija: mir,
rat i raspad obuhvata pisma koja je Noam pisao o studentskom
pokretu i izuzetnom inteLektuaLnom pokretu koji je na njega uti-
cao. Neki čLanovi Praksisa smatrali su da je jugoslovenski model
opravdavao anarhističku kritiku boLjševičkog koncepta državnog
socijaLizma, demokratskog centraLizma i vangardizma. Noamov
uticaj na tu grupu bio je znatan.
Noama sam upoznao devedesetih godina prošLog veka, za
vreme svojih prvih boravaka u Sjedinjenim Državama. Poput anar-
hosindikalističkog misLioca DanijeLa Gerena, Noam je bio živo za-
interesovan za jugosLovensko samoupravljanje. Imao je strpLjenja
za njegove protivrečnosti i bio svestan njegovih ograničenja,
jednako kao i njegovih direktno demokratskih i Libertarijansko
socijalističkih eLemenata. Potpisao je bezbroj peticija za podršku
srpskim radnicima koji su se protiviLi neoLiberaLnom uništenju Ju-
gosLavije devedesetih godina prošLog veka. Moji drugovi i ja smo,
sa svoje strane, prevodiLi njegove radove i pisaLi o njima, odupi-
rući se istovremeno pokušajima srpskih nacionalista da kooptira-
ju njegovu anaLizu i objave je u skLopu faLsifikovane prepiske iz-
među Noama i bivšeg jugosLovenskog predsednika Dobrice Ćosi-
ća. Godine 2004, kad sam se našao u veoma neprijatnoj situaci-
j i u vezi s mojim organizovanjem bLokade u fabrici koja se borila
protiv privatizacije, smesta sam se javio Noamu. Posavetovao me

-13
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirf rat 1 raspad

je da odem iz Jugoslavije i pomogao mi da dođem u Sjedinjene

Države, gde mi je bio mentor na doktorskoj disertaciji.

Ostaje pitanje: gde je danas Jugoslavija? Jugoslavija, socijali-

stička Jugoslavija moje mladosti, više ne postoji. Zemlja u kojoj
sam se rodio zatočena je danas u staklenim vitrinama i arhivima
Muzeja jugoslovenske istorije, nedaleko od poslednjeg počivali-
šta druga Tita u Beogradu. Za vreme nedavnog boravka u tom
gradu, zatražio sam od taksiste da nas odveze do tog muzeja; od-
bio je. „Tito je bio bezbožan", rekao je, „nije bio Srbin, a pogo-
tovo ne demokrata - zašto biste mu posećivali grob?" Doživljaj u
taksiju probudio je drugo sećanje: prethodne godine, u našem hr-
vatskom primorskom setu pojavio se bosanski premijer Bevanda,
okružen telohraniteljima. Počeli su da šutiraju Ijude terajući ih s
plaže i pokušao sam da intervenišem, rekavši kako je plaža i da-
Lje javna svojina. Zateklo me je kad sam shvatio da me je jedan
telohranitelj prepoznao. „Kad je tvoj deda Rato bio živ", rekao mi
je, ,,za vreme komunizma, svako je mogao da koristi plažu. Ali sa-
da živimo u demokratiji." Dragocena pouka o tome šta potitiko-
lozi nazivaju tranzicijom. Stare komunističke birokrate su novi
evropski liberali. Nekadašnji pripadnici tajne policije postali su
gangsteri. Bivši disidenti rade kao policijski špijuni. Telohranite-
Lji su politički teoretičari. Svet, naš jugoslovenski svet, okrenuo
se naglavce.
Većina mojih nekadašnjih zemljaka ne naziva se više Jugo-
slovenima. Štaviše, ta reč se sada često upotrebljava kao uvreda.
Pa zašto onda sebe uporno zovem tako? Do izvesne mere, nazi-
vati sebe Jugoslovenom jeste negativno (i provokativno) izja-
šnjavanje, neidentitet koji negira etnički identitet. Nazivati sebe
Jugoslovenom jeste odbijanje onoga što sada postoji: šest (ili se-
dam, beše?) minijaturnih etničkih država. Nazivati sebe Jugoslo-
venom jeste odbijanje novih granica, novih država-protektorata,
šest (ili sedam, beše?) nacionalnih jezika iskrojenih od jednog.
Nazivati sebe Jugoslovenom jeste omaž tjudima poput mojih de-
da i baka, revolucionarima antifašistima koji su život proveli gra-
deći socijalističku Jugoslaviju. Možda više od svega, nazivati se-
be Jugoslovenom jeste rezultat egzistencijalne zbunjenosti:
OSTATI JUGOSLOVEN

rođen sam kao Jugosloven, u zemlji zvanoj Jugoslavija. Podignut

sam kao Jugosloven. Zašto bih sada birao etnički identitet?
Ali nije dovoljno biti osetljiv na socijalizam duše. Ostati Ju-
gostoven više je od pukog osećanja: Jugoslavija je bila i ostala
politički projekat. Upravo su snaga i uspeh tog projekta - a ne
njegova slabost - doveli do toga da je njeno uništenje bilo neiz-
bežno. Socijalistička Jugoslavija bila je opasan alternativni eko-
nomski model u antiutopijskom dobu neoliberalizma, važan eks-
periment u eri takozvanih humanitarnih intervencija i stvaranja
država. Jugoslovenska multietničnost bila je istinska i dalekose-
žna, a ne nekakva veštačka tvorevina. Bila je i ostala izraz kolek-
tivne posvećenosti jugoslovenskih i balkanskih naroda, i banke i
tenkovi morali su udruži^i snage da bi je uništili.
Kad sam tek prešao u Sjedinjene Države, otkrio sam odsu-
stvo bilo kakvog ozbiljnpg interesovanja za Jugoslaviju. Jugosla-
vija se, kako se ispostavilo, nepodesna. Išao sam s jednog skupa
aktivista na drugi pokušavajući da zainteresujem mlade Ijude za
istoriju samoupravljanja i da otvorim diskusiju o poukama koje se
mogu izvući iz njegove propasti. Valjda je alternativni model so-
cijalizma - koliko god nesavršen - vredan razmatranja, pogotovo
pošto su nam više puta ponovili kako alternative nema. Zanema-
rivanje jugosLovenskog eksperimenta sa samoupravljanjem i poli-
tikom nesvrstanosti jedan je od zapanjujućih propusta američke
levice. Da budem iskren, Jugoslavija je zaista iskustvo koje je te-
ško objasniti. Pozvali su me da u San Francisku održim predava-
nje o jugoslovenskom samoupravljanju i svom iskustvu s njim, ali
nisam imao naročitog uspeha u pokušaju da objasnim kako je Ju-
goslavija, koja geografski pripada Evropi, bila jedna od vodećih
sila pokreta Trećeg sveta i antikolonijalne politike. Odrastao sam
u ulici koja nosi ime Patrisa Lumumbe, ispričao sam publici, i
drugovao sam s aliirskim studentima (zborno mesto bilo nam je
ispred palestinske ambasade). Diskusija o časovima koje sam u
osnovnoj školi najviše voleo (marksizam i esperanto, potonji u
japanskoj tradiciji), kao i gimnazijskim predmetima (Franc Fanon
spadao je u obaveznu Lektiru) dočekana je zbunjenim izrazima li-
ca. Nevericu sam pokušao da ublažim humorističnom anegdotom:
kad je etiopijski car Haile Selasije hiljadu devetsto pedesetih po-
setio JugosLaviju, dočekali su ga pozdravom: „Dobro došao, dru-
že care!" Dao sam sve od sebe, aLi ozbiljno, kako da objasniš jed-
nu takvu zemlju?
 Noam Comski: JUG0SLAVI3A - H ii^ rat.i raspad

Jugoslavija nikad nije bila tiha zemlja. Uvek je bila puna

muzike, poezije, pozorišta i intelektualnih dvoboja u kafanama.
Niti se pridržavala strogih tradicija. Jedan prijatelj iz inostran-
stva, zbunjen prizorom božićne jelke u jednom jugoslovenskom
domu, postavio je neizbežno pitanje: kakvi ste vi uopšte komu-
nisti? Moj odgovor samo je povećao njegovu zbunjenost: božićne
jelke u jugoslovenskim domovima, rekao sam, izum su Antifaši-
stičkog fronta žena. Posle Drugog svetskog rata, ta organizacija
dala se na posao da uvede neke nove domaće običaje, odlučivši
da minimizuje hrišćanski značaj Božića a da ga pri tome ne uki-
ne (u jugoslovenskom socijalizmu, verski praznici su se tolerisa-
li). Umesto toga, žene iz AFŽ-a preuzele su jelku kao simbol se-
kularne Nove godine. Mnogi od nas nikad nisu naročito uživali u
zvaničnim prvomajskim paradama ili raskošnim proslavama ro-
đendana druga Tita. Ali Nova godina - sa svojim socijalističkim
božićnim jelkama - bila je najvažniji porodični i državni praznik
u zemlji.
Često me pitaju šta mislim, da li je moguća još jedna Jugo-
slavija. Ja verujem da je neizbežna: ideja Jugoslavije, u ovom ili
onom obliku, pojavtjuje se sa svakom novom generacijom. Jugo-
slavija je, najzad, bila samo jedna istorijska manifestacija većeg
projekta balkanske federacije. Nadam se da će sledeći pokušaj iz-
gradnje transetničke zajednice na Balkanu počivati na idejama
srpskog socijaliste iz devetnaestog veka Svetozara Markovića, ko-
ji je verovao u horizontalno organizovan region bez država, di-
rektno demokratsko društvo utemetjeno na radničkim udruženji-
ma i poljoprivrednim zadrugama. Ove ideje mogle bi biti deo uz-
budljivog dijaloga s bogatom tradicijom libertarijanskog socijali-
zma, koji najbolje predstavlja Noam Čomski.
U Jugoslaviji imamo izreku da je nemoguće roditi se i umre-
ti u istoj državi. Po svoj prilici je tačno da uprkos našem zajed-
ničkom iskustvu kao Jugoslovena, ne postoje dve porodice čija je
priča ista. Moja priča, koju sam ovde ispričao, jeste, doduše, idi-
osinkratična. Crnogorsko plemstvo, titoisti, staljinisti, rojatisti,
komunisti i anarhisti u egzilu - može biti da i nismo baš obična
porodica. Ali opet, ni Jugoslavija nije bila obična zemlja. Nadam
se da moja lična priča o tome šta je značilo odrasti kao Jugoslo-
ven - i odbiti da postaneš bilo šta drugo - pruža čitaocima pred-
stavu o jednoj neverovatnoj zemlji i jedinstvenom iskustvu u
istoriji državnog socijalizma.

16
OSTATI JUGOSLOVEN

Dok ovo pišem, s pogledom na more iz Trpnja, obeležavam i

stogodišnjicu rođenja mog deda-Rate. Mnogo se toga promenilo.
Ali mi u Jugoslaviji ne zaboravljamo lako. Dvadeset sedmog ju-
na, stotine Ijudi okupile su se pored groba mog dede u Sarajevu.
Većinom su to bili njegovi partizani i drugovi komunisti. Ali bilo
je i mladih, inspirisanih mpžda porastom antinacionalizma u Bo-
sni i Hercegovini 2016. godine. Može biti da je socijalistička Ju-
goslavija otišla u muzej, ali sećanje na jugoslovenski politički
projekat traje, kap i naša sećanja na antifašističku borbu, na ju-
naštvo Gavrila PrSncipa i Mladobosanaca, i na tradicije multiet-
ničkog suživota. Još jedna Jugoslavija, u nekom drugačijem i,
nadajmo se, razvijenijem obliku, neibežna je. U to sam siguran.
 _____ Uvod

Davor Džaito

Godine 2017. obeležili smo dvadeset pet godina od početka ra-

ta u Bosni i Hercegovini, nekada davno centralnoj jugoslovenskoj
republici. Bila je to prilika da se prisetimo pogubne politike ,,me-
đunarodne zajednice" i Lokalnih političkih elita - politike koja je
dovela do raspada Jugoslavije i najkrvavijeg konflikta u Evropi od
Drugog svetskog rata naovamo. Ujedno je to bila i prilika da se
jošjednom vratimo jugoslovenskoj priči, događajima koji okružu-
ju formiranje JugosLavije, njen razvoj i nestanak.
S obzirom na njen specifičan položaj i ulogu u svetu u doba
Hladnog rata, značaj Jugoslavije prevazilazi lokalne granice. Su-
očena sa Hladnim ratom, Jugoslavija je reagovala aktivno i krea-
tivno. Sa svojim ,,ne" Staljinovom Sovjetskom Savezu, svojim eks-
perimentom sa samoupravnim socijalizmom i svojom ulogom u
Pokretu nesvrstanih, Jugoslavija je bila mesto gde su se odrazili
neki najvažniji politički procesi i ideje u svetu posle Drugog svet-
skog rata.
Baš kao što je međunarodni kontekst značajno uticao na for-
miranje i karakter Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, izme-
njeni međunarodni kontekst posle pada Berlinskog zida uticao je
- presudno, reći će neki - na sudbinu Jugoslavije u devedesetim
godinama prošlog i sudbinu regiona u prvim decenijama novog
veka.
Ova knjiga teži da pokaže kompleksnosti tih procesa. Tako-
đe, teži da iznese njihovo tumačenje sa stanovišta političke filo-
zofije Noama Čomskog. U njoj su prvi put objedinjeni svi radovi
Čomskog na temu jugostovenskog regiona - nastali tokom više od
četrdeset godina. Pristup Čomskog brojnim pitanjima koja okru-
žuju balkansku krizu pojašnjava složenu međuigru međunarodne
politike i unutrašnjih sila u jugoslovenskom društvu, koja je na-
posletku dovela do raspada Jugoslavije i njegovih tragičnih po-
sledica.
Jugoslavija, kao važan subjekat u međunarodnim odnosima
proteklih decenija, nije mogLa izbeći pažnji Čomskog. Njegovo

18
UVOD

zanimanje za regionalna pitanja potiče još iz Titovog vremena.

Pažljivo je pratio događaje što su okruživali represivne mere ju-
goslovenskog režima protiv disidentskih mislilaca. Jugoslovenska
kriza, raspad države i ratovi tokom devedesetih pretvorili su Ju-
goslaviju u jednu od centralnih tema razmišljanja Čomskog o me-
đunarodnim pitanjima poslednje decenije dvadesetog i početkom
dvadeset prvog veka. Njegovi članci, intervjui, predavanja i pi-
sma s fokusom na (bivše) jugoslovenske teritorije predstavljaju
opus bitan za razumevanje međunarodnih interesa u regionu,
unutrašnje dinamike i načina izveštavanja mejnstrim medija o
tim pitanjima, koji ne samo da iskrivljava stvarnost nego joj ne-
retko i protivreči.
Ova knjiga sadrži pouke izvučene iz jugoslovenske istorije,
ali njena važnost nije samo u tome. Ona je istovremeno i uput-
stvo za razumevanje širih političkih procesa i interesa koji i da-
Ije imaju presudan uticaj na međunarodna pitanja u mnogim de-
lovima sveta. Problemi poput nerazrešenih neprijateljstava, naci-
onalističke retorike, stalnog propadanja demokratskih potencija-
la, mafijaškog stila političkog liderstva, rasprostranjene korupci-
je, neoLiberalne politike, posustale ekonomije i ponižene radnič-
ke kLase ni slučajno nisu ekskLuzivno vlasništvo većine društava
bivše Jugoslavije. Ti „blagoslovi" mogu se naći i u mnogim dru-
gim delovima sveta i sve više postaju obeležja i razvijenih zema-
Lja zapadne hemisfere.
Lekcije iz JugosLavije mogu tako biti poučne za sve koji te-
že da shvate kompLeksne procese koji posLednje dve decenije de-
finišu sudbinu Balkana, kao i za one koji teže da ih promene.

Struktura

Knjiga je podeljena na tri poglavlja, koja prate hronologiju anga-

žovanja Noama Čomskog u problemima regiona.
Prvo pogLavlje obuhvata razdoblje Jugoslavije pod vođstvom
Josipa Broza Tita. U njemu su tekstovi Čomskog koji se bave
mnoštvom pitanja, od samoupravnog socijalizma do aktivnosti
jugosLovenskih disidenata.
Drugo poglavlje odnosi se na krizu s kraja osamdesetih i po-
četka devedesetih godina prošlog veka, i raspad Jugoslavije. U tim
tekstovima, Čomski se bavi širom evropskom i međunarodnom

- * 9 -
 Noam Čomski: JUGOSLAVUA - Mirf rat i raspad

pozadinom jugoslovenske krize, procesom raspada i ratovima u

Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Treće poglavlje fokusira se na pitanje Kosova, počinjući od
događaja koji su doveli do NATO bombardovanja 1999, obuhva-
tajući razdoblje bombardovanja i njegove posledice.
Knjiga završava zapažanjima Čomskog u vezi s budućnošću
regiona u izmenjenom međunarodnom kontekstu.
Svako poglavlje započinje uvodnim tekstom priređivača, čija
je svrha da smesti koncepte, događaje i Ličnosti iz tog poglavlja u
njihov širi društveni i istorijski kontekst i predstavi jasniju poza-
dinu složenog jugoslovenskog mozaika, naspram koje čitaoci koji
možda nisu stručnjaci za pitanja tog regiona mogu razumeti kon-
kretna pitanja kojima se bavi svaki od tekstova. Budući da se ana-
lize Čomskog fokusiraju pre svega na međunarodne faktore i me-
đunarodni kontekst jugoslovenske krize, uvodi uglavnom istražu-
ju unutrašnje faktore jugoslovenske drame, upotpunjujući tako
glavni deo teksta.
Svi tekstovi, uključujući i ranije objavljene članke i inter-
vjue, uređeni su tako da budu maksimalno konzistentni i jasni.
Sva lokalna imena, koncepti i toponimi dati su u originalnom ob-
liku, sem tamo gde su citirani iz drugih izvora. S izuzetkom al-
banskih imena, ostala imena i koncepti iz regiona pridržavaju se
svog standardnog srpsko-hrvatskog oblika na Latiničnom pismu.

zo
LOSAR SKRAĆENICA

Glosar skraćenica

AVNOJ Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja

Jugoslavije
KFOR Kosovo Force (Kejfor), međunarodne mirovne snage
pod vođstvom NATO-a
FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija
SRJ Savezna Republika Jugoslavija
MKTJ Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
(tzv. Haški tribunal)
JNA Jugoslovenska narodna armija
OVK Oslobodilačka vojska Kosova (alb.: Ushtria QLirimtare
e Kosoves, UQK (UČK))
NDH Nezavisna Država Hrvatska
OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
SFRJ Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
TO Teritorijalna odbrana (Jugoslavije)
UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
VJ Vojska Jugoslavije
Prvi deo_____
JUGOSLAVUA
Jugoslavija-. snovi i stvarnost

Davor Džalto

lla z iv „Jugoslavija" odnosi se na zemlju Južnih Slovena. Izveden

je iz reči koja opisuje južnoslovensku populaciju.1 U stvarnosti,
bilo je nekoliko jugoslovenskih država.
„Prva" Jugoslavija nastala je od Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, formirane 1918. godine.11 Pre Prvog svetskog rata, na
teritoriji koja će postati jugoslovenska država samo su Srbija i Cr-
na Gora postojale kao samostalne kratjevine. Rat je doveo do pro-
pasti Austrougarske monarhije, što je otvorilo mogućnost za
„oslobađanje slovenske populacije" od vekovne vladavine različi-
tih carstava u tom regionu. Novooslobođene teritorije priključiće
se Srbiji i Crnoj Gori, i tako formirati prvu modernu multinacio-
nalnu Državu Južnih Slovena. Godine 1929, Kraljevina Srba, Hr-
vata i Slovenaca promenila je ime i postala Kraljevina Jugoslavi-
ja, u kojoj je vladala srpska dinastija Karađorđevića.
„Druga" Jugoslavija bila je čedo Drugog svetskog rata. Posle
napada hitlerovske Nemačke na Kraljevinu JugosLaviju (6. aprila
1941), formirana su dva antifašistička pokreta - četnici, na čelu
s pukovnikom (kasnije generalom) Dragoljubom Dražom Mihailo-
vićem, lojalnim prognanoj jugoslovenskoj vladi, i jugoslovenski
partizani, koje je predvodio generalni sekretar Komunističke par-
tije Jugoslavije Josip Broz, s konspirativnim nadimkom „Tito". Hi-
tlerova invazija rezultovala je rasparčavanjem Jugoslavije na
manje delove pod direktnom kontrolom Nemaca ili njihovih save-
znika. Takođe, rezultovala je formiranjem fašističke Nezavisne Dr-
žave Hrvatske, NDH, podređene HitLerovoj Nemačkoj. Fašistički
ustaški režim NDH sprovodiće i radikatizovati zlodela u celom regi-
onu, ciljajući pre svega na srpsku, jevrejsku i romsku populaciju.111
Ovaj kompleksni ratni pejzaž 40-ih godina prošlog veka zna-
čio je da Drugi svetski rat na jugoslovenskim teritorijama nije bio
samo rat lokalnog, pretežno slovenskog stanovništva protiv naci-
stičke Nemačke i njenih saveznika (i, s različitim stepenima sa-
radnje, između slovenskih pokreta otpora i globatne antinacistič-
ke koalicije) nego i građanski rat između dva različita tabora,
 Noam Comski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat i raspad

jednog rojalističkog (četnici) i drugog komunističkog s partizani-

ma na čelu, za osvajanje vLasti u budućoj državi i kontrole nad
njenim sistemom i unutrašnjom organizacijom.
Usred rata, na drugom zasedanju AVNOJ-a 1943, proglašena
je nova Demokratska Federativna Jugoslavija.’v To zasedanje i
odluke donesene na njemu predstavLjaće osnovu za formiranje
posleratne jugoslovenske države, koja će obuhvatati manje ili vi-
še iste teritorije koje je ranije obuhvatala KraLjevina JugosLavija
(s kasnijim dodatkom Istre). Zasedanje je važno i zbog toga što
je konstituisalo Jugoslaviju kao federaciju i postavilo temelje za
buduće razgraničenje između jugoslovenskih repubLika, Unutra-
šnje granice u Jugoslaviji, povučene 1946,v biće kasnije kritiko-
vane, pogotovo u Srbiji, kao proizvoljne, neLegitimne i dogovo-
rene protiv srpskih interesa. Jedan razlog za te tvrdnje bilo je to
što su nove unutrašnje granice značiLe da su Srbi živeli u četiri
republike - sem u Srbiji, brojna srpska populacija živeLa je i u Hr-
vatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Drugi razlog biLo je to
što je, od svih jugoslovenskih republika, samo Srbija biLa dodat-
no podeLjena, konstituisanjem Autonomne pokrajine Vojvodine i
Autonomne kosovsko-metohijske obLasti (od 1963. Autonomne
pokrajine Kosova i Metohije), definisanih Ustavom Jugoslavije iz
1946. Posredi su po svoj priLici bili pokušaji novog jugosLoven-
skog rukovodstva da ravnomerno rasporedi Srbe, brojčano nad-
moćne u odnosu na ostale jugosLovenske nacije, i tako spreči da
Srbija zauzme dominantan položaj kao najveća republika.v1
Prvi izbori održani su odmah posle rata, 11. novembra 1945.
Premda su bili nominalno sLobodni, na njima je učestvovao samo
komunistički Narodni front, što je dovelo do njegove pobede i us-
postavljanja jednopartijskog sistema. Ustavotvorna skupština,
obrazovana posLe izbora, zvanično je ukinuLa monarhiju i 29. no-
vembra proglasiLa Federalnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (u
daLjem tekstu FNRJ).
Prvi ustav FNRJ usvojen je 31. januara 1946. Taj ustavje va-
žan ne samo zbog svoje definicije unutrašnje poLitičke i ekonom-
ske organizacije nego i zbog svog tretmana etničkih grupa koje
su živeLe u novoformiranoj državi. U ovom dokumentu uočava se
suptilna (ali i daLje nedosledna) terminološka distinkcija između
„naroda" i „narodnosti". Pozabaviću se ukratko kompLeksnim pi-
tanjem nacionaLnog, etničkog i verskog pejzaža komunističke Ju-
gosLavije. Razumevanje tog pejzaža, barem njegovih bitnih

26
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

karakteristika, važno je zato što su upravo ta različitost i brojne

etničke tenzije koje su postojale pre i za vreme Drugog svetskog
rata odigrale važnu uLogu u kasnijoj istoriji Jugoslavije i njenom
raspadu 90-ih godina prošlog veka.
Jugoslovenska država promeniće ime još dva puta. Donoše-
njem ustavnih amandmana 1953, ime zemlje promenjeno je u So-
cijalistička Federativna Republika Jugoslavija (u daljem tekstu
SFRJ). Ta država nastaviće da postoji sve do jugoslovenskih rato-
va u posLednjoj deceniji 20. veka. Nova i poslednja JugosLavija
proglašena je 1992, pod imenom Savezna RepubLika JugosLavija
(u daljem tekstu SRJ), a tada se već sastojala samo od Srbije i
Crne Gore.'™

Bugarska

Socijalistička FederaLna Republika JugosLavija (s označenim granicama

jugoslovenskih republika i susednim zemljama).

27
 Noam Čomski: 3UG0SLAVUA - Mir. rat 1 rasnad__

Bratstvo-jedinstvo jugoslovenskih naroda

Iz navedenog opisa jugoslovenske istorije do 1946. moguće je

steći predstavu o kompleksnosti etničkog, nacionalnog i verskog
pejzaža Jugoslavije. Kraljevina Jugoslavija bila je multietnička,
sačinjena od tri gLavne južnoslovenske etničke/nacionalne grupa-
cije - Srba, Hrvata i Slovenaca. Pored njih, jugoslovensko komu-
nističko rukovodstvo priznaće i Makedonce i Crnogorce kao „naro-
de".vin y0 zna£i (jg se posleratna Jugoslavija, u prvim godinama
svog postojanja, sastojala od pet „konstitutivnih naroda".
Politički vokabular komunističke Jugoslavije izjskuje ovog
časa malo dešifrovanja. Pod (konstitutivnim) „narodima" podra-
zumevalo se da su ti narodi politički entiteti s jednakim pravima,
koja su obuhvatala i pravo na samoopredeljenje.1x Uobičajeno tu-
mačenje političkih prava konstitutivnih naroda i prava na samoo-
predeljenje glasilo je da su svi ti narodi, za vreme zajedničke bor-
be protiv fašizma, slobodno odlučiLi da se ujedine i formiraju ju-
goslovensku državu.x Ovo će imati ozbiLjne posLedice, s obzirom
na to kako će se pravo na samoopredeLjenje kasnije tumačiti u Ju-
goslaviji.x1 Povlačenje granica jugoslovenskih republika i određi-
vanje koncepta jugoslovenskih „nacija" verovatno je predstavlja-
Lo pokušaj nalaženja ravnoteže između priznavanja postojanja po-
sebnih nacionalnih identiteta (tj. Srba, Hrvata, Muslimana, itd.),
davanja tim nacijama statusa „slobodnih" u novoj komunističkoj
JugoslavijiX11 i nastojanja da se sačuva jedinstvo JugosLavije.
U Ustavu Jugoslavije iz 1946. pominje se i postojanje ,,na-
rodnosti"x111 i „nacionaLne manjine".xiv Ovi koncepti takođe zahte-
vaju objašnjenje, zbog toga kako su kasnije upotrebljavani u ju-
goslovenskom političkom vokabularu. Koncept „narodnosti" odno-
sio se na etničke/nacionalne grupacije koje žive u Jugoslaviji, ali
čija je država porekLa (država u kojoj su oni konstitutivni narod)
izvan Jugoslavije.xv Na primer, jugoslovenske narodnosti, prema
ovom kriterijumu, bili su Albanci, Mađari, Rumuni, Bugari, itd.
Naposletku, „nacionalne manjine" (kasnije inkorporisane u kon-
cept „narodnosti") biLe su sve one manjinske grupe koje ne spa-
daju ni u jednu od navedenih kategorija, to jest one koje nisu
konstitutivni narodi, ali istovremeno nemaju nikakvu „svoju" ze-
mlju izvan Jugoslavije (poput, recimo, romske popuLacije).xv1
Dodatnu komplikaciju predstavljaLa je reLigija. Jugoslavija je
biLa dom trima velikim religijskim grupacijama - pravosLavcima
1UG0SLAVIJA: SNOVII STVARNOST

(kojima je pripadao najveći broj Srba, Crnogoraca i Makedonaca),

rimokatolicima (uglavnom Hrvatima i Slovencima) i muslimanima
(koji su pretežno nastanjivali delove BiH, jugozapadne Srbije i AP
Kosova i Metohije [mahom etnički Albanci]).XV11 Naročito je zani-
mljiv slučaj muslimanske populacije.
Pre Drugog svetskog rata, kao i u prvim decenijama nove po-
ileratne Jugoslavije, muslimansko stanovništvo BiH je, u smislu
nacionalne pripadnosti, generalno smatrano Srbima ili Hrvatima.
To se temeljilo na shvatanju da su se segmenti južnoslovenskog
itanovništva (obično se nazivaju starim („premodernim") Srbima
1/ili Hrvatima) preobraćali u islam u vekovima osmanske vlasti u
regionu. Tako su se, baš kao što su neki delovi južnoslovenske
populacije zadržali pravoslavnu ili rimokatoličku veroispovest,
neki drugi njeni delovi preobratili u islam. To znači da je posto-
jala distinkcija između nacionalnog i verskog identiteta, dok se,
bez obzira na to, u slučaju populacije bosanskih Muslimana pri-
znavao specifičan etnički identitet.™ 11 U komunističkoj Jugosla-
viji, međutim, to će se polako menjati.
Godine 1968, na sednici Centralnog komiteta Saveza komu-
nista BiH, komitet je priznao muslimane u toj jugoslovenskog re-
publici kao zasebnu naciju - Muslimane. Na federalnom nivou to
je ozvaničeno 1971, kad je prih'kom popisa stanovništva bilo mo-
guće odabrati i odrednicu „nacionalnost: Musliman", što je zna-
čilo priznavanje bosanske muslimanske populacije kao konstitu-
tivnog naroda BiH. Takođe je stvorilo čudnu situaciju, u kojoj je
reč „musliman" imaia istovremeno dva značenja: nacionalnu pri-
padnost, u slučaju južnoslovenskih muslimana (pretežno nasta-
njenih u BiH); i veroispovest, koja nije bila ograničena na bosan-
sku južnoslovensku populaciju več je obuhvatala i, recimo, seg-
mente albanske i romske populacije.xlx Ovaj koncept zasebnog
nacionalnog identiteta bosanskih Muslimana postaće osnova za
kasniji koncept „Bošnjaka", koji će će potkraj 20. veka prerasti u
standardni izraz za opisivanje etničke pripadnosti/nacionalnosti
muslimanske populacije u Bosni.xx
Na osnovu ove slike nameće se zaključak da je posleratna
Jugoslavija u etničkom i verskom pogledu bila izuzetno raznoli-
ka zemlja. Sačinjavalo ju je šest federalnih republika, dve auto-
nomne pokrajine, šest naroda, tri velike verske grupacije i broj-
ne narodnosti i etničke grupe. Pored toga, s izuzetkom Sloveni-
je, koja je bila nastanjena skoro isključivo Slovencima (na koje je
otpadalo preko 90 odsto ukupnog broja stanovnika te republike),

- - * 9 —
 Nnam Čomski: JUG0SLAVI3A - H irf rat i raspad

ostale jugoslovenske republike imale su mnogo raznolikiji nacio-

nalni i verski pejzaž. Te činjenice će takođe imati važne reperku-
sije za kasnije događaje u SFRJ, jednako kao i za vreme njenog
raspada.
Uprkos zvaničnoj doktrini „bratstva i jedinstva" među jugo-
stovenskim „narodima i narodnostima", koju je zagovaralo jugo-
sLovensko rukovodstvo i promovisala zvanična državna propagan-
da, nacionalne tenzije nikad nisu sasvim nestale. Ovde naiLazimo
najedan od brojnih protivrečnih elemenata kompLeksne jugoslo^
venske slagalice.
S jedne strane, Jugoslavija je bila otelovLjenje „jugosloven-
skog sna" o formiranju jedinstvene države koja će okupiti Južne
SLovene i omogućiti im da se odupru raznoraznim imperijalnim
težnjama.xxl S druge strane, od samog početka bila je (naročito
među segmentima hrvatske populacije) prisutna percepcija Jugo-
sLavije kao opresivne države u kojoj najveći narod, Srbi, ugnjeta-
va ostale narode.XX11 Težnja ka nezavisnosti u Sloveniji i Hrvat-
skoj nastaviće da bude jedan od glavnih elemenata jugosLoven-
ske priče, a postoje čak i tumačenja prema kojima je žeLja Slove-
naca i Hrvata da uđu u Jugoslaviju više od svega bila oportuni-
stička - zato da izbegnu integraciju u neku od susednih zemalja
(pre svega Austriju, Mađarsku i Italiju).XX111 Situacija je u tom po-
gLedu bila drugačija među Srbima, kao jugoslovenskim narodom
najviše „raštrkanim" preko granica nekoliko repubLika. U raznim
srpskim nacionalnim programima bila je prisutna težnja ka jedin-
stvenijoj i centralizovanijoj državi - državi u kojoj bi živeli ,,svi
Srbi".xxiv
Ove dve suprotstavljene težnje značajno će doprineti sudbi-
ni Jugoslavije potkraj 20. veka.

Jugoslovenski narodi i nacionalne tenzije

Nacionalne tenzije u posleratnoj Jugoslaviji imale su nekoliko iz-

vora.
Prvi je imao veze sa sećanjima na Drugi svetski rat, kao i s
različitim percepcijama karaktera i značenja Kraljevine Jugoslavi-
je za različite jugoslovenske etničke grupacije i njihove intelek-
tuaLne eLite. Percepcija predratne i ratne istorije definisala je u
znatnoj meri to kako će segmenti nacionalnog političkog tela u

30^
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

svakoj od jugoslovenskih republika tumačiti vlastiti položaj, zna-

čaj i ciljeve unutar komunističke Jugoslavije.
Osim srpsko-hrvatskih tenzija prouzrokovanih genocidom
počinjenim u Drugom svetskom ratu nad srpskim (kao i nad je-
vrejskim i romskim) stanovništvom u NDH, bilo je i drugih suko-
ba na nacionalnoj ili etničkoj liniji koji su dodatno povećali ten-
zije prouzrokovane ili pojačane ratom.
Četničke snage su, na primer, masakrirale bosanske Musli-
mane, pogotovo u prvim godinama Drugog svetskog rata, što je
obično racionalizovano kao osveta za zverstva počinjena nad bo-
sanskim Srbima.xxv Za razliku od srpskog stanovništva, ustaški re-
iim u BiH smatrao je tamošnje muslimane „hrvatskim plem-
Stvom"5 i „najčistijom rasom",xxv1 te tako nisu bili izLoženi tira-
niji koju su trpeli mnogi koji nisu bili Hrvati i/ ili katolici.XXV11 Šta-
više, u Bosni je oformljena posebna SS divizija, zloglasna „Han-
džar" divizija, koja se borila uglavnom protiv pravoslavnog srp-
skog stanovništva u tim krajevima.XXV111
Budući da je Albanija takođe bila saveznik Sila osovine, al-
banski fašistički lideri i vojne snage sprovodili su politiku etnič-
kog čišćenja među Srbima i Crnogorcima na Kosovu. Specijalna
jedinica Vermahta, albanska SS lVaffen-Gebirgs Skenderbeg, bori-
la se 1944. protiv partizana i četnika.xxix Međutim, postoje ten-
zije na lin iji različitog etničkog i verskog identiteta - Albanci ne
pripadaju Južnim Slovenima, a većinu albanske populacije na Ko-
sovu i Metohiji čine muslimani, za razliku od pravoslavnih Srba.
Te tenzije postojale su i pre Drugog svetskog rata, kao i posle
njega. Srbi su ugnjetavali stanovnike Kosova i Metohije nepo-
sredno posle konačnog poraza Osmanskog carstva (u Balkanskim
ratovima 1912. i 1913) i inkorporisanja te oblasti u modernu srp-
sku državu. Posle Drugog svetskog rata i dalje je dolazilo do po-
vremenog izbijanja nasilja između kosovskih Atbanaca i Srba,xxx
koje je podstaklo opresiju jugoslovenske policije nad Albancima.
Situaciju su dodatno komptikovaLe težnje nekih kosovskih Atba-
naca, iznesene na samom početku, za proglašavanjem nezavisno-
Sti i pridruživanjem Velikoj Albaniji.xxx1
Ovi faktori odigrati su važnu ulogu u kasnijim događajima na
Batkanu. Kao što je već rečeno, sećanja na Drugi svetski rat usadi-
la su mnogim Srbima strah od potencijalne nezavisne hrvatske

5 Teza Ante Starčevića kako su bosanski muslimani „hrvatsko najčišće plem-

stvo sabtje u čitavoj Europi". (Prim. prev.)
 Noam Čomski: 3UG0SLAVUA - Mirr rat i raspad

države, s obzirom na razmere i karakter istrebljenja koje su Srbi za

vreme tog rata doživeli u Hrvatskoj. S obzirom na pokolje počinje-
ne u Bosni, postojao je određeni nivo nepoverenja između musli-
manskog i srpskog stanovništva. Mnogi muslimani doživljavali su
partizanski (i kasnije komunistički) režim kao zaštitu; kad je komu-
nistički režim počeo da se urušava, čule su se tvrdnje kako se mno-
gi muslimani plaše moguće srpske osvete.XXX1' Naposletku, kao što
smo već rekli, secesionističke ideje datiraju iz vremena davno pre
jugoslovenske krize 1990, a sukobi s lokalnim Srbima i državnom
policijom samo su eskatirali nepoverenje i neprijateljstva.
Drugi izvor međunacionalnih tenzija posle Drugog svetskog
rata ima veze sa hrvatskom i srpskom posleratnom emigracijom.
Pred kraj rata, mnogi Hrvati i Srbi povezani s ustašama odnosno
četnicima napustili su region bežeći od osvete partizana.xxxm U
poslednjim ratnim godinama i posleratnom razdoblju, veliki broj
hrvatskih nacionalista emigrirao je u Zapadnu Evropu, Severnu i
Oužnu Ameriku i Australiju, a isto važi i za brojne srpske nacio-
naliste i rojaliste, simpatizere četničkog pokreta. Radikalne frak-
cije obeju grupacija preuzimaće kasnije, šezdesetih i sedamdese-
tih godina, odgovornost za organizovanje više terorističkih napa-
da na jugoslovenske zvaničnike u inostranstvu, kao i u samoj Ju-
goslaviji.xxxw Segmenti te emigracije predstavljaće ujedno i glav-
ni izvor podrške hrvatskim i srpskim nacionalistima tokom 80-ih
i 90-ih godina 20. veka.
Treći izvor tenzija bio je povezan s međunacionalnim tenzi-
jama u krugovima jugoslovenskih komunista. Pobuna u hrvatskoj
političkoj i intelektualnoj eliti krajem šezdesetih i početkom se-
damdesetih godina, poznata kao „Hrvatsko proLjeće",xxxv bila je
jedna od manifestacija tih tenzija koja je privukla veliku pažnju
javnosti i izazvala zabrinutost širom JugosLavije, podstakavši čak
i maršala Tita da reaguje i upozori na „divljanje" nacionali-
zma.xxxv1
S obzirom na nacionalnu, etničku i versku složenost, komu-
nistička JugosLavija može se sagledati kao pokušaj ublažavanja
tih tenzija pozivom na 1) zajedničku antifašističku (partizansku)
borbu u kojoj su učestovali pripadnici svih glavnih etničkih gru-
pa/nacija, 2) nadnacionaLnu komunističku ideologiju i jedinstvo
radnih Ljudi i građana i 3) navodno jednoglasnu odluku delegata
svih jugoslovenskih naroda o zajedničkom životu, donesenu na
drugom zasedanju AVNOJ-a.

32
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

NajgLasniji zagovornici jedinstva Jugoslavije nalazili su se

među Srbima i bosanskim Muslimanima, mada iz različitih razlo-
ga. Ipak, neki događaji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina
prošlog veka navešće mnoge srpske komuniste da se zapitaju u
vezi s iskrenošću i svrhom jugoslovenskog projekta. Prekretnica
za veliki broj njih bilo je uklanjanje Titovog bliskog prijatelja i
saradnika Aleksandra Rankovića.
Ranković, po nacionalnosti Srbin, bio je verovatno najuti-
cajnija ličnost u Jugoslaviji u godinama posle Drugog svetskog
rata. Veliki broj konzervativnih srpskih komunista smatrao ga je
svojim zaštitnikom i zastupnikom u samom vrhu savezne i partij-
ske hijerarhije (premda će ga srpski nacionalisti docnije optužiti
za izrazito antisrpstvo, zbog toga što se izjašnjavao kao pre sve-
ga komunista [bez obzira na nacionalnost] i član Partije). Posle
kontroverzne afere iz 1966, kad je optužen za tajno prisluškiva-
nje Titove rezidencije, Ranković je dao ostavku i isključen je iz
Saveza komunista Jugoslavije, što je razočaralo mnoge „tvrdo-
korne" srpske komuniste i izazvalo kod njih podozrivost u pogle-
du Titovog stava prema Srbima.
Dodatni problem sastojao se u tome što je režim, posle kri-
ze 70-ih godina (prvo u Hrvatskoj i potom u Srbiji, u sukobu s ta-
kozvanim liberalima), marginalizovao ili uklonio najprogresivnije
među srpskim komunistima i tako efikasno zatro demokratske i,
u nekim slučajevima, očigledno prozapadno orijentisane tenden-
cije unutar Saveza komunista (otelovljene u Ličnosti Koče Popo-
vića i, među „liberaLima", Marka Nikezića i Latinke Perović).
UkLanjanje iLi marginatizovanje ove frakcije unutar establišmenta
Saveza komunista značilo je ujedno i generalno marginalizovanje
progresivnih intetektuaLaca širokih shvatanja. To je rezuLtovalo
napredovanjem brojnih konzervativnih oportunista iz nižih ešalo-
na birokratije u Srbiji i njihovim doLaskom na rukovodeće polo-
žaje. Ovakav tok događaja ispostaviće se kao jedan od glavnih
probLema za Srbiju u narednoj deceniji.
Više je puta ukazivano na to da jedan od ključnih faktora je-
dinstva Jugoslavije jeste njen predsednik, maršal Tito. U kontek-
stu interesovanja Noama Čomskog za područje Jugoslavije, Titova
ličnost biLa je reLevantna pre svega iz dva razloga. Čomski je s ve-
likim interesovanjem pratio aktivnosti jugoslovenskih disidenata
šezdesetih i sedamdesetih godina prošLog veka (vid. u daLjem
tekstu), njihovo suprotstavljanje nekim deLovima Titove politike

33
 Noam Comski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat i raspad

i njihovu kritiku dogmatskih aspekata jugoslovenske ideologije.

Kroz svoje tekstove i pisma (objavljene u ovom poglavlju), Čom-
ski je u više navrata podržao studente i disidente u njihovom pra-
vu na slobodno mišljenje i neslaganje sa zvaničnim stavovima.
Tako je u pismu koje su potpisali Čomski i još devet drugih istak-
nutih mislilaca, zatraženo od Tita da zaustavi ugnjetavanje jugo-
slovenskih inteLektualaca i naučnika, te da ne ukida samoupravu
i autonomiju na jugoslovenskim univerzitetima, koji su postali
„ponos nacije i primer za ceo svet".
U tekstu koji sledi, ukratko ču se pozabaviti Titovim pred-
sednikovanjem kao važnim delom jugoslovenske slagalice i uvo-
dom u druga dva značajna aspekta politike posleratne Jugoslavi-
je: Pokret nesvrstanih i jugoslovensko samoupravljanje, koja su
oba privukla pažnju Čomskog.

Tito

Josip BrozTito (1892-1980) obavljao je mnoge zvanične dužno-

sti u Jugoslaviji, od sekretara Komunističke partije Jugoslavije u
predratnom periodu, potom vođe jugoslovenskih partizana i mar-
šala jugoslovenske armije za vreme rata, do predsednika posle-
ratne Jugoslavije i predsednika Saveza komunista Jugoslavije.
Baš kao što je karakter jugoslovenske federacije u akadem-
skoj literaturi i popuLarnom diskursu osporavan i bojen najrazli-
čitijim bojama, od blistavobele do najcrnje crne, isto važi i za Ti-
tovu ličnost i njegovu uLogu u pokretu otpora u Drugom svetskom
ratu i u posleratnoj jugosLovenskoj državi. Sveobuhvatna proce-
na Titove istorijske uloge daleko je izvan okvira ovog uvoda - iLi
ove knjige kao celine. U ovom kontekstu, Tito je zanimljiv pre
svega kao vrhovna vlast u Jugoslaviji, neko ko je imao moć da
utiče, često presudno, na tok mnogih poLitičkih, ekonomskih i
kuLturnih procesa u jugoslovenskom društvu, kao i na razvoj do-
gađaja naspram važnih međunarodnih pitanja tog vremena.
Imidž Tita kao jedne od ključnih figura na međunarodnoj
pozornici posLe Drugog svetskog rata, a Titove Jugoslavije kao
važnog međunarodnog faktora, podstican je ne samo interno,
kroz jugosLovensku državnu i partijsku propagandu nego i od
strane uticajnih svetskih (pogotovo američkih) poLitičkih figura.
Tako je Zbignjev Bžežinski tvrdio kako je „JugosLavija, pored SAD
i SSSR-a, biLa jedina zemlja koja je uspela da se nametne kao fak-
tor u gLobaLnoj areni".XXXV11 Mišljenje Džimija Kartera da je Tito
3UG0SLAVIJA: SNOVI I STVARNOST

„veliki svetski Lider" i „izuzetan čovek" koji zaslužuje „poštova-

nje i divljenje",xxxv'" odražava generalnu podršku koju je Tito to-
kom svoje vladavine dobijao od SAD.
Tito je ispoljavao osobine nemilosrdnog pragmatičara i ju-
goslovenskog komunističkog idealiste. Kao pragmatičar, bio je
kadar da prepozna i iskoristi mogućnost da prigrabi i proširi lič-
ni uticaj, i da uktanja neprijatelje koji bi mogli stati na put ide-
jama koje je smatrao važnima ili njegovoj ličnoj vlasti. Međutim,
kao jugoslovenski i komunistički ideatista, verovao je, čini se, u
mogućnost stvaranja novog, drugačijeg i pravednijeg društva,
koje bi moglo postužiti kao uzor ostalim zemljama u raztičitim
detovima sveta. Takođe, bio je međunarodno priznat kao jedan
od najvećih posteratnih pobornika nezavisnosti naroda i zemalja
(od kolonijalne vtasti) i najgtasnijih zagovornika antiimperijali-
zma u svetu. Sve to je Titu i Jugoslaviji donelo ugled u svetu bez
presedana, mnogo veći no što bi ranija istorija zemlje, njena ve-
Ličina i geostrateški položaj inače dozvotiti.xxx'x
Isto se odnosi i na karakter Titove potitike. S jedne strane,
bio je dogmatičan u vezi s jugostovenskim socijalizmom i potre-
bom za borbom protiv svih „jeretika" unutar Partije, kao i svih
ostalih (stvarnih iti zamištjenih) unutrašnjih i spoljnih neprijate-
tja zemlje i njene zvanične ideologije. S druge strane, međutim,
često je ispoljavao fleksibilnost u pogledu promene političkog
pravca kako bi odreagovao na promenu ekonomske i političke si-
tuacije. Bio je voljan da sastuša drugačija mištjenja (pod uslovom
da ne dovode u pitanje opšti ideološki okvir ili njegovu ličnu
vtast) i spreman da se predomisli kad se suoči s novim činjenica-
ma iti mišljenjima za koje je smatrao da su pouzdani.xl
Ovaj ambivalentni karakter njegove ličnosti i politike po
svoj pritici je raztog što se Tito može smatrati jednim od najva-
žnijih faktora jugoslovenskog jedinstva, njenih uspeha na unu-
trašnjem i međunarodnom planu i, u isto vreme, jednim od naj-
većih jugoslovenskih problema. Sistem ličnih odanosti, partijske
ideotogije i državnog aparata u kojem je vtadao, a koji je posta-
jao sve nefleksibitniji i odupirao se reformama, i kult ličnosti ko-
ji je stvorio (ne nužno sopstvenim namerama ili odtukama) po-
stali su prepreke za razvoj funkcionalnih mehanizama koji bi
mogli održati prosperitet jugoslovenske države. Objedinjavanje
same ideje Jugoslavije i jugoslovenskog jedinstva s ličnošću Tita
ispostavilo se kao probtematična jednačina, budući da nije bito ja-
sno kako bi jedna tako kompteksna država mogla nastaviti da funk-

35
cioniše posle Titove smrti. Već je za Titovog života bilo zabrinuto-
sti za budućnost Jugoslavije posle Titaxil i mnogi su izražavali ne-
vericu da će Jugoslavija uspeti da opstane bez njega.xiil Samo de-
ceniju posle Titove smrti, SFRJ će prestati da postoji u najkrvavi-
jem konfliktu koji je Evropa videla posle Drugog svetskog rata.

Disidenti

Jugoslovenski jednopartijski sistem (sa šefom partije i države ko-

ji je ispoljavao brojne elemente autoritarne vlasti) obično nije ce-
nio različitost mišljenja m' javnu kritiku najvišeg državnog ruko-
vodstva ili zvanične ideologije. Premda je nominalno afirmisao
demokratiju, slobodu i socijalizam, sistem je prestao da razvija
instrumente za konstruktivno bavljenje mnoštvom pristupa javnoj
politici i njenim tumačenjima. To je mnoge, među njima i neke
najistaknutije jugoslovenske disidente, nagnalo da optuže Titov
režim kako nikad nije odmakao od svojih staljinističkih korena.
Razume se, opresivni državni sistem je u različitim razdoblji-
ma različito funkcionisao. Najneljudskije ugnjetavanje onih koje
su smatrali neprijateljima države, partije ili ideologije događalo
se u prvim posleratnim godinama. Mnogi koji nisu bili simpatize-
ri partizana i nove komunističke ideologije ili su naprosto etike-
tirani kao „klasni neprijatelji" ubijani su bez suđenja.
Borba protiv „unutrašnjeg neprijatelja" nastavila se još jače
posle 1948, ovog puta usmerena direktno protiv sadrugova komu-
nista. Prekretnica je bila čuvena „Rezolucija Informbiroa" iz 1948,
koja je došla kao rezultat niza sukoba između Staljina i Tita, pogo-
tovo posle Titovog odbijanja da Jugoslaviju pretvori u još jednu sa-
telitsku državu Sovjetskog Saveza. Zastupajući nezavisan kurs Ju-
goslavije i jugoslovenske Komunističke partije (nezavisan od Sta-
Ljina, u najmanju ruku), Tito je utro put sopstvenoj ulozi nepriko-
snovenog Lidera svoje države. Sovjetska rezolucija optužila je jugo-
slovensko partijsko rukovodstvoxini za ideološke „greške", „raskid s
marksizmom" i „neprijateljsku politiku" prema Sovjetskom Savezu.
Osudila je rukovodstvo jugoslovenske Partije i isključila je iz ,,po-
rodice bratskih komunističkih partija" i Komunističkog informa-
cionog biroa.6
Neposredno dejstvo koje je ovo imaLo u JugosLaviji biLo je
da je Staljin preko noći postao „negativac" a Sovjetski Savez naj-
veća strana pretnja opstanku JugosLavije. Tito je bio rešen da se
6 Poznatiji kao Informfairo iti Kominform. (Prim. prev.)
JUGOSLAVIJA: SNOVI I STVARNOST

odupre Staljinu, po cenu da to rezultuje vojnim sukobom s (neu-

poredivo moćnijim) Sovjetskim Savezom. Kao što ćemo videti, Ti-
tovo ,,ne" Staljinu imaće enormne posledice po karakter jugoslo-
venskog komunizmaxllv i međunarodni položaj Jugoslavije u na-
rednim decenijama.
U godinama koje su usledile posle 1948, suočen s ekonom-
skim i političkim sankcijama koje mu je nametnuo Sovjetski Sa-
vez i pretnjom moguće invazije sovjetske armije, Titov režim
pokušao je da konsoliduje vlast i izbori se protiv svih stvarnih,
potencijalnth ili zamišljenih neprijatelja u Jugoslaviji. Snažan
antistatjinovski i antisovjetski položaj koji su zauzeli Tito i nje-
govi drugovi bio je, međutim, neverovatno „staljinistički" u prak-
si. Režim je započeo niz „čistki" države i partije od „antirevolu-
cionarnih elemenata". Jedna od prvih institucija osnovanih u tu
svrhu bio je zatvor na Golom otoku,xlv gde su mahom politički
zatvorenici, optuženi za zaveru protiv Tita i Jugoslavije, bili pod-
vrgavani teškoj psihičkoj i fizičkoj torturi.xlvi Posle Staljinove
smrti i pokajničke posete Nikite Hruščova Jugoslaviji, mere su
postale manje brutalne.
Bio je to početak krstaškog pohoda jugoslovenskog partij-
skog i državnog rukovodstva protiv „nevernika". U većini sluča-
jeva, pobunjenici su bili komunisti, čak i bliski Titovi saradnici,
koji su u nekom trenutku počeli da kritikuju kurs partije ili su se
zalagali za promene u daljem razvoju jugoslovenskog socijalizma.
Mnogi su kritikovali autoritame tendencije unutar jugosloven-
skog društva, pozivajući na autentični socijalizam/komunizam a
protiv „crvene buržoazije" i novih („komunističkih") struktura
vlasti koje su nastajale.
Paradigmatičan je primer Milovana Đilasa (1911-1995),
budući da je bio jedna od istaknutih ličnosti Partije i jugoslo-
venskog rukovodstva, i blizak Titov saradnik u ratnim i prvim po-
sleratnim godinama. Kao „svetac zaštitnik" jugoslovenskih disi-
denata, u sukob s partijskim rukovodstvom dospeo je zato što je
početkom pedesetih godina prošlog veka počeo da kritikuje ono
što je doživljavao kao raznorazne anomalije jugoslovenskog dru-
štva i rukovodstva, uključujući i „birokratizaciju" i „dogmati-
zam", kao i zato što je zagovarao „socijalističku demokratiju" i
nadmetanje ideja u oblasti politike. Neki tvrde kako je glavna
meta njegovih kritika bio Tito, te da je razlog za političku elimi-
naciju Đilasa bila njegova rastuća popularnost, koja je ugrozila
one konzervativnije segmente Partije.xtv11 Đilasovi stavovi i po-

37
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mirf rat i raspad

stupci biće ubrzo kritikovani kao „antipartijski", „kontrarevoluđ-

onarni", pa čak i kao „anarhizam" i „buržoaski liberalizam".xlv111
Godine 1954. isključen je iz Centralnog komiteta Saveza komuni-
sta Jugoslavije. Kad je nastavio da kritikuje i okarakterisao jugo-
slovenski sistem pod Titovom vlašću kao „totalitaran", uhapšen
je. Kasnije će odslužiti više zatvorskih kazni.
Druga čuvena disidentska figura, koja će kasnije postati pri-
jatelj i saradnik Čomskog, bio je Vladimir Dedijer (1914-1990).
Za razliku od mnogih drugih disidenata koji su dolazili na Zapad
iz komunističkih zemalja, Dedijer je, po mišljenju Čomskog, bio
„ozbiljna vrsta disidenta":

Dedijer je bio neverovatna ličnost. Naučio sam mnogo o Ju-

goslaviji već iz samih razgovora s njim, ali zajedno smo se
angažovali i u mnogim drugim stvarima. Bio je veoma akti-
van u međunarodnom antiratnom pokretu 60-ih godina pro-
šlog veka. Bio je veoma ozbiljan disident. Bile su mu jasne
komplikacije situacije zbog koje se bunio. Nije naprosto po-
kušavao da se sprijatelji s moćnim Ijudima na Zapadu. Nje-
gova kritička analiza bila je veoma razborita i do samog kra-
ja je bio izuzetno aktivan. On i njegova supruga prošli su
kroz mnogo teških trenutaka u životu. Oboje su bili teško ra-
njeni za vreme rata. I kasnije je imao mnogo problema - je-
dan sin mu je ubijen, verovatno po Titovom naređenju, ali
misLim da to nikad nisu uspeli da dokažu. Bez obzira na sve,
istrajao je u svom radu do poslednjeg trenutka.xllx

Dedijer je za vreme Drugog svetskog rata bio partizanski oficir, a

1952. postao je član CK KPJ. Međutim, posle dve godine izbačen
je iz Partije zbog podrške Milovanu Đilasu na Trećem plenumu.
Godine 1959. napustio je Jugoslaviju i posvetio se karijeri isto-
ričara, aktiviste i predavača.
Neki disidenti su, međutim, napadali režim zbog njegovog
razlaza sa Sovjetskim Savezom i izbacivanja KPJ iz međunarodne
komunističke porodice (koja se nalazila pod sovjetskom kontro-
lom). Vladimir Vlado Dapčević (1917-2001) bio je čuveni jugo-
slovenski disident koji je Tita (ali i poststaljinovsko sovjetsko
rukovodstvo) napadao zbog odstupanja s linije autentičnog
marksizma i koketiranja s kapitalizmom. Bio je uhapšen i bačen
IUGOSLAVLJA: SNOVII STVARNOST

u zatvor, odsluživši deo kazne na Golom otoku, gde je bio izlo-

žen teškom mučenju.1
Nisu samo samo pojedinci nego i čitave grupe intelektuala-
ca bile podvrgnute raznim oblicima ugnjetavanja. Čomski je pa-
žljivo pratio slučaj studenata i profesora disidenata na Univerzi-
tetu u Beogradu, pre svega na Filozofskom fakultetu. U svom
članku iz 1974 (napisanim s Robertom S. Koenom kao koauto-
rom), „Represija na Beogradskom univerzitetu" („The Repression
at Belgrade University"), Čomski iznosi detaljnu analizu represiv-
nih mera-države protiv studenata i profesora Univerziteta u Beo-
gradu, kojima su gušene akademske i građanske slobode.
Čomski je podigao glas i u slučaju jednog od lidera student-
skih protesta 60-ih godina, studenta filozofije po imenu Vladimir
Mijanović (zvanog „Vlada Revotucija"). Sukobi između studenata
i poticije započeti su 1966, kad su studenti Beogradskog univer-
ziteta (povezani pre svega sa Filozofskim fakultetom) organizo-
vali proteste protiv Vijetnamskog rata. Stav režima prema ovom
ratu bio je ambivatentan, budući da je Tito načetno podržavao
Severni Vijetnam u njegovom otporu američkoj agresiji, ali je
istovremeno gajio dobre odnose s vtadom SAD. Studenti su orga-
nizovali protestnu šetnju do ambasade SAD u Beogradu, koju je
policija sprečila. U narednim godinama, sukobi između studena-
ta i poticijskih snaga su se nastavili. Studentski protesti 1968.
protiv „crvene buržoazije" (koje je Tito na kraju podržao) propra-
ćeni su nizom represivnih mera režima, koje su naposletku dove-
Le do Mijanovićevog zatvaranja. Opresija i hapšenja studenata i
njihovih pristalica izazvati su početkom sedamdesetih godina pro-
šlog veka novi tatas protesta u drugim univerzitetskim centrima.^
Naročito je zanimljiva činjenica da je jugoslovenska vlast
gušila ne samo proteste koji su zahtevali više slobode i više so-
cijalizma nego i proteste usmerene protiv američkih vojnih inter-
vencija. To govori o tzv. politici „između" jugoslovenskog ruko-
vodstva, ali još više o jugoslovenskoj spoljnoj politici u vremeni-
ma „BrežnjevLjeve doktrine" i obnovljenog konflikta između Ju-
goslavije i Sovjetskog Saveza (koji je eskatirao za vreme čehoslo-
vačke krize).
Na osnovu zvaničnih izjava američke administracije i inter-
nih dokumenata s kojih je skinuta oznaka poverljivosti, vidi se da
je podrška SAD Titu i Jugoslaviji bila manje ili više dostedna po-
ste Titovog razlaza sa Staljinom1" (iako je u odnosima između

39
 Noam fnm<;ki: 3 U G O S L A V I3 A - M ir f ra t i raspari

dveju država u više navrata došlo do ozbiljnih poremećaja). Ju-

gostavija je bila jedna od dve komunističke zemlje (druga je bila
Poljska) koje su uživale status „najpovlašćenije nacije" u pogle-
du tretmana njihove robe, kao i u pogledu snabdevanja američ-
kom vojnom opremom.1'11 Bilo je, međutim, i glasova unutarame-
ričkog estabtišmenta (poput Džordža F. Kenana) koji su upozora-
vali protiv „moćnih neprijatelja" Jugostavije među američkim de-
sničarskim grupama.llv
Uprkos veoma visokom nivou potpore koju su pružate Sjedi-
njene Države (vojne i ekonomske, pojačane javnom podrškom
američkih predsednika), dva aspekta jugoslovenske politike nisu
nužno bita u skladu s američkim interesima. Jedan je bio Titova
posvećenost Pokretu nesvrstanih i njegova konstantna kritika
svakog imperijatizma (uključujući i imperijalizam SAD) i vojnih
intervencija u suverenim zemljama. Drugi je bio jugostovenski
ekonomski eksperiment sa samoupravljanjem. Zamisao samoupra-
vljanja direktno se kosila s državnim kapitatizmom koji su nego-
vate Sjedinjene Države, a naročito je bila nepomirljiva s „neoli-
beratnom" ideologijom koja je sedamdesetih i osamdesetih godi-
na prošlog veka u SAD potako zamenjivata državne regulatorne
mehanizme. Opisaću ukratko oba pomenuta aspekta jugosloven-
ske politike.

Pokret nesvrstanih

Uloga Jugoslavije i Tita u Pokretu nesvrstanih mnogo govori o

međunarodnom potožaju Jugoslavije pod Titovom vlašću i o unu-
trašnjim problemima kojima se Tito indirektno bavio podstičući
Lidersku ulogu Jugostavije u tom pokretu.
Sudbina jugoslovenskih naroda i Jugoslavije kao cetine od-
uvek je u znatnoj meri zavisila od ravnoteže između velikih evrop-
skih i svetskih sila. Volja velikih sita manifestovala se kroz formi-
ranje prve Jugoslavije, koje je koincidiralo s težnjama južnosto-
venske populacije u vreme kad je Srbija izašla kao pobednik iz
Batkanskih ratova i potom iz Prvog svetskog rata. Postojanje Kra-
tjevine Jugoslavije okončata je volja druge velike site - Hitlerove
Nemačke. Kao što smo videti, Titova Jugoslavija nastala je iz an-
tifašističke borbe naroda Jugoslavije, ali njeno formiranje i
opstanak zavisili su u velikoj meri od podrške antihitlerovske ko-
JUGOSLAVIOA: SNOVII STVARNOST

alicije (Sovjetskog Saveza, Velike Britanije i SAD, mada ne uvek

istovremeno) Titu i njegovim partizanima za vreme rata.
Očigledan problem koji je pretio samom postojanju jugoslo-
venske države u prvim posleratnim godinama bio je dvojak. S jed-
ne strane, zapadne sile (pre svega SAD) zauzeće snažan antiso-
vjetski i generalno antikomunistički stav. Drugim rečima, primar-
ni neprijatelj na Zapadu u razdoblju posle Drugog svetskog rata
postaće Sovjetski Savez, njegove satelitske države i celokupan
ideološki korpus koji je uopšteno (i neodređeno) nazvan „komu-
nizmom". S druge strane, razlaz sa Sovjetskim Savezom stavio je
Jugoslaviju u izuzetno slab položaj, izloživši je veoma reaLnoj
mogućnosti sovjetske invazije u trenutku kad na Zapadu nije ima-
La pouzdane saveznike na koje bi se sa sigurnošću mogLa osLoni-
ti. Uprkos mnogim promenama, unutrašnjim i spoljnim, taj polo-
žaj „izmečtu" dva sveta je u veLikoj meri definisao zvaničan ideo-
Loški profiL Jugoslavije i njene poLitike u celokupnom razdoblju
Titove vladavine.
Jedan izraz tog „trećeg puta" kojim je krenuLa JugosLavija
bio je Pokret nesvrstanih. Okupljanje nesvrstanih zemaLja (zema-
Lja „Trećeg sveta" ili „trećeg bLoka") i predvođenje Pokreta nesvr-
stanih predstavljalo je za Tita i Jugoslaviju način da izbegnu izo-
Laciju i da otvore nove pravce za prosperitet i prestiž zemLje.lv
Tako će „treći pravac" Jugoslavije početi da simbolizuje
opoziciju imperijalnim ambicijama Istoka (centraLističkom komu-
nizmu sovjetskog stila) i Zapada (koji je predstavLjao buržoaziju,
kolonijalnu vlast, ekspLoataciju siromašnih, itd.).
Drugi faktor u izgradnji Pokreta nesvrstanih biLa je Titova
težnja za ličnim prestižom, na domaćem i na međunarodnom pla-
nu. Preuzimanje uloge lidera Pokreta nesvrstanih posLužilo je
obema svrhama. Pokret nesvrstanih predstavLjao je (i još predsta-
vlja) većinu svetske populacije. Titu i JugosLaviji pomogao je da
postanu veoma uočLjivi na međunarodnoj sceni, gde su se zaLa-
gali za načela pravde, slobode (pre svega slobode od kolonijalne
vLasti i neoimperijalizma američkog tipa), samoodređenja i samo-
uprave.lvi To je, konsekventno, ojačalo i položaj JugosLavije na
Zapadu.
Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u Beogra-
du, septembra 1961, posle Titove duže posete Africi ranije te
godine. Podrška indijskog premijera DžavaharLaLa Nehrua i egi-
patskog predsednika Gamala AbdeLa Nasera bila je ključna za pri-
dobijanje saglasnosti ostaLih (azijskih i afričkih) država i uspeh
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat 1 raspad

inicijative. Titoje postao prvi generalni sekretar organizacije, či-

me je ozvaničena njegova liderska uloga unutar pokreta.
Uloga Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih smatrana je važnom
i u pogledu njenih unutrašnjih pitanja. Pošto je muslimanska po-
pulacija bila dominantna u mnogim nesvrstanim zemljama, to je
imalo efekta i na politiku koja se ticala jugoslovenskih muslima-
na. Jedan aspekt toga može se videti u podizanju bosanskih Mu-
siimana u rang konstitutivnog jugoslovenskog naroda, kao i u
imenovanju političara i intelektualaca iz redova bosanskih Musii-
mana na ambasadorske poiožaje u islamskim zemLjama.lv" Konse-
kventno, uvođenje povoLjnije politike prema mustimanskoj popu-
Laciji na unutrašnjem planu imalo je pozitivnog odjeka i u spoLj-
noj politici - Tito i Jugoslavija doživljeni su kao prijateLji musLi-
manskih nacija širom sveta i branioci njihovih političkih prava i
zahteva.
Pokret nesvrstanih nastaviče da postoji i, kao zajednički na-
por prve generacije svojih lidera, Tita, Nasera i Nehrua, biće jed-
no od najdugovečnijih dostignuća postkoLonijalne hladnoratov-
ske ere.
IzgledaLo je da su SAD spremne da podrže Jugoslaviju, pa
čak, do izvesne mere, i sam Pokret nesvrstanih, pod uslovom da
Pokret održi nesvrstane zemlje izvan zone direktnog sovjetskog
uticaja. Međutim, osnovne ideje i vrednosti za koje su se zalaga-
li Tito i ostali Lideri nesvrstanih biLe su protivrečne dugoročnim
interesima i politici SAD.

Samoupravni socijalizam

Mnoge protivrečnosti i nedoslednosti na koje nailazimo u poLitič-

koj i ideološkoj sferi, usko shvaćene, odnose se, naravno, i na
ekonomsku sferu. U prvim posleratnim godinama, jugosLovenski
režim počeo je da primenjuje sovjetski model ekonomske politike,
koji je zagovarao državno vlasništvo, nacionalizaciju i centralno
planiranu ekonomiju, kao i prisiLnu kolektivizaciju poljoprivre-
de.lvi" Do 1950. postalo je jasno da taj ekonomski modeL ne funk-
cioniše. Pored nedeLotvornosti centralno planirane ekonomije,
primena (često nedosledna i nasilna) tih mera izazvala je ogrom-
nu ozLojeđenost među seljacima. Povrh teškoća sa samim eko-
nomskim modeLom, tu je bio i nimalo bezazLen uticaj sovjetskih
sankcija uvedenih odmah posLe Rezolucije, kao i ogromno pove-
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

ćanje troškova odbrane zbog neposredne pretnje sovjetske in-

vazije.l,x
Godine 1950. i 1952. postaće ključne za uspostavljanje no-
vog ekonomskog niodela. Prema Milovanu Đilasu, ideju o samou-
pravnom socijalizmu smistiLi su on i Edvard Kardelj, glavni ideo-
log i visoki partijski zvaničnik, uz pomoć Borisa Kidriča. U svojoj
knjizi Nesavršeni sodjalizam, ĐiLas ovako opisuje uvođenje samo-
upravljanja u Jugoslaviji:

Sama ideja o samoupravljanju je moja i Kardeljeva, a delom

i Kidričeva. Uskoro posle izbivanja sukoba sa Staljinom -
ukoliko se sećam u 1949. godini - započeo sam s ponovnim,
mnogo pažljivijim čitanjem Marksovog Kapitala, ne bih li u
njemu odgonetnuo Staljinovo zlo i jugoslovensko dobro. Ot-
krivao sam mnoge misLi, a naročito one o budućem društvu,
u kome bi trebalo da neposredni proizvođači putem stobod-
nog udruživanja sami odLučuju o proizvodnji i raspodeli, jed-
nom rečju - o svom životu i svojoj budućnosti.

Zemlja se gušila u korovu birokratije, a partijske vođe su spopa-

daLi gnev i užas od neizlečivosti samovotja poLitičkog aparata,
koji su sami izgradili i koji ih je na vLasti i držao. Jednog dana -
to je mogLo biti s proleća 1950. godine - palo mi je na um da bi-
smo mi, jugoslovenski komunisti, već mogLi da počnemo ostvari-
vati Marksovo slobodno udruživanje neposrednih proizvođača, tj.
da ovima prepustimo fabrike na upravu, s time što bi oni jedino
biLi obavezni da plaćaju porez za podmirivanje vojnih i drugih,
,,još uvek nužnih" državnih potreba. Pri toj misli me zapekta gri-
žnja: nije li to način da mi komunisti prebacimo odgovornost za
neuspehe i teškoće u privredi na radničku klasu iLi da ovu prisi-
limo da ih i ona s nama deli? Kada sam uskoro tu misao izložio
KardeLju i Kidriču, na sastanku u automobilu pred vilom u kojoj
sam stanovao, nisam kod njih naišao ni na kakve grižnje stične
mojima, pa sam ih i sam lako i otako zatrpao nepobitnošću po-
dudaranja mojih razmišljanja i Marksovih učenja. Ne izlazeći iz
automobila, raspravljali smo čitavo poLa časa: KardeLj je smatrao
ideju dobrom, ali ostvarivom tek posle 5-6 godina, s čime se i
Kidrič slagao. Ali posle 3-4 dana Kidrič mi je teLefonirao da bi se
s pripremama moglo otpočeti odmah, pa je - impuLsivan kakav je
bio - odmah i počeo s razrađivanjem i obrazlaganjem čitave za-
misLi. Negde tih dana održan je i sastanak s vođima sindikata u

43
 Unam-Čomski; JUGOSLAVIJA - Mir. rat i raspad

Kardeljevom kabinetu, na kome su oni, pored pretresanja ostalih

pitanja, predložili i ukidanje radničkih saveta, koji su i dotada
postojali, ali kao isključivo savetodavni organi uprave. Tada je
Kardelju sinula misao da se moj predlog o upravljanju spoji s rad-
ničkim savetima, u prvom redu na taj način što bi se ovima dala
odgovarajuća, veća prava. Odmah zatim su otpočele načelne ras-
prave i zakonske pripreme, koje su potrajale možda i 4-5 mese-
ci. Zauzet drugim poslovima i odsutan iz Beograda, Tito je bio iz-
van čitavog tog posla, pa i same zamisli, sve dok ga Kardelj i ja
nismo obavestili - za vreme zasedanja Skupštine, u vladinom sa-
lonu - da uskoro treba podneti zakon o radničkim savetima. Tito
je u prvom trenutku odsekao: Nisu još naši radnici zreli za to. Ali
smo ga ja i Kardelj sokolili, kao Ljudi uvereni u veliko delo, i on
je počeo da nas pažljivije sluša i podaje se našim razlozima, u ko-
jima je bilo najvažnije da bi time kod nas započela demokratija
koju socijaLizam još nije ostvario, a istovremeno i naše suštinsko
izdvajanje od StaLjinovog sistema i pred svetom i u međunarod-
nom radničkom pokretu. Šetkajući, kao mahom dok intenzivno
razmišlja, Tito je zastao i uzviknuo: Pa to je ono Marksovo ,,fa-
brike radnicima!" - što dosada nije bilo ostvareno! Time su Kar-
deljeve i moje komplikovane teorije pojednostavLjene, ali i dobi-
le čvršću, ostvarivu silu: Tito je dva-tri meseca kasnije obrazložio
pred Skupštinom zakon o radničkom samoupravljanju.1*
Partija i jugosLovensko rukovodstvo otvoreno su priznali greške
prethodnog modela i umesto da ga podržavaju, kao prethodnih
godina, počeli su da ga otvoreno kritikuju.
Međutim, osim veoma reaLne potrebe za drugačijom ekonom-
skom politikom, novi model „samoupravljanja" imao je i vrlo jasno
poLitičko i ideoLoško značenje: omogućio je jugoslovenskom ruko-
vodstvu da primeni drugačiji pristup u odnosu na onaj primenjivan
u Sovjetskom Savezu, te da tako sprovede u delo nešto što će oja-
čati novi poLožaj JugosLavije, koja je nastaviLa da odbacuje „stari"
kapitalistički sistem, ali je ujedno odbacila sovjetski model. Novi
sistem bio je namenjen da bude izraz „autentičnog" (jugosLoven-
skog) socijalizma, koji će se suprotstavljati kapitalističkoj eksplo-
ataciji radničke kLase na Zapadu, kao i sovjetskom centraLizovanom
državnom komunizmu na Istoku. Samoupravni socijalizam postaće
tako konceptualni izraz jugoslovenskog „trećeg pravca", opravda-
nje i praktično-ideološka posledica stvarnosti u kojoj će se Jugo-
slavija naći posle razlaza sa sovjetskim komunizmom.
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

Iste godine (1950) usvojen je Zakon o radničkom samoupra-

vljanju, a 1952. usledila je dodatna legislativa, koja je dala šira
ovlašćenja radničkim savetima.^1 To je dovelo do jugoslovenskog
tipa „samoupravnog (socijalističkog) sistema".
Procene jugoslovenskog eksperimenta sa samoupravljanjem
bile su različite. Za Hansa Ditera Zajbela i Ukandija G. Damačija,
Jugoslavija je bila „jedini eksperiment sa samoupravljanjem u ve-
likim razmerama".^11 Smatrali su da je Jugoslavija upravo pod si-
stemom samoupravljanja „napravila tranziciju od nerazvijene u
razvijenu zemlju".1x111 Ostali su samoupravljanje smatrali ćudlji-
vim, neefikasnim sistemom koji služi samo ekscentričnim i neo-
drživim merama komunističkog režima.b<lv Jedna dimenzija pro-
blema procene ukupne (ne)efikasnosti jugosLovenskog samoupra-
vljanja jeste u tome što su prokLamovana načela samoupravLjanja,
koja je (prema glavnom ideologu Edvardu Kardetju) trebalo pri-
meniti na sve segmente društva i države, bila samo parcijaLno
primenjena. Dodatna teškoća je u tome što nije jasno koliko bi
od reLativnog ekonomskog uspeha tokom pedesetih i šezdesetih
godina trebaLo pripisati samoupravljanju, a koliko drugim fakto-
rima, poput strane pomoći.lxv
Jugoslovenska primena samoupravLjanja biLa je još jedna
obLast koju je Čomski pažljivo pratio. Prepoznao je ambivaLent-
nosti jugoslovenskog samoupravljanja i tenzije između njegove
teorije i praktične primene u Titovoj JugosLaviji:

Jugoslovensko samoupravljanje me je veoma interesovalo. U

to vreme bio sam veoma blizak s grupom jugoslovenskih in-
teLektualaca iz Praksisa. Razume se, otad su se mnogo pro-
meniLi. Pročitao sam mnogo materijala o eksperimentima sa
samoupravljanjem, i biLi su mi veoma zanimljivi. Doduše, bi-
Lo je određenih problema u vezi s njima. Bili su u okviru
autoritarne strukture, aLi ako apstrahujete strukturu, koju bi
trebalo ukloniti, mislim da su radili nešto važno, na više na-
čina.lxvl

Jugoslovenski samoupravni socijaLizam započeo je kao pokušaj u

pravcu radikaLne demokratizacije društva (ne samo sredstava za
proizvodnju i uslova proizvodnje) i debirokratizacije države.1x711 U
isto vreme, paratelno sa samoupravljanjem postojao je rigidni i
piramidaLni partijski sistem (s partijskim vođom kao primarnim
 Nnam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mir, rat i raspad

izvorom moći), koji je sprečavao sve ostale procese koji su imali

potencijal da mu oduzmu moć. Verbalne (i samo u ograničenoj
meri konkretne) potvrde demokratskog socijalizma bile su praće-
ne ideološkim dogmatizmom ili opresijom.
Uprkos tome, jugoslovenski samoupravni eksperiment osta-
je važno poglavlje u istoriji socijalističkih, demokratskih i anar-
hističkih ideja. Takođe, bio je i „izvozni" proizvod Titove 3ugo-
slavije. Jugoslovenska podrška zemljama koje su se borile protiv
kolonijalne vlasti koristila se i za širenje ideja socijalizma jugo-
slovenskog tipa i, na taj način, obezbeđivanje čvrstih odnosa (i
poslovnih odnosa) između tih zemalja i Jugoslavije. To se može
videti na primeru Alžira. Tito je snažno podržavao alžirsku neza-
visnost i protivio se francuskoj kolonijalnoj vlasti.Uvni Posle Al-
žirskog rata, zemlja je bila opustošena i očajnički su joj bili po-
trebni obrazovani rukovodioci koji će započeti njenu obnovu. Ti-
to je obezbedio pravne i ekonomske savetnike, koji su uticali na
formiranje aliirskog samoupravnog sistema, oblikovanog po uzo-
ru na jugoslovenski prototip.u,x
Razmišljanje o jugoslovenskom samoupravljanju važno je i
zbog radikalno drugačije ekonomske politike koja će se u Jugo-
slaviji primenjivati posle Titove smrti. Takozvana neoliberalna
politika koju je Jugoslavija počela da primenjuje osamdesetih go-
dina prošlog veka bile su, po mišljenju mnogih, jedan od najzna-
čajnijih razloga za krizu i raspad Jugoslavije.
Činjenica da samoupravljanje, izgleda, nije u Titovo vreme
bilo važna prepreka u američko-jugoslovenskim odnosima, uprkos
jasnoj ideološkoj protivrečnosti između jugoslovenskog samou-
pravljanja i američkog državnog kapitalističkog (i neoliberalnog)
sistema, možda nam može reći nešto o tome kako je američka ad-
ministracija doživljavala ozbiljnost i dugoročni uticaj celog tog
eksperimenta. Moguće je da se ovaj aspekt jugoslovenske ideolo-
gije tolerisao kao još jedan izraz razlika (i distance) između ko-
munističke Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, i kao eksperiment s
vrlo ograničenom primenom. Jedina stvarna „opasnost" samou-
pravljanja Ležala je po svoj prilici u mogućnosti da se ono proši-
ri u druge zemLje, pre svega one koje su pripadale Pokretu nesvr-
stanih, te da tako postane gLobalni fenomen. Međutim, primena
neoliberalne politike u narednim decenijama uspešno će sprečiti
takav razvoj događaja.
Samoupravljanje je na teritoriji bivše Jugoslavije dosad već
uglavnom oktevetano i iskorenjeno. Ipak, kao reakcija na (naj-

^6
JUGOSLAVIJA: SNOVII STVARNOST

većim delom) neuspešnu privatizaciju starih industrijskih kom-

pleksa - što se, zajedno s doktrinom „stranih ulaganja", od de-
vedesetih godina prošlog veka naovamo promoviše kao jedina
ekonomska politika - bilo je usamljenih pokušaja obnove nekih
aspekata samoupravljanja. Na primer, radnici u mnogim fabrika-
ma pobunili su se protiv dominantnog tipa privatizacije, poniža-
vajućih uslova rada i mera uprave koje su u mnogim slučajevima
uništile i ono što je preostalo od proizvodnog potencijala tih in-
dustrija. U nekim kompanijama, radnički sindikati pokušali su da
organizuju i uspostave sopstvenu upravu, pa čak i da kupe fabri-
ke u kojima su raditi (a koje su privatizovane) i da upravljaju pro-
cesom proizvodnje.Ux Na taj način, radnici su pokušati da prime-
ne u praksi neka suštinska načela samoupravljanja.

