Dokumen - Tips - Rasute Kosti Mihailo Minic

7/30/2019 Rasute Kosti Mihailo Minic
http://slidepdf.com/reader/full/rasute-kosti-mihailo-minic 1/452
МИХАИЛО П. МИНИЋ
РАСУТЕ КО СТИ
( 1 9 4 1 - 1 9 4 5 )
Детроит — Сједињене Државе Америке
о Малој Госпојини 1965 године
UNIVERSAL SLAVIC PRINTERS — 2209 Caniff. Detroit 12, Michigan
ПОСВЕТА
Ову књигу посвећујем мојој кћери Миљашу. Она ме је пратила и

пружала ми сваку помоћ у току борбе под окупацијом Југославије од
1941 до 1945 године. Са поносом је подносила патње и страдања. Зрак
слободе, за њу је био моја блискост. Борци су је поштовали и ценили.
Команданти волели и њено довојачко држање истицали. Са мном и са
борцима прешла је пут ”Голготе“ преко Босне, Хрватске и Словеније
до Аустрије.
Маја 1945 године, на граници Аустрије и Југославије, Англо-сак-
сонци предадоше нас Титовим црвеним џелатима, где за увек одвојише
децу од родитеља. Овим злочином угасише се многа српска огњишта
Са благословом родитеља, из туђег света, одвојен од свога чеда
ову посвету остављам.
ОТАЦ
Михаило П. Минић
Михаило са кћерком Миљаш
у брдима централне Црне Горе
РЕЧ ПИСЦА
У овој књизи описао сам догођаје и њихов развој, као

очевидац и учесник. Изнета је истина о свему, што сам ви-
део и преживео. Од учесника и очевидаца из ових дога-
ђаја, допунио сам ова излагања на терену, и касније у еми-
грацији.
Многи људи устручавају се да пишу истину о греш-
кама,
у име манама
народа ии нације,
људским
јер страстима, оних који
се појави реакција су који
оних радили
су
сарађивали са онима, чије се погрешке и страсти набрајају.
Они немају обзир достојанства према излагању, ако се са
њим не слажу. Њихова је одбрана, властодрштво и зашти-
та нације, а оружје диригована штампа.
Људске страсти и самовоља није рад у име народа и
нације, нити се то сматра радом људском погрешком. Ако
се покуша изнети истина, онда се истичу приговори, да
се вређа нација и част оних чија се дела набрајају, под из-
говором,
тине да су
огласе радили у ииме
комунистом да народа и нације, а писца
служи непријатељу, ис-
и огласе
свакога за „Бранковића“, ако се не сагласи са страстима
и вољом самовољних.
За отклањање одговорности, као праска уведено је од-
рицање сопствених наредаба. Многа акта и наредбе, из-
дате и потписате од оних који су водили народ и нацију,
оглашене су као акта и наредбе подметнуте на хартији са
бланко потписом. Неким чудом, до данас није објављен
ниједан папир са бланко потписом, као доказ да је блан-
ко потпис постајао. Са такивим радом оних, који су ради-
ли у име народа и нације, не слаже се слободарски дух
српског народа.
Да би нараштаји црпели знање и искуство, нарашта-
јима треба истина о узроцима страдања народа и нације,
а не славопојке о догађајима. Непристрасним испитвањем
трагичних грешака, које су донеле народна страдања, на-
раштаји неће поновити ове у будућности.
Писац
П Р Е Д Г О В О Р
Последице једног рата тешке су и судбоносне. Деце-

нијама народни живот носи његово обележје. По правилу
је, да, искуства стечена у рату, треба да буду компас наро-
ду и држави у тражењу и обезбеђењу срећније будућно-
сти.
И у овом рату, као и у свима прошлим ратовима, срп-
ски народ платио је највећу цену за одбрану своје слободе,
на коју су били насрнули Хитлер, Мусолини и њихови са-
телити Хрвати и Мађари.
Геноцид Хрвата према српском народу разголићује
сву душевну и моралну мизерију народа, који се упадљиво
кити
према сасрпском
својом народу
„Тисућљетном културом“,
помрачили славу чији су злочини
Торквемаде, нај-
окрутнијег џелата за време шпанске инквизиције полови-
ном XV века.
По паду усташког крвавог режима, трагедија српског
народа није престала. Каму и будак од усташа преузео је
други Хрват Тито са комунистичким олошем, чији су ре-
дови попуњени испробаним кољачима српског народа из
усташких редова, који су наставили са злочинима у редо-
вима Титових комуниста, јер им је био исти циљ — био-
лошко истребљење српског народа.
Дневник „РАСУТЕ КОСТИ“ (1941 — 1945), који је на-
писао Михаило П. Минић, срески начелник и четнички бо-
рац из редова јуначке Црне Горе витеза Павла Ђуришића,
који је прошао кроз борбе и окршаје са непријатељима
српског народа у току окупације Југославије, и на себи
осетио, искусио сву бестијалност усташких и комунистич-
ких подивљалих хорда и џелата српског народа, престав-
ља не само једну библиографску већ и историску вредност,
који ће историчарима послужити да са што мање напора
завире у суштину крвавих збивања у Југославији за време
Другог светског
Писан рата.стилом и без икакве књижевне претен-
лаким
зије, крцат са догађајима променљивим и крвавим, са хро-
нолошки и упечатљиво пореданим и описаним епизодама
кроз које је морао проћи српски народ на путу своје друге
Голготе, овај Дневник „РАСУТЕ КОСТИ“, претставља је-
дан продор у најинтимније пориве људске душе, где се,
као на филму, ређају слике једне стварности, коју треба
доживети па осетити сву њену тежину и сву замрлост људ-
ских осећаја.
Казивања писца Дневника „РАСУТЕ КОСТИ“ Михаила
П. Минића, су докуменат једне епохе, која нас преноси
у доба страдања српског народа и која нам откривају сву
свирепост џелата српског народа, који су се утркивали како

ће грозније да измуче своју жртву пре него што је доку-
суре. Читајући све то тешко се је отети утиоку, болном и
претешком, и не осетити
српских мученика жељу закоји
и страдалника, осветом овихмучени
су били невиних
и
убијани на најзверскији начин, живи бацани у јаме, а жене
и девојке, наше мајке и сестре, мучене от људског одпадка
и патолошких типова. Имена ових звери у људском обли-
ку донекле су забележена у овом Дневнику, као и много-
бројна места, где су вршили своје злочине.
Импресивно су описане и борбе, које су се водиле на
терену јуначке и непобеђене Црне Горе, као и у осталим
крајевима са комунистичким зверима и усташким зликов-
цима; затим борбе и страдања Босанске Голготе, где је
цвет јунака, под вођством хероја и мученика Павла Ђури-
шића, доживео своју најстрашнију судбину, да на превару
буду мучени и погубљени, живи спаљивани и крвљу ових
мученика обојених река, уништени. Овде је писац унео и
своја најинтимнија осећања и сав бол који га је обухватио
у моменту насилног раздвајања са његовом кћерком Ми-
љашем, коју су окрутни цивилизовани барбари — Енглези,
заједно са десетинама хиљада жена и девојака такође чет-
ничких бораца предали Титу, у сигурну смрт. Писац је дело
посветио својој кћери Миљашу.
ни. Дневник
Да се чује„РАСУТЕ КОСТИ“ сачувају
и од заборава писан је не
да само
послужи исти-
страдања
српског народа, већ наше мане, које су нас спутавале у бор-
би са непријатељима, као и наш себичлук, наше наклоно-
сти за интригу и перфидну игру „бораца“, који су у пи-
џамама долазили у „шуму“, и исто тако из ње излазили,
и после свршеног, велом мистерије, обавитог посла, нима-
ло корисног по борбу и судбину српског народа, обрели се
у емиграцији.
Данас, када полако, и не без плана, пада заборав на
сва та збивања, која су српски народ бацили у црње роп-
ство него што је било турско, а нас, његове преостале си-
нове разбацали широм света, Дневник „РАСУТЕ КОСТИ"
је један потсетник, једна опомена и тужно сећање на неиз-
мерне жртве, страдања и терор, које је незаслужно понео
српски народ, издан и напуштен од својих верних „савез-
ника“, за чију је слободу жртвовао своју и државну егзи-
стенцију.
Читајући Дневник „РАСУТЕ КОСТИ“ сачуваћемо све-
же сећање и пијетет према палим херојима ради наше боље
сутрашњице. Ово је дело најтрајнија свећа палим мучени-
цима, и најсигурнији пут да више никада нећемо небрата
назвати братом.
А . К .
Три хероја борбе под окупацијом Југославије:
ђенерал Дража Михаиловић, пуковник Зарија
Остојић и војвода Павле Ђуришић
П Р В О П О Г Л А В Љ Е
О П Ш Т И Д Е О
НАРОДНИ ОТПОР
Краткотрајни рат југословенске војске са силама Осо-

вине и брзи пораз државе априла 1941 голине, збунио је
цео српски народ, због чега је народ, постао огорчен и
разочаран. Народ је видео, да је рат извођен са паником
и саботажом. Рат је вођен без објаве мобилизације и без
прогласа народу. Узрок томе је неодлучност Владе и Ђе-
нералштаба. Комунисти Југославије и хрватски усташе, за
то време, са задовољством разносе оружје и врше поре-
мећајГруба
развојасила
операција на ратишту.
Хитлерова сломила је целу Европу. Југо-
славија је била усамљена и без уговора политичке или
војне обавезе друге стране силе. Слаба опрема у ратном
материјалу и другим војним потребама. Интриге унутраш-
ње политике и слаба управа земље. Издајство Хрвата и са-
ботажа комуниста у војсци и народу. Због свега тога Хит-
леров ваљак ратне машине лако је прегазио Југославију,
која би сломљена за кратко време.
После слома државе и доласка окупатора, народ навик-
нут традицијама да дава отпор непријатељу, прибира соп-
ствене снаге и за кратко време по доласку окупатора, на-
ста јека српских планина, од одјека убојног оружја и ус-
клика хероја. На територији Црне Горе, на чело народног
отпора ставише се непобеђени официри: Павле Ђуришић.
Бајо Станишић, Ђорђије Лашић и други, који са исуканим
мачем, сваки на свом подручју, осташе на попрншту у од-
брани части српског оружја. У време када је цела Европа
мртвим сном спавала под чизмом Хитлера, појавио се от-
пор Хитлеровом насиљу у спрским планинама, у којима
српски орлови лете на све стране и сташе на чело народ-
ног отпора поприште
постадоше противу осовинских
борбе са завојевача.
осовинскимСрпске планине
завојевачима,
а мало касније и са комунистичким бандама. Та борба не-
прекидно би вођена пуне четири године.
У слободним планинама Црне Горе поче да букти веч-
на луча слободе. На Петровдан, јула 1941 године, када оку-
патор Црне Горе покуша да ишчупа срце из српских гру-
ди и Црну Гору одвоји из Српске заједнице, исукан је пла-
мени мач народа и окупатор за кратко време би протеран
скоро из свих градова са територије Црне Горе. Народним
ударом, паклени план окупатора за Црну Гору би разби-
јен, после чега за цело време окупације Југославије, оку-
1
патор није успео да Црну Гору прогласи „самосталном

државом“, или да Црној Гори одреди границе администра-
тивне власти. Промет размене вршен је италијанским нов-
цем као окупатора. Црна Гора није била анексирана, већ
је била само покорена покрајина од стране Сила осовине
и ратно поприште борбе народа Црне Горе противу оку-
патора под вођством четника. Тако исто и борбе са кому-
нистима, који су под окупацијом, под изговором борбе про-
тиву окупатора, спроводили комунистичку револуцију и
грађански рат. Такво је стање било у Црној Гори до слома
сила осовине и до доласка совјетских трупа у Југославију,
који су устоличили Тита са комунистичком тиранијом
у Београду.
На поклич за устанак и одјеке џефердара Црне Горе,
увек су одговарали
Херцеговине. покличи
Заједнички ехо ииспаљених
одјеци џефердара
џефердарахеројске
Црне
Горе и Херцеговине, пронешен је преко свих српских пла-
нина. Њихов пламени огањ са буктињом слободе из Србије,
повеза „Горски цар“ са Равне Горе, који са исуканим ма-
чем за кратко време, августа и септембра 1941 године, осло-
боди скоро целу западну Србију и делове источне Србије.
Рањен Хитлер љуто заурла и његов партнер из Рима.
По тевтонској навици Хитлер изда наредбу „стотину за
једнога“ и сва села Србије у пламен претвори, а нејач под
мач душмански стави. Варвари из Рима претворише Црну
Гору у огањ и крв. Тевтонска хијена Хитлера виђе да из
српске крви ничу косовски божури и српски осветници,
пође да Јуду тражи и објави уцену: „Онај ко доведе Ми-
хаиловића жива или мртва примиће стотину хиљада рајхс-
марака у злату“. За пораз у Африци Хитлер баци кривицу
на српске борце, те изда наредбу за уништење четничких
снага, о чему обавести Мусолинија својим писмом од 16
фебруара 1943 године следеће садржине: „Нарочиту опас-
ност, Дуче, видим у развоју Михаиловићевог покрета. Мно-
ги извештаји показују јасно, да овај покрет енергично во-
ђен“ и т. д. Жртва овог Хитлеровог беса би народ Црне
Горе и њени борци где је тада био и ђенерал Михаиловић
са Врховним штабом и енглеском војном мисијом на челу
са пуковником Белиом. Ради њихова спаса, допаде немач-
ког ропства, 14 маја 1943 године у Колашину, и јунак Павле
са елитним четницима, а народ Црне Горе би љуто кажњен
од немачких хорди.
ПОДВИЗИ СЛАВЕ ХЕРОЈСКОЈ БОРБИ
На први глас о борбима и народном отпору противу
грубе силе осовинских хорди у току окупације Југославије,
похиташе савезници са свих страна са похвалама и дивље-
2
њима херојској борби и њеном вођи ђенералу Михаилови-

ћу и то: Претседник Рузвелт 14 октобра 1942 године казао
је следеће: „Вођена једном неоспорном храброшћу, ова
херојска борба отпора Михаиловићевог продужава се. Она
чини један дали

без страха значајан допринос
су свету примерконачној победи. воље
непоколебиве Ови једно-
људи
га народа који неће да се преда“. Надаље Претседник Руз-
велт каже: „Дража Михаиловић, по реду величина у току
овога рата, долази на треће место“.
За ђенерала Михаиловића у 1942 години депеша ђене-
рала Ајзенхауера гласи: „Снаге Америке у Америци и Ев-
ропи упућују својим друговима по оружју, херојима и бе-
смртним јунацима, под вашом славном командом најсрдач-
нија честитања. Ваши бесмртни борци уједињени на род-
ном земљишту у циљу протеривања непријатеља из своје
отаџбине, са много пожртвовања, служе општој ствари ује-
дињених нација“.
Првог децембра 1942 године ђенерал Вале упутио је
депешу ђенералу Михаиловићу следеће садржине: „У име
Империјалног штаба британске империје, ја не могу про-
пуштити ову прилику, а да Вам не изразим моја честитања
за дивна и јуначка дела југословенске армије. Ја не мислим
само на Ваше снаге, које су се придружиле у рату нашим
армијама на Средњем Истоку, већ такође и надасве ја ми-
слим на Ваше непобедиве четнике под Вашом командом,
који се боре дан и ноћ под тешким војничким условима.
Ја сам уверен, да ће доћи дан када ће све Ваше снаге, Го-
сподине Министре, бити уједињене у слободној и победо-
носној Југославији, дан када ће непријатељ, против кога се
боримо, бити за увек уништен“.
Дана 14 септембра 1942 године енглески министар спољ-
них послова Идн пише: „На својој властитој територији
под вођством великог хероја, као што је ђенерал Михаи-
ловић, једна редовна војска води тешку борбу против не-
пријатеља. Ово је значајно војничко дело. Непријатељске
дивизије, које су хитно потребне на Источном фронту или
Египатском, постале су непомичне услед рада Драже Ми-
хаиловића“.
Француски ђенерал Де Гол 2 фебруара 1942 године
у наредби за целу француску војску пише: „Армиски ђене-
рал Драгољуб Михаиловић похваљује се из следећих раз-
лога: „Легендарни јунак, символ најчистијег родољубља
и највиших југословенских војничких врлина, тај генерал
није престао водити борбу на окупираном тлу. Уз помоћ
родољуба, он без сустојања не да мира окупаторској вој-
сци, тако припремајући онај коначни јуриш који ће довести
до ослобођења његове отаџбине и целога света, раме уз
раме с онима који никада нису сматрали да се једна велика