47
 Savest Jugoslavije

Uredništvu:

Želeo bih da skrenem pažnju čitalaca na nedavni sudski postupak

protiv jugoslovenskog studenta Vladimira Mijanovića, predsedni-
ka Studentskog saveta Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beo-
gradu, koji je osuđen na dvadeset meseci zatvora. Izricanje pre-
sude 23. oktobra [1970] pokrenulo je dvonedeljne studentske
proteste. Slučaj sad ide pred Apelacioni sud Srbije. Naročito je
značajna činjenica da jedna od optužbi protiv studenata glasi da
su 7. maja 1970. organizovali demonstracije i delili letke na ko-
jima se osuđuje američka invazija Kambodže.
Gospodin Mijanović i Ljudi povezani s njim predstavljaju na-
du i savest jugoslovenske revoLucije. Organizovanjem protesta
protiv američke invazije Kambodže pridružiLi su se svetskim na-
porima u podršci principu koji se proteže mnogo dalje od napa-
da na Kambodžu: principu da se veLike siLe moraju suzdržati od
nasilnog mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja. Ovaj prin-
cip je naročito važan za samu Jugoslaviju, zemlji koja leži u
mračnoj senci „BrežnjevLjeve doktrine". Ne samo osećaj za prav-
du nego i puki zdrav razum trebalo bi da navede jugoslovenske
Lidere da podrže one snage u svetu koje se odupiru intervenciji
velike sile.
Noam Čomski,
MIT, Kembridž, Masačusets

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, „Letter to the Editors", New

January 7, 1971.
Y o rk R e v ie w o f B o o k s ,
Represija na Beogradskom univerzitetu

A. Pozadina

Uodina 1949-1950. Nova generacija mladih filozofa i teoretiča-

ra iz oblasti društvenih nauka, od kojih su mnogi aktivno uče-
stvovali u oslobodilačkom ratu 1941-1945, diplomirala je i otišla
da predaje na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu. Na sceni su
se pojavili za vreme otpora Jugoslavije Staljinovim nastojanjima
da zagospodari zemljom. Bili su uglavnom marksisti, ali od po-
četka su se protivili Staljinovom dogmatizmu i isticali slobodu is-
traživanja, humanizam i otvorenost za sva važna dostignuća sa-
vremene nauke i kulture.
Godina 1950-1960. Decenija diskusija o osnovnim teorijskim
pitanjima, u organizaciji Jugoslovenskog udruženja za filozofiju.
Vodile su se veoma slobodne debate; grupe su se suprotstavljale
jedne drugima povodom različitih pitanja. Na kraju ovog razdo-
blja, svi su se našli na dvema osnovnim linijama, ortodoksnoj,
koja se zadržata unutar tradicionalnog okvira dijalektičkog mate-
rijalizma i smatrala da je teorija u suštini odraz objektivne dru-
štvene situacije i materijalnog okruženja, i humanističkoj, koja je
naglašavala prediktivni i kritički karakter teorije, njeno jedinstvo
s praksom i njenu veličanstvenu ulogu u procesu humanizacije
datog društva.
Godina 1960. Na konferenciji na Bledu prevagnuo je huma-
nistički, praktično orijentisani trend, koji je docnije postao do-
minantan na jugoslovenskim univerzitetima, u stručnim časopisi-
ma i institutima.
Godina 1962. Jugoslovensko društvo doživljava svoju prvu
posleratnu stagnaciju, kao rezultat neuspešnog pokušaja da uči-
ni svoju valutu konvertibilnom. Na polugodišnjoj konferenciji Ju-
goslovenskog udruženja u Skoplju, u novembru 1962, prvi put je
izneseno mišljenje da je potrebno hitno otići dalje od apstrakt-
ne teorijske rasprave o prirodi čoveka i znanja, otuđenju i slobo-
di, i odnosu između filozofije i nauke - i približiti se konkretni-
joj, kritičkoj studiji jugoslovenskog društva, u kojoj bi se upra-
vljali prema opštim humanističkim spoznajama.

-A9—
 Noam Čomski: 3UG0SLAVIJA - Mirr rat i raspad

Godina 1963. Niz skupova i rasprava u nastojanju da se po-

jasne neka opšta društvena pitanja: značaj tehnologije, slobode
i demokratije, društvenog napretka i uloge kulture u izgradnji so-
cijalističkog društva. U avgustu, zagrebački i beogradski filozofi
i sociolozi osnivaju Letnju školu na Korčuli, sa svrhom da orga-
nizuju međunarodne letnje diskusije o aktuelnim društvenim pi-
tanjima.
Godina 1964. Ista grupa osniva časopis Praxis. Nova serija
rasprava, ovog puta o osetljivim pitanjima koja muče jugosloven-
sko društvo: značaj i perspektiva socijalizma, birokratske i auto-
ritarne tendencije u partiji i državnom aparatu, prednosti i mane
postojećih oblika samoupravljanja i mogućnosti njegovog daljeg
razvoja, i pravo manjine da nastavi da brani svoje stavove ume-
sto da se prilagodi stavu većine. Najveći deo ovih kritičkih mi-
šljenja i ideja zvučao je kompatibilno s liberalnim Programom Sa-
veza komunista Jugoslavije (prihvaćenim na VII Kongresu 1958),
ali u stvamosti je dočekan netolerancijom uznemirenih partijskih
vođa. Prelaz sa kritike Staljina na konkretnu kritičku analizu ju-
goslovenskog društva doveo je do gotovo potpunog prekida ko-
munikacije između partijskih zvaničnika i vodećih marksističkih
filozofa društva i poLitike.
Godina 1965-1967. Uz očuvanje političkog sistema daleko
više elitističkog i autoritarnog no što je razvijeni sistem partici-
pativne demokratije mogao da podnese, političko rukovodstvo
uvelo je privrednu reformu koja je propala, vrativši se na lese-fer
ekonomski model iz devetnaestog veka, prepustivši jugosloven-
sku privredu na milost i nemilost velikim stranim firmama u ,,slo-
bodnoj konkurenciji" na međunarodnom tržištu, prouzrokovavši
masovnu nezaposlenost i ogroman inostrani dug, dopustivši špe-
kulacije na tržištu nekretnina i nagLi porast socijalnih razlika, i
podstakavši porast autarhičnih tendencija u svih šest republika
jugosLovenske federacije - što je docnije konstituisalo materijaL-
nu osnovu za snažne nacionalističke pokrete.
Iznošenje kritičkih mišLjenja o ovim događanjima (koje je i
sama partija kasnije osudila kao manifestacije „liberalizma" i
„nacionalizma"), partijska štampa dočekaLa je na nož. Kritički fi-
lozofi i sociolozi etiketirani su kao „apstraktni humanisti", ,,uto-
pisti", „revizionisti", „anarhoLiberaLi", „neolevičari", „ekstremni
levičari" i, naposLetku, kao „politička opozicija koja teži da se
domogne političke vlasti".

5°
REPRESIJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

Godina 1968. U junu, studenti Beogradskog univerziteta

okupirali su na nedelju dana sve univerzitetske zgrade. Zahteva-
li su ukidanje svih birokratskih privilegija, dalju demokratizaciju,
rešenje probtema masovne nezaposlenosti, smanjenje socijalnih
razlika, reformu univerziteta. U jednom od svojih govora za vre-
me krize, Tito je pohvalio studente, prihvatio sve njihove zahte-
ve i izjavio da će podneti ostavku ne bude ti ih ispunio.
Kasnije, kad je ova ozbiljna kriza prošla, političko rukovod-
stvo i Tito lično došli su do zaključka da su za nju odgovorni fi-
tozofi, zato što su svojim predavanjima „iskvariti studente", ,,za-
trovati ih pogrešnim idejama" i tako proizveli studentski pokret.
Partijska organizacija na beogradskom Odseku za filozofiju i so-
ciotogiju bila je raspuštena. Tito je prvi put izneo zahtev da se
dalje „kvarenje studenata od strane njihovih profesora mora
sprečiti", te da se profesori krivi za to moraju udaljiti s univer-
ziteta.
Godina 1969-1972. Centratno partijsko rukovodstvo sprovo-
dilo je sve jači pritisak na potitičke institucije nižeg nivoa da iz-
nađu način da odstrane pomenute profesore. To, međutim, nije
bio nimato lak zadatak. Jugostavija je u međuvremenu razvila de-
mokratsku organizaciju u oblasti obrazovanja i kulture. Sve odlu-
ke u vezi s izborom, reizborom i unapređivanjem univerzitetskih
profesora bile su u rukama fakuttetskih koLegijuma - autonomnih
samoupravnih tela sastavljenih od profesora, asistenata i stude-
nata. Zakon o univerzitetima isticao je akademsku kvalifikaciju
kao jedini kriterijum za izbor, a političkim vlastima nije davao
pravo da se u to mešaju.
U prethodnom periodu, zvanična politika Saveza komunista
glasila je da bi sve teorijske protivrečnosti trebalo raščistiti kroz
diskusiju i slobodnu razmenu mišljenja. Stoga se prilično demo-
kratski nastrojeno rukovodstvo SK u Srbiji oduprlo upotrebi repre-
sivnih mera protiv nekih vodećih filozofa i sođotoga u zemlji.
Međutim, njima je bio onemogućen pristup medijima i masovnim
okupljanjima, pa su mogućnosti za cirkutisanje njihovih ideja po-
state mnogo ograničenije. Ipak, i dalje su mogti da predaju, da
putuju u inostranstvo i da imaju tri do četiri stotine učesnika iz
raznih zemalja u Letnjoj škoti na Korčuli, kao i da objavljuju ča-
sopise Praxis i Filozofija, a povremeno i knjigu iti dve. Vreme su
Iskoristili da razviju više vrto sofisticiranih i konkretnih teorija o
Socijatizmu i društvenoj revoluciji, integralnom samoupravljanju,

51
 Noam Čomski: JUGOSLAVUA - Mir. rat i raspad

fenomenu birokratizma, humanizaciji tehnologije, demokratskom

pravcu ekonomije i kulture, problemu nacionalizma, itd.
Jesen 1972. Tito je smenio predsednika Centralnog komite-
ta Saveza komunista Srbije Marka Nikezića, kao i više njegovih
pristalica. Okrivljeni su za „liberalne" prakse i suprotstavljanje
novoj partijskoj liniji. Glavna karakteristika te linije bio je povra-
tak snažnoj, disciplinovanoj, centralizovanoj, „monolitnoj" parti-
j i koja ima pravo i moć da direktno kontroliše reaLizaciju svoje
politike i upravLja njome. To je zahtevaLo potpuno ideoLoško je-
dinstvo, konsekventno i povratak grubom obliku ideološke indok-
trinacije, kao i napuštanju svih dotadašnjih sofisticiranih ideja o
stvaranju nove socijalističke svesti kroz dijaloge ili borbu mišlje-
nja i strpLjivo ubeđivanje.
FiLozofski fakultet našao se izložen još većem pritisku. Širi-
Le su se glasine o neprijateljima, stranim špijunima među preda-
vačima; čule su se pretnje da će finansiranje biti obustavljeno, a
fakultet zatvoren. Zgrada fakulteta bila je puna uređaja za prislu-
škivanje, od kojih su neki i pronađeni. Univerzitetski komitet Sa-
veza komunista sastavio je spisak od osam profesora koje vaLja
otpustiti. Nekima (njih petoro) odmah su oduzeti pasoši. Zabra-
njene su i neke njihove nedavno objavljene knjige. Neki saradni-
ci časopisa Praxis uhapšeni su i osuđeni na zatvorsku kaznu.
U tom momentu, desetine međunarodno poznatih fiLozofa i
socioLoga iz Skandinavije, SAD, Nemačke, Francuske i drugih ze-
malja pisaLi su Titu i rektorima univerziteta u Beogradu i Zagre-
bu izražavajući zabrinutost zbog tih represivnih mera i nadu da
će biti prekinute u interesu daljeg slobodnog razvoja jugosloven-
skog demokratskog socijalizma. Mnoga filozofska udruženja, filo-
zofski fakuLteti, akademije i međunarodne institucije posvećene
Ljudskim pravima i građanskim slobodama usvojili su rezoLucije u
kojima su izražavali zabrinutost i poslali ih u Jugoslaviju.
Ovo nenametLjivo izražavanje solidarnosti međunarodne in-
telektualne zajednice znatno je uticaLo na jugoslovenske vlasti
koje, ponosne na svoju dotadašnju međunarodnu reputaciju, u
postojećoj ekonomskoj i spoljnopolitičkoj situaciji u zemlji nisu
sebi mogle priuštiti da zanemare svetsko javno mnjenje. Stoga su
odlučili da ne prenagljuju i da represiju zaodenu demokratskijim
ruhom.

52
KEPRESIJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

B. Noviji događaji

Polagano slamanje otpora na Filozofskom fakultetu, a da se pri-

tom ne privuče previše međunarodnog publiciteta, iziskivalo je
niz koraka. Neki su bili jednostavni, dok su neki naišli na neoče-
kivane teškoće ili su čak doživeli potpuni neuspeh.
Unošenje određenih važnih promena u postojeći zakon o
univerzitetima bilo je relativno lako. Tako doteran, zakon je sa-
da zahtevao od univerzitetskog profesora ne samo naučne i mo-
ralne kvalifikacije već i političku podobnost. Politički organi su
sad imali pravo da iniciraju proceduru koja je imala da utvrdi da
li neki univerzitetski profesor ispunjava političke kriterijume.
Treća promena bilo je uopšteno i neodređeno ograničenje
načela samoupravljanja. Dok su dotad veliku većinu članova ko-
legijuma birali sami profesori, asistenti i studenti, zakon je sada
propisivao da se sastav kolegijuma ima određivati „samouprav-
nim sporazumom" između nastavnog kadra fakulteta i njegovog
osnivača - republičkog Izvršnog veća (vladajućeg tela u jugoslo-
venskim saveznim republikama).
Sledeći korak bilo je prevođenje tih zakonskih izmena u kon-
kretnije i praktičnije zahteve. Plan je bio sledeći: prvo, odrediti
političke kriterijume za položaj univerzitetskog profesora, i to ta-
ko da se mogu primeniti na smenjivanje osam beogradskih pro-
fesora, koje bez toga nije bilo moguće ukloniti; drugo, nagnati
partijske i studentske organe fakulteta da osude svoje kolege i
profesore; treće, primorati Beogradski univerzitet da prihvati u
svoja tela dovoljan broj spoljnih članova s pravom glasa, kako bi
se političkim vlastima omogućilo da ostvare punu kontrolu nad
procesom odlučivanja na Filozofskom fakultetu.
Te mere su naišle na znatan otpor. Kada je tekst Kriterijuma
za izbor univerzitetskih profesora u junu 1973. prvi put predlo-
žen Skupštini Univerziteta, većina govornika mu se oštro suprot-,
stavila. Smatrali su da su određeni kriterijumi suviše kruti, reci-
mo, zahtev da univerzitetski profesor mora prihvatati marksizam
i u svojim predavanjima i svim nastavnim i vannastavnim aktiv-
nostima izražavati aktivnu podršku politici Saveza komunista.
Međutim, kasnije su rektor univerziteta, većina dekana i, napo-
sletku, i sama Skupština Univerziteta poklekli pod pritiskom i u
novembru je tekst kriterijuma prihvaćen.

- - 53-
 Noam Čomski: JUGOSLAVI3A - Mir, rat i raspad

Odbio ga je jedino Filozofski fakultet, koji je u obrazloženju,

između ostalog, naveo i sledeće: da su zadati kriterijumi neustav-
ni, zato što postojeći ustav garantuje slobodu naučnog rada i
kulturnog stvaralaštva, te zabranjuje svaki vid pritiska na poje-
dince da se izjasne o svojim ubeđenjima; da su neprihvatljivi za-
to što profesori Beogradskog univerziteta uglavnom nisu marksi-
sti i većinom su apolitični; da su diskriminatorni zato što svojom
neodređenošću dopuštaju sva moguća tumačenja, kao i zato što
su nametnuti samo Univerzitetu u Beogradu i nijednom drugom
univerzitetu u zemlji.
U maju 1973, beogradski Univerzitetski komitet Saveza ko-
munista poslao je otvoreno pismo partijskoj organizaciji Filozof-
skog fakulteta, sa zahtevom za smenjivanje sledećih profesora i
asistenata: Mihaila Markovića, Ljubomira Tadića, Svetozara Sto-
janovića, Zage Pešić (Golubović), Miladina Životića, Dragoljuba
Mićunovića, Nebojše Popovića i Triva Inđića. Posle niza sastana-
ka u prisustvu brojnih visokih partijskih zvaničnika koji su svim
silama pritiskali studente i profesore da se povinuju zahtevu,
partijska organizarija Filozofskog fakulteta je svejedno odbila
zahtev za smenu tih profesora. Nekoliko najaktivnijih oponenata
izbačeno je iz Partije, ali kad se partijska organizacija fakulteta
u novembru ponovo sastala, jednoglasno je odlučeno da osmoro
profesora ostaje na fakultetu. Izraženo je nepokolebLjivo uvere-
nje da se univerzitetski profesor ne sme otpustiti zbog izražava-
nja kritičkih stavova u svojim radovima, pogotovo ako se ima u
vidu da je i sama Partija u međuvremenu počela da iznosi mno-
ge kritike koje su pre više godina izrazili ti isti naučni radnici.
U novembru 1973, studentski odbor univerzitetske partijske
organizacije pokušao je da natera studente Filozofskog fakulteta
na akciju protiv njihovih profesora, preteći im mogućim nasiljem
ukoliko se nastavno osoblje bude i dalje odupiralo zahtevima.
Međutim, studenti filozofije odbili su da preduzmu išta slično i
ne samo to nego su, na opšte iznenađenje, organizovali ulične
demonstracije (premda su tada već bile strogo zabranjene i poli-
cija ih je u prošLosti silom rasterivaLa). Ovog puta, studenti su
protestovaLi protiv represije u Grčkoj i masakra na Univerzitetu u
Atini. Nije biLo nasiLja.
ProtekLih šest meseci ključno pitanje bito je sastav fakuLtet-
skih koLegijuma. Samouprava univerziteta značila je da čak i u in-
stitucijama od naročitog društvenog značaja, kao što su obrazov-
ne, političke vLasti imenuju samo mali broj spoljnih čLanova.

54
REPRESIJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

Sada je Izvršno veće SR Srbije zahtevalo da polovinu članova fa-

kuLtetskih kolegijuma moraju sačinjavati Ljudi imenovani izvan
univerziteta. S obzirom na to da studenti i uprava takođe mora-
ju biti predstavLjeni u kolegijumu, profesorima i asistentima
ostajala je samo šestina glasova, što je značilo da će samoupra-
vu smeniti prinudna uprava.
PosLe početnog otpora, pritisku su do oktobra podlegLi rek-
tor univerziteta i cetokupno nastavno osoblje sem onog na Fito-
zofskom fakuttetu. Rečeno im je da je nova struktura propisana
zakonom o univerzitetima, te da stoga o njoj ne može biti raspra-
ve. Zapravo, zakon je propisivao samo da se sastav fakultetskog
kolegijuma ima utvrditi kroz „samoupravni sporazum" između fa-
kulteta i njegovog osnivača (republičkog Izvršnog veća). Filozof-
ski fakuttet odbio je da potpiše taj sporazum, zato što je bio ne-
ustavan i nespojiv s načelima samoupravljanja, kao i zato što
koncept sporazuma sam po sebi podrazumeva pregovore. FakuLtet
je zatražio od Ustavnog suda da odluči o zakonitosti nametnutog
„sporazuma". U isto vreme, sastavio je protivpredLog. Nije, među-
tim, bilo nikakvih pregovora i komunikacija je prekinuta.
Partijski nedeljnik Komunist, ati i ostala štampa, radio i te-
Levizija, pokrenuli su žestoku, uvredtjivu kampanju protiv Filozof-
skog fakutteta. Fakuttet je optuživan da se protivi uvođenju ,,sa-
moupravtjanja" na univerzitet i suprotstavlja poLitici Saveza ko-
munista, da drži monopol u obrazovanju i da se odupire svakom
„društvenom" uticaju, da traži pomoć stranih naučnika, itd. U
isto vreme, fakultetu se pretiLo iskLjučivanjem s Univerziteta u
Beogradu, obustavom finansiranja daljeg rada, onemogućava-
njem zapošLjavanja njegovim diplomcima, a naposLetku i zatvara-
njem. Pod narastajućim pritiskom ove vrste, KoLegijum FiLozof-
skog fakulteta je 14. decembra 1973. odlučio da ovLasti dekana
da potpiše „samoupravni sporazum".

C. Postojeća situacija

Sada će polovina članova Kolegijuma biti postavLjena od poLitič-

kih vlasti. Oni će svakako biti brižLjivo odabrani među vodećim
političkim zvaničnicima i discipLinovanim članovima Saveza ko^
munista. Sigurno će postaviti pitanje smene osmoro profesora s
Odseka za fiLozofiju i sociologiju, budući da ti profesori ne za-
dovoLjavaju nedavno usvojene političke kriterijume. Političko

55^
 Noam f.nmski: 3 U G O S L A V I3 A - H ir . r^t i ra s p a d

rukovodstvo će, naravno, nastojati da se situacija raščisti pre

prolećnog kongresa Saveza komunista JugosLavije.
Moguće je da to ipak neće biti lak zadatak. U zakonu piše da
se reizbor asistenata obavlja svake tri godine, a vanrednih profe-
sora i docenata svake pete godine - što znači da bi se po zako-
nu moralo saćekati isticanje tog perioda za svakog kandidata. Re-
dovni profesori ne podležu reizboru (tj. imaju stalno radno me-
sto), pa se tako dvojica od njih osmoro (Marković i Tadić) zasad
ne mogu smeniti a da to bude po zakonu.
Druga važna okolnost je i to da se partijska organizacija Fi-
lozofskog fakulteta - čije se mišljenje uzima u obzir kada je reč
o političkoj evaluaciji - nikad nije složila da osudi ikog iz grupe
niti da odobri njegovo smenjivanje.
Relevantna činjenica je da naučni radnici izloženi pretnji
uživaju veliki ugled na univerzitetu i među ostaLim intelektualci-
ma. Akcija protiv njih nije popuLarna i, uprkos velikim naporima,
aparat Saveza komunista nije bio u stanju da pronađe nijednog
poznatog jugoslovenskog filozofa, socioLoga ili poLitikologa koji
bi ih napao.
KLjučna pitanja sada gLase (1) hoće li spoLja imenovani čLa-
novi kolegijuma biti dovoljno discipLinovani da postupe u skladu
s naLozima vlasti kad se na sastanku kolegijuma nađu licem u li-
ce sa svojim žrtvama i (2) hoće li neki od unutrašnjih članova ko-
legijuma, profesori s raznih odseka FiLozofskog fakulteta, popu-
stiti pod pritiskom i naposLetku gLasati za otpuštanje svojih ko-
Lega.
Nijedan od dva razvoja događaja nije neizbežan, ali oba su
moguća. Bez snažnog potitičkog pritiska, mnogi spoljni čtanovi
se - kao i u prošLosti - neće ni pojavtjivati na sastancima ili će
biti pasivni učesnici i glasati u skladu s većinom. Tako će sada
sve zavisiti od toga koliko će se nesmitjeno pokušavati i dokle će
političke vlasti ići u sprovođenju pritiska na članove kolegijuma.
U međuvremenu, većini od osmoro profesora izloženih napadu
ponovo su oduzeti pasoši.

D. Poziv na akdju

Stepen pritiska zavisiće od toga da li će čitava stvar proći u tiši-

ni, kao mala epizoda na jednom od mnogih svetskih univerzite-
ta, ili će biti shvaćena kao ono što i jeste: jedna od poslednjih
REPRESUA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

bitaka za opstanak slobodne, kritičke, napredne misli u dana-

šnjem socijalističkom svetu, u zemlji koja je još otvorena prema
demokratskom razvoju i u kojoj je donedavno izgledalo da demo-
kratija ima sve izglede da cveta.
Tu bi reakcija međunarodne intelektualne zajednice mogla
ponovo da odigra presudnu ulogu. Čitav politički i ekonomski po-
ložaj Jugoslavije doprinosi da je njoj stalo do svetskog javnog
mnjenja. Pokazivanjem interesovanja za ono što se trenutno zbi-
va u kulturnom životu Jugoslavije, širenjem informacija, poteza-
njem pitanja u međunarodnim organizacijama, izražavanjem za-
brinutosti i protesta u štampi ili u pismima Titu (koja bi, posle
nedavne eskalacije, trebalo da budu odlučnija i oštrija od pret-
hodnih), naučnici i intelektualci iz celog sveta mogli bi doprine-
ti da jugoslovensko rukovodstvo malo popusti stisak i navesti ga
da postupa više u skladu sa sopstvenom ideologijom samoupra-
vLjanja i socijalističke demokratije.
Sve dosad preduzete represivne mere nisu bile dovoljne da
u potpunosti izoluju i uguše jugoslovensku filozofsku misao. Ali
sasvim je moguće da je to pitanje nedeLja, ukoliko akademski
svet reši da toLeriše dalju eskalaciju brutalnosti i straha u zemlji
koja je koliko donedavno za mnoge predstavLjala ostrvo nade.

* OriginaLno objavLjeno kao: Noam Chomsky and Robert S. Cohen, „The

Repression at BeLgrade University", N e w Y o rk R e v ie w o f B o o k s , February
7, 1974. Članak se oslanjao na informacije dobijene od više ključnih iz-
vora u regionu i objavLjen je uz napomenu da su „izjavu koja sledi pri-
premiLi eksperti za situaciju u Jugoslaviji, za koje smatramo da su pou-
zdani".

57
 Pismo litu

Uragi maršale Tito,

Međunarodna zajednica naučnih radnika sve je više zabrinu-
ta zbog vesti o represivnim merama protiv intelektualaca i poku-
šaja ograničavanja akademske slobode u Jugoslaviji. Pogotovo
smo šokirani nedavno uvedenim zakonom Republike Srbije, kojim
se umanjuje nivo samouprave univerziteta, a Parlament ovlašću-
je da suspenduje univerzitetske profesore po političkom osnovu.
Uvođenje tog zakona shvaćeno je kao deo orkestriranog napada
na veći broj međunarodno poznatih i uglednih filozofa marksizma
i njihovih studenata. Ukoliko se primeni, taj zakon preti da uni-
šti celokupnu unutrašnju organizaciju jugoslovenskih univerzite-
ta, njihovu autonomiju i samoupravu koji su na ponos nacije i
primer celom svetu.
U svetlu ovih događaja, mi, potpisnici ovog pisma, odlučili
smo da obrazujemo stalni Međunarodni komitet zabrinutih za aka-
demsku slobodu u JugosLaviji. Mi smo prijatelji Jugoslavije i divi-
mo se dostignućima maršala Tita u osLobođenju jugosLovenskih
naroda i izgradnji novog, demokratskog i humanističkog socijaLi-
zma. Bilo bi nam mrsko da vidimo ta dostignuća upropašćena po-
vratkom na autoritarni i reakcionarni oblik političke uprave.
CiLj našeg Komiteta jeste da iznese probLem akademske sLo-
bode u Jugoslaviji u svim nacionaLnim i internacionalnim aka-
demskim institucijama i organizacijama, te da informiše medije
o razvoju događaja. Odbor će postojati sve dok represija u Jugo-
slaviji traje.
Smatramo da imamo pravo i dužnost da protestujemo protiv
svakog daljeg ugrožavanja akademske sLobode i kršenja Povelje UN
o Ijudskim pravima u Jugoslaviji. Taj protest se naročito odnosi na
nove amandmane na Zakon o univerzitetima u Srbiji, pa moLimo
maršala Tita da upotrebi svoj uticaj i ovlašćenja šefa države da od-
baci pomenuti zakon i postara se da se on ne primeni. Uvereni smo
da Jugoslavija samo vraćanjem autonomije univerzitetima i suzdr-
žavanjem od represivnih mera protiv inteLektuaLaca može opstati
kao ugLedna članica porodice progresivnih i miroljubivih država.
Komitet čine sLedeći naučni radnici:

58 -
jPISMO TITU

Slr Alfred 3. Ayer

Professor o f Philosophy, University o f Oxford, Past President, Insti-
tut International de Philosophie (Paris)
Professor Noam Chomsky
Professor o f Linguistics, Massachusetts Institute of Technology,
USA

Professor Robert S. Cohen

Professor o f Physics and Philosophy, Boston University, USA

Professor Dagfinn Follesdal

Professor o f Philosophy, University o f Oslo, Norway, and Stanford
University, USA
Dr. Jiirgen Habermas
Max-Ptanck-Institut, Starnberg, BRD
Professor Jaakko Hintikka
Professor o f Philosophy, Academy o f Finland and Stanford Univer-
sity, USA, Vice President, International Union o f History and Phi-
losophy o f Science

Professor Harald Ofstad

Professor o f Philosophy, University o f Stockholm, Sweden
Professor Chaim Perelman
Professor o f Philosophy, Universite Libre de Bruxelles, Belgium,
President,

Institut Internationat de Phitosophie, Paris

Professor Paul Ricoeur

Professor o f Phitosophy, Universite de Paris

Professor Georg Henrik von VVright

Professor o f Phitosophy, Academy o f Finland and Professor-at-Lar-
ge, Cornell University, USA, Past President, International Union o f
History and Phitosophy ofScience

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky et a l„ „Letter to Tito", N e w

February 6, 1975. Pismo, datirano 23. decembra
Y o rk R e v ie w o f B o o k s ,

1974, poslato je u ime Međunarodnog komiteta zabrinutih za akademske

slobode u Jugoslaviji (International Committee of Concern for Academic
Freedom in Yugoslavia).

59
Drugi deo____
JUGOSLOVENSKI
R A IO V l_____
Solucija i disolucija

Davor Džalto

Jvaspad Jugoslavije i građanski ratovi 90-ih godina dvadesetog

veka privukli su veliku pažnju međunarodne zajednice i dobili
ogroman prostor u medijima. Jugoslovenski ratovi inspirisali su i
veliki broj naučnih publikacija, u Evropi i u SAD, koje su težile da
objasne i kontekstualizuju krizu.
Postojalo je nekoliko faktora koji su jugoslovenski konflikt
na kraju dvadesetog veka pretvorili u središnja pitanja spoljne po-
litike SAD i EU, jednako kao i mas-medija i akademskog diskursa.
Raspad Jugoslavije usledio je posle pada Berlinskog zida
1989. i kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine. Takođe, bio je
to i prvi veliki konflikt u Evropi posle Drugog svetskog rata i ko-
respondirao je s novom fazom evropskih integracija. Evropska
unija formirana je 1993, kad je zamenila Evropsku ekonomsku za-
jednicu, s izgledima da u članstvo uključi i evropske zemlje bivšeg
Sovjetskog Saveza. Ovaj proces odvijao se paralelno s procesom
NATO integracija (koncept „evro-atlantskih" integracija osmišljen
je da istovremeno opiše oba procesa).
Bio je prisutan i nadmoćan osećaj optimizma, nastao kao re-
zuLtat takozvanog pada komunizma. Neki stratezi i poLitički anali-
tičari (npr. Frensis Fukujama) čak su predskazivali „kraj istorije",
koji je značio univerzalni trijumf „liberalne demokratije" nad svim
ostalim oblicima društvenopolitičke i ekonomske organizacije.
U takvoj situaciji, jugosLovenski ratovi za mnoge su predsta-
vljali šok i stvoriLi su utisak sabLasti izašLe iz najcrnjih (evrop-
skih) košmara. Priča o surovim sukobima na evropskom tlu pred
sam kraj dvadesetog veka nije se baš uklapala u optimističan i
idealizovan imidž posthladnoratovskog sveta i (svetle) budućno-
sti kojoj se taj svet nadao.
Ti sukobi nisu se mogli pomiriti, barem ne Lako, s posLerat-
nom evropskom „uspešnom pričom", koja je u svetu posLe 1989.
trebalo naprosto da se širi daLje. S „LiberaLnom demokratijom"
(tj. „Zapadom"), koji se doživLjavao kao neka vrsta eshatološkog
raja kome teži ceo (a pogotovo bivši komunistički) svet, postalo
 Noam Čomski: JUGOSIAVUA - Mir, rat i raspad

je teško miriti sukobe koji su usledili odmah posle „pada komu-

nizma" s tako idealizovanom slikom postsovjetskog sveta. Imidžu
postsovjetskog prosperiteta suprotstavila se ova slika provale
varvarstva, iracionalnosti, masovnog ubijanja i uništenja čitavih
gradova i oblasti.

S obzirom na svoj jedinstveni položaj u kontekstu HLadnog rata i

činjenicu da je bila u velikoj meri oblikovana tim kontekstom, Ju-
goslavija nije mogla da ne bude pogođena situacijom u svetu po-
sle 1989. Međutim, ono što je dovelo do njenog raspada i rata
bila je sinergija više unutrašnjih i spoljnih faktora.
Postoje najmanje tri glavna unutrašnja faktora koja stoje iza
raspada Jugoslavije, o kojima ću ovde ukratko govoriti: kriza cen-
tralne federalne vlasti, porast nacionalizma i ekonomska nesta-
bilnost.
Decentralizacija Jugoslavije, koja se odvijala šezdesetih i
sedamdesetih godina, dala je istaknutije mesto republičkim i po-
krajinskim vladama, oslabivši u procesu centralnu jugoslovensku
vladu. To nije bilo naročito značajno sve dok je vrhovna vlast bi-
la u Titovim rukama, i sve dok je SKJ bio manje ili više ujedinjen
pod njegovim rukovodstvom. Međutim, 1980. nestalo je Tita kao
integrativnog faktora, a oslabljenoj centralnoj državnoj vlasti,
suočenoj s narastajućim problemima, ostao je značajno manji
manevarski prostor da dela.
Državom su upravljali kolektivno predsedništvo, sastavljeno
od članova iz svih jugoslovenskih republika i autonomnih pokra-
jina, i savezna vlada („Savezno izvršno v[ij]eće"), koja je svoje
aktivnosti koordinirala s predsedništvom i saveznom skupštinom.
Ova kompleksna struktura saveznih vlasti, kombinovana s decen-
tralizacijom kroz koju su republike dobile više autonomije, ispo-
stavila se kao vrlo neefikasna u izlaženju na kraj s narastajućim
problemima jugostovenske države. Rezultat toga bio je da su se
sredinom i potkraj osamdesetih centri moći faktički prebacili u
politička i partijska rukovodstva u svakoj od jugoslovenskih repu-
blika.
Kao što je već istaknuto, međunacionalne tenzije bile su
uočljive još u Titovo vreme. Samo su narasle posle njegove smr-
ti, koja je koincidirala sa slabljenjem savezne vlasti. Politička eli-
ta u jugoslovenskim republikama okretala se nacionalističkim
pOLUCIJA I DISOLUCIJA

narativima kao efikasnom načinu da ostane na vlasti ili da je se

domogne.1)0(1 Već je bilo uočeno da „kad je tokom osamdesetih
narastao pritisak za demokratizacijom, lukavi političari su shva-
tili da će im za ostanak na vlasti biti neophodna podrška javno-
sti. Očigledna baza podrške za sve takve političare bio je nacio-
nalizam, pa su najjače među partijama koje su nikle u svim repu-
blikama bile upravo one formirane na osnovu etničke pripadno-
s£j" lxxii
U svim jugoslovenskim republikama i među svim jugosloven-
skim narodima, osamdesetih i devedesetih godina narastaće na-
rativi o ugnjetavanju, eksploataciji i dominaciji drugih nacional-
nih grupacija (ili drugih republika) nad „nama" ili „našim nacio-
nainim bićem". Stovenački narativ, na primer, bio je o finansij-
skoj eksploataciji od nedovoljno razvijenih južnih republika
(kombinovan s omalovažavajućim nacionalnim i kulturnim stere-
otipima o „Južnjacima"). Hrvatski narativ uglavnom se vrteo oko
srpske dominacije i eksploatacije, kombinovane s „tisućljetnom"
hrvatskom težnjom za nezavisnošću, kojoj su na put stale kralje-
vina (u kojoj su glavnu reč vodili Srbi) i „srbokomunistička" Ju-
goslavija. Srpski narativ nije bio samo o genocidu izvršenom nad
Srbima u Drugom svetskom ratu već opštija, neistorijska pripo-
vest o izigravanju žrtve, u kojoj su stradanja u oba svetska rata
bila samo epizoda u dugom nizu stranih invazija i bitaka protiv
„nedužnih Srba", unazad sve do Kosovskog boja 1389.
Kao što je često slučaj, nacionalni i radikalni nacionalistič-
ki narativi bili su udruženi sa (stvamim ili deklarativnim) demo-
kratskim težnjama jugoslovenskih naroda i njihovih republika,
kao i s težnjom za sLobodom i debirokratizacijom, neretko protiv
„komunističkog ugnjetavanja".1)0(111
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ove unutrašnje
tenzije izražavaće se kroz još jasnije izražene zahteve Slovenije i
Hrvatske za sve manje centralizovanom vladom i konfederalnim
modeLom, kao korakom u pravcu nezavisnosti. Zahtevi za demo-
kratizaciju - koji su i u ostaLim jugosLovenskim repubLikama po-
staLi preovLađujuća politička platforma - postaće koristan narativ
u nastojanju da se legitimizuju zahtevi za otcepljenje. Rukovod-
stva obeju republika tražiLa su podršku na Zapadu.
Čini se da je u Srbiji i među srpskom popuLacijom u drugim
jugoslovenskim republikama preovLadavao stav u prilog očuvanju
Jugoslavije. Bio je to logičan poriv, s obzirom na to da je znatan
broj Srba živeo izvan Srbije. Međutim, kad je postaLo jasno da
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mirr rat i raspad

SFRJ neće opstati i da su izgledi da Slovenija i Hrvatska dobiju

nezavisnost stvarni, srpsko rukovodstvo redefinisalo je svoj stav,
koji je s očuvanja Jugoslavije (u kojoj bi položaj Srbije i Srba bio
defacto dominantan) prešao na očuvanje teritorija na kojima ži-
ve Srbi u onome što će ostati od Jugoslavije. Neki lideri bosan-
skih Muslimana su, čini se, u početku takođe prihvatili stav koji
je zagovarao ostajanje u Jugoslaviji, pa čak i ,,manjoj".lxx1v
Težinu situacije ispravno je uočio analitičar CIA-e, koji jejo š
1990. godine izvestio kako:

...ključno pitanje za Srbiju jeste „sudbina" Srba koji žive iz-

van granica Srbije. Reč je o pitanju od najvećeg psihološkog
značaja za Srbe i nijedno beogradsko rukovodstvo ne sme
olako prihvatiti odgovornost za cepanje jedinstva srpskog
naroda, cilja za koji Srbi smatraju da su se borili - i izborili
- u četiri krvava rata u ovom veku.^xv

Odsustvo znatne srpske populacije u Sloveniji i Makedoniji jeste

objašnjenje zašto je secesija Slovenije (u junu 1991) obuhvatala
samo konflikt manjih razmera („Desetodnevni rat"), a makedon-
ska protekla mirno (dok je Crna Gora odabrala da ostane u ,,ma-
loj" Jugoslaviji).
Stvarni problem, međutim, bio je položaj Srba u nezavisnoj
Hrvatskoj i BiH. Rezonovanje koje je preovladavalo među srpskom
političkom elitom, kao i među mnogim intelektualcima, glasilo je
da da bi Srbi, ako se već pojedine republike (u kojima dominira
jedan od konstitutivnih naroda - dakle, Hrvati ili Muslimani)
odvajaju od Jugoslavije, trebalo da imaju podjednako pravo da
odaberu svoju budućnost, uključujući i pravo da ostanu u (ma-
njoj) Jugoslaviji. To je u suštini značilo odvajanje od onih repu-
blika koje se odvajaju od Jugoslavije.
Situaciju su dodatno zakomplikovale teritorijalne aspiracije
Srbije i Hrvatske u odnosu na BiH. Godine 1990, predsednik Fra-
njo Tuđman javno se zalagao za komadanje BiH kao rešenje ju-
goslovenske krize.lxxvi Iz toga je nastala teorija o „dogovorenom
ratu", prema kojoj je rat u Jugoslaviji, a naročito rat u Bosni, ba-
rem u početku bio produkt koordiniranih aktivnosti između Fra-
nje Tuđmana i Slobodana Miloševića.lxxV11
Drugi glavni faktor jugoslovenske drame bilo je to što ,,me-
đunarodna zajednica" (odnosi se na zapadnoevropske zemlje i
SAD) nije bila ni od kakve pomoći u novonastaloj situaciji. Kako
SOLUCIJA I OISOLUCIJA

ističe Čomski u svojim tekstovima, preuranjeno priznavanje neza-

visnosti Hrvatske (u decembru 1991) bilo je „recept za rat".
Pored ionako izuzetno naelektrisane političke atmosfere, u
Jugoslaviju se slivalo oružje iz inostranstva. 0 ovoj temi (nikad
potpuno i primereno istraženoj) več se raspravljalo 1991. Iz iz-
veštaja CIA-e, s kog je skinuta oznaka poverljivosti, doznajemo:

Strano oružje već mesecima pristiže u jugoslovenske republi-

ke, krijumčarenjem, transakcijama na sivom tržištu oružja, a
potvrđena je i najmanje jedna prodaja oružja republici od
jedne državne vlade. Nabavka oružja iz inostranstva krajnje
je osetljivo pitanje u izuzetno naelektrisanoj političkoj at-
mosferi u Jugoslaviji, pa je Beograd oštro reagovao na odo-
brenje mađarske vlade za prodaju automatskih pušaka hrvat-
skoj vladi... Postoji velika verovatnoća da su trgovci oružjem
iz Izraela, Evrope i sa Bliskog istoka prišli republičkim zva-
ničnicima u Jugoslaviji i sklopili sporazume s nekima od
njih... Dotok stranog oružja pojačao se prošle godine, kad su
Slovenija i Hrvatska počele da strepe od moguće intervenci-
je JNA. Privatne slovenačke grupe prošle jeseni u tajnosti su
nabavile oružje od [redigovano] i verujemo da republička vla-
da kupuje oružje na sivom tržištu oružja. Hrvatski predstav-
nici direktno su se prošle godine obratili SAD i Evropi sa zah-
tevom za vojnu podršku, a visoki republički zvaničnici javno
su priznali kako pokušavaju da pribave oružje na međunarod-
nom tržištu oružja. Zapadne vlade su odbile Hrvate, ali ma-
đarska vlada je odgovorila odobrenjem kontroverzne prodaje
od više hiljada komada automatskih pušaka. Mađarski zvanič-
nici i jugoslovenski novinski izveštaji tvrde kako je moguće
da su Hrvati nabavili i češko oružje. U najmanje jednom iz-
veštaju navodi se da su hrvatske paravojne formacije viđene
s oružjem iz Singapura i Nemačke... Štaviše, ako izbiju suko-
bi, emigrantske grupe iz drugih delova Evrope gotovo sigur-
no će pojačati napore da obezbede vojnu podršku svojim ze-
mljacima u Jugoslaviji.lxxv1'1

Zajedno s nabavkom oružja iz inostranstva, formiranje nezavisnih

oružanih snaga unutar jugoslovenskih republika bilo je moguće
zbog strukture unutrašnjeg odbrambenog sistema SFRJ. Jugoslo-
venska Teritorijalna odbrana (TO), organizovana i uvežbana za

67
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

gerilsko ratovanje u slučaju strane invazije, nalazila se pod zapo-

vedništvom jugoslovenskih republika i kao takva nije bila direkt-
no potčinjena komandi JNA. JNA je shvatala da je to potencijal-
na pretnja, što je dovelo do pokušaja razoružavanja TO (što je po
svoj priLici samo podstakLo nabavku oružja iz inostranstva).1*™
NaposLetku, tu je i važan momenat ekonomskih pitanja koja
su mučila SFRJ u razdoblju posLe Tita. Jugoslovenski ekonomski
problemi nisu započeli Titovom smrću, ali su se svakako pogorša-
li u deceniji posLe njegovog odlaska. Tim ekonomskim teškoćama
doprineLo je više faktora.
Pre svega, biLa su tu pitanja duga nagomilanog pozajmica-
ma iz inostranstva koje su započeLe još u Titovo vreme. Dejstvo
naftne krize 1973. intenziviraLo je te pozajmice. Drugo pitanje
bila je već pomenuta decentralizacija Jugoslavije, koja je repu-
bLikama daLa znatnu autonomiju i u ekonomskoj sferi. To je do-
veLo do mnogih nekoordiniranih, nepotrebnih i neefikasnih veli-
kih ulaganja koja su se mogla izbeći da je bilo boLje savezne ko-
ordinacije. Uz to, jugosLovenska industrija počeLa je da gubi ko-
rak s najnovijim tehnološkim dostignućima, što je išlo ruku pod-
ruku s neefikasnošću visoko birokratizovane administracije i re-
distributivnog poLitičkog upLitanja u privredu, prema kojem su se
profiti uspešnih firmi upotrebljavali za održavanje nepotrebnih i
neLikvidnih firmi i institucija, samo zato što je nekakav politički
interes nalagao njihovo očuvanje.
Ekonomske teškoće dovele su do aranžmana s MMF-om. Ju-
goslavija je 1981. već bila pokusni kunić za impLementaciju no-
ve neoLiberalne politike koja se i danas impLementira i zagovara
u regionu. Reforme su započete standardnim merama štednje.
Kako ističe britanska naučnica i aktivistkinja Kejt Fladson: „UsLo-
vi koje je zahtevao MMF biLi su osmišLjeni da osiguraju privatiza-
ciju i razaranje javnog sektora u Jugoslaviji.',lxxx Odgovor na eko-
nomsku krizu bilo je „nastavLjanje impLementađje programa
štednje MMF-a",lxxxi koji je prestao da daje željene efekte.
Ekonomska kriza imala je dve važne (i žalosne) posLedice.
Postala je za nacionaliste (pogotovo u najrazvijenijim jugosLo-
venskim repubLikama) argument protiv očuvanja jedinstvene dr-
žave i napuštanje čak i pozitivnih dostignuća jugoslovenskog
društva i njegovih ekonomskih modeLa iz prošlosti, sve pod izgo-
vorom njihove „komunističke" zastareLosti. S druge strane,
zapadne zemLje su snažno podržavaLe (naročito krajem osamde-

^ 8
iOLUCIJA I DISOLUCIJA

setih) „demokratske procese" koje je trebalo kombinovati s „trži-

šnom ekonomijom", ne bi li se Jugoslavija (ili države bivše Jugo-
slavije) tako transformisale u postkomunističko društvo zapad-
nog tipa. Kao što se moglo i predvideti, očekivanja mnogih koji
su podržavali neke od novih ekonomskih mera još nisu ispunjena
- sem u neoliberalnim teorijama.
Uprkos svim nacionalističkim komešanjima i medijskoj pro-
pagandi koja ih je pratila, bila je prisutna i znatna projugoslo-
venska podrška u narodu, pogotovo u BiH i Srbiji u relevantnom
periodu. Poslednji savezni premijer Ante Marković (1989-1991),
na primer, čija je orijentacija bila eksplicitno projugoslovenska,
uživao je 1990. snažnu narodnu podršku.1***'' Ipak, njegova Lič-
na popularnost nikad se nije pretvorila u organizovanu poLitičku
snagu koja bi mogla poraziti nacionalističke partije.
BiLo je i antiratnih i projugoslovenskh demonstracija, poput
protesta u Sarajevu 1992.1 ^XX1" Međutim, na demonstrante su se
obrušiLe i srpske i musLimanske nacionalističke partije u Bosni, i
tako su ih ugušiLe. To je samo jedan primer, od mnogih koji će
uslediti, političke, ekonomske i vojne saradnje između hrvatskih,
srpskih i muslimanskih nacionalista i njihovih oružanih
snaga.lxxxiv
U Srbiji su takođe bila prisutna izrazita antiratna, antimiLo-
ševićevska i projugosLovenska osećanja, koja će se, međutim, vr-
lo brzo naći skrajnuta. Na talasu nacionalizma, predstavLjajući se
kao zaštitnik Jugoslavije i Srba, Milošević će nastaviti da konso-
liduje svoju vlast pretvarajući zemlju u blaži vid diktature i bloki-
rajući demokratski razvoj događaja sve do 5. oktobra 2000, kad
su opšta pobuna i demonstracije doveLi do kraja njegovog re-
žima.b0<xv

Uprkos ovoj kompteksnosti i dugoj priči u pozadini ratova koji su

okruživali raspad Jugoslavije, najčešća objašnjenja koja su među-
narodni mediji i eksperti davali za vreme i neposredno nakon
jugosLovenskih sukoba 90-ih godina pratila su dva osnovna
obrasca.
Prema prvom, sukobi su biLi sagledavani kroz prizmu (obno-
vljene) različitosti Balkana. Bio je to način kontekstuaLizovanja
konfLikta u „postkomunističkoj" zemLji a da se pritom ne žrtvuje
preovlađujući diskurs postsovjetskog optimizma. Motiv „razLičito-
 Noam Čomskv. 3UGOSLAVI3A - Mirf rat i raspad

sti" BaLkana nudio je, u ovom kontekstu, korisno konceptualno

oruđe za objašenjenje da je do ratova i etničkog čišćenja došlo
zato što teritorije na kojima su se konflikti odigravali nisu istin-
ski (dvilizovana) Evropa. Ovaj obrazac predstavljao je rat kao et-
nički i verski sukob balkanskih naroda koji su se i u prošlosti stal-
no klali. Kompleksnu istoriju u pozadini ovog usvajanja slike Bal-
kana kao (večito) različitog od ostatka Evrope, do kog je došlo
potkraj dvadesetog veka, detaljno je analizirala Marija Todorova
u svojoj klasičnoj studiji Imaginarni Balkan.
Drugi preovlađujući pristup konfliktima (koji katkada koinci-
dira s prvim) pridržavao se modela „pozitivci protiv negativaca".
Kako bi se sačuvao imidž eshatološkog raja koji bi gotovo auto-
matski nastao odmah posle rušenja autoritarnih („komunistič-
kih") režima, i kako bi se prosečnim konzumentima medija na Za-
padu olakšalo razumevanje ovog konflikta na evropskom tlu, mo-
del „pozitivci/negativci" stvoren je veoma brzo i zadržaće se kao
preovladavajući način opisivanja i tumačenja konflikata. Prema
tom modelu, jedna strana u sukobu je najvećim delom, ako ne i
isključivo, odgovorna za ratove i njihove ishode, dok su ostale
strane najvećim delom, ako ne i isključivo, žrtve. Ovaj teorijski
okvir postaće uskoro mejnstrim, kako u medijskim predstavama
događanja, tako i u političkim agendama tog vremena, jednako
kao i u naučnim studijama. RezuLtat ove sinergije vidljiv je i u
načinu na koji je HaŠki tribunaL formuLisao optužnice i vodio pro-
cese protiv onih optuženih za ratne zločine i zločine protiv čo-
večnosti.
U oba ova modeLa, uzroci sukoba nalaze se unutar samog ju-
goslovensko/balkanskog konteksta, bilo u njihovoj različitosti
(od Evrope) i osobenosti ili u specifičnom sticaju (opipljivijih)
unutrašnjih faktora. Prednost oba ova modela bila je u tome što
su mogLi da ponude objašnjenje šta se događa a da pritom ne po-
tegnu pitanje spoLjnih faktora i njihove uloge u konfliktu i odgo-
vornosti za njega.
Za razliku od ovih preovladavajućih stavova, stvorenih i
podsticanih u medijima i naučnim studijama, Noam Čomski je jo š
za vreme odigravanja jugoslovenske drame ponudio drugačije ob-
jašnjenje uzroka koji su doveli do raspada Jugoslavije i ratova ko-
ji su potom usLediLi. Zbog toga se njegovo tumačenje konfLikata
i zverstava nastalih kao njihov rezuLtat u nekim bitnim aspekti-
ma razlikuje od ranije usvojenih konceptualnih okvira.
SOLUCIJA I OISOLUCIJA

Ne negirajući značaj unutrašnjih teškoća s kojima se suoča-

vala jugoslovenska federacija, Čomski se fokusira na međunarod-
ni kontekst i ulogu „međunarodne zajednice" (SAD i vodećih
evropskih zemalja) u raspadu federacije i ratovima koji su usledi-
li. U svojim člancima, predavanjima i intervjuima, Čomski obja-
šnjava šire ekonomske i političke interese koji su uticali na to ka-
ko su određene zemlje formulisale svoju politiku prema regionu.
Čomski konkretno ukazuje na ulogu nemačkog rukovodstva u ra-
nim fazama disolucije i na tradicionalnu percepciju Balkana kao
nemačke interesne sfere. U razgovoru s Maticom Primcom, na pri-
mer, odgovarajući na pitanje o ulozi SAD i EU u raspadu Jugosla-
vije i, konkretno, na pitanje da li je disolucija „proizvedena" ili
samo „potpomognuta", Čomski ukazuje na neke važne aspekte
priče o disoluciji Jugoslavije koje se umnogome zanemaruju ili
sasvim ignorišu:

Ostavimo li po strani Sloveniju, koja je poseban slučaj, po

svemu se činilo da je javno mnjenje u Gugoslaviji na strani
očuvanja federacije. U prvi mah su i Sjedinjene Države zau-
zele isti takav stav. Na inicijativu Nemačke, EU je žurno pri-
znala Hrvatsku ne uzimajući u obzir prava izuzetno brojne
srpske manjine. Bio je to recept za građanski rat, do kog je
vrlo brzo i došlo. Kad se Jugoslavija raspala, Sjedinjene Dr-
žave su stale na stranu bosanskih Muslimana, uglavnom iz
svojih razloga kao velike sile. Klinton je ubedio Izetbegovi-
ća da odbaci Vens-Ovenov plan, čime je uništio svaku nadu
u miroljubivi dogovor i postavio osnov za strašni rat, koji se
okončao sporazumom ne mnogo različitim od tog plana, sem
što su nade u miroljubivu obnovu sada neuporedivo dalje.
Zapadni intelektualci stvaraju o svemu ovome mitologiju ko-
ja služi samo njihovim sopstvenim sebičnim interesima, u či-
je tančine ovde svakako ne možemo zalaziti.lxxxvi

Čomski se nije ustezao da kaže šta misli o tome kako se izvešta-

valo o pojedinim događajima ili, što je ponekad još važnije, o
tome kako se o pojedinim događajima nije izveštavalo u mejn-
strim medijima. Jedan od primera je etničko čišćenje u Hrvatskoj
1995. godine. Premda je to bilo najveće etničko čiščenje u jugo-
slovenskim ratovima, uglavnom se ignoriše i neretko se kvalifiku-
je kao legitimna vojna operacija.
 Noam Čom ski: J U G 0 S L A V I 3 A - M ir, ra t i ra s p a d

Jedan od najkontroverznijih slučajeva, međutim, jeste Sre-

brenica. Masakr u Srebrenici okvalifikovan je kao „genocid", do
te mere da Haški tribunal upotrebljava tu kvalifikaciju u nekoli-
ko svojih presuda, čime nudi novo tumačenje definicije genocida
iznesene u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina geno-
cida iz 1948. godine. U člancima i intervjuima prezentovanim u
ovom poglavlju, Čomski upozorava i na važne istorijske implika-
cije ukoLiko se kvalifikacije kao što je „genocid" zadrže u vezi sa
zlodelima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije za vreme su-
koba 90-ih godina.
U oba ova slučaja, kao i u slučaju NATO bombardovanja te-
ritorija bosanskih Srba, Čomski je pokušao da razume i protuma-
či te događaje u kontekstu čitavog lanca događaja jugosloven-
skih ratova, kao i u kontekstu šire politike Evrope i SAD u to vre-
me. Ovaj metod omogućio je Čomskom da izvuče zaključke koji se
značajno razlikuju od mejnstrim diskursa. Čomski objašnjava:

Taj masakr se, bez obzira na razmere, teško može upotrebiti

kao opravdanje za NATO intervenciju, mada bi se, pretposta-
vljam, mogao navesti kao osuda nečinjenja NATO-a, a pogo-
tovo odbijanja SAD da pošalju trupe zajedno s drugim pripad-
nicima Alijanse. Srebrenicu je branio samo jedan holandski
bataljon, a komanda NATO-a smatrala ju je neodrživom. Ho-
landska vlada sprovela je vrlo pažljivu istragu. Zaključili su da
Milošević nije imao pojma o masakru i da se zapanjio kad je
doznao činjenice, što potkopava optužnicu za „genocid" na
Tribunalu; u njihovom izveštaju navodi se i umešanost Klin-
tonove administracije, kao i Irana, dovođenjem radikalnih
islamskih mudžahedina da podrže njegovu stranu u građan-
skom ratu, čim je narušen zvanični embargo. Nedugo posle
masakra u Srebrenici i masovnog proterivanja Srba iz Krajine,
koje su ubrzo potom, imajući podršku SAD, izvršile hrvatske
snage, Klintonova administracija nadgledala je potpisivanje
Dejtonskog mirovnog sporazuma, izrazivši dobrodošlicu Milo-
ševiću i Tuđmanu (njegovom hrvatskom pandanu koji se po
svemu može porediti s njim) kao sudionicima tog događaja.
Odmah su postavljena neka ozbiljna pitanja koja se tiču odbi-
janja Sjedinjenih Država da podrži (veoma slične) Vens-Ove-
nove predloge koji su se razmatrali [1991. i] 1992, i njihovog
podsticanja Bosanaca da ih odbace u iščekivanju direktne
jSOLUCUA I DISOLUCIJA

podrške Sjedinjenih Država, koja nikad nije došla; i toga da li

su ne samo Srebrenica, Krajina i druga zlodela nego i svi po-
koLji u međuvremenu mogli biti izbegnuti.Ux)<V11

dugoslovenski ratovi s početka devedesetih bili su uvod u dece-

nije nestabilnosti, političkih i ekonomskih kriza koje nastavljaju
da muče region. Trauma devedesetih trajno će uticati na način
tumačenja celokupne jugoslovenske baštine u svim bivšim jugo-
slovenskim republikama.
 SAD,

D a v o r Džalto: Još se vode rasprave i postoje brojne kontroverze u

vezi sa stvarnim uzrocima raspada Jugoslavije. Naravno, možemo
navesti unutrašnje i spoljne faktore. Neki tvrde kako je odgovorna
pre svega politička elita u jugoslovenskim republikama koja se pred
kraj Hladnog rata, zajedno s mnogim intelektualcima, okrenula na-
cionalizmu kao novom ideološkom gorivu ne b i li sačuvala položa-
je i proširila vlast. Neki drugi ukazuju na ulogu međunarodne za-
jednice. Šta vi m islite?
Noam Čomski: Meni je to izgledalo drugačije, više poput
onoga što je opisala Suzan Vudvord.^*™’’ Pre svega, tu je bilo
dejstvo Titove smrti, a onda i dejstvo neoliberalne politike usto-
ličene u celom svetu, uključujući i zapadne zemlje, od uobičaje-
nog trojstva: MMF-a, Svetske banke i američkog Ministarstva fi-
nansija. Potonje dejstvo je u raznim zemljama manje ili više isto,
pa ako se danas pridružite protestima pokreta Okupiraj Volstrit,
videćete da se bune protiv dejstva tih programa na Sjedinjene Dr-
žave. Ako odete na Trg Tahrir u Kairu, tamo protestuju protiv nji-
hovog uticaja na Egipat. Slično je bilo i u drugim delovima sve-
ta. Zemlje koje su se najstrože pridržavale pravila, u Južnoj Ame-
rici, recimo, ili u subsaharskoj Africi, jesu one koje su najviše tr-
pele zbog izgubljenih decenija očekivanog rasta i razvoja. Južna
Amerika se konačno izvukla iz toga. Odbacili su neoliberalne me-
re i sada napreduju. Slične programe štednje (koje MMF, uzgred,
više ne odobrava) nameću sad u Evropi Svetska banka, Evropska
centralna banka i nemačke banke. Oni su vid klasnog rata koji
podriva socijalne države. Svrha im je da se postaraju da banke
budu dovoljno bogate, čime se sabotira uloga radne snage - ve-
oma standardna dejstva.
Isto je bilo s Jugoslavijom. Možete reći da su neoliberalne
mere bile prihvaćene u toj zemlji ili da im je ona bila podvrgnu-
ta, sve zavisi kako gledate na to. Osamdesetih su postojali pro-
grami za strukturno prilagođavanje, koji su potkopali mnoga do-
stignuća jugoslovenskog društva. Imali su uobičajene efekte cen-
tralizovanja bogatstva i moći, nanošenja štete opštoj populaciji,
eliminisanja državnih struktura, od kojih su mnoge bile korisne,
a mnoge i nisu. Simbol toga, neko koga je Zapad voleo više od

74
SAD, NEMAČKA I VERA U JUGOSLAVIJU

ikoga drugog, bio je Slobodan Milošević. Zbog politike koju je vo-

dio, on je sve do 1990. godine po svoj prilici bio istinski milje-
nik Zapada. Dabome, tu je bio problem nacionalizma, ali to je ta-
kođe zanimljiv fenomen. Pogledate li ankete sprovedene širom
Jugoslavije negde oko 1990, još je, rekao bih, velika većina po-
državala očuvanje federacije.

DDž: Slovenija i Hrvatska su prve proglasile nezavisnost od Jugo-

slavije. Kako sagledavate taj redosled događaja u širem evropskom
i međunarodnom kontekstu tog vremena?
NČ: Tako je, Slovenija je proglasila nezavisnost i to nije bio
naročito veliki problem. Oni su ionako bili deo Centralne Evrope.
Sukobi su potrajali samo nekoliko dana i, na neki način, prošlo
je glatko. Ali to što je uradila Hrvatska, to je već bilo nešto sa-
svim drugo.
Pre svega, tu je mnogo sećanja iz Drugog svetskog rata, po-
gotovo među srpskim stanovništvom. Proglašena nezavisnost Hr-
vatske smesta je dobila podršku Nemačke, što je takođe podsta-
klo sećanja na rat - nacisti i hrvatski fašisti bili su tesno pove-
zani. A Nemačka je očigledno samo nastojala da proširi svoj uti-
caj u krajevima u kojima je nekad tradicionalno dominirala. Nem-
ci u svojoj podršci hrvatskoj nezavisnosti nisu obraćali ni najma-
nje pažnje na prava srpske manjine u Hrvatskoj, što je veoma
značajno. Stoga je, normalno, JNA intervenisala i to je dovelo do
prvih sukoba. U stvari, neka od prvih zverstava počinili su Hrva-
ti i, kao što sam rekao, bilo je tu znatnog „prtljaga" u pogledu
sećanja na prošlost.
Veliko pitanje glasilo je kako će reagovati Evropa. Naravno,
Evropa je stala uz Nemačku, kao i obično - Nemačka je, najzad,
sila koja pokreće Evropu - što je značilo da podržavaju raspad i
izvestan sukob. A onda su izbili unutrašnji sukobi.
Sjedinjene Države su prvo stajale po strani i, štaviše, čak su
podržavale određene mere u pravcu jedinstvene Jugoslavije. Bilo
je predloga 1993, na primer Vens-Ovenov plan, koji su verovatno
mogli da razreše konflikt manje ili više mirnim putem, bez zver-
stava koja su usledila. Tada su se Sjedinjene Države umešale u
konflikt i sabotirale te napore. Vašington je očigledno hteo svoj
deo kolača, nije želeo da prepusti sve Evropi, pa se umešao, a po-
što je morao da stane na nečiju stranu, izabrao je Bošnjake. Klin-
ton je manje ili više navaljivao na Aliju Izetbegovića da ne

75
 Noam Čomskr. 3UGOSLAVI3A - Mir. r a t l raspad

prihvati predloženi sporazum, koji se, uzgred, nije mnogo razli-

kovao od sporazuma kojim se na kraju sve završilo. Posle svih zlo-
čina i ružnih reči, vrlo verovatno je mogao biti sastavljen još ta-
da, ali svi znamo šta je onda usledilo - sve više i više nasilja. Sa-
dašnje procene kreću se, čini mi se, na oko sto hiljada žrtava, od
toga šezdesetak hiljada Bošnjaka,7 mnogo zverstava, mnogo zlo-
čina.
Na primer, svi znaju za Srebrenicu, ali niko ne zna za prote-
rivanje iz Krajine,1**™ koje se dogodilo otprilike u isto vreme,
najveće etničko čišćenje u raspadu Jugoslavije. Međutim, iza to-
ga su stajale Sjedinjene Države. Počinioci su Hrvati, pa je zato
bilo u redu da se to zaboravi. Naposletku, u vojnom pogtedu, po-
sle Srebrenice i Krajine granice su bile manje ili više povučene,
pa su se Sjedinjene Države ponovo umešale, kako bi pratile sači-
njavanje sporazuma, koji je u suštini ratifikovao to postojeće sta-
nje. Kao što sam rekao, to se verovatno moglo uraditi još 1992.

DDž: Fokusirajmo se načas na ulogu Nemačke u raspadu Jugosla-

vije, o kojoj ste govorili. Vaš stav je daje Nemačka bila glavni pod-
strekač hrvatske nezavisnosti, te da se ostatak Evrope naprosto po-
veo za njom. To nije nešto što se često čuje u medijima ili od na-
učnika koji se bave bivšom Jugoslavijom. Želeo bih da vas pitam
koji je bio giavni interes Nemačke u podršci koju je pružila hrvat-
skoj nezavisnosti i tako raščistila teren za raspad Jugoslavije i kon-
flik t koji je usledio?
NČ: Interesi Nemačke na Balkanu sežu daleko u prošlost.
Kad je Hitler udario na njega, nije to bila nikakva nova ideja. Ne-
mačka jetam o oduvek bila uticajna. Mislim da je devedesetih na-
prosto pokušavala da obnovi svoj uticaj u tom delu Evrope, baš
kao što je danas pokretačka sila iza programa štednje koji uni-
štavaju Južnu Evropu.

DDž: Kako sagledavate sadašnja dešavanja? Kako vidite političku i

ekonomsku situaciju u Evropi? Jedan britanski član Evropskog par-
7 Prema najnovijim podacima nevladinih organizacija u regionu, ukupan broj
žrtava je oko 130.000; od toga, nešto manje od 98.000 otpada na BiH
(64.000 Bošnjaka, 24.900 Srba, 7.700 Hrvata i oko S00 „ostalih". To se do-
nekle razlikuje od podataka institucija RS, prema kojtma je ubijeno više od
30.000 Srba). (Prim. prev.)
SAD, NEMAČKA I VERA U JUGOSLAVIJU

lamenta nedavno je optužio upravo Nemačku za aspiraciju da za-

gospodari i uspostavi kontrolu nad čitavom Evropom.
NČ: Pa nije to nikakva tajna, niti je išta novo - to seže ve-
kovima unatrag. Evropljani više ne ratuju jedni s drugima. To se
u politikologiji naziva „demokratskim mirom". Reč je o konceptu
da demokratije ne zapodevaju ratove između sebe. Dakle, tačno
je da demokratske zemlje ne zapodevaju ratove između sebe ako
im je jasno da će, kad se sledeći put prepuste svojoj omiljenoj
igri međusobnog klanja, to značiti uništenje sveta. Dakle, Evropi
se 1945. prosvetlila pamet. Shvatila je: „Vekovima smo bili kraj-
nje divljačko i surovo mesto, ali to tako više ne sme", zato što je
kapacitet za uništenje dosegao takav nivo da će sLedeći rat izme-
đu Francuske, Nemačke i ItaLije biti ono na šta je Ajnštajn mislio
kad je odgovarao na pitanje: „Kakva će biti oružja upotrebLjena
u sLedećem ratu?" Parafraziraću ga malo: ,,Pa, to ne znam", od-
vratio je, ,,ali znam čime će se boriti u onom posLe toga - kame-
nim sekirama." Kad im je to doprLo do mozga, prestaLi su da se
tuku među sobom. Sada počinjavaju zLodeLa negde drugde.

* Intervju koji je Noam Čomski dao Davoru Džaltu 6. januara 2012. u

Kembridžu, Masačusets.

77
 Najviše oružja, najviše zlodela

r b mislim da su za ovaj konflikt u BiH odgovorne pre svega Sje-

dinjene Države. Situacija je verovatno dosegLa tačku kad više ni-
je Lako smisliti konstruktivno rešenje. Pre nekoLiko godina još su
postojale opcije. Međutim, sve što je učinjeno kad je započeo
raspad Jugoslavije takoreći nije moglo da ne dovede do ekstrem-
nog konflikta.
Mislim da odgovornost u ovom sLučaju ide pre svega Evropi
na dušu. Nemačka je insistirala na naglom raspadu JugosLavije,
bez ikakvih priprema. Štaviše, bila je spremna da, ako treba, sa-
ma poradi na tome, što znači da je Evropa morala da je podrži.
Insistiranje na hrvatskoj nezavisnosti, bez priznavanja činjenice
da postoji značajna srpska manjina, bilo je garancija rata. Bosna
je takođe priznata bez ikakve pripreme, a takođe je imala vrlo
brojnu srpsku i hrvatsku manjinu. Sve je urađeno tako da se mak-
simalno poveća mogućnost da nešto pođe naopako - i sve je po-
šlo naopako. Tako da je sad, u ovom trenutku, kad Ljudi traže ne-
ki konstruktivan predlog, veoma teško išta predložiti. Nije Lako
izboriti se s ovim problemom na istinski konstruktivan način.
Takođe, ne stažem se s preovLadavajućim mišLjenjem koje se
često čuje u medijima, da su isključivo Srbi „ubice i silovatelji",
i tome slično. U ovakvim konfliktima, oni koji počinjavaju najvi-
še zlodela su oni koji imaju najviše oružja. A kako Srbi u ovom
konfliktu imaju najviše oružja, počinjavaju i najviše zLodela.
Predlagano je nekoLiko vojnih opcija u ciLju zaustavLjanja
nasilja, ukLjučujući i snabdevanje oružjem i potencijaLnu vojnu
intervenciju Zapada. Povećati nasilje, recimo, stanjem aviona da
bacaju bombe, moglo bi imati nepredvidive posledice. Uzmimo
moguću reakciju Rusije. Nije nikakva velika tajna da u Rusiji po-
stoji davnašnja tradicija spasavanja Srba, od Turaka, na primer, i
u još mnogo sličnih sLučajeva. Prisutna je velika zabrinutost, po-
gotovo u nacionaLističkim i vojnim krugovima u Rusiji, u vezi s
raspadom Sovjetskog Saveza, poniženjem Rusije i tako dalje. Sa-
svim je moguće da se ruski takozvani dobrovoljci već bore rame
uz rame sa Srbima. Pretpostavimo da dođu doLe noseći na leđima
taktičko nuklearno oružje, odmah na um pada mnogo gadnih
mogućnosti. Ili pretpostavimo da neka vrsta međunarodne

78
NAJVIŠE ORUŽJA, NAJVIŠE ZLODELA

intervencije podstakne Srbe na nekakve očajničke, nasilne po-

stupke, što nije ništa neuobičajeno. Možda odluče da krenu na
Kosovo, što bi moglo navesti Turke da se umešaju, i onda bismo
imali Balkanski rat. Sve su to moguče postedice direktne inter-
vencije i ne bi se smele shvatiti otako.

* Zasnovano na odgovorima Noama Čomskog na pitanja Fila Donahjua i

Vladimira Poznera o ratu u Bosni i Hercegovini, u P o z n e r & D o n a h u e ,
CNBC, april 1993.

79^
 Otvoreno pismo Gardijanu

Ovo je otvoreno pismo nekima od Ljudi s kojima sam razgovarao

o intervjuu u Gardijanu od 31. oktobra, na osnovu elektronske
verzije, koju sam jedino i video. Neko mi je upravo poslao prime-
rak štampane verzije i sad mi je jasno zašto su moji prijatelji u
Engleskoj, koji su mi i pisali, toliko Ljuti.
Neprijatno je i pomalo zamorno zadržavati se na ovoj temi,
a tu je i moje pravilo da ne reagujem na lične napade na mene,
sem ako mi to ne zatraže, ali u ovom slučaju postoji i određeni
opšti interes, pa možda nije loše da iznesem ono što većina či-
talaca nikako nije mogla znati. Opšti interes sastoji se u tome da
štampana verzija otkriva veoma impresivan napor, koji je oči-
gledno iziskivao brižljivo planiranje i rad, da se konstruiše poku-
šaj defamacije koja je škoLski primer svog žanra. Već samo zato
je posredi opšti interes.
Zatim, možda će ovo poslužiti kao upozorenje svima koje
Gardijan zamoli za intervju i koji slučajno naginju ka kritičkom
kraju raspona mišLjenja odobrenog od uredništva. Upozorenje je
sLedeće: ako prihvatite intervju, vodite računa i pobrinite se da
govorite u diktafon vidljivo postavljen pred vas. To može da ome-
te nečiju nameru da vas obmane, a ako ni to ne uspe, makar će-
te imati snimak. Trebalo bi da dodam da sam za sve ove deceni-
je dao verovatno hiljade intervjua novinarima iz svih krajeva sve-
ta, aLi da mi ta misao nikada pre nije paLa na pamet. Sve dosad.
Iz elektronske verzije biLo je očigledno da je reč o besram-
nom novinarskom postupku. To je jasno čak i iz unutrašnjih do-
kaza. Reporterka je očigledno imaLa vrLo određen plan: da foku-
sira pokušaj defamacije na moje poricanje masakra u Srebrenici.
Na osnovu karaktera onoga što se dogodiLo, teško je posumnjati
da je dobiLa baš taj zadatak. Kad nisam Legao na rudu, naprosto
je izmislila to poricanje, u više navrata, zajedno s još nekim iz-
mišljotinama. Središnji deo intervjua bilo je baš to, opisivanje
mog navodnog stanovišta, a pogotovo da je „priča o 'masakru' u
Srebrenici za vreme rata u Bosni verovatno preterivanje. (Čomski
koristi znake navoda da omalovaži ono s čime se ne sLaže, što,
barem u štampi, ume da zvuči manje učenjački a više tinejdžer-
ski prezrivo; ono, kao, Srebrenica nije biLa masakr, ali uopšte.)"

8o
OTVORENO PISMO GARDIJANU

Lako je vidljivo da ni ja, a ni drugi Ijudi, ne govorimo sa

znacima navoda, pa tako pozivanje na moju tvrdnju da „Srebre-
nica nije bila masakr, ali uopšte", prikazano s izrazom „masakr"
pod navodnicima, mora da je na osnovu toga što se taj izraz, ta-
ko pod navodnicima, nalazi negde odštampan - te je otud „tinej-
džerski prezriv", a ujedno i sraman. To za sobom povlači logično
pitanje: gde je to odštampan i da li je igde odštampan? Iz pisa-
ma koja sam dobio znam da su brojni novinari i drugi Ijudi zatra-
žili od autorke intervjua i relevantnih urednika da navedu izvor,
te da je to dočekano ćutanjem - iz jednostavnog razloga: takav
izvor ne postoji i oni to znaju. Štaviše, kao što je istakao Medi-
ja Lens, svakom novinaru je dovoljna petominutna pretraga na
internetu pa da pronađe mnogo mesta na kojima sam masakr opi-
sao kao masakr, nikad sa znacima navoda. I to je samo po sebi
kraj priče. Preskočiću ostatak, koji takođe brzo pada usled nedo-
statka bilo kakvih dokaza.
Mnogo zanimljiviji je, međutim, urednički doprinos. Jedna
ilustracija nalazi se zapravo u elektronskom izdanju. Reagovao
sam veoma kratkim pismom, koje je iz nekog razloga završilo kod
ombudsmana, koji me je obavestio da moram izbaciti reč „izmi-
šljotina". Moje okrnjeno pismo, u kom izjavljujem da ne preuzi-
mam nikakvu odgovornost ni za šta što mi se pripisuje u članku
objavljeno je skupa s dirljivim pismom žrtve, koja je izražavala
opravdano ogorčenje pri pomisli da ja ili bilo kod drugi može za-
stupati stavove izmišljene u Gardijanovom članku. Na stranu to što
su objavili ta dva pisma jedno pored drugog, ali naslov koje je
uredništvo tu stavilo glasio je: „Spor oko Srebrenice". Uredništvo
vrlo dobro zna da, pošto se izmišljotine iz njihovog članka sklo-
ne, nema nikakve rasprave ni neslaganja u vezi sa Srebrenicom.
Štampana verzija otkriva koliko je ova defamacija brižljivo
smišljena i zašto može da posluži kao školski primer svog žanra.
Najava intervjua na naslovnoj strani glasi: „Noam Čomski najve-
ći intelektualac?" Na to pitanje odgovoreno je upadljivo označe-
nim pitanjem i odgovorom, smeštenim iznad samog intervjua.

P: Kajete li se što ste podržavali one koji kažu da je tvrdnja

o masakru u Srebrenici preterivanje?
0: Kajem se samo što nisam bio izričitiji u tome.
 Noain Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, fat i raspad

Tako izdvojeno i odštampano velikim slovima, ne može da se ne

vidi, i citiraće se zasebno (što je već slučaj). Takođe, odlično re-
zimira suštinu agende.
3edina mana je što se to nije dogodilo. Istina glasi da sam
rekao, i opširno objasnio, da se kajem što nisam bio izričitiji u
svom protivljenju odluci švedskog izdavača da povuče knjigu Da-
jane (ne „Dajen", kako su napisali u Gardijanu) Džonston posle
žestokih napada kojima ju je obasula švedska štampa. Broksova8
je po svoj prilici znala, mada sam se ja u svakom slučaju posta-
rao da objasnim, da postoji izvor informacija o mojoj umešano-
sti u ovu aferu: otvoreno pismo koje sam napisao izdavaču, po-
što su mi urednici koji su se protivili toj odluci i prijatelji novi-
nari poslali optužbe iznesene u švedskoj štampi koje su bile
osnov za povlačenje knjige. U tom otvorenom pismu, koje se mo-
že naći na internetu (i jedini je izvor tih informacija), nabrojao
sam optužbe jednu po jednu, proverio njihovu tačnost naspram
navoda u knjizi, i ustanovio da rangiraju od veoma pogrešno
predstavljenih činjenica do potpune izmišljotine. Potom sam iz-
neo stav - a isto ću reći i sad - da je potpuno pogrešno povući
neku knjigu iz knjižara zbog optužbi u štampi (i to lažnih) da ni-
je u skladu s odobrenom doktrinom. I zaista se kajem što „nisam
bio izričitiji u tome" - da ponovim ono što je Broksova uspela da
citira bez greške. U intervjuu nijednog trenutka nije bilo reči o
tome šta je Džonstonova rekla ili nije rekla u vezi sa Srebrenicom,
što je u svakom slučaju potpuno irelevantno, barem svima onima
koji makar malo uvažavaju slobodu govora.
Članak je potom okružen nizom fotografija. Ostavimo zasad
po strani fotografije iz detinjstva i počasni doktorat - uključen
bez ikakvog očiglednog razloga sem, možda, da podstaknu pred-
stavu koju je reporterka pokušala da dočara, o bogatom elitisti,
licemeru koji govori Ijudima kako da žive (navodim njen komen-
tar, koji je valjda trebalo da zvuči pametno, a za koji sam sasvim
siguran da se ne nalazi na traci). Pored toga, tu su tri fotografi-
je koje prikazuju moj stvarni život. Izbor je zanimtjiv, a natpisi
ispod fotografija još zanimljiviji.
Na prvoj „razgovaram s novinarom Džonom Pildžerom" (koji
nije prikazan, ali hajde da im poverujemo na reč da se on zaista

8 Ema Broks, novinarka Gardijana i autorka spornog intervjua s N. Čomskim.

(Prim. prev.)
DTVORENO PISMO GARDIJANU

nalazi na originalu fotografije). Na drugoj je moj „susret sa Fide-

lom Kastrom". Treća - i najzanimljivija - jeste fotografija mene ,,u
Laosu, na putu za Hanoj, da držim govore Severnovijetnamcima".
To je moj život: odavanje počasti komunjarama i renegatu
po kome je nastao izraz „pildžerisanje", izmišljen od novinara be-
snih zbog njegovog britkog i hrabrog izveštavanja, i svesnih da
mu ne mogu ništa sem da mu se rugaju.9
Budući da neću da se bavim nagađanjima, prosudite sami o
ulozi koju Pildžer igra u fantazijama uredništva Gardijana. A iz-
bor fotografije zanimljiv je i zbog još ponečega. Tačno je da sam
imao nekoliko susreta sa Džonom, mnogo manje no što bih vo-
leo, pošto smo obojica veoma zauzeti. Moguće je da nas je neko
nekad i fotografisao. Mora da nije bilo lako pronaći baš ovu fo-
tografiju, pod pretpostavkom da nije montirana, među bezbroj-
nim fotografijama na kojima se vidi kako razgovaram s bezbroj-
nim drugim Ijudima. A namera je veoma jasna.
Pređimo na sliku s Kastrom. U ovom slučaju reč je o stvar-
noj, iako kropovanoj fotografiji. Kao što urednici zacelo znaju -
ukoliko su oni koji su locirali ovu fotografiju potrošili dva minu-
ta na istraživanje - ostali na slici (osim moje supruge) su, poput
mene, učesnici godišnjeg skupa međunarodnog udruženja nauč-
nih radnika koji proučavaju Latinsku Ameriku, s nekoliko gostiju
iz inostranstva. Taj godišnji skup slučajno se održavao u Havani.
Poput svih ostaLih, bio sam u grupi koju je primio Kastro. Kraj
druge priče.
Okrenimo se sada trećoj slici, iz 1970. godine. ELement isti-
ne gLasi da sam zaista bio u Laosu i da sam odatLe putovao u Ha-
noj. Činjenice o tim putovanjima je lako utvrditi. Oba sam iscrp-
no opisao u dva članka u New York Review o f Books, a posle su se
ti čLanci našli i u mojoj knjizi U ratu s Azijom (In War with Asia,
1970). Uredništvo Gardijana može lako doći do nje, budući da je
nedavno reizdata. Žele li da budu prvi koji će dovesti u pitanje
njen sadržaj (za razliku od recenzenata u tako radikalno senzaci-
onalističkoj štampi kao što je žurnat Kraljevskog instituta Među-
narodna politika (International Affairs)), svaki će ga novinar vrlo
Lako verifikovati: dovoljno je da kontaktira s dve osobe koje su
mi sve to vreme bile saputnici; jedna je tada bila profesor eko-
nomije na Kornelu, a druga sveštenik Ujedinjene Hristove crkve.

9 Džon Pildžer je jedan od najcenjenijih svetskih novinara i dokumentarista.

Vid. npr. http://www.pecat.co.rs/2010/12/dzon-pildzer-moral-i-istina-nisu-
saputnici-velike-m oci/. (Prim. prev.)
Obe osobe će se rado odazvati. Iz njihove priče, jedne jedine ko-
ja postoji, urednik će doznati da sam se u Laosu bavio subverziv-
nim aktivnostima poput provođenja mnogo vremena u izbeglič-
kim logorima, u razgovoru s tim nesrećnim Ijudima koje je ,,taj-
na vojska" CIA upravo oterala iz Doline tegli, pošto su dve godi-
ne trpeli verovatno najžešće bombardovanje u istoriji, koje nije
imalo gotovo nikakve veze s Vijetnamskim ratom. A u Severnom
Vijetnamu sam najviše vremena zaista proveo radeći ono zbog če-
ga su me i pozvali: držeći predavanja i učestvujući u raspravama
na sve moguće teme o kojima išta znam, i sve to u bombardova-
nim ruševinama Politehničkog instituta u Hanoju, tamošnjem na-
stavnom osoblju koje je uspelo da se za vreme pauze u bombar-
dovanju vrati u Hanoj i jedva je čekalo da čuje šta ima novo u
njihovim naučnim oblastima, kojima godinama nije imalo pri-
stupa.
Ostatak putovanja ,,u Hanoj da držim govore Severnovijet-
namcima" jeste izmišljotina Gardijana. Oni koji obilaze ultrade-
sničarske klevetničke sajtove mogu da lociraju verovatni izvor te
ingeniozne izmišljotine, ali čak ni ta apsurdna priča ne ide ni slu-
čajno tako daleko kao ono što su smislili urednici Gardijana i što
je novi dodatak obimnoj literaturi opanjkavanja svih koji zabasa-
ju izvan odobrenih granica.
Eto, to je moj život: divljenje komunjarama i groznim Ijudi-
ma poput Džona Pildžera. Sasvim nezavisno od obmane u natpi-
sima ispod slika, zamislite koliko je truda i brige bilo potrebno
da se ove fotografije dovitljivo udese tako da formulišu odgovor
na pitanje s naslovne strane.
Impresivno delo i, kao što rekoh, koristan primer za prouča-
vanje umeća defamacije i onih koji se njime bave. Ujedno, može
biti, i korisno naravoučenije za sve od kojih ovaj časopis možda
zatraži intervju.
Uzgred, ovo je samo deo. Ostatak je uglavnom ono što biste
i očekivali da pročitate u tabloidnom listu koji se bavi filmskim
zvezdama, poznat iz sličnih izvora i stoga nimalo zanimljiv.

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, „Open Letter to the G u a r-

d i a n ", Z N e t ,
November 13, 2005.
0 masakru u Srebrenici

U teoriji, Srebrenica je bila zaštićena baza, u koju niko nije mo-

gao da uđe. Muslimanske snage koristile su je kao bazu za napa-
de na okolna srpska sela, što nisu ni pokušavale da sakriju. Je-
dan starešina paravojnih formacija hvalisao se novinarima kako
šalje svoje jedinice u srpska sela, gde odsecaju Ijudima gtave i
muče ih, posle čega se vraćaju u zonu bezbednosti.xc 0 tome se
pisato i u Sjedinjenim Državama.xa Pa, znate šta, bilo je više ne-
go jasno da će pre ili posle doći do reakcije na ovo. E sad, šta je
zapovednik uradio: povukao je svoje paravojne jedinice, a kad su
Srbi reagovali i došli, iznenadili su se videvši da nema vojne od-
brane i onda su počinili mnoga zlodela.
Dakte, to se često naziva genocidom. Ja ne koristim mnogo
reč „genocid" i ne smatram da se ona pravilno upotrebljava. Na-
čin na koji se upotrebljava liči mi na neku vrstu poricanja Hoto-
kausta. Hoću da kažem, ako kažete da je „genocid" ako neko ubi-
je grupu tjudi koje mrzi, time omatovažavate žrtve Hotokausta.
Ako neko ubije, recimo, dve hitjade muškaraca u selu, pošto je
dozvolio ženama i deci da odu - štaviše, smestio ih je u kamio-
ne i odvezao odatle - to nije genocid. Stravično je, ati nije ge-
nocid.
U slučaju Srebrenice, o brojkama se još raspravtja. Najviše se
kreću oko osam hiljada. Međutim, kad neprijatelj počini neko
zverstvo, ulaže se ogroman napor da se pronađe svaka kost, da
se urade DNK analize, kako bi se dobio najveći mogući broj. Kad
mi počinimo zverstvo sličnih razmera, niko ga i ne istražuje. Mi-
stim da bi trebato reći istinu o tome, a istina glasi da to jeste bi-
lo zverstvo, ali ni stično onome što se tvrdilo u, recimo, britan-
skoj štampi.
Isto važi i za logore.XC11 To je takođe zanimtjiva priča. Bito
je nekoliko takvih logora. Prvi je istraživao reporter Gardijana
[Ed] Viljami, kao i neki TV reporteri s ITN-a,XC111 i opisati su taj lo-
gor kao zarobtjenički.xclv Ako ste čitali te reportaže, onda znate
da su nagtašavale da tjudi nisu biti primorani da ostanu u tom to-
goru, da su mogti da odu ako žele. Tako su glasila svedočanstva
očevidaca. Priča se kasnije promenila. To je postao Aušvic. Uz-
gred, isti novinar je izvestio da je to neka vrsta Aušvica u Evropi.
 Noam Čomski: 3 U G O S L A V IJ A - M ir r ra t i ra s p a d

Priča se promenila, ne na osnovu novih dokaza nego naprosto za-

to što se promenilo raspoloženje.
Postojale su male novine pod nazivom LM.XCWNjihova redak-
cija poslala je u logore svog fotografa, koji je snimio fotografije
i u suštini potvrdio prvobitnu priču.xcv1 Zanimljivo je šta se dalje
dešavalo. ITN - i Gardijan s njim - obrušili su se na LM. Uzdali su
se u krajnje skandalozne britanske zakone protiv kleveta i uvre-
da, koji velikoj korporaciji omogućavaju da nagomilavanjem sud-
skih troškova dovede malu novinsku kuću do bankrotstva. Usle-
dila je opšta euforija, jer, divno, uspeli smo da izbacimo iz posla
male novine koje su objavile nešto što nam se nije dopalo.
A onda se nešto dogodilo. Filip Najtli, jedan od najpoštova-
nijih novinara u svetskim razmerama i sasvim svakako ovde, po-
gledao je sve to malo pobliže.XCV11 Najtli je objavio veoma cenje-
na dela, a njegovo interesovanje sezalo je unatrag čak do Špan-
skog građanskog rata. Analizirao je fotografiju i zaključio da je
analiza LM verovatno bila ispravna. Takođe, napisao je veoma za-
nimljiv članak upućen britanskim novinarima, u kom je rekao ka-
ko bi trebalo da nauče nešto o slobodi štampe. Mislim da ni nje-
gova analiza ni članak nisu objavljeni.10

* Zasnovano na odgovorima Noama Čomskog u razgovoru s Džonatanom

Fridlandom na temu spoljne politike SAD, Britanska biblioteka, London,
19. mart 2013.

10 Phillip Knightley (1929-2016) bio je australijski novinar, kritičar i pisac

dokumentarne proze. Predavao je novinarstvo na Univerzitetu u Linkolnu, u
Engleskoj, a uža specijalnost biti su mu medijska propaganda, ratno
izveštavanje i obaveštajne službe. (Prim. prev.)

86
Treći deo____
KOSOVSKA KRIZA
Kosovo: drama u više činova

Davor Džalto

Kosovska kriza i NATO bombardovanje Savezne Republike Jugo-

slavije 1999. godine bili su poslednji činovi u procesu dezintegra-
cije Jugoslavije dugom deceniju. Rat koji je NATO pokrenuo pro-
tiv SRJ bio je jednostrana akcija, izvedena bez odobrenja Saveta
bezbednosti UN-a. Ovo je podeLilo međunarodnu zajednicu u po-
gledu Legitimnosti takve intervencije i njenih stvarnih ciljeva.
U kontekstu interesa Noama Čomskog za region, problem
Kosova i događaji koji okružuju rat NATO-a protiv SRJ predsta-
vljaju najpodrobnije analizirani segment jugoslovenske slagaLice.
Čomski je pažljivo pratio događaje od početka bombardovanja i
više od decenije nastavLja da diskutuje o bombardovanju i njego-
vim posLedicama. U tekstovima u ovom poglavLju bavi se raznim
pitanjima, kao što su uzroci intervencije, stvarni tok događaja,
izveštavanje medija, uticaj bombardovanja na budućnost regio-
na, kao i paralele između kosovske krize i širih međunarodnih pi-
tanja poput doktrine „prava na odbranu", pitanja pravde i mora-
la u međunarodnim odnosima, međunarodnom zakonu itd.
Značaj angažovanja Čomskog u ovim pitanjima sastoji se u
tome da je uspeo da formuLiše, još za vreme intervencije 1999,
alternativna tumačenja uzroka krize i da pokaže nedoslednosti u
načinu na koji se vojna kampanja predstavLjala i opravdavaLa u
mejnstrim medijima i akademskom diskursu. Takođe, ukazao je na
činjenične greške (poput obrnute hronologije događaja) koje su
preko medija ušle u mejnstrim i tako postale osnova za Legitimi-
zaciju bombardovanja.
Kao što je istaknuto u prethodnim poglavljima, Kosovo i Me-
tohija nisu ni pre krize 90-ih biLi baš uzor miroljubive koegzisten-
cije. Etničke tenzije postojale su još pre Drugog svetskog rata i
nastaviLe su se za vreme Titove vlasti, s razLičitom učestaLošću i
nivoom intenziteta. Situacija je postala naročito složena osam-
desetih i devedesetih godina prošlog veka, kad su se pitanja ti-
pična za Kosovo i Metohiju dodatno zakompLikovala usLed pro-
blema s kojima se JugosLavija suočavala kao ceLina. Složenost

89
 Nnam fnrm ki- .lllfiO S L A V I.IA - M ir, ra t i ra<pari

situadje u pokrajini bila je rezultat više faktora, poput loše eko-

nomske situadje, izmenjene demografije, separatističkih tenden-
dja među segmentima albanske populadje i polidjske opresije,
što je sve dolivalo ulje na vatru etničkih tenzija.
Uprkos znatnoj količini novca koja se ulivala u pokrajinu za
vreme Titove vlasti (kao deo šire jugoslovenske politike pomoći
siromašnijim delovima zemlje), Kosovo i Metohija ostali su naj-
nerazvijenija oblast jugoslovenske federacije.XCV111 Izuzetno viso-
ka stopa nezapostenosti (najmanje dva i po puta veća od save-
znog proseka),xclx visoke lične zaduženosti i loši ekonomski re-
zultati nalazili su se među faktorima koji su doprineli porastu et-
ničkih tenzija. Situaciju su dodatno komplikovale mere štednje
primenjivane u SFRJ 80-ih,111 2koje su naročito pogađale najsiro-
mašnije regije.
Drugi važan faktor bila je izmenjena demografska slika Ko-
sova i Metohije. S najvišom stopom nataliteta u Jugoslaviji i
Evropi, etnički Albanci sačinjavali su 1981. godine 77,4 odsto
stanovništva Kosova i Metohije (naspram 68,5 odsto 1948), a taj
procenat je samo nastavljao da raste.c12 Drugi faktor koji je do-
prineo promeni demografske slike Kosova i Metohije bila je
migracija kosovskih Srba, što iz ekonomskih razloga, što iz razlo-
ga bezbednosti. Srpska manjina na Kosovu osećala se ugroženom
u pretežno albanskom okruženju, a prijavljeni su i slučajevi

11 Tokom 1982. godine Krajgerova komisija (radna grupa na čijem čelu je bio
Sergej Krajger, a u kojoj su se pored potitičara nalazili ekonomisti, pravni-
ci, potitikolozi i sociolozi) predtožila je Dugoročni program ekonomske sta-
bilizacije - koji nikada nije primenjen do kraja. Zaktjučak komisije je bio da
„nagomilanim probtemima u privredi i društvenim protivrečnostima" [eufem-
izam za „duboku krizu"] treba rešiti dubokim zahvatima u strukturu privrede
i u postojeće društvene odnose. (Ibrahim Latifić, Jugoslavija 1945-1990,
razvoj privrede i društvenih delatnosti, 19-97.)
12 Zanimtjivo je da je stopa nataliteta Albanaca na Kosovu, pored svih
objašnjenja kako je to posledica siromaštva, neukosti i tradicije, bita neu-
poredivo veća od stope nataliteta Albanaca u Atbaniji. Tako dr Gavro
Marjanović piše: „Upoređivanje kretanja atbanskog stanovništva na Kosmetu
i u NR Atbaniji poste Drugog svetskog rata pokazuje: 1. da prirodni priraštaj
stanovništva atbanskog porekta na Kosovu i Metohiji premašuje prirodni
priraštaj stanovništva u NR Atbaniji; 2. da u periodu 1960-1988, dakte za 28
godina, broj stanovnika u NR Albaniji još nije ni udvostručen, dok se u
poslednje 43 godine broj Atbanaca na Kosovu i Metohiji povećao za celih
495%!" (Potitika, 6. decembar 1988.) Dostupno na www.helsinki.org.rs/ser-
bian/doc/0djeci%20-%20Kosovo.doc. (Prim. prev.)

90^
KOSOVO: DRAMA U VIŠE ČINOVA

ispoljavanja mržnje prema kosovskim Srbima i povremenog nasi-

Ija prema njima.ci
Prva masovna manifestacija nacionalizma u posletitovskoj
Jugoslaviji biti su albanski nemiri 1981. Protesti su započeli
zbog, u suštini, socioekonomskih problema, ali ubrzo su prerasli
u politička previranja na kojima su se iznosili zahtevi za prome-
nom statusa Kosova i Metohije u jugoslovenskoj federaciji. Ti
zahtevi kretali su se od traženja da se pokrajini dodeli status ju-
goslovenske savezne republike, pa sve do pune nezavisnosti i čak
izgleda na ujedinjenje s Albanijom.01 Pošto su se protesti širili,
savezna vlada reagovala je tako što je proglasila vanredno stanje
i poslala tenkove i policiju da siLom uguše nemire. Kao rezultat
toga, mnogi etnički Albanci s Kosova i Metohije izbačeni su iz
članstva u Savezu komunista Jugoslavije, a preduzete su i mere
protiv svih koji su proglašeni separatistima. Tenzije su posle to-
ga samo eskalirale.
U narednim godinama, predstavnici kosovskib Srba tražili su
od državnih vlasti da preduzmu mere kako bi zaštitile Srbe, spre-
čile diskriminaciju, poboljšati prava Srba u pokrajini i preokrenu-
li trend iseljavanja. Očekivanja kosovskih Srba koincidirala su s
pojavom i usponom Slobodana Miloševića u političkom životu Sr-
bije sredinom i potkraj osamdesetih godina prošlog veka.
Važna epizoda bila je Miloševićeva poseta Kosovu 1987, kad
se nalazio na čelu Saveza komunista Srbije. Premda je pozivao na
bratstvo i jedinstvo među svim „građanima" i izražavao nominal-
no protivljenje podelama po etničko/nacionatnoj liniji, osvojio je
simpatije kosovskih Srba izražavanjem podrške njihovim zahtevi-
ma i javnim kritikovanjem poticijskog nasilja prema srpskim de-
monstrantima.C111
Mitošević se na Kosovo vratio 1989, kao predsednik Srbije.
Dvadeset osmog juna obratio se mnoštvu (procenjuje se da je u
masi okupljenoj na Gazimestanu bilo oko milion tjudi) u sklopu
obeležavanja šeststote godišnjice Kosovskog boja (1389), koji ima
poseban, simbolički značaj u srpskoj istoriji.13 Milošević je iskori-
stio pritiku da pokrene narod apelujući na njegova patriotska ose-
ćanja. Premda je isticao značaj prevazitaženja međunacionalnih
tenzija, miroljubivog suživota i datjeg razvoja i modernizacije

13 Transkript Miloševićevog govora na Gazimestanu dostupan na http://www.pe-

cat.co.rs/20 11/06 /g o vo r-slob odana-m ilosevica-na-gazim estanu-19 89 -
godine/. (Prim. prev.)

9'
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirf rat i raspad

Srbije i Jugoslavije, masa je krajnje oduševljeno pozdravila nje-

govo pominjanje srpskog nacionalnog ponosa, nacionalnog je-
dinstva i nacionalne istorije. Pored političkog rukovodstva, inte-
lektualna i crkvena elita takođe su eksploatisale simbolizam Ko-
sova i jubilej 1989. da mobilišu i homogenizuju srpsko društvo.
Kao odgovor na secesionističke ambicije i kao način da učvr-
ste Miloševićevu popularnost, srpske vlasti preduzele su u razdo-
blju 1989-1990. korake usmerene ka ograničavanju i ukidanju
autonomije pokrajine. Sve lošiji status pokrajinske autonomije i
različiti vidovi pritiska protiv onih koji su smatrani „nelojalnim"
građanima (između ostalog, otpuštanje s posla, politički motivi-
sana hapšenja i suđenja, itd.) doveli su do eskalacije nacionali-
zma među kosovskim Albancima. To će pak promeniti početne
zahteve za nezavisnost unutar Jugoslavije u zahteve za nezavi-
snost od Jugoslavije.
Tokom ranih devedesetih, kosovski Albanci oformiće paralel-
ne institucije (na Kosovu i u inostranstvu), namenjene da u što
je moguće većoj meri umanje zavisnost od institucija srpske dr-
žave. Ipak, pokrajina nije bita nastanjena pretežno kosovskim Al-
bancima već „Albancima Kosovarima14 iz dijaspore, koji su posta-
ti najradikalniji deo zajednice Albanaca na Kosovu"civ i koji su
naposletku stvorili Oslobodilačku vojsku Kosova (Ushtria £lir-
imtare e Kosoves-UQK (UČK), u datjem tekstu OVK).
OVK, sa bazom u Švajcarskoj, početa je da planira i izvodi te-
rorističke napade, isprva usmerene pre svega na srpsku policiju,
da bi potom proširila aktivnosti i na napade na srpske i („neto-
jatne") albanske građane.cv Oružani okršaji sa srpskom policijom
eskalirali su tokom 1997. i 1998, kad je OVK počela da koristi se-
vernu Albaniju kao svoju bazu.cvi Kako izgleda, gtavni izvor fi-
nansija za njihovu aktivnost bita je trgovina drogom, kao i naro-
čiti fond nazvan „Domovina zove", koji je osnovata OVK uz podr-
šku atbanske dijaspore."cvil Oružani sukobi podstakli su u razdo-
blju 1996-1999. novi talas iseljavanja Srba s Kosova i Metohije u
centralnu Srbiju.

14 Stanovnik Kosova na srpskom jeziku zove se Kosovac, a na albanskom

Kosovar. U Fjator shqip serbokroatisht/Albansko srpskohrvatski rečnik, autora
Abdulaha Zajmija, Mehdi Bardija, Sulejmana Drinija, Ljatifa Muljakua, Ganija
Ljubotenija i Sitkija Imamija (Albanološki institut u Prištini, 1981. pp. 456).
(Prim. prev.)

92
KOSOVO: DRAMA U VIŠE ČINOVA

Eskalacija napada od OVK dovela je do eskalacije nasilja od

srpske policije. Srpske vlasti pokrenule su ne samo širi policijski
pohod na pripadnike i pristaše OVK nego i različite represivne
mere protiv albanskih civila, poput „neosnovanog hapšenja, za-
tvaranja, fizičkog maltretiranja, nezakonitog pretresa i egzekuci-
ja bez suđenja".CV111 To je pak samo produbilo međuetničke ten-
zije i nepoverenje.
Eskalacija sukoba 1998. i odbijanje predstavnika srpske i ju-
goslovenske vlade da prihvate ultimatum koji je Kontakt grupa
postavila u Rambujeu (u februaru 1999) i potom u Parizu (u mar-
tu 1999), iskorišćeni su kao obrazloženje za početak bombardo-
vanja 24. marta 1999. godine. Razlozi za napad NATO-a često se
prikazuju kao „humanitarni", utemeljeni u „obavezi da štite". Ti
izgovori tema su opširne diskusije u tekstovima objavljenim u
ovom pogtavlju. Komplementarno analizama Čomskog, neki nauč-
nici pokušali su da razumeju napad NATO-a u okvirima šireg kon-
teksta politike Sjedinjenih Država u pogledu regiona, prevazila-
zeći neposredni propagandni narativ koji je većina mejnstrim me-
dija na Zapadu koristila ne bi li opravdala napad. Kejt Hadson, na
primer, sagledava rat NATO-a protiv SRJ kao korak u procesu ko-
ji je počeo davno pre toga: ,,U stvari, SAD su odlučile da poraze
Miloševića, koji je opstruisao punu integraciju Jugoslavije u za-
padni institucionalni okvir. Zapad je manipulisao legitimnim pri-
tužbama kosovskih Albanaca i iskoristio ih da opravda pokušaje
da uništi preostale delove socijalističke privrede Jugoslavije ka-
ko bi u potpunosti otvorio region za kapitalističku ekspanziju."cix
NATO bombardovanje imalo je kao neposrednu posledicu
učvršćenje Miloševićevog unutrašnjeg položaja, što je dovelo do
toga da je vtada preduzela još opresivnije i autoritarnije mere,
kako protiv kosovskih Albanaca tako i protiv pokreta demokrat-
ske opozicije koji je osporavao režim u ostatku Srbije.cx Progla-
šenjem ratnog stanja na celoj teritoriji SRJ, Miloševićev položaj
bio je ojačan a opozicija ućutkana, što je po svoj prilici odložilo
njegov pad.
Bombardovanje je okončano takozvanim Kumanovskim spo-
razumom (potpisanim u Kumanovu 9. juna 1999), prema kome su
oružane snage SRJ i Srbije imale da se povuku s Kosova, s tim da
kontrolu nad pokrajinom preuzmu međunarodne snage bezbedno-
sti („Kosovo Force", KFOR). Rezolucija Saveta bezbednosti 1244
(od 10. juna 1999) dodatno je specifikovala korake i principe
smeštanja Kosova i Metohije pod privremenu upravu Organizacije
 Noam Čnmski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

ujedinjenih nacija, garantujući „suštinsku autonomiju" Kosova

„unutar Savezne Republike Jugoslavije".
Međutim, kraj NATO bombardovanja nije značio i kraj nasi-
Ija na Kosovu. Posle povlačenja Vojske Jugoslavije i jedinica srp-
ske policije, i dolaska KFOR-a predvođenog NATO-om, mnogi Sr-
bi su trajno napustili Kosovo. Većina Srba koji su ostali u pokra-
jin i bila je izložena stalnom nasilju, koje je obuhvatalo nasilno
iseljavanje, prebijanja, masakre, skrnavljenje grobova, i uništa-
vanje crkava i privatne svojine.cxl Nesposobni ili nespremni da
zaštite manjine na Kosovu, KFOR i novo kosovsko političko ruko-
vodstvo nisu preduzimali nikakve ozbiljne korake da kazne poči-
nioce. Kao rezultat toga, nasilje se nastavilo, da bi eskaliralo u
martu 2004, kad su mnogi Srbi širom Kosova i Metohije biti pri-
morani da napuste svoje domove, a desetine su pretučene i ubi-
jene.cxn Pogrom iz 2004. godine doveo je i do razaranja mnogih
spomenika srpske kulturne baštine, među kojima su bile i brojne
crkve iz srednjeg veka.
Za neka od zverstava počinjenih u razdoblju posle NATO
bombardovanja tek se kasnije saznalo. Tako je i sa slučajem tr-
govine organima uzetim od otetih osoba (većinom etničkih Srba,
ali i izvesnog broja Albanaca), koje su pripadnici OVK potom pro-
davali na crnom tržištu. Zaktjučak izveštaja naslovljenog „Nehu-
mano postupanje s tjudima i ilegatna trgovina tjudskim organima
na Kosovu", koji je sastavio Odbor za pravna pitanja Parlamen-
tarne skupštine Saveta Evrope, glasi ovako:

Komitet smatra da postoje konkretne i togične indicije da su

Srbi i Albanci sa Kosova držani kao zatvorenici na tajnim me-
stima pod kontrolom OVK u severnoj Atbaniji, te da su, pre
nestanka, nehumano i na ponižavajući način tretirani.
Brojne indikacije izgleda potvrđuju da su, u periodu od-
mah nakon rata na Kosovu, uzimani organi od nekih zatvo-
renika u klinici na albanskoj teritoriji, btizu Fuše-Kruje, ka-
ko bi se izvoziti u inostranstvo radi transptatacije... Premda
su konkretni znaci takve trgovine organima postojali već po-
četkom decenije, nadtežne međunarodne vtasti nisu smatra-
le neophodnim da detatjno ispitaju okotnosti, ili su to činile
površno i nestručno.cxni

94
KOSOVO: DRAMA U VIŠE ČINOVA

Prekršivši Rezoluciju 1244 i uz ogromnu diplomatsku podr-

šku Sjedinjenih Država, Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo
nezavisnost. Prema tvrdnjama kosovskog Ministarstva spoljnih
poslova, tu nezavisnost je, zakLjučno s februarom 2017, priznaLo
113 država.cx,v Ipak, s obzirom na to da mnoge države, među ko-
jima su dve stalne čLanice Saveta bezbednosti (Rusija i Kina), pet
država EU (Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija), kao i ve-
Liki broj nesvrstanih zemalja, i dalje ne priznaju nezavisnost Ko-
sova, ona dalje predstavLja otvoreno pitanje i predmet je veLikog
nesLaganja u međunarodnoj politici.
Ne bi li se rešila još krajnje zapaLjiva situacija na BaLkanu,
u nedavnom izdanju američkog časopisa Forin afers, posvećenog
međunarodnoj politici, predLožena je još jedna rezolucija o ,,do-
terivanju granica". Uviđajući „žaLosnu stvarnost" u regionu (ma-
da ne priznajući kako je ta stvarnost u znatnoj, ako ne i u odlu-
čujućoj meri rezultat poLitike koju Zapad proteklih decenija na-
meće na prostoru bivše Jugoslavije, udružene s vLadavinom ko-
rumpiranih lokalnih eLita), čLanak predlaže doterivanje granica
između ALbanije, BiH, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Makedonije i
Srbije kao način osiguravanja dugoročne stabilnosti u regionu.cxv
 Kriza na Balkanu

Dvadeset četvrtog marta, NATO snage sa Sjedinjenim Državama

na čelu lansirale su krstareće rakete i bombe na ciljeve u Jugo-
slaviji, „uvalivši tako Ameriku u vojni sukob za koji predsednik
Klinton kaže da je neophodan kako bi se zaustavilo etničko či-
šćenje, a regionu donela stabilnost", glasili su izveštaji u vode-
ćim medijima. U svom TV obraćanju naciji, KLinton je objasnio da
bombardovanjem Jugoslavije „podržavamo naše vrednosti, štiti-
mo naše interese i unapređujemo mir".
Prema zapadnim izvorima, u jugoslovenskoj pokrajini Koso-
vo, u prethodnoj godini, ubijeno je oko dve hiljade Ljudi, dok se
broj interno raseljenih Lica procenjuje na nekoliko stotina hilja-
da. Humanitarna katastrofa se u ogromnoj meri pripisuje jugosLo-
venskoj vojsci i policiji, a gLavne žrtve su etnički Albanci sa Ko-
sova, za koje se obično kaže da sačinjavaju oko 90 odsto stanov-
ništva pokrajine. PosLe tri dana bombardovanja, prema rečima vi-
sokog komesara za izbegLice UN, više hiljada izbeglica oterano je
u dve susedne zemlje, ALbaniju i Makedoniju. Izbeglice izvešta-
vaju da je teror stigao i do gLavnog grada, Prištine, koji je rani-
je bio mahom pošteđen, i iznose verodostojne tvrdnje o velikim
razaranjima seLa, ubistvima i radikaLnom porastu generisanja iz-
beglica, možda u nastojanju da se otera veliki deo albanske po-
puLacije. U roku od dve nedelje, broj izbeglica narastao je na oko
350 hiljada, ugLavnom izjužn ih deLova pokrajine, koji se graniče
s Makedonijom i Albanijom, dok je nepoznat broj Srba izbegao na
sever, u Srbiju, u pokušaju da se skloni od rastućeg nasiLja iz va-
zduha i na tlu.
Dvadeset sedmog marta, glavnokomandujući generaL NATO
snaga Vesli KLark izjavio je kako je bilo „potpuno predvidLjivo" da
će se srpski teror i nasiLje odmah posLe NATO bombardovanja do-
datno pojačati. Istog dana, portparoL Stejt dipartmenta Džejms
Rubin rekao je da su „Sjedinjene Države izuzetno uznemirene
zbog izveštaja o eskalirajućem obrascu srpskih napada na civiLno
stanovništvo aLbanske etničke pripadnosti", koje se sad u velikoj
meri pripisuje paravojnim snagama mobilisanim posLe bombardo-
vanja. Fraza koju je upotrebio general KLark - „potpuno predvidLji-
vo" - predstavLja preterivanje. Ništa nije „potpuno predvidLjivo",

96
KRIZA NA BALKANU

a pogotovo ne efekti ekstremnog nasilja. No svakako je u pravu

kad nagoveštava kako je postojala velika verovatnoća da će se
dogoditi ono što se dogodilo. Kako je prokomentarisao Karns
Lord, profesor na Flečerovoj visokoj školi prava i diplomatije i ne-
kadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u Bušovoj admini-
straciji: „Neprijatelj često reaguje kad zapucate na njega" i: „Ma-
da zapadni zvaničnici to i dalje poriču, nema sumnje da je bom-
bardovanje pružilo i motiv i priliku za sveobuhvatniju i svirepiju
operaciju u odnosu na onu koju je srpska strana prvobitno zami-
slila."
U prethodnim mesecima, pretnja NATO bombardovanjem -
ponovo predvidljivo - bila je propraćena intenziviranjem zversta-
va. Povlačenje međunarodnih posmatrača, koje je srpski parla-
ment oštro osudio, imalo je - predvidljivo - istu posledicu. Bom-
bardovanje je potom preduzeto s racionalnim očekivanjem da će,
kao rezultat, ubijanje Ijudi i generisanje izbeglica samo eskalira-
ti, što se zaista i dogodilo, i pored toga što su razmere možda
predstavljale iznenađenje za neke, mada očigledno ne i za glav-
nokomandujućeg.
Pod Titovom vlašću, kosovski Albanci imali su znatan stepen
autonomije. Tako je bilo sve do 1989, kad je ta autonomija uki-
nuta odlukom Slobodana Miloševića, koji je uspostavio direktnu
vlast Srbije u pokrajini i nametnuo „srpsku verziju aparthejda",
po rečima Džejmsa Hupera, nekadašnjeg eksperta vlade SAD za
zapadni Balkan i nimalo sklonog miroljubivoj diplomatiji: on za-
govara direktnu invaziju NATO-a na Kosovo. Kosovski Albanci su
„prenerazili međunarodnu zajednicu", nastavlja Huper, „izbega-
vanjem rata za nacionalno oslobođenje i prihvatanjem nenasil-
nog pristupa, koji zastupa vodeći kosovski intelektualac Ibrahim
Rugova, i izgradnjom paralelnog civilnog društva", što je impre-
sivno dostignuće, za koje su bili nagrađeni „učtivim audijencija-
ma i retoričkom podrškom zapadnih vlada". Nenasilna strategija
„izgubila je kredibiLitet" postizanjem Dejtonskog sporazuma u
novembru 1995, primećuje Huper. U Dejtonu su Sjedinjene Drža-
ve u suštini podelile BiH između naposletku veLike Hrvatske i ve-
like Srbije, i to pošto su otprilike ujednačile ravnotežu terora, ta-
ko što su obezbedile naoružanje i obuku za snage hrvatskog dik-
tatora Tuđmana i podržaLe njegovo nasiLno proterivanje Srba iz
Krajine i drugih delova Hrvatske. Kad su strane bile manje ili vi-
še uravnotežene i iscrpljene, kontrolu su preuzele Sjedinjene Dr-
žave, umnogome na nezadovoljstvo Evropljana, kojima su pre

97
 Noam Čomski: 3UGOSLAVIJA - Mirr rat i raspad

toga prepustile da obave prljavi posao. „Kao ustupak Miloševiću",

piše Huper, Sjedinjene Države su „isključile delegaciju kosovskih
Albanaca" s pregovora u Dejtonu i „izbegavale raspravu o proble-
mu Kosova". „Nagrada za nenasilje bilo je međunarodno zanema-
rivanje" - preciznije, američko zanemarivanje.
Spoznaja da Sjedinjene Države razumeju samo silu dovela je
do „nastanka gerilske Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i pora-
sta podrške naroda oružanoj borbi za nezavisnost". Do februara
1998, napadi OVK na srpske policijske stanice doveli su do ,,re-
presivnih mera od Srbije" i odmazde protiv civilnog stanovništva,
što je još jedan standardni obrazac: izraeLski zločini u Libanu,
pogotovo za vreme mandata Šimona Peresa, dobitnika NobeLove
nagrade za mir, jesu ili bi trebalo da budu dobro poznat primer,
iako ne i baš sasvim prikLadan. Ti izraelski zločini obično su od-
govor na napade na njegove vojne snage koje okupiraju stranu
teritoriju i time odavno krše nalog Saveta bezbednosti da se po-
vuku. Mnogi izraelski napadi uopšte i nemaju veze ni sa kakvom
odmazdom, uktjučujući i invaziju iz 1982. godine, koja je opusto-
šila veliki deo Libana i stajaLa života 20 hiLjada civila (komentar
SAD preferira nešto drugačiju priču, mada je istina u Izraelu do-
bro poznata). Ne moramo se mnogo naprezati da zamislimo kako
bi Sjedinjene Države reagovale na napade na svoje policijske sta-
nice od gerilskih jedinica sa sedištem i izvorima finansiranja i
snabdevanja u inostranstvu.
S eskalacijom sukoba na Kosovu, razmere zverstava pribLižno
su odgovaraLe izvorima nasilja. Obustava neprijateljstava u okto-
bru 1998. omogućila je raspoređivanje dve hiLjade evropskih po-
smatrača. Propast pregovora između Sjedinjenih Država i Miloše-
vića doveo je do obnove sukoba, koji su se s pretnjom NATO bom-
bardovanja i povLačenja posmatrača samo intenziviraLi, ponovo
kao što se i predviđalo. Zvaničnici Agencije UN za izbeglice i Ka-
toličke službe za pomoć (Catholic ReLief Services) upozoriLi su da
će pretnja bombardovanjem „ugroziti život desetinama hiljada iz-
begtica za koje se veruje da se skrivaju po šumama", predyiđaju-
ći „tragične" posledice ukoliko im NATO „onemogući da budu na
terenu".
Potom su zLočini naglo eskalirali krajem marta, kad je bom-
bardovanje obezbediLo „motiv i priliku", što je svakako biLo
„predvidLjivo", ako ne i „potpuno predvidLjivo".
Bombardovanje je preduzeto na američku inicijativu, pošto
je Milošević odbio da prihvati ultimatum Sjedinjenih Država,
KRIZA NA BALKANU

sporazum iz Rambujea koji su mu u februaru predočile Sjedinje-

ne Države. Bilo je u vezi s tim neslaganja unutar NATO-a, rezimi-
ranih u jednom naslovu u Njujork tajmsu koji glasi: „Najveća raz-
jedinjenost u pregovorima oko Kosova vtada među velikim sila-
ma." Jedan problem imao je veze s razmeštanjem mirovnih sna-
ga NATO-a. Evropske sile želele su da traže odobrenje Saveta bez-
bednosti za njihovo razmeštanje, u skladu s uslovima sporazuma
i međunarodnim pravom. Vašington je, međutim, odbijao da do-
zvoli „neuralgičnu reč 'odobrenje'", naveo je Njujork tajms, prem-
da je naposletku dopustio „pristanak". KLintonova administracija
„tvrdoglavo se držala svog stava da bi NATO trebalo da bude u
stanju da deluje nezavisno od Ujedinjenih nacija".
Nesuglasice unutar NATO-a su se nastavljale. Sem Britanije
(koja sad odlučuje otpriLike podjednako nezavisno kao Ukrajina u
pregorbačovskim vremenima), države članice NATO-a posmatrale
su sa skepsom opredeLjenost Vašingtona za primenu sile i LjutiLo
ih je „zveckanje sabljom" državne sekretarke Madlen Olbrajt, za
koje su smatrale da „nije nimalo od pomoći kad su pregovori u
tako osetljivoj fazi", premda su zvaničnici SAD ,,bez pardona is-
trajavali na tvrdoj liniji".
Pređemo li s generalno nesporne činjenice na nagađanje,
možemo upitati zašto su se događaji odvijali tako kako su se od-
vijali, sa fokusom na odLuke pLanera u Sjedinjenim Državama - je-
€an faktor koji nam iz eLementarnih moralnih razloga mora biti
na prvom mestu, jeste vodeći, ako ne i presudni faktor iz podjed-
nako elementamih razloga uvažavanja moći.
U prvi mah možemo pomisliti kako odbacivanje demokratski
nastrojenih kosovskih ALbanaca ,,kao ustupak MiLoševiću" i nije
tako iznenađujuće. Da pomenemo još jedan primer: pošto je Sa-
dam Husein 1988. u više navrata napao Kurde hemijskim oruž-
jem, Sjedinjene Države su, kao ustupak svom prijatelju i savezni-
ku, zabraniLe sve zvanične kontakte s kurdskim Liderima i iračkim
demokratskim disidentima, koji su takođe bili umnogome isklju-
čeni iz medija. Zvanična zabrana obnovljena je odmah posle Za-
Livskog rata, u martu 1991, kad je Sadam dobio prećutno odobre-
nje da sprovede masakr šiita na jugu i potom Kurda na severu.
Masakr se odvijao pod čeličnohladnim pogledom „Olujnog" Nor-
mana Švarckopfa, koji je objasnio da ga je Sadam „preveslao", ta-
ko što nije očekivao da će Sadam sprovoditi vojne akcije vojnim
helikopterima za čije je korišćenje imao odobrenje Vašingtona.
Bušova administracija objasnila je kako je podrška Sadamu bila

99
 Noam f.nmski: 3UGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

nužna za očuvanje „stabilnosti", a ugledni američki komentatori

mudro su prihvatili njeno davanje prednosti vojnoj diktaturi ko-
ja će „gvozdenom pesnicom" vladati u Iraku, baš onako kako je
to radio Sadam.
Prećutno priznajući raniju politiku, državna sekretarka Ma-
dlen Olbrajt je u decembru 1998. izjavila: „Došli smo do zaključ-
ka da će iračkom narodu samo koristiti da ima vladu koja ga istin-
ski predstavlja." NekoLiko meseci pre toga, 20. maja, OLbrajtova je
obavestiLa indonežanskog predsednika Suharta da više nije ,,naš
čovek", pošto se oteo kontroLi i odupro naređenjima MMF-a, te da
mora dati ostavku i tako omogućiti „demokratsku tranziciju". Ne-
koLiko sati kasnije, Suharto je preneo sva zvanična ovLašćenja
potpredsedniku koga je sam izabrao. Sada sLavimo izbore održa-
ne u Indoneziji u maju 1999, koje Vašington i štampa veLičaju
kao prve demokratske izbore održane posLe četrdeset godina - ali
ne pominjući nijednom rečju da je pre četrdeset godina sprove-
dena velika, tajna američka vojna operacija koja je okončaLa in-
donežansku demokratiju, velikim delom baš zato što je njihov de-
mokratski sistem bio neprihvatljivo otvoren i dozvoljavao je čak
i učešće Levice u poLitičkom životu zemlje.
Ne moramo se nadugačko i naširoko baviti verovatnoćom da
je Vašington u poslednjih nekoliko meseci spoznao zasLuge de-
mokratije; činjenica da se reči mogu artikulisati i ne izazivati ni-
kakav komentar govori sasvim dovoLjno. U svakom slučaju, nema
razloga da nas iznenađuje prezir prema nenasilnim demokratskim
snagama na Kosovu; ili to da je bombardovanje preduzeto s ve-
rovatnim izgledima da sabotira hrabri i rastući demokratski po-
kret u Beogradu, sada verovatno uništen dok se Srbi „ujedinjava-
ju s neba - aLi pod bombama a ne pod Bogom", kako je rekao
istoričar Aleksa Đilas, sin jugoslovenskog disidenta Milovana Đi-
Lasa. „Bombardovanje je ugrozilo živote više od deset miliona Lju-
di i unazadilo mLade demokratske snage na Kosovu i u Srbiji", ta-
ko što je „razneLo... tek prokLijaLo seme [demokratije] i obezbedi-
Lo da ono veoma dugo ne iznikne ponovo", prema rečima srpskog
disidenta Verana Matića, gLavnog urednika nezavisnog Radija
B92 (sada zabranjenog). Nekadašnji urednik Boston Glouba Ran-
dolf Rajan, koji je godinama radio na Balkanu i živeo u Beogra-
du, piše: „Srbija je sada, zahvaljujući NATO-u, preko noći posta-
La totalitarna država u pomami ratne mobilizacije", kao što je NA-
TO, mora biti, i očekivao, baŠ kao što je „morao znati da će se

400—
KRIZA NA BALKANU

Milošević smesta osvetiti, tako što će pojačati napade na Koso-

vu", što NATO nema načina da spreči.
Što se tiče toga šta su planeri „zamislili", nije lako deliti sa-
mopouzdanje Karnsa Lorda. Ako su dosad dokumentovani postup-
ci iz prošlosti ikakav pokazatelj, planeri su po svoj pritici uradili
ono što prirodan postupak onih koji imaju adut u rukama - u
ovom slučaju, nasilje. Igraju na tu kartu, pa gledaju šta će se
desiti.
Kad imamo u vidu ove osnovne činjenice, možemo nagađati
kako su donošene odluke u Vašingtonu. Turbulencija na Balkanu
ispunjava uslove da se u tehničkom smislu nazove „humanitarnom
krizom": može da naškodi interesima bogatih i povlašćenih Ljudi,
za razliku od pokolja u Sijera Leoneu ili Angoli, ili zločina koje po-
državamo ili sami činimo. Pitanje je, prema tome, kako kontroli-
sati stvarnu krizu. Sjedinjene Države neće da tolerišu institucije
svetskog poretka, pa tako probleme mora rešavati NATO, u kom su
Sjedinjene Države manje ili više glavne. Podele unutar NATO-a su
razumljive: adut Vašingtona je nasilje. Neophodno je garantovati
„kredibilitet NATO-a" - to jest, nasilja Sjedinjenih Država: ostali
moraju biti u strahu od globalnog hegemona. „Nimalo primamljiv
aspekt skoro svake alternative" bombardovanju, primetio je u Va-
šington postu Barton Gelman u pregledu „događaja koji su doveli
do konfrontacije na Kosovu", „bilo je poniženje NATO-a i Sjedinje-
nih Država". Savetnik za nacionalnu sigurnost Semjuel Berger
„naveo je među glavnim svrhama bombardovanja 'pokazivanje da
NATO misli ozbiljno'". Jedan evropski diplomata bio je istog mi-
šljenja: „Nečinjenjem bi se 'platila visoka cena u vidu kredibilite-
ta, pogotovo sad, u trenutku kad se približava samit NATO-a po-
vodom proslave njegove pedesetogodišnjice'." „Odustati sada
značilo bi uništiti kredibilitet NATO-a", obavestio je premijer To-
ni Bler britanski parlament. Bler nije zabrinut zbog kredibiliteta
Italije ili Belgije, a „kredibilitet" shvata u maniru nekog mafija-
škog dona.
Nasilje može da ne ispuni svoju svrhu, ali planeri mogu biti
sigurni da ga uvek imaju u rezervi. Sporedni benefiti obuhvataju
povećanje proizvodnje i prodaje oružja - višegodišnje pokriće za
ogromnu ulogu države u haj-tek ekonomiji. Baš kao što bombar-
dovanje ujedinjava Srbe iza MiLoševića, tako ujedinjava Ameri-
kance iza Naših Lidera. To su standardni efekti nasilja; možda ne
traju dugo, ali i pLanovi su kratkoročni.
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

Postoje dva fundamentalna pitanja: (1) Koja su to prihvaće-

na i primenjiva „pravila svetskog poretka"? (2) Kako se ovi ili
drugi faktori odnose na slučaj Kosova?
(1) Postoji režim međunarodnog zakona i reda koji obavezu
je sve države, utemeljen na Povelji UN i kasnijim rezolucijama i
odlukama Međunarodnog suda pravde. Ukratko, pretnja silom iti
upotreba sile zabranjene su sem u slučaju izričitog odobrenja Sa-
veta bezbednosti, pošto se utvrdi da su sva miroljubiva nastoja-
nja bila bezuspešna ili da je reč o samoodbrani protiv „oružanog
napada" (uski smisao) dok Savet bezbednosti ne stupi u dejstvo.
Dabome, ima o tome da se kaže još nešto. Tako postoji u
najmanju ruku tenzija, ako ne i čista protivrečnost, između pra-
vila svetskog poretka iznesenih u Povelji UN i prava artikulisanih
u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka (UD), drugom stubu
na kom počiva svetski poredak uveden na inicijativu Sjedinjenih
Država posle Drugog svetskog rata. Povelja brani primenu sile ko-
ja narušava suverenitet neke države; UD garantuje prava pojedi-
naca protiv opresivnih država. Iz te tenzije proizlazi pitanje ,,hu-
manitarne intervencije". SAD/NATO tvrde kako imaju pravo da
„humanitarno intervenišu" na Kosovu, u čemu imaju generalnu
podršku novinskih i TV urednika.
Ovim pitanjem se jednom prilikom pozabaviia reportaža u
Njujork tajmsu pod naslovom „Stručnjaci za pravo podržavaju ar-
gumente za upotrebu sile". Dat je jedan primer: Alen Gerson, ne-
kadašnji pravni savetnik pri misiji SAD u Ujedinjenim nacijama.
Citirana su joŠ dva stručnjaka iz oblasti prava. Jedan od njih, Ted
Gejlen Karpenter, „narugao se argumentima državne administra-
cije" i odbacio navodno pravo na intervenciju. Drugi je Džek Gol-
dsmit, specijalista za međunarodno pravo na Čikaškom pravnom
fakultetu. On kaže da kritičari NATO bombardovanja „imaju pri-
lično dobre pravne argumente", ali da „mnogi misle kako izuze-
tak u slučaju humanitarne intervencije zaista postoji kao stvar
običaja i prakse". To rezimira dokaze ponuđene da opravdaju
unapred odobreni zaključak iznesen u naslovu.
Golsdmitovo opažanje je razborito, barem ako se složimo s
tim da su činjenice relevantne za određenje „običaja i prakse". Ta-
kođe, možemo imati na umu truizam: pravo na humanitarnu inter-
venciju, ako postoji, polazi od „dobre namere" onih koji interve-
nišu, a ta pretpostavka se ne zasniva na njihovoj retorici već na
prošlim delima, a pogotovo na deLima koja svedoče o poštovanju
principa međunarodnog prava, odluka Međunarodnog suda pravde
KRIZA NA BALKANU

i tome slično. To je odista truizam, barem što se tiče drugih. Raz-

motrimo, na primer, ponudu Irana da interveniše u Bosni kako bi
sprečio masakre, u vreme kad se Zapad još nije odtučio na to. Bi-
la je odbačena i ismejana (štaviše, generalno ignorisana); ako je
postojao neki razlog iza potčinjavanja jačoj sili, bilo je to zato što
se nije mogla pretpostaviti dobra namera od strane Irana. Racio-
nalna osoba postaviće sebi potom sledeća pitanja: da li je pona-
šanje Irana u prošlosti, što se tiče intervencija i terora, gore od
ponašanja SAD? I neka druga pitanja, poput, recimo; kako bi tre-
balo da ocenimo „dobru nameru" jedine zemlje koja je u Savetu
bezbednosti uložita veto na donošenje rezotucije kojom bi se od
svih država zahtevalo da se pridržavaju međunarodnog prava? Šta
je s njenim ponašanjem u prošlosti? Sem ako se takva pitanja ne
nalaze na istaknutom mestu na dnevnom redu diskursa, pošten
čovek će ga odbaciti kao puko priklanjanje doktrini. Korisna ve-
žba sastoji se u tome da utvrdimo koliki deo titerature - medijske
ili neke druge - ispunjava etementarne ustove poput ovih.
(2) Kad je donesena odluka da se pristupi bombardovanju,
na Kosovu je već godinu dana trajala ozbiLjna humanitarna kriza.
U takvim slučajevima, oni sa strane imaju tri izbora:
(I) delovanje s namerom eskatiranja katastrofe
(II) nečinjenje
(III) pokušaj ublažavanja katastrofe

Ovi izbori itustrovani su drugim savremenim primerima. Zadržaće-

mo se na nekima koji imaju približno iste razmere i upitati se gde
se Kosovo uklapa u obrazac.
(A) Kolumbija. Prema procenama Stejt dipartmenta, godišn
nivo potitičkih ubistava počinjenih od vlade i njenih paravojnih
pomagača u Kolumbiji otpritike je poput onoga na Kosovu, dok
se broj izbeglica koje beže pre svega od tih zločina kreće na znat-
no više od mition, s trista hiljada prošle godine. Kotumbija je, za
vreme eskatacije nasitja devedesetih godina, dobila američkog
naoružanja i obuke više od svih ostalih zematja zapadne hemis-
fere, a ta pomoć se sada dodatno povećava pod izgovorom „rata
protiv droge", koji ne priznaje gotovo niko od ozbiljnih komen-
tatora. Ktintonova administracija naročito je oduševljeno hvatita
predsednika Gaviriju, za vreme čijeg je mandata, prema procena-
ma organizacija za zaštitu tjudskih prava, „nasitje doseglo užasa-
vajuć nivo", po čemu je Gavirija nadmašio svoje prethodnike. Po-
jedinosti tih izveštaja svima su dostupne.

K>3
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mirr rat i raspad

U ovom slučaju, reakcija SAD je (I): eskalacija zločina.

(B) Turska. Represija turske države nad Kurdima godinama je
predstavljala ogroman skandal. Devedesetih godina je to doseglo
vrhunac; jedan pokazatelj je bekstvo više od milion Kurda iz se-
oskih područja u nezvaničnu kurdsku prestonicu Dijarbakir u raz-
doblju 1990-1994, dok je turska vojska pustošila njihova sela.
Dva miliona njih ostala su bez krova nad glavom, prema rečima
turskog državnog ministra za Ijudska prava, deLimično kao rezul-
tat „državnog terorizma", priznao je. Samo „tajanstvenih ubista-
va" Kurda (pretpostavlja se da je reč o vansudskim egzekucijama
koje su počinili eskadroni smrti) bilo je tokom 1993. i 1994. vi-
še od 3.200, uz ogroman broj slučajeva torture, razaranja hiljada
sela, bombardovanja napalmom i nepoznat broj poginulih i ranje-
nih, koji se uopšteno procenjuje na desetine hiljada; niko ih ni-
je brojao. Turska propaganda pripisuje ubistva kurdskim teroristi-
ma, što se generalno prihvata i u Sjedinjenim Državama. Srpska
propaganda se po svoj prilici pridržava iste prakse. Godinu 1994.
u Turskoj su obeležila dva rekorda: bila je to „godina najgore re-
presije u kurdskim pokrajinama", izvestio je Džonatan Randals li-
ca mesta, i godina kad je Turska postala „najveći pojedinačni
uvoznik američkog teškog naoružanja, a time i najveći svetski ku-
pac oružja. Njen arsenal, osamdeset odsto američkog porekla, ob-
uhvata tenkove M-60, lovce-bombardere F-16, borbene helikop-
tere tipa ’kobra' i jurišne helikoptere tipa 'blek hok', i svi su oni
naposletku upotrebljeni protiv Kurda". Kad su grupe za zaštitu
Ljudskih prava iznele u javnost da Turska koristi američke mlazne
avione za bombardovanje sela, Klintonova administracija našla je
načine da izvrda zakone koji zahtevaju suspendovanje isporuka
oružja, umnogome onako kako je to radila u Indoneziji i drugde.
Sada su turski avioni prešli na bombardovanje Srbije, a Turska
dobija pohvale zbog njenog humanitarizma.
Kolumbija i Turska objašnjavaju svoje zločine (počinjene uz
podršku SAD) na temelju toga da brane svoju zemlju od pretnje
terorističke gerile. Isto kao vlada Jugoslavije.
Ponovo, primer ilustruje (I): delovanje s namerom eskalira-
nja zločina.
(C) Laos. Svake godine, hiljade Ijudi, većinom dece i siroma-
šnih zemljoradnika, gine u Dolini tegli u Severnom Laosu, popri-
štu najtežeg bombardovanja civilnih ciljeva u istoriji, kako se či-
ni, a po svoj prilici i najokrutnijeg: besomučni napad Vašingtona
na siromašno seljačko društvo imao je malo veze s ratovima koje
KRIZA NA BALKANU

je vodio u regionu. Najgore je bilo posle 1968, kad je Vašington

bio primoran da započne pregovore (pod pritiskom javnosti i po-
sLovnih krugova), i okonča redovno bombardovanje Severnog Vi-
jetnama. Kisindžer i Nikson su tada prebacili avione na bombar-
dovanje Laosa i Kambodže.
Smrt donose „bombice", malecko oružje namenjeno uništa-
vanju žive sile, daleko gore od nagaznih mina: osmišljene su spe-
cifično zato da ubiju i osakate, a nemaju nikakvo dejstvo na ka-
mione, zgrade i slično.15 Dolina tegli bila je zastrta stotinama
miliona tih zločinačkih naprava, koje su u 20-30 odsto slučajeva
skLone da zataje i ne ekspLodiraju, kako navodi njihov proizvo-
đač, firma Hanivel. Ti brojevi nagoveštavaju ili neverovatno lošu
kontrolu kvaliteta ili smišLjenu poLitiku ubijanja civila posred-
stvom odloženog dejstva. Pri tome je to samo delić upotrebLjene
tehnoLogije, koja obuhvata i napredne projektile što prodiru u
pećine u kojima porodice traže skLonište. Procene broja stradalih
od „bombica" kreću se trenutno od nekoliko stotina godišnje do
„dvadeset hiljada svake godine širom države", pri čemu više od
poLovine otpada na poginule, prema rečima iskusnog izveštača
Barija Vejna, iz azijskog izdanja Volstrit džornala. Konzervativna
procena, prema tome, glasi da je kriza prošLe godine bila pribli-
žno uporediva s Kosovskom, premda su među poginulima mnogo
zastupLjenija deca - više od poLovine, prema rezultatima studija
o kojima izveštava Menonitski centraLni komitet (Mennonite Cen-
traL Committee, MCC), koji od 1977. radi tamo na ublažavanju
kontinuiranih zločina.
ULažu se napori da se ova humanitarna katastrofa iznese u
javnost i nekako reši. Britanska nevLadina organizacija Majns
edvajzori grup (Mines Advisory Group, MAG) pokušava da ukloni
smrtonosne predmete, ali Sjedinjene Države su „upadljivo odsut-
ne iz šačice zapadnih organizacija koje su usLedile posLe MAG",
izveštava britanska štampa, premda su konačno pristale da obu-
če izvestan broj laoskih civila. Britanska štampa takođe izvešta-
va, donekle Ljutitim tonom, o optužbama MAG-ovih stručnjaka za
razminiranje da Sjedinjene Države odbijaju da im otkriju „proce-
dure za onesposobLjavanje" koje bi doprinele da se njihov posao

1S „Bombice" su slobodnopadajuća, aerodinamički oblikovana municija (,,sub-

municija") koja se pakuje u kasetne („kLaster") bombe; namenjene su pre
svega uništavanju žive siLe, dok objektima i tehnici nanose taman dovoljno
štete da to onemogućava njihovo korišćenje (aerodromima, na primer).
(Prim. prev.)

'0 5
 Noam Čomski: 3UG0SLAVIJA - Mir. rat i raspad

odvija „mnogo brže i mnogo bezbednije". Te procedure zasad

ostaju državna tajna, kao što je u SAD slučaj sa čitavom tom ra-
botom. Štampa u Bangkoku piše o vrlo sličnoj situaciji u Kambo-
dži, pogotovo u njenom istočnom delu, gde je američko bombar-
dovanje od početka 1969. bilo najintenzivnije.
U ovom slučaju, reakcija Sjedinjenih Država je (II): nečinje-
nje. Mediji i komentatori reaguju tako što ćute, pridržavajući se
normi u skladu s kojima je rat protiv Laosa proglašen „tajnim ra-
tom", što znači da se za njega zna ali se o njemu ne govori, a isti
je slučaj i sa Kambodžom od marta 1969. Nivo samocenzure je,
prema tome, bio neverovatan, kao što je i u sadašnjoj fazi. Rele-
vantnost ovog šokantnog primera trebalo bi da je očigledna bez
ikakvog daljeg komentara.
Predsednik Klinton objasnio je naciji kako ,,ima trenutaka
kad okretanje glave na drugu stranu naprosto ne dolazi u obzir";
,,ne možemo odreagovati na svaku tragediju koja se dogodi ne-
gde u svetu", ali to znači da bi „trebalo da ne učinimo ništa ni
za koga".cxv1 No, predsednik i komentatori propustili su da doda-
ju kako su „trenuci" dobro definisani. Princip se odnosi na ,,hu-
manitarne krize" u tehničkom smislu, koje smo ranije pomenuli:
kad su ugroženi interesi bogatih i povlaščenih Ijudi. Prema tome,
upravo navedeni primeri ne ispunjavaju usLove za „humanitarnu
krizu", usled čega okretanje glave na drugu stranu i nereagova-
nje definitivno dolazi u obzir, ako nije i obavezno. Na sličnom
osnovu, zapadne diplomate shvataju Klintonovu politiku u Africi
kao „puštanje Afrike da sama rešava sopstvene krize". Na primer,
u Republici Kongo, poprištu velikog rata i strašnih zverstava; u
ovom slučaju, Klinton je odbio molbu UN za trivijalnu sumu po-
trebnu za bataljon mirotvoraca, što je, prema rečima visokog iza-
slanika UN za Afriku, veoma uglednog diplomate Mohameda Sa-
nua, bilo odbijanje koje je „torpedovalo" predlog UN. U slučaju
Sijera Leonea, „Vašington je razvlačio diskusiju o britanskom
predlogu za angažovanje mirovnih snaga" 1997, čime je utro put
još jednoj ogromnoj katastrofi, ali takođe od onih kod kojih je
„okretanje glave na drugu stranu" poželjna opcija. Sjedinjene Dr-
žave i u drugim slučajevima „prema tvrdnjama diplomata iz Evro-
pe i UN, aktivno ometaju napore Ujedinjenih nacija da preduzmu
mirovne operacije koje bi mogle sprečiti neke afričke ratove",
izvestio je dopisnik Kolum Linč dok su planovi za bombardovanje
Srbije ulazili u završnu fazu.

106
KRIZA NA BALKANU

Preskoacu ostale primere za (I) i (II), kojih je veoma mno-

go, kao i savremene zločine druge vrste, poput pokolja iračkih ci-
vila koji se graniči s biološkim ratom; „veoma teška odluka", pro-
komentarisala je Madlen Olbrajt 1996. na nacionalnoj televiziji,
kad su je upitali da kaže šta misli o pola miliona dece ubijene u
Iraku tokom pet godina, ,,ali mislimo da je vredeto, i pored toga
što je cena visoka". Trenutne procene kreću se na oko pet hilja-
da poginule dece mesečno, ali još „vredi", bez obzira na cenu.
Trebalo bi da imamo na umu ove i ostale primere kada čitamo
divne priče o tome kako je „moratni kompas" Klintonove admini-
stracije konačno profunkcionisao na Kosovu.16
Kosovo je još jedna ilustracija za (I): delovanje na takav na-
čin da nasilje samo eskalira, s baš takvim očekivanjem.
I previše je lako pronaći primere koji ilustruju (III), barem
ako se držimo zvanične retorike. Izuzetno obimnu nedavnu aka-
demsku studiju „humanitarne intervencije" sproveo je profesor
prava Šon Marfi, s Univerziteta Džordža Vašingtona. On daje pre-
gled događaja posle Brijan-Kelogovog pakta iz 1928, kojim je rat
stavljen izvan zakona, i potom posle Povelje UN, koja je dodat-
no učvrstila i artikulisala te odredbe. U prvoj fazi, piše on, naji-
staknutiji primeri „humanitarne intervencije" su napad Japana
na Mandžuriju, Musolinijeva invazija Etiopije i Hitlerova okupaci-
ja delova Čehoslovačke, sve to praćeno dirljivom, nadahnjujućom
humanitarnom retorikom i činjeničnim opravdanjima. Japan je
pričao o stvaranju „raja na zemlji" kad odbrani Mandžurce od ,,ki-
neskih bandita", uz podršku najvećeg kineskog nacionaliste, da-
leko kredibilnijeg lika od ijednog koga su Sjedinjene Države us-
pele da dočaraju za vreme svog napada na Južni Vijetnam. Muso-
lini je oslobodio hiljade robova dok je sprovodio „civilizatorsku
misiju" Zapada. Hitler je objavio nameru Nemačke da stavi tačku
na etničke tenzije i nasilje, i „zaštiti nacionalnu individualnost
nemačkog i češkog naroda" u operaciji „ispunjenoj žarkom željom
da služi istinskim interesima naroda koji žive u toj oblasti", u
skladu s njihovom voljom; slovački predsednik zatražio je od Hi-
tlera da Slovačku proglasi protektoratom.
Još jedna korisna intelektualna vežba sastoji se u tome da po-
redimo ta opscena opravdanja s onima ponuđenim za intervencije,

16 Dejvid Filips, profesor preventivne diplomatije na Univerzitetu Kolambije, u

razgovoru za Njujork tajms 26. marta 1999. Dostupno na https://www.ny-
times.com /1999/03/26/world/conflict-in-the-balkans-the-scholars-histori-
ans-note-flaws-in-president-s-speech.html. (Prim. prev.)

•07
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

uključujući i „humanitarne intervencije", u razdoblju posle Pove-

Ije UN. U tom razdoblju, možda je najupečatljiviji primer za (III)
vijetnamska invazija Kambodže u decembru 1978, kojom su okon-
čana zverstva Pola Pota, koja su tada bila na vrhuncu.
Vijetnam se pozvao na pravo samoodbrane protiv oružanog
napada, jedan od malobrojnih primera iz vremena posle Povelje
kad je to zaista bilo tako: režim Crvenih Kmera (Demokratska
Kampućija) sprovodio je ubilačke napade u graničnim područjima
Vijetnama. Reakcija SAD je poučna. Štampa je osuđivala azijske
„Pruse" zbog njihovog nečuvenog kršenja međunarodnog prava.
Bili su oštro kažnjeni za zločin u vidu okončanja pokolja Pola Po-
ta, prvo kineskom invazijom (uz podršku SAD), i potom nameta-
njem krajnje oštrih sankcija od SAD. Amerika je priznala Demo-
kratsku Kampućiju kao zvaničnu vladu Kambodže, zbog „kontinu-
iteta" s režimom Pola Pota, kako je objasnio Stejt dipartment. Ne
naročito suptilno, Amerika je podržavala Crvene Kmere u njiho-
vim neprestanim napadima na Kambodžu. Ovaj primer nam jasni-
je govori o „običajima i praksi" koji leže u osnovi „novonastalih
pravnih normi humanitarne intervencije".
Još jedna ilustracija za (III) jeste indijska invazija Istočnog
Pakistana 1971. godine, kojom je zaustavljen strašan masakri re-
ka izbeglica (preko deset miliona, prema tadašnjim procenama).
Sjedinjene Države osudile su Indiju kao agresora; akcija Indije
naročito je razbesnela Kisindžera, delom i zato što je omela bri-
žljivo inscenirano tajno putovanje u Kinu. Možda je ovo jedan od
primera koje je istoričar Džon Luis Gadis imao na umu u svojoj
ulizičkoj recenziji najnovije knjige Kisindžerovih memoara, kad je
s divljenjem izjavio kako Kisindžer „ovde, jasnije nego ikada pre,
priznaje uticaj svog odrastanja u nacističkoj Nemačkoj, primer
koji su mu davali roditelji i konsekventnu nemogućnost, za nje-
ga, da funkcioniše izvan moralnih okvira".cxvil Logika je nadmoć-
na, kao i ilustracije, predobro poznate da bismo ih navodili.
Ponovo, iste lekcije.
Uprkos očajničkim naporima ideologa da dokažu kako su
krugovi kvadratnog oblika, nema nikakve ozbiljne sumnje u to da
NATO bombardovanje dodatno podriva ono što je preostalo od
klimave građevine međunarodnog prava. Sjedinjene Države su to
jasno rekle u raspravama koje su dovele do odluke NATO-a, o če-
mu smo već govorili. Danas, što se bliže primaknemo sukoblje-
nom regionu, to je veće protivljenje insistiranju NATO-a na pri-
meni sile, čak i unutar te organizacije (Italija i Grčka). I opet,

408 ^
KRIZA NA BALKANU

nije to neuobičajena pojava: drugi postojeći primer jeste američ-

ko-britansko bombardovanje Iraka, preduzeto u decembru, s neo-
bično neskrivenim, drskim prezirom prema Savetu bezbednosti,
pri čemu je čak i odabrano vreme koincidiralo s hitnim sastankom
sazvanim zarad pokušaja razrešenja krize. Još jedna itustracija,
manja u kontekstu, jeste uništenje polovine farmaceutske proiz-
vodnje male afričke zemlje nekoliko meseci ranije,17 još jedan do-
gađaj koji ne ukazuje na zastranjenje „moralnog kompasa" od
pravičnosti, premda bi takvo razaranje nekog američkog postro-
jenja od islamskih terorista moglo pobuditi malčice drugačiju re-
akciju. Nepotrebno je i naglašavati da postoji mnogo obimnija
dokumentacija, koja bi se ovog časa upadljivo pregledala da se
činjenice smatraju relevantnim za utvrđivanje „običaja i prakse".
Moglo bi se tvrditi, prilično uverljivo, da dalje rušenje svet-
skog poretka sad već nije ni od kakve važnosti, onako kako je to
bilo potkraj 30-ih godina prošlog veka. Prezir vodeće svetske si-
Le prema okvirima svetskog poretka postao je u toj meri izrazit
da tu više nema o čemu da se raspravlja. Pregled unutrašnje do-
kumentacije pokazuje da takav stav datira iz najranijih dana, još
od prvog memoranduma novoformiranog Saveta za nacionalnu
bezbednost 1947. godine. Za vreme Kenedijevih godina, taj stav
počeo je da se izražava otvoreno, kao, na primer, onda kad je ve-
oma ugledni političar i Kenedijev savetnik Din Ečison opravdao
blokadu Kube 1962. tako što je obavestio Američko udruženje za
međunarodno pravo da se situacija koja se tiče „moći, položaja i
prestiža" naše zemlje ne može tretirati kao „pravno pitanje".
GLavna inovacija u godinama Regana i KLintona jeste da je
prkošenje međunarodnom pravu i zvaničnim obavezama postalo
potpuno otvoreno. Takođe, podržava se zanimljivim objašnje-
njima, koja bi se našLa na naslovnim stranicama i postala važan
predmet izučavanja u škoLama i na univerzitetima, da se poštenje
i posLedice Ljudskog činjenja smatraju značajnim vrednostima.
Najviše vlasti objasnile su kako su međunarodno pravo i organi-

17 Reč je o bombardovanju fabrike lekova Al Šifa u Sudanu, u avgustu 1998,

pod izgovorom da je proizvodila nervni gas za potrebe Al Kaide. Američki
zvaničnici kasnije su priznali da „dokazi koji su naveti predsednika Klintona
da naredi vazdušni napad na farmaceutsko postrojenje nisu bili tako čvrsti
kao što je prikazano. Štaviše, potom su priznati i kako nije ni bilo nikakvih
dokaza da ta fabrika proizvodi ili sktadišti nervni gas". Dostupno na
https://w w w .nytim es.com /2005/10/20/w ortd/africa/took-at-the-place-
sudan-says-say-sorry-but-us-wont.html. (Prim. prev.)