земља може да покори суровом силом“.
Команданти на Средњем Истоку: маршал Тедер, адми-
рал Харвад и ђенерал Чисе од 16 августа 1942 године упу-
тили су ђенералу
садржине: Михаиловићу
„Са дивљењем заједничку
ми пратимо депешу које
операције следеће
Вн
водите. Ове операције су од непроцењиве важности за на-
шу заједничку ствар“.
Скоро три године ђенерал Михаиловић слављен је као
херој са стране целога Запада и његово име било је као
међународни символ отпора тиранији сила осовине. Њего-
ва херојска борба похваљена је од стране највећих ауто-
ритета савезничке стране у току Другог светског рата. На
жалост, када се примицао крај Другог светског рата и слом
Хитлерових хорди, због интереса високе политике, ђенерал
Михаиловић није више био потребан. На срамним састан-
цима „Тројице Великих“ у Техерану и Јалти, стављена је
сенка на херојску борбу и слава ђенерала Михаиловића по-
чела је да се постепено гаси.
ГАШЕЊЕ СЛАВЕ
После протеривања Тита са комунистима из Србије кра-

јем 1941 године, а нарочито када је јуна 1942 године листом
устао народ Црне Горе и протерао комунисте са Титом из
Црне Горе, Тита
у заштиту прекои Босне
његовеза банде.
Хрватску, Москва
Да би довелаиступа јавно
Англо-сак-
сонце у неприлику због величања херојске борбе ђенерала
Михаиловића, Москва износи питање борбе ђенерала Ми-
хаиловића пред конгрес Совјетске комунистичке партије,
који је био сазват у 1942 године. По предлогу совјетске
владе и захтеву њених агената, конгрес Совјетске комуни-
стичке партије огласио је ђенерала Михаиловића за „из-
дајника и савезника осовинских сила“. После тога Москва
преко Комиинформа даје миг комунистима целог света, да
отпочну са нападима на четнике и ђенерала Михаиловића.
Још јула 1942 године комунистички листови западне
Европе и Америке отпочели су са писањем противу ђене-
рала Михаиловића износећи лаж и клевета. Сигнал Москве
са жудњом су прихватили хрватски представници на челу
са Крњевићем, Шутејом и Шубашићем, који су отпочели
изливати отров мржње према Србима и четничком покрету.
Хрватски представници преко њихових листова у Америци
и Европи износе сервирану лаж из Москве, против ђенера-
ла Михаиловића. Тих дана Москва улаже протест енглеској
Влади због помагања ђенерала Михаиловића и хвалења
његове борбе, са оптужбом о сарадњи четника са окупа-
4
тором у Југославији. Том приликом Москва је ставила до

знања, да узима под своју заштиту Тита са комунистима
у Југославији. Са том нотом Москва је признала да се меша
у унутрашње ствари Југославије. Затим је Москва јавно
иступила у корист Тита и комуниста, успоставом радио
емисионе станице 1942 године коју је поставила у Тифлизу
на Кавказу, одакле је јавно на свим језицима света, хваље-
на и величана лаж Титових оФанзива противу окупатора, а
нападани четници и ђенерал Михаиловић, као сарадници
окупатора у Југославији. Станица је носила назив „Глас
слободне Југославије“ и објављивала лажно да се налази
на територији слободне Југославије, док је радио станица
била на Кавказу у Тифлису.
Једнострано помагање Тита и комуниста, званих пар-
тизана, на штету четника и ђенерала Михаиловића, ломљен
је отпор снага противу окупатора, чиме се ишло од стране
Москве и Лондона на руку Хитлеровој тиранији према срп-
ском народу. Оптужбе Москве противу отпора српског на-
рода, концетрисане на армију четника, имао је циљ, разби-
јање српског народа, ради лакшег наметања совјетског пре-
стижа у Југославији преко Тита и комуниста. Тим подлим
радом Москва се одужила српском народу за велике жртве
које је дао за рачун савезничке ствари, а нарочито за ра-
чун Совјета. Москва подмеће српском народу сарадњу са
Хитлером, који је народ устао и одбио пакт са Хитлером
у време исти
и имала када онакав
је истихпакт
дана
са Москва билакоји
Хитлером, сателит Хитлера
је пакт одба-
цио српски народ. Одбацивањем пакта са Хитлером, срп-
ски народ изазвао је Хитлеров гњев према себи, те напа-
дом на Југославију и рушењем престоног града Београда,
Хитлер је закаснио са нападом на Совјете за два месеца и
тим је омогућио совјетском савезу да Совјети спреми до-
чекају Хитлеров напад, и да искористе познату руску зиму
и расквашени терен против Хитлерових моторизованих јед-
јединица.
Постепено и систематски преко својих представника на
страни и преко комуниста целога света, Москва из дана у
дан оптужује и клевета ђенерала Михаиловића и четнички
покрет, док на крају путем претње и уцене, притиском на
Англо-саксонце успева да се на састанцима „ТРОЈИЦЕ ВЕ-
ЛИКА“ међународно призна Тито за шефа државе у Југо-
славији.
СУРОВА СРЏБА
Месец дана пре него је ђенерал Михаиловић, одржао
говор у Липову, радио телеграфисти, радио станице ђене-
рала Михаиловића тада у Липову, ухватили су радио тала-
5
се неке радио станице, под изговором БиБиСи која је ве-

личала борбе комуниста у Југославији, на штету борбе
четника и ђенерала Михаиловића, под изговором Британ-
ске политике. То је дало повода ђенералу Михаиловићу, да
одржи свој говор у Липову, у присуству члана енглеске
војне мисије пуковника Бели, када се ђенерал Михаиловић
неповољно изрекао према Енглезима.
Одмах после овог говора ђенерала Михаиловић одр-
жаног у Липову, Черчил је отпочео јавно да ради на укла-
њању ђенерала Михаиловића. У том циљу Черчил је упутио
сурово писмо Слободану Јовановићу, председнику егзилне
југословенске Владе, у изводима следеће садржине: „Бри-
танска влада неће моћи објаснити своме народу, да и даље
помаже покрет чији се вођа не устручава да своје савезни-
ке доставио
је прикаже икаопредседнику
непријатеље“. У разјареној
Рузвелту срџби, Черчил
сличан предлог са из-
вештајем пуковника Белиа, и текстом говора ђенерала Ми-
хаиловића. Истовремено британски министар спољних по-
слова Идн, упутио је познату ноту југословенској Влади
по питању ђенерала Михаиловича. Све је ово олако схва-
ћено, са убеђењем, да ће се Черчил задовољити са извиње-
њем. Черчилова срџба није задржана на томе, већ се, због
заштите ђенерала Михаиловића, још више окомио на Вла-
ду Слободана Јовановића, затим на трећу Владу М. Три-
фуновића, које путем свога утицаја смењује и уклања, да
би на крају уклонио и четврту Владу Пурићевих чиновника
и довео Хрвата Шубашића, чије су прве одлуке биле: Про-
глас југословенском народу да помаже и ступа у редове
народно-ослободилачке војске Титове армија. Затим, 25
августа 1944 године Шубашић укида Врховну Команду ју-
гословенске војске у окупираној отаџбини, а 29 августа 1944
године ђенерала Михаиловића разрешава дужности Начел-
ника штаба Врховне Команде. Ове одлуке председника Шу-
башића донете су после пировања Черчила са Титом у Ка-
зерти у Италији.
Да би задовољио страсти срџбе и изгладио сукобе бри-
танске и совјетске политике, Черчил се окомио на Михаи-
ловића ултимативним захтевом да се он уклони са положаја.
У том циљу, првих дана марта 1943 године званично се от-
вара прва критика преко БиБиСи лондонске радио станице:
„Да је ђенерал Михаиловић неактиван“. Дана 23 марта 1943
године Черчил јавно иступа у корист Тита са изјавом: „Да
је Тито утопио своје комунистичко обележје у родољуби-
вог југословенског вођу“. Супротно овој Черчиловој изја-
ви, цео свет је видео да је Тито своје комунистичко обеле-
жје јавно испољио у раду идеолошког комунисте, верног
слуге и агента Москве. Једино што су пренебрегли да виде
6
претставници српских политичких странака, изливање от-

рова срџбе од стране Черчила и Форењ Офиса против чет-
ника и ђенерала Михаиловића. Представници српских поли-
тичких странака, међусобним трвењем и надмудривањем,
допустили су Черчилу да наметне ропство комунистичке
тираније српском народу.
Није се чудити Черчилу као Енглезу на таквом раду.
Требва се чудити шта примора шефа демократске странке
Грола да потврди Черчилову изјаву. На четири дана после
Черчиливе изјаве, Грол је 27 марта 1943 године у свом го-
вору преко лондонске радио станице БиБиСи пред светом
признао: „Две херојске акције“ у Југославији под окупа-
цијом да се боре противу окупатора. Черчил је говорио
у парламенту у име своје владе. Док Гролова изјава није
била у име акцију,
партизанску своје Владе, која да
и тврдила је јеВлада стално борба
партизанска игнорисала
про-
тив народна и комунистичка тиранија. Главни Гролов са-
ветник био је тада професор Радоје Кнежевић.
Под сугестијом сурове срџбе, уз шуровање мрачних
сервиса, хрватски представници у југословенској Влади, ни-
су хтели прихватити ни један предлог или одлуку југосло-
венске Владе у изгнанству. Због таквог става хрватских
представника падале су све југословенске Владе тада у Лон-
дону. Код таквог стања пита се: да ли је тада било других
хрватских представника, који би примили сарадњу Срба и
Словенаца у вођењу државне заједнице, или су пак сви
Хрвати били мишљења, хрватских представника тада у ју-
гословенској Влади, Крњевића и Шутеја те су Срби и Сло-
венци били принуђени да се клањају Крњевићу и Шутеју.
Затим, да ли су та два Хрвата Крњевић и Шутеј, могли
претстављати хрватски народ у југословенској Влади у из-
гнанству у време када су Хрвати објавили самосталну хрват-
ску државу под Павелићем и извршили издвајање из југо-
словенске заједнице. У то време Хрвати су објавили и рат
Англо-саксонцима, са којима је била у савезу и Југославија,
а српски
на. Планскинарод на територији
извођеним Хрватске представника
радом хрватских оглашен ван узако-
ју-
гословенској Влади тада у Лондони, уз сарадњу мрачних
сервиса, припреман је међдународни престиж Тита и кому-
ниста и одобраван злочиначки рад тада подивљалих Хрвата.
Гњев срџбе Черчил је испољио и актом грубе силе при-
тиска на младог Краља Петра у Каиру. Одмах после конфе-
ренције „Тројице Великих“ одржане у Техерану, Черчил је
обавестио Краља Петра о резултату рада на конференцији
у Техерану у односу на Југославију, и захтевао да Краљ
Петар иде код Тита. Када је Краљ Петар одбио Черчилов
захтев, онда је Черчил наредио Стивинсону, британском ам-
7
басадору код Краља Петра у Каиру, да пошаље телеграм из

Каира министру спољних послова Идну у Лондон, чија је
садржина у изводима следећа: „Наша политика треба да
се базира на три нова фактора. Партизани су господари
Југославије. Они имају такву војничку вредност за нас, да
их треба потпуно помоћи и подредити политичке обзире
војним обзирима. Крајње је сумњиво, да ћемо још моћи
сматрати монархију као елеменат способан да одржи једин-
ство Југославије“. Истих дана децембра 1943 године после
Черчиловог притиска на Краља Петра, Черчил води разго-
воре са председником југословенске Владе Пурићем у Каи-
ру по питању Тита и ђенерала Михаиловића. Пошто је пред-
седник Пурић одбио Черчилове предлоге, Черчил је суро-
вом срџбом из Каира путем телеграма наредио своме мини-
стру спољних послова Идну у Лондон у следеће: „Да се
одмах дезавуише Михаиловић од стране Његовог Величан-
ства, а ако је могуће и од стране Краља Петра“. Овакав гру-
би притисак сурове срџбе и одвратна издаја, једино доли-
кује држања Енглеза према српеком народу, а посебно пре-
ма Краљу Петру, који је као млад владар увео земљу у рат
са Немцима за рачун Енглеза и заштите: „Угрожене запад-
не цивилизације“, а не Тито са комунистичком руљом.
Касније, пошто је Черчил присилио Краља Петра да
смени Владу Пурића, и прихвати Шубашића за Председни-
ка Владе, Черчил је запретио Краљу Петру изјавом у енгел-
ском парламенту, ако Краљ Петар не би пристао на споразу-
ме Шубашић - Тито, „ствари ће ићи као да је Краљ своју
сагласност дао“. Све молбе и лична интервенција Краља
Петра код председника Рузвелта, да га својим ауторитетом
заштити од Черчиловог притиска, одбачени су и од стране
Рузвелта, јер се ишло само на то: да се задовољи Стаљин
и да се добије Стаљинова наклоност и поверење. Све што
је ишло против Стаљинове воље за Источну Европу морало
се уклонити и сматрати као акт издаје. Черчил је ишао тако
далеко, да приволи председника Рузвелта телефонским по-
зивом, да Рузвелт одустане од давања помоћи ђенералу
Михаиловићу. Новембра 1944 године на конференцији у
Квибеку, Американци су коначно прихватили непопустљиве
захтеве Черчила и Форењ Офиса, када је дефинитивно на-
пуштен ђенерал Михаиловић и четнички покрет.
У суровој срџби Черчил је дана 24 маја 1944 године из-
јавио у Доњем Дому: „Ми смо се изјаснили за јаку подрш-
ку маршала Тита“. Истом беседом Черчил је рекао, да је
британска Влада „добила убедљиве доказе, да јединице
ђенерала Михаиловића сарађују са непријатељем у борби

8
против Тита и партизана“. Овај притисак сурове срџбе у

мају 1944 године десио се одмах пошто је ђенерал Михаи-
ловић одбио ултимативну наредбу Англо-саксонаца за ру-
шење мостова код Полумира на Морави.
Својим притиском Черчил иде још даље, те је под ути-
цај његових савета Краљ Петар одржао фаталан говор 12
септембра 1944 године, са којим говором је изречена смрт-
на пресуда за четнике и ђенерала Михаиловића са изјавом:
„Сви они, који се не би одазвали овом позиву, неће успети
да се ослободе издајничког жига ни пред народом, ни пред
историјом“. Тито није требао доносити другу пресуду да
побије четнике и ђенерала Михаиловића, већ је била до-
вољна ова Краљева изјава да Тито огласи четнике и ђене-
рала Михаиловића као издајнике. Унапред се знало, да чет-
ници и ђенерал
пе у Титову Михаиловић
армију. Краљев неће
говор,следовати позиву
који четници да сту-
и ђенерал
Михаиловић нису послушали, састављен је по инструкци-
јама Форењ ОФиса Велике Британије.
Да ли је узрок Черчилове срџбе и подлог издајства фа-
тален говор ђенерала Михаиловића, одржан у Липову, или
је Черчил био доведен у заблуду мистериозним извешта-
јима: Да Тито са партизанима спашава „угрожену западну
цивилизацију“ убијањем Немаца. Или је пак обоје ово
ишло на руку интересима британске високе политике, то
ће будући историчари утвердити после објављивања тајне
преписке по питању Тита и ђенерала Михаиловића.
ПРИПРЕМАЊЕ ИЗДАЈСТВА
После битке на Неретви, марта 1943 године, нарочито