109
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mir, rat 1 raspad

zacije postali irelevantni, zato što se više ne pridržavaju naređe-

nja Sjedinjenih Država, kao što su radili u prvim posleratnim go-
dinama. Kad je Međunarodni sud pravde razmatrao ono za šta je
kasnije presuđeno da je „nezakonita upotreba sile" od Vašingto-
na prema Nikaragvi, državni sekretar Džordž Šulc ismevao je one
koji zagovaraju „utopijska, legalistička sredstva poput spoljne
medijacije, Ujedinjenih nacija i Međunarodnog suda pravde, a ig-
norišu moć kao element jednačine". Jasno i glasno, i ni slučajno
originalno. Pravni savetnik Stejt dipartmenta Ejbraham Sofar ob-
jasnio je da, što se tiče država članica UN, više ne možemo ,,ra-
čunati na to da će deliti naše mišljenje", pa da stoga moramo ,,re-
zervisati za sebe ovlašćenje da odlučimo" kako ćemo postupiti.
Možemo se pridržavati standardne prakse i ignorisati ,,obi-
čaje i praksu" ili ih odbaciti na nekom apsurdnom osnovu (,,pro-
mena kursa", „Hladni rat" i drugi poznati izgovori). Ili možemo
običaje, praksu i eksplicitnu doktrinu shvatiti ozbiljno, odstupa-
jući od uvaženih normi, ali barem otvarajući mogućnost razume-
vanja šta se događa u svetu.
Dok su reganisti uneli određene inovacije, pod Klintonom je
prkos svetskom poretku postao toliko ekstreman da su se zabri-
nuli čak i jastrebovski nastrojeni politički analitičari. U najnovi-
jem broju časopisa Forin afers, vodećeg glasila establišmenta, Se-
mjuel Hantington upozorava da se Vašington kreće u opasnom
pravcu. Njegova pretpostavka je da u očima velikog, po svoj pri-
Lici i najvećeg dela sveta, Sjedinjene Države „postaju odmetnuta
supersila", koja „predstavlja najveću spoljnu pretnju njihovim
društvima". Realistična „teorija o međunarodnim odnosima", tvr-
di on, predviđa moguće nastajanje koalicija kao protivteže od-
metnutoj supersili. Iz pragmatičnih razloga, dakle, taj stav bi tre-
balo preispitati. Amerikanci koji preferiraju drugačiju sliku svog
društva imaju možda razloga za zabrinutost zbog ovih tendenci-
ja, ali oni su verovatno nebitni za planere, s njihovim suženim
fokusom i ogrezlošću u ideologiju.
Kako sve ovo utiče na pitanje šta raditi na Kosovu? Utiče ta-
ko što ga ostavlja bez odgovora. Sjedinjene Države izabrale su
pravac delovanja koji, kako izričito priznaju, dovodi do eskalaci-
je zločina i nasilja; pravac koji nanosi još jedan udarac međuna-
rodnom poretku koji ipak nudi slabima makar nekakvu ograniče-
nu zaštitu od država predatora; pravac koji sabotira, možda i
uništava obećavajući demokratski razvoj unutar Jugoslavije,
KRIZA NA BALKANU

verovatno i u Makedoniji. Dugoročno posmatrano, posledice su

nepredvidive.
Jedno opravdano zapažanje glasi da „svaka bomba koja pad-
ne na Srbiju i svako etnički motivisano ubistvo na Kosovu nago-
veštavaju da će teško biti moguće da Srbi i Albanci žive jedni kraj
drugih u nekoj vrsti mira" (Fajnenšel tajms). Ostali mogući dugo-
ročni ishodi nisu nimalo prijatni za razmišljanje. Pribegavanje
nasilju je, ponovo predvidivo, suzilo opcije. Možda najmanje ru-
žno što preostaje jeste eventualna podela Kosova, sa Srbijom
koja uzima severni deo, koji je bogat resursima i gde se nalaze
glavni istorijski spomenici, dok južni deo postaje protektorat NA-
TO-a, u kome nešto malo Albanaca može da živi u bedi. Druga
mogućnost je da se Sjedinjene Države, pošto je tako veliki deo
populacije otišao, možda okrenu kartaginskom rešenju.18 Ako se
to desi, to opet neće biti ništa novo, kao što mogu da posvedo-
če veliki delovi Indokine.
Standardni argument gtasi da smo morali nešto preduzeti:
nismo mogli samo da stojimo i gledamo dok se zločini nastavtja-
ju. Taj argument je u toj meri besmisten da je iznenađujuće što
ga iko i iznosi. Pretpostavimo da vidite zločin na ulici i smatra-
te da ne možete samo ćutke posmatrati, pa dohvatite automat i
pobijete sve redom: ztočinca, žrtvu, nedužne protaznike. Treba li
da shvatimo kako je to racionatna i moratna reakcija?
Izbor koji nam je uvek na raspolaganju jeste da se pridržava-
mo Hipokratovog načela: „Pre svega, ne naškodi." Ako ne možete
da se setite nijednog načina da se pridržavate tog elementarnog
načela, tada nemojte uraditi ništa; i to je botje nego da naškodite
nekome. Međutim, uvek postoje i neki drugi načini koji se mogu
razmotriti. Diplomatija i pregovori nikad se ne završavaju. To se
pokazalo i pre samog bombardovanja, kad je srpski partament, rea-
gujući na Klintonov ultimatum, pozvao na pregovore u vezi sa ,,me-
đunarodnim prisustvom na Kosovu neposredno posle potpisivanja

18 Kartaginski mir je nametanje vrlo surovog „mira" ostvarenog nadmoćnom

pobedom nad neprijateljem. Izraz potiče od mira koji je Rim nametnuo
Kartagini. PosLe Drugog punskog rata, Kartagina je izgubila sve svoje koloni-
je, bila je primorana da raspusti vojsku i da plaća stalni danak Rimu, a u rat
je smela da uđe samo s njegovim dopuštenjem. Na kraju Trećeg punskog
rata, Rimljani su sistematski spalili Kartaginu do temelja, a njeno
stanovništvo pretvorili u roblje.
Takođe, izraz „kartaginski mir" može se odnositi i na svaki nečovečni
mirovni sporazum koji zahteva potpuno potčinjavanje poražene strane.
(Prim. prev.)

III
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir. rat i raspad

sporazuma o samoupravi na Kosovu prihvaćenog od svih nacional-

nih zajednica" koje žive u pokrajini, izvestite su sve svetske novin-
ske agencije, ali ovde tome gotovo niko nije poklonio pažnju. A ne
možemo znati Šta je to značilo, budući da dve ratničke države vi-
še vole da odbiju diplomatski pravac u korist nasilja.
Drugi argument, ako se tako može nazvati, veoma gtasno za-
stupa Henri Kisindžer. On smatra da je intervencija bila greška
(„nejasan ishod", „uvaljivanje u problem", itd.). Pored toga, uza-
ludna je. ,,Te sukobe [na Batkanu] već vekovima karakteriše bes-
primerna surovost, zato što tamošnje populacije nemaju nikakvog
iskustva sa zapadnjačkim konceptima toterancije niti, u suštini,
imato veruju u njih."19 Eto, sad nam je konačno jasno zašto Evro-
ptjani ,,već vekovima" ispoljavaju tako nežnu brižtjivost jedni pre-
ma drugima i zašto se isto tako vekovima trude da prenesu jedni
drugima poruku nenasilja, tolerancije, dobrote i tjubavi. Kad je
čoveku potrebno nešto da ga dobro nasmeje, uvek može računati
na Kisindžera, mada, ako ćemo pravo, nije jedini. Pridružuju mu
se oni koji „batkansku logiku" posmatraju kao suprotstavljenu za-
padnoj istoriji humane racionalnosti. I oni koji nas podsećaju na
„odbojnost prema ratu ili mešanju u tuđe postove" koji su „naša
urođena slabost", na našu užasnutost „stalnim kršenjem normi i
pravila ustanovljenih Poveljom UN i konvencijama o Ljudskim pra-
vima" (istoričar Toni Džat). Kosovo treba da sagledavamo kao
„Novi sudar Istoka i Zapada", kaže nam nastov uvodnika u Taj-
msu,20 jasna ilustracija „sukoba civitizacija" Semjuela Hantingto-
na:21 „demokratski Zapad, čije humanitarne instinkte odbacuje
varvarska nečovečnost pravoslavnih Srba", i sve je to „jasno Ame-
rikancima", ali ne ostalima, što je činjenica koja Amerikancima ni-
kako ne ide u gLavu (Hantington, u intervjuu).
Ili možemo slušati nadahnjujuće reči sekretara za odbranu
Vilijama Koena, izrečene u govoru pritikom predstavtjanja pred-
sednika Klintona u Bazi pomorskog vazduhoplovstva u Norfoku.
Koen je započeo citirajući Teodora Ruzvelta, koji je govorio: ,,u

19 Iz izlaganja Henrija Kisindžera pred Senatom SAD, 23. februara 1999. (Prim.
prev.)
20 Dostupno na https://www.nytim es.com /1999/04/04/weekinreview/the-
world-storm-front-a-new-collision-of-east-and-west.html. U tom članku su,
između ostalog, navedeni i citati iz intervjua sa Semjuelom Hantingtonom
koji se ovde takođe pominje. (Prim. prev.)
21 Reč je o knjizi Semjuela Hantingtona Sukob civitizadja i preoblikovanje svjet-
skog poretka (Banja Luka: CID, 2000.) (Prim. prev.)
KRIZA NA BALKANU

osvit ovog veka, kad se Amerika budila da zauzme svoje novo me-
sto u svetu." Predsednik Ruzvelt je rekao: „Ako nisi spreman da
se boriš za velike ideale, ti ideali će iščeznuti" (i: danas, u osvit
narednog veka, pridružuje nam se predsednik Bil Klinton), koji
isto tako dobro kao Tedi Ruzvelt shvata da „ostajanje po strani...
a vidimo da se sprema nešto strašno, što bi moglo da ugrozi mir
i stabilnost zemalja NATO-a, bilo je naprosto neprihvatljivo".^ 11
Ne može čovek da se ne upita šta mu je prolazilo kroz glavu dok
je pominjao poznatog rasistu i džingoistu kao model američkih
vrednosti, i uz to događaje koji ilustruju njegove voljene „velike
ideale": masakr stotina hiljada Filipinaca koji su tražili oslobođe-
nje od španske vlasti, i to nedugo pošto je Ruzvelt pomogao da
se Kubanci spreče u postizanju istog cilja.
Mudriji komentatori sačekaće dok se Vašington ne odluči ka-
ko će gtasiti zvanična priča. Posle dve nedelje bombardovanja,
priča glasi da su i znali i nisu da če uslediti katastrofa. Dvadeset
osmog marta, ,,kad je reporter upitao da li bombardovanje ubrza-
va zločine, predsednik KLinton je odgovorio: 'Ni slučajno'" (Adam
Klajmer). Ponovio je stav iznesen u svom govoru u Norfoku 1.
aprila: ,,Da nismo stupili u dejstvo, srpska ofanziva prošla bi ne-
kažnjeno." Narednog dana, portparol Pentagona Kevin Bejkon iz-
javio je da je istina sasvim suprotna: „Mislim da niko nije mogao
predvideti razmere ove surovosti", što je bilo prvo priznanje
administracije da „nije bila potpuno spremna za krizu", izvestili
su mediji, krizu koja je - kako je glavnokomandujući NATO sna-
ga nedelju dana pre toga informisao novinare - bila „potpuno
predvidljiva". Od samog početka, izveštaji s lica mesta glasili su
da je srpska vojna reakcija „zatekla administraciju nespremnu"
(Džejn Perlez i mnogi drugi).
Pravo na „humanitarnu intervenciju" pominjaće se po svoj
prilici mnogo češće u godinama koje dolaze, možda opravdano,
možda ne, sad kad su hladoratovski izgovori izgubili svoju moć. U
jednoj takvoj eri, možda ne bi bilo Loše obratiti pažnju na mišLje-
nja najuglednijih komentatora - da i ne pominjem Međunarodni
sud pravde, koji je presudio u vezi s intervencijom i „humanitar-
nom pomoći" u odLuci koju su Sjedinjene Države odbacile, a čije
se pojedinosti nikad nisu ni našLe u medijskim izveštajima.
U naučnim disciplinama koje s bave međunarodnom politikom
i međunarodnim pravom, teško bi biLo pronad uglednije ličnosti od
HedLija Bula ili Luisa Henkina. BuL je još pre petnaest godina upo-
zoravao: „Određene države ili grupe država koje se postavLjaju kao
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat i raspad

autoritativni arbitri opšteg dobra u svetu, pri tome zanemarujući

mišljenja ostalih, zapravo predstavljaju pretnju za međunarodni
poredak, te tako i za delotvornu akciju u ovoj oblasti." U svom
standardnom radu na temu svetskog poretka, Henkin piše:

Pritisci koji erodiraju zabranu upotrebe sile dostojni su žalje-

nja, dok su argumenti kojima se legitimizuje upotreba sile u
tim okolnostima neubedljivi i opasni... Čak i „humanitarna
intervencija" može se i previše rado iskoristiti kao prilika ili
izgovor za agresiju. Kršenje Ijudskih prava dešava se zaista
prečesto, a da je dopustivo otkloniti to kršenje spoljnom
upotrebom sile, tada ne bilo nijednog zakona koji u skoro
svim slučajevima brani upotrebu sile jedne države prema dru-
goj. Verujem da će se Ijudska prava morati braniti i ostale
nepravde ispravljati drugim, miroljubivim sredstvima, a ne
otvaranjem vrata agresiji i uništavanju najvažnijeg napretka
ostvarenog u međunarodnom pravu: stavljanjem rata van za-
kona i zabranom upotrebe sile.cxix

Prihvaćena načela međunarodnog prava i svetskog poretka, oba-

veze iz sporazuma, odluke Međunarodnog suda pravde, promišlje-
ne izjave najuglednijih komentatora - ništa od toga ne urađa
automatski rešenjima određenih problema. Potrebno je sve
razmotriti po zasluzi i bez predrasuda. Oni koji ne prihvataju
standarde Sadama Huseina u obavezi su da dokažu svoje optužbe
izvan svake sumnje pre no što pretnjama ili upotrebom sile po-
stupe u suprotnosti s načelima međunarodnog poretka. Možda je
optužbe i moguće dokazati, ali dokaz se mora podneti svima na
uvid, a ne samo pominjati u strastvenim govorima. Potrebno je
veoma pažljivo proceniti posledice takvih kršenja - pogotovo one
koje smatramo „predvidljivim". Oni iole ozbiljni, razloge za pred-
uzimanje bilo kakvih mera moraju proceniti racionalno, imajući u
vidu istorijske činjenice i dokumentovane dokaze, a ne samo uli-
zičko divljenje našim liderima i njihovom „moralnom kompasu".

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, „Crisis in the Balkans", Z

May 1999.
M a g a z in e ,
Uništenje demokratskog pokreta

lzrazi poput „masakr" i „genocid" često se veoma slobodno ko-

riste, što važi i za postojeći konflikt na Balkanu.
Pogledajmo šta Sjedinjene Države i NATO tvrde da je slučaj
na Kosovu i pretpostavimo da je sve tako kao što kažu. A kažu da
je zaključno s februarom ili martom ove godine [1999], do počet-
ka bombardovanja, na Kosovu bilo ukupno oko dve hiljade pogi-
nulih na obema stranama, te da većinu tog broja čine Albanci.
Broj izbeglica verovatno iznosi oko dve do tri stotine hiljada. Ti
podaci najvećim delom potiču iz američkih izvora.
Nasilje je započelo napadima OVK na srpsku policiju na Ko-
sovu (pokrajini u sklopu SRJ). Ti napadi su finansirani iz ino-
stranstva. Srpska vojska i policija reagovale su veoma oštro,
umnogome onakako kako nam je poznato iz, recimo, Libana. Iz-
rael na napade na svoje vojnike reaguje odmazdama protiv civi-
la, koja potom dovodi do odmazde druge strane.
Napadi OVK stvaraju sličnu situaciju na Kosovu. To jeste hu-
manitama kriza, ali nažalost, ista kakva postoji u mnogim delo-
vima sveta.
Na primer, gotovo je istovetna onoj za koju Stejt dipartment
kaže da se događa u Kolumbiji, gde je broj poginulih približno
isti, zajedno s tri stotine hiljada izbeglica u toku prošle godine
(po podacima koje iznosi Stejt dipartment). Tome valja dodati vi-
še od milion zločina koji se pripisuju kolumbijskoj vojsci i njenim
paravojnim pomagačima, finansiranim od SAD, koje tako poveća-
vaju trgovinu oružjem u svetu.
Dakle, šta se dogodilo 23. i 24. marta ove godine? Sjedinje-
ne Države iznele su vladi Jugoslavije svoj ultimatum - predlog
sporazuma u Rambujeu. Premda se ovde o tome nije izveštavalo,
srpska narodna skupština ga je odbacila, ali je iznela protivpre-
dlog. Na pitanje koje mu je na pres konferenciji 24. marta posta-
vljeno u vezi s tim protivpredlogom, predstavnik Stejt dipartmen-
ta Džejms Rubin odgovorio je: „Nismo u njemu videli ništa pozitiv-
no, stoga smo odlučili da bombardujemo." To je kraj diplomatije.
Kao prvo, srpska vlada je veoma snažno osudila povlačenje
međunarodnih posmatrača, koji su povučeni zato što su im
 Noam Čomski: 3UGOSLAVIJA - Mir. rat i raspad

Sjedinjene Države naložile da odu. Srpska vlada se tome snažno

protivila. Tražila je da se posmatrači vrate i predložila donošenje
rezolucije koja bi glasila otprilike ovako: pošto etničke zajednice
kroz pregovore postignu dogovor o autonomiji, razmotrićemo pi-
tanje međunarodnog prisustva koje bi garantovalo bezbednost.
Možda je to bila dobra ponuda, možda i nije, ali svakako je osta-
vljala prostora za diplomatsku akciju. Sjedinjene Države su na-
prosto odbile.
U ovom, kao i u mnogim sličnim slučajevima, često je pozi-
vanje na koncept „međunarodne zajednice", zato da bi se poje-
dini stavovi proturili kao stavovi međunarodne zajednice. Termin
„međunarodna zajednica" puka je propaganda - i to američka.
Ovde međunarodna zajednica ne učestvuje onako kao u Evropi;
Sjedinjene Države to ne dozvoljavaju. Stvarna međunarodna za-
jednica su Ujedinjene nacije. NATO nije međunarodna zajednica.
Države članice NATO-a, s različitim stepenom posvećenosti, pri-
državaju se onoga što kažu Sjedinjene Države. Te države ne sači-
njavaju međunarodnu zajednicu. Taj izraz se ovde odnosi na Sje-
dinjene Države i njihove saveznike. U stvarnosti, Indija je deo
međunarodne zajednice, isto kao što su to i Kina, Južna Afrika,
Latinska Amerika - i svi se oni uglavnom protive postupcima Sje-
dinjenih Država.

Klasa intelektualaca

Zanimljivo je pogledati i kako je na rat odreagovala klasa inte-

lektualaca. Većina obrazovanih Ijudi, štaviše, velika većina, sklo-
na je da podrži državne zločine. Podržala je rat u Vijetnamu, na
primer. Vijetnam je bio rat liberala. Započeo je agresivnim napa-
dom na Južni Vijetnam, koji je pokrenuo Džon F. Kenedi. Poslao
je avione ratnog vazduhoplovstva SAD da bombarduju civile u Ju-
žnom Vijetnamu, odobrio je upotrebu napalma, inicirao uništava-
nje useva, započeo teranje miliona Ijudi u koncentracione Logo-
re. Liberali, ta obrazovana zajednica, podržavali su ga od prvog
do poslednjeg trenutka, sve dok se biznis nije usprotivio ratu.
Korporativna Amerika okrenula se protiv rata iz praktičnih razlo-
ga - postajao je preskup. Želite li da vidite koji je bio stav libe-
rala, pogledajte uvodnik u jučerašnjem Njujork tajmsu, koji ga
slučajno veoma precizno odražava. Kažu kako ne bismo smeli da
dozvolimo da nas vijetnamska analogija koči u formiranju stava
ju N IŠ T E N J E D E M O K R A T S K O G P O K R E T A

o bombardovanju Kosova i možda invaziji pokrajine. Razlozi koje

iznose glase da su, u slučaju Vijetnama, žrtve Sjedinjenih Država
bile prevelike, a dobici neizvesni. U vrhovnom štabu nacističke
Nemačke bilo je Ljudi koji su posle Staljingrada rekli to isto u ve-
zi s Hitlerom. To nije protivljenje ratu.
Ako je ovde reč o humanitarnom pitanju, postoje veoma jed-
nostavni načini da se spreče mnogo gore humanitarne krize, šta-
više, baš u tom regionu. Uočićete da je bombardovanje od SAD i
NATO-a dovelo do radikalne eskalacije zločina, baš kao što se i
očekivalo. Zločina je svakako bilo i pre, ali na nivou na kakav na-
ilazimo u celom svetu. Čim je započelo bombardovanje, postali su
uporedivi s drugim slučajevima. U jednom vodećem izraelskom
časopisu objavljen je članak u kom se ističe da Kosovo postaje
poput Palestine 1947. i 1948, samo bez televizijskih kamera.
Ocena je tačna, budući da je broj prognanih sličan, dok je broj
poginulih manje ili više isti.
Američka propaganda uspeva da bombardovanje predstavi
kao humanitarni napor, što je propaganda na koju lako nasedaju
mnogi koji se zalažu za humanitarne napore. Ali ako dobro raz-
mislite, više je nego jasno da to nikako ne može biti sLučaj. Kao
prvo, bombardovanje je značajno pogoršaLo humanitarnu kata-
strofu, baš kao što se i očekivalo. U stvari, dozvolite da citiram
glavnokomandujućeg NATO snaga generala VesLija Klarka. Dva da-
na pošto je započelo bombardovanje, rekao je kako je bito pot-
puno predvidljivo da će Srbija reagovati progonom Ljudi i još ve-
ćim brojem potpuno predvidivih zlodela. Bombardovanje je dove-
lo do neizmernog pogoršanja humanitarne katastrofe na Kosovu.
Uz to, znamo da američku vladu nije briga za humanitarne kata-
strofe, jednako kao ni većinu Ljudi u Americi koji se ovom rabo-
tom bave. To ćete Lako shvatiti ako pogLedate nedaleko odatte, u
Tursku - gde svesrdno podržavaju još gore zločine i ne preduzima-
ju ništa da tu podršku spreče. Prestanite da šaljete mlazne lovce,
napalm i protivpešadijsko naoružanje. Biće sasvim dovoljno.

Mediji

Medijska pokrivenost događaja takođe govori sama za sebe i pri-

država se obrasca kLase intelektuaLaca. Sila koja stoji iza CNN-a,
na primer, jeste spoljna poLitika Sjedinjenih Država, a mreža je to-
ga savršeno svesna. To što su se fokusirali iskLjučivo na Kosovo i

447
 Noam Čomski: 3UGQSLAVI3A --M ir< rat i raspad

nisu pominjali Tursku nije izbor CNN-a već odluka vlade SAD. Ko-
liko ste prizora razorenih kurdskih sela u jugoistočnoj Turskoj vi-
deli na televiziji? Pobijene su desetine hiljada Ljudi, tu su 2,5 mi-
liona izbeglica, i tome slično - koliko ste slika toga videLi? Da-
kLe, odgovor je: nijednu.
Dabome, postoje neki vrLo dobri novinari - mada ih nema
mnogo. Na primer, Džonatan RandaL, dugogodišnji dopisnik Va-
šington posta s BLiskog istoka. Nedavno je objavio veoma dobru
knjigu o zLočinima u Turskoj i američkoj podršci koju dobijaju.
Dakle, tu i tamo poneki novinar pokuša da bude nezavisan, aLi to
je izuzetno teško. Ako hoćeš da sačuvaš posao, bolje ti je da se
držiš Linije.

Pitanje „moralnog zgražavanja"

Moramo razlikovati većinu američke populacije od eLite obrazova-

nih sektora koja je uključena u pLaniranje i upravljanje. Potpuno
su drugačiji jedni od drugih. Vratimo se Vijetnamskom ratu. Pome-
nuo sam način na koji se on analizira u Njujork tajmsu, tipičan za
obrazovane sektore. Rat nije u redu zato što nas previše košta. To
je opšte mišLjenje. PogLedajmo sada mišLjenje američke populaci-
je. Pitanje koje se od kraja šezdesetih redovno postavlja u anke-
tama jeste: šta mislite o ratu u Vijetnamu? Budući da je to otvo-
reno pitanje, ne očekujete visoke procente, ali negde od 1970.
približno 70 odsto ispitanika je rekLo: taj rat je bio „fundamental-
no pogrešan i nemoralan", a ne „greška". Među obrazovanim Lju-
dima, procenat onih koji ovako misle je statistički beznačajan,
možda oko jedan odsto. Dakle, rečje o dramatičnoj razlici između
opšte populacije i obrazovanih sektora, koja je prisutna i u vezi s
mnogo drugih pitanja. Što se populacije tiče, možemo govoriti o
moraLnom zgražavanju. Ali setite se da Ljudi ne mogu osećati mo-
ralno zgražavanje u vezi s Turskom, zato što nikad nisu čuli za ono
što se tamo dešava. A to je značajno zato što neposredno i u
ogromnoj meri doprinosimo zločinima koji se tamo počinjavaju.
Na primer, u jučerašnjem Njujork tajmsu objavLjen je veLiki
članak o suverenitetu i Ljudskim pravima, iz pera Džudit Miler, jed-
ne od njihovih vodećih inteLektuaLaca, koja se tu naprosto kune
kako su Sjedinjene Države agresivni lider u borbi za Ljudska prava.
Svako ko obraća pažnju makar na najeLementamije podatke zna da
to nije tačno. Pogledajte međunarodne izveštaje. Ali to je ono što
kažete ako ste visokoobrazovana osoba. Visokoobrazovani Ljudi

1)8
(JNIŠTENJE DEMOKRATSKOG POKRETA

znaju koji stav moraju zauzeti. Tvoje je da prihvataš okvire i da

ih ne preispituješ. I u tome nema ničega novog.
To je već jasno u delu Džordža Orvela. Takoreći svi su proči-
tali Životinjsku farmu, ali upitajte se koliko je Ijudi pročitalo
predgovor za tu knjigu. Odgovor će glasiti da ih je vrlo malo, je-
dva ih uopšte ima. Razlog je taj što u prvi mah nije ni objavljen.
Zašto? Dakle, opšte je mišljenje da je Životinjska farma satira o
totalitarnim neprijateljima Zapada, poput Sovjetskog Saveza. Na-
ravno, to je bilo divno, pa su svi hvalili knjigu. Međutim, Orvel
je u predgovoru rekao da je pisao o Engleskoj. Upozoravao je da
Ljudi u Britaniji ne bi smeli da budu tako nadmeni, zato što se
Engleska ne razlikuje naročito od drugih zemalja. Njegov predgo-
vor nosio je naslov „Sloboda štampe". U njemu je opisao kako se
u slobodnoj Engleskoj nepopularne ideje guše, marginalizuju i ne
dozvoljava se njihovo izražavanje - ne istim sredstvima koja se
koriste u Rusiji, ali krajnji rezultat nije mnogo drugačiji. Čak je
izneo i neke razloge za to. Rekao je kako visokoobrazovani Ljudi
dolaze do zaključka kako naprosto nije u redu da se neke stvari
govore (pa čak ni misle). I da je to deo procesa sticanja obrazo-
vanja.
Prema tome, da, na kraju se dobije rezultat o kom govori-
mo. Nekome škoLovanom, pomisao da Sjedinjene Države možda
nemaju časne motive naprosto je nezamisliva. Takvo šta možete
pomisLiti o svakoj drugoj zemlji u istoriji ili u sadašnjosti - šta-
više, i pomišljate. ALi ne o našoj zemLji niti o onima koji je po-
državaju s posvećenošću koja bi impresioniraLa i sovjetske polit-
kome. To je deo sticanja obrazovanja.

Zašto smo tamo?

MogLi bismo postaviti jednostavno pitanje: zašto su se Sjedinjene

Države umešale u kosovsku krizu? Humanitarne razloge možemo
isključiti, zato što je to naprosto nemoguće. Potom možemo na-
gađati. Nemiri na Balkanu, nebitno kakve su vrste, predstavljaju
pretnju interesima bogatih i moćnih. Predstavljaju opasnost za
Evropu i otud za Sjedinjene Države, koje su u velikoj meri uklju-
čene u evropske ekonomske investicije. To znači da bilo kakva
vrsta nemira na BaLkanu postaje ono što se naziva „humanitarnom
krizom". Reč je o tehničkom terminu, koji obuhvata sve što može
ugroziti interese bogatih i moćnih. Nasuprot tome, kad se narod
 Noam Čomski: JUGOSLAVI3A - Mir. rat i raspad

u tamo nekom Sijera Leoneu ili jugoistočnoj Turskoj, u Kolumbiji

ili bilo gde drugde, međusobno pokolje, to nije humanitarna kri-
za, zato što ne ugrožava interese bogatih i moćnih. Štaviše, Sje-
dinjene Države su veoma često umešane u eskaliranje tih sukoba.
Mogli bismo se zapitati i sledeće: šta ćemo uraditi ako smo
suočeni sa krizom i želimo da je rešimo? Prvo i najlogičnije jeste
da pokušamo da ublažimo nemire. Dakle, postoji način da se to
uradi putem UN, što bi bilo u skladu sa svetskim poretkom, me-
đunarodnim pravom i našim obavezama iz sporazuma. Međutim,
Sjedinjene Države to u potpunosti odbijaju. Sjedinjene Države se
već najmanje trideset godina na sve moguće načine suprotsta-
vljaju međunarodnoj zajednici, međunarodnom pravu, Ujedinje-
nim nacijama i Međunarodnom sudu pravde. Jasno vam je čim
pogledate koliko su puta iskoristili pravo veta da spreče donoše-
nje neke rezolucije Saveta bezbednosti. Od šezdesetih godina dr-
že neprikosnoveno prvo mesto, Britanija je na drugom, Francuska
na dalekom trećem, dok je Rusija četvrta, zajedno s Kinom. Isto
važi i za Međunarodni sud pravde. Sjedinjene Države ne žele da
UN preuzmu vodeću ulogu.
Pa dobro, onda, šta činiti u takvoj situaciji? Ako ne smeš da
dopustiš mešanje međunarodne zajednice, prebaciš situaciju na
NATO. Tamo barem dominiraju Sjedinjene Države, mada i unutar
te organizacije postoje neslaganja. Amerika i Britanija su u su-
štini ratničke države. Imaju nadmoćan monopol u pogledu sile i
onda joj, normalno, pribegavaju kao logičnom načinu rešavanja
svega i svačega.

Poređenja sa Holokaustom

Nasilje na Kosovu poredi se sa Holokaustom. To je, jednostavno

rečeno, uvreda - strašna uvreda za Hitlerove žrtve. Ako je kriza na
Kosovu „holokaust", onda su od 1945. naovamo počinjene hilja-
de holokausta, počev, na primer, od dešavanja u Palestini 1947. i
1948, i još gorih stvari koje su se događale u isto vreme. Ono što
se dešavalo do bombardovanja bila je humanitarna kriza, jedna od
onih koje se, nažalost, dešavaju u celom svetu. Ono što se sada
tamo dešava počinje da se približava slučajevima poput Palestine
1947. i 1948 - ali još nije ni blizu onome što se devedesetih go-
dina dešavalo u Turskoj. Nije ni nalik onome što se upravo deša-
va u Africi. Zašto termin „holokaust" koriste Ijudi koje bi trebalo
UNIŠTENJE DEMOKRATSKOG POKRETA

da nazivamo revizionistima Holokausta? Reč je o Ijudima koji po-

riču stvarnost Holokausta. Zašto ga sada ti isti Ijudi potežu kada
govore o onome što se događa na Kosovu? E pa, koriste to kao
opravdanje za nasilje koje vrše Sjedinjene Države - to je sve.

Sukob islama i hrišćanstva

Kosovska kriza opisuje se i kao sukob islama i hrišćanstva. To mo-

žemo da čujemo od harvardskog dekana Emila Hardinga, koji već
nekoliko godina širi tu ideju. Po mom mišljenju, to je potpuna
besmislica. Pogledamo li interakcije hrišćana i islama, videćemo
da idu u svim mogućim pravcima. Najfundamentalnija islamska
država na svetu - Saudijska Arabija - slučajno je saveznik Sjedi-
njenih Država. Osamdesetih godina, Sjedinjene Države su takore-
ći ratovale s Katoličkom crkvom u Centralnoj Americi. Zato je ta
decenija započela i završila se ubistvom nadbiskupa i šest vode-
ćih jezuitskih intelektualaca od vojnih snaga koje smo podržava-
li.cxx Da budemo načisto, u svetu postoji mnogo, veoma mnogo
komplikacija, ali odnos islama i hrišćanstva spada u one manje.

Pitanja o Drugom svetskom ratu

Mnogi današnji problemi na Balkanu vuku koren iz rata protiv Hi-

tlera koji se vodio četrdesetih godina. U njemu je učestvovao
ogroman broj Rusa, a većina Hitlerovih snaga bila je zaokupljena
borbama na Istočnom frontu. Sjedinjene Države i Britanija Su
uglavnom učestvovale u borbama u drugim delovima sveta. Na
kraju rata, region je u suštini bio podeljen zatečenim položajima
vojski, a onda su se Sjedinjene Države vratile na svoju poziciju iz
30-ih godina 20. veka, kad su, zajedno s Britanijom, uglavnom
podržavale tradicionatne strukture, koje su bile uglavnom profa-
šističke, gušeći antifašistički otpor. Tako su Ijudi poput Klausa
Barbija, da navedem poznati slučaj, prešli iz nacističke službe u
službu okupacionih snaga SAD.
Možda je najdramatičniji primer Rajnhard Gelen, nacistički
ratni zločinac koji se nalazio na čeLu obaveštajnih operacija na
Istočnom frontu. Svi koji znaju istoriju znaju šta to znači. Sjedi-
njene Države i CIA su ga smesta vrbovale i postavile ga za šefa
američkih operacija na Istoku. Isto se dogodilo i u Oapanu. Na
primer, Japan je imao užasni program biološkog rata, pod
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Hir, rat i raspad

upravom lekara koji su bili po svemu ekvivalentni Mengeleu i vr-

šili su eksperimente na Ijudima. Sjedinjene Države su ih preuze-
le i dale im imunitet, tako da su bili zaštićeni od bilo kakvih op-
tužbi za ratne zločine. Odvedeni su u SAD, gde su formirali osno-
vu američkog programa biološkog ratovanja. Kad su Rusi neke od
njih izveli pred sud pod optužbom za ratne zločine, ovde su se
tome rugali kao komunističkoj sudskoj farsi.
Danas Ljudi postavLjaju jedno zanimLjivo pitanje: ko je, on-
da, pobedio u Drugom svetskom ratu? DozvoLite da citiram cen-
tralnoameričkog demokratu Huana Hozea Arevaloa, prvog demo-
kratskog lidera Gvatemale. Sredinom pedesetih napisao je knjigu
u kojoj je izneo tvrdnju da je RuzveLt, sudeći po onome što se de-
šava u Centralnoj Americi, nažalost, izgubio rat, a da je pobed-
nik bio Hitler.

Kako zaustaviti pokolje?

Što se Turske tiče, lako; treba samo prestati doprinositi pokoLji-

ma. Što se tiče Kosova, to je već teže. Po mom mišljenju, bom-
bardovanje je bilo katastrofa. Predvidljivo, samo je umnogome
pogoršaLo situaciju. Gotovo je zatrlo vrLo obećavajući i hrabri de-
mokratski pokret u Beogradu i ostatku JugosLavije, koji je bio
najveća nada da će se zemlja rešiti Miloševića. Ako želite neki
dramatičan primer za to, pogledajte jutrošnji Njujork tajms, s
člankom na temu nove strategije NATO-a na nasLovnoj strani. Iz-
među ostaLog, pričaju o napadima na privredu kao načinu da se
naškodi Miloševiću. Jedan od glavnih primera koji nam daju je-
ste napad na fabriku automobila, koji će Miloševiću naneti veLi-
ku štetu. Ono što ne pominju jeste da su radnici te fabrike ofor-
miLi veoma dobar sindikat, koji je predvodio glavne štrajkove
protiv Miloševića. Eto šta je NATO uništio. Kako god pogledate,
smatram da je to katastrofalno. Prema tome, potrebno je odmah
prestati s tim. Kad uporno radite nešto katastrofalno, potrebno
je odmah prestati s tim. Stedeći korak sastoji se u pokušaju da se
iskoriste sve preostaLe opcije diplomatskog pregovaranja koje su
postojale 23. marta 1999. Međutim, ne mislim da bi bilo dobro
da SAD i NATO budu ukLjučeni u to i da se brukaju; ima na svetu
drugih Ljudi koji bi mogli uzeti to na sebe. Mogli bi, recimo, do-
biti Nelsona MandeLu da se uključi u proces.
Podržavamo ubice i diktatore mnogo gore od MiLoševića. Ali
Milošević će posLužiti kao opomena za sve njih - budući da gle-

122
U N IŠ T E N JE D EM O KRATSKO G PO KRETA

daju kako postupamo. Ustanoviće da Sjedinjene Države i dalje

podržavaju diktatore, pod uslovom da se ovi pridržavaju naređe-
nja. Godine 1995, Dejtonski mirovni sporazum bio je sporazum s
Miloševićem. Tada smo prodali kosovske Albance. To je jedan od
razloga što se nenasilni pokret na Kosovu okrenuo nasilju. Shva-
tili su da Sjedinjene Države ne razumeju ništa sem nasilja.
Cilj je uvek isti - obezbediti dominaciju Sjedinjenih Država
u regionu. U tu svrhu iznesen je konkretan predlog, koji je obu-
hvatao ulaz kopnenih snaga na teritoriju Jugoslavije. Znaju da
bombardovanjem neće ostvariti ciljeve, pa se zato okreću pitanju
kopnenih snaga. Očigledno misle: „Okej, hajde da naoružamo tu
grupu koju smo do juče nazivali terorističkom armijom." Najzad,
Sjedinjene Države to često rade. Uradile su to u Nikaragvi. Nao-
ružale su ubice, armiju surovih terorista, i poslale ih da napada-
ju civilne ciLjeve u Nikaragvi. Zato je Mećtunarodni sud pravde
osudio Sjedinjene Države.
Kako izgleda, NATO ne nanosi nikakvu štetu Vojsci Jugosla-
vije. Američki dopisnici s Lica mesta kažu kako ne vide nikakvo
naročito dejstvo na Vojsci Jugoslavije, i ne iznenađuje me ako je
to tačno. Najzad, prisetite se da se jugoslovenska vojska posled-
njih četrdeset, skoro pedeset godina pripremala za upad kopne-
nih snaga. Očekivali su takav napad od Sovjetskog Saveza i spre-
mili su se za njega. Prema tome, takav napad po svoj pritici ne-
će imati veliko dejstvo na njih, baš kao što američki novinari
upravo izveštavaju. S druge strane, ako se bombardovanje nasta-
vi, pa to stvarno postane nešto poput Indokine, moguće je da bi
neka vojska, snage s bazom u Albaniji, uz podršku NATO snaga,
možda mogla da uradi nešto na terenu. A to bi bila potpuna ka-
tastrofa.

* Zasnovano na temelju intervjua koji je Noam Čomski 19. aprila 1999.

dao Eriku Šiljku i A-Infos radio-projektu.22

22 Intervju se može poslušati na https://www.radio4all.net/index.php/pro-

gram/1226. (Prim. prev.)
 Lstina o Kosovu

r atrik Kejn: Dajte da definišemo ponešto od jezika koji čujemo u

vezi s ovim ratom. Da li biste prokomentansali upotrebu termina
„ humanitarna kriza", „genocid" i „etničko čišćenje", ovako kako
se primenjuju na Kosovo?
Noam Čomski: Dakle, za početak, koncept nazvan „humani-
tarna kriza" ima tehničko značenje, koje nema neke velike veze s
onim za šta bi se dalo logično pretpostaviti da su definišući kri-
terijumi tog termina. Tehničko značenje humanitarne krize jeste
problem, tamo negde, koji ugrožava interese bogatih i moćnih.
To je suština onoga što ga čini krizom. E sad, svaki poremećaj na
Balkanu zaista ugrožava interese bogatih i moćnih, to jest,
evropske i američke elite. Pa tako humanitarni problemi, kad se
jave na Balkanu, postaju „humanitarna kriza". S druge strane,
ako u Sijera Leoneu ili Kongu počnu da se ubijaju između sebe,
to nije humanitarna kriza. Štaviše, Klinton je upravo odbio da
odobri izdvajanje relativno bedne sume od 100 hiljada dolara za
finansiranje mirovnih snaga u Republici Kongo, koja je lako mo-
gla doprineti da se spreči ogroman pokolj. Ali tolike smrti ne sa-
činjavaju humanitarnu krizu. Isto kao ni mnoge druge smrti i tra-
gedije kojima Sjedinjene Države direktno doprinose: masakri u
Kolumbiji, na primer, ili pokolji i proterivanje Ijudi u jugoistoč-
noj Turskoj, koji se sprovode uz ključnu podršku predsednika
Klintona. To nisu humanitarne krize. Ali Kosovo je kriza zato što
se nalazi na Balkanu.
Dakle, termin „genocid", ovako kako se primenjuje na Koso-
vo, predstavlja uvredu za Hitlerove žrtve. Štaviše, krajnje je revi-
zionistički. Ako je ovo genocid, tada se genocidi dešavaju po ce-
lom svetu - a mnoge od njih odlučno sprovodi Bil Klinton. Ako
je ovo genocid, kako onda nazvati ono što se dešava u jugoistoč-
noj Turskoj? Tamo je broj izbeglica ogroman; već je dosegao po-
Lovinu ukupnog broja Palestinaca proteranih iz Palestine.
Ako nastavi da raste, može dostići broj izbegLica u Kolumbi-
ji, gde je broj Ljudi koji godišnje ginu od ruke vojske i paravoj-
nih formacija, naoružanih i obučenih od SAD, približan broju po-
ginuLih prošle godine na Kosovu.

124
ISTINA 0 KOSOVU

„Etničko čišćenje", s druge strane, jeste stvarnost. Nažalost,

to je nešto što se dešava već dugo i još traje. Nije nikakva veli-
ka novost. Kako to da ja živim tu gde živim, umesto Ljudi koji su
prvi živeli tu? Jesu Li oni otišli pevajući?

PK: Dakte, najmoćnija zemlja sveta krstila je kršenje Ijudskih pra-

va na Kosovu kao „humanitarnu krizu". A li kako smo od toga do-
šli do sveopšteg rata?
NČ: Dakle, osmotrimo situaciju sa stanovišta Sjedinjenih Dr-
žava: postoji kriza, šta da preduzmemo u vezi s njom? Jedna mo-
gućnost sastoji se u delanju preko Ujedinjenih nacija, koje su,
prema odredbama Povelje UN i međunarodnog prava, organizaci-
ja odgovorna za rešavanje takvih situacija. Međutim, Sjedinjene
Države su još veoma davno jasno stavile do znanja da prema in-
stitucijama svetskog poretka, kao što su UN, Međunarodni sud
pravde i slično, gaje samo potpuni prezir. Štaviše, bile su veoma
izričite u tome. No nije uvek bilo tako. U prvim danima Ujedinje-
nih nacija, većina zemalja podržavala je Sjedinjene Države, zbog
njihove ogromne političke moći. Ali to je počelo da se menja kad
je došlo do ubrzane dekolonizacije i kad su se organizacija i di-
stribuđja moći u svetu promenili. Sada Sjedinjene Države više ne
mogu da računaju na to da će većina zemalja podržati njihove
zahteve. UN više nisu popustljive, pa su samim tim prestale da
budu relevantna institucija. To je postalo više nego očigledno u
Reganovoj eri, da bi u Klintonovoj bilo još bestidnije. U toj me-
ri bestidno da je zabrinulo čak i desničarske analitičare. U najno-
vijem broju časopisa Forin afers, inače glasilu američkog establi-
šmenta, objavljen je zanimljiv članak u kom se Vašington opomi-
nje kako veliki deo sveta posmatra Sjedinjene Države kao ,,od-
metnutu supersilu" i najveću pretnju svom postojanju. Štaviše,
SAD smatraju da su iznad vladavine međunarodnog prava i među-
narodnih institucija, i tako se i postavljaju.
NATO barem ima tu prednost da je manje iLi više pod domi-
nacijom Sjedinjenih Država. Unutar organizacije postoje razLike u
mišljenju, pa su tako, kad se prošlog septembra postaviLo pitanje
slanja nenaoružanih NATO posmatrača na Kosovo, sve zemLje čla-
nice (izuzev, možda, Britanije) tražile da ta operacija dobije odo-
brenja Saveta bezbednosti UN, što je u skladu s obavezama koje
proizLaze iz Povelje UN.
 Noam Čomski: 3UG0SLAVIJA - Mir, rat i raspad

Međutim, Sjedinjene Države su to glatko odbile. Nisu htele

da dozvole upotrebu reči „odobrenje". Insistirale su da UN nisu
ovlašćene da odobravaju ili ne odobravaju postupke SAD. Kad se
prešlo na pitanje pregovora i upotrebu sile, Sjedinjene Države i
Britanija, dve tipično ratničke države, jedva su dočekale da upo-
trebe silu i napuste pregovore. Štaviše, diplomate s evropskog
kontinenta govorile su novinarima kako ih uznemirava zveckanje
oružjem iz Vašingtona. Tako je NATO kao celina donekle nevolj-
no pristupio upotrebi sile. Štaviše, što se više približavate regio-
nu, ta nevoljnost samo narasta. Prema tome, Engleska i Sjedinje-
ne Države su vrlo entuzijastične, ostali ih slede nerado, a ima i
nekih čiji je stav negde između.

PK: Zašto su Sjedinjene Države jedva čekale da upotrebe silu ?

NČ: Razlog je očigledan. Kad ste umešani u konfrontaciju,
izbacite svoj najjači adut i pokušate da prebacite tu konfrontaci-
ju u oblast u kojoj ste najsnažniji. Adut Sjedinjenih Država je
upotreba sile. To je možda jedini domen međunarodnih odnosa u
kome one gotovo da drže monopol. Posledice upotrebe sile u Ju-
goslaviji bile su manje ili više očekivane. Glavnokomandujući
snaga NATO-a general Vesli Klark izjavio je kako je bilo potpuno
predvidljivo da će bombardovanje izrazito povećati nivo zločina i
proterivanja. Kao što ga je i povećalo. Nema šanse da čelnici NA-
TO-a nisu bili svesni da će bombardovanje uništiti veoma hrabar
i obećavajući demokratski pokret u Srbiji, kao što ga je i uništi-
lo; i da će prouzrokovati uznemirenje i zbrku u okolnim zemlja-
ma, kao što ih je i izazvalo, mada kriza još nije na istom nivou
kao u Turskoj ili na drugim mestima.
Bez obzira na sve, postojala je neophodnost, kao što je Klin-
tonov tim za spoljnu politiku sve vreme naglašavao, da se sačuva
kredibilitet NATO-a. E sad, kada govore o kredibilitetu, ne govore
o kredibilitetu Danske ili Francuske. Klintonovu administraciju ni-
je ni najmanje briga za kredibilitet tih zemalja. Stalo im je do kre-
dibiliteta Sjedinjenih Država. Kredibilitet znači strah: staraju se
da podjaruju strah od globalnog siledžije, to jest, od Sjedinjenih
Država. A to je mnogo važnije od sudbine stotina hiljada kosov-
skih Albanaca ili bilo kojih drugih posledica do kojih dođe. SAD i
NATO, prema tome, doprinose stvaranju humanitarne katastrofe,
tako što ionako ozbiljnu krizu svesno eskaliraju do katastrofalnih
razmera.

126
ISTINA 0 KOSOVU

PK: Neki kažu da u Sjedinjenim Državama neće b iti nikakvih ozbilj-

nih antiratnih napora sve dok američke vojnike ne počnu da otpre-
maju kući u sanducima. Kakvo je vaše mišljenje?
NC: Uopšte se ne stažem s tim. Hoću reći, pogledajte istori-
ju. Tokom osamdesetih postojala je snažna opozicija američkim
zločinima u Centralnoj Americi. ToLiko snažna, štaviše, da je Re-
ganova administracija morala da se povuče i da pribegne korišće-
nju međunarodnih terorističkih mreža poput Kontraša23 kako bi i
dalje sprovodila svoju politiku. A tada američki vojnici nisu sti-
zali kući u sanducima. Danas je u Sjedinjenim Državama prisutna
snažna opozicija pokoljima koje Indonezija vrši u Istočnom Timo-
ru,24 iako američki vojnici ni otud ne stižu kući u sanducima. Ako
pogledate opoziciju Vijetnamskom ratu, Amerikanci tamo jesu gi-
nuli, naravno, ali to ni stučajno nije bilo presudno. Mislim da je
ideja kako će samo pogibija američkih vojnika nadahnuti mirov-
ni pokret - drugim rečima, da Ljude motiviše samo sopstveni in-
teres - puka propaganda Sjedinjenih Država. Propagandnom si-
stemu je nepodnošljivo da prizna kako tjudi mogu postupati u
skladu s moralnim instinktom, a tjudi zapravo postupaju upravo
tako.

PK: Kako mirite taj stav s činjenicom da je, barem prema anketa-
ma, većina Amerikanaca spremna da podrži eskalaciju tog rata, na
primer, putem raspoređivanja kopnenih snaga NATO-a?
NČ: Morate imati na umu šta ti tjudi slušaju. Javnost se rav-
na prema naređenjima iz Vašingtona. A ta naređenja glase da
imaju da zanemare sve ostate zločine, čak i mnogo gore od onih
na Kosovu, pogotovo tamo gde su u njih umešane Sjedinjene Dr-
žave. Usredsredite se isključivo na ovu katastrofu i pretvarajte se
u sebi da je u središtu krize zlikovac koji sprovodi genocid. To
nam naši mediji danonoćno ponavtjaju. I to deluje. Većina tjudi
prihvata ta naređenja. I onda kažu kako moramo da preduzmemo
nešto, poput raspoređivanja trupa na terenu.

23 Šp.: Contras (od la contrarrevotucion, kontrarevotucija), desničarske pobunje-

ničke grupe aktivne u Nikaragvi od 1979. do ranih devedesetih; Sjedinjene
Države su ih podržavale i finansirate. (Prim. prev.)
24 Istočni Timor se od 1975. do 2002. nalazio pod okupacijom susedne Indo-
nezije, obeleženom velikim nasitjem i surovošču; procene broja žrtava kreču
se od 100 do čak 250 hitjada. (Prim. prev.)
 Noam Čomski: 3UG0SLAVIJA - Mir. rat i raspad

Pentagon i evropske sile se tome snažno protive, ugtavnom

iz tehničkih raztoga. Hoću reći, bila bi to katastrofa. Raspoređi-
vanje kopnenih snaga na terenu zvuči lako, ali razmislite malo.
Pre svega, ne bi ih bilo lako uvesti tamo i verovatno bi potraja-
lo mesecima dok ne budu spremne. To bi značilo suočavanje s te-
škim gerilskim ratom koji bi verovatno sravnio čitav region sa ze-
mljom. Jer to se dešava kad angažujete kopnene snage i prouzro-
kujete veće katastrofe. Takav postupak samo bi doveo do eskata-
cije zločina.

PK: Sta mistite, kakve bi korake trebalo da preduzmu oni koji se

protive ovom ratu?
NČ: Neosporno je da savesni tjudi moraju preduzeti nešto
protiv ovoga. Šta možemo uraditi da okončamo ovaj rat? Isto što
i uvek, ne postoji nikakav mađioničarski trik. Potrebno je eduko-
vanje tjudi, objašnjavanje, organizovanje, demonstracije, vršenje
pritiska... sve to već znamo. A to je veoma teško izvesti; to nije
kao kad pritisnete prekidač da upalite svetto. Potrebno je uložiti
napor.

* „Kosovo: Noam Chomsky intervievved by Patrick Cain", T h e A c t iv is t ,

June 1999.

128
Mirovni plan za Kosovo

Uvadeset četvrtog marta 1999, vazduhoplovne snage NATO-a

pod vođstvom Sjedinjenih Država počele su da bombarduju Save-
znu Republiku Jugoslaviju (SRJ), uključujući i Kosovo, koje NATO
smatra srpskom pokrajinom. Trećeg juna, NATO i Srbija postigli
su dogovor u vezi s mirovnim planom. Sjedinjene Države progla-
sile su pobedu, pošto su uspešno privele kraju svoju „desetone-
deljnu borbu da primoraju gospodina Miloševića da se preda", iz-
vestio je Blejn Harden u Njujork tajmsu. Stoga nije bilo potrebe
za angažovanjem kopnenih snaga koje bi „pročistile Srbiju", kao
što je Harden preporučio u udarnom članku pod naslovom „Kako
pročistiti Srbiju". Ova preporuka bila je sasvim prirodna u svetlu
američke istorije, kojom od samog početka pa do dan-danas do-
minira tema etničkog čišćenja, dostignuća koja se obeležavaju
imenima datim vojnim jurišnim helikopterima i ostalim uništilač-
kim oružjima.25 Kvalifikacija je, međutim, sasvim u redu: termin
„etničko čišćenje" nije zaista primeren: američke operacije čišće-
nja bile su univerzalne - dve najnovije ilustracije su Indokina i
Centralna Amerika.
Premda je proglasio pobedu, Vašington još nije proglasio
mir: bombardovanje se nastavlja sve dok pobednici ne utvrde da
su uspeli da nametnu svoje tumačenje mirovnog plana. To bom-
bardovanje se od samog početka prikazivalo kao pitanje od ko-
smičkog značaja, ispit novog humanizma, u kom „prosvećene ze-
mlje" (Forin afers) otvaraju novu eru istorije čovečanstva predvo-
đenu „novim internacionalizmom, u kom se više neće tolerisati
brutalna represija čitavih etničkih grupa" (Toni Bler). Prosveće-
ne zemlje su Sjedinjene Države i njihova saradnica Velika Brita-
nija, i možda još neke koje se priključuju njihovom pohodu u bor-
bi za pravdu.
Kako izgleda, rang „prosvećene države" dodeljuje se po defi-
niciji. Nigde se ne vidi pokušaj iznošenja dokaza ili argumenata,

25 Vid. https://www.washingtonpost.com/opimons/simon-waxman-tomahawk-
missiles-apache-helicopters-just-as-offensive-as-redskins/2014/06/26/16c-
18738-fc9a-lle3-932c-0a55b81f48ce_story.html?utm_term=.a9395416e266.
(Prim. prev.)

129
 Nnam fnmski: JUG0SLAVI3A - Mirr rat i raspad

svakako ne na osnovu njihove istorije. Potonja je u svakom slu-

čaju progtašena nevažnom od strane dobro poznate doktrine
„promene kursa", koja se u ideološkim institucijama redovno pri-
ziva kako bi otpremila proštost u najcrnje dubine rupe pamćenja
i tako odvratila pretnju u vidu nekih krajnje očiglednih pitanja:
pored suštinski neizmenjenih institucionalnih struktura i distri-
bucije moći, zašto bi iko očekivao radikatan zaokret u politici -
ili bilo kakav drugi, sem taktičkih prilagođavanja?
Međutim, takva pitanja ne nalaze se na dnevnom redu. „Pro-
blem Kosova se od prvog časa sastojao u tome kako bi trebalo da
reagujemo kad se na nevažnim mestima dešava nešto loše", ob-
jasnio je globatni anatitičar Tomas Fridman u Njujork tajmsu na
vest o prihvatanju mirovnog plana. U daljem tekstu hvati prosve-
ćene zemlje zbog toga što su odbranile njegovo moralno načeto:
„Čim je započeto proterivanje izbeglica, ignorisanje Kosova bito
bi pogrešno... te je stoga sveobuhvatni vazdušni rat s ograniče-
nim citjem bio jedini togičan potez."cxxi
Manju teškoću predstavtja to što zabrinutost zbog „proteri-
vanja izbeglica" nije mogta biti motiv za „sveobuhvatni vazdušni
rat". UNHCR je prve registrovane izbegtice izvan teritorije Koso-
va prijavio 27. marta (4.000 tjudi), tri dana posle početka bom-
bardovanja. Taj danak povećavao se sve do 4. juna, dosegavši na-
vedeni zbir od 670.000 u okolnim zemljama (Albanija i Makedo-
nija), zajedno s procenjenih 70.000 u Crnoj Gori (u SRJ) i 75.000
koji su otišli u druge zemlje. Ove brojke, koje su nažalost i pre-
dobro poznate, ne obuhvataju nepoznat broj interno rasetjenih
lica na samom Kosovu, kojih je, prema NATO-u, bilo 200 do 300
hiljada pre bombardovanja, a posle i mnogo više.
Nije nimato sporno da je „sveobuhvatni vazdušni rat" doveo
do nagle eskatacije etničkog čišćenja i drugih zločina. 0 tome se
neprestano govori u izveštajima dopisnika s Lica mesta i u retro-
spektivnim analizama u štampi. Ista slika prezentovana je u dva
glavna dokumenta koja teže da prikažu bombardovanje kao reak-
ciju na humanitarnu krizu na Kosovu. Najobimniji, koji je u ma-
ju objavio Stejt dipartment, odgovarajuće je naslovljen „Brisanje
istorije: etničko čišćenje na Kosovu";26 drugi je optužnica protiv
Mitoševića i saradnika koju je Međunarodni tribunal za ratne
zločine u Jugoslaviji podigao pošto su Sjedinjene Države i

26 Dostupno na https://reliefweb.int/report/serbia/erasing-historv-ethnic-cle-
ansing-kosovo-report-released-us-department-state-washington. (Prim. prev.)

130
MIROVNI PLAN ZA KOSOVO

Britanija „utrle put neverovatno brzom podizanju optužnice tako

što su omogućile tužiteljki Luiz Arbur pristup obaveštajnim i dru-
gim podacima, koji su joj zapadne vlade dugo uskraćivale", izve-
stio je Njujork tajms, posvetivši toj optužnici dve pune strane. U
oba dokumenta navodi se da su zločini započeli „prvog januara
ili blizu tog datuma"; u oba, međutim, detaljna hronologija ot-
kriva da su se zločini nastavili kao i pre, sve dok bombardovanje
nije dovelo do njihove izrazite eskalacije. To svakako nije bilo ni-
kakvo iznenađenje. Glavnokomandujući snaga NATO-a, general
Vesli Klark, opisao je jednom prilikom te posLedice kao „potpuno
predvidljive" - što je, razume se, bilo preterivanje, budući da de-
šavanja u čovečanstvu nikad nisu baš toliko predvidljiva, premda
su sada dostupni obilati dokazi koji otkrivaju da su posledice bi-
le očekivane, iz razLoga koji su jasni i bez pristupa poverLjivim
obaveštajnim podacima.
MaLi pokazatelj dejstava „sveobuhvatnog vazdušnog rata"
ponudio je Robert Hejden, direktor Centra za ruske i istočnoe-
vropske studije (Center for Russian and East European Studies)
Univerziteta u Pitsburgu: „Broj poginulih i ranjenih među srpskim
civiLima za prve tri nedelje rata viši je od ukupnog zbira poginu-
Lih i ranjenih na obema stranama na Kosovu u tri meseca koja su
neposredno prethodiLa početku rata, a ipak, ta tri meseca su na-
vodno bila humanitarna katastrofa." Tačno je, međutim, da po-
menute posLedice nisu bile bitne u kontekstu džingoističke po-
mame podstaknute zarad demonizacije Srba, pomame koja je do-
segLa intrigantne visine kad je bombardovanje počelo da cilja ci-
vilno društvo, zbog čega mu je trebaLo još više strastvenih zago-
vornika.
SLučaj je hteo da je barem nagoveštaj kredibiLnijeg odgovo-
ra na Fridmanovo retoričko pitanje dat istog dana u Tajmsu, u iz-
veštaju Stivena Kinzera iz Ankare. On piše da je „najpoznatiji tur-
ski borac za Ljudska prava ušao u zatvor", gde će robijati zato što
je „pozivao državu na postizanje mirnog rešenja s kurdskim po-
bunjenicima".0001 Nekoliko dana pre toga, Kinzer je izokola na-
govestio da u toj priči ima i nečega više: „Neki [Kurdi] kažu da su
ugnjeteni pod turskom vLašću, ali vlada upomo tvrdi kako imaju
ista prava kao svi ostali građani." Neko će se upitati koliko je ta
tvrdnja u skLadu s nekim krajnje ekstremnim operacijama etnič-
kog čišćenja preduzetim tokom devedesetih, kad su ubijene de-
setine hiljada Ljudi, uništeno je 3.500 sela i 2,5 do 3 miliona Lju-
di pretvoreno u izbegLice, a strašni zločini se Lako daju porediti
s onima koji se danas, za odabrane neprijatelje, stavljaju na na-
slovne strane - najveće organizacije za zaštitu Ijudskih prava
uporno izveštavaju o svemu tome, ali ti izveštaji se ignorišu. Sve
to postignuto je zahvaljujući neizmernoj vojnoj podršci Sjedinje-
nih Država, koja je pod Klintonovom vlašću narastata dok su zver-
stva dosezala vrhunac; ta podrška obuhvatala je mlazne avione,
jurišne helikoptere, opremu za protivpobunjeničke operacije i
ostala sredstva za sejanje straha i uništenja, kao i obuku i oba-
veštajne podatke za neke od najgorih ubica.
Prisetimo se da su se ovi zločini dešavali i dešavaju se to-
kom devedesetih, unutar samog NATO-a i pod jurisdikcijom Save-
ta Evrope i Evropskog suda za tjudska prava, koji ne prestaje da
osuđuje Tursku zbog zločina koji se tamo vrše s podrškom Sjedi-
njenih Država. Učesnici i komentatori morali su biti istinski di-
sciplinovani da ,,ne primete" ništa od toga na proslavi pedesete
godišnjice NATO-a u aprilu. Ta disciplinovanost bila je naročito
impresivna u svetlu činjenice da je nad proslavom visila senka
ozbitjne zabrinutosti zbog etničkog čišćenja - od zvanično odre-
đenih neprijatelja, a ne prosvećenih država namernih da se izno-
va posvete svojoj tradicionalnoj misiji donošenja pravde i slobo-
de napaćenima u svetu i da brane tjudska prava, silom ako treba,
u skladu s principima novog humanizma.
Da budemo načisto, ovi ztočini su samo jedna ilustracija od-
govora koji prosvećene zemlje daju na značajno pitanje „kako bi
trebalo da reagujemo kad se na nevažnim mestima dogodi nešto
loše". Trebalo bi da intervenišemo tako da zločini eskaliraju, a ne
da „okrenemo gLavu na drugu stranu" vođeni „dvostrukim meri-
lom", što je uobičajeno izbegavanje kad nam neko neučtivo pre-
doči takve marginalije kao dokaz. Ta misija je sprovedena i na
Kosovu, kako tok događaja jasno otkriva, mada ne i verzija pre-
lomljena kroz prizmu ideoLogije i doktrine, koja nerado toleriše
opažanje da je posledica „sveobuhvatnog vazdušnog rata" bila
preLazak s godine zločina u razmeri godišnjeg danka smrti u Ko-
lumbiji (uz podršku SAD) tokom devedesetih, na nivo koji se, da
je bombardovanje nastavljeno, mogao približiti zLočinima unutar
samog NATO-a i Evrope tokom devedesetih.
Naređenja iz Vašingtona su, međutim, uobičajena: usmeriti
laserski oštar fokus na zLočine današnjeg zvaničnog neprijatelja i
ne dozvoliti da vam pažnju odvrate slični ili gori zločini, koji se
Lako mogu ubLažiti ili okončati blagodareći ključnoj ulozi prosve-
ćenih zemalja u njihovom podsticanju iLi eskaLiranju onda kada

132
MIROVNI PLAN ZA KOSOVO

tako nalažu interesi moći. Povinujmo se naređenjima, dakle, i dr-

žimo se Kosova.
Makar i minimalno ozbiljno proučavanje mirovnog plana za
Kosovo mora razmotriti diplomatske opcije koje su postojale 23.
marta, dan uoči početka „sveobuhvatnog vazdušnog rata", i upo-
rediti ih sa sporazumom koji su NATO i Srbija postigli 3. juna. Ov-
de moramo razlikovati dve verzije: (1) činjeničnu i (2) spinova-
nu - to jest, SAD/NATO verziju koja formuliše izveštavanje i ko-
mentare u prosvećenim zemljama. Čak i najpovršniji pogled otkri-
va da se činjenice i spinovana priča izrazito razlikuju. Tako je
Njujork tajms predstavio tekst sporazuma s dodatkom pod naslo-
vom „Dva mirovna plana: u čemu se razlikuju". Ta dva mirovna
plana su sporazum iz Rambujea (prelazni) prezentovan Srbiji 23.
marta kao ultimatum „uzmite ili bombardujemo" i mirovni plan
za Kosovo od 3 juna. Međutim, u stvarnosti postoje tri „mirovna
plana", od kojih su se 23. marta na stolu našla dva: sporazum iz
Rambujea i rezolucije'Narodne skupštine Srbije kojima je na nje-
ga odgovoreno.
Počećemo od dva mirovna plana od 23. marta i pitanja ko-
liko se razlikuju i kako se porede s mirovnim planom za Kosovo
od 3. juna, da bismo se potom ukratko osvrnuli na ono što je ra-
zumno očekivati ako prekršimo pravila i obratimo malo pažnje na
(brojne) presedane.
Sporazum iz Rambujea podrazumevao je potpunu vojnu oku-
paciju i političku kontrolu NATO-a nad Kosovom i, u suštini, voj-
nu okupaciju ostatka Jugoslavije kad god NATO poželi. NATO ima
da „sačinjava i predvodi vojnu silu" (KFOR) koju će „NATO uspo-
staviti i raspoređivati" na Kosovu i oko njega, „delujući s ovla-
šćenjem i podložno usmeravanju i potitičkoj kontroli Severnoa-
tlantskog saveta (North Atlantic Council, NAC) kroz Lanac koman-
de NATO-a"; „komandant KFOR-a je vrhovna vlast na terenu u po-
gLedu tumačenja ovog poglavlja [Implementacija vojnog sporazu-
ma] i njegova tumačenja su obavezujuća za sve strane i Lica" (s
ireLevantnom kvalifikacijom). U kratkom vremenskom roku, celo-
kupne snage Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslo-
va moraju se povući u „odobrene garnizone" i potom u Srbiju,
sem malih jedinica određenih za obavljanje graničarske dužnosti
i s limitiranim naoružanjem (sve detaLjno navedeno). Te jedinice
biće ograničene na odbranu granica od napada i „kontrolisanje
nezakonitih prelazaka granice" i neće im biti dozvoljen ulazak na
Kosovo sem u funkciji obavljanja tih dužnosti.
 Nnam fnriKki; .lllfiOSLAVI.IA - Mir rat i raspari

„Tri godine posle stupanja ovog Sporazuma na snagu, biće

sazvan međunarodni sastanak na kom će se utvrditi mehanizam
konačnog rešenja za Kosovo." Ovaj paragraf se redovno tumači
kao poziv na referendum o nezavisnosti, koji se ne pominje.
Što se tiče ostatka Jugoslavije, uslovi okupacije izneseni su
u Aneksu B: Status multinacionalnih vojnih snaga za implemen-
taciju. Ključni paragraf glasi: „8. Osoblje NATO-a, sa vozilima,
brodovima, avionima i opremom, imaće pravo slobodnog i bezu-
slovnog kretanja po čitavoj teritoriji SR Jugoslavije, njenim va-
zdušnim prostorom i teritorijalnim vodama, imaće pravo na po-
stavljanje kampova i kasarni, pravo na korišćenje svih područja
ili usluga potrebnih za podršku, obučavanje ili operađje."cxxi1127
U ostatku se navode uslovi koji dopuštaju snagama NATO-a i
njihovim zaposlenima da se na celoj teritoriji SRJ ponašaju kako
god hoće, bez obaveze da se povinuju zakonima zemlje ili juris-
dikciji njenih vlasti, od kojih se pak traži da se pridržavaju nare-
đenja NATO-a „prioritetno i svim odgovarajućim sredstvima". Jed-
na odredba glasi da će „celokupno osoblje NATO-a poštovati za-
kone koji važe u SRJ" ali s kvalifikacijom koja to odmah obesmi-
šljava: ,,U skladu s povlasticama i imunitetima iz ovog Aneksa."
Nagađa se da je formulacija bila osmišLjena tako da zagaran-
tuje odbijanje. Možda i jeste. Teško je i zamisliti da bi ijedna ze-
mlja uopšte razmatrala takve uslove, sem u formi bezuslovne pre-
daje.
U obimnim medijskim izveštajima o ovom ratu nalazi se vr-
lo malo referenci na Sporazum koje su makar i blizu originalu, što
se pre svega odnosi na navedeni ključni paragraf Aneksa B. 0 po-
tonjem je, međutim, počelo da se izveštava čim je postao irele-
vantan za demokratski izbor. Petog juna, posle prihvatanja mi-
rovnog plana 3. juna, Njujork tajms je izvestio da su, prema od-
redbama Aneksa Sporazuma iz Rambujea „ čiste snage NATO-a
imale potpunu slobodu da idu gde požele u Jugoslaviji, zaštiće-
ne od svakog pravnog procesa"2 28 (u članku je navedena doslov-
7
na formulađja ove odredbe). Očigledno, u odsustvu jasnog i po-
novljenog objašnjenja osnovnih uslova sporazuma iz Rambujea -
zvaničnog „mirovnog procesa" - javnost nikako nije mogla steći

27 Prevod paragrafa prenesen iz članka Mirostava Lazanskog „Zašto su nas

napali" (Politika, 22. mart 2012.) Dostupno na http://w w w .politi-
ka.rs/sr/đanak/212737/Pogledi/Zasto-su-nas-napali. (Prim. prev.)
28 Lazanski, „Zašto su nas napali". (Prim. prev.)
MIROVNI PLAN ZA KOSOVO

nikakvu ozbiljnu predstavu o onome što se dešavalo, kao ni pro-

ceniti tačnost poželjne verzije mirovnog plana za Kosovo.
Drugi mirovni plan predstavljen je 23. marta kroz rezolucije
srpske Narodne skupštine. Skupština je odbila da odobri vojnu
okupaciju od NATO-a i pozvala je OEBS (Organizaciju za evropsku
bezbednost i saradnju) i UN da posreduju u postizanju miroljubi-
vog diplomatskog rešenja. Osudila je povlačenje Verifikacione
misije OEBS-a 19. marta, do koje je došlo po naređenju Sjedinje-
nih Država, u sklopu priprema za početak bombardovanja 24.
marta. Rezolucije su pozivale na pregovore koji će voditi „prema
postizanju političkog dogovora o širokoj autonomiji Kosova i Me-
tohije [zvaničan naziv pokrajine], uz obezbeđenje pune ravno-
pravnosti svih građana i etničkih zajednica, i poštovanje suvere-
niteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i Savezne Re-
publike Jugoslavije". Štaviše, premda „srpski parlament ne pri-
hvata prisustvo stranih trupa na Kosovu i Metohiji", „srpski par-
lament je spreman da razmotri obim i karakter međunarodnog
prisustva na Kosmetu u svrhu sprovođenja postignutog sporazu-
ma, i to neposredno po potpisivanju političkog sporazuma o sa-
moupravi, dogovorenog i prihvaćenog od strane predstavnika
svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji".cxxlv
Najveće novinske agencije navele su u svojim izveštajima
suštinske delove ovih odluka i one su, prema tome, svakako po-
znate svim redakcijama. Više pokušaja pretrage interneta urodilo
je, međutim, oskudnim rezuLtatima i baš nijednim pomenom u
nacionalnoj štampi i najvećim časopisima.
Tako su dva mirovna pLana od 23. marta ostaLa nepoznata ši-
roj javnosti, ukLjučujući i činjenicu da su bila dva a ne jedan.
Standardni komentar gLasi: „Miloševićevo odbijanje da prihvati...
iLi čak razmotri međunarodni mirovni plan [to jest, sporazum iz
Rambujea] dovelo je do početka bombardovanja 24. marta" (Krejg
Vitni, Njujork tajms, jedan od mnogih članaka u kom se osuđuje
srpska propaganda - s nesumnjivo tačnim navodima, aLi uz neko-
Liko previda.
Što se tiče toga šta su značiLe rezolucije srpske Narodne
skupštine, odgovore pouzdano znaju fanatici - tako da se ti od-
govori razlikuju, u zavisnosti od soja fanatika. Neki drugi bi na-
šli načina da dokuče odgovore: istražiLi bi mogućnosti. No pro-
svećene države nisu se opredelite za tu opciju; radije su pribegle
bombardovanju, s predviđenim posLedicama.