после заробљавања Павла Ђуришића са елитним четницима
од стране немачких трупа у Колашину, маја 1943 године,
Черчил се одлучио да пошаље прву званичку мисију код
Тита, да испита борбену снагу код партизана. Крајем маја
1943 године спуштен је падобраном на територији Дурми-
тора код партизана, Черчилов секретар, професор Дикин
са потпуковником Вилијам Стрит и два техничара. У дане
доласка ове енглеске мисије код Тита, партизани су пре-
трпели пораз код Сутјеске и Зеленгоре на Тромеђи. То је
дало материјала из прве руке професору Дикину за пово-
љан извештај: „Да се партизани бију и убијају Немце“.
Прве половине јуна 1943 године Черчил има у рукама оп-
ширан извештај од професора Дикина, о борбама парти-
зана и њиховим снагама. У трци поткрепљеној интригама
са свих страна и одлучивању за определење, бурног про-
лећа 1943 године било је приступљено подели реона између
четника и партизана. Касније изашла је и наредба енглеске
9
команде за Блиски Исток о стационирању снага ђенерала

Михаиловића на територији Копаоника.
Черчил привучен опширним извештајем професора Ди-
кина, одлучио је да пошаље код Тита препреденог обаве-
штајца и парламентарца, човека без срца и душе, тих дана
унапређеног и у чин бригадира, Маклина. Парламентарац
Маклин примио је налог и упуства од Черчила, да оцени
снаге и борбену моћ партизана, да припреми материјал за
прихватање Тита са партизанима, да предложи начин помо-
ћи партизанима за борбу против Немаца.
Доласком Маклина код Тита и партизана у Босну, он
наилази на припремљен материјал од професора Дикина и
комуниста баш онакав, какав је Черчил и очекивао. Са при-
премљеним извештајем за Черчила и мапама партизанских
положаја,
на, Маклинса долази
лажнимкод
подацима
Черчила онаснагама Титових
реферат. партиза-
Са сервираним
материјалом и лажним подацима Маклин убеђује Черчила:
„Да се Тито бори, и убија Немце, док Михаиловић седи
скрштених руку и чини нагодбу са Немцима и чека савез-
ничко искрцавање“.
На другу страну половином септембра 1943 године, спу-
штен је падобраном енглески бригадир Армстронг у штаб
ђенерала Михаиловића, као нови шеф енглеске војне миси-
је. Бригадир Армстронг одмах по доласку ступа у препир-
ку и објашњење са ђенералом Михаиловићем у погледу
„тактике“ за операције против Немаца. Такав начин опхо-
ђења доводи до размимоилажења између бригадира Арм-
стронга и ђенерала Михаиловића. Као шеф енглеске војне
мисије при штабу ђенерала Михаиловића, бригадир Арм-
стронг има тајну везу са енглеском војном мисијом код
Тита. Међусобно се договарају и допуњују у рушилачком
раду против ђенерала Михаиловића.
Објашњење по намештеним инцидентима између бри-
гадира Армстронга и ђенерала Михаиловића вешто користе
разни сервиси за поткрепу већ спремљеног плана о напуш-
тањуОдмах
ђенералапосле
Михаиловића и четничког
капитулације покрета.
Италије, која се десила у
дане сервирања лажних извештаја, припреман је и састанак
„Тројице Великих“ за договор да се рат што пре оконча.
У том циљу октобра 1943 године састају се у Москви ми-
нистри спољних послова: Америке, Енглеске и Совјета, за
припремање дневног реда конференције у Техерану. Са кон-
ференције из Москве, министар спољних послова Идн под-
носи извештај Черчилу о жељама Москве у односу на Ју-
гославију.
Да би закулисна игра припремљеног издајства са из-
вештајима Дикина и Маклина из Титовог штаба и брига-
10
дира Армстронга из штаба ђенерала Михаиловића, била

поткрепљена и од стране америчке обавештајне службе,
успело се, да код Тита и партизана пође амерички војни оба-
вештајни официр мајор Лин Фариш. Доласком у Титов
штаб и боравком од 17 септембра до 27 октобра 1943 го-
дине мајор Фариш, у заједници Маклина и професора Ди-
кина, уз помоћ Титових комуниста припрема недостојан,
лажан и фаталан извештај у корист Тита и партизана, а на
пораз ђенерала Михаиловића и четника. Необјективни и
лажни извештај америчког мајора Фариша предат је и пред-
седнику Рузвелту у Каиру на путу за Техеран.
Нетачио тврђење америчког мајора Фариша, да су пар-
тизани „у своје редове окупили све нације — Мухамеданце,
Хришћане, Србе, Хрвате, Словенце и комунисте“, и да је
комунистичка странка „само део те велике народно-осло-
бодилачке војске“, да „комунистичка странка није у стању
да покрет потчини својој партијској линији“, опсенуо је
Черчила и Рузвелта за погрешно опредељење и прихвата-
ње Тита са партизанима.
Припремљен фаталним и лажним извештајима за одлу-
ке „Тројице Великих“ у Техерану, убеђен у лажни извеш-
тај да: „Комунистичка странка није у стању да покрет пот-
чини својој партијској линији“ и да је комунистичка стран-
ка: „само део те велике народне-ослободилачке војске“,
Черчил прихвата
ну пресуду Титанароду
српском са партизанима
и ђенералу и тиме изрекао смрт-
Михаиловићу. Чер-
чил је ставио у заборав жртве српског народа, дате за ра-
чун Велике Британије, у дане када је Черчил био усамљен
у борби са Хитлером. Опсенут лажним извештајима, Чер-
чил врши подло издајство према српском народу, намеће за
вођу српском народу страно и непознато лице Тита са ко-
мунистичком руљом. Први пут у историји српског народа,
да страно и непознато лице води српски народ у борби про-
тив непријатеља.
Непознатог вођу српском народу Тита са комунистич-
ком руљом, под изговором да „убија Немце“, обилно по-
маже Черчил са ратним материјалом и беседама у енглес-
ком парламенту. Дана 18 јануара 1945 године Черчил је
у енглеском парламенту изјавио: „Ја сам први почео да по-
мажем Тита. Он је један од мојих најбољих пријатеља. Ја
се надам, да ће доказати да је спасилац и ујединитељ Ју-
гославије, као што је данас неоспорни господар“. Черчил
је ову изјаву дао пре плебисцита за монархију или репуб-
лику и пре конференције на Јалти, где је Тито званично при-
знат за неоспорног господара Југославије.
Предходници припреманог издајства и капитулације
11
пред Стаљином јесу: Изражене жеље Рузвелта о уређењу

света и Рузвелтова изражена жудња, да се састане са Ста-
љином, што је Рузвелт подастро Молотову приликом зва-
ничне посете Вашингтону и Лондону маја 1942 године.
Лични контакт Черчила и Стаљина половином августа
1942 године у Москви, када је отпочела игра судбине Ис-
точне Европе и Југославије.
Снисходљивост Рузвелта и Черчила осетио је Стаљин
и отпочео са игром уцењивања за превласт и доминацију.
Завршна фаза припреманог издајства извршена је у
Квибеку августа 1943 године, где су Черчил и Рузвелт усво-
јили меморандум „Положај Русије“ у коме се каже и сле-
деће: „Русија ће имати доминантан положај у Европи после
рата“. Усвојени меморандум био је платформа на свим са-
станцима
Стаљину. „Тројице Великих“
Творац овог и служио
фаталног као био
документа „Верују“ према
је ђенерал
Маршал, чији фаталан рад био је од осудног престижа по
свим међународним питањима, на састанцима на Врху у то-
ку Другог светског рата. Као коб страшних збивања и из-
дајства, Рузвелт и Черчил су потписали у Квибеку и зајед-
ничке: „Изјаве о ослобођеним земљама“. Овај докуменат
који је достављен и Стаљину, због стида пред народом од
садржине, докуменат је задржан од достављања емигрант-
ским владама Европе. Одлуке издајства на конференцији
у Квибеку донете су на три месеца пре састанка „Тројице
Великих“ у Техерану, где је свет подељен на Исток и За-
пад а Стаљин признат за господара пола света.
ФАТАЛНИ САСТАНЦИ
На састанцима „Тројице Великих“ у Техерану и Јалти,
владала је атмосфера водке и доктрина комунизма и „со-
цијални препород“. У таквој атмосфери лукаво припремље-
ној на територији Совјетског Савеза, Стаљин је без напора
добио пола Европе и друге делове света.
Рузвелт се није могао отрезнити, јер је био и са бак-
цилима смрти. У колико је имао снаге, није хтео да пред-
узме дискусију, што би Стаљин посумљао у искрено при-
јатељство. Рузвелта је био циљ: што брже окончати рат и
пад Хитлера. Зато је био склон попуштању у преговорима
са Стаљином. Поред недостатка равнотеже и физичке кло-
нулости, Рузвелт је био окружен Хисом, Хопкинсом, Деви-
сом, Валасом, Стетиниусом и војним старешинама, а на до-
му свезнајућом супругом госпоћом Дором, који су савети-
ма навели Рузвелта као болесна човека, да уз наизменичне
здравице препусти и да Стаљину више него што је овај и
тражио.
12
Тројица Великих при решавању судбином света
Питање европске политике, Рузвелт је препустио муд-

рацу Черчилу, али му није подржао предлог операција пре-
ко Балкана и предлог уласка Турске у рат. У Техерану, Руз-
велт је са неповерењем пратио развој дискусије између
Черчила
предлогу и операција
Стаљина, Ријека-Љубљана-Беч.
по питању уласка Турске у ратдиску-
Поводом и о
сије Черчила и Стаљина о уласку Турске у рат и операција
на Балкан, шеф америчке војне мисије и војни стручњак на
конференцији у Техерану дословно пише и следеће: „Ста-
љин је уз тезу америчког ђенералштаба, противу сваког ан-
гажовања на Балкану. На конференцији је било јасно што
он хоће. То је јасно било и Черчилу али не и Рузвелту. Ово
није приговор противу нашег претседника, али је његова
упадљива неодлучност по свој прилици директна последи-
ца наше нејасне спољне политике. Председник је мислио,
како да добије рат, а остали су на уму имали своје односе
и позиције када рат буде завршен“.
Рузвелтова „упадљива неодлучност“ није била после-
дица „нејасне спољне политике“ већ је Рузвелтова „упад-
љива неодлучност“ последица бакцила смрти, који су Руз-
велтом тада били овладали као хроничног болесника. Као
такав Рузвелт је био под утицајем својих саветника и љу-
ди ниског знања стратегије за вођења светског рата, а на-
рочито непознавањем међународне комунистичке доктрине.
На конференцији „Тројице Великих“ у Јалти, Рузвелт
се интересовао само за Далеки Исток, али под утицај саве-
13
та војних старешина, да се рат са Јапаном неможе заврши-

ти без руске помоћи, он је кратковидно гледао питање Ја-
пана, а са тим и саме Кине. По том питању, Рузвелт је са
презрењем одбио извештај стручњака за Далеки Исток на
челу са Макартура, о положају Јапана и Кине, и тешким по-
следицама због уласка Совјета у рат са Јапаном и давања
подршке комунистима Кине. Рузвелта су убедили ђенерал
Маршал и Хопкинс, да је код кинеског народа наступио
„социјални препород“ а не комунизам. Зато је вођа нацио-
налне Кине Чанг Кај Шек оглашен као „корумпирани феу-
далац“.
По питању Далеког Истока, на састанку у Јалти, пот-
писан је тајни споразум између Рузвелта и Стаљина. После
смрти Рузвелтове, доласком Трумана за председника, он је
на састанку
молио „Тројице
Стаљина Великих“
да совјетска у ступи
армија Потсдаму,
у ратпутем писма
са Јапаном.
Ово тражеље уследило је после Труманова споразума са
Черчилом, о привођењу крају рата са Јапаном, без позива
Совјета у помоћ. Труманово тражење од Стаљина да Со-
јети уђу у рат са Јапаном било је и после извештаја Мак-
артура о положају Јапана и после понуде јапанског Цара
Микада о миру, а нарочито после одлуке да се атомска бом-
ба употреби на Јапан, која је већ била испробана. Усваја-
њем фаталних савета војних старешина, Рузвелт и Труман
као председници моће Америке, препустили су Совјетском
Савезу да загосподари Манџуријом као центром велике
јапанске ратне индустрије. Фаталним грешкама из страха
пред Јапан, ојачан је Совјетски Савез и његов престиж
у свету.
Поред фаталног рада Рузвелта и Трумана на састанци-
ма „Тројице Великих“ ни Черчил није био боље среће. Чер-
чил је био одушевљен „срдачном атмосфером“ и опсенут
лукаво подметнутим комунистичким „вечним пријатељст-
вом“ испољено ласкавим говором насмејаног Стаљина са
речима: „Када победимо Немце, заједно ћемо тући Јапан“.
Ове
у Стаљинове
Техерану речи
у корист учинилеСавеза.
Совјетског су преокрет на конференцији
Да би умилостивио Стаљина за прихватање предлога
о уласку Турске у рат и продора према Бечу, Черчил је при-
хватио Стаљинову тезу по питању Југославије, дуго рас-
прављану на конференцији министара у Москви и конферен-
цији „Тројице Великих“ у Техерану где је решено: „Да се
партизани у Југославији помогну свим средствима у на-
мирницама и наоружању, а исто тако операцијама коман-
дуса“. Како Черчилов предлог није подржан од Рузвелта,
то је дало маха Стаљину да одлучи по својој вољи. Ривал-
14
ство између Рузвелта и Черчила на састанцима „Тројице

Великих“ и њихово надмудривање, вешто је користио Ста-
љин у разговору, особено са Рузвелтом и особено са Чер-
чилом. Рузвелт је крио истину од Черчила, а Черчил од Руз-
велта, што је допринело Стаљину да загосподари Источ-
ном Европом и Азијом. Рузвелт и Стаљин са Черчилом и
противу њега, довели су до стања у коме се свет после Дру-
гог светског рата нашао. Када су Рузвелт и Черчил погле-
дали истини у очи преко Стаљинова рада, они су један дру-
гом пребацивали грешке.
На састанцима пазара „Тројице Великих“ у Техерану и
Јалти, пропустено је руском империјализму подјармљива-
ње народа и продати народи Источне Европе, што у доба
цивилизације 20 века личи грубој сили Хитлеровог поретка,
против кога устаде цео свет. Овакав рад Рузвелта и Черчи-
ла нимало не служи на част и међународном престижу Аме-
рике и Енглеске, чији су били представници. Они су из стра-
ха пред Стаљином, отворили пут совјетском империјализ-
му, да путем комунизма осваја свет.
ИНТЕРЕСНЕ СФЕРЕ
Одмах после Техеранске конференције, Черчил је по-
слао сина Рандолфа код Тита и партизана, као гаранцију
верности. Рандолф се спустио авионом у Босни 20 јануара
1944 извештава
син године и оца
боравио 10 месеци
Черчила, да је код Тита
Тито у Босни. Верни
„припитомљен“ за
рачун енглеских интереса. Рандолф уверава оца Черчила,
да Тито неће изневерити Черчила, с обзиром на његову на-
клоност и пријатељске обзире, прихваћањем и помагањем
Тита и партизана. Черчилов син Рандолф и сви чланови
војних и политичких мисија, играли су уз вешто компоно-
вану свирку Тита и комуниста и подносили добро смишље-
не неистине. Те смишљене неистине, подастрте Черчилу пре-
ко Англо-саксонских војних и политичких мисија, изазвале
су састанак Черчила са Титом, одржан августа 1944 године
у Казерти, Италија. На састанку Черчил је дао на поклон
Титу маршалско одело. Тито је обећао да испуни све жеље
и предлоге Черчилове и убедио Черчила, да није комуниста,
већ ради на „социјалном препороду“ народа у Југославији.
Тајни одлазак Тита са острва Виса за Москву, одмах
после састанка са Черчилом, узнемирио је нечисту савест
мудраца Черчила. Тај, и многи други догађаји нечистих ра-
чуна Источне Европе, натерали су Черчила да пође у Мо-
скву, да са Стаљином утврди пазар и за Југославију.
Доласком у Москву октобра 1944 године, по старој на-
вици енглеске тактике, на састанку са Стаљином, као веш-
15
так продаје народа, Черчил дели са Стаљином интересне

сфере у 6 држава Источне Европе. У односу на Југославију
подло насмијани Стаљин ублажио је срџбу Черчилову због
тајног одласка Тита са острва Виса, са изјавом: „Не треба
се чудити васпитању Тита“. Стаљин је обећао Черчилу пу-
тем нагодбе процента, полу утицајних сфера у Југослави-
ју. У замену тога Черчил је обећао Сталину, да призна Ти-
та за представника савезничке борбе и шефа државе у Ју-
гославији. Таквим пазаром предат је Титу цео народ Југо-
славије у чељусти комунистичке тираније, а монархија и
демократски систем владавине сахрањена. Да би иронија
била већа, баш за време пазара Черчила са Стаљином, со-
вјетска армија са тенковима довела је Тита у Београду и
устоличила за господара Југославије.
Черчил и Стаљин нагодбом процента деле Источну Европу октобра

1944 године у Москви.
О срамном пазару и продају народа Источне Европе

Черчил је без стида казао у његовим мемоарима дословно
и следеће: „Док је то било преведено, написао сам на пар-
чету хартије од пол табака: — Русија — Румунија 90%,
16
други 10%. Грчка — Велика Британија 90% — Русија 10%.

Југославија — 50% и 50%. Мађарска — 50% и 50%. Бу-
гарска — Русија 75%, други 25%. Дао сам то преко стола
Стаљину, који је дотле чуо превод. Настао је мали тајац.
Онда је он дебелом цртом, са плавом оловком, подвукао
текст и вратио ми га. Било је све решено и узело онолико
времена колико је човеку потребно да седне. — Хартија
подвучана оловком лежала је на средини стола. Најзад сам
ја рекао: „Можда ће то изгледати сувише циничко, да смо
одлучили судбином милиона народа, овако лаке руке. Бо-
ље да изгоримо ово парче хартије.“ Стаљин је казао: „Не,
задржите га“. Тако сам и урадио“. Из овог тврђења Черчи-
ловог, види се како је извршен пазар „лаке руке“, са наро-
дима држава Источне Европе. После састанка Черчила са
Стаљином,
скви, који је
са деобом завршен 23
интересних октобра
сфера путем1944 године званич-
процената, у Мо-
но су предати Стаљину народи Источне Европе на конфе-
ренцији „Тројице Великих“ на Јалти одржане од 3 до 11
Фебруара 1945 године и Тито признат за шефа државе у
Југославији.
Черчила није интересовала „дугорочна политика“ Ис-
точне Европе, колико су га интересовали петролејски изво-
ри на Средњем Истоку. То је Черчил нагодбом процената
са Стаљином, обезбедио од совјетског утицаја његов „биз-
нис“ на Средњем Истоку, уступањем Источне Европе Со-
вјетском утицају.
Краљ Јужне Арабије и Черчил

17
После састанка у Москви и деобе интересних сфера са

Стаљином, Черчил одлази на Средњи Исток, да са краљем
Јужне Арабије утврди пазар „социјалног проблема“.
СУДБОНОСНЕ ГРЕШКЕ
Када би се исписале погрешке великана бурне про-
шлости српске историје, онда би за нас Србе у ствари била
„историја — учитељица живота“. На жалост, не могу се
признати узрочне трагедије страдања српског народа, про-
узроковане самовољним радом појединаца. Ипак, морало
би се нешто рећи, јер се поука не црпи из крунисаних успе-
ха, већ из свих искустава, грешака и заблуда, а нарочито
из заслуга исписаних крвљу српског народа. Као главни уз-
роци страдања српског народа у току Другог светског рата
могу бити и следећи: повијање за испуњење свих савезнич-
ких жеља; губљење равнотеже између вођства отпора и по-
литичара; самовољан рад појединаца, службом код разних
сервиса, иза леђа званичне владе у циљу личног истицања
и престижа за превласт вођства, нудећи услуге страним сер-
висима ради подршке; олако схватање претећег писма Чер-
чиловог, упућеног Слободану Јовановићу као председнику
Југословенске Владе, по питању говора ђенерала Михаило-
вића одржаног у Липову; веровање у крајњу сугестију Анг-
ло-саксонаца о искрцавању на Балкан; празне наде у коле-
бљиве одлуке председника Рузвелта и његове Владе о нак-
надној подршци и помоћи при завршетку Другог светског
рата; лакомислено схватање да Енглези неће препустити
Балкан и Југославију комунизму и Совјетском утицају из
стратегиских и империјалних интереса; једнострано и плит-
ко саветовање ђенерала Михаиловића из иностранства од
стране људи на врховима власти, нарочито у лето 1944 и по-
четком 1945 године; правдање да агресивна политика изази-
ва ужасне репресалије; клевете и интриге хрватских пред-
ставника противу четника и ђенерала Михаиловића и про-
тиву југословенске Владе; давање подршке Титу и партиза-
нима од стране
бесциљно хрватског
извођење народа
Каирске и хрватских
афере, пркошење представника;
виших офи-
цира одлукама Краља и Владе; штрчање млађих официра
изнад својих старешина, истичући сопствену памет; трчање
корисних будала на Титова солила и одлазак у Титов „рај“
оних који су водили хероје у смрт за слободу; кратковидно
лично одлучивање шефова политичких странака у почетку
1945 године, за прихваћење спрега Тито-Шубашић; стрмо-
главна утакмица војног и интелектуалног кадра које се за-
текло у емиграцију, одласком у спрег комуниста и хврат-
ских политичара. Ова стрмоглавна трака оправдала је пр-
18
љави пазар „Тројице Великих“ и потврдила легалитет ти-

раније наметнуте српском народу.
Пркошење појединаца празним пркосним речима, без
подршке политичког ауторитета, према „најхрабријем чо-
веку на свету“ у току Другог светског рата, „који је уједи-
нио у својој особи политичко искуство и квалитет војног
шефа“ по ласкавим речима Стаљина; размимоилажење и
неслагање са Черчилом, раније а нарочито прве половине
1944 године; лични инциденти између ђенерала Михаило-
вића и појединих чланова енглеске мисије, који су прешли
са личних инцидената на општу ствар, ради чега су чланови
енглеске војне и политичке мисије и сам Черчил окомили
се на ђенерала Михаиловића, а због његове заштите око-
мили се на све и радили на уклањање и одбацивање. Све
ово дошлоиспунити
требвало је у згодан
жељачас, када сеи због
Москве енглеских
добити интереса
наклоност Ста-
љина, одбацивањем ђенерала Михаиловића а прихваћењем
Тита са комунистима. Због свега изложеног, српски народ
носи крст Голготе преко Србије, Црне Горе, Босне и Хер-
цеговине и широм целе Југославије под бичем комуни-
стичке тираније.
Зар је било потребно да лични представници Черчила
и енглеске владе, чекају по неколико часова пред вратима
сеоске колибе да буду примљени ради договора по питању
и предлозима своје владе. Када су већ примљени, зар је би-
ло потребно рећи: „Еве вам Енглези што ћемо бити ваши
Црнци“. Шеф Британске војне мисије бригадир Армстронг у
свом предавању у дворани цркве Св. Саве у Лондону, свој-
ствено Енглезима казао је и следеће: „Један официр по мом
мишљењу, виши ђенералштабни официр, није много марио
Британце. Падали смо му тешко, али, сиромах, мртав је да-
нас и доста о томе“. Објављено у „Гласу“ од 17 августа 1961
године. Дали су инциденти и размимоилажења нарочито
сервирани од закулисне и мрачне политике разних сервиса,
да би се нашли разлози за одбацивање и испуњење жеље
Москве то ће будућност открити.
Први инцидент десио се, неопрезним говором ђенерала
Михаиловића, одржаним у Липову до Колашина на вечери
за време крштења кћери Милинка Илинчића из Липова. Ту
је био присутан и шеф енглеске војне мисије пуковник Бели.
Репродукција говора ђенерала Михаиловића јесте следећа:
Са пуном чашом устао је ђенерал Михаиловић и наздравио:
У здравље и дуг живот мале куме, — којој је дао име ње-
гове мајке. Испија чашу у здравље родитеља своје куме и
породице Илинчића. Прешао је на излагање историје про-
шлости Црне Горе и херојске борбе. Продужио је да ређа
19
уточишта у Црној Гори кроз векове. Истакао је и уточиште

Краља Петра Првог у Црној Гори. Са нарочитим поносом
истакао је, што је лично нашао уточиште у Црној Гори.
После малог предаха у току говора, ђенерал Михаиловић
наставио је са говором здравице, чија је садржина објавље-
на у Гласнику СИКИД „Његош“ свеска 9 у следећем: „Срби
немају више пријатеља — Енглези од нас траже у складу
са својим стратегиским циљевима, да предузимамо опера-
ције без најмање намере да нас помогну, било сада или
убудуће, јер су спремни да се боре до последњег Србина
у Југославију — Енглези хоће да тргују са српском крвљу,
по цену незнатне помоћи у оружју — Али ја нећу никада
бити партнер у таквој бесрамној трговини, достојној тра-
диционалне енглеске перфидије — Далеко од тога да буду
гости, југословенски
точеници Енглеза. Оникраљ
су изаборављени
влада постали су стварни за-
и конфинирани од
стране владе Њ. Британског Величанства, која је безстидно
повредила југословенски суверенитет, водећи директне пре-
говоре са совјетском владом о унутрашњим југословенским
проблемима — БиБиСи са изазивачким цинизмом напусти-
ла је помињање свете српске ствари. Савезничку жељу са
лажима била је задовољена хипокритеком и антијугосло-
венском делатношћу комуниста. — Али нека савезници зна-
ју и осете, да ни њихово дело, ни њихове претње, неће Србе
скренути с пута дужности да комунисте истребе. — Наши
су непријатељи комунисти и усташе. Када с њима обрачуна-
мо тада ћемо се окренути према Немцима и Италијанима“.
Док је говорио ђенерал Михаиловић, десно од њега се-
део је пуковник Бели, шеф енглеске војне мисије, затурен
у столовачи, испружених ногу испод столоваче ђенерала
Михаиловића и пажљиво слушао говор ђенерала Михаило-
вића пушећи лулу. На крају говора ђенерал Михаиловић је
казао: После завршеног рата, ако Енглези покушају да се
мешају у унутрашње односе Југославије њима ће бити прс-
ти пресечени, ударајући шаком десне руке по прстима сво-
леве руке.
је завршио Тиме
свој је завршен
говор, овај трагичанје говор.
ђенерал Михаиловић сео у Пошто
столо-
вачу. Док пуковник Бели напушта своје место и одлази у
суседну собу, где је била његова радио отпремна станица.
Путем радио отпремне станице пуковник Бели доставио је
говор ђенерала Михаиловића енглеској Врховној команди
и лично Черчилу. Последице овог говора познате су преко
сурове срџбе Черчилове.
После овог догођаја пуковник Бели и ђенерал Михаи-
ловић, проговорили су тек на интервенцију Лондона. Ипак
пуковник Бели није имао блиски и интимни пријем код ђе-
нерала Михаиловића. Сваки официр или особа која би се
20
дружила са пуковником Белием, падала је у немилост. На

другу страну пуковник Бели, невидљиво путем извештаја,
руши ауторитет ђенерала Михаиловића.
Нарочити инциденти почели су се ређати по доласку
новог шефа енглеске војне мисије бригадира Армстронга,
који је стигао у штаб ђенерала Михаиловића половином
септембра 1943 године. Физичка развијеност бригадира
Армстронга била је фатална по нас. Он није одговарао им-
позантној појави елитног официра, ради чека при штабу
ђенерала Михаиловића, Армстронг је сматран као обичан
богаљ. Он је то приметио и заузео држање бригадира Ве-
лике Британије, који има власт и поверење британске Владе
и Черчилово лично. Плаховитом ђенералу Михаиловићу на-
мештани су разни инциденти, а нарочито за време дискусије
у вези плана о подели реона између четника и партизана.
ПЛАН ПОДЕЛЕ РЕОНА ЗА БОРБУ
План поделе реона у начелу донели су код ђенерала Ми-
хаиловића пуковник Лука Балетић и пуковник Павле Нова-
ковић са члановима енглеске мисије. Начелни план о поде-
ли реона, после бурне дебате, која је трајала целу ноћ, при-
мио је ђенерал Михаиловић тек у расвит зоре и то на енер-
гична наваљивања чланова Главног штаба.
После примљеног плана у начелу о подели реона, нак-
надно је донет детаљан план са упуствима и наредбама о
развоју операција. Накнадни детаљан план одбио је ђене-
рал Михаиловић без консултовања свога штаба, или да су
чланови штаба о томе што знали. Он је хтео да поводом
тога решава Краљ и југословенска Влада, што је у том циљу
послао телеграм председнику југословенске Владе у Лондо-
ну следеће садржине: „28 маја 1943 године пуковник Бели
доставио ми је писмену наредбу Врховне команде британ-
ских снага са Блиског Истока, коју је он примио на изврење.
Та наредба реч по реч гласи: „Приложено преставља детаљ-
ну оперативну одлуку. Потребно је да је извршите одмах.
Ова одлука је донешена после брижљиве процене свих из-
вештаја којима се располаже, и на основу директиве Начел-
ника Главног ђенералштаба Британских оружаних снага.
Извршење је врло хитно. Одлучујући су фактори:
1.— Рад у Медитерану долази у фазу у којој се савез-
ничка офанзива сматра неминовном. Апсолутно је потребно
да ђенерал Михаиловић изврши обавезе, које је раније кон-
цептовао, и да сарађује потпуно у то време. У том циљу, он
мора да пристане, да реорганизује све његове снаге, где год
се налазе, према плану Врховне Команде Блиског Истока
у чију сферу он припада. Једино на тај начин његове снаге
21
реорганизоване могу бити корисне за опште савезничке на-

поре.
2.— Ђенерал Михаиловић не претставља борбену снагу
ма какве вредности западно од Копаоника. Његове једини-
це у Црној Гори, Херцеговини и Босни су потпуно униште-
не, или се налезе у тесној сарадњи са осовином. Тешко је
исто тако рећи да његове јединице постоје у Хрватској,
Словеначкој и Славонији.
3.— Британске јединице на Хомољу и у Приштини по-
тврђују да су његове јединице тамо јаке, и да им је главна
жеља да изврше нападе на непријатељске комуникације
у сагласности са британским директивама.
4.— Партизани претстављају добру и ефикасну борбену
снагу у сваком погледу, док само квислинзи претстављају
ђенерала Михаиловића.
ОДЛУКЕ СУ СЛЕДЕЋЕ: 1.— Ви ћете саветовати ђене-
ралу Михаиловићу да британска Врховна Команда тражи:
да он као савезник прекине сваку сарадњу са осовином, и
да се пребаци у правцу истока у Србију. Ту ће утврдити пун
лични утицај и ауторитет, у циљу настављања напада на не-
пријатељске комуникативне линије.
2.— Ви ћете саветовати ђенерала Михаиловића да од-
мах оде на Копаоник са свим његовим верним официрима
и људима, а ако је потребно да се пробије са оружаним
снагама.
3.— У будуће Врховна Команда ће одређивати области
под његовом командом и инфлуентну границу према запа-
ду, за борбене елементе који исто тако постоје на десној
обали реке Ибра и на правцу јужно од Скопља.
4.— На ту територију Врховна Команда послаће ваздуш-
ним путем помоћ.
5.— Врховна Команда тражи да британски радио напад-
не све квислинге који се боре заједно са Италијанима, међу
којима су мајор Станишић, генерал Ђукановић и Јевђевић.
Ви ћете дати имена других према вашем искуству.
6.— Молим објасните изнете одлуке ђенералу Михаи-
ловићу и изнесите их у најкатегоричнијем начину и настај-
те да донесе брзу и непроменљиву сагласност у погодном
смислу. Са целом британском мисијом ви ћете ићи на Копа-
оник са ђенералом Михаиловићем. У исто време, када је ва-
ша мисија на Копаонику, он ће остати независан на својој
територији и неће припадати вашој мисији“.
„Доцније је пуковник Бели тражио да дам одговор по
следећем“... У вези тога тражења, одговор ђенерала Михаи-
ловића је следећи: „Садржај изложене наредбе потпуно је
супротан са извештајем британске Владе, који ми је послат