135
 Noam Čnmski: 3UG0SLAVIJA - Mirr rat i raspad

Dalji koraci u diplomatskom procesu i njihovo prelamanje

kroz prizmu doktrinlanih institucija zavređuju pažnju, ali to ću
ovde preskočiti i preći ću na mirovni plan za Kosovo od 3. juna.
Kao što se moglo očekivati, reč je o kompromisu između dva mi-
rovna plana od 23. marta. Barem na papiru, SAD/NATO su odu-
stali od svojih glavnih zahteva, navedenih u gornjem tekstu, ko-
ji su doveli do toga da Srbija odbije ultimatum. Srbija se zauz-
vrat složila s „međunarodnim bezbednosnim prisustvom sa zna-
čajnim učešćem NATO-a, koje mora biti raspoređeno pod ujedi-
njenom komandom i kontrolom... pod okriljem UN". Dodatak
ovom tekstu glasio je: „Stav Rusije je da ruski kontingent neće
biti pod komandom NATO-a, a njegov odnos s međunarodnim pri-
sustvom biće uređen relevantnim dodatnim sporazumima."cx*v
Nema odredaba koje NATO-u ili „međunarodnom bezbednosnom
prisustvu" omogućavaju pristup u ostatak SRJ. Politička kontrola
na Kosovu neće biti u rukama NATO-a već Saveta bezbednosti UN,
koji će uspostaviti „privremenu upravu na Kosovu". Povlačenje
snaga Vojske Jugoslavije nije specifikovano kao u pojedinostima
sporazuma iz Rambujea već je slično, premda ubrzano. Ostatak se
kreće u okvirima saglasnosti dva plana od 23. marta.
Ovaj ishod nagoveštava da su diplomatske inicijative mogle
biti preduzete i 23. marta, čime bi se izbegla strašna Ijudska tra-
gedija, s posledicama koje će odjeknuti u Jugoslaviji i drugde, i
koje su u mnogom pogledu vrlo zlokobne.
Da budemo načisto, sadašnja situacija nije kao ona od 23.
marta. Naslov u Tajmsu na dan potpisivanja mirovnog plana za
Kosovo29 precizno obuhvata situaciju: „Problemi na Kosovu tek
počinju." Među „zapanjujućim problemima" koji leže u budućno-
sti, primećuje Serž Šmeman, jesu repatrijacija izbegLica ,,u zemlju
pepela i grobova koja im je nekad bila dom" i „neizrecivo skup
izazov obnove uništene privrede Kosova, ostatka Srbije i njihovih
suseda". Potom citira Suzan Vudvord, istoričarku specijalizovanu
za Balkan, iz Brukingsovog instituta, koja dodaje ,,da su svi Ljudi
za koje želimo da nam pomognu da stvorimo stabilno Kosovo uni-
šteni dejstvom bombardovanja", usled čega je vLast ostaLa u ruka-
ma OVK. Sjedinjene Države snažno su osudile OVK kao „neospor-
no terorističku grupu" kad je u februaru 1998. počela da izvodi
organizovane napade; Vašington je te akcije osudio „veoma sna-
žno" kao „terorističke aktivnosti", čime je Miloševiću verovatno

29 Reč je o planu Grupe G7. (Prim. prev.)

436
MIROVNI PLAN ZA KOSOVO

dao „zeleno svetlo" za žestoke represivne mere koje su dovele do

nasilja sličnog onom u Kolumbiji, pre no što je bombardovanje
dovelo do njegove nagle eskalacije.
Ovi „zapanjujući problemi" su novi momenat. Reč je o „dej-
stvima bombardovanja" i gadnoj reakciji Srba na ta dejstva, ma-
da su probtemi koji su prethodili nasilju kom su pribegle od pro-
svećene države bili sasvim dovoljno zastrašujući.
Prešavši sa činjenica na spinovanje, naslovi su hvalili veli-
čanstvenu pobedu prosvećenih država i njihovih lidera, koji su
naterali Miloševića da „kapitulira", da „prizna poraz", da prihva-
ti „snage predvođene NATO-om" i preda se „bezuslovnije no što
je iko mogao i zam isliti",cxxvl i da pristane na „pogodbu goru od
plana iz Rambujea, koji je odbacio". Priča nije baš sasvim istini-
ta, ali svakako je korisnija od činjenica. Jedino pitanje o kom se
ozbiljno raspravlja jeste da li ovo pokazuje kako su vazdušni na-
padi dovotjni za postizanje visokomoralnih citjeva ili to, kako tvr-
de kritičari kojima je dozvoljeno da se uktjuče u raspravu, još ni-
je dokazano. Sagledavajući širi značaj, britanski „eminentni voj-
ni istoričar" Džon Kigan „doživtjava rat kao pobedu, i to ne samo
ratnog vazduhoptovstva nego 'novog svetskog poretka', kako je
poste Zativskog rata objavio predsednik Buš", izveštava vojni eks-
pert Fred Kaptan. Kigan piše: „Ako je Milošević stvarno potučen,
svi ostati potencijaLni Miloševići širom sveta moraće da preispi-
taju svoje planove, sad kad im je jasno da ne postoji mesto na
zemaljskoj kugti koje se ne može podvrgnuti istom nemilosrdnom
pustošenju kakvo proteklih šest nedelja trpe Srbi."CXXV11
Ova procena je realna, mada ne onako kako je to možda Ki-
gan imao na umu: radije, u svetlu stvarnih ciljeva i značaja no-
vog svetskog poretka, kako otkrivaju važna dokumentovana sve-
dočanstva iz devedesetih o kojima se i dalje ne izveštava i ne-
brojeno mnogo činjeničnih dokaza koji nam pomažu da shvatimo
istinsko značenje fraze „Mitoševići širom sveta". Ako se ograniče
samo na region Balkana, oštre mere neće sprečiti ogromne ope-
racije etničkog čišćenja i strašne zločine unutar samog NATO-a,
pod evropskom jurisdikcijom i s odtučnom i narastajućom podr-
škom Sjedinjenih Država, koje se ne sprovode kao odgovor na na-
pad najstrašnije vojne sile na svetu i neposredne pretnje invazi-
jom. Prema pravilima novog svetskog poretka, ovi zločini su le-
gitimni, možda čak i pohvalu zaslužuju, jednako kao i zlodela na
drugim mestima, koja odgovaraju uočenim interesima lidera pro-
svećenih država i koja one redovno počinjavaju kad nađu za

*37
 Noam Čomski: 3UGOSLAV1JA - Mir, rat i raspad

shodno. Ove činjenice, ne naročito nepoznate, otkrivaju da se u

„novom internacionalizmu... brutalna represija čitavih etničkih
grupa" neće samo „toterisati" već i aktivno ubrzavati - baš kao u
„starom internacionalizmu" sistema evropskog koncerta, samim
Sjedinjenim Državama i mnogim drugim slavnim prethodnicima.
I dok se činjenice i spinovana priča izrazito razlikuju, neko
će reći da su mediji i komentatori realistični kad nam SAD/NATO
verziju predstavljaju kao da je reč o istini. Ta verzija postaće Isti-
na; biće to naprosto posledica raspodele moći i spremnosti da se
mišljenje artikuliše tako da služi njenim potrebama. Posredi je
redovna pojava. Među primerima iz novije istorije su Pariski mi-
rovni sporazum iz januara 1973. i Centralnoamerički mirovni spo-
razum (EskipuLas) iz 1987. U prvom sLučaju, Sjedinjene Države bi-
Le su primorane da potpišu posLe neuspeha Božićnog bombardo-
vanja da natera Hanoj da prekrši sporazum između SAD i Vijetna-
ma iz oktobra. Kisindžer i BeLa kuća su smesta i veoma Lucidno
objaviLi kako će prekršiti svaki bitan element Sporazuma koji pot-
pisuju, predstavivši različitu verziju koja je usvojena u izveštaji-
ma i komentarima; tako je Severni Vijetnam, kad je konačno re-
agovao na teško kršenje odredaba Sporazuma od Sjedinjenih Dr-
žava, postao nepopravljivi agresor koji se mora ponovo kazniti,
kao što se i dogodilo. Ista tragedija/farsa odigrala se kad su
predsednici država CentraLne Amerike, i pored snažnog protivlje-
nja Sjedinjenih Država, postigli CentraLnoamerički mirovni spora-
zum Eskipulas (često se naziva i „Arijasovim pLanom"). Vašington
je smesta nagLo eskalirao svoje ratove, suprotno jednom „neop-
hodnom elementu" Sporazuma, i onda se dao na posao da siLom
ukLoni i ostaLe odredbe, u čemu je u roku od nekoliko meseci i
uspeo, da bi potom nastavio da podriva sve daLje dipLomatske na-
pore do svoje konačne pobede. Vašingtonska verzija tog Spora-
zuma, koja izrazito odstupa od svih njegovih kLjučnih aspekata,
postala je prihvaćena verzija. Ishod se stoga mogao objaviti pod
nasLovima poput „Pobeda američkog fer-pLeja", što je Amerikan-
ce navelo da budu „Ujedinjeni u radosti" zbog razaranja i krvo-
proLića, opijeni zanosom ,,u doba romantike" (Entoni Luis, naslo-
vi u Njujork tajmsu, koji svi odražavaju opštu euforiju zbog uspe-
Šno obavljene misije).
Suvišno je razglabati o posledicama ovih i brojnih sLičnih sLu-
čajeva. MaLo je razLoga za očekivanje da se priča u ovom sadašnjem

138
MIROVNI PLAN ZA KOSOVO

slučaju odvija drugačije - pod uobičajenim i ključnim uslovom:

ako to dozvolimo.

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, „Kosovo Peace Accord", Z

July 1999.
M a g a z in e ,

139
 Čemu nas uči Kosovo

Aosovska kriza uzburkala je strasti i podstakla vizionarski zanos

kakav se retko viđa. Ti događaji prikazuju se kao „prekretnica u
međunarodnim odnosima", koja otvara vrata fazi svetske istorije
koja nema presedana, novoj epohi moralne ispravnosti pod ru-
kom vodiljom „idealističnog Novog sveta namernog da zatre ne-
čovečnost". Ovaj novi humanizam, koji se srećnom slučajnošću
poklopio s novim milenijumom, zameniće prostu, uskogrudu in-
teresnu politiku opake prošlosti. Kuju se nove koncepcije svet-
skog poretka, isprepletene s inspirativnim poukama o Ijudima i
globalnom društvu. Ako je slika istinita, ako sadrži makar i zrnce
istine, tada su perspektive koje leže pred nama izuzetne. Svaka-
ko imamo na raspotaganju materijalne i intetektualne resurse da
strašne tragedije prevaziđemo ptativši tek malu cenu, za šta nam
je dovotjno samo malo dobre volje. Ne treba mnogo mašte ili zna-
nja da se sastavi spisak zamišljenih zadataka kojih se valja tati-
ti, a koji bi doneli ogromne koristi napaćenom narodu. Zločini po
prirodi i razmerama stični onima na Kosovu nađu se i previše la-
ko i mnogi se mogu pobediti ili barem znatno ubtažiti, kad bi se
u to uložio samo delić truda i revnosti potrošenih na citj koji je
početkom 1999. obuzeo zapadne sile i njihove intelektualne
kulture.
Ako plemeniti duh oslobođenja Kosova ima makar mrvicu
autentičnosti, ako lideri konačno detaju ,,u ime principa i vred-
nosti" koji su istinski humani, kako je samouvereno izjavio Vac-
lav Havel, tada će biti uzbudtjivih prilika da na dnevni red prak-
tične i neodtožne akcije dospeju kritično važna pitanja. A sve i
ako se ispostavi da stvarnost ne dorasta laskavom autoportretu,
trud ipak zavređuje da usmeri pažnju na ono što bi trebalo da
preduzmu oni za koje lepe reči nisu samo cinični oportunizam.
Dvadeset četvrtog marta, snage NATO-a na četu sa Sjedinje-
nim Državama lansirale su krstareće rakete i bombe na ciljeve ši-
rom Savezne Republike Jugoslavije, „gurnuvši tako Ameriku u
vojni sukob za koji je predsednik Klinton rekao da je neophodan
za zaustavljanje etničkog čišćenja i očuvanje stabilnosti u Is-
točnoj Evropi", izveštavato se u udarnim napisima u štampi.
ČEMU NAS UČI KOSOVO

Bombardovanjem SRJ, obavestio je Klinton naciju, „podržavamo

naše vrednosti, štitimo naše interese i unapređujemo mir". ,,Ne
možemo odreagovati na svaku tragediju koja se dogodi negde u
svetu", rekao je, ,,ali kad etnički sukob preraste u etničko čišće-
nje, gde mi možemo da doprinesemo rešenju situacije, tada mo-
ramo pokušati, a to je očigledno slučaj na Kosovu." ,,Da smo se
ustezali da stupimo" u ono što je u naslovu njegovog govora oka-
rakterisano kao „Pravedan i neophodan rat", „rezultat bi bila mo-
ralna i strategijska katastrofa. Kosovski Albanci postali bi narod
bez domovine i živeli u teškim uslovima u nekim od najsiroma-
šnijih zemalja Evrope", što je sudbina koju Sjedinjene Države ne
mogu da podnesu kada je reč o napaćenom narodu.
Klintonovi evropski saveznici složili su se s njim. Pod naslo-
vom „Nova generacija podvlači crtu", britanski premijer Toni Bler
izjavio je kako je ovo nova vrsta rata, u kom se borimo ,,za vred-
nosti", za „novi internacionalizam, u kom se više neće tolerisati
brutalna represija čitavih etničkih grupa", ,,za svet u kom oni koji
su odgovorni za takve ztočine više neće imati gde da se sakriju".
„Novi intervencionizam" veličali su intelektualno mišljenje i
pravni stručnjaci koji su najavili novu eru u svetu, u kojoj će
„prosvećene države" konačno moći da upotrebe silu tamo gde
„smatraju da je to pravedno", odbacujući „restriktivna stara pra-
viLa" i povinujući se „savremenom poimanju pravde" koju sami
kroje. „Kriza na Kosovu iLustruje... novu spremnost Amerike da
uradi ono što smatra ispravnim - bez obzira na međunarodno
pravo", napisao je u Forin afersu Majkl Glenon, profesor prava s
Univerziteta Kalifornije. Oslobođene okova HLadnog rata i staro-
modnih ograničenja svetskog poretka, prosvećene zemLje mogu
se sada svim silama posvetiti misiji očuvanja Ljudskih prava i do-
nošenja pravde i slobode napaćenim narodima širom sveta, ako
treba i silom.
Prosvećene zemlje su Sjedinjene Države i njihova saveznica
Britanija, možda i neki drugi koji se ukLjuče u njihovu borbu za
pravdu i Ljudska prava. Njihovoj misiji, primećuje Glenon, odupi-
ru se samo „inadžije, lenjivci i zločinci", „prestupnički" eLemen-
ti sveta. Titula prosvećenih očigledno se dodeljuje po definiciji.
UzaLud ćete tražiti verodostojne pokušaje navođenja dokaza ili
argumenta za kritičnu distinkciju između prosvećenih i prestup-
nika, svakako ne iz istorije. Istorija je u svakom slučaju progla-
šena ireLevantnom od dobro poznate doktrine „promene kursa",
prema kojoj smo, tačno, u prošLosti grešili sa svoje naivnosti ili
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat i raspad

loše obaveštenosti, ali sad se vraćamo tradicionalnom putu pra-

vićnosti. Prema tome, nema svrhe da pitamo šta se može nauči-
ti iz starih, plesnivih priča o prošlosti, i pored toga što struktu-
ra odlučivanja i njena institucionalna osnova ostaju netaknute i
nepromenjene.
Trećeg juna, NATO i Srbija postigli su mirovni sporazum. Sje-
dinjene Države su trijumfalno proglasile pobedu, mada ne još i
mir: gvozdena pesnica ostaje podignuta sve dok pobednici ne za-
ključe da su uspeli da nametnu svoje tumačenje sporazuma o mi-
ru. Široki konsenzus artikulisao je globaLni analitičar Njujork taj-
msa Tomas Fridman: „Problem Kosova se od prvog časa sastojao
u tome kako bi trebaLo da reagujemo kad se na nevažnim mesti-
ma dešava nešto Loše." Prosvećene zemlje obeLežiLe su uvod u no-
vi milenijum davanjem odgovora na to kritično pitanje savreme-
nog doba u skLadu s moraLnim načeLom da - prema Fridmanovim
rečima - ,,čim je započelo proterivanje izbegLica, ignorisanje Ko-
sova biLo bi pogrešno... te je stoga sveobuhvatni vazdušni rat s
ograničenim ciljem bio jedini logičan potez".
Premda je Fridmanov (konvencionalan) odgovor na sopstve-
no retoričko pitanje neodrživ, kredibilan odgovor pojavljuje se
istog dana u istom časopisu, mada samo zaobiLazno. U svom iz-
veštaju iz Ankare, Stiven Kinzer piše da je „najpoznatiji turski
borac za Ljudska prava [Akin Birdal] ušao u zatvor", gde će robi-
jati zato što je „pozivao državu na postizanje mirnog rešenja s
kurdskim pobunjenicima". ZagLedamo li iza sporadičnih i general-
no neinformativnih izveštaja u vestima i komentarima, ustanovi-
ćemo da je zatvorska kazna za hrabrog predsednika Udruženja za
zaštitu Ljudskih prava Turske (Human Rights Association of Tur-
key) samo jedna u dugačkom nizu epizoda zastrašivanja i maltre-
tiranja boraca za Ljudska prava koji istražuju i prijavLjuju strašne
zločine i pozivaju na mirno rešavanje konflikta obeLeženog jed-
nom od najdivljačkijih kampanja etničkog čišćenja i državnog te-
rora tokom devedesetib. Ta kampanja postaje sve pomamnija za-
hvaLjujući aktivnom učešću Sjedinjenih Država koje, po rečima
predsednika, „podržavaju svoje vrednosti, štite svoje interese i
unapređuju mir", na način i predobro poznat onima koji ne vole
da se pretvaraju kako ništa ne znaju i ništa ne razumeju. Ovi do-
gađaji, koji su upravo u toku i dešavaju se u okvirima NATO-a i
pod evropskom jurisdikcijom, predstavLjaju vrlo upečatLjivu iLu-
straciju - koja ni slučajno nije jedina - odgovora koje prosveće-
ne države daju na pitanje „kako bi trebalo da reagujemo kad se
ĆEMU NAS UČI KOSOVO

na nevažnim mestima dešava nešto loše": tako što ćemo dopri-

neti eskalaciji zločina - a ta misija je i na Kosovu uspešno oba-
vljena.
Takvi elementi današnjeg stvarnog sveta povlače za sobom
neka veoma ozbiljna pitanja u vezi s novim humanizmom. U Bal-
kanskom ratu 1999, ta pitanja ostaju izvan vidokruga - barem u
„prosvećenim zemljama". Drugde se ona lako sagledavaju u širo-
kom spektru. Navešću neke nepovezane primere, ilustracije radi:
Amos Gilboa, istaknuti izraelski komentator koji se bavi vojnim i
strategijskim pitanjima, doživljava prosvećene zemlje kao ,,opa-
snost za ceo svet". Nova pravila igre opisuje kao povratak u ko-
lonijalno doba, s pribegavanjem sili „zaodenutoj u moralizator-
sko licemerje" dok bogati i moćni rade ,,ono što smatraju da je
opravdano".
Na sasvim različitoj tački spektra, Aleksandar Solženjicin
(idol Zapada onda kad govori prave stvari) iznosi jezgrovitu de-
finiciju novog humanizma: „Agresori su šutnuli u stranu Ujedi-
njene nacije i tako započeli novu eru, u kojoj jači tLači."CXXV111 Oni
i mnogi drugi poput njih možda bi se složili s opažanjem istak-
nutog i uticajnog - ali ne naročito hvaljenog - radikalnog paci-
fiste A. J. Mastija: „Posle rata, problem je pobednik. Misli da je
upravo dokazao kako se rat i nasilje isplate. Ko će ga sada nau-
čiti pameti?"cxxix Veći problemi, naglašeni najnovijim iz niza ra-
tova jugoslovenske secesije, došli su u fokus s nestankom Hlad-
nog rata. Središnji među njima jeste tvrdnja o postojanju prava
na intervenciju od država iti alijansi na humanitarnom osnovu,
koje proširuje obim legitimne upotrebe sile. Postoji opšta sagla-
snost u vezi s odabirom trenutka, ali zaključci o „humanitarnoj
intervenciji" formulisani su na različite načine, odražavajući pro-
cenu namere i verovatne posledice „novih standarda opravdane
intervencije".cxxx Proširene opcije su dvojake: one koje se spro-
vode pod okritjem UN i u skladu s Poveljom UN; i one koje se
sprovode jednostrano, bez odobrenja Saveta bezbednosti, od
strane pojedinih država iLi aLijansi (Sjedinjene Države i NATO, na
primer, ili u svoje vreme Varšavski pakt). Ako su dovoLjno moć-
ne, arogantne i imaju dobru unutrašnju disciplinu, takve alijan-
se mogu sebe proglasiti za „međunarodnu zajednicu".
JavLjaju se pitanja u vezi s prvom kategorijom, ati to sad ni-
je naša tema. Umesto toga, govorimo o državama iLi aLijansama
koje ne traže ili nisu dobiLe odobrenje međunarodne zajednice,

'43
 Noam Čomski: JUGOSLAVUA - Mir. rat 1 raspad

ali upotrebljavaju silu zato što „smatraju da je opravdana". U

praksi, to se svodi na „novu spremnost Amerike da uradi ono što
smatra ispravnim", sem operacija u „nevažnim zemljama" koje ni-
su ni od kakvog značaja za vladajuću globalnu supersilu (na pri-
mer, intervencije mirovnih snaga u zemljama zapadne Afrike, za
koje je dobijeno retroaktivno odobrenje Saveta bezbednosti). Iz
jedne perspektive, prošireni obim intervencija oduvek je bio Le-
gitiman, pa čak i pohvalan, ali za vreme Hladnog rata bio je op-
struisan, zato što su „inadžije, lenjivci i zločinci" koji se odupi-
ru misiji tada mogLi da se oslone na podršku komunističkih sila
posvećenih subverzivnoj delatnosti i izazivanju nereda u svom
pokušaju da osvoje svet. Kad se Hladni rat okončao, „prestupni-
ci" više nisu mogLi da ometaju čovekoljubivo deLovanje prosveće-
nih zemalja, i tako je novi humanizam mogao da procveta pod
njihovim mudrim i pravednim vođstvom.
Iz suprotstavljene perspektive, „novi intervencionizam" je-
ste ponavljanje stare pesme. Reč je o osavremenjenoj varijanti
tradicionaLnih praksi, sprečavanih u bipoLarnom svetu koji je
ostavljao određeni prostor za nesvrstanost - koncept koji u su-
štini nestaje kad nestanu jedan ili oba poLa. Sovjetski Savez i u
izvesnoj meri Kina ograničavaLi su akcije zapadnih sila u njiho-
vim tradicionaLnim domenima - ne samo vojnim zastrašivanjem
već i povremenom spremnošću, koLiko god oportunističkom, da
pruže podršku onima koji su se našli na meti zapadne subverzije
i agresije. Sa sovjetskim vojnim zastrašivanjem u opadanju, po-
bednici u HLadnom ratu imaju više slobode da nameću svoju vo-
Lju pod pLaštom dobrih namera, aLi u nastojanju da ostvare inte-
rese koji izvan sfere prosvećenosti imaju veoma poznat prizvuk.
SamoprokLamovani nosioci prosvećenosti sLučajno su bogati i
moćni, naslednici kolonijalnih i neokolonijaLnih sistema gLobaL-
ne nadmoći: oni su Sever, Prvi svet. Prestupnici, zločinci koji im
prkose naLaze se na drugom kraju štapa: oni su Jug, Treći svet.
PodeLa nije oštra i jasna; ništa nije u sferi Ljudskog deLanja.
Međutim, teško je ne uočiti tendencije, koje nagoveštavaju neke
od razloga za različitost perspektive u tumačenju novih standar-
da opravdane intervencije. Sukob tumačenja teško je rešiv ako se
istorija proglasi irelevantnom, a sadašnja scena nazire samo kroz
filtere koje određuju prosvećene zemlje, koje razglašavaju zlode-
la zvaničnih neprijateLja uz istovremeno bLokiranje nepoželjnih
sLika. Uzmimo najočigledniju trenutnu iLustraciju: sLike zverstava
prolaze nesmetano i čak se uvećavaju ako se mogu pripisati
ČEMU NAS UČI KOSOVO

Beogradu, ali ne ako im se trag može pratiti unatrag do Ankare i

Vašingtona. Želimo li da razumemo išta u vezi sa svetom, treba-
10 bi da postavimo pitanje zašto odluke o drastičnoj intervenciji
donose, na ovaj ili onaj način, zemlje koje imaju moć da postu-
paju u skladu sa svojom procenom i voljom.
Na Konferenciji Američke akademije [nauka i umetnosti] o
novim normama, 1993. godine, Ernst Has, jedan od najuglednijih
stručnjaka u oblasti međunarodnih odnosa, postavio je jednostav-
no i ubedljivo pitanje, koje je otad dobilo jasan i poučan odgo-
vor. Primetio je da snage NATO-a upravo u to vreme intervenišu u
Iraku i Bosni kako bi zaštitile Kurde i Muslimane, i upitao: „Hoće
11 NATO zauzeti isti intervencionistički stav ako i kada se Turska
još žešće obruši na svoje kurdske pobunjenike?" Ovo pitanje pred-
stavlja više nego jasan test novog humanizma: da li se rukovodi
interesima sile ili humanitarnim razlozima? Da li se sili pribegava
,,u ime principa i vrednosti", kao što se tvrdi? Ili smo svedoci ne-
čega mnogo grubljeg i dobro poznatog? Test je bio dobar, i nije
trebalo dugo da stigne odgovor. Baš kad je Has postavio ovo pi-
tanje, Turska je pojačala pritisak na kurdsku populaciju na jugoi-
stoku zemlje, odbijajući u isto vreme ponude za mirno rešenje, ko-
je bi dopuštalo kulturna i jezička prava. Operacija je veoma brzo
eskalirala u ekstremno etničko čišćenje i državni teror. NATO je
zauzeo veoma određen „intervencionistički stav", pogotovo nje-
gov lider, koji je odlučno intervenisao i time doveo do eskalacije
zLočina. Implikacije koje se tiču većih pitanja izgledaju prilično
jasne, naročito kad uporedimo ovaj „intervencionistički stav" s
onim usvojenim za kosovsku krizu, sporednijim s moralnog stano-
višta, ne samo iz razloga razmera (kLjučnog i dramatičnog pre od-
luke o bombardovanju SRJ) već i zato što se nalazi izvan granica
i jurisdikcije NATO sila i njihovih institucija, za razliku od Turske,
koja je njegov deo. Ova dva slučaja se, međutim, izrazito razLiku-
ju i u drugoj dimenziji: Srbija je jedan od prestupnika i zLočinaca
koji ometaju institucije gLobalnog sistema u kom dominiraju Sje-
dinjene Države, dok je Turska Lojalna država klijent koja značajno
doprinosi ovom projektu. Ponovo nije teško razaznati faktore ko-
ji upravljaju poLitikom, a podele između Severa i Juga zbog nekih
većih pitanja i njihovog tumačenja kao da takođe doLaze na svo-
je mesto. Čak i površno proučavanje pokazuje da su proklamacije
novog humanizma u najboljem slučaju krajnje neizvesne. Najuži
fokus, samo na intervenciju NATO-a na Kosovu, dovoljan je da
podrije visokoparna zvanična saopštenja.

445
 Noam Čomski: 3UG0SLAVI3A - Mir, rat i raspad

Širi pogled na savremeni svet snažno potkrepljuje ovaj za-

ključak i kristalno jasno manifestuje „vrednosti" koje se zapravo
promovišu. Ako dodatno zastranimo u odnosu na naređenja koja
dolaze iz Vašingtona i Londona, i dopustimo prošlosti da se
uktjuči u raspravu, brzo otkrivamo da je nova generacija zapravo
stara generacija, a da „novi internacionalizam" ponavlja stare i
neprijatne pesme. Postupci poštovanih predaka, kao i ponuđena
opravdanja i njihova vrednost, takođe bi trebalo da nas nateraju
da se zamislimo. Počnimo tako što ćemo se držati pravila i foku-
sirati pažnju na zadati slučaj: srpske ztočine na Kosovu, koji su
vrlo stvarni i neretko jezivi. Smesta ćemo ustanoviti da bombar-
dovanje nije pokrenuto kao „odgovor" na etničko čišćenje i za-
rad njegovog „zaustavljanja", kako tvrde lideri. Potpuno svesni
verovatnih posledica, Ktinton i BLer odlučiti su da povedu rat ko-
ji je doveo do radikalne eskalacije etničkog čišćenja, kao i dru-
gih štetnih i opasnih ishoda. Prema navodima NATO-a, u godini
koja je prethodita bombardovanju, na Kosovu je bilo oko 2.000
poginulih i više stotina hiljada interno raseljenih lica. Odgovor-
nost za humanitarnu katastrofu pripisivala se najvećim delom ju-
goslovenskim policijskim i vojnim snagama, a najveći broj žrtava
bili su etnički Atbanci, za koje se obično smatra da sačinjavaju
oko 90 procenata poputacije pokrajine. Pre bombardovanja i dva
dana pošto je započelo, UNHCR nije izveštavao o izbeglicama,
premda su mnogi stanovnici Kosova - Albanci i Srbi - već godi-
nama odtazili iz pokrajine, ali i dolazili u nju; ponekad je to bi-
la posledica ratova na Balkanu, a ponekad ekonomskih i drugih
razloga. Posle tri dana bombardovanja, UNHCR je 27. marta izve-
stio da je 4.000 tjudi izbeglo s Kosova u susednu Albaniju i Ma-
kedoniju. Nešto kasnije, Njujork tajms je oslanjajući se na podat-
ke UNHCR-a izvestio da je, zaključno s 5. aprilom, ,,od 24. marta
više od 350 hitjada tjudi napustilo Kosovo", dok je nepoznat broj
Srba izbegao na sever, u Srbiju, u pokušaju da se skloni od rastu-
ćeg nasilja iz vazduha i na ttu. Posle rata, izvešteno je da se ,,po
početku NATO bombardovanja, polovina srpskog stanovništva
iselila iz pokrajine". Procene broja interno rasetjenih lica na Ko-
sovu pre početka bombardovanja variraju. Profesor prava Mark
Veler, s Univerziteta u Kembridžu, koji je na pregovorima u
Rambujeu bio pravni savetnik detegacije kosovskih Albanaca, iz-
veštava da je poste povlačenja međunarodnih posmatrača 19.
marta „broj interno raseljenih tica u roku od samo nekoliko dana

146
CEMU NAS UČI KOSOVO

ponovo narastao na više od 200 hiljada". Porter Gos, predseda-

vajući Odbora za obaveštajna pitanja pri Predstavničkom domu
Kongresa SAD, izneo je procenu o 250 hiljada interno raseljenih
lica. Prema podacima UNHCR-a, do prihvatanja mirovnog plana 3.
juna, registrovano je 671.500 izbeglica izvan granica SRJ, pored
70 hiljada u Crnoj Gori i 75 hiljada Ijudi koji su otišli u druge ze-
mlje. Ovome možemo dodati nepoznat broj interno raseljenih na
teritoriji Kosova, možda čak oko 300 hiljada Ijudi u godini koja
je prethodila bombardovanju i daleko više njih posle toga, s tim
što se procene o broju potonjih razlikuju; a prema podacima Cr-
venog krsta Jugoslavije, na teritoriji Srbije se posle bombardova-
nja nalazilo više od milion interno raseljenih lica, zajedno s mno-
gima koji su potom napustili Srbiju. Brojke u izveštajima s Koso-
va zvuče, nažalost, i previše poznato. Navešću samo dva slučaja,
koja predstavljaju najbolje ilustracije „naših vrednosti" 90-ih go-
dina 20. veka: ukupan broj izbeglica do početka NATO bombardo-
vanja sličan je proceni Stejt dipartmenta za Kolumbiju iste godi-
ne; a zbir u izveštajima UNHCR-a na kraju rata je manje ili više
isti kao broj Palestinaca izbeglih ili proteranih 1948, što je još
jedno političko pitanje koje je i danas veoma aktuelno. U poto-
njem slučaju, ukupan broj izbeglica iznosio je oko 750 hiljada, ili
85 procenata populacije, s više od 400 sela sravnjenih sa ze-
mljom i ogromnim nasiljem. Poređenje nije promaklo izraelskoj
štampi, pa je tako Gideon Levi iz Hareca opisao Kosovo kao Pa-
lestinu 1948, samo bez televizijskih kamera. Izraelski ministar
spoljnih poslova Arijel Šaron upozorio je da bi, ukoliko se „agre-
sija NATO-a Legitimizuje", sledeći korak moglo biti traženje auto-
nomije za Palestinsku upravu u Galileji. Vatreni pristalica NATO
bombardovanja Ijan Vilijams30 komentarisao je pak ovako: ,,Go-
tovo kao da su Srbi proučavali izraelsku taktiku 1948. pre no što
su krenuli u svoj pohod razaranja sela, s tim što Palestinci, da-
bome, nisu imali NATO da im pritekne u pomoć."
Distinkcija između dostojnih i nedostojnih žrtava je tradici-
onalna, isto kao i ono na čemu se zasniva, i nema veze ni sa ka-
kvim moralnim načelima, samo s pravima koja moć i povlastice
prisvajaju za sebe. Vašington istovremeno odbacuje principe Uni-
verzalne deklaracije o Ijudskim pravima (kada je reč o nedostoj-
nim žrtvama, Palestincima i mnogim drugim) i strastveno ih se
pridržava (kada je reč o dostojnim žrtvama - ovog časa su to

30 Američki novinar i publicista, dugogodišnji dopisnik iz sedišta UN za više

uglednih listova u SAD. (Prim. prev.)
kosovski Albanci). Premda ih je lako razumeti kada su posredi in-
teresi moći, ove distinkcije se, onda kad se uopšte pominju, u
poštenim komentarima navode kao „dvostruki standardi" ili ,,gre-
ške". Pobliže proučavanje činjenica otkriva da postoji samo jedan
standard, onaj kog se tipično pridržavaju velike sile, te da su
„greške", i pored toga što planovi mogu da se izjalove (agresori
budu poraženi, itd.), u najvećem broju slučajeva taktičke.
Da se vratimo Kosovu: izbeglice su izvestile da je, odmah po
početku bombardovanja, teror stigao i do pokrajinskog glavnog
grada Prištine, koja je dotle bila mahom pošteđena, i izneli uver-
Ijiva svedočanstva o razorenim selima, brutalnim zločinima i ra-
dikatnom porastu broja novostvorenih izbeglica, možda u nasto-
janju da se protera albansko stanovništvo. Slični izveštaji, gene-
ralno vrto uvertjivi, iznosili su se u svim medijima, ispunjeni po-
drobnim i strašnim detaljima, što je uobičajena praksa kada je
reč o dostojnim žrtvama koje se nalaze pod napadom zvaničnog
neprijatelja.
Jedan pokazatetj dejstava „sveobuhvatnog vazdušnog rata"
izneo je Robert Hejden, direktor Centra za ruske i istočnoevrop-
ske studije Univerziteta u Pitsburgu: „Broj poginutih i ranjenih
među srpskim civilima za prve tri nedelje rata viši je od ukupnog
zbira poginulih i ranjenih na obema stranama na Kosovu u tri me-
seca koja su neposredno prethodila početku rata, a ipak, ta tri
meseca su navodno bila humanitarna katastrofa." No žrtve među
srpskim civilnim stanovništvom svakako nisu imale naročitog
značaja u džingoističkoj pomami podstaknutoj zarad rata protiv
Srba. Međutim, danak koji je bombardovanje za te prve tri nede-
tje uzelo među Albancima, procenjen u to vreme na stotine, ma-
da je po svoj prilici mnogo veći, sasvim sigurno je dateko nadma-
šio onaj iz prethodna tri meseca, a verovatno i iz prethodnih go-
dina.
Dvadeset sedmog marta, glavnokomandujući NATO snaga
general Vesli Klark izjavio je kako je bilo „potpuno predvidljivo"
da će se srpski teror i nasilje po početku NATO bombardovanja
dodatno pojačati. Istog dana, portparol Stejt dipartmenta Džejms
Rubin rekao je da su „Sjedinjene Države izuzetno uznemirene
zbog izveštaja o eskalirajućem obrascu srpskih napada na civitno
stanovništvo albanske etničke pripadnosti", koje se sad u velikoj
meri pripisuje paravojnim snagama. Nedugo poste toga, Ktark je
ponovo rekao kako nije iznenađen oštrom eskalacijom srpskog

448
ČEMU NAS UČI KOSOVO

terora posle početka bombardovanja: „Vojne vlasti su u potpuno-

sti predvidele takav Miloševićev opaki pristup, jednako kao i je-
zivu efikasnost s kojom će ga sprovesti u delo."cxxx1 Fraza koju je
upotrebio general KLark - „potpuno predvidljivo" - predstavlja
preterivanje. Ništa nije „potpuno predvidljivo", a pogotovo ne
efekti ekstremnog nasilja. No svakako je u pravu kad nagovešta-
va kako je postojala velika verovatnoća da će se dogoditi ono što
se dogodilo. Kako je prokomentarisao Karns Lord, profesor na
Flečerovoj visokoj školi prava i diplomatije i nekadašnji savetnik
za nacionalnu bezbednost u Bušovoj administraciji: „Neprijatelj
često reaguje kad zapucate na njega" i: „Mada zapadni zvanični-
ci to i dalje poriču, nema sumnje da je bombardovanje pružilo i
motiv i priliku za sveobuhvatniju i svirepiju operaciju u odnosu
na onu koju je srpska strana prvobitno zamislila."
Takav ishod nije bio neočekivan u Vašingtonu. Gos, predse-
davajući Odbora za obaveštajna pitanja pri Predstavničkom domu
Kongresa SAD obavestio je medije: „Naši obaveštajni izvori upo-
zoravali su nas u mesecima i danima pre bombardovanja da će
broj izbeglica daleko premašiti 250 hiljada koje smo očekivali
prošle godine [pre bombardovanja], da će rešenost Srba samo na-
rasti, da će se sukob proširiti, te da će biti etničkog čišćenja."
Evropski posmatrači u Makedoniji su još 1992. „predvideli nagli,
masovni priliv izbeglica albanske nacionalnosti ukoliko se nepri-
jateljstva prošire i na Kosovo".CXXX11
Razlozi za ovakva očekivanja dovoljno su jasni. Ljudi „reagu-
ju kad neko zapuca na njih", ali ne tako što napadača dočekaju s
buketima cveća i ne tako što udare na njega tamo gde je najjači
- već tamo gde su oni najjači: u ovom stučaju, na tlu, a ne šalju-
ći lovce bombardere da bombarduju Vašington i London. Ne mo-
rate biti genije niti imati pristupa tajnim obaveštajnim podacima,
pa da dođete do ovih zaključaka. Neskrivena pretnja NATO-a di-
rektnom invazijom još je više povećala verovatnoću brutalne re-
akcije, ponovo iz razLoga koje su Klinton i Bler teško mogli pre-
videti. Pretnja bombardovanjem po svoj priljci je dovela do
intenziviranja zverstava, mada je dokaza malo. Povlačenje među-
narodnih posmatrača 19. marta u sklopu priprema za bombardo-
vanje verovatno je imaLo istu posledicu, što se takođe dalo oče-
kivati. „Mnogi su doživljavali posmatrače kao jedino što još koči
jugoslovensku vojsku", primetio je Vašington post u jednom ka-
snijem osvrtu; a nemoguće je da nikom nije paLo na pamet da će
popuštanje te kočnice dovesti do katastrofe. Zaključak detaljne
 Noam Čomski: JUGOSLAVI3A - Mirf rat i raspad

retrospektive koja se docnije pojavila u Njujork tajmsu glasio je:

„Srbi su počeli da napadaju uporišta OVK 19. marta, ali ti napa-
di su se izuzetno intenzivirali 24. marta, u noći kad je NATO za-
počeo bombardovanje Jugoslavije." Trebala bi vam velika volja da
se pravite ludi, pa da ove činjenice protumačite kao puku koin-
cidenciju.
Srbija se zvanično usprotivila povlačenju posmatrača.
Mejnstrim mediji nisu izveštavali o toj rezoluciji Skupštine Srbi-
je, jednako kao što nisu objavili uslove sporazuma iz Rambujea,
premda je potonji tokom rata veličan kao ispravan i pravedan.
Nazivan je „mirovnim procesom", s velikim M, a termin se auto-
matski upotrebljavao kao oznaka za poziciju Vašingtona, koja
god ona bita (često su posredi bili napori da se minira diploma-
tija); ta praksa bila je naročito poučna u pogledu Bliskog istoka
i Centralne Amerike. Bombardovanje je započeto pet dana posle
povlačenja posmatrača, s racionalnim očekivanjem da će „rezul-
tat" biti zločini i etničko čišćenje, kao i „masovno" bežanje i pro-
terivanje Albanaca. To se zaista i dogodilo, i pored toga što su
razmere nekog možda i iznenadile, mada glavnokomandujući oči-
gledno nije ništa manje ni očekivao.

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, The N e w M ilit a r y H u m a n is m

(Monroe, ME: Common Courage Press, 1999).

--* 50 -
Osvrt Jia rat NAJO-a zbog Kosova

ro š to su se strasti donekle stišale, trebalo bi da je moguće iz-

vesti relativno objektivnu rekapitulaciju i analizu rata NATO-a
zbog Kosova. Neko bi očekivao da će ova tema dominirati među
mUenijalcima na samom kraju milenijuma, s obzirom na silno
oduševljenje koje je rat izazvao u intelektualnim krugovima na
Zapadu i plimni talas samoljublja uglednih komentatora, koji su
veličali prvi rat u istoriji vođen ,,u ime principa i vrednosti", pr-
vi odvažni korak u pravcu „nove epohe" u kojoj će „prosvećene
zemlje" štititi Ijudska prava pod rukom vodiljom „idealističnog
Novog sveta namernog da zatre nečovečnost", sad oslobođenog
okova arhaičnih koncepata o svetskom poretku. No posvećeno joj
je vrlo malo pažnje.
Redak izuzetak bio je Volstrit džornal, koji je 31. decembra
[1999] posvetio svoj udarni članak iscrpnoj analizi onoga što se
dogodilo. Naslov glasi: „Rat na Kosovu bio je surov, ogorčen, po-
maman; genocidan nije bio."31 Zaključak se veoma oštro suprot-
stavlja ratnoj propagandi. Još u prvoj nedelji bombardovanja, in-
ternetska pretraga referenci na „genocid" na Kosovu prekidala se
kada dosegne lim it od hiLjadu dokumenata.
Kad su NATO snage ušle na Kosovo, uloženi su ogromni na-
pori da se otkriju dokazi ratnih zločina, a „primerna brzina i efi-
kasnost" imala je da obezbedi da se nijedan dokaz ne izgubi i ne

31 Originalni članak dostupan na: http://online.wsj.com/public/resources/do-

cuments/pearll23199.htm ; rezime, sa dosta citata, objavljen je u NIN-u, 7.
marta 2002, a dostupan je na http://www.nin.co.rs/2002-03/07/22-
270.html.
Autor članka Danijel Perl (1963-2002) bio je američko-izraelski novi-
nar. Od 1990. radio je za Volstrit džornal, baveći se, između ostalog, i ratovi-
ma u bivšoj Jugoslaviji i američkoj intervenciji u Sudanu. Posle napada 11.
septembra zainteresovao se za fenomen terorizma i prešao u Mumbaj, u In-
diji, odakle je izveštavao o američkom ratu u Avganistanu i ostalim važnim
dešavanjima u tom delu sveta. Često je putovao i u Karači, u Pakistanu, gde
su ga 23. januara 2002. zarobili pripadnici Al-Kaide i proglasili ga za špiju-
na. Pogubljen je posle devet dana, odsecanjem glave, uprkos preklinjanju
njegove trudne supruge i naporima američkih i pakistanskih obaveštajaca da
lociraju teroriste. 0 otmici i egzekuciji Danijela Perla izveštavali su svi svet-
ski mediji. (Prim. prev.)
 Noam Čomski: JUGOSLAVI3A - Mirr rat 1 raspad

previdi. Ti napori „nadovezuju se na pouke izvučene iz ranijih

grešaka". Odražavaju „narastajući internacionalni fokus na odgo-
vornost ratnih zločinaca". Štaviše, dodaju analitičari, „dokaziva-
nje razmera zločina važno je za NATO i u poLitičkom pogledu, ka-
ko bi se pokazalo zašto su vazdušni udari na srpske snage i infra-
strukturu u trajanju od sedamdeset osam dana bili neophodni".
Ova opšteprihvaćena logika je intrigantna. Neosporno je da
su se veliki ztočini dogodili pošto je bombardovanje započeto:
oni nisu bili uzrok već posledica. Treba biti baš drzak, prema to-
me, pa uzeti te ztočine kao retrospektivno opravdanje za postup-
ke koji su doprineli da do njih uopšte dođe.
Jedna „izvučena pouka" - i brzo primenjena - bila je potre-
ba izbegavanja ozbiLjne istrage zLočina u Istočnom Timoru. Tamo
nije bilo „primerne brzine i efikasnosti". Uprkos preklinjanjima
mirovne misije UN, poslat je samo maLi broj forenzičkih stručnja-
ka, a i to posle četvoromesečnog odlaganja, kad je sezona kiša
već odnela ključne dokaze. I sama mirovna misija stigla je sa za-
kašnjenjem, iako je zemLja bila praktično uništena, a najveći deo
stanovništva proteran. Nije teško razumeti ovu distinkciju. U Is-
točnom Timoru, zLočini su se mogli pripisati direktno državnim
teroristima, koji su sve do posLednjeg dana imali podršku Zapada
za svoje zločine. Shodno tome, teško da se na dnevnom redu mo-
gu naći pitanja zaplašivanja i odgovornosti. Na Kosovu se, napro-
tiv, mogu navesti strašni zločini, zato da obezbede retrospektiv-
no opravdanje za NATO rat, na osnovu zanimljivog principa uspo-
stavLjenog doktrinarnim sistemom.
Uprkos intenzivnim naporima, rezuLtati „opsednutosti ma-
sovnim grobnicama", kako to nazivaju analitičari Volstrit džorna-
la, biLi su razočaravajuće slabašni. Umesto „ogromnih poLja smr-
ti koje su neki istražitelji biLi navedeni da očekuju... obrazac go-
vori o raštrkanim ubistvima", formi „Lakog etničkog čišćenja".
„Većina ubistava i spaljivanja [kuća i seLa] dogodila se u krajevi-
ma gde je bila aktivna separatistička OsLobodilačka vojska Koso-
va" iLi gde je uspela da se infiltrira, izveštavaju neki istraživači
koji se bave Ijudskim pravima, kao pokušaj „raščišćavanja kraje-
va gde je OVK imala podršku, putem selektivnog zastrašjvanja,
pLjački i sporadičnih ubistava". Ovi zaključci dobiLi su određenu
podršku u detaljnoj studiji OEBS-a objavljenoj u decembru, koja
„nagoveštava neku vrstu vojnog razLoga za proterivanja, koncen-
trisana na područjima koja su se nalazila pod kontroLom pobunje-
nika i na verovatnim pravcima invazije".
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

Zaključak analize Voistrit džornala glasi da je „NATO intenzi-

virao tvrdnje o srpskim 'poljima smrti'" pošto je „shvatio da za-
moreni predstavnici sedme site polako postaju sve skloniji protiv-
noj priči: civilima nastradalim od NATO bombi". Portparol NATO-
a Džejmi Šej izneo je „informaciju" koja se može pratiti do izvo-
ra u OVK. Mnogi od krajnje jezivih i uočljivo objavljivanih izve-
štaja o zverstvima, poteklih od izbeglica i drugih izvora, bili su
neistiniti, zaključuje Volstrit džornal. NATO je u međuvremenu da-
vao sve od sebe da porekne sopstvena zverstva, tako što je, na
primer, objavio falsifikovani video-snimak, „pušten trostruko ve-
ćom brzinom", kako bi izgledalo da je „ubistvo najmanje četrna-
est civila u vozu na mostu u Srbiji prošlog aprila" bilo neizbežno,
zato što se taj voz „kretao prebrzo da bi se trajektorija projekti-
la mogla blagovremeno promeniti".32
Kako god bilo, analitičari Volstrit džornala zaključuju da su
„gnusni" zločini, uključujući i ogromnu kampanju proterivanja,
„možda i dovoljni da opravdaju" NATO bombardovanje na princi-
pu retrospektivnog opravdanja.
Što se tiče srpskih zločina, treći glavni izvor je studija
OEBS-a. Prvi je tužba Stejt dipartmenta protiv Slobodana Miloše-
vića i njegovih saradnika, podignuta u maju; drugi je formalna
optužnica podignuta nedugo potom pred Međunarodnim tribuna-
Lom za ratne zločine. Ta dva dokumenta su veoma slična, po svoj
prilici zato što se „neverovatno brzo podignuta optužnica" pred
Tribunalom zasnivala na „obaveštajnim i drugim podacima [SAD i
Vel. Britanije], koji su zapadne vlade dugo uskraćivale [Tribuna-
lu]". Malo je onih koji očekuju da će takve informacije ikad biti
obelodanjene za potrebe Tribunala za ratne zločine u Istočnom
Timoru, u krajnje neverovatnom slučaju da takav sud ikada zase-
da. Stejt dipartment je u decembru 1999. ažurirao svoju tužbu
onim što je namenjeno da bude definitivno opravdanje za bom-
bardovanje, dodavši sve informacije koje su poste rata uspeli da
dobiju od izbegtica i vođenjem istraga.

32 Reč je, naravno, o vozu na železničkom mostu iznad Južne Morave, u Gr-
deličkoj klisuri, koji su 12. aprita 1999, drugog dana Uskrsa, pogodila dva
projektita ispaljena s aviona NAT0 snaga, kad je poginuto ili nestato naj-
manje dvadeset civila. U decenijama poste napada, izvestan broj putnika to-
g voza takođe je zvanično progtašen nestalim, tako da stvarni broj žrtava ni-
kad nije pouzdano utvrđen. Navodi koji se odnose na to potiču iz Phittip
Hammond, Edward Herman (ed.), Degraded Capability: The Media and the
Kosovo Crisis (London: Ptuto Press, 2000), 86. (Prim. prev.)

--•53-
 U dva izveštaja Stejt dipartmenta i optužnici Haškog tribu-
nala, detaljna hronologija ograničena je skoro isključivo na raz-
doblje koje je usledilo posle kampanje bombardovanja započete
24. marta. Tako se u konačnom izveštaju Stejt dipartmenta, iz
decembra 1999, neodređeno kaže „potkraj marta" ili „posle mar-
ta", s izuzetkom jednog jedinog pomena izveštaja izbeglica o eg-
zekuciji 23. marta, na dan koji je NATO u svojoj zvaničnoj naja-
vi od 22. marta označio kao početak vazdušnih operacija.
Značajan izuzetakje masakr u Račku, od 15. januara, kad je
ubijeno četrdeset pet Ijudi.33 To, međutim, ne može biti motiv za
bombardovanje, iz dva više nego dovoljna razloga: kao prvo, po-
smatrači OEBS-a i ostali međunarodni posmatrači (uključujući
NATO) izveštavaju o tome kao o izolovanom inđdentu, budući da
se u mesecima koji su usledili do bombardovanja nije dogodilo
ništa slično; brzo ćemo se vratiti na to. I kao drugo, takvi zloči-
ni su od malog značaja za Sjedinjene Države i njihove saveznike.
Postoji obilje dokaza za potonju tvrdnju, a potvrđena je još jed-
nom nedugo posle masakra u Račku, kad su indonežanske snage
i paravojne jedinice kojima su zapovedale brutalno ubile pedeset
ili više Ijudi koji su spas od indonežanskog terora potražili u cr-
kvi u zabačenom timorskom selu Likisa. Za razliku od Račka, ovo
je bio samo jedan od brojnih pokolja u Istočnom Timoru u to vre-
me, čiji je danak uveliko nadmašivao sve što se pripisivalo Milo-
ševiću na Kosovu: verodostojni crkveni izvori izvestili su o tri do
pet hiljada ubijenih od januara 1999, što je oko dvaput više od
broja poginulih na svim stranama na Kosovu u godini koja je

33 The Račak Massacre („Masakr u Račku") sve češće se u izveštajima raznih NVO
i nezavisnih zapadnih medija naziva The Račak Hoax („Obmana u Račku"), a
čak su i najuporniji počeli da ga nazivaju kontroverznim. Haški sud je
naposletku bio primoran da usled nedostatka dokaza izbaci Račak iz optužnice
protiv Mitoševića i ostalih. Vid. na primer https://www.aim.org/media-moni-
tor/was-the-racak-massacre-a-hoax/; https://www.b92.net/eng/news/poti-
tics.php?yyyy=2008&mm=10&dd=22&navjd=54412; http://www.hirhome.-
com/yugo/ranta.htm; https://www.mediamonitors.net/perspectives/sorting-
th ro u g h -th e-lie s-o f-th e-racak -m a ssacre -an d -o th er-m y th s-o f-k o so vo /;
http://www.novinar.de/2009/07/22/dzutija-gorin-racak— obmana-koja-je-
izazvala-rat.html; http://www.irenees.net/bdf_fiche-analyse-674_en.htmt;
https://rs-tat.sputniknew s.com /radio_sputnjikjntervju/2017032411105-
06003-racak-nato-bom bardovanje-srj-danica-m arinkovic-hag-albanci-vo-
k e rl/; https://www.wsws.org/en/articles/2001/02/yugo-fl2.html;
http://www.mediatens.org/index.php/aterts/atert-archive/2002/185-a-tale-
of-two-massacres-jenin-and-racak.html (Prim. prev.)

J5 V
jOSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

prethodila bombardovanju, prema podadma NATO-a. Istoričar

Džon Tejlor procenjuje da je od januara do referenduma 30. av-
gusta bilo između pet i šest hiljada poginulih.
Sjedinjene Države i njihovi saveznici na dobro poznat način
reaguju na pokolje u Istočnom Timoru: tako što nastavljaju da
pružaju vojnu i raznu drugu pomoć ubicama i održavaju druge
vojne dogovore, uključujući i zajedničke vežbe krajem avgusta,
insistirajući istovremeno da je bezbednost u Istočnom Timoru
„odgovornost vlade Indonezije, a mi tu odgovornost ne želimo da
im oduzmemo".
Sve u svemu, Stejt dipartment i Tribunal ne ulažu nikakav
ozbiljan napor da opravdaju kampanju bombardovanja ili povla-
čenje posmatrača OEBS-a 20. marta u sklopu priprema za vazdu-
šne udare.
Istraga OEBS-a blisko je usklađena s optužnicama Stejt di-
partmenta i Tribunala. Beleži „obrazac proterivanja i izrazitog
povećanja broja pljački, ubistava, silovanja, kidnapovanja i oti-
manja imovine od početka vazdušnih udara NATO-a 24. marta".
,,Do najprimetnije promene u događajima došlo je posle prvih va-
zdušnih napada NATO-a" 24. marta, izveštava OEBS. ,,S jedne
strane, čini se da situacija izmiče kontroli bilo kakvih vlasti, bu-
dući da vlada bezakonje u vidu ubistava i pljačke kuća. S druge,
masovno proterivanje hiljada stanovnika iz grada, koje se najve-
ćim delom odigralo poslednje nedelje marta i u prvim danima
aprila, pratilo je određeni obrazac i moguće je da je isplanirano
davno ranije."
„Moguće" je svakako blag izraz. Čak i bez dokumentovanih
dokaza, teško je sumnjati u to da je Srbija imala plan (u slučaju
vanredne situacije) za proterivanje stanovništva, koji je verovat-
no pokrenula reagujući na NATO bombardovanje s izgledima na
ulazak kopnenih trupa NATO-a. Obično se tvrdi kako je bombar-
dovanje opravdano tim rezervnim planovima koji su stavljeni u
dejstvo kao odgovor na bombardovanje. Logika je ponovo zani-
mljiva. Ako usvojimo isti princip, teroristički napadi na ciljeve u
Sjedinjenim Državama bili bi opravdani da su izazvali nuklearni
napad, u skladu sa - postojećim - planovima za prvi udar, pa čak
za preemptivni udar protiv nenuklearnih država koje su potpisa-
Le sporazum o neširenju naoružanja za masovno uništenje. Iran-
ski raketni napad na Izrael, uz uverljivu pretnju kopnenom in-
vazijom, bio bi opravdan ako Izrael odgovori implementacijom

*55-
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mirf rat i raspad

svojih detaljnih planova za vanredne situacije - koji vrlo ve-

rovatno postoje - i koji predviđaju proterivanje palestinske po-
pulacije.
Istraga OEBS-a dalje izveštava da je „po odlasku [posmatra-
ča] OEBS-a i KVM 20. marta 1999, a pogotovo po početku NATO
bombardovanja SRJ 24. marta, srpska poLicija i/ ili Vojska Jugo-
slavije, često u pratnji paravojnih jedinica, išle su od sela do se-
la i, u gradovima, od četvrti do četvrti, preteći etničkim Albanci-
ma i proterujući ih".
Odlazak posmatrača izazvao je i veću učestalost napada OVK
iz zasede na srpske policajce, što je „isprovociralo snažnu reak-
ciju" policije, eskalaciju u odnosu na „atmosferu pred rat, kad su
se srpske snage sučeljavale s pobunjenicima koji su otimali srp-
ske civile i napadali iz zasede pripadnike policije i vojske".
Da bismo shvatili zašto je NATO pribegao ratu, najvažniji su
meseci koji su doveti do te odtuke. Razume se, to šta je NATO znao
o tom razdoblju od ključnog je značaja za svaki ozbiljan pokušaj
procene odluke o bombardovanju Jugoslavije bez odobrenja Save-
ta bezbednosti. Srećom, to je razdobtje za koje imamo najdetalj-
nije neposredne dokaze: to jest, izveštaje posmatrača Kosovske
verifikacione misije i međunarodnih posmatrača. Na nesreću, is-
traga OEBS-a samo preteće preko tih meseci prezentujući mato do-
kaza i koncentrišući se, umesto toga, na razdoblje posle povtače-
nja posmatrača. Određeni broj izveštaja KVM je, međutim, dostu-
pan, zajedno s nekim izveštajima NATO-a i nezavisnih međunarod-
nih posmatrača. Svi zavređuju da ih pobliže pogledamo.
Relevantno razdoblje počinje u decembru 1998, kršenjem
prekida vatre koji je u međuvremenu omogućio povratak mnogih
koji su zbog borbi napustili svoje domove. Posmatrači izveštava-
ju da su u tim mesecima „humanitarne službe imale generalno
nesmetan pristup na sve delove Kosova", uz povremene neprijat-
nosti od srpskih bezbednosnih snaga i paravojske OVK, pa se mo-
že smatrati da su informacije bite pritično sveobuhvatne.
„Najozbitjniji incidenti" o kojima je u decembru izvestio Me-
đunarodni odbor Crvenog krsta bile su oružane čarke duž granice
SRJ i Albanije i „kako se čini, prvi planirani napadi na javna me-
sta na urbanim područjima". Ažurirana međuagencijska beleška
UN (24. decembar) identifikuje ih kao pokušaje pretaska naoru-
žanih Atbanaca s Kosova u Atbaniju, kad je poginulo najmanje
trideset šest naoružanih muškaraca, i ubistvo šest srpskih tinej-
džera koje su maskirani muškarci izrešetali vatrenim oružjem u
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

kafiću u Peći, gradu s većinskim srpskim stanovništvom. Sledeći

incident je otmica i ubistvo zamenika gradonačelnika Kosovog
Polja, koje je NATO pripisao OVK. Zatim sledi izveštaj o „otmica-
ma pripisanim OVK". Izveštaj generalnog sekretara UN (od 24.
decembra) iznosi iste dokaze, navodeći broj od 282 civila i poli-
cajca koje je OVK otela od 7. decembra (podatak SRJ). Opšti uti-
sak je da su posle oktobarskog prekida vatre „paravojne jedinice
kosovskih Albanaca iskoristile zatišje u borbama da ponovo uspo-
stave kontrolu nad brojnim selima na Kosovu, kao nad nekim de-
lovima blizu urbanih centara i magistralnih puteva... što je dove-
Lo do izjava [srpskih vtasti] da će državna vlada uspostaviti kon-
trolu nad tim jedinicama ukoLiko KVM to nije u stanju".
Slična je i ažurirana međuagencijska beLeška UN od 11. ja-
nuara. Izveštava o borbama srpskih bezbednosnih snaga i OVK.
Pored toga, u „najozbiljnijem incidentu od proglašenja prekida
vatre u oktobru 1998, u analiziranom periodu došlo je do pove-
ćanja broja ubistava (navodno počinjenih od OVK), što je izazva-
lo žestoku odmazdu srpskih snaga bezbednosti". Za prethodnih
jedanaest dana, „nasumično nasilje" odnelo je dvadeset jedan ži-
vot. Naveden je samo jedan primer: eksplozija ručne bombe ,,is-
pred kafiča u Prištini, u kojoj su povređena tri srpska mladića,
izazvala je osvetničke akcije srpskih civiLa usmerene protiv Alba-
naca", što je bio prvi takav incident u pokrajinskom glavnom gra-
du. Među drugim krupnijim incidentima navode se zarobljavanje
osmorice vojnika od OVK, ubistvo srpskog civila i prijavLjeno ubi-
stvo trojice pripadnika srpske policije. Izveštaj NATO-a za taj pe-
riod je sličan, s više detalja: Vojska Jugoslavije granatirala je po-
Ložaje OVK, pri čemu je poginulo „najmanje petnaest kosovskih
ALbanaca", OVK je ubila srpskog sudiju, policajca i civile, itd.
Zatim dolazi masakr u Račku od 15. januara, posLe kog se iz-
veštaji manje ili više ponovo svode na ono iz prethodnog razdo-
bLja. Mesečni izveštaj OEBS-a od 20. februara opisuje situaciju
kao „nestabilnu". „Direktno vojno sukobLjavanje" Srba i OVK
„znatno je opalo", ali napadi OVK na poLiciju i „sporadična raz-
mena vatre" nastaviLi su se, „obuhvatajući povremeno i upotrebu
teškog naoružanja od VJ". „Glavno obeležje posLednjeg dela ana-
Liziranog razdoblja jeste aLarmantni porast urbanog terorizma, s
nizom neseLektivnih napada ručnim bombama ili nasumičnom
pucnjavom na civiLe na javnim mestima u gradovima širom Koso^
va"; ti napadi se ,,ne mogu pouzdano pripisati nijednoj strani" ili
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mir. rat i raspad

su „kriminalni ili politički motivisani". Iza toga sledi pregled okr-

šaja između policije i OVK, otmica „petoro starih srpskih civila"
od strane OVK, kao i odbijanje OVK i VJ da se povinuju rezoluci-
jama Saveta bezbednosti. „Znatan porast urbanog nasilja" odneo
je pet žrtava, uključujući i tri osobe poginule od eksplozije ruč-
ne bombe ispred prodavnice mešovite robe čiji je vlasnik Alba-
nac. „Dobijeno je više izveštaja o „upravi" OVK u albanskim za-
jednicama i kažnjavanju Ljudi optuženih za saradnju sa Srbima",
kao i o ubistvu i otmici navodnih Albanaca kolaboracionista i
srpskih poLicajaca. „Ciklus sukoba može se generalno opisati" kao
napadi OVK na srpsku poLiciju i civile, „nesrazmeran odgovor vLa-
sti SRJ" i „obnavLjanje aktivnosti OVK na drugim mestima".
U svom mesečnom izveštaju od 17. marta, generaLni sekre-
tar UN kaže da se okršaji između srpskih snaga bezbednosti i OVK
„nastavLjaju u reLativno manjem obimu", ali da su civili ,,sve če-
šće glavna meta nasilja", koje obuhvata ubistva, egzekucije, mal-
tretiranje i otmice. UNHCR je od 20. januara do 17. marta zabe-
ležio „više od 65 slučajeva nasilne smrti" albanskih i srpskih ci-
vila (i više Roma), s napomenom da je reč o izoLovanim ubistvi-
ma od naoružanih osoba i bombaškim napadima na kafiće i pro-
davnice. Žrtve su obuhvatale navodne albanske kolaboracioniste i
„civile poznate po bespredrasudnosti i fLeksibilnosti u međuljud-
skim odnosima u zajednici". Otmice su se i dalje nastavljale, a žr-
tve su bile skoro isključivo Srbi, mahom civili. Izveštaj OEBS-a od
20. marta iznosi sLičnu sLiku, izveštavajući o „ničim isprovocira-
nim napadima OVK na policiju" i porastu broja poginulih u srpskim
snagama bezbednosti, kao i o „ugroženosti civilnog stanovništva
vojnim operacijama", „neseLektivnim urbanim terorističkim napa-
dima koji ciljaju civile", „ubistvima čiji su počinioci nepoznati"
- mahom Albanaca - i otmicama aLbanskih civiLa, navodno od
„centraLno kontroLisanih snaga bezednosti" OVK. Potom sledi iz-
veštavanje o konkretnim incidentima.
PosLednji izveštaj NATO-a (16. januar - 22. mart) navodi vi-
še desetina incidenata, od kojih je polovinu iniciraLa OVK, a po-
Lovinu srpske snage bezbednosti, pored pet do šest odgovora srp-
skih snaga bezbednosti i okršaja s OVK, uključujući i „agresivne
srpske napade na seLa za koja sumnjaju da kriju jedinice ili šta-
bove OVK". Žrtve nabrojane u izveštaju ugLavnom su pripadnici
nekih oružanih snaga, na nivou iz prethodnih meseci.
Kao standard za poređenje, mogli bismo uzeti redovne ubo-
jite i destruktivne izraeLske vojne operacije u Libanu, koje imaju

458-
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA
i

podršku SAD - kad Libanski pokret otpora napadne izraelske sna-

ge koje protivno naređenjima Saveta bezbednosti okupiraju južni
Liban ili njihove lokalne plaćenike. Tokom devedesetih, ali i pre,
te operacije su daleko premašivale sve pripisano snagama bez-
bednosti SRJ na teritoriji za koju i sam NATO kaže da je jugoslo-
venska.
Od prekida primirja u decembru pa do odluke o bombardo-
vanju, donesene 22. marta, nema izveštaja ni o kakvim značaj-
nim promenama unutar Kosova. Čak i ako izuzmemo (očigledno
izolovani) masakr u Račku, nema sumnje da su vlasti u SRJ i nji-
hove snage bezbednosti bile odgovorne za ozbiljne zLočine. Me-
đutim, podaci navedeni u izveštaju takođe ne daju kredibilitet
tvrdnji da je to bio razLog za bombardovanje; u slučaju uporedi-
vih ili mnogo gorih zLočina u istom periodu, Sjedinjene Države i
njihovi saveznici nisu reagovaLi iLi su - što je još značajnije - na-
stavili da podržavaju te zločine iLi su čak pojačali tu podršku. Pri-
mera za to ima mnogo da bismo ih ovde nabrajali: Istočni Timor
u istim mesecima, da pomenemo samo najočigledniji.
Masovna proterivanja s Kosova počeLa su neposredno po po-
kretanju kampanje bombardovanja 24. marta. Dvadeset sedmog
marta, UNHCR je izvestio da su s Kosova izbegLe četiri hiLjade Lju-
di, a 1. aprila je protok izbeglica već bio toLiki da je UNHCR po-
čeo da objavljuje podatke na dnevnoj bazi; petog aprila započet
je njihov Humanitarni program evakuacije. Od poslednje nedeLje
marta pa do kraja rata u junu, „snage SRJ i Srbije proterale su s
Kosova oko 863 hiljade kosovskih Albanaca", izveštava OEBS; još
stotine hiljada biLe su interno raseljene, dok je nepoznat broj Sr-
ba, Cigana (Roma) i drugih takođe izbegao.
Sjedinjene Države i VeLika Britanija mesecima su planirale
kampanju bombardovanja i teško da nisu predvideLe ove i ovakve
posLedice. Početkom marta, italijanski premijer Masimo d'Alema
upozorio je Klintona na reku izbeglica koja će uslediti posle bom-
bardovanja; KLintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi
Berger odgovorio je da će, u tom slučaju, „NATO nastaviti bom-
bardovanje", s još strašnijim rezuLtatima. PonavLjajući predviđa-
nja evropskih posmatrača, obaveštajne sLužbe SAD takođe su
upozoravaLe da će doći do „prave popLave izbeglica" i kampanje
etničkog čišćenja.
Kad je bombardovanje započeto, glavnokomandujući snaga
NATO-a generaL VesLi KLark obavestio je medije da je bilo „potpu-
no predvidLjivo" da će to rezuLtovati intenziviranjem srpskog

•59
 Noam Čnmski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

terora. Nedugo potom, ponovo je objasnio da su „vojne vlasti u

potpunosti predvidele takav Miloševićev opaki pristup, jednako
kao i jezivu efikasnost s kojom će ga sprovesti u delo". Nekoliko
nedelja kasnije elaborirao je to malo i primetio da operacija NA-
TO-a, koju je isplaniralo „političko rukovodstvo... nije bila osmi-
šljena kao način sprečavanja Srba u vršenju etničkog čišćenja. Nije
bila osmišljena kao način vođenja rata protiv Srba i snaga srpskog
MUP-a na Kosovu. Ne, ni slučajno. Takva namera nikad nije posto-
jala. Nije to bila zamisao."000'"1
General Klark izjavio je da njemu „nikad niko nije izneo"
planove za Operaciju Potkovica, govoreći o navodnom srpskom
planu za proterivanje stanovništva, koji je NATO obelodanio kad
je šokantna reakcija Srba na bombardovanje postala očigledna.34
UNHCR je služba koji snosi primarnu odgovornost za brigu o
izbeglicama. ,,Na kraju rata, britanski premijer Toni Bler privatno
je izgrdio tu službu smatrajući njen učinak problematičnim." Oči-
gledno, učinak UNHCR-a bio bi manje problematičan da velike si-
le nisu prestale da ga finansiraju, zbog čega je 1998. bio primo-
ran da smanji broj osoblja za petnaest odsto. U oktobru, dok su
se formulisali planovi za bombardovanje, UNHCR je objavio da će
u januaru 1999. morati da eliminiše petinu preostalog osoblja
zbog budžetske krize koju su stvorile „prosvećene zemlje".
Ukratko, posmatrači KVM su uklonjeni, a vazdušna kampanja
je započeta s očekivanjem, koje se brzo ostvarilo, da će posledi-
ce biti nagla eskalacija etničkog čišćenja i drugih zločina, pošto
je organizacija odgovorna za zbrinjavanje izbeglica ostala bez fi-
nansijskih sredstava. Prema doktrini retrospektivne opravdano-
sti, sada se smatra da su gnusni zločini koji su usledili, može bi-
ti, „dovoljni da opravdaju" odluku NATO-a da pokrene kampanju
bombardovanja.

34 Operacija Potkovica (bug. „noflKOBa", nem. Hufeisenplan ) jeste šifrovani

naziv navodne vojne operacije Vojske Jugoslavije i policije Srbije koja je
navodno imala za cilj proterivanje svih Albanaca sa teritorije Kosova i
Metohije 1998. i 1999. godine. Neposredno pred bombardovanje SRJ vlada
Bugarske sastavila je dokument nazvan Operacija Potkovica i predala ga
nemačkom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru ne zalazeći u verodosto-
jn ost podataka.
Tadašnje rukovodstvo Srbije odmah je demantovalo tvrdnje o posto-
janju ovakve operacije, koje ni do danas risu potvrđene. Tvrdnje o posto-
janju Operacije Potkovica poslužile su NATO snagama kao opravdanje za
vazdušne napade na SRJ u martu 1999. godine. (Prim. prev.)

160
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA
I

Primarnu odgovornost za zLočin snosi onaj ko ga počini; oni

koji su ga na to podstakli, predvidevši posLedice, snose sekundar-
nu odgovomost, koja se samo povećava ukoliko svojim postupci-
ma povećavaju patnje žrtava. Jedini mogući argument u priLog
akciji kojom se podstiče zločin jeste da bi taj zLočin bio još gori
da ta akcija nije preduzeta. Ta tvrdnja, jedna od najneverovatni-
jih u istoriji podrške državnom nasiLju, zahteva čvrste dokaze. U
ovom slučaju, uzaLud bismo ih tražili - i ne samo njih nego i pri-
znanje da su nužni.
Ipak, pretpostavimo da smo ozbiLjno shvatili taj argument.
Jasno je da on gubi snagu u meri u kojoj su kasniji zločini veli-
ki. Da nijedan kosovski Albanac nije patio kao rezuLtat NATO
bombardovanja, odluka o bombardovanju mogla bi se pravdati ti-
me što su tako sprečeni zločini nad ALbancima. Snaga argumen-
ta opada s povećanjem razmera zločina. Prema tome, vrlo je neo-
bično da zagovornici bombardovanja nastoje da prikažu najgoru
moguću sLiku zločina za koji dele odgovornost; trebaLo bi da bu-
de sasvim suprotno. Taj čudni stav po svoj prilici odražava uspe-
šnost usađivanja doktrine da zločini podstaknuti NATO bombar-
dovanjem pružaju retrospektivno opravdanje za njega.
Ovo ni slučajno nije jedini impresivni podvig doktrinarnog
menadžmenta. Drugi je debata u vezi s navodnim „dvostrukim
standardima" NATO-a, otkrivenim njegovim „okretanjem glave"
od ostaLih humanitarnih kriza iLi „nedovoljnog činjenja" da ih
spreče. Učesnici u debati moraju se sLožiti da se NATO na Koso-
vu upravljao humanitarnim principima - i upravo je to spomo pi-
tanje. Na stranu to, ali KLintonova administracija nije „okrenula
glavu na drugu stranu" ili „učinila nedovoljno" suočena sa zver-
stvima u IstoČnom Timoru ili Kolumbiji, ili mnogim drugim me-
stima. Umesto toga, zajedno sa svojim saveznicima, odlučila je
da eskalira zLočine, neretko veoma snažno i odlučno. Možda je
sLučaj Turske - unutar NATO-a i pod evropskom jurisdikcijom -
najreLevantniji u vezi s tim. Njene operacije etničkog čišćenja i
ostali zLočini, čije su razmere enormne, sprovedeni su uz ogro-
man dotok vojne pomoći od Klintonove administracije, koji se
pojačavao s porastom zverstava - koja su, uzgred, takoreći izbri-
sana iz istorije. Nije bilo ni pomena o njima prilikom proslave pe-
desete godišnjice NATO-a u aprilu 1999, održane u senci etnič-
kog čišćenja - zločina koji se, tvrdiLi su učesnici i komentatori,
ne sme toLerisati bLizu granica NATO-a; samo unutar njegovih
granica, gde se ti zLočini imaju potpomagati. Mediji se, uz retkl
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat i raspad

izuzetke, drže odbrane tog stava, premda je učešće turskih sna-

ga u kosovskoj kampanji dobilo izuzetne pohvale. Novija raspra-
va o problematici „humanitarne intervencije" izbegava da se do-
takne ključne uloge Sjedinjenih Država u turskim zločinima ili u
potpunosti ignoriše tu temu.
Retko je dostignuće da su doktrine nekog propagandnog si-
stema usvojene kao polazne pretpostavke debate. One spadaju u
„izvučene pouke", koje se imaju primeniti u budućim poduhvati-
ma zaogrnutim plaštom humanitarne namere.
Apsurdnost principa retrospektivne opravdanosti svakako je
priznata na nekom nivou. U sktadu s tim, mnogi pokušaji oprav-
danja NATO bombardovanja imaju drugačiji pristup. Jedna tipič-
na verzija glasi da je „Srbija napata Kosovo zato da uguši sepa-
ratistički albanski geritski pokret, ali je pri tome ubita 10 hiljada
civita i oterata 700 hitjada Ljudi u izbeglištvo u Makedoniju i AL-
baniju. NATO je napao Srbiju iz vazduha zato da zaštiti ALbance
od etničkog čišćenja, ati je pri tome ubio stotine srpskih civila i
prouzrokovao egzodus desetina hitjada tjudi iz gradova u okolna
područja".cxxxlv Ako pretpostavimo da je redosted događaja bio
takav, tada se može iskonstruisati obraztoženje za bombardova-
nje. Ati stvarni redosled je neosporno sasvim suprotan.
Reč je o zamisti uobičajenoj u medijima, a nauka često usva-
ja sličan stav. U sitno hvaljenoj knjizi o ovom ratu, istoričar Dej-
vid Fromkin iznosi neargumentovanu tvrdnju da su Sjedinjene Dr-
žave i njihovi saveznici detati poneseni isključivo „altruizmom" i
„moralnim žarom", kujuči „novu vrstu pristupa korišćenju sile u
svetskoj potitici" dok su „reagovali na deportaciju više od milio-
na Kosovara iz njihove domovine" bombardujući kako bi ih spa-
sli ,,od užasa i patnji iti od smrti". On tu govori o proteranima
kao o očekivanoj posledici bombardovanja. Kao uvod u svoju
pravnu odbranu rata, profesor prava Rut Vedžvud neargumento-
vano pretpostavlja da je citj NATO bombardovanja bilo „zausta-
vljanje proterivanja etničkih Atbanaca s Kosova od strane Beo-
grada" - odnosno, proterivanja podstaknutog bombardovanjem i
citja nepoznatog gtavnokomandujućem generatu, koji ga je svim
silama poricao. Specijalista za međunarodne odnose i bezbednost
Alan Kuperman piše da je u Istočnom Timoru i na Kosovu „pret-
nja ekonomskim sankcijama i bombardovanjem isprovocirata tra-
gične reperkusije", te da je „intervencija Zapada stigLa prekasno
da spreči brojne ztočine". Na Kosovu, bombardovanje nije stigto
„prekasno da spreči brojne ztočine" već im je prethodiLo i, prema

162
jOSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

očekivanju, podstakto ih je. U Istočnom Timoru, nikakva akcija

Zapada nije „isprovocirala tragične reperkusije". Upotreba site ni-
je se predlagala, a čak se i pretnja sankcijama odlagala sve dok
zLočini nisu bili počinjeni. „Intervenisale" su mirovne snage UN,
koje su ušle na teritoriju pod upravom Portugala, načelno pod ju-
risdikcijom UN, pošto su zapadne sile konačno povukle svoju di-
rektnu podršku indonežanskoj invaziji i njenim masovnim zloči-
nima, posle čega je indonežanska vojska brzo otišla.
Ovakva revizija činjeničnog stanja bila je sve vreme stan-
dardna procedura. U jednoj tipičnoj ranijoj verziji, specijalista za
spoljnu politiku Njujork tajmsa Tomas Fridman napisao je na kra-
ju rata: „Čim'je započelo proterivanje izbeglica, ignorisanje Ko-
sova bilo bi pogrešno... te je stoga sveobuhvatni vazdušni rat s
ograničenim ciljem bio jedini logičan potez." Proterivanja izbe-
glica o kojima govori usledila su posle „sveobuhvatnog vazdu-
šnog rata", kao što se i očekivalo. Ponovo dobro poznata inver-
zija, što je razumljivo: bez toga, odbrana državnog nasilja posta-
je istinski teška.
Često izražavano retrospektivno opravdanje glasi da je pri-
begavanje sili omogućilo kosovskim Albancima da se vrate kuća-
ma; značajno dostignuće, ukoliko prenebregnemo činjenicu da ih
je u velikoj većini upravo bombardovanje i nateralo da odu iz
svojih domova. Prema ovom rezonovanju, požetjna alternativa -
groteskno, ali ne koliko politika o kojoj je reč - bila je sačekati
da vidimo hoće li Srbi ostvariti navedene pretnje, pa ako ih
ostvare, onda bombardovati SRJ da obezbedimo povratak Koso-
vara, koji bi tako pretrpeli mnogo manje zLo od onog koje ih je
snašlo kad su bežali od NATO bombi.
Zanimljiva varijanta pojavljuje se u uvodu koji je Mark Veler,
profesor prava s Univerziteta u Kembridžu, napisao za knjigu do-
kumenata o Kosovu koju je priredio. On priznaje da NATO bom-
bardovanje, koje inače svesrdno podržava, predstavlja jasno kr-
šenje međunarodnog prava i da se može opravdati samo na osno-
vu navodnog „prava na humanitarnu intervenciju". To opravda-
nje, opet, počiva na pretpostavci da odbijanje SRJ ,,da prihvati
veoma iscrpno rešenje kosovskog problema [ultimatum iz Rambu-
jea] predstavlja okolnost koja pokreće humanitarnu krizu ogrom-
nih razmera". Međutim, događaji na terenu „oslobodili su NATO
obaveze da odgovori na ovo", piše on: naime, „početak masovne
i unapred isplanirane kampanje prisilne deportacije onoga što je
u jednom trenutku izgledaLo kao gotovo celokupna populacija
 Noam Č.omski: JUGOSLAVIJA - M irr rat 1 raspad

etničkih Albanaca na Kosovu, neposredno pred početak bombar-

dovanja".
Postoje dva problema. Prvo, nigde, pa ni u knjizi koju je pri-
redio, ne postoje dokumentovani dokazi koji potvrđuju njegovu
ključnu činjeničnu tvrdnju - štaviše, odsustvo dokumentovanih
dokaza je pobija (budući da ni pored silnog truda nisu uspeli da ih
pronađu). Drugo, čak i da je kasnije utvrđeno kako je proterivanje
počelo pre bombardovanja (i pored toga što podaci o nečemu ta-
kvom na neki volšeban način naprosto nisu dokumentovani), bilo
je mnogo poželjnije dozvoliti da se proterivanje nastavi i tek on-
da bombardovati, kako bi se obezbedilo da se proterani vrate: gro-
teskno, da, ali mnogo manje od onoga što je preduzeto. Međutim,
u svetlu raspoloživih dokaza, sve je ovo puko teoretisanje, ništa vi-
še do nagoveštaja očajničkih napora da se rat opravda.
Jesu li u martu 1999. bile dostupne manje groteskne opci-
je? Obaveza podnošenja dokaza je, dabome, na onima koji zago-
varaju državno nasilje; to je težak teret, ali još se niko nije
ozbiljno potrudio da te dokaze i obezbedi. No hajde da ostavimo
to po strani i pozabavimo se raspoloživim opcijama.
Erik Rulo postavio je važno pitanje da li su „srpski zločini
dosegli takve razmere da je spasavanje kosovskih Albanaca od
genocida zahtevalo prekid diplomatskog procesa". „Uporno odbi-
janje OEBS-a da obnaroduje izveštaj [o opažanjima posmatrača
KVM od novembra pa dok nisu povučeni] može samo da učvrsti
sumnje u tu optužbu", primetio je. Kao što je već rečeno, optu-
žnice koje su podigli Stejt dipartment i Haški tribunal ne navode
ništa što bi bitno potkrepilo te navode - što uopšte nije mala
stvar, budući da su i jedni i drugi nastojali da izgrade što ube-
dljiviji slučaj. A šta je s izveštajem OEBS-a objavljenim u među-
vremenu? Kao što je navedeno, taj izveštaj ne sadrži ozbiljne po-
kušaje da se ti navodi potkrepe dokazima te, štaviše, iznosi ma-
10 informacija o ključnom periodu. Ono što u njemu stoji zapra-
vo potvrđuje svedočenje francuskog pripadnika KVM Žaka Prodo-
ma (koje je Rulo naveo) da „tokom mesec dana koji su prethodi-
11 ratu, kad su imali potpunu slobodu kretanja po Pećkom okru-
gu, ni on ni njegove kolege nisu primetili ništa što bi se moglo
opisati kao sistematski progon, ubistva pojedinaca ili grupa, spa-
tjivanje kuća ili deportacija". Detaljni izveštaji KVM i drugih po-
smatrača, koji su izostavljeni iz izveštaja OEBS-a, dodatno podri-
vaju optužbe, o čemu je već bilo reči.
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA
!