22
преко претседника Краљевске југословенске Владе под б. 300

од 12 маја 1943 године. Поред тога, изложена наредба бри-
танске команде на Блиском Истоку је противна основи уста-
ва Краљевине Југославије и југословенских војних закона.
Због тога ја не могу да дам одговор британској Врховној
команди на Блиском Истоку пошто сматрам да нисам над-
лежан да то учиним. Ради тога из горњих разлога, ја достав-
љам ову наредбу краљевској југословенској Влади са мол-
бом да је Влада и Врховни Командат Њ. В. Краљ расмотре“
— „у прилогу дајем моје мишљење: Ја немам ништа проти-
ву првог параграфа под одлучним фактором за реоргани-
зацију мојих трупа у сагласности са планом Врховне Коман-
де на Блиском Истоку. Тврђење у другом параграфу под
„одлучним фактором“ је потпуно без икакве основе, да моје
снаге не престављају важност западно од Копаоника. Није
истина да су јединице југословенске армије у Црној Гори,
Херцеговини и Босни уништене, а још мање је истина у за-
кључку, да су у тесној сарадњи са Осовином. Није истина
да се не може рећи да јединице југословенске армије не по-
стоје у Словеначкој и Славонији. На супрот југословенска
армија постоји у свим деловима, и доказаће своје постоја-
ње целом свету. Ја нећу више личне увреде да сносим. По-
стојање југословенске армије је признато од Немаца и Па-
велићеве непријатељске штампе и њихове радио службе,
које ме лично нападају, зову моје трупе „банде Драже Ми-
хаиловића“. Жалосно је
Све те информације, ја да савезници
знам, не комунистичке
долазе од желе да то знају.
про-
паганде и од комунистичких трупа у сарадњи са Осовином.
То су само лажи од криминалца званог Јосип Броз-Тито.
Што се тиче трећег параграфа под „одлучујући фактор“ на
који се односи, ја не тражим никакву похвалу за јединице
југословенске армије у области Хомоља и Приштине. Ја до-
вољно знам, боље но ма ко, вредност јединица којима имам
част да командујем. Поред толико много интервенција и та-
ко много тешкоћа, које сам незаслужно примио баш од оних
који би требали да ме помогну, они би требали на крају да
ме оставе на миру, да наставим акцију коју сам сам почео,
када је најмање очекивана и тада ће моји хероји и ја, дати
целој Европи пример, како се умире за слободу. Моји офи-
цири и људи врше нападе на непријатељске комуникативне
линије, но они су то вршили и пре доласка британских офи-
цира, које су искрено поздравили као савезнике, али не да
се мешају у унутрашња питања, нити да командују. Њихов
положај је био инструктора и у крајњем случају, ако желе
и да се боре. Моји командати не желе да предузимају ни-
једну самовољну акцију, нити операцију без моје команде,
и ја сам на то поностан. Што се тиче другог дела одлуке,

23
коју сам примио са још већим чуђењем, тражи се да са сво-

јим верним официрима и људима идем на Копаоник у егзил.
Официри и војници југословенске армије су верни једино
Њ. В. Краљу Петру Другом. Они извршују моје наредбе као
првог војника југословенске армије. Ми једино знамо за за-
клетву коју смо положили Врховном Команданту и нашој
војничкој застави. Нашим пријатељима и нашим непријате-
љима ми гордо изјављујемо да никада нећемо изневерити
наше идеале, чак и да будемо тотално искорењени. У са-
гласности са горњим, ја бих требао да повучем целокупну
југословенску армију од стотине хиљада бораца у егзил, на
Копаоник. Копаоник је врло мали за 10.000 бораца, који су
гладни, без одела, без обуће, и без муниције. Ми сада бра-
нимо њихове домове у Херцеговини, са врхова планинских,
и узалуд
ништа очекујемо
не каже за другепомоћ
људе у од њихових
другим савезника, а да се
деловима.
Према трећем параграфу одлуке, југословенској армији
је дата територија ограничена на истоку бугарске границе,
на северу Дунавом, на западу Ибром и Моравом и на југу
Скопљем. Остала територија је дата комунистима под кон-
тролом криминалца званог Јосип Броз-Тито. Ја вам захва-
љујем на таквој понуди. Југословенски устав и југословен-
ски војни закони категорички захтевају, да морам достави-
ти одлуку сваког тражења мојој Врховној Команди Н. В.
Краљу и југословенској Влади, јер немам право да одлучу-
јем у овом случају. На тај параграф желим да приметим,
да моји борци и ја нисмо признали капитулацију коју нам
је непријатељ наметнуо и сигурно је, да нећемо капитулира-
ти ни пред нашим савезницима.
У вези на четврти параграф одлуке изјављујем да не
желим никакву савезничку помоћ која би дата под услови-
ма те врсте. Ми ћемо наставити да се боримо против осо-
винских снага на најбољи начин како можемо и знамо, као
што смо се и до сада борили и поред факта да је савезнич-
ка помоћ била тако мала, да не може друкчије да се сматра
него
примиокаоја пропагандни циљ.више
не могу укупно Са да
опремом коју
опремим од сам
200 укупно
до 300
бораца. У односу на исти параграф одлуке, желим да изне-
сем, да је једино краљевска југословенска Влада која може
да одлучи, ко је квислинг и ко може да буде нападнут пре-
ко радиа. У сваком случају краљевска југословенска Влада
би тражила извештаје од ауторитативних фактора у самој
земљи, например од Централног комитета, који не би мо-
гао да се оспори, у таквом случају, аутсајдери не би могли
да се мешају у унутрашња питања савезничке земље Југо-
славије, која је жртвовала милион живота у овом рату за
слободу. Из много разлога ја сам убеђен, да многи моји из-
24
вештаји нису достављени краљевској југословенској Влади,

или ако јесу, они су достављени сувише доцкан. Ради тога
и ради важности два извештаја која сам послао под. бр.
1598 и 1597 ја тражим да Југословенска влада одговори
употребом кодекса „Цетиње“ или „Невесиње“. Ако Југо-
словенска влада не одговори са тим кодексом, као одговор
на главне параграфе овог рапорта, ја ћу сматрати да рапорт
није од Југословенске владе. Генерал Михаиловић“.
НАРЕДБА ЗА РУШЕЊЕ МОСТОВА

После одбијања наредбе о детаљном плану борбе и по-
деле реона, издате од Британаца пролећа 1943 године, до-
шла је ултимативна наредба пролећа 1944 године од генера-
ла Вилсона преко енглеске команде из Каира са којом је на-
ређено да: „Као доказ Михаиловићеве воље да води борбу
против Немаца, рушење два моста на Ибру и Морави“, у
циљу одсецања Скопља од комуникационе везе са севером.
Те детаље одбио је ђенерал Михаиловић са изговором: на
једном мосту, а нарочито на мосту код Полумира, има да се
изгуби најмање 400 бораца. Поред тога свирепе репресали-
је над незаштићеним српским живљем и српска села, после
подухвата рушења мостова, била би претворена у огањ и
крв од окупатора. У објашњењу по овом питању са енглес-
ким бригадиром
као: ,,Ми Армстронгом,
смо превише дали крви зађенерал Михаиловић је ре-
вас, .........................................“
Одбијањем ултимативне наредбе за рушење два моста на
Морави и Ибру, наводи се као разлог дефинитивног напуш-
тања ђенерала Михаиловића и повлачење енглеске и друге
савезничке мисије из Врховног Штаба ђенерала Михаило-
вића.
У часу доношења одлуке о напуштању ђенерала Миха-
иловића од стране Англо-саксонаца, врше се пресије да се
изврши немогуће. Зар Англо-саксонски бомбардери нису
моли да сруше два моста и одсеку Скопље од комуникацио-
не везе са севером, већ се то тражи од ђенерала Михаилови-
ћа да изврши голим грудима и то као последња порука. Ан-
гло-саксонски бомбардери, баш у то време, могли су да
сруше српске градове и да разбију и униште армију четни-
ка, без да се до данас зна, по чијој вољи и наредби су сру-
шени српски градови Англо-саксонским бомбардерима.
Сви инциденти и предлози за извршење немогућег, сер-
вирани су од комуниста и њихових агената, који су тада би-
ли преплавили све англо-саксонске канцеларије за време
Другог светског рата. Такве предлоге Черчил и Рузвелт и
Врховна Команда Англо-саксонаца великодушно су прихва-
25
тали и усвајали, да би се што мање просуло плаве крви, да-

јући у размену крв других народа путем уцене и ултиматив-
них наредба и путем нагодбе процената са Стаљином. Ми-
сионари испослати од Британаца код ђенерала Михаилови-
ћа, насртљивим и диктаторским дражањем, изазвали су сло-
бодарски дух ђенерала Михаиловића, да у вези са планом
о подели реона и наредбе о упуствима борбе, овима отворе-
но у лице каже истину о закулисној политици Англо-саксо-
наца и да се неповољно изрази противу Енглеза, које му се
приписало као акт издаје. Прави акт издаје сервирали су
чланови Британске војне мисије са којима је ђенерал Миха-
иловић био много у затегнутим односима од јануара 1943
до 29 маја 1944 године, када су коначно напустили штаб
ЗВАНИЧНА ПРЕПИСКА
Од половине новембра 1943 године наступила је зва-

нична преписка између бригадира Армстронг и ђенерала Ми-
хаиловића о предлозима и правдањима у вези развоја опе-
рација по захтеву Англо-саксонаца, које је одбио да извр-
ши ђенерал Михаиловић. Ова преписка, која је вршена без
споразума чланова Врховног Штаба, или неког политичког
тела, затим инциденти и сервирани извештаји мисионара,
уплетених у море личних интрига и мрежу комунистичке
пропаганде, изазвала је веровање у невероватно и схваћено
као закључна демонстрација. Овоме је ишло у прилог из-
јава ђенерала Михаиловића да је: „Примена агресивне по-
литике без ма каквог политичког и стратегичког циља“ и
да изазива „ужасне репресалије“. Објашњење ђенерала Ми-
хаиловића Британцима: „Да би офанзива против Немаца
била безнадежна, док су савезници далеко од Југославије“,
и све дошло у згодан час за изговор напуштања ђенерала
Михаиловића, у циљу испуњења жеља Москве. Британци,
привучени претераним хвалама Тита и комуниста о борба-
ма и обећања Тита да изврши сваку наредбу Англо-саксо-
наца у борби против Немаца, изазвала је Черчила — који
се касније преварио — да са Стаљином изврши срамни па-
зар о интересној сфери у Југославији путем процената. Ви-
сока политика и политичке интриге са подметнутим инци-
дентима, навело је Англо-саксонце да изврше издајство пре-
ма ђенералу Михаиловићу и четничком покрету, где је био
концентрисан отпор српског народа против окупатора и
посебно против комуниста. Плод политичких интрига и пре-
терана обећања Тита и комуниста, и разлози високе поли-
тике Англо-саксонских интереса, разлог је званичне изјаве
Британаца: „Главни командант краља Петра Другог да бу-
26
де издат“. Бацањем блата на светла лица, перу се флеке са

крвавих руку изазване политичким заблудама, које су на-
ступиле интригама и наваљивањем из Москве.
Под утицај интрига међународног комунизма британ-
ски вођа социјалеста Беван дао је изјаву која гласи: „Кра-
јем 1943 године Британска Влада је дошла до уверења, да
се Михаиловић не бори против Немаца, а да су његови пот-
чињени команданти сарађивали са Немцима против парти-
зана. Тада је Британска Влада престала да снадбева ђенера-
ла Михаиловића са оружјем“. Онда, зашто да ми кријемо ис-
тину, а то је: да је ђенерал Михаиловић добио инструкције
од Британске Владе, преко енглеске војне мисије, да се бо-
ри противу партизана, које подржава Москва као комуни-
сте Југославије. У 1943 години пуковник Бели као шеф ен-
глеске војне
расчисти мисије, захтева
са партизанима од пре
у Босни, ђенерала Михаиловића
одлучне да
битке са Нем-
цима. Овај захтев никада није дат у званичној форми, већ
по урођеној навици Енглеза.
По пут Бевана пошао је и вођа енглеских Лабуриста
Атли, који је, у својству председника Владе Велике Брита-
није, дословно казао: „Неможемо правдати чињеницу што
је ђенерал Михаиловић држао пушку к нози четири годи-
не“.
Када ће Енглези престати да праве лонце за „дивље“
народе? Докле ће енглески лав да пије крв малих народа?
Када ће Енглези престати да путем унутрашњих непријатеља
у даном моменту уклањају своје пријатеље, помагањем у
борби, непријатеље својих пријатеља? Зар Енгдези нису
били задовољни трзањем мача српског народа на Немачку
хијену Хитлера у дане када су Енглези били усамљени и ка-
да се из темеља тресла Енглеска Империја, ударцима Не-
мачке ратне машине. Због тога што се застало ради преда-
ха и тражења ратне помоћи, Енглези потражише српске не-
пријатеље да путем комунизма казне српски народ, ради то-
га што је „нашао своју душу“ те српском народу наметну-
ше комунистичку
Михаиловић, када тиранију.
је у лицеЗар није био у шефу
незајажљивом праву енглеске
ђенерал
војне мисије бригадиру Армстронгу казао: „Доста смо да-
ли крви за вас, Енглезе“. Зар се ђенерал Михаиловић није
смео ставити у заштиту свога народа, одбијањем енглеских
директива за узалудно просипање крви српског народа.
Од толико борби и мора просуте крви и угашених ог-
њишта српског народа, за рачун Англосаксонаца, енглески
официри за везу код ђенерала Михаиловића од 1942 до јуна
1944 године, признали су само следеће: „Све ове операције
дешавале су се у присуству бар једног од потписника“, и то:
27
„Јула 8 1943 године, мешовите немачко-бугарске трупе би-

ле су ангажоване у борбама близу Жагубице у области Хо-
моља. Јула 13-15 Осовинске трупе су биле нападнуте са ус-
пехом, да би се обезбедила област Прањани, близу Чачка,
где се налазио аеродром, неопходно потребан британској
мисији ради њеног снадбевања. Августа Осовинске снаге
су биле нападнуте у више махова у области Ужице-Чачак-
Ивањица. Једанаестог септембра, одреди Михаиловићевих
снага помогли су британске официре, обезбеђујући изврше-
ње одредаба италијанске капитулације. Они су нанели удар
италијанским снагама у долини Лима: напали и заузели град
Пријепоље који је био држат од јаких немачких снага. Без
ове помоћи британски официри неби могли извршити ова
наређења.
ПОМОЋ ЕНГЛЕЗИМА: 29 септембра, на личну запо-
вест ђенерала Михаиловича и уз учествовање његовог Вр-
ховног Штаба, четири врло велика железничка моста су би-
ла разорена и пруга Мокра Гора — Вишеград, на линији
Сарајево — Ужице пресечена; октобра 8, град Вишеград је
био заузет у пркос јаком немачком гарнизону и хрватским
усташким трупама, које су га држале.
Јануара 5, фебруара 14, 1944 године, чланови британске
и америчке мисије били су праћени од Ваљева до једног ме-
ста јужно од Дубровника, приликом њиховог доласка за
Италију.
Поред ових rope поменутих операција, снаге ђенерала
Михаиловића су спасиле између 1941 — 1944 године више
од 160 савезничких ратних заробљеника, који су избегли из
логора, као и најмање 400 савезничких авијатичара, који су
пали на Југославију.
У мају и јуну 1944 године ђенерал Михаиловић је ство-
рио могућност овим официрима да се евакуишу за Италију,
обезбеђујући њихов полазак са једног аеродрома, чуваног
од његових трупа.
S. S. S.
W.Grunwood
Bailey
Н. S. К. Grunlus
G. D. Armstrong”.
С обзиром да су речени потписници енглески официри,
треба се чудити и оволиком признању, да су снаге ђенерала
Михаиловића учиниле за рачун Енглеза. Ми смо задовољни
и поносни, што су ударце храбрих четника под вођством
ђенерала Михаиловича добро осетили и упамтили, како оку-
патори Југославије од 1941 до 1945 године, тако и њихови
сателити и Титови комунисти.
28
Из изложеног извештаја енглеских официра, види се