Ključna optužba i dalje je nepotkrepljena dokazima, premda

je reč o onome na čemu počiva argumentacija NATO-a, što pri-
znaju čak i najtvrdokorniji zagovornici - na primer, Veter. Još
jednom, valja nagtasiti da težak teret iznošenja konkretnih i ne-
posrednih dokaza teži na onima koji su izneli takve optužbe ne
bi ti opravdali pribegavanje nasilju. Između neophodnih i prezen-
tovanih dokaza postoji upadtjiva neusaglašenost; primerenije bi
bito nazvati to „protivrečnošću", pogotovo kad razmotrimo osta-
le relevantne dokaze, poput direktnog svedočanstva glavnoko-
mandujućeg generala Ktarka.
Na Kosovu je prošle godine bilo veoma gadno. Prema tvrd-
njama NATO-a, u ogorčenoj borbi koja je usledila posle februar-
skih akcija OVK, koje su Sjedinjene Države proglasile „teroristič-
kim", i brutatnog srpskog odgovora, poginute su dve hitjade tju-
di, mahom Albanaca. Do leta, OVK je zauzela oko četrdeset odsto
teritorije pokrajine, što je izazvalo žestoku reakciju srpskih sna-
ga bezbednosti i paravojnih formacija, koje su se obrušile na ci-
vilno stanovništvo. Kako iznosi pravni savetnik kosovskih Alba-
naca Mark Veter, ,,za samo nekoliko dana [poste povlačenja po-
smatrača 20. marta], broj raseljenih lica ponovo je narastao na
više od 200 hiljada", što je broj koji približno odgovara onom iz
američkih obaveštajnih izveštaja.
Pretpostavimo da posmatrači nisu povučeni u sklopu pripre-
ma za bombardovanje i da se istrajalo na pronalaženju diplomat-
skog rešenja. Jesu ti te opcije bite izvodljive? Da li bi dovele do
još goreg ishoda - iti možda do boljeg? Nikad nećemo saznati,
budući da je NATO odbio da razmotri takvu mogućnost. Ati
možemo barem razmotriti poznate činjenice i upitati se na šta
ukazuju.
Nisu li posmatrači KVM mogli ostati na terenu, po mogućno-
sti u još većem broju? To zvuči moguće, pogotovo u svetlu osu-
de povlačenja posmatrača koja je istog časa stigla iz Skupštine
Srbije. Nije iznesen nikakav argument koji ukazuje da bi, da su
ostali, došto do porasta zločina prijavtjenog poste njihovog po-
vtačenja, a kamoli do ogromne eskalacije koja je bila predviđena
posledica bombardovanja najavtjenog povlačenjem posmatrača.
Takođe, NATO se gotovo nije ni trudio da iskoristi ostala mirna
sredstva; čak je i naftni embargo, suština svakog ozbiljnog reži-
ma sankcija, razmotren tek poste bombardovanja.
Najvažnije pitanje, međutim, ima veze s diplomatskim opci-
jama. Neposredno uoči bombardovanja, na stotu su se nalazila
 Nnam rnmskr .HlfiOSLAVl.lA - Mirr rat i raspad

dva predloga. Jedan je bio sporazum iz Rambujea, predočen Sr-

biji kao ultimatum. Drugi je bio stav Srbije, formulisan u njenom
„Revidiranom nacrtu sporazuma" od 15. marta i Rezoluciji Skup-
štine Srbije od 23. marta. Nekakva ozbiljna zabrinutost za sudbi-
nu kosovskih Albanaca mogla je uzeti u razmatranje i druge op-
cije, uključujući, možda, i nešto poput predloga predsednika Ju-
goslavije Dobrice Ćosića iz 1992-93. o razgraničenju Kosova, s
tim da „brojne srpske enklave" pripadnu Srbiji.35 U to vreme, Re-
publika Kosovo Ibrahima Rugove, koja je jednostrano proglasila
nezavisnost i formirala paralelnu vladu, odbila je taj predlog; ali
u drugačijim okolnostima koje su vladale početkom 1999. mogao
je poslužiti kao osnova za pregovore. No ovde ćemo se držati dva
zvanična stava s kraja marta te godine; ultimatuma iz Rambujea
i srpske Rezolucije.
Važna je - i mnogo kazuje - činjenica da su, s marginalnim
izuzecima, suštinski delovi oba stava skrivani od javnosti, sem
kada je reč o disidentskim medijima koji ne stižu do velikog bro-
ja Ljudi. Rezolucija Skupštine Srbije, pomenuta jednom ili dvaput
u agencijskim izveštajima, ostala je takoreći tajna. Malo je indi-
kacija o njenom postojanju, a kamoli o tome šta je sadržavala.
Tom rezolucijom osuđeno je povlačenje posmatrača OEBS-a, a UN
i OEBS pozvani su da omoguće postizanje diplomatskog rešenja
putem pregovora koji bi vodili „prema postizanju političkog do-
govora o širokoj autonomiji Kosova i Metohije, uz obezbeđenje
pune ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica, i pošto-
vanje suvereniteta i teritorijaLnog integriteta Republike Srbije i
Savezne Republike Jugoslavije".
Iznesena je mogućnost da se „razmotri obim i karakter me-
đunarodnog prisustva na Kosovu u svrhu sprovođenja postignu-
tog sporazuma, i to neposredno po potpisivanju političkog spo-
razuma o samoupravi, dogovorenog i prihvaćenog od predstavni-
ka svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji".
Pristanak SRJ ,,da razgovara o obimu i karakteru međunarodnog
prisustva [na Kosovu] u svrhu sprovođenja sporazuma koji će biti
dogovoren u Rambujeu" zvanično je saopšten pregovaračima 23.
februara, a rukovodstvo SRJ obnarodovalo ga je na konferenciji

35 0 Ćosićevom stavu o Kosovu, vid. na primer https://www.b92.net/info/ve-

sti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=29&nav_category=ll&navjd=51518
3. Vid. takođe http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/kako-smo-delili-ko-
sovo.html?alphabet=l. (Prim. prev.)

466
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

za novinare održanoj istog dana. Ne znamo da li su ovi predlozi

bili svrsishodni i koliko, budući da nikad nisu razmatrani i osta-
li su nepoznati.
Možda više od svega upada u oči to što je ultimatum iz Ram-
bujea, i pored toga što se univerzalno opisuje kao mirovni pred-
log, takođe ostao dateko od očiju javnosti, a pogotovo njegove
odredbe koje su, kako izgleda, unesene u poslednjim trenucima
mirovnih pregovora u Parizu u martu, pošto je Srbija već izrazila
saglasnost s gLavnim političkim predlozima, što je praktično ga-
rantovalo da će biti odbijene. Od naročite važnosti su uslovi im-
plementacije Aneksa kojim je NATO-u davano pravo za „slobodan
i neograničen prolaz i riesmetan pristup u celoj SRJ, uključujuči
i njen vazdušni prostor i teritorijalne vode", bez ograničenja,
obaveza ili obzira prema zakonima zemlje ili jurisdikciji njenih
vlasti, od kojih se, međutim, traži da se naređenja NATO-a pridr-
žavaju „prioritetno i svim odgovarajućim sredstvima" (Aneks B).
Ovaj Aneks skrivan je od novinara koji su izveštavali s pre-
govora u Rambujeu i Parizu, kaže Robert Fisk. „Srbi kažu da su ga
izneli novinarima na svojoj poslednjoj pres konferenciji u Parizu
- slabo posećenom skupu organizovanom u jugoslovenskoj amba-
sadi 18. marta u jedanaest sati naveče". Srpski disidenti koji su
učestvovali u pregovorima navode da su te odredbe dobili na uvid
poslednjeg dana pregovora u Parizu, te da Rusi nisu znali za njih.
Te odredbe nisu bile dostupne Donjem domu britanskog parta-
menta sve do 1. aprila, prvog dana prolećne pauze u zasedanju
parlamenta, nedelju dana posle početka bombardovanja.
U pregovorima započetim posle bombardovanja, NATO je u
celosti odustao od tih, kao i od ostalih zahteva kojima se Srbija
protivila, i oni se u konačnom mirovnom sporazumu uopšte ne
pominju. Fisk postavlja sasvim logično pitanje: „Koja je bila
stvarna svrha zahteva NATO-a iznesenog u poslednjem trenutku?
Je li to bio trojanski konj? Da se sačuva mir? Ili da se on sabo-
tira?" Kako god glasio odgovor, da su pregovarači iz NATO-a bili
zabrinuti za sudbinu kosovskih Albanaca, bili bi pokušali da usta-
nove hoće li diplomatija imati uspeha ukoliko se najprovokativ-
niji i očigledno irelevantni zahtevi NATO-a povuku; ukoliko se ak-
tivnosti posmatrača pojačaju umesto da se okončaju; i ukoliko se
zapreti strogim sankcijama.
Kad su se takva pitanja pojavila, vođe pregovaračkih timova
Sjedinjenih Država i Velike Britanije tvrdili su kako su bili sprem-
ni da odustanu od preteranih zahteva koji su kasnije povučeni,

167
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

ali da su Srbi odbili. Krajnje je teško poverovati u tu tvrdnju, bu-

dući da su imali sve moguće razloge da smesta iznesu takve či-
njenice u javnost. Zanimljivo je da nisu pozvani na odgovornost
zbog ove zapanjujuće predstave.
Neki istaknuti zagovornici bombardovanja izneli su slične
tvrdnje. Značajan primer predstavlja komentar Marka Velera o
Rambujeu. Veler ismeva „preuveličavanja" u vezi s Aneksima o
implementaciji, za koje tvrdi da su bili „objavljeni u sklopu spo-
razuma", te da je Nacrt sporazuma datiran 23. februara. Ne kaže,
međutim, gde su objavljeni niti objašnjava zašto medijski izve-
štači koji su pratili pregovore u Rambujeu i Parizu nisu znali za
njih. Kao što, kako se ispostavlja, nije znao ni britanski parla-
ment. „Čuvenim Aneksom B", izjavljuje on, bili su određeni
„standardni uslovi sporazuma o statusu snaga KFOR-a [planiranih
okupacionih snaga NATO-a]". Ne objašnjava zašto je NATO posle
početka bombardovanja odustao od tog zahteva, a očigledno je
da na njemu ne insistiraju snage pod komandom NATO-a koje su
u junu ušle na Kosovo, i pored toga što su mnogo brojnije od
onih koje je predviđao Rambuje i da bi, prema tome, trebalo da
još više zavise od sporazuma o statusu snaga. Takođe, ostao je
neobjašnjen i odgovor SRJ 15. marta na Nacrt sporazuma od 23.
februara. SRJ u svom odgovoru detaljno pretazi Nacrt sporazuma,
paragraf po paragraf, predlažući opširne izmene i brisanja u ce-
lom tekstu, ali nigde ne pominje anekse - sporazume o imple-
mentaciji koji su, kako ističe Veler, bili daleko najvažniji deo i
tema tadašnjih pariskih pregovora. Sve što možemo jeste da nje-
govo objašnjenje posmatramo s dozom skepse, čak i ako ostavi-
mo po strani njegovu ravnodušnost prema ključnoj činjenici, o
čemu je već bilo reči, i njegovu očigtednu pristrasnost. Mnoge
važne stvari ostaju nam zasad nepoznate.
Uprkos zvaničnim naporima da se spreči da javnost dozna
šta se stvarno dešavalo, dokumenti su bili dostupni svim infor-
mativnim medijima koji su time hteli da se bave. U Sjedinjenim
Državama, ekstreman (i više nego očigledno irelevantan) zahtev
za praktično okupacijom SRJ od NATO-a prvi put je pomenut na
NATO brifingu 26. aprila, kad je postavljeno pitanje o tome, ati
brzo je odbačeno i više se niko nije bavio njime. Činjenice su iz-
nesene onda kad su zahtevi već bili povučeni i više nisu bili bit-
ni za demokratski izbor. Odmah po objavljivanju mirovnog plana
od 3. juna, u štampi su citirani ktjučni pasusi „uzmi ili ostavi" ul-
timatuma iz Rambujea, uz napomenu da se u njemu zahtevalo da

168
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

„snage NATO-a dobiju puno odobrenje za neograničeno kretanje

na celoj teritoriji Jugoslavije, i puni krivičnopravni imunitet", te
da bi „snage pod vođstvom NATO-a imale praktično slobodan pri-
stup bito gde u Jugoslaviji, a ne samo na Kosovu".cxxxv
Pregovori su nastavljeni tokom svih sedamdeset osam dana
bombardovanja, obe strane su pravile kompromise - koji su u Sje-
dinjenim Državama opisivani kao srpske varke ili kapitulacija iz-
nuđena bombama. Mirovni plan od 3. juna bio je kompromis iz-
među dva stava koja su potkraj marta bila na pregovaračkom sto-
lu. NATO je odustao od svojih najekstremnijih zahteva, uključu-
jući i one koji su, očigledno, u poslednjem trenutku minirali pre-
govore i formulaciju koja se tumačila kao poziv na referendum o
nezavisnosti. Srbija je pristala na „međunarodno bezbednosno
prisustvo sa značajnim učešćem NATO-a", i to je jedini pomen
NATO-a u mirovnom sporazumu ili UN Rezoluciji 1244 koja ga po-
tvrđuje. NATO nije imao nameru da se povinuje komadima papi-
ra i odmah je prekršio odredbe na njima, tako što je implemen-
tirao vojnu okupaciju Kosova pod komandom NATO-a. Kad su Sr-
bija i Rusija insistirale na uslovima zvaničnih sporazuma, NATO
se našao na meti kritike zbog obmane i onda je obnovio bombar-
dovanje, da pokaže ko je glavni. Sedmog juna, avioni NATO-a po-
novo su bombardovali rafinerije nafte u Novom Sadu i Pančevu,
jakim centrima opozicije Miloševiću. Pančevačka rafinerija zapa-
Lila se i ispustiLa ogroman oblak toksičnih isparenja, prikazan na
fotografiji u članku u Njujork tajmsu 14. juLa, u kom su tema bi-
Le teške privredne i zdravstvene posledice. 0 bombardovanju ni-
je biLo reči, premda su informativne agencije prenele vest o
tome.
Neki tvrde da bi MiLošević pokušao da izvrda uslove spora-
zuma da je bio postignut u martu. Sve što se dosad dogodiLo sna-
žno podržava takav zaključak, baš kao što podržava isti zaključak
u vezi s NATO-om - i to, kako stvari stoje, ne samo u ovom sLu-
čaju; jednostrano kršenje zvaničnih sporazuma je standardno po-
našanje velikih siLa. Kako se sada sa zakašnjenjem priznaje, sve
što se dosad dogodiLo nagoveštava i da je „možda bilo moguće
[u martu] inicirati stvarne pregovore - a ne katastrofaLni američ-
ki ultimatum predočen Miloševiću na konferenciji u Rambujeu -
i uvesti veliki kontingent stranih posmatrača koji bi bili u stanju
da zaštite i albanske i srpske civile."
Barem je toliko jasno, rekLo bi se. NATO je odabrao da odba-
ci dipLomatske opcije - koje nisu biLe iscrpljene - i da pokrene
vojnu kampanju koja je, kao što se i očekivalo, imala strašne po-
sledice za kosovske Albance. Ostale posledice Zapadu ne znače
ništa, uključujuči i uništenje civilne privrede Srbije vojnim ope-
racijama koje žestoko krše sve zakone ratovanja. Premda je to pi-
tanje davno postavljeno pred Haškim tribunalom, teško je i za-
misliti da če se iko tamo ozbiljno pozabaviti time. Iz sličnih raz-
loga, mala je verovatnoća da će Tribunal obratiti pažnju na 150
stranica optužnice za Operaciju Oluja, u kojoj se iznose ratni zlo-
čini hrvatskih snaga koje su u avgustu 1995. proterale iz Krajine
oko 200 hiljada Srba, uz ključno angažovanje Sjedinjenih Država,
za koje su „američki mediji i Kongres ispoljili gotovo potpuni ne-
dostatak interesovanja", primećuje balkanski dopisnik Njujork
tajmsa Dejvid Bajnder.
Patnje stanovništva Kosova nisu se završile dolaskom oku-
pacionih trupa NATO-a (KFOR) i misije UN. Premda su organiza-
tori bombardovanja odmah imali na raspolaganju milijarde dola-
ra, Sjedinjene Države zaključno s oktobrom ,,još nisu platile ni
cent od 37,9 miliona dolara procenjenih za potrebe startap tro-
škova civitne operacije Ujedinjenih nacija na Kosovu". U novem-
bru, „Kancelarija SAD za pomoć u vanrednim situacijama u ino-
stranstvu [US Office of Foreign Disaster Assistance] još nije distri-
buirala nikakve pakete za pomoć u teškim uslovima, i tek sad do-
prema drvnu građu" za program izgradnje zimskih sktoništa na
Kosovu; UNHCR i evropska humanitarna agencija ECHO takođe su
,,na meti kritika zbog kašnjenja i nepreduzimanje mera predostro-
žnosti". Novac koji trenutno nedostaje misiji UN je „cena pola
dana bombardovanja", kako je ogorčeno prokomentarisao jedan
zvaničnik UN, a bez toga „ovde će se sve raspasti", na veliko Mi-
loševićevo zadovoljstvo. Novembarska donatorska konferencija
zapadnih vtada obećata je svega 88 mitiona dolara za pokrivanje
budžeta misije UN na Kosovu, ali je zato obećata mitijardu dotara
pomoći za obnovu i izgradnju naredne godine - javne fondove ko-
ji će se prebaciti u džepove privatnih ugovarača i izvođača rado-
va, pod uslovom da se unutar NATO-a nekako razreše protivrečno-
sti u vezi s načinom distribuiranja tih ugovora. Misija UN je sre-
dinom decembra ponovo molila za sredstva za angažovanje pro-
svetnih radnika, policajaca i drugih javnih službenika, ali uzalud.
Uprkos ograničenoj pomoći, draž katastrofe koja se može
pripisati zvaničnom neprijatelju i eksptoatisati (na neobičnoj
osnovi) - ,,da se pokaže zašto je sedamdeset osam dana vazdu-
šnih udara po srpskim snagama i infrastrukturi bilo neophodno"

170
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

- bila je dovoljna da dovede do značajnog kresanja pomoći na

drugim mestima. Senat SAD planira da sreže finansiranje progra-
ma pomoći Africi za više desetina miliona dolara. Međunarodni
medicinski korpus (International Medical Corps, IMC) suspenduje
svoj program u Angoli, pošto je uspeo da sakupi pet miliona do-
lara za Kosovo, ali uzalud pokušava da napabirči milion i po za
Angolu, gde se 1,6 miliona raseljenih lica suočava sa smrću od
gladi. Svetski program za hranu (World Food Programme, WFP)
objavio je da će morati da sreže svoje programe za dva miliona
izbeglica u Sijera Leoneu, Liberiji i Gvineji, budući da su mu do-
deljena sredstva za dvadeset odsto manja od traženih. Ista sud-
bina čeka četiri miliona Ljudi koji gladuju u afričkoj oblasti VeLi-
kih jezera - a čija situacija nije nepovezana sa postupcima Zapa-
da godinama unazad i njegovim odbijanjem da dela u kritičnim
trenucima. Troškovi UNHCR-a po izbeglici na Balkanu jedanaest
puta su veći od onih u Africi. „Stotine miliona dolara potrošene
na izbeglice s Kosova i mnoštvo agencija za pomoć koje su se gu-
rale jedva čekajući da ih potroše bili su gotovo skaredni", rekao
je Randolf Kent, koji je iz programa UN za Balkan prešao u pro-
gram za Afriku. Predsednik Klinton održao je sastanak s vodećim
agencijama za pomoć „kako bi istakao sopstveni entuzijazam za
pružanje pomoći Kosovu".
Sve ovo stoji naspram pozadine veoma oštrih redukcija po-
moći u Sjedinjenim Državama, koje su sada ,,na vrhuncu slave"
(Dejvid Fromkin), gde rukovodstvo uživa u laskanju koje dobija
za svoj „altruizam" bez presedana u istoriji, dok je istovremeno
takoreći nestalo sa spiska donatora siromašnima i ubogima.
Istraga OEBS-a iznosi detaljnu istoriju zločina počinjenih
pod vojnom okupacijom NATO-a. Premda ni slučajno ne mogu da
se porede sa zločinima koje je počinila Srbija za vreme NATO
bombardovanja, nisu nimalo beznačajni. Okupirana pokrajina
prepuna je „bezakonja usled kog divlja nasilje", koje se velikim
delom pripisuje OVK, izveštava OEBS, a za to vreme „umesto prav-
de vlada nekažnjivost". Albanski protivnici „novog poretka" pod
„vlašću OVK", među kojima su i zvaničnici „glavnog političkog
suparnika pobunjeničke grupe", otimaju se, ubijaju, stradaju u
bombaškim napadima i na sve moguće druge načine maltretiraju
i naređuje im se da se povuku iz politike. Deo izveštaja OEBS-a
objavljen u Njujork tajmsu tiče se Prizrena, malog grada nedale-
ko od albanske granice. Srbi su ga napali 28. marta, ali „krajnji
rezultat je da je mnogo više štete prouzrokovano posle nego za

7
• *
vreme rata". Britanska vojna polidja izveštava o umešanosti al-
banske mafije u bombaške napade i druge zločine, među kojima
su i ubistva starica koja su počinili „muškarci koji su za sebe re-
kti da su predstavnici OVK".
Srpska manjina bila je uglavnom proterana. Robert Fisk iz-
veštava da je „broj Srba ubijenih za pet meseci otkako je rat za-
vršen skoro izjednačen s brojem Albanaca koje su Srbi ubiLi za pet
meseci pre no što je NATO u martu lansirao vazdušne napade",
kako ukazuju raspoloživi dokazi; prisetimo se da su UN izvestile
o „šezdeset pet nasilnih smrti" civila (pre svega Albanaca i Srba)
u dva meseca pre povlačenja monitora i početka bombardovanja.
Ne vrši se istraga ubistava, pa čak ni ubistva Srbina zapostenog
u Međunarodnom tribunalu za ratne zločine. Hrvatska zajednica
je u oktobru „masovno" napustila Kosovo. U novembru je „Cedra
Prtinčević, predsednik male jevrejske opštine u Prištini, otišao za
Beograd pošto je izneo optužbu za 'vršenje pogroma nad neal-
banskim stanovništvom'". Amnesti internešenel izvestio je na
kraju godine da je „nasitje usmereno protiv Srba, Roma, Slovena
muslimanske veroispovesti36 u dramatičnom porastu protektih
mesec dana", uključujući „svakodnevna ubistva, otmice, nasilne
napade, zastrašivanje i spaljivanje kuća", kao i torturu i silova-
nja, i napade na nezavisne atbanske medije i politićke organiza-
cije u, rekto bi se, „organizovanoj kampanji ućutkivanja umere-
nih glasova u društvu etničkih Albanaca", a sve pred očima NATO
snaga.
Oficiri KFOR-a izveŠtavaju kako imaju naređenja da se na te
zločine ne obaziru: „Naravno da je to potpuno suludo", rekao je
jedan francuski zapovednik, „ali to su naređenja iz NATO-a, odo-
zgo." NATO snage takođe „izgtedaju potpuno ravnodušne" prema
napadima „naoružanih razbojnika albanske nacionalnosti" koji
pretaze granicu između Kosova i Srbije ,,i terorišu pogranična na-
setja, kradu drvo i stoku i, u nekim slučajevima, ubijaju tjude".
Kako sada stvari stoje, sve ukazuje na to da se Kosovo pod
okupacijom NATO-a vraća na ono što se razvijato početkom osam-
desetih, posle Titove smrti, kad su se nacionalističke snage po-
duhvatile zadatka da stvore „etnički čistu albansku repubtiku"
preuzimanjem srpskih imanja, napadanjem crkava i upuštanjem u
„dugotrajno nasilje" kako bi ostvariti cilj „etnički čistog" atban-
skog regiona, s „gotovo svakonedeljnim slučajevima silovanja,

36 Tu se pre svega misli na Gorance. (Prim. prev.)

172
OSVRT NA RAT NATO-a ZBOG KOSOVA

paljevine, pljačke i industrijske sabotaže, najverovatnije osmi-

šljenih da oteraju preostale autohtone kosovske Slovene... iz po-
krajine". Ovaj „naizgled nerešivi" problem, još jedna faza u ru-
žnoj istoriji međuetničkog nasilja, doveo je do osobeno brutal-
nog Miloševićevog odgovora, ukidanja autonomije Kosova i izda-
šnih federalnih subvencija na koje se oslanjalo, i nametanja re-
žima „aparthejda". Moglo bi se dogoditi da Kosovo počne da liči
na Bosnu, „jazbinu lopova i utajivača poreza" u kojoj privreda ne
funkcioniše i kojom gospodari „klasa bogatih kriminalaca koji
imaju ogroman politički uticaj, a godišnje preusmeravaju u svoje
džepove stotine miliona dolara potencijalnih poreskih prihoda".
Ono što se sprema možda je i mnogo gore od toga, budući da ne-
zavisnost Kosova počinje da se prepliće s pritiscima za stvaranje
„velike Albanije", što ne sluti na dobro.
Siromašnije zemlje u regionu trpe ogromne gubitke zbog
blokade Dunava nastale bombardovanjem Novog Sada, još jednog
centra opozicije Miloševiću. Pre toga su već trpele zbog protek-
cionističkih barijera koje su „sprečavale brodove da obavljaju
svoj posao u EU", kao i „baraža zapadnih kvota i carina na njiho-
ve proizvode". Međutim, „blokada [Dunava] zapravo ide naruku"
zapadnoj Evropi, pogotovo Nemačkoj, koja samo skuplja kajmak
od povećane aktivnosti na Rajni i u atlantskim lukama.
Tu su i drugi dobitnici. Na kraju rata, poslovna štampa opi-
sala je kao „istinske pobednike" vojnu industriju Zapada, to jest,
visokotehnološku industriju kao celinu. Moskva se raduje „odlič-
noj godini za ruski izvoz naoružanja", budući da se svet „uzne-
mireno ponovo naoružava, umnogome zahvaljujući balkanskoj
avanturi NATO-a", a sve u nastojanju da zastraši, kako je gene-
ralno predviđano za vreme rata. Što je još važnije, Sjedinjene Dr-
žave su uspele da uspostave svoju dominaciju u strategijskom re-
gionu Balkana, istisnuvši barem privremeno evropske inicijative,
što je i bio primarni razlog za insistiranje da operacija bude u ru-
kama NATO-a, kao podružnice SAD. Siromašna Srbija ostaje po-
slednji bastion, mada verovatno ne zadugo.
Dodatna posledica je još jedan udarac krhkim principima
svetskog poretka. Akcija NATO-a predstavlja pretnju „samoj sušti-
ni međunarodnog sistema bezbednosti" zasnovanog na Povelji
UN, primetio je generalni sekretar Kofi Anan u svom godišnjem
izveštaju Ujedinjenim nacijama u septembru. No bogatima i
moćnima to nije važno, zato što će raditi onako kako hoće, od-
bacujući odluke Međunarodnog suda pravde i stavljajući veto na
 Noam Comski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

rezolucije Saveta bezbednosti onda kad smatraju da je to neop-

hodno; dobro je imati na umu da Sjedinjene Države, nasuprot ve-
likom delu mitologije, vode u broju uloženih veta na rezolucije
Saveta bezbednosti u vezi sa širokim dijapazonom problema, me-
đu kojima su terorizam i agresija, i to još otkako su u procesu de-
kolonizacije izgubile moć da kontrolišu UN; Britanija je na dru-
gom, a Francuska na dalekom trećem mestu. Međutim, tradicio-
nalne žrtve ozbiljnije shvataju ove stvari, kao što je ukazala glo-
balna reakcija na rat na Kosovu.
Suštinski bitna - i ne naročito skrivena - poenta glasi da se
svet, što se tiče upotrebe sile, suočava s dva izbora: (1) kakvo-
takvo poštovanje svetskog poretka, bilo Povelje ili nečega boljeg
ako to može da dobije nekakav legitimitet; ili (2) moćne države
koje rade šta hoće sem ako nisu ograničene iznutra, vođene in-
teresima moći i profita, kao i u prošlosti. Zdrav razum nalaže da
se borimo za bolji svet, ne dozvoljavajući sebi da se prepustimo
spoljnom sjaju i iluzijama ovoga u kome živimo.
Arhivski i drugi izvori nude mnogo više informacija o po-
slednjem balkanskom ratu. Svi zaključci izvučeni do danas su u
najboljem slučaju parcijaLni i privremeni. Ovog časa, međutim,
„izvučene pouke" ne izgledaju naročito privLačno.

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, ,,A Review of NATO's War

over Kosovo", Z M a g a z in e , April-May 2001.

'7 4
Rumanitarni imperijalizam:
nova doktrina imperijalnog prava

Koncept „humanitarnog imperijalizma" Žana Brikmona jezgrovi-

to izražava dilemu s kojom se zapadni lideri i intelektualci suo-
čavaju od kolapsa Sovjetskog Saveza. Od nastanka Hladnog rata
bilo je prisutno automatsko opravdavanje svakog pribegavanja
sili i teroru, subverzivnom i ekonomskom gušenju: sve to predu-
zimalo se zarad odbrane od onoga što je Džon F. Kenedi nazivao
„monolitnom i nemilosrdnom zaverom" sa bazom u Kremlju (ili
ponekad Pekingu), silom neobuzdanog zla posvećenom širenju
svog brutalnog uticaja na ceo svet. Ova formula obuhvataLa je
skoro sve zamislive slučajeve intervencije, bez obzira na činjenič-
no stanje. Ali s nestankom Sovjetskog Saveza, bilo je nužno me-
njati politiku ili izm isliti nova opravdanja. Vrlo brzo je postalo ja-
sno koji će se pravac slediti, što je bacilo novo svetlo na ono od
pre i na institucionalnu osnovu politike.
Kraj Hladnog rata oslobodio je impresivnu bujicu retorike
koja je uveravala svet kako će Zapad sada moći da nastavi svoju
tradicionalnu posvećenost slobodi, demokratiji, pravdi i Ijudskim
pravima, neometan rivalstvom supersita, mada je biLo nekih - na-
zovimo ih pristaLicama realizma u međunarodnim odnosima - ko-
ji su upozoravaLi da „puštajući da idealizam ima gotovo iskLjuči-
vu kontrolu nad našom spoLjnom politikom" možda idemo preda-
Leko i da time možemo ugroziti svoje interese.cxxxv1 Ideje kao što
su „humanitarna intervencija" i „odgovornost da zaštitimo" po-
stale su ubrzo upadljiva obeLežja zapadnog diskursa o poLitici, i
često su se opisivale kao „novi standard" u međunarodnim odno-
sima.
Milenijum se završio neverovatnom paradom samozadovoLj-
stva zapadnih inteLektualaca, obuzetih strahopoštovanjem pred
prizorom „ideaLističnog Novog sveta namernog da zatre nečoveč-
nost", zašLog u „ptemenitu fazu" u svojoj inostranoj politici i sa
„svetačkim sjajem", jer je prvi put u istoriji neka država posveće-
na „principima i vrednostima", deLa ponesena „altruizmom" i
„moralnim žarom", usamljena na kormilu „prosvećenih zemalja",

-* ■ 7-5
 Nnam CnmclH* .1 U G 0 S L A V IJA «- M ir. r a t i ra sp a H

te otud slobodna da upotrebi silu tamo gde njeni lideri „smatra-

ju da je to opravdano" - a ovo je samo delić bujice uglednih li-
beralnih glasova.cxxxv,i
Više je pitanja koja odmah padaju na um. Prvo, kako se sli-
ka o sebi slaže sa dokumentovanom istorijom do završetka Hlad-
nog rata? Ukoliko se ne slaže, kakvog razloga može biti za oče-
kivanje iznenadne posvećenosti „puštanju da idealizam ima go-
tovo isključivu kontroLu nad našom spoljnom politikom" ili uop-
šte ikakvu kontrolu? I kako se zapravo politika menja onda kad
neprijateljske supersile više nema? Prvenstveno, tu je pitanje da
li bi takva razmišljanja uopšte trebalo da se javljaju.
Postoje dva stanovišta o važnosti dokumentovane istorije.
Stav onih koji veličaju „nove standarde" jasno izražava jedan od
njihovih najistaknutijih naučnika/zagovornika, profesor međuna-
rodnih odnosa Tomas Vajs: kritičko preispitivanje dokumentova-
nih činjenica, piše on, nije ništa više od „kratkih odlomaka i ru-
žnih reči o istorijski zLoj spoLjnoj politici Vašingtona", te ih je
otud „Lako ignorisati".cxxxv,n
SuprotstavLjeni stav glasi da političke odluke u znatnoj me-
ri proističu iz institucionalnih struktura, a pošto one ostaju sta-
bilne, proučavanje dokumentovanih činjenica pruža dragoceni
uvid u „nove standarde" savremenog sveta. To je stav koji Brik-
mon usvaja u svojoj studiji o „ideologiji Ljudskih prava" i koji ću
ja ovde takođe usvojiti.
Nedovoljno je prostora za razmatranje dokumentovanih či-
njenica, aLi samo ilustracije radi, držaćemo se Kenedijeve admi-
nistracije, levičarsko-liberalnog ekstrema političkog spektTa, s
neobično velikom komponentom liberalnih intelektuaLaca u pozi-
ciji da kreiraju politiku. Tokom tih godina aktivirana je standard-
na formula, da opravda invaziju Južnog Vijetnama 1962, što je
utrlo put jednom od najvećih zločina dvadesetog veka.
Marionetski režim koji su nametnuLe Sjedinjene Države tada
već više nije uspevao da kontroliše unutrašnji otpor izazvan ma-
sovnim državnim terorom koji je odneo desetine hiLjada života.
Kenedi je stoga posLao američko ratno vazduhopLovstvo da za-
počne redovno bombardovanje Južnog Vijetnama, odobrio upo-
trebu napaLma i hemijskog oružja za uništavanje useva i gornjih
sLojeva tla, i inicirao programe koji su oterali milione južnovijet-
namskih seljaka u sirotinjske gradske četvrti iLi u logore opasane
bodLjikavom žicom namenjenom da ih „štiti" od južnovijetnam-
skog pokreta otpora koji su podržavali, što je Vašington dobro
HUMANITARNIIMPERUAUZAM...

znao. A sve u ime odbrane od dveju „velikih sotona", Rusije i Ki-

ne, iliti „kinesko-sovjetske osovine".cxxx,x
U tradicionalnim domenima američke moći, ista formula do-
vela je do toga da Kenedi zameni misiju latinoameričke vojske sa
„odbrane hemisfere" - zaostatka iz Drugog svetskog rata - na
„unutrašnju bezbednost". Posledice su bile trenutne. Prema reči-
ma Čarlsa MečLinga - koji je za vreme Kenedija i na početku Džon-
sonovog mandata bio zadužen za protivpobunjeničke operacije i
planiranje unutrašnje odbrane - politika Sjedinjenih Država prešla
je s toLerisanja „grabežLjivosti i okrutnosti latinoameričke vojske"
na „direktno saučesništvo" u njihovim zločinima, na podršku SAD
„metodama istrebljivačkih odreda Hajnriha HimLera".
Kritičan primer bio je vojni puč u Brazilu, koji je Kenedije-
va administracija pripremiLa s namerom da svrgne Gularovu bla-
go socijaLdemokratsku vladu. Ovaj planirani puč odigrao se nedu-
go posLe atentata na Kenedija, uspostavivši prvu u nizu surovih
država nacionaLne bezbednosti i pokrenuvši pošast represije na
tom kontinentu, koja je harala sve dok Reganovi teroristički ra-
tovi 80-ih godina 20. veka nisu opustošili Centralnu Ameriku. S
istim opravdanjem, Kenedijeva vojna misija u Kolumbiji saveto-
vala je 1962. vladu da pribegne „paravojsci, sabotažama i/iLi te-
rorističkim aktivnostima protiv poznatih zagovornika komuni-
zma", akcijama koje bi „trebalo da imaju podršku Sjedinjenih Dr-
žava". U Latinoameričkom kontekstu, fraza „poznati zagovornici
komunizma" odnosila se na vođe radničkog pokreta, sveštenike
koji su organizovali seLjake, borce za Ljudska prava - na sve, u
stvari, posvećene društvenim promenama u nasilnim i represiv-
nim društvima.
Ovi principi su brzo ukLjučeni u obuku i vežbe oružanih sna-
ga. Ugledni predsednik Stalnog kolumbijskog komiteta za zaštitu
Ljudskih prava, nekadašnji ministar spoljnih poslova ALfredo Vas-
kez Karizosa napisao je da se Kenedijeva administracija „siLno
potrudila da našu redovnu vojsku preobrazi u brigade za protiv-
pobunjeničke operacije, usvajajući novu strategiju eskadrona
smrti", i uvodeći ,,ono što je u Latinskoj Americi poznato kao
doktrina nacionalne bezbednosti... ne odbrana protiv spoljnog
neprijatelja već način pretvaranja vojnog establišmenta u gospo-
dare igre, koji imaju pravo da se bore protiv unutrašnjeg nepri-
jatelja, kao što se navodi u braziLskoj, argentinskoj, urugvajskoj
i koLumbijskoj doktrini: to je pravo na istrebljivanje i borbu pro-
tiv društvenih radnika, sindikalaca, muškaraca i žena koji ne

177
 Nnam fnmiki: JUG0SLAVI.1A - Mirr rat i raspari

podržavaju establišment i za koje se pretpostavlja da su komuni-

stički ekstremisti. A to može značiti bilo koga, uključujući i bor-
ce za Ijudska prava poput mene."
Godine 2002, Amnesti internešenelova misija zaštite brani-
laca Ijudskih prava širom sveta započeta je posetom Kolumbiji,
odabranom zbog njene ekstremne istorije državnog nasilja protiv
ovih hrabrih aktivista, kojih je u Kolumbiji ubijeno više nego u
ostatku sveta ukupno, da i ne govorimo o campesinos - seljaci-
ma bezemljašima - autohtonim narodima i Afro-Kolumbijcima,
koji su bili najtragičnije žrtve. Kao član delegacije, bio sam u pri-
lici da se sretnem s grupom boraca za Ijudska prava u Vaskez Ka-
rizosinoj dobro čuvanoj kući u Bogoti, da čujem njihove mučne
priče i kasnije zabeležim svedočanstva s terena; bilo je to veoma
teško iskustvo.
Ista formula dostajala je i za kampanju subverzije i nasilja
koja je dovela Gvajanu, koja je tek postala nezavisna, pod vlast
okrutnog diktatora Forbsa Bernama. Sazvana je i da opravda Ke-
nedijeve kampanje protiv Kube posle neuspele invazije u Zalivu
svinja. U svojoj biografiji Roberta Kenedija, ugledni liberalni
istoričar i Kenedijev savetnik Artur Šlezindžer piše da je predsed-
nik zadatak da Kubi uradi nešto od čega će se „užasnuti sva ze-
mlja"37 dodelio svom bratu Robertu Kenediju, koji ga je shvatio
kao najveći prioritet. Teroristička kampanja nastavila se i tokom
devedesetih, mada američka vlada u kasnijim godinama nije sama
sprovodila teroristićke operacije već je samo obezbeđivala logi-
stičku podršku i pružala utočište teroristima i njihovim zapoved-
nicima, među kojima su bili i zloglasni Orlando Boš i Luis Pozada
Kariles, koji mu se kasnije pridružio. Komentatori su dovoljno uč-
tivi da nas ne podsećaju na Bušovu doktrinu: ,,0ni koji pružaju
utočište teroristima krivi su koliko i sami teroristi" i prema njima
se mora postupiti u skladu s tim, uz bombardovanje i invaziju. Ova
doktrina je „jednostrano ukinula suverenitet država koje pružaju
utočište teroristima", primećuje Harvardov stručnjak za međuna-
rodne odnose Grejem Alison, i već je „postala de facto pravilo
međunarodnih odnosa" - s uobičajenim izuzecima.
Interni dokumenti iz vremena Kenedija i Džonsona otkrivaju
da je najveća briga u sLučaju Kube bilo njeno „uspešno prkošenje"

37 „[...] takva ću dela sve počiniti, još ne znam kakva ali od njih će se užasnu-
ti sva zemlja" (Šekspir, Kralj Lir, Drugi čin, Pojava četvrta; prevod Branimira
Zivojinovića). (Prim. prev.)
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

politici Sjedinjenih Država, koje je datiralo još od Monroove dok-

trine 1823, koja je proglasila (ali još nije uspela da ostvari) vlast
Sjedinjenih Država nad hemisferom. Bio je prisutan strah da bi
„uspešno prkošenje" Kube, pogotovo bude li praćeno uspešnim
nezavisnim razvojem, moglo ohrabriti ostale koji trpe slične situ-
acije da krenu sličnim pravcem - racionalna verzija domino teo-
rije, koja je trajno obeležje formiranja politike. Iz tog razloga,
otkrivaju dokumenti, bilo je nužno žestoko kažnjavati civilno sta-
novništvo sve dok ne zbaci spornu vlast.
Posredi je očigledan primer nekoliko godina intervencije
pod najliberaLnijom američkom administracijom, koja je javnosti
pravdana defanzivnim rečnikom. U ostatku sveta bilo je manje ili
više isto. Ruska diktatura je sličnim izgovorima opravdavala gru-
bu vlast koju je sprovodila u svojoj istočnoevropskoj tamnici.
Razlozi za intervenciju, subverziju, teror i represiju nisu ne-
razumljivi. Patris Mekšeri rezimirala ih je veoma precizno u izu-
zetno brižljivo naučnoj studiji o Operaciji Kondor, međunarodnoj
terorističkoj operaciji pokrenutoj uz podršku SAD u Pinočeovom
Čileu: „Latinoameričke vojske, koje obično delujući uz podršku
vlade Sjedinjenih Država, svrgavale su civilne vlasti i uništavaLe
ostaLe centre demokratske vLasti u svojim zemljama (partije, sin-
dikate, univerzitete i konstitucionalističke sektore oružanih sna-
ga) tačno onda kad se klasna orijentacija zemlje kretala u pravcu
promene iLi je biLa u procesu promene, prebacujući vlast u državi
na društvene sektore izvan elitnih krugova... Sprečavanje takvih
preobražaja države biLo je kLjučni cilj Latinoameričkih eLita, a zva-
ničnici SAD takođe su to smatrali pitanjem od vitalnog nacional-
nog interesa."cxl
Lako je demonstrirati da ono što je nazvano „interesima na-
cionaLne bezbednosti" samo slučajno ima veze s bezbednošču na-
cije, premda je vrLo blisko povezano s interesima dominantnih
sektora unutar imperijaLne države i s opštim državnim interesom
osiguravanja posLušnosti.
Sjedinjene Države su neobično otvoreno društvo. Otud nije
teško dokumentovati vodeće principe globaLne strategije od Dru-
gog svetskog rata naovamo. Još pre no što su Sjedinjene Države
ušte u taj rat, planeri i anaLitičari na visokim položajima zaklju-
čiLi su da bi one u posleratnom svetu trebalo da teže da „imaju
apsolutnu vLast", deLujući tako da osiguraju „ograničenje sprovo-
đenja suverene vLasti" zemalja koje bi mogle ometati njene gLo-
baLne pLanove. DaLje, shvatili su da je „najvažniji zahtev", ako
 Noam Čomski: JUGOSLAVI3A - Mirr rat 1 raspad

hoće da osiguraju takve ishode, „ubrzano ispunjavanje programa

potpunog ponovnog naoružavanja", tada, kao i sada, centralne
komponente „integrisane poLitike ostvarivanja vojne i ekonomske
nadmoći Sjedinjenih Država". U to vreme, te ambicije bile su
ograničene na ,,ne-nemački svet", koji je trebalo da bude organi-
zovan pod okriljem SAD kao „Velika oblast", koja bi obuhvatala
zapadnu hemisferu, nekadašnju Britansku imperiju i Daleki istok.
Kad je Rusija posle Staljingrada potisnula nacističku vojsku i kad
je postajalo sve oćiglednije da će Nemačka biti poražena, ti pla-
novi su prošireni tako da obuhvate što je moguće veći deo Evro-
azije.
Ekstremnija verzija umnogome konstantne veličanstvene
strategije glasi da se ne sme tolerisati nikakav izazov „moći, po-
ložaju i prestižu Sjedinjenih Država", kako je Američkom udruže-
nju za međunarodno pravo naložio ugledni liberalni državnik Din
Ečison, jedan od glavnih arhitekata posleratnog sveta. Govorio je
1963, kratko vreme pošto je raketna kriza dovela svet na ivicu
nuklearnog rata. Postoji nekoliko suštinskih promena u vodećim
koncepcijama dok nastavljamo ka doktrini Buša II, koje su iza-
zvale neuobičajeni protest konvencionalnih krugova, ne zbog
svoje suštine već zbog svog drskog stila i arogancije, kako je is-
takla Klintonova državna sekretarka Madlen Olbrajt, inače vrlo
svesna slične Klintonove doktrine.
Kolaps „monolitne i nemilosrdne zavere" doveo je do prome-
ne taktike ali ne i fundamentalne politike, što su politički anali-
tičari očigledno razumeli. Dimitri Sajms, viši saradnik u Karnedži-
jevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for In-
ternational Peace), primetio je da će Gorbačovljeve inicijative
„osloboditi američku spoLjnu poLitiku iz ludačke košuLje u koju ju
je zatvorilo neprijateljstvo između supersila."cxl1 Identifikovao je
tri glavne komponente tog „oslobođenja". Prvo, Sjedinjene Drža-
ve moći će da prebace troškove NATO-a na svoje evropske takma-
ce, što je jedan način da se izbegne tradicionalna zabrinutost da
bi Evropa mogLa krenuti nezavisnim putem. Drugo, Sjedinjene
Države mogu prekratiti „manipulisanje Amerikom od nacija tre-
ćeg sveta". Manipulisanje bogatima od nedostojne sirotinje odu-
vek je predstavLjalo ozbiljan problem, naročito akutan kada je reč
o Latinskoj Americi, koja je u prethodnih pet godina prebacila
oko 150 miLijardi doLara industrijskom Zapadu, pored 100 miLijar-
di doLara investicionog kapitala iznesenog iz tih zemaLja, što sve
skupa čini dvadeset pet puta više od ukupne vrednosti ALijanse

180
HUMANITARNIIMPERIJALIZAM...

za progres (AUiance for Progress, šp.: Alianza para el Progreso) i

petnaest puta više od Maršalovog plana.
Ovo ogromno curenje kapitala deo je kompLikovanog siste-
ma u kom se zapadne banke i latinoameričke eLite bogate na ra-
čun opšte populacije Latinske Amerike, koja je sad opterećena
„dužničkom krizom" kojom rezultuju takve mahinacije.
Međutim, zahvaljujući Gorbačovljevoj kapitulaciji, Sjedinje-
ne Države sad mogu da se odupiru „neosnovanim zahtevima tre-
ćeg sveta za pomoć" i da zauzmu čvršći stav suočene s „prkosnim
dužnicima iz trećeg sveta".
Treća i najznačajnija komponenta „oslobođenja", nastavlja
Sajms, jeste to da opadanje „sovjetske pretnje... doprinosi da
vojna snaga bude korisnija kao instrument spoljne politike Sjedi-
njenih Država... protiv onih koji razmišljaju o osporavanju važnih
američkih interesa". Amerika će odsad imati „slobodne" ruke, a
Vašingtonu će dobro doći to što ,,u krizi može više da se osloni
na vojnu silu".
Administracija Buša I, koji je tada bio predsednik, smesta je
stavila do znanja svoje shvatanje okončanja sovjetske pretnje.
NekoLiko meseci posle pada BerLinskog zida, administracija je ob-
javila novu Strategiju nacionalne bezbednosti. Na domaćem fron-
tu, zahtevala je jačanje „bazne odbrambene industrije", sa stva-
ranjem podsticaja ,,za uLaganja u nova postrojenja i opremu, kao
i u istraživanje i razvoj". „Bazna odbrambena industrija" jeste
eufemizam koji se odnosi na visokotehnoLošku ekonomiju, koja
se ključno oslanja na dinamični državni sektor koji će po-
društvljavati troškove i rizike, da bi na kraju privatizovao profit
- katkad i decenijama kasnije, kao u slučaju kompjutera i inter-
neta. Vlada dobro shvata da je privreda Sjedinjenih Država dale-
ko od modeLa slobodnog tržišta koji se veliča u doktrini i name-
će onima koji su presLabi da se odupru, što je tradicionaLna tema
ekonomske istorije, koju je nedavno veoma pronicljivo komenta-
risao međunarodni ekonomista Ha-Džun Čan.cxt"
Na međunarodnom frontu, Strategija nacionalne bezbedno-
sti Buša I priznavaLa je da su „verovatniji izgledi da zahtevi za
upotrebu naših oružanih snaga neće obuhvatati Sovjetski Savez,
te da će se ticati Trećeg sveta, gde će možda biti potrebne nove
sposobnosti i pristupi". Sjedinjene Države moraju fokusirati pa-
žnju na „pretnje nižeg reda, kao što su terorizam, subverzivna
delatnost, pobune i krijumčarenje narkotika, koje na nove načine
prete Sjedinjenim Državama, njihovom građanstvu i interesima".

— 181^
 Nnam Čomski: JUGOSLAVUA - Mir, rat 1 raspad

„Obuka, istraživanje i razvoj" moraće se „botje uskladiti s potre-

bama sukoba niskog intenziteta", pre svega protivpobunjeničkim
operacijama u Trećem svetu. Sad kad je Sovjetski Savez otišao sa
scene, svet je ,,od 'okruženja bogatog naoružanjem' [Rusija] evo-
luirao u 'svet bogat ciljevima' [jug]". Sjedinjene Države suočiće se
sa ,,sve moćnijim pretnjama Trećeg sveta", pojasnili su vojni
planeri.
Konsekventno, objašnjavalo se u Strategiji nacionalne bez-
bednosti, Sjedinjene Države moraju održavati ogroman vojni si-
stem i sačuvati sposobnost da brzo projektuju moć širom sveta,
s primarnim osloncem na nuktearno oružje koje, prema rečima
Klintonovih planera, „baca senku nad svaku krizu ili sukob" i
omogućava slobodno korišćenje konvencionalnih snaga. Razlog
za to više nije iščezla sovjetska pretnja već „rastuća tehnološka
sofisticiranost sukoba u Trećem svetu". To naročito važi za Bliski
istok, gde se za „pretnje našim interesima" koje zahtevaju direkt-
no vojno angažovanje, nasuprot višedecenijskim izgovorima,
„odgovornost više ne može svaljivati na Kremlj", jer to više ne
vredi sad kad Sovjetskog Saveza više nema. U stvarnosti, „pret-
nju našim interesima" oduvek je predstavtjao domaći nacionali-
zam. To se ponekad i priznavalo, kao kada je Rober Komer, arhi-
tekta Združene operativne grupe za brza dejstva za vreme Karte-
rove administracije (kasnije Centralne komande), usmerene pr-
venstveno na Bliski istok, 1980. svedočio pred Kongresom kako
njena najverovatnija uloga nije bila odupiranje (krajnje nevero-
vatnom) sovjetskom napadu već bavtjenje lokatnim i regionalnim
nemirima, naročito „radikatnim nacionalizmom" koji je oduvek
bio glavna briga širom sveta.
Termin „radikalni" spada u istu kategoriju kao i „poznati za-
govornici komunizma". Ne misli se ni na šta radikalno. Misti se
na ono što nije pod našom kontroiom. Tako Irak nekad nije bio
radikatan. Naprotiv, Sadam je ostao omiljeni prijatelj i saveznik
još dugo pošto je počinio neka strašna zverstva („Krvavi petak"
u Hatabdži, Operacija Anfat i dr.), a posle rata s Iranom, za koji
je dobio veliku podršku od Reganove administracije, između
ostalih. U skladu s tim srdačnim odnosima, predsednik Buš je
1989. pozvao iračke nuklearne inženjere u Sjedinjene Države, na
stručno usavršavanje u obtasti razvoja nuktearnog naoružanja, a
početkom devedesetih poslao je delegaciju sastavljenu od viso-
kih zvaničnika Senata da isporuči njegove lične pozdrave njego-
vom prijatetju Sadamu. Delegaciju je predvodio tider većine u

182
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

Senatu Bob Dol, kasnije i republikanski predsednički kandidat, a

u njoj su bili mnogi ugledni senatori. Preneli su Bušove lične po-
zdrave, posavetovali Sadama da zanemari kritike koje možda ču-
je od nekih segmenata neodgovorne američke štampe i uverili ga
da će vlada uraditi sve što može da stane na put toj žalosnoj
praksi.
Nekoliko meseci posle toga, Sadam je napao Kuvajt, zane-
marivši naređenja ili možda ne razumevši dvosmislene signale iz
Stejt dipartmenta. To je bio istinski zločin, a on se od poštova-
nog prijatelja smesta pretvorio u otelovljenje zla.
Poučno je razmotriti reakciju na Sadamovu invaziju Kuvajta,
kako retoričko zgražavanje, tako i vojnu reakciju, razorni udarac
iračkom civilnom društvu koji je sačuvao čvrst položaj tiranije.
Događaji i njihovo tumačenje mnogo govore o kontinuitetu poli-
tike posle kolapsa Sovjetskog Saveza, kao i o intelektualnoj i mo-
ralnoj kulturi koja podupire potitičke odtuke.
Sadamova invazija Kuvajta u avgustu 1990. bila je drugi slu-
čaj posthladnoratovske agresije. Prvi je bita Bušova invazija Pa-
name nekoliko nedetja poste pada Bertinskog zida u novembru
1989. Invazija Paname bita je jedva malo više od fusnote u du-
goj i ružnoj priči, ali se u izvesnim aspektima raztikovala od ra-
nijih primera.
Osnovnu razliku objasnio je Eliot Ejbrams, tadašnji visoki
zvaničnik zadužen za pitanja Btiskog istoka i Severne Afrike, čija
je sadašnja dužnost „podsticanje demokratije" za mandata Buša
II, pogotovo na Bliskom istoku. Odražavajući Sajmsovo mišljenje,
Ejbrams je primetio da je „razvoj događaja u Moskvi smanjio iz-
gtede da mata operacija preraste u sukob supersila".0^" Pribega-
vanje siti, kao u Panami, bilo je izvodljivije nego pre, zahvalju-
jući nestanku sovjetske sposobnosti odvraćanja. Slično rezonova-
nje važito je i za reakciju na iračku invaziju Kuvajta. Da je Sovjet-
ski Savez još imao moć da ih odvrati od toga, Sjedinjene Države
i Britanija verovatno ne bi rizikovali i razmestili ogromne snage
u pustinju i sproveli vojne operacije onako kako su to uradili.
Cilj invazije Paname bita je otmica Manuela Norijege, obič-
nog sitedžije koji je doveden u Floridu i osuđen zbog krijumčare-
nja narkotika i drugih zločina, počinjenih najvećim delom dok se
natazio na ptatnom spisku CIA-e. Međutim, postao je nepostušan
- na primer, nije dovotjno oduševljeno podržao teroristički rat
Vašingtona protiv Nikaragve - i stoga je morao da ide. Sovjetska
pretnja više nije postojala kao standardan izgovor, pa je akcija

183
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

prikazana kao odbrana Sjedinjenih Država od latinoameričkog

narkotrafikinga, koji je uglavnom bio domen kolumbijskih save-
znika Vašingtona. Predvodeći invaziju, predsednik Buš objavio je
davanje novih zajmova Iraku, kako „bismo povećali izvoz i našli
se u boljem položaju da razgovaramo s Irakom o poštovanju Ljud-
skih prava" - tako je Stejt dipartment odgovorio na malobrojna
pitanja Kongresa, naizgled bez ironije. Mediji su mudro odlučili
da ćute.
Pobednički agresori ne istražuju svoje zločine, pa se ne zna
pouzdano koliki je bio danak Bušove invazije na Panamu. Čini se,
međutim, da je bio mnogo ubojitiji od Sadamove invazije na Ku-
vajt nekoliko meseci ranije. Prema panamskim grupama za zašti-
tu Ijudskih prava, američko bombardovanje sirotinjskih četvrti EL
Čorilja i ostalih civilnih ciljeva stajalo je života više hiljada siro-
mašnih Ljudi, daleko više od procenjenog broja žrtava invazije na
Kuvajt. Zapadu to nije nimaLo važno, ali Panamci ne zaboravlja-
ju. U decembru 2007, Panama je ponovo proglasila Dan žatosti
povodom sećanja na žrtve američke invazije; u Sjedinjenim Drža-
vama to je propraćeno krajnje ravnodušno.
Iz istorije se izgubila i činjenica da je najveća bojazan Va-
šingtona, kad je Sadam napao Kuvajt, bila ta da će on im itirati
američku invaziju Paname. Kotin PaueL, tada komandant Združe-
nog štaba oružanih snaga SAD, upozorio je da će se Sadam „povu-
ći, ostavivši tamo svoju marionetsku vlast. Svi u arapskom svetu
biće srećni". Nasuprot tome, kad se Vašington delimično povukao
iz Paname, pošto je tamo postavio svog marionetskog vladara,
Latinoamerikanci uopšte nisu biti srećni.
Invazija je izazvala ogroman gnev u regionu, u toj meri da
je novi režim Paname izbačen iz Grupe osam latinoameričkih de-
mokratija, kao zemlja pod vojnom okupacijom. Vašington je bio
dobro svestan, prokomentarisao je stručnjak za Latinsku Ameri-
ku, potitikolog Stiven Rop, ,,da će skidanje ptašta američke zašti-
te brzo rezuLtovati civilnim ili vojnim svrgavanjem Endare i nje-
govih pristalica" - to jest, režima bankara, postovnih tjudi i tr-
govaca drogom dovedenih na položaje poste Bušove invazije.
Čak je i vladina sopstvena Komisija za zaštitu tjudskih prava
četiri godine kasnije iznela optužbu da su prava panamskog na-
roda na samoodređenje i suverenitet i dalje ugrožena „stranom
vojnom okupacijom". Izgleda da je bojazan da će Sadam imitira-
ti invaziju Paname bio glavni raztog što je Vašington blokirao
diplomatiju i insistirao na ratu, uz gotovo potpunu saradnju

184
'HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

medija - i, kao što je često slučaj, bez obzira na javno mnjenje

koje je, čak i uoči same invazije, u velikoj meri podržavalo odr-
žavanje regionalne konferencije koja bi rešila taj sukob, kao i
ostala goruća pitanja na Bliskom istoku. Tako je u suštini glasio
i Sadamov predlog u to vreme, premda su za to znali samo oni
koji čitaju marginalne disidentske publikacije ili vrše neka sop-
stvena istraživanja.
Zabn'nutost Vašingtona za Ijudska prava u Iraku bila je dra-
matično otkrivena još jednom, kada je Buš, nedugo posle invazi-
je, dao Sadamu odobrenje da skrši pobunu šiita na jugu, koja bi
ga verovatno stajala vlasti. Zvanično obrazloženje izneo je Tomas
Fridman, tadašnji gLavni diplomatski dopisnik Njujork tajmsa. Va-
šington se nadao „najboLjem od svih svetova", objasnio je Frid-
man: „nemilosrdnoj iračkoj hunti bez Sadama Huseina" koja će
vratiti situaciju na onu od pre rata, kad je Sadamova „nemiLosrd-
na vLast... održavaLa jedinstvo Iraka, umnogome na zadovoLjstvo
američkih saveznika Turske i Saudijske Arabije" - i gazde u Va-
šingtonu, dabome. Ovaj srećan kraj ispostavio se, međutim, kao
neizvodljiv, pa su gospodari regiona moraLi da se zadovolje dru-
gim po redu najboLjim ishodom: istom „nemiLosrdnom vlašću" ko-
ju su sve vreme osnaživali. Novinarski veteran Alan Kauel, Taj-
msov dopisnik s Bliskog istoka, dodao je da pobunjenici nisu us-
peLi zato što je „vrlo malo Ljudi izvan Iraka želelo da pobede":
Sjedinjene Države i „njihovi arapski koaLicioni partneri" došLi su
do „upadLjivo jednoglasnog zaključka da irački lider, bez obzira
na sve svoje grehe, pruža Zapadu više nade u stabiLnost njegove
zemLje nego oni koji trpe njegovu represiju".
Izraz „stabilnost" upotrebljen je ovde u svom standardnom
tehničkom značenju: pokoravanje voLji Vašingtona. Niko ne pro-
tivreči, na primer, kad Liberalni komentator Džejms Čejs, bivši
urednik Forin afersa, objašnjava kako su Sjedinjene Države težiLe
da „destabilizuju sLobodno izabranu marksističku vladu u Čileu"
zato što smo „biti rešeni da težimo stabilnosti" (pod Pinočeovom
diktaturom).
Nestankom izgovora u vidu sovjetske pretnje, niz zločinač-
kih intervencija nastavio se umnogome kao pre. Jedan koristan
pokazateLj je vojna pomoć. Kao što stručnjaci dobro znaju, ame-
rička pomoć „imala je tendenciju da se nesrazmerno usmerava la-
tinoameričkim vladama koje svoje građane podvrgavaju torturi...
i da se sliva u džepove nečuvenih prekršilaca osnovnih Ljudskih
prava". To obuhvata i vojnu pomoć, nezavisno je od potrebe i

•85
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mir, rat i raspad

proteže se i kroz Karterovo razdoblje.cxtlv Sveobuhvatnije studije

ekonomiste Edvarda Hermana pronašle su sličnu koreLaciju širom
sveta, takođe nagoveštavajući prihvatljivo objašnjenje. Ustano-
vio je da je pomoć, nimalo iznenađujuće, u korelaciji s poboljša-
njem investicione klime.
To poboljšanje se često postiže ubijanjem sveštenika i sin-
dikalnih vođa, masakriranjem seljaka koji pokušavaju da se orga-
nizuju, podmetanjem eksploziva u prostorije nezavisnih gLasila, i
tako dalje. Rezultat je sekundarna korelacija između pomoći i ne-
čuvenog kršenja Ljudskih prava. BiLo bi pogrešno, dakle, zaključi-
ti kako lideri Sjedinjenih Država (poput svojih pandana u drugim
zemljama) preferiraju torturu; pre će biti da to ima malu težinu
u poređenju s nekim važnijim vrednostima. Ove studije prethode
Reganovim godinama, kad nije imalo svrhe postavLjati ova pita-
nja, budući da su korelacije bile više nego očigledne.
Obrazac se nastavio i posle HLadnog rata. Ako se izuzmu Iz-
rael i Egipat, koji su zasebna kategorija, vodeći primaLac pomoći
Sjedinjenih Država po završetku HLadnog rata bio je El Salvador,
koji je, uz GvatemaLu, bio poprište najekstremnijeg terorističkog
nasilja tokom strašnih Reganovih godina u Centralnoj Americi; to
nasilje se takoreći u celosti može pripisati državnim terorističkim
snagama koje je naoružao i obučio Vašington, kako su dokumen-
tovale kasnije Komisije za istinu i pomirenje. Zbog zabrane Kon-
gresa, Vašington nije mogao direktno da šalje pomoć gvatemaL-
skim ubicama. Regan ih je hvalio na sva usta, aLi morao je da se
okrene međunarodnoj terorističkoj mreži država posrednica i ta-
ko premosti jaz. U El Salvadoru, međutim, Sjedinjene Države mo-
gle su da vode svoj teroristički rat nesputane takvim smetnjama.
Jedna od glavnih meta biLa je Katolička crkva, koja je poči-
nila veliki greh: počeLa je ozbiLjno da shvati Jevanđelja i odluči-
la da „stane na stranu siromašnih". Stoga se našla na meti nasi-
Lja koje je imalo potporu Sjedinjenih Država, i snažnu podršku
Vatikana. Decenija je započela ubistvom nadbiskupa Romera dok
je držao misu, nekoliko dana pošto je poslao predsedniku Karte-
ru pismo u kom ga je prekLinjao da prekine da pomaže ubiLačku
huntu i da šaLje pomoć koja će „izvesno pogoršati nepravde koje
se ovde čine i pooštriti represiju kojoj su izLožene organizacije
koje se bore da odbrane najosnovnija Ljudska prava".
Pomoć je, međutim, nastavila da pritiče, utirući put „istre-
bljivačkom i genocidnom ratu protiv bespomoćnog civilnog
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

stanovništva", kako je ono što se posle događalo opisao nasled-

nik nadbiskupa Romera. Decenija se završila tako što je elitna
brigada Atlakatl, koju je naoružao i obučio Vašington, prosula
mozak šestorici vodećih latinoameričkih intelektualaca, jezuit-
skih sveštenika, pošto je za sobom već ostavila krvavi trag u vi-
du uobičajenih žrtava. Zbog „rđavog uticaja", ništa od ovoga ne
ulazi u svest zapadne elite.
Do Klintonovog dolaska na vlast, u El Salvadoru postignut je
politički dogovor, pa je ta zemlja izgubila svoj položaj vodećeg pri-
maoca američke vojne pomoći. Zamenila ju je Turska, koja je u to
vreme počinita neke od najgorih zločina koji su se desili devedese-
tih godina, ciljajući svoju teško ugnjetavanu kurdsku populaciju.
Ubijene su desetine hiljada Ljudi, razoreno je 3,5 hiljade gradova i
sela, stvoren je ogroman broj izbeglica (tri miliona, prema podaci-
ma kurdskih organizacija za zaštitu Ljudskih prava), opustošene su
ogromne oblasti, disidenti su bacani u zatvor, a strašna mučenja i
druga zverstva bila su svakodnevna pojava. Klinton je obezbedio
oko osamdeset odsto potrebnog naoružanja, uključujući i visoko-
tehnoLošku opremu za neljudske zločine. Samo tokom 1997, Klin-
ton je posLao Turskoj više vojne pomoći nego za sve vreme Hlad-
nog rata pre početka protivpobunjeničke kampanje. Mediji i ko-
mentatori su ćutali, uz krajnje retke izuzetke.
Do 1999, državni teror je mahom ostvario svoje ciljeve, pa
je Tursku na mestu vodećeg primaoca vojne pomoći smenila Ko-
lumbija, zemlja s najgorim stanjem Ljudskih prava na hemisferi,
dok su programi koordiniranog državno-paravojnog terora, koje
je uveo Kenedi, uzimaLi zapanjujući danak.
U međuvremenu, drugi veliki zločini nastavljati su da dobi-
jaju punu podršku. Jedan od najekstremnijih bile su sankcije pro-
tiv iračkih civila posle strašnih razaranja Iraka u bombardovanju
1991, koje je uništilo i elektrane, kanalizaciona i vodovodska po-
strojenja, što je u suštini predstavljato vid biološkog rata. Uža-
savajuće posledice američko-britanskih sankcija, koje su zvanič-
no implementirale Ujedinjene nacije, izazvao je toliku poviku u
javnosti da je 1996. uvedena humana modifikacija: program
„nafta za hranu", koji je Iraku omogućio da profit od izvoza naf-
te upotrebi za potrebe svog napaćenog naroda.
Prvi direktor tog programa, ugledni međunarodni diptomata
Denis Hatidej, podneo je poste dve godine ostavku u znak prote-
sta, izjavivši da je taj program „genocidan". Zamenio ga je dru-
gi ugledni međunarodni diplomata, Hans fon Sponek, koji je dve

187
 godine kasnije takođe podneo ostavku, optuživši program da kr-
ši Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Za
Sponekovom, smesta je usledila i ostavka Jute Burghart, zaduže-
ne za Svetski program za hranu UN, koja se pridružila protestima
Halideja i Sponeka.
Pomenućemo samo jedan podatak: ,,U godinama tokom ko-
jih su sankcije bile na snazi, od 1990. do 2003, stopa mortalite-
ta dece mlađe od pet godina naglo je skočila sa 56/1000 počet-
kom 90-ih godina 20. veka na 131/1000 na početku novog veka"
i „lako je razumeti da je to posledica ekonomskih sankcija" (Spo-
nek). Masakri takvih razmera su retki i priznati ovaj predstavlja-
10 bi doktrinarnu teškoću. Shodno tome, uložen je veliki trud da
se krivica prebaci na nesposobnost Ujedinjenih nacija, što je bi-
la „najveća prevara ikad zabeležena u istoriji" (Vobtrit džornal).
Lažljiva „prevara" brzo je raskrinkana; ispostavilo se da su glav-
ni krivci Vašington i američki poslovni krugovi. No optužbe su bi-
le suviše dragocene da bi se dopustilo da nestanu.
Halidej i Sponek imali su istražitelje u celom Iraku, koji su
im omogućili da o toj zemlji saznaju više od svih ostalih Zapad-
njaka. U mesecima neposredno pred početak rata, zabranjen im
je pristup u američke medije. Takođe, Klintonova administracija
je sprečila Sponeka da informiše Savet bezbednosti UN, koji je
bio tehnički odgovoran, o dejstvu sankcija na stanovništvo. „Taj
čovek u Bagdadu plaćen je da radi, a ne da priča", objasnio je
portparot Stejt dipartmenta Džejms Rubin. Američki i britanski
mediji su se očigledno slagali s tim. Sponekova brižljivo doku-
mentovana priča o uticaju američko-britanskih sankcija objavlje-
na je 2006. godine i dočekana zaglušnom tišinom.cxlv
Sankcije su imale pogubno dejstvo na civilno društvo; staja-
te su života stotine hitjada tjudi i istovremeno ojačale tiranina,
primoravši stanovništvo da se oslanja na njega ne bi li preživeto
i verovatno ga poštedevši sudbine ostalih masovnih ubica i mu-
čitelja koje su SAD, Velika Britanija i njihovi saveznici podržava-
11 do samog kraja njihove krvave vladavine: Čaušeskua, Suharta,
Mobutua, Markosa i čitave galerije zločinaca u koju se nepresta-
no dodaju nova imena. Promišljeno odbijanje da se Iračanima,
skidanjem tereta sankcija, dozvoli da uzmu svoju sudbinu u sop-
stvene ruke, kao što su preporučivali Halidej i Sponek, eliminiše
čak i najprovidnije opravdanje za invaziju koje su mogli smisliti
zagovornici državnog nasilja.