колико је ђенерал Михаиловић битно допринео за рачун са-
везника. Да би се видело, колико су Енглези помогли са
ратним материјалом четнике ђенерала Михаиловића, изнећу
о томе податке, објављене у „Гласнику“ Друштва „Ње-
гош“, свеска 4, страна 94, где стоји: „Укупан збир енглеске
помоћи покрету ђенерала Михаиловића у оружју и муни-
цији, током целог Другог светског рата: бацача 43; гранате
за бацаче 860; пиштоља 307; пушака 1866; митраљеза 136;
пушкомитраљеза 217; митраљета 1203; противтенковског
оруђа 104; ручних бомби 8728; муниције свих врста 1029450
метака; експлозива 5220 фунти“.
Са оваком и оволиком помоћи у ратној спреми, енгле-
ска војна мисија, по директиви Черчила и енглеске Врховне
команде, ултимативно је тражила од ђенерала Михаиловића
да води даноноћне борбе, противу бројно јаче немачке вој-
ске, наоружане моћним модерним оружјем и надахнуте див-
љим уништењем цивилног становништва, у току окупације
Југославије од сила Осовине.
П О С Е Б Н И Д Е О
ЈУГОСЛОВЕНСКА ВЛАДА
ком Неиз може се рећиудаизгнанству,

Југославије је Влада ђенерала Симовића,
примљена одлас-
на западу са
одушевљењем. Томе су разлози: брзи пад државе и несре-
ђена унутрашња и спољна политика. Изласком из земље и
доласком у емиграцију, Влада није извела војску нити рат-
ну спрему. Нешто ратне морнарице и ваздухопловства, што
је успело да избегне, није било за употребу модерног рато-
вања. Једини ауторитет Владе ђенерала Симовића, сматран
на западу јесте: заслуге изведеног пуча 27 марта 1941 годи-
не. Међутим, ривалством и борбом групе пучиста од 27 мар-
та и истицање заслуга за организовање и извођење пуча, на
чело браће Кнежевића, и тај међународни углед почео је
да се срозава. По изласку из државе Влада ђенерала Симо-
вића сместила се у Јерусалиму, да би 21 јуна 1941 године
прешла у Лондон.
Одмах по доласку Владе у изгнанству, хрватски прет-
ставници у Влади и изван Владе, потргли су питање издва-
јање буџета бановине Хрватске. То је била рак рана и један
од узрока отварању криза југословенске Владе, коју болест
није умео да реши ни један од четири председника југосло-
венске Владе. Југословенска Влада уместо да залије уста
хрватским представницима југословенским златом које су
29
тражили, да не би пуштали отров интрига, лажи и клевета

противу југословенске Владе и државне заједнице. Југосло-
венско злато Влада је чувала у Англо-саксонским трезори-
ма, да би се на крају предало Титу и комунистима, чији су
долазак на власт у Југославију помогли хрватски представ-
ници.
Кратко време после изласка југословенске Владе у из-
гнанству, појавиле су се вести о народном устанку и борба-
ма против окупатора под вођством тада пуковника Михаи-
ловића. Тим вестима почео је међународни успон угледа ју-
гословенске Владе. Међутим, хрватски представници у југо-
словенској Влади и изван Владе, уз помоћ и сарадњу међу-
народног комунизма, раде да умање углед отпора српског
народа под окупацијом, како би и тај међународни углед
био срозан.
Исто тако мало има података о предузетим мерама од
стране ђенерала Симовића као председника југословенске
Владе, или од стране штаба Врховне Команде југословенске
војске у изгнанству за прихватање и јачање народног отпо-
ра у земљи и његовог међународног успона. Те мере препу-
стене су англо-саксонској војној команди за Средни Исток
и њиховим обавештајним органима.
Ускоро после вести о народном устанку, стигле су и ве-
сти о покољу српског народа на територији Павелићеве Хр-
ватске.
били суХрватски
предлог представници
Владе, да прекоу југословенској Владиосуде
лондонског радиа од-
покоље над српским народом на територији Хрватске. У ме-
сто осуде и апела да се престане са покољом српског наро-
да, хрватски представници отпочели су кампању преко
штампе, на зборовима и банкетима по Америци и Европи,
тврдећи, да су извештаји о трагичним догађајима српског
народа на територији Хрватске измислили српски шовини-
сти у циљу напада на хрватски народ и католичку цркву.
Ови и други догађаји у вртлогу интрига међународног
комунизма и сукобом ђеиерала Симовића са шефовима гру-
па политичких странака у Влади, изазвали су кризу и пад
Владе ђенерала Симовића.
Нову југословенску Владу у изгнанству образовао је
професор Слободан Јовановић 11 јануара 1942 године од
представника група политичких странака. Ова Влада пред-
узела је кораке за помоћ и јачање народног отпора у зем-
љи. Вођу отпора у земљи пуковника Михаиловића, Влада
Слободана Јовановића унапредила је у чин ђенерала, да би
мало касније ушао у Владу као министар војни.
Првих дана рада Владе Слободана Јовановића развија-
ли су се крупни догађаји унутрашње политике, који су до-
30
принели одсудан преокрет државног уређења Југославије.

Ти су догађаји следећи: сурови злочини и покољ српског
народа на територији Хрватске, извршени од хрватских ус-
таша и Павелићеве владе; став хрватских представника у
југословенској Влади и изван Владе у рушењу ауторитета
егзилне југословенске Владе и српског отпора у земљи; про-
дужење грађанског рата под окупацијом Југославије, на-
метнутог од стране комунистичке партије Југославије, под
лажним именом партизани; извођење Каирске афере која
је донела рушење угледа наше војске код савезника и међу-
народне јавности; истицање млађих официра изнад стари-
јих, преко војног кабинета и пркошење виших официра ју-
гословенској Влади и Краљу. Све је то донело раздор и су-
коб код официрског кора у изгнанству и земљи. Тај сукоб
пренет ђенерала
сукоб је и међуМихаиловића
политичаре усаВлади и изваненглеске
члановима Владе, као и
војне
мисије, а преко ових и са Черчилом. Тај сукоб изазива су-
рову срџбу Черчилову и рад на рушење угледа свих југо-
словенских Влада, које су стале у одбрану ђенерала Михаи-
ловића. Изложене догађаје користе хрватски представници
у југословенској Влади и изван ње у борби против држав-
ног јединства Југославије.
Став хрватских представника против Владе Слободана
Јовановића отпочео је борбом на седницама Владе, са деба-
том против декларације о државном уређењу Југославије,
коју је, по захтеву савезника, изнео на решавање Слободан
Јовановић. Хрватски представници су тражили да југосло-
венска Влада прими шест неприхватљивих амандмана које
су изнели на решавање на седници Владе, као допуна и из-
мена декларације. Хрватски су представници даље тражили
да југословенска Влада призна Бановину Хрватску, створе-
ну споразумом Мачек-Цветковић. Они су тражили да еми-
грантска југословенска Влада из државног буџета, издвоји
буџет за Бановину Хрватску и преда хрватском бану Шуба-
шићу на употребу.
зу иИзложени
пад Владерад хрватских
Слободана представника
Јовановића изазвао 17
са оставком је кри-
јуна
1943 године.
Трећу југословенску Владу у изгнанству саставио је М.
Трифуновић од група политичких странака 26 јуна 1943 го-
дине. Влада М. Трифуновића продужила је рад Владе Сло-
бодана Јовановића. Он је одмах приступио измени и допу-
ни декларације и прихватио четири хрватска амандмана од
предложених шест амандмана. Измењену декларацију Три-
фуновић је изнео на седници своје Владе за решавање. Хр-
ватски представници, при југословенској Влади, на седници
Владе, одбили су да приме измењену декларацију, са улти-
31
мативним захтевом, да Влада Трифуновића прими и унесе

као допуну и измену декларације свих шест амандмана пред-
ложених од стране хрватских представника. Исто тако хр-
ватски представници на седници Владе Трифуновића, одби-
ли су захтев да пођу из Лондона са члановима југословен-
ске Владе и Краљем Петром, по предлогу енглеске владе, и
да пођу у Каиро, како би Влада била ближе центру развоја
догађаја који су се развијали по плану Англо-саксонаца за
надирање према центру Европе. Ради таквог става хрват-
ских представника ни Влада М. Трифуновића није могла да
донесе ма какву одлуку, било по питању унутрашње или
спољне политике. Са тих разлога М. Трифуновић био је при-
нуђен да поднесе оставку Владе 10 августа 1943 године.
Дана 10 августа 1943 године образована је четврта по
реду југословенска Влада у изгнанству. Владу је саставио
Божидар Пурић без представника политичких странака, ра-
ди чега је добила назив „Чиновничка Влада“. Ова Влада
скинула је тешки проблем о доношењу декларације. Пури-
ћева Влада прихватила је предлог сеобе југословенске Вла-
де из Лондона за Каиро. Пурић као председник југословен-
ске Владе прихватио је тешко питање одобрења женидбе
Краља Петра. Та одлука продужавала је дуг опстанак „Чи-
новничке Владе“, али „Чиновничка Влада“ није испунила
жеље енглеске Владе и Черчила за одбацивање ђенерала
Михаиловића
донете и поред
на састанку јасне одлуке
„Тројице по у
Великих“ питању Југославије
Техерану. То је
изазвало суков Черчила и Пурића и рад на обарању Пури-
ћеве Владе. Сукоб вешто подешаван за слабљење аутори-
тета југословенске Владе у егзилу и ђенерала Михаиловића,
са истицањем престижа Тита и партизана. Почетком фебру-
ара 1944 године Тито тражи од Лондона да се југословен-
ска Влада у Лондону укине, а да се као Влада за Југосла-
вију призна партизански национални комитет.
Седиште југословенске Владе у изгнанству, после до-
ласка и боравка у Јерусалиму, било је у Лондону од 21 јуна
1941 до септембра 1943 године, када се преселила из Лон-
дона за Каиро. После боравка од пет месеци у Каиру, на за-
хтев британске Владе Краљ Петар напушта Каиро 9 марта
1944 године и стиже у Лондон са председником Владе Пу-
рићем. Доласком у Лондон, на Краља Петра врши притисак
британска Влада, да смени Пурићеву Владу и Владу да за-
мени са три лица наклоњена Титу. Начин притиска на Кра-
ља Петра по доласку у Лондон из Каира, примењен од стра-
не Черчила, сличан је притиску прве половине децембра
1943 године у Каиру, приликом повратка Черчила са конфе-
ренције из Техерана. У току притиска од стране Черчила у

32
Лондону, Краљ Петар врши саветовање са шефовима поли-

тичких странака по питању наметнуте ситуације.
Последњи покушај шефова политичких странака на
српској
ције нијелинији
успео,зазбог
спасавање и запоизлазак
неслагања питањуизобразовања
тешке ситуа-
ко-
алиционе или концентрационе владе. Исто тако питање ђе-
нерала Михаиловича, шефови група политичких странака
стављали су да то питање реши председник Владе који бу-
де именован. Такав услов није хтео да прими ниједан ман-
дантор за председника Владе на српској линији. Такво др-
жање шефова група политичких странака, дало је маха за
долазак за председника југословенске владе Шубашића, да
сам решава српско питање и питање државног уређења Ју-
гославије и става према ђенералу Михаиловићу.
Притисак Совјетског Савеза и интереси високе полити-
хе Велике Британије са изговором опстанка и јединства Ју-
гославије, дат неслогом чланова Југословенске Владе у еми-
грацији, Черчил се решио, да од непријатеља тражи при-
јатеља и прихвати Тита. Черчил је отпочео да врбује Тита
ласкавим изјавама ,да је Тито његов „најбољи“ пријатељ и
да је Тито „спасилац и ујединитељ“ и „неоспорни господар
Југославије“. У тражењу Јуде, Черчил је изабрао хрватског
бана Шубашића, да преко њега лакше ликвидира ђенерала
Михаиловића и устоличи хрвата Тита и Комунистичку пар-
тију Југославије,
ње монархије на власт у владавине
и парламентарне Југославији. Ишло се на гаше-
у Југославији.
Дана 1 јуна 1944 године Шубашић је именован за пред-
седника југословенске Владе и министра свих ресора. Ра-
нији предлог Британске Владе за избор три лица као коми-
тет у место владе, замењен је избором хрватског бана Шу-
башића. Говором од 1 јуна 1944 године Краљ Петар објавио
је избор Шубашића са изјавом: „Да ће Шубашић моћи да
изврши свој задатак у потпуности једино у сарадњи, по-
моћ и подршку свих снага отпора у Југославији“. Сарадњу,
помоћ и подршку нису дали Шубашићу шефови група по-
литичких странака на српској линији, нити вођство и народ
четничких снага отпора у земљи, јер се видело да тај пут
срља у комунистички „рај“.
У својству председника југословенске Владе и министра
свих ресора, са овлашћењем Краља Петра, Шубашић одла-
зи код Тита на острво Вис. После преговора, који су траја-
ли три дана Шубашић је потписао споразум са Титом. Тек
7 јула 1944 године после споразума са Титом, Шубашић је
саставио Владу, без иједног члана Владе на српској линији.
Поред положаја председника Владе, Шубашић је заузео по-
ложај министра иностраних послова и министра војног.
33
После састанка Черчила са Титом, одржаног 12 августа

1944 године у Казерти — Италија, Влада Шубашића, одлу-
ком од 25 августа 1944 године, укида Врховну команду у
окупираној Отаџбини, а 29 августа 1944 године разрешава
ђенерала Михаиловића дужности Начелника штаба Врховне
команде. Савети Ј. Крњевића Краљу Петру су следећи;
„Хрватска сељачка странка, политички и морално, стоји иза
свега онога што му Шубашић буде предложио“.
На састанку Черчил-Стаљин, октобра 1944 године у Мо-
скви, одлучено је: „Да се предложи Шубашићу и Титу, да
се договоре о уређењу државе Југославије“. У том циљу
првих дана новембра 1944 године дошло је до сагласности
Тито-Шубашић и потписан други споразум у следеће: Да
Краљ Петар не улази у земљу док народ не реши. Краљеву
власт државе
дели да вршеЈугославије
три намесника;
на 6 усвојен је планјединица;
федеративних Авноја о обе-
по-
ћање свих слобода изнетих у споразуму и да законодавну
власт врши Авној до Уставотворне скупштине.
Черчил је хтео да његов рад по питању споразума Ти-
то-Шубашић прихвати и Рузвелт, чија је Влада са неповере-
њем пратила нагодбе процената Черчила и Стаљина по пи-
тању Југославије и Источне Европе. Утицајем Черчила на
Рузвелта примљен је од стране Америке споразум Тито-Шу-
башић друге половине децембра 1944 године, са примедбом
изнетом у виду меморандума. По сазнању о примедбама
изнетим у америчком меморандуму, Краљ Петар крајем де-
цембра 1944 године, обраћа се Черчилу писмом, по питању
амандмана у споразуму Тито-Шубашић, нарочито по пита-
њу образовања регенства и преноса законодавне власти на
Авној пре избора Уставотворне Скупштине. То је изазвало
револт Черчила, да тражи од Рузвелта, да америчка Влада
измени став према Краљу Петру и Југославији. Користи се
измишљена изјава председника југословенске Владе Шуба-
шића о тобожњем прихватању споразума Тито-Шубашић
од стране Краља Петра. На такав поступак Шубашића, Краљ
Петар одговара указом о разрешењу Владе Шубашића, где
је Југославија била без легалне Владе од 22 до 29 јануара
1945 године. У те дане Тито, са комунистичком партијом,
спроводи анархизам и терор у Београду и широм српских
земаља у Југославији.
Потез Краља Петра потресао је Черчилове планове,
због чега се више пута обраћа Рузвелту. Када је Черчил
видео непромењен став Америке, он врши притисак и на-
годбу са Краљем Петром, кога је приволио, да пристане на
избор једног од три намесника и да Авној буде попуњен
члановима предратног парламента. После тога Краљ Петар
поново поверава мандат бану Шубашићу за састав Владе.
34
Дана 15 фебруара 1945 године Шубашић са Владом од-