488 -
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

Takođe bez ikakve promene, tokom devedesetih godina 20.

veka nastavila se snažna podrška Sjedinjenih Država i Velike Bri-
tanije generalu Suhartu u Indoneziji - „našem čoveku", kako ga
je srdačno najavila Klintonova administracija izražavajuči mu do-
brodošlicu u Vašington. Suharto je bio naročiti miljenik Zapada
još od 1965, kad je preuzeo vlast dozvotivši „strašni masovni po-
kolj" koji je bio „tračak svetlosti u Aziji", izveštavao je Njujork
tajms, dok je istovremeno hvatio Vašington zbog toga što je skri-
vao svoju ktjučnu ulogu u tome, kako ne bi doveo u neprijatan
položaj „umerene indonežanske političare" koji su preuzeli vlast.
Opšta reakcija na Zapadu bita je neskrivena euforija posle
masovnog pokotja, koji je CIA poredita sa zločinima Hitlera, Sta-
tjina i Maoa.38 Suharto je otvorio bogatstvo zemlje za zapadnu
eksploataciju, omogučio sastavljanje jednog od najcrnjih izvešta-
ja o stanju tjudskih prava u svetu i osvojio svetski rekord u korup-
ciji, daleko nadmašivši Mobutua i ostate miljenike Zapada. Usput
je, 1975, upao u susedni Istočni Timor, nekadašnju portugalsku
koloniju, i počinio jedan od najgorih ztočina postednje četvrtine
dvadesetog veka, pobivši oko četvrtinu stanovništva i opustošiv-
ši zemlju.
Suharto je od prvog časa uživao odlučnu diplomatsku i voj-
nu podršku Sjedinjenih Država, kojima se 1978, kad su ztočini
dosegti vrhunac, pridružila i Britanija, dok su ostale zapadne si-
le pokušavale da se domognu barem malog dela kolača podržava-
jući genocid koji se dešavao u Istočnom Timoru. Dotok američ-
kog i britanskog naoružanja i obuka brutalnih protivpobunjenič-
kih jedinica nastavili su se bez promene sve do 1999, kad su

38 Masovna ubistva u Indoneziji 1965-1966 (nazvana i Indonežanskim

masakrima, Indonežanskim genocidom, Indonežanskom čistkom komunista,
Indonežanskim po liticidom ili naprosto Tragedijom 1965) bila su
višemesečni bespoštedni lov na komunističke simpatizere, etničke Kineze i
navodne levičare. Završilo se padom Sukarna i Suhartovim preuzimanjem
vlasti. Umešanost vlada SAD i Velike Britanije bila je javna tajna, ali CIA je,
razume se, poricala svaku vezu s ovim događajima. Međutim, američki doku-
menti deklasifikovani 2017. godine otkrivaju da je vlada SAD od prvog časa
znala za masovna ubistva i da je podržavala akcije indonežanske armije. U
poverljivom izveštaju CIA-e iz 1968. stoji da ovi masakri „spadaju u najgo-
ra masovna ubistva dvadesetog veka, skupa sa sovjetskim čistkama iz 30-ih
godina, nacističkim masovnim ubistvima za vreme Drugog svetskog rata i
maoističkim krvoprolićima s početka pedesetih godina". Američka štampa
tog vremena je, normalno, pozdravljala sve akcije protiv komunista, pa otud
i pisanje o „tračku svetlosti u Aziji", dok su Suharto i njegovi istomišljeni-
ci proglašeni za „umerene indonežanske političare". (Prim. prev.)
 Nnam fom<;ki: JUG0SLAVI3A - Mirr rat i raipari

indonežanska zverstva ponovo eskalirala, daleko nadmašujući bi-

Lo šta što se u isto vreme, pre NATO bombardovanja, dešavalo na
Kosovu. Australija, koja je posedovala najsveobuhvatnije infor-
macije o tim zverstvima, takođe je aktivno učestvovala u obuča-
vanju krajnje ubilačkih elitnih jedinica.
U aprilu 1999. dogodila se serija izuzetno brutalnih pokolja,
poput onog u Likisi, gde je najmanje šezdeset osoba ubijeno kad
su potražile sklonište u crkvi. Sjedinjene Države su smesta reago-
vale. Admiral Denis Bler, zapovednik Pacifičke komande, sreo se
s indonežanskim generalom Virantom, koji je nadgledao zločine,
uverivši ga u američku podršku i pomoć, i predloživši dolazak no-
ve grupe američkih vojnih instruktora, što je bio jedan od više
takvih kontakata u to vreme. Izuzetno verodostojni crkveni izvo-
ri procenjuju da je od februara do jula ubijeno između tri i pet
hiljada Ijudi.
U avgustu 1999, na referendumu pod pokroviteljstvom UN,
stanovništvo Istočnog Timora je ogromnom većinom glasalo za
nezavisnost, što je bio nezamislivo hrabar čin. Indonežanska ar-
mija i njihovi paravojni saradnici reagovali su tako što su razorili
glavni grad Dili i oterali stotine hiljada preživelih u brda. Izvešta-
ji o tome nisu potresli Ameriku i Britaniju. Vašington je hvalio
„vrednost višegodišnjeg obučavanja koje su budući vojni lideri In-
donezije dobili u Sjedinjenim Državama i milione dolara vojne po-
moći upućene Indoneziji", izveštavala je štampa, pozivajući na vi-
še svega toga za Indoneziju i ceo svet. Jedan visoki diplomata u
Džakarti kratko je objasnio kako je „Indonezija važna, a Istočni
Timor nije". Dok se iz ruševina Dilija još izvijao dim, a proterano
stanovništvo gladovalo u brdima, sekretar za odbranu Vilijam
Koen ponovio je 9. septembra zvanični stav Sjedinjenih Država da
je okupirani Istočni Timor „odgovornost vlade Indonezije, a mi
tu odgovornost ne želimo da joj oduzmemo".
Nekoliko dana kasnije, našavši se pod intenzivnim međuna-
rodnim i domaćim pritiskom (koji je velikim delom poticao od uti-
cajnih desno orijentisanih katolika), Klinton je bez buke obavestio
indonežanske generale da je igri kraj; oni su se odmah povukti, do-
zvoljavajući mirovnim snagama UN, predvođenim australijskim
kontingentom, da uđu u zemlju ne suočavajući se ni sa kakvim ot-
porom. Pouka je jasna kao dan. Da bi se okončali agresija i geno-
cid koji su trajali prethodnih četvrt veka, nije bilo potrebno bom-
bardovati Džakartu, nametati sankcije ili, štaviše, preduzeti išta
sem obustaviti sopstveno aktivno učešće u zločinima. Ta pouka

490
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

se, međutim, ne sme izvući, iz očiglednih doktrinarnih razloga.

Zapanjujuće je što su ovi događaji rekonstruisani kao izuzetan
uspeh humanitarne intervencije iz septembra 1999. i dokaz ču-
desnih „novih standarda" koje su inaugurisale „prosvećene ze-
mlje". Ostaje nam samo da se pitamo da li bi ijedna totalitarna
država uspela da postigne išta slično.
Učinak Britanije još je groteskniji. Laburistička vlada nasta-
vila je da isporučuje Indoneziji mlaznjake tipa ,,hok" sve do 23.
septembra 1999, dve nedelje pošto je Evropska unija nametnula
embargo, tri dana po iskrcavanju australijskog mirovnog kontin-
genta, i dugo pošto je obelodanjeno da su ti avioni ponovo Lete-
li nad Istočnim Timorom, ovog puta kao deo predreferendumske
operacije zastrašivanja. Pod novim laburistima, Britanija je po-
staLa vodeći dobavLjač oružja za Indoneziju, i pored snažnih pro-
testa Amnesti internešenela, indonežanskih disidenata i timor-
skih žrtava. RazLoge za to objasnio je Robin Kuk, autor nove
„etičke spoljne politike".
Isporuke oružja biLe su primerene zato ,,što je vlada posve-
ćena očuvanju snažne odbrambene industrije, koja je strategijski
deo naše industrijske baze", isto kao u Sjedinjenim Državama i
drugde. Iz sLičnih razloga, premijer Toni Bler odobrio je kasnije
prodaju rezervnih delova Zimbabveu za britanske lovce tipa ,,hok"
koje je Mugabe koristio u ratu koji je odneo desetine hiljada ži-
vota. Bez obzira na to, nova etička poLitika predstavljala je na-
predak u odnosu na Tačerovu, čiji je ministar za vojne nabavke
ALan Klark jednom priLikom izjavio: „Moja odgovornost je prema
mom sopstvenom narodu. Stvarno ne punim sebi gLavu mislima o
tome šta tamo neki stranci rade jedni drugima."cxlvi
Naspram ove pozadine, koju smo ovde jedva i načeli, hor po-
štovanih zapadnih intelektualaca veličao je sebe i svoje „prosve-
ćene zemLje" zbog toga što su otvorili nadahnjujuću novu epohu
humanitarne intervencije, vođeni „odgovornošću da štite", sada
posvećeni isključivo „principima i vrednostima", delajući ponese-
ni „altruizmom" i „moralnim žarom", usamljeni pod rukom vodi-
Ljom „idealističnog Novog sveta namernog da zatre nečoveč-
nost", sad u „plemenitoj fazi" njegove spoljne politike sa ,,sve-
tačkim sjajem".
Isti samoljubivi hor osmislio je i novi književni žanr, kriti-
kujući Zapad zbog toga što ne reaguje odgovarajuće na zločine
drugih (dok istovremeno brižLjivo izbegava svaki pomen sopstve-
nih). HvaLjeni su kao hrabri i neustrašivi. Malo ih je dozvolilo

191
 Noam Čomski: JUG0SLAVI3A - Mir, rat i raspad

sebi da uoči kako bi slično delo doživelo srdačan doček u Kremlju

pre Perestrojke.
Najistaknutiji primer bila je silno hvaljena i Pulicerovom na-
gradom ovenčana knjiga A Problem from Hell: America and the
Age o f Genodde (Problem iz pakla: Amerika i doba genodda), čiji
je autor Samanta Pauer, iz Karovog centra za politiku Ljudskih
prava pri Kenedijevoj školi na Harvardovom univerzitetu. Nije fer
ako kažemo da Pauerova izbegava sve američke zločine. Manji
broj njih pominje mestimično, onako uzgred, ali objašnjava ih
kao posledicu proizašlu iz drugih problema.
Pauerova, doduše, iznosi jedan očigledan slučaj: Istočni Ti-
mor - gde je, piše ona, Vašington „okrenuo gLavu na drugu stra-
nu" - to jest, tako što je odobrio invaziju; što je smesta isporu-
čio Indoneziji novu opremu za protivpobunjeničke operacije; što
je vezao ruke UN i postigao da budu „krajnje neefikasne" u na-
stojanju da spreče agresiju i pokolje, kako se u svojim memoari-
ma s ponosom prisećao američki ambasador u UN Danijel Patrik
Mojnihan; i što je narednih četvrt veka nastavio da pruža odluč-
nu diplomatsku i vojnu podršku na način ukratko nagovešten u
knjizi.
Sve u svemu, posle kolapsa Sovjetskog Saveza, politika se
nastavila uz jedva malo više od taktičkih modifikacija. Međutim,
bili su potrebni novi izgovori. Novi standard humanitarne inter-
vencije odlično se uklapao u sve zahteve. Bilo je nužno samo
skrajnuti sramotni dosije ranijih zločina kao nekako ireLevantan
za razumevanje društava i kultura koji su se jedva i promeniLi i
prikriti činjenicu da se ovi zločini nastavLjaju manje ili više kao i
pre. Posredi je teškoća koja se često javlja, sve ako i ne onako
dramatično kao posle kolapsa rutinskog izgovora za zločine.
Standardna reakcija svodi se na poštovanje jedne Tacitove mak-
sime: „Čim je raskrinkan, zločin nema drugog pribežišta do drsko-
sti." Nema poricanja prošlih i sadašnjih zločina; otvaranje tih
vrata biLo bi veLika greška. Umesto toga, prošlost se mora izbri-
sati a sadašnjost ignorisati dok marširamo u veLičanstvenu novu
budućnost. To su, nažatost, pošteno iznesena glavna obeLežja in-
telektualne kulture u postsovjetskoj eri.
Bez obzira na to, bilo je od imperativnog značaja pronaći iLi
barem pokušati pronaći nekoLiko primera koji će ilustrovati tu no-
vu veličanstvenost. Neki od izbora su istinski zapanjujući. Jedan,
koji se redovno zaziva, jeste humanitarna intervencija od sredine
septembra 1999, spasavanje Istočnih Timoraca. Izraz „drskost"

19 2
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

nije ni izdaleka dovoljan da se opiše ovaj poduhvat, ali odigrao

se s vrlo malo teškoća i još jednom posvedočio ono što je Hans
Morgentau, osnivač teorije realizma u međunarodnim odnosima,
jednom prilikom nazvao „našom konformističkom servilnošću
prema onima na vlasti". Nema potrebe traćiti vreme na ovo do-
stignuće.
Pokušano je i nekoliko drugih primera, takođe impresivnih u
svojoj drskosti. Omiljeni je bila Klintonova vojna intervencija na
Haitiju 1995, koja je uistinu okončala strašnu vladavinu terora
koja je zavtadata poste vojnog puča 1991. godine, kad je prvi de-
mokratski izabran predsednik Haitija, Žan-Bertran Aristid, svrg-
nut svega nekotiko meseci pošto je došao na potožaj. Da bi se
održala slika o sebi, međutim, bito je nužno „ispeglati" neke ne-
zgodne činjenice.
Administracija Buša I uložila je vetiki trud da sabotira mrski
Aristidov režim i pripremi teren za očekivani vojni puč. Potom je
smesta pružita podršku vojnoj hunti i njenim bogatim pristalica-
ma prekršivši embargo Organizacije američkih država - iti, kako
je Njujork tajms radije pisao o tome, „fino naštimovavši" embar-
go tako da kompanije iz SAD budu izuzete, a sve za dobro naro-
da Haitija. Trgovina sa huntom dodatno je narasla pod vlašću
Klintona, koji je takođe nezakonito ovtastio Teksako da snabde-
va huntu naftom. Teksako je bio logičan izbor - upravo je ta
kompanija krajem tridesetih godina snabdevala naftom Frankov
režim kršeći embargo i zakone Sjedinjenih Država, dok se Vašing-
ton pravio da ne zna ništa o onome o čemu je izveštavala sva te-
vičarska štampa - da bi kasnije bez buke priznao kako je, dabo-
me, sve vreme znao.
Godine 1995. Vašington je procenio da je tortura Haićana
dovoljno dugo trajata i Ktinton je poslao marince da svrgnu hun-
tu i vrate na položaj izabranu vlast - ali pod ustovima za koje je
bilo sigurno da će uništiti ono što je ostalo od haićanske privre-
de. Ponovo uspostavljena zakonita vtada bita je primorana da pri-
hvati nemilosrdni neoliberalni program bez ikakvih barijera za
američki izvoz i investicije. Haićanski farmeri koji gaje pirinač
veoma su efikasni, ali ne mogu se nadmetati s odtično subvenci-
onisanim poljoprivrednim poslovanjem u Sjedinjenim Državama,
što je doveto do očekivanog kolapsa. Mata ali uspešna firma na
Haitiju proizvodila je piteće meso. Međutim, Amerikanci ne vote
tamne delove piletine, pa su ogromni američki konglomerati ko-
ji proizvode pileće meso želeli da utrape nepoželjne, jeftine
 Nnam Comski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat l raspad

komade mesa drugima. Pokušavali su da to urade u Meksiku i

Kanadi, ali to su uređena društva koja imaju načina da spreče ne-
zakoniti uvoz jeftine robe. Haiti je bio prisiljen na bespomoć-
nost, i tako je čak i ta maia industrija bila uništena. Priča se
nastavlja postajući samo još ružnija, i nema potrebe da je ovde
razmatramo.cxlvi'
Ukratko, Haiti se uklapa u dobro poznat obrazac i predsta-
vLja naročito sramnu ilustraciju u pogledu načina na koji su Hai-
ćani mučeni, prvo od Francuske i SAD, što je delimično kazna
zbog toga što su se usudili da budu prva zemlja slobodnih Ljudi
na hemisferi.
Ni ostali pokušaji samoopravdavanja nisu prošli ništa bolje,
sve dok naposletku, 1999, u pomoć nije priteklo Kosovo i poo-
tvaralo sve ustave. Bujica samozadovoljne retorike pretvorila se
u nezaustavljivi potop.
Slučaj Kosova očigledno ima veliki značaj za samoveličanje
koje je dostiglo krešendo na kraju milenijuma i za opravdavanje
zapadnog prisvajanja prava na jednostranu intervenciju. Nije iz-
nenađujuće, prema tome, što postoji stroga partijska Linija u ve-
zi s bombardovanjem Kosova.
Tu doktrinu je, po završetku bombardovanja, rečito artikuli-
sao Vaclav Havel. Vodeći američki inteLektualni časopis, Levičar-
sko-liberalni Njujork rivju ofbuks, okrenuo se HaveLu u potrazi za
„logičnim objašnjenjem" razloga zašto moramo podržati NATO
bombardovanje i u tu svrhu objavio je njegov govor u kanadskom
parlamentu, „Kosovo i kraj nacionalne države" (10. jun 1999). Za
HaveLa, komentariše Rivju, „rat u Jugoslaviji predstavlja prekret-
nicu u međunarodnim odnosima: prvi put su Ljudska prava nekog
naroda - kosovskih ALbanaca - nedvosmisLeno stavLjena na prvo
mesto".cxlv111 Havelov govor počinjao je isticanjem izuzetnog zna-
čaja intervencije na Kosovu.
Ona pokazuje da možda konačno ulazimo u doba istinske
prosvećenosti koja će biti svedok „kraja nacionaLne države", ko-
ja više neće biti „kulminacija istorije svake nacionalne zajednice
i njena najveća ovozemaljska vrednost", kako je u prošlosti odu-
vek bilo. „Prosvećeni napori generacija demokrata, strašno isku-
stvo dva svetska rata... i evolucija civilizacije najzad su doveLi
čovečanstvo do spoznaje da su Ljudska bića važnija od drža-
ve",cxLlx otkriva nam intervencija na Kosovu.
Havelovo „logično objašnjenje" zašto je bombardovanje bi-
lo pravedno glasi ovako:

'9 4
 IUMANITARN1 IMPERUAUZAM...

Postoji nešto što niko razuman ne može poreći: ovo je vero-

vatno prvi rat koji se ne vodi u ime „nacionalnih interesa"
već pre, u ime principa i vrednosti... NATO se bori zato što
je zabrinut za sudbinu drugih Ijudi. Bori se zato što nijedan
pošten, pristojan čovek ne može stajati po strani i posmatra-
ti sistematsko ubijanje drugih Ijudi po naređenju države...
Alijansa je stupiLa u akciju iz poštovanja prema Ijudskim pra-
vima, kako nalažu i savest i zakonski dokumenti. Ovo je va-
žan presedan za budućnost. Jasno je rečeno da nije dozvo-
Ijeno ubijati Ijude, proterivati ih s njihovih ognjišta, mučiti
ih i oduzimati im imovinu.cl

DirLjive reči, mada su možda na mestu neka bliža određenja: da

navedem samo jedno, dozvoljeno je, štaviše obavezno je, ne sa-
mo toLerisati takve postupke nego im i masovno doprinositi,
obezbediti da dosegnu još veću žestinu - unutar NATO-a, na pri-
mer - i, razume se, preduzimati ih na svoju ruku, onda kad je to
neophodno.
HaveL je veoma ugledan komentator svetskih dešavanja još
od 1990, kad je govorio na zajedničkom zasedanju oba doma
Kongresa neposredno pošto su njegove kolege disidenti brutalno
ubijeni u El Salvadoru (a SAD su izvršiLe invaziju Paname ubija-
jući i razarajući). Nagrađen je gromogLasnim stojećim ovacijama
kad je pohvalio „branioce slobode" koji su naoružali i obučiti ubi-
ce šestorice vodećih jezuitskih intelektualaca i desetina hiljada
drugih Ljudi, veličajući ih zato što „shvataju odgovornost pote-
kLu" iz moći i podstičući ih da i daLje stavLjaju „moral ispred po-
Litike" - onako kako su to činili tokom Reganovih terorističkih ra-
tova u Centralnoj Americi, u podršci Južnoj Africi dok je ubijala
oko 1,5 mitiona Ljudi u okoLnim zemljama i mnogim drugim ve-
ličanstvenim delima. Kičma naših postupaka mora biti „odgo-
vornost", poučio je Havel Kongres: „odgovornost prema nečemu
što je iznad moje porodice, moje zemLje, moje kompanije, mog
uspeha."
Ova predstava izazvaLa je oduševljenje među LiberaLnim in-
telektualcima. Beležeći opšte divljenje i odobravanje, urednici
I/ašington posta besediLi su kako HaveLove pohvaLe naše plemeni-
tosti pružaju „sjajan dokaz" da je njegova zemlja „primarni izvor
evropske intelektualne tradicije", dok je njegov „gLas savesti"
„ubedLjivo govorio o odgovornostima koje velike i male sile du-
guju jedne drugima". Na levičarsko-liberalnom kraju, Entoni Luis

*95
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirf rat i raspad

napisao je kako nas Havelove reči podsećaju da „živimo u roman-

tičnom dobu". Deceniju kasnije, i dalje na spoljnim granicama di-
sidentstva, Luis je bio dirnut i ubeđen argumentima koje je Ha-
vel „rečito izneo" o bombardovanju Srbije, za koje je smatrao ka-
ko otklanjaju sve preostale sumnje u vezi s ciljem Vašingtona i
označavaju „prekretnicu u međunarodnim odnosima".
Partijska linija budno se čuva. Da navedem nekoliko trenut-
nih primera: povodom nezavisnosti Kosova, Volstrit džornal je na-
pisao da je srpsku policiju i vojsku ,,iz pokrajine isterala vazdu-
šna kampanja [1999] koju su predvodile Sjedinjene Države, osmi-
šljena da zaustavi brutalni pokušaj diktatora Slobodana MiLoševi-
ća da protera iz pokrajine većinsko aLbansko stanovništvo" (25.
februar 2008). Frensis Fukujama isticao je u Njujork tajmsu (17.
februar 2008) kako „posLe iračkog debakLa" ne smemo zaboraviti
važnu pouku devedesetih ,,da bi snažne zemlje poput Sjedinjenih
Država trebalo da koriste svoju moć da brane Ljudska prava i pro-
nvovišu demokratiju": ključni dokaz je to da je „etničko čišćenje
ALbanaca na Kosovu zaustavljeno tek NATO bombardovanjem
Srbije".
Urednici liberalnog časopisa Nju ripablik pisali su da se Mi-
lošević ,,dao na posao da zavede mir na Kosovu služeći se svojim
omiljenim sredstvima: masovnim proterivanjem, sistematskim si-
lovanjima i ubistvima", aLi da Zapad srećom nije hteo da toleriše
taj zločin ,,i tako je NATO, u martu 1999, započeo svoju vazdu-
šnu kampanju" sa ciljem da stavi tačku na „pokoLje i sadizam".
„Taj košmar ima srećan kraj iz jednog jednostavnog razloga: Za-
pad je upotrebio svoju vojnu silu da ih spase" (12. mart 2008).
Urednici su dodali: „Morali biste imati srce nekog kremaLjskog
funkcionera, pa da vas ne dirne prizor koji se odigravao na uLica-
ma kosovskog glavnog grada Prištine" dok su prosLavljaLi „prime-
ren i pravedan epilog poslednjeg masovnog zLočina dvadesetog
veka". Ne tako egzaltiranim već konvencionalnim rečima, Saman-
ta Pauer piše da su „zLočini Srbije, razume se, podstakli NAT0 na
akciju".
Navođenje primera stvara zabludu, zato što se doktrina odr-
žava takoreći jednodušno i prilično strastveno, ili bi možda
„očajnički" bio boLji izraz. Pomen „kremaljskih funkcionera" pri-
meren je na način koji urednici Nju ripablika svakako nisu imali
na umu. Retki napori da se navode nesporne i dobro dokumento-
vane informacije izazivaju upečatljive izlive gneva, onda kad se
naprosto ne ignorišu.
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

Informacije su neobično bogate, a činjenice prezentovane u

besprekornim zapadnim izvorima su eksplicitne, konzistentne i
opširno dokumentovane. Izvori obuhvataju dve glavne kompila-
cije koje je Stejt dipartment objavio kako bi opravdao bombardo-
vanje i mnoštvo dokumenata iz OEBS-a, NATO-a, UN i drugih or-
ganizacija. Tu su i britanske parlamentarne istrage. Pre svega, tu
su vrlo poučni izveštaji posmatrača OEBS-ove Kosovske verifika-
cione misije uspostavljene u vreme oktobarskog prekida vatre ko-
ji je ispregovarao američki ambasador Ričard Holbruk. Posmatra-
či su već posle nekoliko nedelja redovno izveštavali s terena, sve
do 19. marta, kad su bili povučeni (i pored prigovora Srbije) u
sklopu priprema za početak bombardovanja 24. marta.
Dokumentovane informacije tretiraju se, što bi rekli antro-
polozi, s „ritualnim izbegavanjem". Postoji i valjan razlog za to.
Dokazi, koji su nedvosmisleni, ostavljaju partijsku liniju u fron-
clama. Standardna tvrdnja kako su „srpska zverstva, razume se,
podstakla NATO na akciju" direkno izvrće nedvosmislene činjeni-
ce: akcija NATO-a podstakLa je zločine Srbije, baš kao što se i
očekivalo.^'
Zapadna dokumentacija otkriva da je na Kosovu bilo gadno
pre bombardovanja - mada, nažalost, ne po međunarodnim stan-
dardima. Izveštaji navode oko dve hiljade poginulih u godini pre
NATO bombardovanja. ZLočine su u jednakoj meri počinjavale ge-
rilske jedinice OVK koje su napadale iz Albanije i bezbednosne
snage SRJ. U izveštaju OEBS-a se vrlo precizno rezimira: „Ciklus
sukoba mogu se generaLno opisati" kao napadi OVK na srpsku po-
liciju i civile, „nesrazmerni odgovor vlasti SRJ" i „obnavljanje ak-
tivnosti OVK".
Britanska vLada, najveći „jastreb" u alijansi, većinu zločina
u relevantnom periodu pripisuje OVK, koju su Sjedinjene Države
1998. proglasiLe za „terorističku organizaciju". Dvadeset četvrtog
marta, kad je počelo bombardovanje, britanski ministar odbrane
Džordž Robertson, koji je kasnije postao generalni sekretar NA-
TO-a, obavestio je Donji dom da je, do sredine januara 1999,
,,0VK bila odgovorna za više nasilnih smrti na Kosovu nego srp-
ske vlasti". Navodeći Robertsonovo svedočanstvo u svojoj knjizi
Nova generadja podvlad crtu, napisao sam da je zacelo pogrešio;
s obzirom na raspored snaga, ta procena naprosto nije bila vero-
dostojna. Britanska parlamentarna istraga, međutim, otkriva da
je ovu procenu potvrdio sekretar za spoljne poslove Robin Kuk,
koji je 18. januara 1999. rekao u svom obraćanju poslanicima da
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat i raspad

je OVK „više puta prekršila primirje i do ovog vikenda odgovorna

je za više nasilnih smrti nego jugoslovenske snage bezbed-
nosti".dil
Robertson i Kuk govore o masakru u Račku od 15. januara,
u kojem je, kako se navodi u izveštaju, ubijeno četrdeset pet oso-
ba. Zapadna dokumentacija ne otkriva nikakvu upadljivu prome-
nu obrasca od masakra u Račku do povlačenja posmatrača Kosov-
ske verifikacione misije 19. marta. Prema tome, čak i ako uraču-
namo taj masakr (i previdimo pitanja u vezi s tim šta se zaista
dogodilo), zaključak Robertsona i Kuka, ako je bio generalno va-
lidan sredinom januara, ostao je takav sve do najave početka
bombardovanja. Jedna od malobrojnih ozbiljnih naučnih studija
koje su se uopšte bavile ovim pitanjima, pažljivo i promišljeno
urađena studija Nikolasa Vilera, procenjuje da su Srbi bili odgo-
vorni za pet stotina od dve hiljade ubijenih o kojima se izvešta-
va u godini uoči bombardovanja. Poređenja radi, Robert Hejden,
specijalista za Balkan i direktor Centra za ruske i istočnoevropske
studije Univerziteta u Pitsburgu, primećuje da je „broj poginulih
i ranjenih među srpskim civilima za prve tri nedelje rata viši od
ukupnog zbira poginulih i ranjenih na obema stranama na Koso-
vu u tri meseca koja su neposredno prethodila početku rata, a
ipak, ta tri meseca su navodno bila humanitarna katastrofa."dl11
Američki obaveštajni izvori izvestili su da OVK „namerava da
uvuče NATO u svoju borbu za nezavisnost provocirajući srpske
zločine". OVK se naoružavala i „preduzimala veoma provokativne
korake u nastojanju da uvuče Zapad u krizu", nadajući se brutal-
nom odgovoru Srba, komentarisao je Holbruk. Evo šta je lider
OVK Hašim Tači, sadašnji premijer Kosova,39 rekao BBC-ijevim is-
tražiteljima o ubistvima srpskih policajaca koje je počinila OVK:
„Znati smo da dovodimo u opasnost i živote civilnog stanovni-
štva, veoma veliki broj života", ali predviđanje da će se Srbi osve-
titi doprinelo je da se rizik isplati. Visoki zapovednik OVK Agim
Čeku hvalio se kako pobeda pripada i OVK, jer „najzad, OVK je i
dovela NATO na Kosovo", tako što je izvodila napade sa svrhom
da izazove silovitu odmazdu.
Tako se to odvijalo sve do početka NATO bombardovanja, sa
spoznajom da je „potpuno predvidljivo" da će SRJ na terenu uz-
vratiti nasiljem, obavestio je novinare general Vesli Klark; pre

39 Tači se od 7. aprila 2016. nalazi na funkciji predsednika samoproglašene

„Republike Kosova". (Prim. prev.)
HUMANITARNIIMPERIJALIZAM...

toga je već obavestio najviše državne zvaničnike Sjedinjenih Dr-

žava da će bombardovanje dovesti do velikih zločina, te da NATO
ne može to ni na koji način sprečiti. Detalji se poklapaju s Klar-
kovim predviđanjima. Mediji su izvestili da su „Srbi 19. maja po-
čeli da napadaju uporišta Oslobodilačke vojske Kosova", kad su
posmatrači povučeni s terena u sklopu priprema za bombardova-
nje, ,,ali ti napadi su se intenzivirali 24. marta, u noći kad je NA-
TO započeo bombardovanje Ougostavije". Broj interno raseljenih
lica, koji je pre toga opao, poste povlačenja posmatrača ponovo
je narastao na dve stotine hitjada. Pre bombardovanja, kao i dva
dana po njegovom početku, Visoki komesarijat za izbeglice Uje-
dinjenih nacija (UNHCR) nije u svojim izveštajima navodio nika-
kve podatke o izbeglicama. Nedelju dana po početku bombardo-
vanja, izveštaji UNHCR počinju da beteže svakodnevni porast nji-
hovog broja.
Ukratko, rukovodstvo NATO-a je vrlo dobro znalo da bombar-
dovanje nije reakcija na ztočine na Kosovu već njihov uzrok, baš
kao što se i očekivato. Štaviše, u vreme početka bombardovanja,
na pregovaračkom stotu nalazile su se dve diplomatske opcije:
predtog NATO-a i predtog SRJ (o kojem se na Zapadu gotovo bez
izuzetka nije izveštavato). Poste sedamdeset osam dana bombar-
dovanja, između njih je postignut sporazum, što nagoveštava da
je mirno rešenje ipak bilo moguće, i da su se mogli izbeći strašni
zločini koji su bili predviđena reakcija na NATO bombardovanje.
Optužnica protiv Miloševića za ratne zločine na Kosovu, po-
dignuta dok je bombardovanje još uveliko trajato, i ne pokušava
da prikaže suprotno. Ta optužnica, zasnovana na obaveštajnim
podacima SAD i Velike Britanije, drži se zločina počinjenih za vre-
me NATO bombardovanja. Postoji samo jedan izuzetak: masakr u
Račku iz meseca januara.40 „Visoki zvaničnici u Klintonovoj ad-
ministraciji bili su revoltirani i zgroženi", piše Samanta Pauer po-
navljajući konvencionalnu priču. Teško je poverovati da su Klin-
tonovi saradniđ bili revoltirani ili zgroženi, ili da im je uopšte
bito stalo. Čak i ako ostavimo po strani podršku koju su u prošto-
sti pružali daleko gorim zločinima, dovoljno je da se setimo nji-
hove reakcije na masakre u Istočnom Timoru koji su se ubrzo do-
godili, na primer, ztočin u Likisi, dateko strašniji od Račka, koji

40 Optužba za „masakr u Račku" odbačena je kasnije zbog nedostatka dokaza.

(Prim. prev.)
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Hlr, rat i raspad

je te iste Klintonove saradnike naveo da povećaju svoje učešće u

pokolju koji je bio u toku.
Uprkos svojim zaključcima o distribuiranosti ubistava, Viler
podržava NATO bombardovanje na osnovu toga što bi se, da NATO
nije bombardovao, dogodili još gori zločini. Argument glasi da je
NATO, odlučivši se za bombardovanje s očekivanjem da će ono
dovesti do počinjavanja zločina, zapravo sprečio zločine. Činjeni-
ca da su to najjači argumenti koje uspevaju da sroče čak i ozbilj-
ni analitičari govori mnogo o odluci o bombardovanju, pogotovo
kad se prisetimo da su diplomatske opcije postojale i da je spo-
razum postignut posle bombardovanja predstavljao kompromis
između tih opcija.
Neki pokušavaju da podrže ovakvu argumentaciju poziva-
njem na Operaciju Potkovica, navodni srpski plan za proterivanje
kosovskih Albanaca. Taj plan je, kako je posvedočio general
Klark, bio nepoznat komandi NATO-a, i već je na osnovu toga
potpuno irelevantan: zločinačko pribegavanje nasilju ne može se
opravdati nečim što je tek kasnije otkriveno. Plan je raskrinkan
kao verovatni obaveštajni falsifikat, ali to takođe nema nikakvog
značaja. Gotovo je sigurno da je Srbija imala takvih planova za
vanredne situacije, baš kao što i ostale države, uključujući i SAD,
imaju čak i za najteže zamislive scenarije planove od kojih se le-
di krv u žilama.
Još više zapanjuje nastojanje da se NATO bombardovanje
opravda time da je odluka donesena pod senkom Srebrenice i
ostalih zločina s početka devedesetih. Iz tog i takvog argumen-
ta proizlazi da je NATO trebalo da poziva na bombardovanje In-
donezije, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, pod sen-
kom daleko gorih zlodela koje su oni počinili u Istočnom Timoru
i koji su ponovo bili u fazi eskalacije u vreme kad je donesena
odluka o bombardovanju Srbije - za SAD i Britaniju, to je samo
mali deo njihovog kriminalnog dosijea. Poslednji očajnički napor
da se uhvate za nekakvu slamku glasio je da Evropa nije mogla
na svom pragu tolerisati zločine koji su se dogodili pre bombar-
dovanja - prema NATO-u nije samo tolerisala nego je tih istih go-
dina snažno podržavala daleko gore zločine unutar NATO-a, o če-
mu je već bilo reči.
Teško je setiti se slučaja s tako slabašnim opravdanjem za
pribegavanje kriminalnom nasilju, a da pri tome poštedimo sebe
prolaska kroz ostatak ove žalosne istorije. Međutim, čista pravda
i plemenitost postupaka postali su doktrina poštovana poput

200
HUMANITARNIIMPERIJALIZAM...

religijske, što je i razumljivo: šta drugo može opravdati horsko

samoveličanje koje je okončalo milenijum? Šta se još može nave-
sti u znak podrške „novim standardima" koji idealistični Novi
svet i njegove saveznike ovlaščuju da upotrebe silu tamo gde nji-
hovi Lideri „smatraju da je to opravdano"?
Neki nagađaju koji su stvarni razlozi za NATO bombardova-
nje. Ugledni vojni istoričar Endru Baćevič odbacuje priče o huma-
nitarnoj intervenciji i tvrdi da je bombardovanje Srbije, zajedno s
intervencijom u Bosni, preduzeto zarad osiguravanja „kohezije
NATO-a i kredibiliteta američke moći" i „održavanja primata Ame-
rike" u Evropi. Drugi ugledni analitičar, Majkl Lind, piše da je
„glavni strategijski cilj rata na Kosovu bilo upućivanje ohrabrenja
Nemačkoj, zato da ona ne razvije odbrambenu politiku nezavisnu
od NATO alijanse u kojoj dominiraju Sjedinjene Države". Nijedan
od ova dva autora ne iznosi nikakvu osnovu za ove zaključke.cllv
Dokaz, međutim, postoji, i to dolazi s najvišeg nivoa Klinto-
nove administracije. Stroub Talbot, koji je za vreme rata bio za-
dužen za diplomatiju, napisao je predgovor za knjigu o ratu svog
kolege Džona Norisa. Talbot piše kako bi oni koji žele da sazna-
ju „kako su događaji izgledati i kakvi su se činili u to vreme na-
ma koji smo bili umešani" u taj rat, trebalo bi da pročitaju Nori-
sovu priču, napisanu s „neposrednošću kakvu može pružiti samo
neko ko je bio očevidac najvećeg dela događaja, ko je opširno
razgovarao s učesnicima dok su im sećanja još bita sveža i ko je
imao pristupa većini diplomatske arhive". Noris kaže da „odupi-
ranje Jugoslavije širim trendovima političkih i privrednih reformi
- a ne muke kosovskih Atbanaca - najbolje objašnjava NATO-ov
rat". Na osnovu opširnih dokumentovanih informacija koje posto-
je na Zapadu već je odranije jasno da „muke kosovskih Albana-
ca" nisu mogte biti motiv za NATO bombardovanje. No zanimlji-
vo je čuti s najvišeg nivoa da je stvarni razlog bombardovanja bi-
lo to što je JugosLavija bila poslednji evropski bastion koji je
odolevao političkim i ekonomskim programima Klintonove admi-
nistracije i njenih saveznika. Nije potrebno ni reći da je i ovo va-
žno otkrovenje takođe iskLjučeno iz kanona.clv
Premda „novi standard humanitarne intervencije" pada na
ispitu, postoji najmanje jedan ostatak: „obaveza štićenja". Apla-
udirajući deklaraciji o nezavisnosti Kosova, liberalni komentator
Rodžer Koen piše da je „na dubljem nivou, priča o malom Koso-
vu priča o promeni ideja o suverenitetu i primoravanju sveta da
se otvori" (Internešenel herald tribjun, 20. februar 2008). NATO

201
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat 1 raspad

bombardovanje Kosova demonstrirato je da „Ijudska prava nadi-

laze skučena prava državnog suvereniteta" (reči Tomasa Vajsa).
To dostignuće, nastavlja Koen, ratifikovano je na Svetskom
samitu 2005, koji je usvojio „obavezu štićenja" (eng.: responsibi-
lity to protect, poznato kao ,,R2P"), čime je „ozvaničen stav da
onda kad se neka država ispostavi kao nesposobna ili nespremna
da zaštiti svoj narod, i kad se počinjavaju zločini protiv humano-
sti, međunarodna zajednica ima obavezu da interveniše - ako tre-
ba, u krajnjem slučaju, i vojnom silom". Shodno tome, „nezavisno
Kosovo, koje su velike zapadne sile priznale, u suštini je prvi ve-
liki plod ideja koje leže iza R2P". Koen zaključuje: „Otvaranje sve-
ta ni slučajno ne ide brzo, ali od Kosova do Kube, nastavlja da te-
če." Tako je potvrđena opravdanost NATO bombardovanja, a ,,ide-
alistični Novi svet nameran da zatre nečovečnost" zaista je sa
„svetačkim sjajem" dostigao „plemenitu fazu" u svojoj spoljnoj
politici. Rečima profesora međunarodnog prava Majkla Glenona:
„Kriza na Kosovu ilustruje... novu spremnost Amerike da postupa
onako kako smatra da je ispravno - bez obzira na međunarodno
pravo", premda je međunarodno pravo, nekoliko godina kasnije,
usvajanjem R2P uskLađeno sa stavom „prosvećenih zemalja".
No tu ponovo postoji mali problem: te dosadne činjenice.
Svetski samit UN, održan u septembru 2005, eksplicitno je odba-
cio tvrdnju sita unutar NATO-a da imaju pravo da upotrebe silu
zarad navodne zaštite Ljudskih prava. Naprotiv, Samit je iznova
potvrdio da su „relevantne odredbe Povelje [koje izričito zabra-
njuju ovo što radi NATO] dovoLjne za rešavanje čitavog spektra
pretnji međunarodnom miru i sigurnosti". Samit je potvrdio i
„nadležnost Saveta bezbednosti da naLoži prinudnu akciju zarad
očuvanja i obnove međunarodnog mira i sigurnosti... postupaju-
ći u skladu sa ciljevima i principima Povelje", te ulogu General-
ne skupštine u tom pogledu ,,u skLadu s relevantnim odredbama
Povelje". Bez odobrenja Saveta bezbednosti, prema tome, NATO
nema ništa veće pravo da bombarduje Srbiju no što ga je Sadam
Husein imao da „osLobađa" Kuvajt. Samit nije dao nikakvo novo
„pravo na intervenciju" pojedinačnim državama ili regionalnim
aLijansama, bilo na humanitarnom ili nekom drugom navedenom
osnovu.
Samit je prihvatio zakLjučke PaneLa Ujedinjenih nacija odr-
žanog u decembru 2004, na kom su učestvovaLe mnoge istaknu-
te zapadne ličnosti. PaneL je ponovio principe PoveLje u vezi s
upotrebom sile: njena primena zakonita je samo uz odobrenje

^02-
HUMANITARNI IMPERIJALIZAM...

Saveta bezbednosti ili u skladu sa Članom 51 Povelje, u odbrani

protiv oružanog napada do odluke Saveta bezbednosti. Svako
drugo pribegavanje sili predstavlja ratni zLočin, štaviše, „vrhun-
ski međunarodni zločin" koji obuhvata sve zlo koje iz njega pro-
istekne, prema kvalifikaciji Nirnberškog suda za ratne zločine. Za-
ključak Panela glasio je da „nema potrebe za proširivanjem niti
za ograničavanjem davno ustanovljenih kompetencija Člana 51...
te ga nije potrebno iznova pisati ni tumačiti". Verovatno imaju-
ći na umu rat na Kosovu, Panel je dodao: „Odgovor onima koji su
nestrpljivi da tako reaguju mora glasiti da je, u svetu punom
uočenih potencijalnih pretnji, opasnost po globalni poredak i
standard neintervenisanja na kom se on oduvek zasniva naprosto
prevelika da bismo prihvatih' zakonitost jednostrane preventivne
akcije, za razliku od kolektivno prihvaćene akcije. Dopustiti jed-
nom da tako reaguje značilo bi dopustiti svima." Odbacivanje
stava samoproglašenih „prosvećenih zemalja" teško može biti iz-
ričitije.
I Panel i Svetski samit prihvatili su stav nezapadnog sveta,
koji je u Deklaraciji Južnog samita 2000. godine odlučno odba-
cio „takozvano 'pravo' na humanitarnu intervenciju", izvesno
imajući na umu nedavno NATO bombardovanje Srbije. Bio je to
sastanak na najvišem nivou koji su ikad održale nekadašnje čla-
nice pokreta nesvrstanih, na koje otpada osamdeset procenata
svetske populacije. Takođe, bio je gotovo potpuno ignorisan, a
retki i kratki izveštaji o njegovim zaključcima u vezi s humanitar-
nom intervencijom izazvali su reakciju blisku histeriji. Tako je
Brendan Sims, predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu u
Kembridžu, pišući za Tajmsov dodatak o visokom obrazovanju (Ti-
mes Higher Education Supplement) u izdanju od 25. maja 2001,
bio razjaren takvim „bizarnim i nekritičkim poštovanjem prema
proglasima takozvanog 'Južnog samita G-77' - u Havani! - neo-
dgovorne rulje u čijim su redovima bili upadljivo predstavljeni
ubice, mučitelji i pljačkaši" - tako različitoj od civilizovanih Iju-
di, njenih dobročinitelja iz proteklih vekova, koji sada gube vlast
nad sobom pri najmanjoj aluziji, izrečenoj bez komentara, na
percepciju sveta od tradicionalnih žrtava, percepciju koju svim
snagama prihvataju visoki Panel i Svetski samit UN, i koja izriči-
to protivreči egoističnim izjavama zagovornika prava Zapada na
pribegavanje nasilju.
Naposletku, mogli bismo postaviti pitanje da li humanitarna
intervencija uopšte i postoji. Dokaza za njeno postojanje ne

203^
 manjka, a dele se na dve kategorije. Prva su visokoparne besede
lidera. I previše je lako pokazati da se skoro svako pribegavanje
sili opravdava uzvišenom retorikom o plemenitim humanitarnim
namerama. Japanski dokumenti o protivpobunjeničkim operacija-
ma rečito kazuju o nameri Japana da stvori „ovozemaljski raj" u
nezavisnom Mandžukuou41 i severnoj Kini, gde je Japan nesebič-
no žrtvovao krv i novac da odbrani stanovništvo od „kineskih
bandita" koji ga terorišu.
Budući da su to sve interna dokumenta, nemamo razloga da
sumnjamo u iskrenost masovnih ubica i mučitelja koji su ih pro-
izveli. Možda možemo čak uzeti u obzir mogućnost da je japan-
ski car Hirohito bio iskren u svom proglasu o predaji, u avgustu
1945, kad je svom narodu rekao: „Rat Americi i Britaniji objavili
smo iz iskrene želje da osiguramo opstanak Japana i stabilizaci-
ju Istočne Azije, bez i najmanje namere da ugrozimo suverenitet
drugih zemalja ili da ratujemo zarad povećanja svoje teritorije."
Ništa manje plemeniti nisu bili ni Hitlerovi proglasi kad je koma-
dao Čehoslovačku, a zapadni lideri su ih uzeli zdravo za gotovo.
Samner Vels, bliski saradnik predsednika Ruzvelta, obavestio ga
je da Minhenski sporazum „predstavlja priliku da nacije sveta us-
postave novi svetski poredak utemeljen na pravdi i pravu", u kom
će vodeću ulogu imati „umereni" nacisti. Bilo bi teško naći za-
merku ovim uveravanjima u najbolje namere, čak i kad je reč o
najgorim čudovištima.
Druga kategorija dokaza sastoji se od vojnih intervencija s
povoljnim efektima, bez obzira na njihove motive; to nisu bile
baš humanitarne intervencije, ali su se barem delom približite to-
me. Tu takođe imamo nekoliko ilustracija. Daleko najznačajnije u
periodu posle Drugog svetskog rata dogodile su se sedamdesetih
godina: indijska invazija istočnog Pakistana (današnjeg Bangla-
deša), koja je okončala strašne pokolje; i vijetnamska invazija
Kambodže u decembru 1978, kojom su Crveni Kmeri isterani u
trenutku kad su njihova zverstva dostizala vrhunac. A li ova dva
slučaja su na pn'ncipijelnim osnovama isključena iz kanona. Ove
dve invazije nije izvršio Zapad, te otud ne mogu da posluže kao
argument za njegovo prisvajanje prava na upotrebu sile u kršenju

41 Marionetska država stvorena 1932. pod patronatom Japana na području

istorijske Mandžurije, za vreme japanske okupacije Kine. Većinsko
stanovništvo b ili su Kinezi, dok su etnički Mandžurci b ili manjina. Godine
1945, posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, ova teritorija ponovo
je postala deo Kine. (Prim. prev.)

201 ).
{HUMANITARNIIMPERI3ALIZAM...
I

odredaba PoveLje UN. I ne samo to, nego se „idealistični Novi

svet nameran da zatre nečovečnost" žestoko protivio obema po-
menutim intervencijama. Sjedinjene Države poslale su nosač avi-
ona u indijske vode kako bi zapretile prestupnicima. Vašington je
podržao kinesku invaziju zato da kazni Vijetnam za zločin okon-
čanja zverstava Pola Pota i, skupa s Britanijom, smesta se okre-
nuo diplomatskoj i vojnoj podršci Crvenim Kmerima.
Stejt dipartment je čak objasnio Kongresu zašto je podrža-
vao i zaostatak režima Pola Pota (Demokratsku Kampućiju) i in-
donežanske agresore koji su u Istočnom Timoru vršili zverstva
ravna onima PoLa Pota. RazLog za ovu neverovatnu odLuku bio je
da je „kontinuitet" Demokratske Kampućije s režimom Crvenih
Kmera „neosporno" čini „više predstavnikom kambodžanskog na-
roda nego što je Fretilin [istočnotimorski pokret otpora] pred-
stavnik naroda Timora". Objašnjenje se nije našlo u medijskim iz-
veštajima i izbrisano je iz propisno sanitizovane istorije.
Možda se i može naći nekoliko istinskih sLučajeva humani-
tarne intervencije. Postoji, međutim, dobar razlog da ozbiljno
shvatimo stav „neodgovorne rulje", koji je autentična međuna-
rodna zajednica potvrdiLa na najvišem nivou. Suštinski važno vi-
đenje artikuLisano je jednoglasnom odlukom Međunarodnog suda
pravde u jednoj od njegovih prvih presuda, 1949. godine: „Ovaj
sud može navodno pravo na intervenciju smatrati samo manife-
stacijom politike siLe, onakve kakva je u prošlosti dovela do kraj-
nje teških zloupotreba i kakva, bez obzira na sve nedostatke me-
đunarodne organizacije, ne može imati mesta u međunarodnom
pravu...; takva intervencija bi, po prirodi stvari, bila rezervisana
za najmoćnije države i Lako bi mogla dovesti do izopačenog spro-
vođenja pravde."1^
Šezdeset godina kasnije, maLo je razloga za preispitivanje
ove sudske odluke. Sistem Ujedinjenih nacija nesumnjivo pati od
ozbiLjnih nedostataka. Najkritičniji među njima jeste vodeća ulo-
ga koju u njoj imaju najveći prekršioci rezoLucija Saveta bezbed-
nosti. Najefikasniji način da ih se prekrši jeste da se na njih ulo-
ži veto, što je priviLegija stalnih čLanica. Budući da su još pre če-
trdeset godina prestale da poštuju ovLašćenja UN, Sjedinjene Dr-
žave nalaze se na ubedljivom prvom mestu po broju uloženih ve-
ta na odluke o najrazLičitijim probLemima, njihova saveznica Bri-
tanija je na drugom mestu, a niko od ostalih nije im ni bLizu. Bez
obzira na to, uprkos tom i drugim ozbiljnim nedostacima sistema
Ujedinjenih nacija, postojeći svetski poredak ne nudi nikakvu
 Noam Čomski: J UGOSLAVIJA - H irr rat i raspad

poželjniju alternativu od davanja punomoći na „obavezu štiće-

nja" Ujedinjenim nacijama. U stvarnom svetu, jedina alternativa,
kako rečito objašnjava Brikmon, jeste „humanitarni imperijali-
zam" moćnih država koje prisvajaju pravo da upotrebe silu zato
što „smatraju da je to ispravno", pa tako prečesto i suviše pred-
vidljivo „izopačeno sprovode pravdu".

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, „Humanitarian Imperia-

lism: The New Doctrine of Imperial Right", M o n t h ly R e v ie w , September
2008 .

206
Komentari o zbaclvanju Miloševića

V e liki broj Ijudi na forumu ZNeta i drugde postavio je pitanja o

istaknutoj ulozi za koju vide da se pripisuje Sjedinjenim Država-
ma i NATO-u u poplavi komentara na temu nedavnih događaja u
Jugoslaviji, „likovanje zbog pobede opozicije u Jugoslaviji - kao
da to opravdava bombardovanje" (kako reče jedan). Drugi prime-
ćuju sličan fokus, ali sa suprotnim naglaskom: javne optužbe na-
silja i subverzivne delatnosti Sjedinjenih Država zbog zbacivanja
nezavisne srpske vlade u korist štićenika Zapada. Pitaju me za
moju reakciju. Ovo što sledi jeste amalgam više njih.
Svakako je tačno da administracije Klintona i Blera javno
„tikuju" zbog takvog ishoda, te da uobičajene „vođe navijača" ta-
kođe obavljaju svoju dužnost. To je obično slučaj, bez obzira na
ishod. Međutim, ne bismo smeti da ispustimo iz vida činjenicu da
ozbiljniji posmatrači - odreda antimiloševićevski raspoloženi -
kazuju sasvim drugačiju priču. Na primer, Martin Sif, viši analiti-
čar u Junajtid pres internešenelu (United Press Internationat,
UPI), opisao je ishod izbora kao „neprijatan šok, kako za aktuel-
nog predsednika Slobodana Miloševića, tako i za Klintonovu ad-
ministraciju" (25. septembar), ističući da Vojislav Koštunica ,,re-
dovno naziva prošlogodišnje NATO bombardovanje Jugoslavije
'zločinačkim činom'", „neumoljivo se protivi suđenju Miloševiću
iti bilo kom drugom istaknutom Srbinu za ratne zločine" i, što je
sa stanovišta Klintona i Blera još gore, „izgleda da precizno od-
ražava demokratske težnje srpskog naroda".
Sve to stoji i Sif nije jedini koji tako izveštava. U svojoj
kampanji širom zemlje i na državnoj teLeviziji, Koštunica je osu-
đivao „NATO-ovo zločinačko bombardovanje Jugoslavije", a Haški
tribunaL proglasio „američkim tribunaLom - to nije sud već poli-
tički instrument" (Stiven ErLangeri Karlota Gol, Njujorktajms, 21.
septembar). Govoreći na državnoj teLeviziji pošto je stupio na du-
žnost, ponovio je da se, premda želi normalizaciju odnosa sa Za-
padom, „zločini počinjeni za vreme NATO bombardovanja, a ni
ratna šteta, ne smeju zaboraviti", a Haški tribunal je ponovo na-
zvao „instrumentom političkog pritiska američke administracije"
(5. i 6. oktobar).

207
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirr rat i raspad

U britanskoj štampi, neki ugledni (i ogorčeno antimiloševi-

ćevski nastrojeni) dopisnici ističu da „samozadovoljstvo Zapada
ne može prikriti balkansku stvarnost... nisu bombardovanje,
sankcije i stavovi političara iz zemalja članica NATO-a" doprineli
da se otera Milošević. Umesto toga, „srušio ga je demokratski po-
grešan proračun, za koji je sam kriv", a intervencija Zapada je sa-
mo omela njegov pad: ionako lošu situaciju na Balkanu „inter-
vencija je samo dodatno pogoršala... akcije NATO-a eskalirale su
gadosti, odložiLe postizanje rešenja i povećale danak". ,,U najma-
nju ruku, autsajderi poput gospodina Kuka [britanskog ministra
spoljnih poslova] trebato bi da prestanu da prepravtjaju istoriju u
pokušaju da okrenu vodu na svoj mlin. Nisu oni svrgti gospodina
Miloševića. Nisu bombama doneti demokratiju poslednjoj komu-
nističkoj diktaturi u Evropi. Nisu uraditi ništa sem što su blokira-
Li Dunav i vratili srpsku potitiku u mračni vek autokratije. Nisu
sankcije naterale vojsku da promeni stranu; generali su dobro za-
rađivali na crnom tržištu. Pad gospodina Mitoševića započeo je
izborima koje je prvo raspisao, a onda odbio da prizna izborni re-
zuttat, podstakavši tako glasače da zahtevaju da vojska poštuje
njihovu odluku i zaštiti njihov suverenitet. ZasLuge za to pripa-
daju jugoslovenskoj demokratiji, a ne NATO-ovim 'tomahavk' pro-
jektitima" (Sajmon Dženkins, London tajms, 7. oktobar). „Ljudi
koji su prošlog četvrtka izveli revoluciju" biti su ,,u podjednakoj
meri deprimirani nemarnim divljaštvom NATO bombardovanja i
krajnjom ružnoćom Mitoševićevog režima" (Džon Simpson, ured-
nik svetskih događanja na BBC-iju, Sandej telegraf, 8. oktobar).
Srpski disidenti govore to isto, u meri u kojoj se njihov gtas
ovde čuje. U vrlo tipičnom komentaru, jedan beogradski student
je za BBC rekao: „Izveli smo ovo sasvim sami. Motim vas, presta-
nite da nam pomažete vašim bombama." Potvrđujući ove zaključ-
ke, dopisnica opozicionog dnevnika Blic piše da su „Srbi smatra-
li da ih režim ugnjetava iznutra, a Zapad spolja"; ona osuđuje
Sjedinjene Države zbog toga što „ignorišu demokratski pokret u
Jugostaviji i ne pomažu brojnim srpskim izbegticama" - a to je
dateko najbrojnija izbeglička populacija u regionu. Ugtedni inte-
lektuaLac i disident, u pismu u spomen nedavno preminutom bor-
cu za tjudska prava, pita da li ,,oni koji kažu da su sankcije na-
metnuti 'MiloŠeviću' znaju i da ti ih je uopšte briga da si zbog to-
ga osiromašio ti i tjudi poput tebe, i da su nam pretvorili život u
jad i bedu, dok su njemu i njegovim pajtašima švercerima samo
pomogti da se obogate", omogućivši mu da „radi šta hoće"; i

208
KOMENTARI 0 ZBACIVANJU MILOŠEVIĆA

umesto da shvate „koliko je glupo bilo izolovati čitavu jednu na-

ciju, potrpati sve Ijude u isti koš pod izgovorom da nanose uda-
rac tiraninu", sada kažu - licemerno i apsurdno - ,,da je sve što
se danas dešava u Jugoslaviji rezultat njihove mudre politike i
njihove pomoći" (Ana Trbović i Jasmina Teodosijević, Boston glo-
ub, 8. oktobar).
Mislim da su svi ovi komentari validni. Ovo što se dogodilo
predstavlja veoma upečatljivu demonstraciju angažovanja i hra-
brosti jednog naroda. Uklanjanje brutalnih i korumpiranih režima
u Srbiji i Hrvatskoj (Milošević i Tuđman su od prvog do posled-
njeg časa bili partneri u zločinu) jeste važan korak napred za ceo
region, a masovni pokreti u Srbiji - rudari, studenti, bezbroj dru-
gih Ijudi - zaslužuju ogromno poštovanje i pružaju inspirativan
primer onoga što su ujedinjeni i posvećeni Ljudi kadri da postig-
nu. Upravo sada, radnički odbori preuzimaju kontrolu u mnogim
firmama i državnim ustanovama „ustajući protiv direktora iz vre-
mena Miloševića i preuzimajući direktorske kancelarije", dok
„radnici u potpunosti iskorišćavaju tradicije društvenog vlasni-
štva u Jugoslaviji". „Dok se Miloševićeva vlast raspada, radnici su
doslovno shvatili komunističku retoriku i preuzeli vlast u svojim
preduzećima", uspostavivši različite oblike „radničkog upravlja-
nja" (London fajnenšel tajms, 11. oktobar). Šta se događa i u kom
će to pravcu otići, u rukama je naroda Srbije, mada, kao i uvek,
međunarodna solidarnost i podrška - pre svega u Sjedinjenim Dr-
žavama - može predstavljati znatan doprinos.
Što se tiče samih izbora, mnogo je opravdanih kritika: bilo
je previše mešanja Zapada i Miloševićevog surovo represivnog (ali
ni slučajno „totaLitarnog") državnog aparata. ALi mislim da je
onaj beogradski student u pravu: sve su uradiLi potpuno sami i
zasluge su samo njihove. Po mom mištjenju, to je ishod koji bi
levica trebalo da pozdravi i da mu aplaudira.
MogLo se dogoditi i ranije. Postoji dobar razLog da ozbiljno
shvatimo procenu istoričarke BaLkana Mirande Vikers (takođe
krajnje antimiloševićevski raspoložene) da bi MiLošević još pre
nekoliko godina otišao s vLasti da su kosovski ALbanci 1992. gla-
sali protiv njega (nadali su se njegovoj pobedi, jednako kao i sad
u septembru). A opštenarodne demonstracije posle pobeda opo-
zicije na LokaLnim izborima 1996. mogle su ga oboriti s vlasti da
se opozicija nije podelila. Milošević je bio sasvim dovoljno loš,
aLi ipak ni nalik vLadarima totalitarnih država ili krvožednim

209
 Noam Čomski: 3UGOSLAVIJA - Mirr rat i raspad

razbojnicima koje Sjedinjene Države već godinama postavljaju na

vlast u celom svetu.
Međutim, to što se zemlja ostobodila Miloševića ne najavlju-
je samo po sebi konačnu pobedu za narod Srbije, koji je zaslužan
za taj uspeh. Mnogo je istorijskih dokaza koji svedoče upravo su-
protno, uključujući i one iz novijeg vremena. Teško je setiti se
spektakularnijeg nedavnog dostignuća od svrgavanja užasa
aparthejda u Južnoj Africi, ali ishod je daleko od bajnog, kao što
je Patrik Bond upečatljivo dokumentovao na ZNetu, i kao što je
očigledno čak i posmatračima i posetiocima s ograničenim infor-
macijama. Sjedinjene Države i Evropa nesumnjivo će nastaviti
svoje (donekte konkurentske) napore da Srbiju, zajedno s ostat-
kom Balkana, inkorporiraju u neoliberalni sistem kojim se upra-
vlja sa Zapada, uz saradnju elemenata etite koje će imati koristi
od povezivanja sa zapadnom silom; verovatni efekti toga biće
podrivanje samostatnog ekonomskog razvoja i funkcionatne de-
mokratije, i nanošenje štete dobrom delu (po svoj pritici velikoj
većini) stanovništva; od balkanskih zemalja očekivaće se da
obezbede jeftine tjudske i materijalne resurse, tržišta i šanse za
utaganje, i da pri tome budu podređene interesima zapadne mo-
ći. Kao i drugde, ozbiljna borba tek počinje.

* Originalno objavljeno kao: Noam Chomsky, ,,0n Mitosevic Ouster, Etc",

Z/Vet, October 12, 2000.

210
0 NATO bombardovanju Jugoslavije

U an ilo Mandić: Prošlog meseca o b eležen a je sedm a godišnjica po-

četka bom bardovanja Jugoslavije. Zašto j e NATO vodio taj rat? Ili,
bolje rečeno, zašto su Sjedinjene Države vodile taj rat?
Noam Čomski: Prvi put imamo u vezi s tim vrlo autoritati-
van komentar s najvišeg nivoa Klintonove administracije; reč je
o nečemu što smo mogli i ranije pretpostaviti, ali sad je potvr-
đeno. Dotazi od Strouba Talbota, koji se sve vreme rata, uključu-
jući i bombardovanje, nalazio na čelu Združenog obaveštajnog
odbora Pentagona i Stejt dipartmenta. To je sam vrh Klintonove
administrađje. Nedavno je napisao predgovor za knjigu svog di-
rektora komunikacija Džona Norisa. U tom predgovoru kaže kako
je to knjiga koju bi trebalo da pročitamo ako želimo da shvatimo
kako se razmišljalo na vrhu Klintonove administracije. Kaže kako
stvarna svrha rata nije imala nikakve veze s kosovskim Albanci-
ma. Do rata je došlo zato što Srbija nije sprovodila tražene dru-
štvene i ekonomske reforme, što znači da je to bio poslednji de-
lić Evrope koji se nije podredio neoliberalnim programima koje
predvode Sjedinjene Države. Prema tome, morala je da bude eli-
minisana. To dolazi s najvišeg nivoa.
Ponavljam, mogli smo i pretpostaviti da se nije dogodilo
zbog kosovskih Albanaca, ali još nikad nisam video da se to ja-
sno i glasno kaže. Ovo je stvar verskog fanatizma, o kojoj Zapad
iz interesantnih razloga, koji imaju veze sa zapadnom kuiturom,
ne sme da govori.

DM: S obzirom na ove odlično dokum entovane inform acije, moje

sledeće pita n je odnosi se n a razm išljanje intelektualne elite u Sje-
dinjenim Državama i na Zapadu uopšte. Čini se da j e svaki kritičar
NATO intervencije dobio je d n u od dve etikete - da j e „M iloševićev
sim p a tize r" ili neko koga nije briga za genocid.
NČ: Kao prvo, to je uobičajena karakteristika intelektualne
kulture. Jedan dobar američki kritičar, Harold Rozenberg, opisao
je jednom intelektualce kao „stado nezavisnih umova", i to je za-
ista tačno. Misle kako su vrlo nezavisni, ali zapravo su stampedo
unutar krda. Kad postoji partijska linija, morate je se pridržavati,
 Noam Čomskv. 3UGOSLAVI3A - Mirr rat 1 raspad

a partijska linija je sistematična. Partijska linija znači podređe-

nost moći države i državnom nasilju. Sad vam je dozvoljeno da je
kritikujete, ali na vrlo skučenom osnovu. Možete da je kritikuje-
te zato što ne funkcioniše ili zbog neke greške ili zbog dobrih na-
mera koje su otišle u pogrešnom pravcu.
To se ovog časa može videti u Iračkom ratu i u mnoštvu ras-
prava o tom ratu. Vrlo je slično raspravi koja se vodila u sovjet-
skoj Pravdi za vreme invazije Avganistana. Štaviše, pomenuo sam
to nedavno jednom reporteru iz Poljske i upitao ga je li čitao
Pravdu. Samo se nasmejao i rekao: ,,Pa da, ista stvar." Kad sad
čitate Pravdu iz osamdesetih, to vam je ovo: „Ruski vojnici se pa-
te i ginu, a eto, ti teroristi nam ne daju da donesemo Avgani-
stancima pravdu i mir." Naravno, ,,ovo što radimo nije invazija",
mi smo intervenisali i „pomogli im na molbu Legitimnih vlasti",
a „teroristi nas sprečavaju da uradimo sve ono dobro što želimo
da uradimo".
Čitao sam japanska dokumenta iz 30-ih i 40-ih godina 20.
veka o protivpobunjeničkim operacijama, koja su vrlo slično zvu-
čala: „Pokušali smo da im stvorimo ovozemaljski raj, ali kineski
banditi nas u tome sprečavaju." Britanski imperijalizam bio je isti.
U stvari, ne znam ni za jedan izuzetak u istoriji. Čak i Ljudi najvi-
šeg moralnog integriteta, poput Džona Stjuarta MiLa, pričali su o
tome kako da intervenišu u Indiji i pokore je, zato što varvari ne
umeju da vladaju sobom; događaju se zLočini, ali oni će im već do-
neti divote britanske vladavine, civilizacije, i tome sLično.
Isto je sada u Sjedinjenim Državama. Uzmimo bombardova-
nje Kosova. Za američke intelektualce to je bio neverovatno va-
žan događaj. Devedesete su verovatno biLe najniža tačka u inte-
lektualnoj istoriji Zapada, ne samo u Sjedinjenim Državama već i
u Francuskoj i Britaniji. LičiLo je na komični strip koji podražava
satiru o staljinizmu. Ako pogledate Njujork tajms ili prelistate
francusku ili britansku štampu, svugde se pričalo samo o tome
kako je Zapadom protutnjala „normativna revolucija". Međutim,
„prvi put u istoriji" je neka država, to jest, Sjedinjene Države, ,,li-
der slobodnog sveta", deLala poLazeći od „čistog altruizma". SLe-
deći iste te priče, Klintonova politika ušla je u „pLemenitu fazu"
sa „svetačkim sjajem", i tako daLje, i tome slično. Ovo su sve ci-
tati iz liberalnih medija.

212
0 NATO BOMBARDOVANJU JUGOSLAVIJE

DM: Među ostalim razlozima ponuđenim kao opravdanje za NATO

intervendju bila je i tvrdnja kako je intervendja bila neophodna da
se spreči genodd. U jednom intervjuu, otprilike baš u vreme NATO
bombardovanja, rekli ste da „termin 'genodd', ovako kako se pri-
menjuje na Kosovo, predstavlja uvredu za Hitlerove žrtve. Staviše,
krajnje je revizionistički". Šta ste time hteli da kažete?
NČ: Trebalo im je nešto da opravdaju to masovno samoveli-
čanje. Kosovo im je došlo kao poručeno i, eto, sad su morali da
spreče „genocid". A kakav se to genocid dogodio na Kosovu? Iz
zapadnih dokumenata znamo o čemu je tu reč. Prema zapadnim
izvorima, u godini koja je prethodila bombardovanju ubijene su
oko dve hiljade Ijudi. Prema podacima britanske vlade, največeg
„jastreba" u alijansi, do januara 1999. najveći broj ubistava po-
činili su gerilci OVK koji su upadali na Kosovo s namerom da po-
kušaju da izazovu oštar odgovor Srba, u čemu su i uspeli, a sve
zato da apeluju na zapadne humanitarce da bombarduju Srbe. Na
osnovu zapadne dokumentacije znamo da se od januara do mar-
ta ništa nije promenilo. Dvadesetog marta, izvori ukazuju na in-
tenziviranje napada OVK. Bilo je gadno. Međutim, po međunarod-
nim standardima, bito je gotovo nevidljivo i vrlo raspršeno.

DM: Kasnije se ispostavilo da je OVK takođe dobijala finansijsku i

vojnu podršku.
NČ: Tih meseci dobijali su podršku od CIA-e. Nazvati to ge-
nocidom zaista predstavlja uvredu za žrtve Holokausta. Ako je to
genocid, onda se genocid događa u celom svetu. U stvari, vrlo je
upečatljivo. Dok su zapadni intelektualci sami sebi čestitali na
svom veličanstvenom humanitarizmu, takoreći odmah tu preko
granice, u Turskoj, dešavala su se mnogo gora zverstva. A ona je
u NATO-u, nije na granicama NATO-a. „Kako možemo da dozvoli-
mo nešto ovakvo na granicama NATO-a?" glasio je standardni ar-
gument za NATO bombardovanje SRJ, ali šta je s mnogo gorim
zločinima koji su se dešavali unutar NATO-a, gde je Turska prote-
rala po svoj prilici nekoliko miliona Kurda iz njihovih domova,
uništila tri i po hiljade sela, opustošila celo to područje ne libe-
ći se nikakvih zamislivih vidova torture i masakra, i pobila sam
bog zna koliko Ijudi. Ne brojimo žrtve svojih vojnih kampanja,
kojih u ovom slučaju ima na desetine hiljada. Kako su to uspeli
da izvedu? Tako što su osamdeset odsto naoružanja dobili od
Klintona, a s intenzitetom zločina narastao je i priliv oružja.
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mirf rat i raspad

Samo za godinu dana, 1997, Klinton je Turskoj poslao više oruž-

ja nego što ga je dobila za celo vreme Hladnog rata! Sve do po-
četka protivpobunjeničkih operacija. Ali o tome se na Zapadu ni-
je izveštavalo. 0 sopstvenim ztočinima se ne izveštava.
I onda se, usred svega toga, začuje pitanje „kako možemo
da tolerišemo dve hitjade ubijenih na Kosovu"? Odgovor se vero-
vatno može naći u obeležavanju pedesete godišnjice NATO-a, ko-
ja se dešavala baš u to vreme. Čute su se jadikovke o tome šta se
dešava na samim granicama NATO-a. Ni reč o mnogo gorim stva-
rima koje se događaju unutar granica NATO-a, zahvatjujući ma-
sovnom prilivu naoružanja iz Sjedinjenih Država. Sada je to samo
jedan slučaj. U celom svetu dešavale su se stične stvari, SAD su
podržavale nešto mnogo gore od Kosova - još jedna tema za ,,sta-
do nezavisnih umova". NATO bombardovanje odigrato je ključnu
utogu u slici koju su stekli o sebi, zato što su prošli kroz razdo-
btje čestitanja samima sebi na sopstvenoj vetičanstvenosti u nji-
hovoj „normativnoj revotuciji" i „plemenitoj fazi", i tako datje i
tome slično. Ta intervencija došta je kao mana s neba, tako da
nisu smela da se postavtjaju nikakva pitanja u vezi s njom. Slu-
čajno, isto se desilo u ranijoj fazi ratova na Balkanu. Bilo je stra-
šno. Međutim, ako pogledate kako se odvijalo medijsko izvešta-
vanje, postoji jedan čuveni incident koji je u potpunosti preobli-
kovao mištjenje Zapada - fotografija mršavog muškarca iza bo-
dljikave žice.

DM: Ispostavilo se da je ta fotografija lažna.

NČ: Fotografija mršavog muškarca iza bodtjikave žice pre-
zentovana je u zapadnim medijima kao „novi Aušvic", a razume
se, ,,ne smemo dozvotiti novi Aušvic". IntelektuaLci su potudeli.
Francuzi su pozirali na televiziji izvodeći svoje uobičajene takrdi-
je. Međutim, Fitip Najtli, ugledni analitičar medija i vodeći za-
padni stručnjak u ovoj oblasti, veoma je pažljivo ispitao fotogra-
fiju. Napravio je detaljnu anatizu i ustanovio da su se najverovat-
nije reporteri nalazili iza bodljikave žice. Mesto je bilo ružno, ali
to je bio izbeglički logor, tjudi su mogli da odu kad god su hte-
Li. Pored tog mršavog muškarca stajao je drugi, debeli muškarac.
Jedina kritika ove fotografije pojavila se u malim engleskim no-
vinama, zvanim LM, čija je redakcija brojata valjda troje tjudi. A
onda je ITN, velika medijska korporacija, tužila male novine za
ktevetu. Prema stvarno strašnom britanskom zakonu o kleveti,
 NATO BOMBARDOVANJU JUGOSLAVIJE

optuženi moraju da dokažu kako vest o kojoj je reč nisu objavili

sa zlom namerom. Dakle, kad imate veLiku korporaciju čija vojska
advokata podnositužbu protiv troje Ljudi u jednoj kancelariji, ko-
ji verovatno nemaju ni za dnevnice, očigledno je šta će se dogo-
diti, pogotovo s tim grotesknim zakonima o kleveti. Te male no-
vine nisu uspele da dokažu odsustvo zle namere, i na kraju su
morale da stave ključ u bravu. Levičarsko-liberalna štampa u Bri-
taniji bila je izvan sebe od ushićenja. Levičarsko-liberalne novi-
ne poput Gardijana bile su u stanju euforije zbog ovog čudesnog
uspeha. Uspeti su da unište jedne male novine zato što su dove-
Le u pitanje nekakvu sLiku koju su oni objavili, i sad su biLi silno
ponosni zbog toga. Filip Najtli napisao je oštru kritiku upućenu
britanskim medijima zbog takvog ponašanja i pokušao da ih na-
uči elementarnu lekciju o sLobodi govora. Dodao je i da je foto-
grafija najverovatnije pogrešno protumačena, ali nije uspeo da
izdejstvuje objavLjivanje svog odgovora. A onda je došLo Kosovo;
i bito je isto - niste imali prilike da kažete istinu o tome.

DM: B ili smo svedoci i selektivnog izveštavanja o NATO bombardo-

vanju u mejnstrim medijima na Zapadu. Amnesti internešenel je,
između ostalih, izvestio da je NATO za vreme bombardovanja u vi-
še navrata „ozbiljno prekršio pravila ratovanja". Zašto se o tim zio-
činima uopšte nije izveštavalo u mejnstrim medijima i ima li ika-
kvih izgleda, po vašem mišljenju, da iko preuzme odgovornost za
njih?
NČ: Rekao bih da se o tim zločinima izveštavalo, ali da su
im mediji klicati. Nije da se nije znaLo za njih, na primer, za bom-
bardovanje srpske televizije.dvil Tačno, o tome se izvestiLo, ali
smatralo se da je to u redu, zato što je ta televizija opisana kao
centar Miloševićeve propagande, pa je, prema tome, bilo u redu
bombardovati je. To se stalno dešava. Pa desilo se lani, 24. no-
vembra, u Faludži.
Invazija Faludže bila je stična Srebrenici. Prvo što su uradi-
le američke okupacione trupe bito je da upadnu u opštu boLnicu
i nateraju pacijente da poležu na pod. Isterali su ih iz kreveta,
naterali ih da poležu na pod, vezali im ruke na Leđima, i isto ta-
ko i tekare, i njih su polegli na pod i vezali im ruke na leđima.
Fotografija se pojavila na naslovnoj strani Njujork tajmsa - i svi
su rekli kako je to divno. Dabome, to je bio ozbiljan prekršaj
Ženevske konvencije. Džordž Buš bi zbog toga trebaLo da se su-

215
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

očava sa smrtnom kaznom, čak i po američkom zakonu. Ati to je

predstavljeno kao nešto divno, bez ijednog pomena Ženevske
konvencije. Opšta bolnica u Fatudži bila je označena kao „propa-
gandni centar", i to zbog toga što je objavtjivala podatke o bro-
ju žrtava, pa je stoga bilo sasvim u redu počiniti strašan ratni
zločin.
Bombardovanje tetevizije bilo je predstavljeno na isti način.
Pre toga su dobili ponudu od NATO-a, koji im je rekao da ih ne-
će bombardovati ako pristanu da emituju šest sati NATO propa-
gande. I smatra se da je to sasvim u redu.
Međunarodna grupa advokata obratila se tim povodom Ha-
škom tribunalu. Izložili su svoj predmet, rekavši da bi Tribunat
trebalo da se pozabavi zločinima NATO-a. Naveti su podatke iz iz-
veštaja Hjuman rajts voča, Amnesti internešeneta i priznanja ko-
mande NATO-a. Tužilac je odgovorio da se Tribunal neće baviti ti-
me, zato što „imaju poverenja u NATO". Eto, to je bio njihov od-
govor.
Posle toga, dogodilo se još nešto zanimljivo. Jugoslavija se
obratila Međunarodnom sudu pravde. Taj sud je prihvatio pred-
met i posle dve ili tri godine doneo presudu, ati zanimtjivo je to
da su se Sjedinjene Države izuzete iz predmeta, a sud je to pri-
hvatio. Zašto? Zato što je Jugoslavija pomenula Ženevsku kon-
venciju, a Sjedinjene Države su potpisate Ženevsku konvenciju
(posle četrdeset godina). Ratifikovale su je, ali s rezervom, re-
kavši kako je „neprimenljiva za Sjedinjene Države". Drugim reči-
ma, Sjedinjene Države imaju pravo da počine genocid. S takvom
je argumentacijom Ministarstvo pravde predsednika Klintona iza-
šlo pred Međunarodni sud pravde, koji je s time morao da se slo-
ži. A ako neka zemlja ne prihvata jurisdikciju Međunarodnog su-
da pravde, mora se isktjučiti, pa su tako Sjedinjene Države bile
isključene iz procesa na temetju toga što sebi daju pravo da po-
čine genocid. Mislite li da se ovde o tome izveštavato? Da li se o
tome ikad izveštava?
Srećni smo što nemamo zvaničnu cenzuru, ali mada je ovo
slobodno društvo, ipak je samocenzura veoma prisutna. Orvet je
jednom pisao o tome u Životinjskoj farmi, međutim, gotovo niko
nije imao pritike da pročita predgovor za Životinjsku farmu. U
predgovoru je napisao da je Životinjska farma satira o totalitar-
noj državi i rekao kako slobodna EngLeska nije mnogo drugačija.
U slobodnoj Engleskoj, nepopularne ideje mogu se ugušiti bez
upotrebe sile, i izneo je primere za to. Ovde je vrto slično. Nije

216
0 NATO BOMBARDOVANJU JUGOSLAVIJE

bitno koliko su ekstremni. Savršen primer je invazija Iraka. Nig-

de u mejnstrimu nećete naići na nagoveštaj da je pogrešno na-
pasti drugu zemlju. Ako napadnete drugu zemlju, morate platiti
reparacije; morate se povući, a državno rukovodstvo mora biti ka-
žnjeno.
Postojala je takozvana Nezavisna komisija za istragu o bom-
bardovanju Kosova, na čijem se čelu nalazio veoma ugledni ju-
žnoafrički jurista, sudija Goldston. Njen zaključak je glasio da je
bombardovanje bilo „nezakonito ali tegitimno". Nezakonitost ga
čini ratnim zločinom, ali kažu da je bilo legitimno zato što je bi-
lo nužno da se spreči genocid. Potom sledi uobičajeno izvrtanje
istorije. Sudija Goldston je kasnije priznao da su zločini usledili
posle bombardovanja, te da su, štaviše, bili predviđena posledi-
ca. To priznanje izrekao je u predavanju koje je pre nekoliko go-
dina održao u Njujorku. Rekao je nešto poput ,,no dobro, kako
god bilo, možemo se donekle utešiti činjenicom da je Srbija to
svakako planirala da uradi". Međutim, nek je to i tačno, to je bio
plan za vanrednu situaciju. E sad, Izrael ima planove za vanred-
ne situacije, prema kojima, u slučaju konflikta, svi Palestinci
imaju da budu proterani sa Zapadne obale - znači Li to, onda, da
Iran ima pravo da bombarduje Izrael? Planovi Sjedinjenih Država
za vanredne situacije predviđaju invaziju Kanade, pa da Li to zna-
či da svi imaju pravo da bombarduju SAD? Ovde se čestit čovek
uhvatio za sLamku u pokušaju da opravda bombardovanje. Među-
tim, „stadu nezavisnih umova" to nije važno.