лази из Лондона за Београд. Тада су пошли и Краљеви на-
месници и шефови демократске и радикалне странка Милан
Грол
је, и М.је Трифуновић.
пошто Њихов
Тито расчистио долазак у Београд
са „реакцијом“ уследио
и „сарадницима
окупатора“ и утврдио власт комунистичке тираније у Југо-
славији. Њихов долазак у Београду једино је био потребан
да Тито међународно легализује комунистичку диктатуру
у Југославији.
Према одлуци „Тројице Великих“ на Јалти препоруче-
но је Титу-Шубашићу да образују нову Владу и да објаве
декларацију о начелним слободама. Нова Влада, по спора-
зуму Тито-Шубашић, образована је у Београду тек 7 марта
1945 године. Сви споразуми, закључени са Титом као „не-
оспорним господаром“ Југославије, изиграни су, а обећање
свих слобода изнетих у споразуму, претворене у комуни-
стичку страховласт. Ради тога чланови Владе Тито-Шуба-
шић, шеф демократске странке Милан Грол поднео је остав-
ку 18 августа 1945 године. Шубашић и Шутеј, као чланови
Владе Тито-Шубашић, пошто су предали власт Титу, под-
нели су оставке 8 октобра 1954 год. Тиме је ликвидиран обе-
ћани демократски систем југословенске Владе, а народом
признато право монархије угашено успоставом комунистич-
хе тираније у Југославији.
ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАРИ
Хрватски политички представници у току Другог свет-
ског рата, приступили су међународним снагама које су ра-
диле да Срби не постоје. Они, са Титом и светским кому-
низмом, поред сателитског става са Хитлером и Мусолини-
јем, отпочињу подземну акцију против четника и ђенерала
Михаиловића, износећи лажи и клевете преко међународно
католичке и комунистичке штампе, о сарадњи четника са
окупатором.
Хрватски представници заступљени у југословенској
Влади и изван ње, као и они у земљи за време окупације
Југославије, радили су свим снагама и служили се свим сред-
ствима, да огласе српске политичаре као недовољно зреле
за вођење политике. Сви хрватски представници, без разли-
ке на политичка опредељења, једнодушио мисле и раде на
стварању велике и независне Хрватске и на подјармљивању
народа Југославије. У том циљу раде путем међународних
заплета и путем моћне католичке цркве. За тај и такав рад
имају своје људе у свакој престоници Истока и Запада, да
код страних дипломата и Влада у складу међународних за-
плета подгревају хрватско питање и издвајање из југосло-
35
венске заједнице. У току Другог светског рата они су успе-

ли, да Хрвата Луја Адамића, идеолошког комунисту, убаце
у Белу Кућу код председника Рузвелта, који повремено, а
у складу савезничке политике, убеђује Рузвелта: Да Тито
као Хрват има подршку хрватског народа, док ђенерал Ми-
хаиловић као Србин и присталица краљевске диктатуре не
би имао подршку код хрватског народа. Адамића подржава
хрватски бан Шубашић са групом хрватских представника
који су боравили у Вашингтону.
Друга група хрватских представника борави у Лондо-
ну, од којих су Крњевић и Шутеј као чланови егзилне југо-
словенске Владе. Својим присуством код Черчила, као чла-
нови југословенске Владе, корестећи мандат Владе и пасив-
но држање Черчила према ђенералу Михаиловићу, убеђују
Черчила:
као такав Да
и је
каођенерал Михаиловић
реакционар сарадник нема
без идеологије, окупатора, те
подршку
код народа. Они су преко Робин Лафона, шефа југословен-
ског одсека у Форен Офису, убедили експерте Форењ Офи-
са: да ће се над хрватским народом извршити одмазда, ако
ђенерал Михаиловић остане на челу борбе четничког покре-
та. Лафон је био члан комунистичке партије и радио је у
корист Тита и партизана.
На другу страну, шеф целокупне обавештајне службе
Велике Британије, мајор Ђемс Клугман, иначе члан изврш-
ног комитета комунистичке партије, убачен од комуниста
у Форењ Офис, сарађује са хрватским представницима у ко-
рист Тита и партизана и рушењу четника и ђенерала Миха-
иловића, подмећући сарадњу са окупатором и истичући
страх хрватског народа од одмазде четника.
Уз подршку Форењ Офиса, хрватски представници убе-
ђују међународну јавност: да су извештаји о покољу српског
народа на територији Хрватске, измислили српски шовини-
сти у циљу клевета хрватског народа. Међутим, стварност
је та: Да су покољи над српским народом, извршени од
стране хрватских усташа од 1941 до 1945 године, потврђени
са многих разних извора и да су свирепости хрватских уста-
ша при извршењу злочина над српским народом, надмаши-
ле свирепости Хитлерових хорди. У погледу обима свире-
пих злочина, хрватске усташе су се такмичили са највећим
злочинима Хитлерових трупа.
Приказане фотографије, раније објављене за јавност
са текстом на енглеском, француском и српском језику све-
доче: да је влада и власт Павелићеве Хрватске, уз благослоа
Папе и представника католичке цркве, вршила систематско
истребљење Срба на територији Хрватске, Босне и Херцего-
вине, убијањем људи, жена, деце и рушењем српских црка-
36
ва и манастира, и путем силе и страха, српски народ прево-

ђен у католичку веру. Ове фотографије, непобитни су до-
кази о свирепим злочинима хрватских властодржаца, уз са-
радњу представника католичке цркве од 1941 до 1945 го-
дине.
37
Састанци погромских 1942

инквизитора
године.и мисионера у Загребу
38
39
Принудно католичење Срба 1942 године у Хрватској.
40
Злочини извршени клањем и убијањем српског народа

и рушењем српских цркава и манастира на територији Хр-
ватске од 1941 до 1945 године, колективно је дело хрватског
народа. Доказ колективне одговорности хрватског народа
за
ске покољ и уништењеклицање
јесу: једнодушно српског хрватског
народа нанарода
територији Хрват-
у време до-
ласка Павелића и његове владе на власт у Хрватској, који
су одмах по ступању на власт отпочели са убијањем и поко-
љима српског народа; одобравање рада Павелићеве владе
од хрватског народа за уништење Срба; благослови и бесе-
де са опроштајем грехова за уништење српског народа, са
врата црквених олтара од стране вођа хрватске католичке
цркве, за пример наводим беседу дра. Срећка Перића из са-
мостана Горице код Ливна, који у име католичке цркве са
врата олтара држи беседу следећу: „Браћо Хрвати, идите
и кољите све Србе, најпре закољите моју сестру која је уда-
та за Србина, а онда све Србе од реда. Када овај посао за-
вршите дођите к мени у цркву, где ћу вас исповиједити, па
ће вам сви гријеси бити опроштени“. У мају 1941 године
хрватски представници и католички лидери са надбискупом
др. Шарићем долазе у Рим и траже овлашћење од Ватикана
и Папе за насилно католичење српског народа у Павелиће-
вој Хрватској. Папа Пио XII примио је хрватске представ-
нике и уместо да осуди њихов рад Папа дава благослов а
крволока Павелића назива „практичним католиком“. Ћута-
ње хрватских народних представника заступљених у егзил-
ној југословенској Влади и других хрватских представника
са баном Шубашићем и њихово одбијање захтева егзилне
југословенске Владе, да хрватски представници јавно осуде
Павелићеве злочине и рад његове владе због уништења и
истребљења српског народа на територији Хрватске. Изло-
жено, довољан је доказ колективне одговорности хрватског
народа за покоље и уништење српског народа на терито-
рији Хрватске од 1941 до 1945 године.
Док су Срби исте југословенске Владе у егзилу, јавно
осудили
га и огласили
под фамозно издајником
слово „3“ само ђенерала Недића
зато, што и ставили
се примио под
окупацијом да састави Владу ,,Спаса“ у циљу заштите и
спашавања српског народа од уништења и прогона оку-
патора, дотле су хрватски представници у егзилу, ћутали
и нису хтели да осуде Павелића као сателита Хитлерова,
који тотално уништава српски народ на територији Хрват-
ске.
Сви хрватски представници, без обзира на политичка
определења, држе и заступају гледиште — хрватску хеге-
монију — и истребљење Срба на Балкану. О томе сведочи
41
изјава онда надбискупа Др. Степинца у ,,Дневнику“ на

страни 21 од 3 и 4 јула 1934 године, где стоји: ,,Да је веће
слободе и довољно радника Србија би била за двадесет
година католичка“. Хрватски представници према прили-
кама и времену, распореде своје људе да раде у складу
времена и развоја међународних заплета за један циљ —
велику и независну католичку државу Хрватску на Балка-
ну.
У току Другог светског рата хрватски представници у
егзилу имали су сталну везу са хрватским представницима
Павелићеве Хрватске у окупираној Југославији. Они одр-
жавају везе и допуњују једни друге преко католичког кли-
ра и мрачних канала Ватикана, за лакше рушење четнич-
ког покрета и српског народа. У последње време та се
веза Рушењем
одржавалаЈугославије
преко хрватског вајара Мештровића.
и слабљењем рада влада и пар-
ламента за време Краљевине Југославије, тај рушилачки
рад, хрватски представници пренели су и у емиграцију ру-
шењем ауторитета и рада егзилне југословенске Владе у
коју су заступљени као представници хрватског народа.
Они су подривали ауторитет председника и чланова Владе
Срба. На седницама егзилне Владе, која је била међуна-
родно призната, хрватски представници као њени чланови,
увек су истицали решавање хрватског питања, са приго-
вором, да одлуке Владе не обавезују хрватски народ без
сагласности тадашњег хрватског бана Шубашића. Док је
хрватски бан Шубашић себе сматрао изван и изнад југо-
словенске Владе, те је изгледало, да је бан хрватски јачи
од југословенске Владе, Круне и парламента Југославије.
При заседању егзилне југословенске Владе, да се ре-
шава по питању и тражењу Лондона, Москве или Вашинг-
тона, хрватски представници подносе разне амандмане, да
се прво о њима решава, па тек да се пређе на решавање
по питању савезника. Један између више узрока пада Вла-
де Слободана Јовановића јесте рушилачки рад Крњевића
и Шутејаподривају
сервиса као чланова те Владе.
ауторитет Они преко
председника међународних
Владе Слобода-
на Јовановића са изјавама: „Није довољно јак за задатак
који пред њим стоји“. Све са намером да компромитују
чувену декларацију, коју нису хтели да приме као хрват-
ски представници.
У дане судбоносних одлука по савезнике, па и народа
Југославије, савезници су захтевали да југословенска Вла-
да донесе декларацију, са којом да расчисти све сумње и
приговоре у односу на Југославију, тако да би могли од-
редити став и држање према Југославији у складу њихо-
вих планова.
42
Хрватски представници егзилне југословенске Владе,

Крњевић и Шутеј, одбили су да приме и потпишу декла-
рацију, зато што су тако хтели у циљу рушења Владе и
Југославије, што изазива пад Владе Слободана Јованови-
ћа. Исто тако и трећа југословенска Влада у егзилу дожи-
вела је исту судбину Владе Слободана Јовановића.
Сва питања и предлози, било јавна или тајна, која су
изношена на седницама југословенске Владе за решавања,
пре су објављена преко међународне штампе него што је
Влада закључила седницу или донела коначну одлуку о
предлогу. Блискост код младог Краља Петра и разговори
са њим, Крњевић користи на сопствен начин за рачун ме-
ђународног пазара.
Хрватски представници при егзилној југословенској
Влади вршили
су тражили су уцену
решавање ради пораза
хрватског српског
питања народа.Владе
од егзилне Они
у време када се води рат за бити или не бити и у дане ка-
да окупатор Југославије са хрватским усташама, немилице
пролива крв српског народа и када Отаџбина плива у крви
и огњу. Они су тражили самосталну Хрватску да похрвате
и оно Срба што је побегло испод ножа хрватских усташа.
Овакав рад хрватских представника дао је махне разним
међународним сервисима са којима су били у дослуку, да
се прихвате политичке интриге подземља, које су хрват-
ски представници потпиривали, те да се легалност и међу-
народно признање југословенске Владе и Краља пренесе
на хрватског разбојника Тита, обарањем четири егзилне
југословенске Владе и систематским рушењем и подрива-
њем четничког покрета и ђенерала Михаиловића.
Утицај савезника да се престане са племенским и на-
ционалним свађама и да се нађе заједничка платформа за
одржање југословенске заједнице, хрватски представници
на челу са: Крњевићем, Шутејом и Шубашићем нису хтели
да прихвате без доношења статута Хрватске, која би била
држава у држави. Пошто су савезници хтели да одрже др-
жавну заједницу и целину Југославије, а све егзилне југо-
словенске Владе признале, да не могу одржати став по пи-
тању државне заједнице Југославије и заједничке борбе
против окупатора Југославије, то су се Англо-саксонци од-
лучили да прихвате Тита као Хрвата са комунистима. Ан-
гло-саксонци су били убеђени: Одржати Југославију треба
задовољити Хрвате. Зато су на међународном пазару
„Тројице Великих“ прихватили Тита као Хрвата и извр-
шили касапљење живог тела српског народа. Тим поступ-
ком задовољили су се и хрватски представници. Могуће
је, да су међународни сервиси прижељкивали такав поло-
жај егзилне југословенске Владе и подгревали држање и
43
став хрватских представника према егзилној југословен-

ској Влади и ђенералу Михаиловићу, да би прихватањем
Тита са његовим програмом о уређењу Југославије задо-
вољили Хрвате. На другу страну прихватањем Тита, задо-
вољити Стаљина за рачун високе политике.
Хрватски представници како у егзилу, тако и они у
земљи и на власти са Павелићем, када су осетили намере
Англо-саксонаца и да нема другог излаза по питању Хр-
ватске, и да се Хитлеру припрема пораз, они су одлучили
да подрже Тита са комунистима, да би преко Тита као Хр-
вата, оборили четнички покрет и ђенерала Михаиловића,
гледајући у њему српски деспотизам. О томе сведочи из-
јава Титова, дата Шубашићу на Вису која гласи: „Ја сам
прво Хрват па онда комуниста“. Ради лакшег рушења чет-
ничког покрета, хрватски представници користе пасивно
држање енглеске Владе и Черчила према ђенералу Михаи-
ловићу. Подмећу клевете о сарадњи са окупатором. Убе-
ђују Англо-саксонце и међународну јавност, да је Тито но-
силац југословенског јединства и федеративног уређења
Југославије, и да се и они слажу са таквим федеративним
уређењем Југославије. Настоје да доведу за председника
југословенске Владе Хрвата бана Шубашића да би преко
њега пренели међународни легалитет на Тита путем ласка-
вог споразума са Титом. У току рата и окупације Југосла-
вије, Тита је чувао и потпомагао хрватски властодржац Па-
велић на територији Хрватске и припремао за борбу про-
тив српског народа.
Шуровање хрватских представника са Титом, иза леђа
легалне југословенске Владе, у којој су били заступљени
и хрватски представници, охрабрило је Черчила да приво-
ли Краља Петра да прихвати Шубашића за председника ју-
гословенске Владе, који по пријему дужности у име Вла-
де и Краља преговара са Титом о закључењу споразума.
Закључени споразум Тито-Шубашић у изводима гласи:
„Лична слобода, слобода од страха, слобода вероиспове-
сти и савести, слобода говора, штампе, збора и договора.
Право власништва и приватне иницијативе“.
Два Хрвата, Шубашић и Тито, да би задали смртни
удар српском народу и четничком покрету, праве спора-
зум: „Широких демокрација“ са циљем, да обману светску
јавност и савезнике, како би Тито као Хрват, са којим су
хрватски комунисти, којима су пришли и хрватски усташе,
савезници међународно признали, као носиоца воље наро-
да у Југославији. Творац овог подлог рада јесте Крњевић
са убеђењем Краља Петра: „да Хрватска сељачка странка,
политички и морално, стоји иза свега онога што му Шу-
44
башић буде предложио“. Под утицај убеђивања хрватских

представника у „искреност“ Тита за испуњење споразума
„широких демокрација“ један део српских политичари од-
лази из Лондона за Југославију и ступа у спрег са супар-
ницима монархије и српског народа. Њиховом сарадњом
са Титом легализовали су споразум Тито-Шубашић и рад
хрватских представника у рушењу Монархије и четничког
покрета.
Дослух хрватских представника са међународним сер-
висима и Форењ Офисом, сагласност шефова политичких
странака на српској линији, да пођу из Лондона у Југосла-
аију у циљу „спашавања“, враћање одузетог мандата Шу-
башићу од стране Краља Петра, све је то дало маха Чер-
чилу да наведе Рузвелта, да на састанку „Тројице Великих“
на Јалти, ставе печат на рад издајства одлуком у следеће:
„Што се тиче Југославије сложили смо се да маршалу Ти-
ту и Шубашићу изложимо потребу да што пре дођу до
споразума међу њима да образују нову Владу на бази ово-
га споразума. Препоручујемо даље, да нова Влада чим бу-
де образована, објави следећу декларацију: 1) Антифаши-
стички савет народно-ослободилачког покрета, мораће да
обухвати и чланове последњег југословенског парламента
који нису компромитовани сарадњом са непријатељем и
ове две групе имају бити признате као привремени парла-
менат. 2) Законодавни акти већа народног ослобођења мо-
раће бити
творне подвргнутиОва
скупштине“. доцнијој
одлука,ревизији
донета од
без стране уставо-
гаранције за
извршење, била је као мртво слово на хартији и остала је
без дејства. Тито је добио од савезника: оружје, муници-
у, храну и одело и признат као шеф државе, а његова ко-
мунистичка оружана банда призната као савезничка вој-
ска. Тито са том војском и моћним наоружањем од савез-
ника, спроводи комунистичку револуцију и врши покољ
српског вођства, затвара и убија људе и чланове послед-
њег југословенског парламента, под изговором, да су ком-
промитовани сарадњом са окупатором. Тито учвршћује
власт комунистичке тираније помоћу војске Црвене Ар-
мије и војске противне српском народу.
У спровођењу овога рада Тита су помогли сви хрват-
ски представници на челу са Шубашићем, Крњевићем, Ју-
кићем и Шутејом, уз предходни споразум вођства хрват-
ских усташа, да би преко Тита као Хрвата са комунистич-
ком диктатуром коју диктатуру спроводе и хрватски кому-
нисти, ставили у заборав покоље и истребљење српског
народа на територији Хрватске, учињене од Павелића и
његове владе уз сарадњу хрватског католичког клира за
зреме окупације Југославије од сила Осовине.