DM: Znači li to da ste vi „ Miloševićev simpatizer"?

NČ: Ne, on jeste bio strašan. Štaviše, trebalo je da ga ote-
raju s vlasti. Po svoj prilici bi se to desilo još početkom devede-
setih, da su Albanci glasaLi. Uradio je mnoge strašne stvari, aLi
to ipak nije bila totalitarna država. OdržavaLi su se izbori, posto-
jala je opozicija. DešavaLo se mnogo ružnih stvari, ali slične ru-
žne stvari dešavaju se posvuda. Sasvim sigurno ne bih žeLeo da
večeram iLi razgovaram s njim, i zaslužio je da mu se sudi za zlo-
čine koje je počinio, ali Hag nije imao šanse da izgura to do kra-
ja, pa sve da je bio makar napoLa pošten. To je biLa farsa. Imali
su sreće što je umro.

217
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mir, rat i raspad

DM: U kom smislu?

NČ: U smislu da nisu morali da dovedu to suđenje do kraja.
Sad mogu da pričaju bajke o tome kako bi bio osuđen kao novi
Hitler.

DM: Vratio bih se na bombardovanje srpske državne televizije. Ne-

ki tvrde kako je taj čin NATO-a uveo presedan za napade na medi-
je i njihovo etiketiranje kao centara propagande, kako bi ih Sjedi-
njene Države bombardovale - kao u ratovima u Avganistanu i Ira-
ku. Po vašem mišljenju, da li je to povezano?
NČ: Pa, hronologija je ispravna, ali ne mislim da njima tre-
baju izgovori. Evo šta je poenta: mogu da bombarduju koga ho-
će, ako hoće. Uzmimo 1998, znači, pre bombardovanja SRJ. Reći
ću vam još nešto što u Sjedinjenim Državama, generalno i na ce-
lom Zapadu, nije dozvoljeno reći, budući da odmah dovodi do hi-
sterije. Godine 1998, Klinton je bombardovao najveću sudansku
fabriku lekova. Većina tih farmaceutskih proizvoda i veterinarskih
preparata koristila se u siromašnoj afričkoj zemlji koja se nalazi-
la pod embargom. Šta se postiglo? Očigledno, ubili su desetine
hiljada Ijudi. Sjedinjene Države zabranile su istragu UN, tako da
ne znamo. Dabome da ne želite da istražujete sopstveni zločin,
ali dokaza je ipak bito. Nemački ambasador, koji predaje na Har-
vardovom univerzitetu, napisao je članak za Harvard internešenel
rivju, u kom procenjuje da se žrtve broje desetinama hiljada. Čel-
nik Fondacije za Bliski istok, veoma ugledne institucije, i njen re-
gionalni direktor, koji je obavio terensko istraživanje u Somaliji
i Sudanu, sproveli su studiju. Došli su do istih zaključaka, i tako-
đe govore o desetinama hiljada mrtvih.
U nedeljama posle bombardovanja, Hjuman rajts voč upozo-
rio je da će to biti humanitarna katastrofa i naveo primere da
agencije za pomoć povlače svoje Ijude s područja na kojima Iju-
di umiru. To nije dozvoljeno pominjati. Svaki pomen toga dove-
de do iste histerije kao bombardovanje državne televizije. Taj
zločin počinio je Zapad i stoga je on legitiman.
Samo primera radi, pretpostavimo da AL Kaida digne u va-
zduh polovinu zaliha Lekova u SAD, EngLeskoj, Izraelu, nebitno, u
bilo kojoj zemlji koju nastanjuju Ljudi, Ljudska bića - ne mravi -
Ljudi. Možete li zamisLiti reakciju? Verovatno bismo imali nukLe-
arni rat! Ali kad mi to uradimo jednoj siromašnoj afričkoj zemLji,
o tome se ne govori. Štaviše, jedino o čemu se raspravlja, ako se
0 NATO BOMBARDOVANJU 3UGOSLAVIJE

uopšte raspravlja, jeste pitanje da li su obaveštajci bili u pravu

kad su tvrdili da ta fabrika proizvodi hemijsko oružje. To je jedi-
no pitanje. Pomenite bilo šta drugo i smesta svi histerično zape-
nušaju. Zapadna intelektualna kultura je krajnje disciplinovana i
kruta. Ne smete prelaziti utvrđene granice. Nema tu nikakve cen-
zure, to je sve dobrovoljno. Zemlje Trećeg sveta su drugačije.
Uzmimo Tursku, koja je napola zemlja Trećeg sveta. U Tur-
skoj, njihovi vodeći intelektualci, sada najpoznatiji pisci, akade-
mici, novinari i umetnici ne samo da protestuju protiv zločina ve-
zanih za masakr nad Kurdima nego ne prestaju da protestuju pro-
tiv toga. Isto tako, konstantni su u sprovođenju građanske nepo-
slušnosti protiv vlasti. Povremeno učestvujem u tome. Objavljuju
zabranjena dela, a državno tužilaštvo traži da se podignu optu-
žnice protiv njih. To nije šala. Ponekad završe u zatvoru. Na Za-
padu nema ničega sličnog tome. Kad sam u Zapadnoj Evropi i kad
mi kažu kako Turska nije dovoljno civilizovana da uđe u Evropsku
uniju, nasmejem se na sav glas!

DM: Pomenuti ste demokratske pokrete u raznim zemljama. U Srbi-

j i j e i pre i posle bombardovanja postojao obećavajući demokratski
pokret. Ljudi poput Veslija Klarka tvrdili su da će bombardovanje
doneti korist antimiloševićevskim snagama. Dabome, ispostavilo se
kao katastrofa. Da lij e NATO bio iskren u toj svojoj proceni?
NČ: Pa, ne mogu im čitati misli. Kad počinite zločine, neve-
rovatno vam je lako da nađete opravdanje za to. To podjednako
važi u privatnom životu i u međunarodnim odnosima. Prema to-
me, da, može biti da su zaista verovali u to. Mislim da postoje
ubedljivi dokazi kako su japanski fašisti u Drugom svetskom ratu
verovali da čine dobro. Džon Stjuart Mil je svakako verovao da je
častan i ptemenit u svom pozivanju na osvajanje Indije odmah
posle nekih od najgorih zločina koje sam pominjao. Čovek lako
poveruje u sopstvenu plemenitost. Bilo je očigledno da će to na-
neti štetu demokratskom pokretu. Isto se upravo dešava u Iranu.
U toj zemlji postoji demokratski pokret, koji preklinje Sjedinjene
Države da ne insistiraju na surovom embargu, i svakako da ne na-
padnu. Jer njima to nanosi štetu i, razume se, samo jača najre-
akcionarnije elemente u društvu.
 Noam Čomski: JUGOSLAVDA - Mirf rat i raspad

DM: Dozvolite da vam postavim još samojedno pitanje, koje se ti-

če budućnosti. Pregovori o konačnom statusu Kosova su u toku.
Sjedinjene Države podržavaju Agima Čekua, nekoga ko je umešan u
etničko čišćenje, i to ne samo na Kosovu.
NČ: Ne „nekoga" - on je ratni zločinac.

DM: Šta vidite kao primereno, realistično rešenje konačnog statu-

sa Kosova i kako se to razlikuje od onoga što sada promovišu Sje-
dinjene Države?
NČ: Već odavno smatram da jedino realistično rešenje jeste
ono koje je predložio Dobrica Ćosić, negde 1993, odnosno neka vr-
sta podete, u kojoj bi područja nastanjena Srbima pripala Srbiji,
dok bi se ostatak, koji nazivaju „nezavisnim", pripojio Atbaniji.

* Zasnovano na: 0 NATO bombardovanju Jugoslavije: intervju Danila

Mandića s Noamom Čomskim, R T S O n lin e , 25. april 2006.

-2 2 0
Perspektive

Davor Džalto: Kako vidite budućnost regiona bivše Jugoslavije?

Kako vidite proces evropske integracije?
Noam Čomski: Uprkos svim izazovima s kojima se suočava
evropski kontinent, evropske integracije donele su mnogo do-
brog. Mislim da su koraci u pravcu EU veoma razumni. Evropa je,
prema komparativnim standardima, postala vrlo civilizovano me-
sto. Razume se, ima tu borbe za uticaj, vlast i politiku EU, i to-
me slično, što je svakako za očekivati. Nemačkoj ide veoma do-
bro, na više načina. Hoču reći, sad je otpriLike onakva kakva je
bila dvadesetih godina prošlog veka. U to vreme, Nemačka je
predstavljala vrhunac zapadne civilizacije - u nauci i umetnosti,
na primer. Takođe, smatrana je uzorom demokratije. Nemačka je
sada, na više načina, veoma civilizovano mesto. Njenoj privredi,
ponovo prema komparativnim standardima, veoma dobro ide. To
je jedino zapadno društvo koje je održalo stvarnu, funkcionalnu
proizvodnu bazu i izvoznu ekonomiju; prelazi, više od ostalih ze-
malja, na održive izvore energije, tako da o njima ima štošta po-
voljno da se kaže.
Međutim, Nemačka želi da u što je moguće većoj meri saču-
va dominaciju u finansijskom i industrijskom sektoru u Evropi, i
mislim da je to ono čime se upravlja u svojoj ekonomskoj politi-
ci. Ta politika će se po svoj pritici uskoro pogoršati, proizvodeći
krizu u Evropi. Ne možeš insistirati na strogosti usred recesije,
kad ti je potreban razvoj. To može samo dodatno otežati izlazak
iz recesije i otplatu duga. Već vidimo da se to dešava. Potreban
je podsticaj. Evropa ima obilje resursa da podstakne svoju eko-
nomiju, pa je nekako smešno da pozajmljuju od Kine ili Rusije.
Evropa ima daleko veće resurse, ali mora biti voljna da ih koristi,
i to mora biti odluka Evropske centralne banke i političkih lide-
ra. Oni, međutim, tapkaju u mestu, imaju nekakvu mantru da ,,in-
flacija se mora zadržati ispod dva odsto", jer „setimo se šta se
dogodilo 1923", kao da je to sad iz bilo kog razloga relevantno.
Tako održavanje inflacije (mislim na potencijalnu infLaciju) na ni-
skom nivou postaje prioritet, pošto infLacija nije dobra za banka-
re, za investicione kompanije, i tako dalje. Međutim, umerena in-
flacija pogoduje dužnicima i proizvođačima, samo što za njih ne

221
 Noam Čomski: 3UGOSLAVIJA - Mirf rat i raspad

marimo naročito. Stoga ćemo se držati te politike, nametnućemo

još strožu štednju, smanjićemo verovatnoću da siromašnije ze-
mlje izađu iz recesije, i to je upravo ono što se i dešava.
Dabome, ima razlike između siromašnih evropskih zemalja.
Grčka je težak problem, ali uzmimo, na primer, Španiju. Njena fi-
nansijska situacija bila je vrlo pristojna pre no što se mehur ras-
prsnuo, i imala je proizvodnu industriju; bila je, štaviše, napred-
na u više aspekata. Španija je jedan od lidera u oblasti tehnolo-
ških inovacija i razvoja. Međutim, te mere štednje će je verovat-
no upropastiti. Sve ovo je, čini mi se, u suštini deo nastojanja
nemačkog finansijskog sektora da proširi nemački uticaj, ali
ujedno, i verovatno još značajnije, da uspešno vodi klasni rat.
Bogatima se nikad nisu dopadale mere socijalne države. Ne vole
moć radne snage ovakvu kakva jeste. Konsekventno, mere koje se
primenjuju predstavljaju savršen način da se ta moć podrije.

DDž: Mislite li da ova ekonomska kriza, koja traje od 2008, može

dovesti, kako neki ukazuju, do stvaranja nekakvih Sjedinjenih
Evropskih Država u kojima će postojati snažnija centralna evropska
vlada, čime će suverenitet nacionalnih država biti umanjen?
NČ: Dakle, to se zapravo u izvesnoj meri čak i dogodilo. Šen-
genski sporazum je smanjio suverenitet pojedinačnih država i do-
veo do civilizovanijeg društva. Lepo je kad možete da odete iz Bel-
gije u Austriju a da pri tom ne morate prelaziti granice. Postoji
mnogo drugih vidova integracije, poput prosvetne, kulturne, ko-
mercijalne, i tako dalje, koji su svi veoma uspešni. Ako se bude
kretalo u tom pravcu, mislim da bi se moglo ispostaviti kao dobra
ideja. Međutim, moglo bi biti i suprotno. Štaviše, u Evropi se deša-
vaju neke veoma neprijatne stvari. Ne zaboravimo šta se početkom
dvadesetog veka dogodilo u Nemačkoj. Rekao sam da su dvadese-
te godine verovatno bile vrhunac zapadne civilizacije, ali zato je
tridesetih takoreći dosegnuto dno Ijudske istorije. Isti pojedinci.
Ista kultura. Evropa poseduje mnogo konfliktnih crta i sad se ispo-
Ijavaju neke od onih ružnijih: dramatično u Mađarskoj, prilično
ozbiljno u Austriji, a u izvesnoj meri i u ostalim zemljama, pa čak
i u Danskoj, gde to ne biste očekivali. Nimalo lepa perspektiva.

* Noam Čomski, razgovor s Davorom Džaltom, 6. januar 2012, Kembridž,

Masačusets.

222
0 autorima

Noam Čomski je profesor (emeritus) na Odseku za lingvistiku i

filozofiju na Masačusetskom tehnološkom institutu. Zaslužan je
za revoluciju u oblasti savremene Lingvistike i jedan je od naji-
staknutijih kritičara spoljne politike Sjedinjenih Država. Objavio
je veliki broj izuzetno značajnih knjiga, članaka i eseja na temu
globalne politike, istorije i lingvistike. Među njegovim najnovi-
jim delima su Who Rules the World? i Hopes and Prospects.

Davor Džalto je vanredni profesor i direktor programa na Ame-

ričkom univerzitetu u Rimu, i predsednik Instituta za proučava-
nje kulture i hrišćanstva. Oblasti interesovanja su mu istorija i
politika Balkana, politička teologija i fitozofija religije.

Andrej G rubačićje načelnik Odseka za antropologiju i društvene

promene na Kalifornijskom institutu za integralne studije. Izme-
đu ostalog, objavio je knjigu Don't Mourn, Balkanize: Essays after
Yugoslavia. Član je Međunarodnog saveta Svetskog socijalnog fo-
ruma, Industrijskih radnika sveta i Globalne balkanske mreže.

223
Endnote

PRVI DEO

„Jugoslovenski" kao politički koncept dotazi od nem. reči

„Siidslavisch", koja je, prema Žilu Trudu, prvi put zabeležena
1722. Reč „Jugoslavija" pojavljuje se 1835. u delu pesnika Matije
Bana. Vid. Žil Trud (Gilles Troude), E t n ič k i s u k o b i u T it o v o j J u g o -
(Sremski Kartovci: Izdavačka knjižarnica Zo-
s la v ij i ( 1 9 6 0 - 1 9 8 0 )

rana Stojanovića, 2010), 14.

Ideja o formiranju ujedinjene države Južnih Slovena pripada ro-
mantičarskim nacionalnim osećanjima tipičnim za Evropu 19. ve-
ka. Potekla je iz „ILirskog pokreta" Ljudevita Gaja. Datjem razvo-
ju jugostovenske ideje doprinele su i druge velike ličnosti devet-
naestog veka, poput Vuka Stefanovića Karadžića i Josipa Juraja
Štrosmajera. Pre i za vreme Prvog svetskog rata, Jugoslovenski
odbor, sastavljen od istaknutih pripadnika brojnih nacija u regi-
onu, lobirao je za formiranje i međunarodno priznanje nove Dr-
žave Južnih Stovena, koje je imato da usledi po završetku rata i
propasti Austrougarske monarhije.
Tokom Drugog svetskog rata, u pokušaju da stvore etnički čistu
hrvatsku državu, ustaški režim i njegove vojne formacije (predvo-
đene Antom Pavelićem) mučiće, ubiti i proterati stotine hiljada
Srba. Pored Srba, u NDH su pobijene i desetine hiljada Jevreja i
Roma. Većina izvora procenjuje da je samo u koncentracionom lo-
goru Jasenovac ubijeno između 100 i 700 hiljada tjudi (premda je
potonji broj najverovatnije ipak preteran). Vid. Jovan Mirković,
„Jasenovac: istorija i istoriografija", I s r a e li- S e r b ia n A c a d e m ic

Exchange in H o to ca u st re s e a r c h , C o lle c t io n o f P apers fr o m th e

A c a d e m i c C o n fe r e n c e , J e r u s a le m - Y a d V a s h e m , June 2006, 15-20

(Beograd: Muzej žrtava genocida, 2008), 317-323. Svirepost s
kojom su spro.vođene egzekucije šokirala je čak i neke Hitlerove
generale. Nemački generat stacioniran u Zagrebu Edmund Glez
fon Horstenau još je 1941. izvestio da su ustaše „pomahnitale".
Taj izveštaj naveo je Hitlera da interveniše i iskritikuje Pavelića
zbog razmera i karaktera torture i pokolja. Vid. Jonathan Ste-
inberg, A ll o r N o t h in g : T h e A x is and th e H o lo c a u s t , 1 9 4 1 -4 3

(London: Routledge, 1990), 28; Trud, E t n ič k i s u k o b i, 26-35. Vid.

takođe Vladimir Dedijer, V a t ik a n i J a s e n o v a c (Beograd: Rad,
1987), i V a t ik a n i J a s e n o v a c - D o k u m e n t i (Beograd: Rad, 1987);

225
 Noam Čomski: 3UG0SLAVI3A - Mirr rat i raspad

engleska verzija ovih knjiga (premda nešto kraća) objavljena je

kao Th e Y u g o s la v A u s c h w it z a n d t h e V a t ic a n : T h e C r o a t ia n M a s s a c r e

o f t h e S e rb s d u r in g W o rld W a r I I (Buffalo, NY: Prometheus Books,

1992).
Ovo zasedanje održano je u Jajcu, u BiH, 29-30. novembra 1943,
a u teoriji to veće sačinjavali su „delegati" svih jugoslovenskih
naroda i narodnosti, premda u stvarnosti nije bilo nikakvih izbo-
ra, a ti delegati su, mada su pripadali različitim etničkim i ver-
skim grupacijama, zapravo bili pod kontrotom KPJ i njenog
vođstva.
Većina tih granica (mada ne sve) zasnivala se na granicama au-
strougarskih pokrajina ili ranijim međunarodnim granicama
(poput granice između BiH i Hrvatske, koja je najvećim detom
pratila granicu izmečtu Turskog i Austrougarskog carstva). Vid.
Ateksandar Pavković, The F r a g m e n t a t io n of Y u g o s la v ia :

N a t io n a t is m a n d W a r in t h e B a lk a n s (London: Macmillan, 2000),

48-52; Trud, E t n ič k i s u k o b i, 64-66.
Potpredsednik AVNOJ-a Moša Pijade objasnio je 1944. da Hrvat-
ska ne može obuhvatiti sve Hrvate, kao što ni Srbija ne može
obuhvatiti sve Srbe; samo Jugoslavija, kao celina, obuhvata ,,ce-
tokupan srpski kao i hrvatski narod". Vid. Mitivoj Bešlin, „Josip
Broz Tito i jugostovenski federatizam (1963-1974)", T it o - v iđ e n j a

i tu m a č e n ja , 60.
SRJ prestala je da postoji 2003, kad je država preimenovana u Dr-
žavnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Poslednji korak u dezintegra-
ciji onoga što je ostalo od Jugostavije odigrao se 2006, kad je
Crna Gora proglasita nezavisnost, čime su na mapu regiona ucr-
tane još dve nezavisne države - Crna Gora i Srbija (s Auto-
nomnom pokrajinom Kosovom i Metohijom, prema Rezoluciji Sa-
veta bezbednosti 1244).
Vid. Pavkovič, F r a g m e n t a t io n , 47.
Vid. Član 1 Ustava iz 1946. godine.
Vid. Pavkovič, F r a g m e n t a t io n , 47.
Koncept „naroda/nacije" ovde postaje naročito važan, budući da
se odnosi pre svega na „narod" (npr. Srbe, Hrvate), a ne na insti-
tucionatizovane političke strukture (državu ili, recimo, republi-
ku). To je razlog što je Jugoslavija, kao i njene republike, bila d e
f a đ o je d n a d rža va a da je nikad nije sačinjavala je d n a n a c ij a

(uprkos pokušajima jugoslovenskog rukovodstva da promoviše

226
ENDNOTE

„jugoslovensku naciju" pored već priznate srpske, hrvatske i osta-

lih nacija). Isto je važilo za većinu republika (s izuzetkom Sto-
venije i Makedonije, koje su u nacionalnom pogtedu bile mnogo
homogenije) - one su bile potitički entiteti koji nisu korespon-
dirali jedinstvenom nacionalnom identitetu, budući da ih je sači-
njavalo više od jednog (konstitutivnog) naroda. Različita tuma-
čenja nacionalnog suvereniteta i prava na samoopredeljenje do-
biće središnje mesto u sukobima 90-ih godina 20. veka.
xli Ovde je važno imati na umu da je Komunistička partija pre Dru-
gog svetskog rata optuživala Ougoslaviju u njenom obliku monar-
hije da je „tamnica naroda", u kojoj su jugoslovenski narodi bili
podređeni „srpskoj buržoaziji" i kraljevskoj dinastiji. Vid. Trud,
E t n ič k i s u k o b i, 59.
X111 Kao što smo već rekli, koncepti „naroda" i „narodnosti" još se ni-
su dosledno upotrebljavali (upor, na primer, to kako su „narod" i
„narodnost" upotrebljeni u članovima 1, 6, 10 i 21). Distinkcija
će postati jasnija s ustavnim amandmanima iz 1971. i Ustavom iz
1974, koji daje prednost konceptu „narodnosti" u odnosu na onaj
„nacionalnih manjina". Vid. „Narodnost" u P r a v n a E n c ik lo p e d ij a ,

vol. 1, ed. Borislav T. Blagojević (Beograd:

Savremena administracija, 1985), 873. Ovde je veoma važno
napomenuti kako razlog za uvođenje koncepta „narodnosti" nije
bilo diskriminisanje između prava „naroda" i prava etničkih ma-
njina već upravo naglašavanje njihove ravnopravnosti - ravno-
pravnosti svih građana bez obzira na nacionalni/etnički identi-
tet. Namera je bila da se napravi jasna distinkcija između nove
komunističke ideje ravnopravnosti naspram starog „buržoaskog"
poimanja nacionalnih/etničkih kategorija.
xiv Član 13.
xv Vid. E n c ik lo p e d ij a , 837.
XVI Vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 74.
XVII Bile su tu i druge religijske grupacije, kao što su 3evreji i protes-
tanti (pogotovo u Vojvodini), ali njihov broj je bio dovoljno mali
da nije imao presudnu ulogu u određivanju nađonalnih iden-
titeta.
XVIII Na primer, prilikom popisa stanovništva 1948. u Bosni, musli-
mansko stanovništvo moglo je da bira među odrednicama „Srbin-
musliman", „Hrvat-musliman" ili „nacionalno neopredeljeni mu-
sliman". Vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 147.
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat i raspad

Bosanski musLimanski intelektualac i političar Muhamed Filipović

(kome se u zasluge pripisuje i stvaranje koncepta „Bošnjaka" u
njegovom savremenom značenju) predložio je u izvesnom tre-
nutku da se „musliman" (s malim početnim slovom) upotrebljava
kao odrednica verskog identiteta, dok bi se „MusLiman" (s veLikim
M) upotrebLjavaLo kao odrednica nacionalnog identiteta bosan-
skog muslimanskog stanovništva. Vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 147.
Baš kao i ostaLi termini koji opisuju nacionalni/etnički identitet
jugoslovenskih naroda, termin „Bošnjak/Bošnjaci" postojao je i
ranije, samo što je imao drugačiju upotrebu. Čini se da je imao
primarno geografsko značenje, opisujući regionaLnu pripadnost i
čak regionaLni identitet onih koji žive u Bosni, te da se u izves-
nom smislu mogao shvatati kao ekvivaLent izrazu „Bosanci" (Bo-
sanci kao stanovnici Bosne, bez ikakvih dodatnih, specifičnijih
konotacija u pogledu nacionaLnog ili verskog identiteta).
S vremenom su se iznosili najrazLičitiji predLozi za organizaciju te
jugoslovenske unije. Ljudevit Gaj govorio je o čitavom Balkanu
kao ujedinjenom regionu zvanom „Ilirija", a čak je i Tito u izves-
nom trenutku razmišljao o uključivanju Bugarske i Albanije u je-
dinstvenu državu Južnih Slovena (vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 51).
Ovo će biti iskorišćeno kao opravdanje za NDH i hrvatsko sa-
vezništvo sa HitLerom, ne samo na početku nego i pred kraj rata.
Kako je to 1944. objasnio uvodnik proustaškog glasila N aša n a d a

(štampanog u Ohaju): „Četiri miliona Hrvata... koji su ranije ži-

veli pod mađarskom vlašću, siLom su naterani u Jugoslaviju da im
tamo gospodare Srbi, za koje nimaLo ne mare. To objašnjava zašto
Hrvatska nije sledila ostatak JugosLavije u partnerstvu s Uje-
dinjenim nacijama [antifašističku alijansu]. Ne zato što njen
narod voli Hitlera ili nacizam nego zato što se, poput Mađara i
Austrijanaca, i predobro sećaju Versaja." N aša n ada, 3. oktobar
1944. Citirano u „Nevvs Notes", [U.S.] Office of Strategic Services,
Foreign National Branch, N-59, October 9, 1944.
Upor. „Jedan od razloga što su Hrvati i SLovenci biLi voljni da uđu
u Kvaljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca bila je, pre svega, spoznaja
da će, ako to ne učine, značajni delovi njihovih teritorija biti dati
Italiji, kojoj su savezničke snage, zbog njene pomoći u Velikom
ratu, bile obećale veći deo DaLmacije i Istre. Spremnost s kojom
su Mađarska, Italija i Bugarska anektirale deLove zemlje za vreme
Drugog svetskog rata, dodatno je osnažila ideju da je jedinstvo
Jugoslavije neophodno da bi se odbraniLa od Lakomih komšija."
ENDNOTE

Endru Vahtel i Kristofer Benet, „Raspad Jugoslavije", u Suočava-

nje s jugoslovenskim kontroverzama, prir. Čarls Ingrau i Tomas A.
Emert (Sarajevo: Buybook, 2010.).
xxiv Ta ideja ne podrazumeva nužno (etnički čistu) „Veliku Srbiju",
kako će se mahom tumačiti za vreme ratova devedesetih godina
i posle njih - može se shvatiti (kao u slučaju Moše Pijade) i u
smislu života u multikutturalnoj Jugoslaviji, u kojoj su ,,svi" Srbi
živeli u jednoj zemtji (zajedno s ostalim narodima).
XXV
Što, međutim, ne znači da među četnicima nije bilo muslimana -
prema nekim procenama, muslimani su 1943. godine sačinjavali
oko osam procenata četničkih snaga. Vid. Trud, Etnički sukobi,
124.
xxvi Prema toj ideotogiji, bosanski Muslimani nisu biti slovenskog po-
rekta već su pripadati rasi Arijaca s Istoka. Vid. Trud, Etnički suko-
bi, 36-37.
xxvii U ustaškim snagama takođe je bilo muslimana.
xxviii 13. Waffen-Gebirgs-Division der SS Handschar (13. oružana brdska
divizija SS-a Handžar) formirana je 1943, i počinila je brojna
zlodeta - silovanja, mučenja i ubistva - uglavnom u istočnim i
severoistočnim delovima Bosne.
xxix S druge strane, jugostovenski komunisti bili su bliski s albanskim
komunistima i ostaće u prijatetjskim odnosima s Albanijom sve do
raztaza između Staljina i Tita 1948, u kom je Albanija stala na
sovjetsku stranu.
XXX
Od 1948, atbanski režim Envera Hodže tajno je slao oružje i mili-
tantne grupe u Jugostaviju, u pokušaju da je destabilizuje. Upr-
kos brojnim pokušajima jugostovenske vtade da pobotjša ekonom-
sku situaciju na Kosovu i Metohiji (nastanjenom većinskim alban-
skim stanovništvom), sukobi su se nastavljali. Na masovnim, na-
sitnim protestima kosovskih Albanaca 1968. čuli su se čak i za-
htevi za nezavisnošću Kosova. Protesti i povremeno izbijanje na-
silja nastaviti su se i sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog
veka.
xxxi Ova namera je i dalje retevantna. Prema ovoj ideji, sve teritorije
na kojima Albanci čine većinu (Kosovo i Metohija, kao i delovi
Makedonije i Crne Gore) trebaLo bi da se na kraju pripoje Albaniji.
xxxii Vid. Pavković, The Fragmentation, 43.
xxxiii Mnogi pripadnici fašističkih vojnih formacija, kao i civiti, ubijeni
su u pokušaju bekstva (na primer, slučaj Blajburga i Kočevskog

229
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA - Mirf rat i raspad

Roga). Mnogi su ubijeni kasnije, kad se novi režim konsolidovao

na vlasti, često na osnovu klimavih optužbi za saradnju s neprija-
teljem ili (u slučaju srpskih nacionalista) podršku starom režimu.
xxxiv Među najpoznatijim slučajevima su teroristički napad u bioskopu
„20. oktobar" u Beogradu, 13. jula 1968, koji je izvršio „Hrvatski
oslobodilački pokret"; ubistvo jugoslovenskog ambasadora u
Švedskoj 7. aprila 1971, delo „Hrvatskog narodnog otpora"; i po-
kušaj devetnaest pripadnika „Hrvatskog revotucionarnog bratst-
va" da 1972. organizuju oružani sukob u BiH. Opširnije o terori-
stičkim aktivnostima hrvatske emigracije povezane s ustaškom
ideologijom, vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 245-258. Uporedo s tim,
srpski imigranti u SAD planirati su atentat na Tita za vreme nje-
govih zvaničnih poseta Meksiku (1965) i SAD (1963. i 1971).
XXXV
Takođe i kao Maspok (od „masovni pokret") iti „Zagrebačko pro-
tjeće" (prema „Praškom proleću" 1968).
xxxvi Tito je upozorio i da bi, zbog hrvatskog i srpskog nacionalizma, i
sam opstanak Jugostavije mogao doći u pitanje - godine 1971.
postavio je retoričko pitanje: „Žeiite li novu 1941? To bi bilo ka-
tastrofatno!" Trud, E t n ič k i s u k o b i, 299.
xxxvii U Tvrtko Jakovina, „Tito's Yugoslavia as the Pivotat State of the
Non-atigned", T i t o - v iđ e n j a i t u m a č e n j a (Beograd: Institut za no-
viju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije, 2011), 398.
xxxviii Vid. Karterov pozdravni govor prilikom Titove zvanične posete
SAD 1978. godine: „Danas je narod Sjedinjenih Država počastvo-
van prisustvom velikog svetskog tidera, jugostovenskog predsed-
nika Tita... Jedan od prvih poteza koje sam napravio kao predsed-
nik bio je da zamolim potpredsednika Mondejla da ode u Ju-
goslaviju i prenese predsedniku Titu izraze mog poštovanja i div-
tjenja. Predsednik Tito je zaista izuzetan čovek, koji je u životu
pokazao ogromnu ličnu hrabrost u borbi, u vremenima kad su se
njegova unutrašnja snaga i patriotizam nalaziii na najvećim isku-
šenjima. On je savremenik velikih svetskih lidera koji su preživeli
krize svetskog rata, prijatelj i saradnik premijera Čerčila, predsed-
nika Ruzvelta, generala De Gola... Predsednik Tito je lider koji
uživa tako ogromno poštovanje da je kadar da premosti jaz u ko-
munikaciji i razumevanju među narodima i Liderima koji često
imaju teškoća u međusobnim odnosima... Možda poput svih osta-
lih u Jugoslaviji, primer je želje za slobodom i nezavisnošću koja
postoji u Istočnoj Evropi i, štaviše, u celom svetu. Naša zemtja
smatra njega i jugoslovenski narod dostojnim poštovanja. Jasno

230
ENDNOTE

nam je da su nezavisnost i teritorijalni integritet Jugoslavije je-

dan od kamena temeljaca svetskog mira, kako sada tako i u bu-
dućnosti. Svojim neumoljivim insistiranjem na toj slobodi i neza-
visnosti, Tito je inspiracija narodu svoje zemlje, ali i svim osta-
lim narodima. Jugoslovenski narod je na jedinstven način prepo-
znao svoju spremnost da podnese najveće moguće žrtve za slobo-
du svoje zemlje... I zato vas, predsedniče Tito, u našoj zemlji do-
čekujemo s dobrodošlicom, kao istinskog prijatelja." Predsednik
Džimi Karter (povodom Titove poslednje posete SAD), „Visit of
President Josip Broz Tito of Yugoslavia, Remarks at the
VVelcoming Ceremony, March 7, 1978", P u b lic P a p ers of th e

P r e s id e n t s o f t h e U n i t e d S t a t e s : J im m y C a r t e r (January 1-June 30,

1978), 473-474.
xxxix j ecjan pokazatelj tog ugleda bila je Titova sahrana. Kad je 1980.
umro, u svojoj osamdeset osmoj godini, delegacije iz takoreći
svih svetskih zemalja došle su u Beograd na, kako se ispostavilo,
najveličanstveniju državnu sahranu u zabeleženoj istoriji. Među
prisutnima, koji su obuhvatali preko 200 delegacija iz više od 120
zemalja, bili su Margaret Tačer, Helmut Šmit, Sandro Pertini,
Leonid Brežnjev, Jaser Arafat, Muamer Gadafi, Sadam Husein,
Indira Gandi, Kim II Sung i drugi. Američku delegaciju predvodili
su potpredsednik Volter Mondejl i majka predsednika Kartera, Li-
Lijan Gordi Karter, u svojstvu njegovog ličnog izaslanika.
xl To je, kako izgLeda, bio sLučaj u ekonomskoj sferi, ali i u krajnje
osetljivim poLitičkim pitanjima, kao što su promena ustava ili po-
drška raznim frakcijama unutar Partije. Opširnije o proceni Titove
poLitičke uloge, vid. Tvrtko Jakovina, T ito ~ v iđ e n ja i t u m a č e n ja .

Još 1961, dokument iz arhiva američkog Nacionalnog saveta za

bezbednost (National Security Council, NSC) s kog je u međuvre-
menu skinuta oznaka poverljivosti, predviđao je: „Kad Tito umre,
stabilnost režima biće ugrožena zato što 1) nijedan potencijaLni
naslednik ne smatra se sposobnim da zauzme njegovo mesto i 2)
u interregnumu bi se mogLi ispoljiti latentni mećtunacionalni pro-
blemi." NSC Background Paper, October 12, 1961, 2, dostupno na
h ttp s://w w w .cia .g o v /Lib ra ry/re a d in g ro o m /d o cs/C IA -R D P -
80S00003A000100100004-5.pdf.
xtl1 To je, na primer, (prema navodima A. Pejerfita) glasiLo mišLjenje
generaLa ŠarLa de GoLa, koji je rekao da umesto jedne ju-
gosLovenske nacije postoje zapravo samo „cepanice" povezane
„komadom užeta", te da je to uže Tito; kad Tita više ne bude bilo,

231
 Noam Čnmski: JUGOSLAVUA - Mir, rat i raspad

verovao je De Gol, te cepanice će se, nevezane, rasturiti na sve

strane (vid. Trud, E t n ič k i k o n f lik t i, 142).
xl"' U njoj se eksplicitno navode Tito, (Edvard) Kardelj, (Milovan) Đi-
Las i (Aleksandar) Ranković.
xl,v Posle raskida sa Staljinom, ideološki sistem u Jugoslaviji postaće
poznatiji kao „(jugoslovenski) samoupravni socijalizam".
xlv Ostrvo u severnom Jadranu. Usled ledene, nemilosrdne bure koja
dobrim delom godine duva na tom delu jadranske obale, severna
strana ostrva je potpuno gola i krajnje nepristupačna, dok je juž-
na obrasla retkom vegetacijom i ima nekoliko uvalica koje omo-
gućuju pristanak manjih plovila.
xlvi Zatvorenici su na Goli otok slati bez ikakvog pravnog procesa,
prilike da se brane ili izrečene presude. Trajanje zatočeništva ta-
kođe je biLo proizvoLjno - od nekoliko meseci do višegodišnje ro-
bije. Mnogi zatvorenici su tamo i skončaLi - mučeni do smrti, od
ruke drugih zatvorenika (često saradnika tajne poLicije) ili po-
činivši samoubistvo. Zatvor je zvanično zatvoren tek 1988, mada
su posle 50-ih godina 20. veka razmere torture počele da se sma-
njuju. Procenjuje se da su kroz zatvor prošle desetine hiljada
Ljudi, od kojih je više stotina ostavilo kosti na ostrvu.
xlv" Vid. Goran MiLoradović, „Ljudi na strateškim mestima. Uzroci, po-
sledice i smisao sukoba Josipa Broza Tita i Milovana Đilasa na
Trećem (vanrednom) plenumu CK SKJ 1954. godine", T it o - v iđ e n j a

i tu m a č e n ja , 211-28.
xlv,n Miloradović, „Ljudi na strateškim mestima", 216.
xl,x Noam Čomski, razgovor s Davorom Džaltom, 6. januar 2012, Kem-
bridž, Masačusets.
1 Dapčević je 1958. pobegao iz Jugoslavije. Godine 1975. uhapšen
je u Bukureštu i izručen jugoslovenskim vlastima. Osuđen je na
smrt, ali je presuda preinačena na dvadeset godina robije. Iz za-
tvora je pušten 1988.
Opširnije o protestima 60-ih i Mijanovićevoj ulozi, vid. Ralph
Pervan, T ito a n d t h e S t u d e n t s : T h e U n iv e r s it y a n d t h e U n iv e r s it y

S tu d e n ts in S e lf - M a n a g in g Y u g o s la v ia (Nedlands: University of
Western Australia Press, 1978); Nebojša Popov, „Belgrade, June
1968", u 1 9 6 8 R e v is it e d : 4 0 Y e a rs o f P r o t e s t M o v e m e n t s , ed. Nora
Farik (Brussels: Heinrich Boll Foundation, 2008), 49-55; Nebojša
Popov, D ru štv e n i s u k o b i- iz a z o v s o d o lo g iji. B e o g ra d s k i j u n 1968"

(Beograd: Službeni gLasnik, 2008); Boris Kanzleiter, „1968 in

232
Yugoslavia: Student Revolt between East and West", u B e tw e e n

P r a g u e S p r in g a n d F re n c h M a y : O p p o s it io n a n d R e v o lt in E u r o p e ,

1 9 6 0 -1 9 8 0 , eds. Martin Klimke, Jacco Pekelder, and Joachim

Scharloth (New York: Berghahn, 2013), 84-100.
Iz raspoloživih predsednikovih dnevnih izveštaja (President's
Daity Briefs) doznajemo da su se Tito i Jugostavija nalaziti među
najvažnijim temama iz domena svetskih dešavanja, te da su se re-
dovno pratili i analizirali.
Vojna saradnja započeta krizom Tito-Staljin nastavila se i u na-
rednim decenijama. Vid. National Security Action Memorandum,
no. 212, December 14, 1962 (,,U.S. Policy toward Yugoslavia").
„Kenan kaže da politika SAD prema Jugoslaviji nikad nije nailazi-
la na šire razumevanje ili podršku izvan krugova Stejt dipartmen-
ta. Štaviše, imala je moćne neprijatetje u američkim desničarskim
grupama i među emigracijom, s njihovim verskim i kongresnim
pristalicama i zagovornicima. Pored toga, ni štampa se ne bavi
Jugoslavijom na odgovarajući način... Bez toga, smatra Kenan,
biće nam botje da se 'pakujemo i bežimo' pre no što nas 'Ju-
gosloveni oteraju'," Rezime mištjenja ambasadora Kenana o poti-
tici SAD prema Jugoslaviji, 19. decembar 1962. (na osnovu pisma
s oznakom A-543, upućenog diplomatskom poštom iz Ambasade
SAD u Beogradu 28. novembra 1962).
Od samog početka, bito je mnogo sumnje u vezi s Pokretom ne-
svrstanih i mnogo kritika upućenih utozi Tita i Jugostavije u nje-
mu. „Vrlo često se smatrato kako Jugoslavija, kao 'socijalistička'
zemlja, ne može da razume neposredne potrebe Trećeg sveta, te
da poput 'svih vas ostalih tamo u Evropi', kako ju je 1964. kriti-
kovata štampa u Indoneziji, nema stuha za goruće probleme Tre-
ćeg sveta." Jakovina, „Tito's Yugostavia", 390. Pored toga, ta
ideja se uopšte nije dopala mnogim zapadnim diplomatama i po-
litičarima. Opširnije o tome kako je Pokret nesvrstanih bio pri-
hvaćen na Zapadu, vid. Jakovina, „Tito's Yugoslavia", 392-401.
„Kako je Budimir Lončar, jugostovenski ambasador u UN 1983.
godine rekao čtanovima Čikaškog saveta za spotjne odnose
(Chicago Council on Foreign Relations; od 2006. Chicago Council
on Global Affairs, Čikaški savet za globalna pitanja), jugosloven-
ska spoljna potitika posvećena je miroljubivoj koegzistenciji, rav-
nopravnosti svih naroda i država, nemešanju u unutrašnje po-
stove drugih. Politička doktrina Pokreta nesvrstanih sastojala se
u priznavanju slobode i samoodređenja za sve, on je težio da
 Noam Čomski: 3U60SLAVI3A - Mir, rat i raspad

okonča sve oblike ekonomske i kulturne dominacije." Jakovina,

„Tito's Yugoslavia", 389.
Ivii Vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i, 134. Čak i pre osnivanja Pokreta nesvr-
stanih, činilo se da Tito priprema teren za specijalne odnose iz-
među Jugoslavije i islamskog sveta. Na primer, za vreme poseta
Nasera i Sukarna Jugoslaviji 1956, obojica su se susrela s velikim
muftijom (reis-ul-ulemom) muslimanske zajednice u Sarajevu.
Iviii Po rečima Ljube Sirca: „Državno vlasništvo nad kapitalom i cen-
tralističko planiranje imali su da budu dva glavna oslonca novog
poretka, kako je istakao maršal Tito predstavljajući Prvi petogodi-
šnji plan pred Saveznom skupštinom 26. aprila 1947." Ljubo Sirc,
The Y u g o s la v Econom y under S e lf - M a n a g e m e n t (London:
Macmillan, 1979), 1.
lix Sa 6,4 odsto nacionalnog prihoda, koliko su iznosili 1948 godine,
troškovi odbrane su 1952. skočili na 21,4 odsto. Vid. Sirc, The

V u g o s la v E c o n o m y , 3.

lx Milovan Đitas, N e s a v r š e n o d r u š t v o : i d a t je o d n o v e k la s e , London:

Naša reč, 1970, 112-113.
lxi U stvarnosti, radničko samoupravljanje starije je od tih zakona -
još 1949. napravljen je eksperiment u kom su u više velikih pre-
duzeća uvedeni radnički saveti, verovatno zato da bi se isprobala
njihova efikasnost. U suštini tog eksperimenta ležao je pokušaj
(koji su koordinirati Boris Kidrič i Đuro Salaj) da se „prava radni-
ka na konsuttaciju transformišu u pravo na odtučivanje". Hans
Dieter Seibet and Ukandi G. Damachi, S e t f - m a n a g e m e n t in
Y u g o s la v ia a n d t h e D e v e t o p in g W o rld (London: Macmiltan, 1982),
28. JugosLovensko samoupravljanje poste Drugog svetskog rata
temetji se na dugim tradicijama socijalističkih ideja na Balkanu,
poput onih koje je iznosio Svetozar Marković (1846-75).
Uii Siebel i Damachi, S e lf - M a n a g e m e n t , 1.
Uiii Siebet i Damachi, 2.
Uiv Vid. Miroljub Labus, „Uloga ekonomije u raspadu Jugoslavije",
S o c io lo š k i p r e g t e d 28 (1994): 225-36; Miodrag Zec, Ognjen Ra-
donjić, „Ekonomski model socijalističke Jugoslavije: saga o
autodestrukciji", S o c io lo g ij a 54 (2012): 702.
Uv Među ostalim faktorima koji su od pedesetih nadatje im ali važnog
uticaja na jugoslovensku ekonomiju bita je pomoć SAD, finansij-
ska i robna, kao i smanjenje stope nezapostenosti usled emigra-
cije radne snage u zapadnoevropske zemlje, pre svega Nemačku,

234-
EN D N O TE

do koje je došlo početkom šezdesetih. Vid. Susan L. Woodward,

S o o a lis t U n e m p to y m e n t: Th e P o lit ic a l Econom y of Y u g o s la v ia ,

1 9 4 5 -1 9 9 0 (Princeton, Nj: Princeton University Press, 1995).

lxvi Noam Čomski, razgovor s Davorom Đžaltom, 6. januar 2012,
Kembridž, Masačusets.
lxv’’ Zajbel i Damači prepoznaju tri faze u razvoju jugoslovenskog sa-
moupravljanja: 1) pokroviteljsko samoupravljanje (cca
1949-1953), koje se pojavilo unutar sistema državnog socijaliz-
ma i u kom osnovani radnički saveti nisu posedovali moć da do-
nose odluke; 2) predstavničko samoupravljanje (cca 1953-63),
započeto ustavnim amandmanima iz 1953, kojima je samouprav-
Ijanje postalo „neotuđivo pravo" radnih Ijudi, okarakterisano iza-
branim radničkim savetima; 3) direktno samoupravljanje, uteme-
Ijeno u novom Ustavu iz 1963, gde samoupravljanje postaje
„direktno demokratsko pravo na upravljanje proizvodnjom i svim
javnim poslovima", za šta autori smatraju da je „novi dodatak
tradicionalnim građanskim pravima proklamovanim za vreme
Francuske revolucije". Seibeli Damachi, S e lf - M a n a g e m e n t , 43-59.
Ucvm j 0 je pn/enstveni razlog često napetih odnosa između
Francuske i Jugoslavije u to vreme.
tax Premda Zajbel i Damači smatraju razvoj alžirskog samoupravljanja
spontanim i samo „metodom očuvanja funkcionisanja privrede" u
situacijama „potpunog ili gotovo potpunog raspada sistema"
(SiebeL i Damachi, S e lf - M a n a g e m e n t , 7), neke druge analize uka-
zuju na značajan doprinos Jugoslavije i jugoslovenskih stručnjaka
u uvođenju samoupravljanja kao ustavne kategorije u nezavisnom
Alžiru i u temelj alžirske privrede. Vid. Trud, E t n ič k i s u k o b i,

136-139.
Ux Neki od ovih protesta u Srbiji privukli su veliku pažnju medija,
poput onoga u zrenjaninskim kompanijama Jugoremedija i Šin-
voz. Pokret za slobodu odigrao je važnu ulogu u dokumentovanju
slučajeva deindustrijalizacije i ugnjetavanja radnika. Vid. D e in d u -
s t r ij a li z a c ij a i r a d n ic ? k i o t p o r : b o r b e i in ic ij a t iv e z a o c ? u v a n j e ra d -

n ih m e sta u p e r io d u t r a n z ic ij e , Vladislav Bailoviđ et al., eds.

(Belgrade: Pokret za slobodu, 2011).

DRUGI DEO

*xx’ Ovaj višeslojni proces može se ilustrovati primerom uspona na

vlast Slobodana Miloševiča (1941-2006), Franje Tuđmana

235
 Noam Č o m sk ii-JU G O S L A V I J A - Mirr rat i raspad

(1922-99) i Alije Izetbegovića (1925-2003), tri ključne ličnosti

na Balkanu 90-ih godina 20. veka. Kao četnik Saveza komunista
Srbije (1986-90) i potom predsednik Srbije (1989-91 i 1991-97),
Milošević je do 1989. već postao neprikosnoveni srpski politički ti-
der. Faktički ukinuvši autonomni status pokrajina Vojvodine i Ko-
sova i Metohije u jugoslovenskoj federaciji (putem ustavnih aman-
dmana iz 1989. i novog Ustava Republike Srbije iz 1990), i dobivši
podršku crnogorskog rukovodstva, Milošević će učvrstiti i proširiti
svoju vlast. Njegov uspon je u drugim jugoslovenskim republika-
ma doživljen kao pokušaj kontrotisanja većine glasova u predsed-
ništvu države s namerom da preuzme kontrolu nad federacijom. S
druge strane, za razliku od Mitoševića, koji je održavao privid
odbrane socijalizma i Jugoslavije, Franjo Tuđman (predsednik
Hrvatske 1990-99) otvoreno je zagovarao nacionalistički program.
Tuđman je u posleratnoj Jugoslaviji bio general JNA; tranzicija s
komunističke ideologije na nacionalizam bila je u njegovom stučaju
postepeni proces. U vreme kad je počeo raspad Jugoslavije, govo-
rio je o NDH kao o „povijesnim težnjama hrvatskog naroda", mi-
nimizirajući u isto vreme broj žrtava ustaškog režima. Za razliku od
Tuđmana, koji je pre no što se okrenuo nađonalizmu bio odan ju-
goslovensko-komunističkim idejama, Alija Izetbegović (lider
bosanskih Mustimana 1990-2000) pojavio se na jugostovenskoj
političkoj sceni kao oponent zvanične ideologije, u ime svoje viz-
ije islamskog društva. Godine 1946. uhapšen je zbog protivljenja
novom režimu i aktivnost za vreme Drugog svetskog rata. Mnogi su
u njegovoj knjizi iz 1970, I s la m s k a d e k t a r a d j a prepoznati elemente
islamskog fundamentalizma. Godine 1983. ponovo je uhapšen i
osuđen na četrnaest godina robije zbog onoga što se smatralo
„muslimanskim nacionalizmom" i antidržavnim aktivnostima. To će
postati ptatforma s koje je Izetbegović devedesetih godina ušao u
politički život Jugoslavije i BiH.
lxxii Endru Vahtel i Kristofer Benet, „Raspad Jugoslavije", u S u o č a v a -
prir. Čarls Ingrau i Tomas A.
n je s j u g o s lo v e n s k im k o n t r o v e r z a m a ,

Emert (Sarajevo; Buybook, 2010.).

lxxiii Ovo će, kao što je istakao Ksavije Bugarel, rezultovati osnivanjem
pretežno nacionalno orijentisanih partija u svim jugoslovenskim
republikama, koje su bile „neokomunističke" (što znači da su ih
sačinjavali reformisani [bivši] komunisti, kao u Sloveniji, Srbiji,
Crnoj Gori i Makedoniji) ili „antikomunističke" (u Hrvatskoj i
BiH). Manje partije i politički pokreti kretali su se od još više

-236
nađonalističkih do projugoslovenski orijentisanih i onih koje su
se zalagale za građansko društvo. Vid. Ksavije Bugarel, B osna:

a n a t o m ij a r a t a (Beograd: Fabrika knjiga, 2004), 80.

Muhamed Filipović, istaknuti intelektualac i političar iz redova
bosanskih Muslimana, u početku se protivio otcepljenju Bosne. Bio
je u delegaciji bosanskih Muslimana (zajedno s Adilom Zulfi-
karpašićem) koja je 1991. pregovarala s liderima bosanskih Srba i
potom s Miloševićem, i postigla početni sporazum. Kao znak dobre
volje, Milošević je čak predložio da Alija Izetbegović bude prvi
predsednik buduće države. Vid. Muhamed Filipović, „Historijski
sporazum?", N e z a v is n e n o v in e , 15. oktobar 2008, dostupno na
http ://w w w .n ezavisn e.co m /in d ex/ko lu m n e /H isto rijski-spo -
razum/30644; vid. takođe Noel Malcolm, B o s n ia : A S h o r t H is to ry

(London: Macmillan, 1996), 227. Međutim, Alija Izetbegović se

povukao iz daljih pregovora i sporazum je propao. Prema Fili-
poviću, rukovodstvo bosanskih Muslimana odbacilo je sporazum
pod pritiskom radikatnih elemenata u muslimanskoj SDA. Po njego-
vom mišljenju, hrvatski predsednik Franjo Tuđman takođe je bio
protiv ovog sporazuma, budući da bi on oslabio njegov vlastiti
položaj. I) nekim intervjuima koje je dao medijima, Filipović
nagoveštava da su strani elementi (pre svega SAD) možda bili
umešani u vršenje pritiska na Izetbegovića da odbaci sporazum.
Ovo korespondira s tvrdnjama Izetbegovića 1991. da bi „žrtvovao
mir zarad suverene [tj. nezavisne] Bosne", ali da „nikad ne bi žrtvo-
vao suverenu Bosnu zarad mira". Vid. Bugarel, Bosna, 85.
Y u g o s la v ia T r a n s fo r m e d , October 18, 1990, 5, dokument s kog je
skinuta oznaka poverljivosti. U istom dokumentu izneseno je
tačno predviđanje da „Srbija može 'spasti'jedinstvo srpskog nar-
oda samo ako se izloži opasnosti od građanskog rata. Čak i ako
Srbija iz njega izađe kao 'pobednik', biće međunarodno diskredi-
tovana, osiromašena, ostavljena da nametne svoju volju još
većem broju neprijateljski raspotoženih naroda, i da se sama
izbori s problemom Kosova i Metohije."
Vid. Bugarel, B osna, 89. Ovo korespondira s nekim svedočenjima,
poput onog Hrvoja Šarinića - nekadašnjeg savetnika i emisara
predsednika Tuđmana (kasnije i hrvatskog premijera) - iznesenim
pred Haškim tribunaLom. Šarinić je tvrdio da je Tuđman za Bosnu
smatrao da je „povijesni apsurd, nastao posLije turskih osvajanja u
15. stoljeću". Šarinićevo svedočenje, 22. januar 2004, dostupno na
http://www.icty.org/en/content/hrvojeC5%A1arini%C4%87.
 Noam Čomski: 3UGOSLAVI3A - Mir, rat i raspad

lxxvii Ovu teoriju su još za vreme rata izneli mnogi novinari i analitičari
u Jugoslaviji. Dokumentarni film T u đ m a n , M ilo š e v ić : D o g o v o r e n i

r a t ?, snimljen 2011. u produkciji RTS-a, bavi se tim pitanjem. U

filmu o tom pitanju govore mnogi akteri događaja iz devedesetih
(uključujuči i Stipu Mesića, hrvatskog člana Predsedništva
Jugoslavije, a kasnije i predsednika Hrvatske).
lxxviii V u g o s la v ia : M il it a r y D y n a m ic s of a P o t e n t ia l C iv il W ar: An

I n t e llig e n c e A s s e s s m e n t , iz marta 1991, III i 3.

lxxix Vid: Yugoslavia: Assessment, 1-2; Mile Bjelajac i Ozren Žunec,
„Rat u Hrvatskoj, 1991-1995", u S u o č a v a n j e , prir. Ingrau i Emert.
lxxx Kate Hudson, B r e a k in g t h e S o u t h S la v D r e a m : T h e R is e a n d F a ll o f

Y u g o s la v ia (London: Ptuto, 2003), 57.

lxxxi Ibid.
lxxxii „Kad je godišnja inflađja sredinom 1990. pata sa 3000 procena-
ta gotovo na nutu, Marković je postao najpopularniji potitičar u
Jugoslaviji." Pavković, T h e F r a g m e n t a t io n , 102.
lxxxiii Demonstracije su se dogodite 5. aprila 1992. u Sarajevu, gde se
pred zgradom repubtičkog partamenta okupilo između 60 i 100
hiljada tjudi. Vid. Bugarel, B osna, 87.
lxxxiv Veoma očigtedni primeri u tom pogtedu odnose se na saradnju
među svim etničkim vojnim formacijama kada je reč o snabdeva-
nju oružjem, koje se ponekad istovremeno doturato svim trima
stranama u bosanskom konfliktu. Vid. Bugarel, Bosna, 85.
lxxxv Miloševića su zapravo mnogi smatrali u m e re n o m opcijom, s ob-
zirom na ekstremne nacionaliste na jednom kraju potitičkog spek-
tra i prozapadno orijentisane demokratske političke opcije na
drugom. U narednoj deceniji pozicionirao se kao glavna politička
figura u Srbiji, zahvaljujući poputističkoj politici koja je objedi-
njavala njegov imidž zaštitnika jugoslovenske baštine s koketira-
njem s nacionalističkom prozapadno orijentisanom potitičkom
opcijom istovremeno, u slučajevima kad je to bilo nužno da zadrži
potitičku vlast.
lxxxvi „US-EU Relations: Noam Chomsky intervievved by Matic Primc",
S p e k te r, September 10, 2008, dostupno na https://chom-
sky.info/20080910/.
lxxxvii Noam Chomsky, „Serb Massacres and NAT0 Intervention", Z b lo g s ,

Feb 16, 2005, dostupno na https://zcomm.org/zbtogs/serb-mas-

sacres-and-nato-interventionby-noam-chomsky/.

238
EN DN O TH

boocviii Susan L. Woodward, američki politikolog, stručnjak za Balkan i

Jugoslaviju, autorka knjige B a lk a n s k a t r a g e d ij a : Haos i rasp ad

p o s le h la d n o g r a t a (Beograd: Filip Višnjič, 1999).

lxxxix Čomski ovde govori o „Bljesku" i „Oluji", operacijama Hrvatske
vojske iz 1995, kojima je okončano postojanje Republike Srpske
Krajine, pri čemu je proterano oko 200 hiljada hrvatskih Srba, dok
broj ubijenih premašuje dve hiljade. Republika Srpska Krajina
(1991-1995) zauzimala je mahom teritorije nekadašnje Vojne
Krajine iz vremena Austrougarske monarhije, u kojoj su Srbi
sačinjavali većinsko stanovništvo.
xc Čomski ovde govori o Naseru Oriću (r. 1967.), bošnjačkom ratnom
zapovedniku koji je komandovao oblašću Srebrenice u razdoblju
1992-1995. godine.
xci Čomski ovde govori o članku Džona Pomfreta „Oružje, keš i haos
daju moć siLedžiji iz Srebrenice" (John Pomfret, ,,Weapons, Cash
and Chaos Lend Clout to Srebrenica's Tough Guy", W a s h in g t o n

February 16, 1994, dostupno na https://www.washington-

P o st,

post.com/archive/politics/1994/02/16/weaponscash-and-chaos-
lend-đout-to-srebrenicas-tough-guy/fl5d65af-356b-423b-a6cd-
9ef36cb5b557/?utm_term=.c66add3b906d.
xcii Čomski ovde govori o zarobljeničkim Logorima u BiH, gde su (judi
druge etničke/nacionalne pripadnosti biti zatvarani i neretko
mučeni.
xciii Independent Television News, britanska TV kuća, bavi se pre sve-
ga informativom.
xciv Čomski ovde govori o zarobljeničkom logoru Trnopolje.
xcv L iv in g M a n r is m bio je britanski časopis osnovan 1988. Kasnije re-
brendiran u LM , zatvoren je 2000, posle sudskog procesa koji je
protiv njega povela ITV, o čemu Čomski kasnije govori.
xcvi Godine 1997, LM je objavio članak autora Tomasa Dajhmana,
„Slika koja je prevarila svet" (Thomas Deichmann, „The Picture
That Fooled the WorLd"), u kom je napadnuto izveštavanje ITN-a
i osporena njegova autentičnost.
xcvii Analiza fotografija o kojoj Čomski govori objavLjena je 1998.

TREĆI DEO

xcviii Vid. Kate Hudson, B r e a k in g t h e S o u t h S la v D r e a m : T h e R is e a n d

F a ll o f Y u g o s la v ia ( L o n d o n : Pluto, 2003), 66-68; Žil Trud (Gilles

239
 Noam f.nmski: 3UGOSLAVI3A - Mirr rat 1 raspad

Troude), E t n ič k i s u k o b i u T it o v o j J u g o s la v ij i ( 1 9 6 0 - 1 9 8 0 ) (Sremski
Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2010),
228-37.
Momčilo Pavlović, K osovo u n d e r A u to n o m y 1 9 7 4 -1 9 9 0 (report), 13,
dostupno na https://www.da.purdue.edu/si/TeamlReporte.pdf.
Vid. Hudson, B r e a k in g , 66.
Pavlović, K osovo, 10; i Hudson, B r e a k in g , 68.
Poznate su reči Ali Šukrije, visokog rukovodioca SK na Kosovu, iz
1981. godine: „Koji narod i koji častan čovek može da se ponosi
time što se devojčice srpske nacionalnosti ne usuđuju da idu u
školu, što se grobovi skrnave iLi što se razbijaju prozori na crkva-
ma? Kako bi se osećaLe albanske porodice da im neko skrnavi gro-
bove i oštećuje njihove verske objekte?" Citat naveden u Bene-
dikt HarzL, „Kosovo in Abkhazia or the Universality of De Facto
States", M in o r it ie s in S o u t h A s i a a n d in E u r o p e : A New A g e n d a , ed.
Samir Kumar Das (Kolkata: Samya, 2010), 206.
Vid. Hudson, B r e a k in g , 66.
Tekst g o v o ra d o s tu p a n na h t t p :/ / w w w .s l o b o d a n - m i lo -
s e v ic .o r g / n e w s / m ilo s e v ic -1 9 8 7 -3 .p d f. V id . i h t t p s :/ / s r .w ik ip e -
d ia .o rg /s r-e L/M n T M H r_ y _ K o c o B y _ n o rb y.

Independent International Commission on Kosovo, The K o so v o

R e p o rt (Oxford: 0xford University Press, 2000), 45.

Vid. R e p o r t, 52.
R e p o rt, 52.
R e p o rt, 52.
R e p o rt, 53.
Hudson, B r e a k in g , 123.
U to vreme, srpsku vladu su sačinjavaLi MiLoševićeva Socijalistička
partija Srbije (SPS), JugosLovenska Levica (JUL), koju je predvo-
diLa MiLoševićeva supruga Mira Marković, i pripadnici ultranaci-
onaLističke Srpske radikalne stranke (SRS).
Vid. Human Rights Watch Report, „FederaL RepubLic of Yu-
goslavia: Abuses Against Serbs and Roma in the New Kosovo",
August 1999, dostupno na https://www.hrw.org/repor-
ts/1999/kosov2/.
Human Rights Watch Report, „The Violence: Ethnic ALbanian Att-
acks on Serbs and Roma", dostupno na https://www.hrw.org/re-
ports/2004/kosovo0704/7.htm.
ENDNOTE

cxiii DeLovi zvaničnog prevoda ovog izveštaja, koji je sačinio specijal-

ni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, preuzeti su sa
h ttp ://w w w .d w .e o m /s r/u s v o je n -iz v e s ta j-d ik a -m a rtija /a -
6346807.
cxiv V id . h t t p s :/ / s r .w ik ip e d ia .o rg /w ik i/M e tjy H a p o flH a _ p e a K ijM ja _ H a _ -
npor/iaujeH>e_He3aeMCHOCTM_KocoBa_M_MeTOxnje.

cxv Timothy Less, ,,Dysfunction in the Balkans: Can the Post-Yugoslav

Settlement Survive?", F o r e ig n A f f a ir s , December 20, 2016, dostu-
pno na https://www.foreignaffairs.com/articles/bosnia-herzego-
vina/2016-12-20/dysfunction-balkans.
cxvi Kevin Cullen and Anne Kornblut, „Crisis Swells at Closed Border
Macedonia Blocks Refugees; NATO PLans Albania Relief Force",
G lo b e , April 4, 1999, dostupno na https://www.high-
B o sto n

beam.com/doc/lP2-8542025.html; „CLinton's Speech on Kosovo:

'We Also Act to Prevent a Wider War"', N e w Yo rk T im e s , April 2,
1999, dostupno na http://www.nytimes.com/1999/04/02/wor-
Ld/crisis-balkans-đinton-s-speechkosovo-we-also-act-prevent-
wider-war.htmL.
cxvii John Lewis Gaddis, „The Old Wortd Order", N e w Y o rk T im e s B o o k

March 21, 1999, dostupno na http://www.nytimes.com/-

R e v ie w ,

books/99/03/21/reviews/990321.21gaddist.html. (Prim. prev.)

cxviii 1999 Federal Information Systems Corporation, F e d e ra l New s

S e r v ic e , April 1, 1999.
cxix Hedley BuLL, J u s tic e in I n t e r n a t i o n a l R e la t io n s (1 9 8 3 -8 4 H agey

L e ctu re s) (Waterloo, ON: University of Waterloo, 1984), 1-35.

cxx Čomski ovde govori o ubistvu Oskara Romera, nadbiskupa u San
Salvadoru, 1980. godine, i ubistvima jezuitskih sveštenika Igna-
sija Eljakurije, Ignasija Martina Baroa, Segunda Monteza, Hoa-
kina Lopeza i Lopeza, Amanda Lopeza i Huana Ramona Morena,
kao i njihove domaćice Hulije Elbe Ramos i njene kćerke Seline
Mariset Ramos 1989. godine.
cxxi Thomas Friedman, „Foreign Affairs; Good News, Bad News", New

Y o rk T im e s , June 4, 1999, dostupno na http://www.ny-

tim es.com /1999/06/04/opinion/foreign-affairsgood-news-bad-
news.html.
cxxii Stephen Kinzer, „Top Activist for Rights In Turkey Is Imprisoned",
N e w Yo rk T im e s , June 4, 1999, dostupno na https://www.ny-

times.com/1999/06/04/worLd/top-activist-for-rights-in-turkey-is-
imprisoned.html.

2V
 Noam Čomski: JUGOSLAVIJA ^_Miiyiat i raspad

cxxiii Citat naveden u Noam Chomsky, T h e N e w M ilit a r y H u m a n is m (Mon-

roe, ME: Common Courage Press, 1999), 107.
cxxiv Citat naveden u Chomsky, N e w M ilit a r y H u m a n is m , 109.
cxxv Guy Dinmore, „Deal Met with Relief, Scepticism and Anger," F i-

nandal T im e s , June 4, 1999, 2; vid. takođe https://www.in-

4s.net/lazanski-zapad-besramno-laze-ucjenjuje-srbiju/?lang=lat.
cxxvi David Nyhan, „NATO Wins the War", B o s t o n G lo b e , June 4, 1999,
na https://www.highbeam .com /doc/lP2-8546588.htm l; Fred
Kaplan, „Milosevic's yield may disprove doubts on air war",
B o s to n G lo b e , June 6, 1999, dostupno na https://www.high-
beam .com /doc/lP2-8546800.htm l; Editorial, „Summing up
Kosovo", B o s t o n G lo b e , June 8, 1999, dostupno na https://www.-
highbeam.com/doc/lP2-8547034.html.
cxxvii Citat naveden u Chomsky, N e w M ilit a r y H u m a n is m , 120.
cxxviii Citat naveden u Noam Chomsky, A N e w G e n e r a t io n D ra w s t h e L in e

(London: Verso, 2000), 6.

cxxix A. J. Muste, „Crisis in the World and in the Peace Movement", u
The E ssa y s o f A . J. M u ste , ed. Nat Hentoff (Indianapolis: Bobbs-
MerrilL, 1967).
cxxx Fraza je pozajmljena iz jedne od prvih i najboljih opštih studija:
Laura Reed and Carl Kaysen, eds., E m e r g in g N o r m s o f J u s t i f i e d I n -

t e r v e n t io n (Cambridge, MA: American Academy of Arts and

Sciences, 1993).
cxxxi ,,0verview", New Y o rk T im e s , March 27, 1999; Sunday T im e s ,

March 28, 1999; „The Nightmare", N ew sw eek, ApriL 11, 1999.

cxxxii ELaine Sciolino and Ethan Bronner, ,,How a President, Distracted
by Scandat, Entered Balkan War", N e w Y o rk T im e s , ApriL 18, 1999.
cxxxiii BBC, P a n o ra m a , ,,War Room", ApriL 19,1999; quoted also in Noam
Chomsky, ,,In Retrospect", Z M a g a z in e , April 1, 2000, dostupno i
na https://zcomm.org/zmagazine/in-retrospect-by-noam-chom-
sky/.
cxxxiv Daniel WiLliams, ,,No Exit for the Chechens", W a s h in g t o n P o s t ,
October 30, 1999.
cxxxv BBC Summary of World Broadcasts, March 25, 1999.
cxxxvi Thomas L. Friedman, ,,A New U.S. Problem: FreeLy Elected
Tyrants", New Y o rk T im e s , January 12, 1992, dostupno na
http://www.nytimes.com/1992/01/12/weekinreview/the-world-
a-new-us-problem-freeLy-elected-tyrants.html.

242
EN D N O TE

cxxxvii Opširnije, uključujući i izvore, vid. Chomsky, The New M ilit a r y

H u m a n is m (Monroe, ME: Common Courage Press, 1999).

cxxxviii Thomas G. Weiss, „Letter to the Editor", B o s t o n R e v ie w , Febru-
ary-March 1994.
cxxxix Detaljno o uLozi pripisanoj Kini u „virulentnosti i sveobuhvatno-
sti američkog vizionarskog globalizma u osnovi strateške politike
Vašingtona" u Aziji, vid. James Peck, W a s h in g t o n 's C h in a

(Amherst: University of Massachusetts Press, 2006).

cxl J. Patrice McSherry, P re d a to ry S ta te s (Boulder, CO: Rowman &
Littlefield, 2005).
cxli Dimitri Simes, ,,If the Cold War Is Over, Then What?", N e w York

T im e s , December 27, 1988.

cxiii Ha-Joon Chang, B a d S a m a r it a n s (Nevv York: Bloomsbury, 2007).
cxliii Reporters' paraphrase; Stephen Kurkjian and Adam Pertman,
„Unsettling Ouestions amid the High Spirits", B o s to n G lo b e ,

January 5, 1990, dostupno na https://www.highbeam.-

com/doc/lP2-8154732.htm l.
cxliv Lars Schoultz, H u m a n R ig h ts a n d U n it e d S t a t e s P o lic y t o w a r d L a tin

A m e r ic a (Princeton, Nj: Princeton University Press, 1981).

cxlv Hans C. Von Sponeck, A D if f e r e n t K in d o f W a r (New York:
Berghahn, 2006). 0 prevari zvanoj „program nafta za hranu", vid.
Chomsky, F a it e d S t a t e s (New York: MetropoLitan Books, 2006),
58-59, 61-63.
cxlvi Opširnije o ovom bednom raspLetu, vid. Chomsky, A New G ene-

r a t io n D ra w s t h e L in e (London: Verso, 2000).

cxlvii Vid. Peter Hallward, D a m m in g t h e F lo o d (New York: Verso, 2007),
za stručnu i upečatLjivu studiju onoga što je uslediLo, do puča ko-
jim je 2004. ponovo svrgnuta izabrana vlast, a koji je imao podr-
šku tradicionaLnih mučiteLja, Francuske i SAO; i unutrašnje snage
haićanskog naroda dok nastoji da se ponovo podigne iz ruševina.
cxlviii Paul Wilson, introducing Havel’s address to the Canadian
ParLiament: „Kosovo and the End of the Nation-State", N e w Yo rk

June 10, 1999, dostupno na http://www.ny-

R e v ie w o f B o o k s ,

books.com /articles/1999/06/10/kosovo-and-the-end-of-the-
nation-state/.
cxlix „Speech: Tony BLair-A New Generation Draws the Line",
April 19, 1999, dostupno na https://newimperiaL-
N ew sw eek,

ism.wordpress.com/2010/03/01/speech-tony-blaira-new-genera-

243
 Noam f-nmski: JUGOSLAVUA - M1rr rat i raspad

tion-draws-the-line/; Vaclav Havel, „Kosovo and the End of the

Nation-State", N e w Y o rk R e v ie w o f B o o k s , June 10, 1999, dostup-
no na http://www.nybooks.com/artides/1999/06/10/kosovo-
and-the-end-of-the-nation-state/.
Citat naveden u Chomsky, N e w M ilit a r y H u m a n is m , 88.
Chomsky, A N e w G e n e r a t io n D ra w s t h e L in e . 0 onome što je odmah
bilo poznato, vid. Chomsky, N e w M ilit a r y H u m a n is m .

Chomsky, New G e n e r a t io n , 106-7; Cook, House of Commons

Session 1999-2000, Defence Committee Publications, Part II, 35.
Nicholas Wheeler, S a v in g S tra n g e rs: H u m a n it a r ia n I n t e r v e n t io n

a n d I n t e r n a t i o n a l S o c ie t y (Oxford: Oxford University Press, 2000).

,,A Very European War", intervju Roberta Hejdena Dagu Henvudu,
WBAI, New York, reprint objavljen u L e f t B u s in e s s O b s e rv e r, no. 89
(April 27, 1999), dostupno na http://www.leftbusinessobserv-
er.com/Hayden.html.
Andrew J. Bacevich, A m e r ic a n E m p ir e (Cambridge, MA: Harvard,
2003); Michael Lind, ,,Beyond American Hegemony", N a t io n a l
I n t e r e s t , no. 152 (May-June 2007), dostupno na http://nation-

alinterest.org/article/beyond-american-hegemony-1558.
John Norris, C o llis io n C o u rs e (Westport, CT: Praeger, 2005).
Norris, C o llis io n C o u rs e , 154.
Čomski ovde govori o NATO bombardovanju glavne zgrade Radio-
televizije Srbije (RTS) u centru Beograda, u noći 23-24. aprila,
kad je poginulo šesnaestoro radnika RTS-a. Vid. Noam Chomsky,
,,We Are A l l . . . Fill in the BLank", January 10, 2015, dostupno
na https://chomsky.info/20150110/.
 SADitŽAL

5 Reči zahvalnosti
7 Ostati Jugosloven / Andrej Grubačić
18 Uvod / Davor Džalto
21 GLosar skraćenica /

23 Prvi deo
Jugoslavija
25 Jugoslavija: snovi i stvarnost / Davor
Džalto
48 Savest Jugoslavije
49 Represija na Beogradskom univerzitetu
58 Pismo Titu

61 Drugi deo
Jugoslovenski ratovi
63 Solucija i disolucija / Davor Džalto
74 SAD, Nemačka i vera u Jugoslaviju
78 Najviše oružja, najviše zlodela
80 Otvoreno pismo Gardijanu
85 0 masakru u Srebrenici

87 Treci deo
Kosovska kriza
89 Kosovo: drama u više činova / Davor
Džalto
96 Kriza na Balkanu
115 Uništenje demokratskog pokreta
124 Istina o Kosovu
129 Mirovni plan za Kosovo
140 Čemu nas uči Kosovo

245
 Noam fnmski: JUGOSLAVIJA - Mir. rat i raspad

151 Osvrt na rat NATO-a zbog Kosova

175 Humanitarni imperijalizam: nova
doktrina imperijalnog prava
207 Komentari o zbacivanju Miloševića
211 0 NATO bombardovanju Jugoslavije
221 Perspektive
223 0 autorima
225 Endnote