45
Помагачи овога пира Черчил и Рузвелт, одушевљени

„демократским“ споразумом Тито-Шубашић, великодуш-
но се примају јемства, али без гаранција за извршење при-
хваћеног споразума. Тито са комунистима, уз помоћ Мо-
скве и Црвене Армије и подршку хрватских представника
спроводи комунизам у Југославију. Они су знали да Англо-
саксонци неће ући у рат због рушења споразума Тито-Шу-
башић, који се споразум односи на унутрашње уређење
Југославије. Ради тога Тито са његовим сарадницима при-
стали су на све предлоге Англо-саксонаца и закључили ла-
скави споразум, да би преко таквог обманули Англо-сак-
сонце и „корисне будале“. Ступањем на власт, по међуна-
родном признању, Тито са комунистима, спроводи над на-
родима Југославије личну вољу и методе комунистичке
диктатуре. Главни сарадник Тита, мудри премијер Черчил,
када је суочен са стварношћу, покајнички извештава Кра-
ља Петра писмом од 8 маја 1945 године и каже: „Морам
признати, да су догађаји у Југославији преварили све на-
ше наде и поред свих наших напора, ма колико да жалим
што се тамо дешава, ми смо немоћни да то спречимо“.
Черчил је касније изјавио, да сматра највећом грешком у
току Другог светског рата што је веровао Титу и кому-
нистима.
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ
Скоро сви Срби чланови егзилне југословенске Владе
пре Шубашића, да би придобили хрватске представнике у
Влади, а у интересу „братства и јединства“ са Хрватима,
мирују као мумије и ћутке прелазе преко страшних злочи-
на које је тада вршио Павелић и његова влада уз благо-
слов хрватских душебрижника. Ћутање српских политича-
ра у изгнанству са заташкавањем злочина хрватских уста-
ша над српским народом, дало се могућност хрватским
представницима и моћној католичкој цркви, да после Дру-
гог светског рата путем лажи и клевета перу жиг срамоте
са њихових крвавих руку. Убеђују светску јавност, као да
је голоруки и незаштићени српски народ, дао повода, да
га са моћним оружјем, примљеним од Хитлера уништи хр-
ватска војска и полиција Павелићеве хрватске државе.
Овим клеветама хрватских представника иде на руку, шта
нема довољно доказа да је југословенска Влада у изгнан-
ству и српски представници своједобно дигли глас проте-
ста, против масовног истребљења и уништења српског на-
рода са рушењем цркава и манастира и свих културних
српских тековина у наказној хрватској држави, створеном
под окупацијом Југославије. Са тим злочинима нанет је
46
смртни удар српском народу на територији тадање наказ-

не хрватске државе.
У колико је своје добно светска јавност обавештена,
то
не је
би рађено од појединаца
нарушило „братство“ неактивно и испод
са Хрватима. стида,
Извесни се да се
хвале
да су и Рузвелта обавестили и да је Рузвелт по сазнању
казао: „Хрвате треба ставити под туторство“. Као што се
успело да се Рузвелт обавести о злочинима над српским
народом, тако су после тога хрватски представници преко
супруге Рузвелтове, успели да код Рузвелта у Белу кућу
убаце Луја Адамића, са циљем да Рузвелта разувере у ово
и прикрију своје злочине.
Српски представници избегавали су сваку замерку хр-
ватским представницима у југословенској Влади на челу
са Др. Крњевићем, који, да би ућуткао српске представни-
ке од протеста и објављивања злочина хрватских усташа,
држи ласкави говор пред Енглезима 3 марта 1942 године у
Кембриџу са изјавом: „Ми смо Хрвати, искрене присташе
заједнице са словенском браћом Словенцима и Србима“ —
„но ми нисмо присташе само Југославије, него, да још точ-
није речем Краљевине Југославије“. Мало касније после
изјаве у Кембриџу, тај исти Крњевић уз садејство међуна-
родних сервиса и Черчила наводи Краља Петра Другог, да
именује Хрвата Шубашића за председника југословенске
Владе, који 16 јуна 1944 гдине предаје Југославију тирја-
нину Титу и комунистима, са циљем: Да би Тито као Хр-
ват, путем комунизма уклонио Краља Петра Другог и срп-
ски деспотизам, чиме би по замисли хрватских представ-
ника, после слома Хитлера, путем комунизма и Тита као
Хрвата заташкали усташке злочине извршене над српским
народом од 1941 до 1945 године у току страховладе хрват-
ског деспота Павелића.
Извесни српски политичари, који нису били чланови
егзилне југословенске Владе, били су запливали у море ин-
трига и клевета противу егзилне југословенске Владе и
противу ђенерала
Михаиловић Михаиловића,
удаљи са чела покретатражећи
народногдаотпора
се ђенерал
у зем-
љи. Ово све по рецепту Черчила и међународних убица.
На другој страни српски политичари, као чланови егзилне
југословенске Владе, потцењивали су претње британске
Владе и Черчила у односу на ђенерала Михаиловића, са
убеђењем, да је наваљивање енглеске политике привидно
и да из обавезе према државном удару од 27 марта 1941
године и због империјалне стратегије, Енглези неће допу-
стити, да се Југославија пропусти Совјетском утицају, ни-
ти су могли веровати да ће Черчил одбацити четнички по-
крет и ђенерала Михаиловића, а прихватити Тита са кому-
47
нистима. Шефови политичких странака, на наваљивање

Черчила, избегавали су да се усуде да одреде макар и при-
видно друго лице место ђенерала Михаиловића. Они су се
надмудривали ко ће први од њих да прихвати напуштање
ђенерала Михаиловића са одређивањем његовог заменика,
бојећи се сутрашњице у изборној борби.
Под утицајем политичара из егзила био је убеђен и
ђенерал Михаиловић, да је наваљивање британаца привид-
но и да Британија неће препустити Југославију утицају
Совјета. Ради тога у циљу заштите српског народа од ре-
пресалија окупатора ђенерал Михаиловић настоји, да от-
варање борбе против окупатора Југославије буде услов-
љено са доласком англо-саксонских трупа на граници Ју-
гославије, или са неограниченим дотурањем ратног мате-
ријала.
чак Илузије
и после о искрцавању
отвореног савезника
помагања Тита однастране
Балкан биле су
Англо-сак-
сонаца са ратним материјалом и намирницама и јасне од-
луке у Техерану да савезничка војска неће улазити у Југо-
славију. Наши народни представници у емиграцији у место
да путем радио емисионе станице подижу дух витештва
окованом народу и ојачају народни отпор у земљи н вој-
них снага тада у Египту, када је то до Стаљинградске по-
беде и Ромелове пропасти у Африци било пожељено, како
од Лондона тако и од Москве. У место тога, наши пред-
ставници у емиграцији измишљају фатално слово „3“ и
стварају Каирску аферу, услед чега је растурено и оно ма-
ло војних снага које су тада биле у Египту. Каирска афера
је катастрофално утицала и на пораз народног отпора у
земљи. Сав терет борбе и спровођење политике и политич-
ких тактика, прећутно је преваљено на ђенерала Михаило-
вића, као вођу отпора под окупацијом. Док у току борбе
под окупацијом, опојено славом победа и високим постав-
љењима, са влашћу већом од Краља и Владе, Дража се ни-
је довољно ослањао на политичаре и политичке странке у
земљи, са изговором: „Готово све политичке странке биле
су компромитоване,
мислим да радим сада њима“.
због народа нисамизјава
Ово није могаопред
ни да по-
судом
џелата, већ стварност примењена у току борбе под окупа-
цијом Југославије.
Централни комитет, наметнут иницијатквом Драгише
Васића, образован августа 1941 године од личности, које
су већином живеле по градовима, чија су имена забележе-
на на папиру, чуван строго поверљиво, није донео никакву
одлуку под својим именом, општег значаја, или да се глас
Централног комитета чуо у народу. Драгиша Васић био је
једини присутан при Врховном штабу ђенерала Михаило-
вића, држан због припадности Републиканској странци, да
48
би парирало комунисте, него ли због потребе Васићева ра-

да. До новембра 1942 године Драгиша Васић је био једи-
ни политички представник код ђенерала Михаиловића, ка-
да је уВасићем
гишом Липовусачињавали
до Колашина дошао
врховно др. Мољевић
политичко тело. и са Дра-
Једини рад за опште народно и политичко војно дело,
изузев операција војног карактера, у току четничке борбе
под окупацијом, за читаво време од 1941 до 1945 године,
може се сматрати и јесте следеће:
Шаховићка скупштина, састављена од чиновника и вој-
них лица, која је расправљала о грађанском праву и уста-
ву. На питање мираза и права коришћења истог, била је
расправа за читава три дана, док је скупштина заседала са-
мо пет дана. Шаховићска скупштина донела је нацрт уста-
ва, а детаљи су обрађени у Врховном штабу у Липову. Ни-
је на одмет напоменути, да је оригинални записник Ша-
ховићке скупштине неко потајно доставио Титовом штабу
тада у Босну, тако да је трећега дана после заседања Ша-
ховићке скупштине Титов штаб имао оригинални записник
са Шаховићке скупштине.
За Шаховићки устав своједобно је казано: „Текст уста-
ва није имао демократски карактер, због чега је Дража
имао штете на политичком плану и програму“. Природно,
да је тако било, јер Устав, нарочито у југословенском кон-
гломерату, треба да донесу политичко парламентарна ли-
ца, а не чиновници разних струка и војна лица.
Други важан документ који је у то време донет јесте:
„Програм Равногорског, четничког и народног покрета“
од 12 априла 1943 године. Тек у последње време када су
Лондон и Вашингтон отпочели да подржавају Тита са ко-
мунистима, доноси се одлика у Врховном Штабу ђенерала
Михаиловића: Да се реорганизује Централни национални
комитет и организује служба за пропаганду и објављива-
ње основних циљева четничког покрета.
Трећи документ као важан може се подразумети: „Ин-
струкције за образовање југословенске војске у заробље-
ништву и њен рад“, донете дана 5 новембра 1943 године
Стр-Пов. Бр. 104. Замисао по том документу није остваре-
на. Садржина документа изазвала је реакцију.
Донет је и нацрт Уредбе о устројству југословенске
војске у отаџбини који је направљен за време боравка Вр-
ховног штаба ђенерала Михаиловића на Округлици до Са-
рајева крајем 1944 године. Детаљи уредбе о устројству ју-
гословенске војске у отаџбини разрађени су по прелазу
Врховног Штаба и ђенерала Михаиловића са Округлице на
територију Кожуха-Копривно у Босни у почетку 1945 го-
дине.
49
Као главни документ који привлачи више пажње јесте

Декларација донета на конгресу у селу Ба. На питање да
Башка декларација служи као платформа за будуће декла-
рације, поделила се српска емиграција и води се око тога
полемика више година.
Главна политичка Фигура на конгресу у селу Ба испао
је Доктор Живко Топаловић. Њему се приписује да
је предложио сазив конгреса у селу Ба од представника
политичких странака. Тај предлог прихваћен је, боље рећи
тражен, да би се посредством синдикалисте Др. Живка То-
паловића добила наклоност енглеских лабуриста као леви-
чара, за побољшање тешког стања наметнутог од Черчила
и његове Владе. У том циљу Топаловић је послат у ино-
странство, после конгреса. Конгрес је сазван у селу Ба и за-
седао у конгрес.
савски дане 25-27 јануара 1944
Централне године
личности и оглашен
конгреса билекао
су:Свето-
Дра-
гиша Васић, Др. Мољевић и Др. Топаловић. Конгрес је от-
ворио Драгиша Васић, а руковао Др. Топаловић. У току за-
седања и рада конгреса, Драгиша Васић незадовољан, на-
пушта конгрес, зато што је незаслужно дата привилегија
Др. Топаловићу. На конгресу је дошло до поделе на: Рав-
ногорце и политичаре. Дали је овај конгрес требало сазва-
ти у јеку славних дана, када се било у Липову до Колашина,
или у дане напуштења од савезника и при крају рата, о то-
ме би требали да даду објашњење они од којих је то зави-
сило да се спроведе. Кочница овоме била је, као што све-
дочи изјава Бранислава Ј. Пантића, првог од покретача Рав-
ногорског покрета са ђенералом Михаиловићем, објављена
у емигрантској штампи која у изводима гласи: „Равногор-
ски борбени покрет је изван и изнад политичких партија и
стварање од њега војног политичког инструмента злочин је
према српском народу“. О конгресу у селу Ба постоји и из-
јава ђенерала Михаиловића која гласи: „У Ба сам позвао
Жизка Топаловића и Васић је отишао, напустивши конгрес.
Било је две струје (Равногорци и политичари) које нису
биле Због
сложне“.
кобних грешака, други су још кобније радили.
Многи остају сасвим пасивни. Извесни ради задовољства ам-
биција за власт и за положаје, траже задовољство у кому-
нистичком „рају“. Неки „мудраци“ остају дубоко у позади-
ни, да се ни на којој страни активно не ангажују, али потај-
но се навијају према ветру Михаиловића, Недића и Тита.
Нико није активно радио да се сложим радом и удруженим
снагама одупре злобним плановима Черчила и његовог Фо-
рењ Офиса, чије су одлуке и рад биле на штету Краља и срп-
ског народа. У колико је неко нешто предузимао, то је ра-
ђено лично као јединка. Док би се други иза њега појавио
50
са тврђењем да дотични не може да говори ни у чије име,

јер не представља никога, нити има подршку ма од кога.
У колико би неко хтео да нешто предузме, није могао доћи
до изражаја, једно од „мајориста“, друго од страха слова
„3“ и црних тројки и трећи од страха оних који су у својој
сопственој личности сматрали да представљају парламенат,
Владу и Краља, а сваки други да се огласи Јудом.
Лично одупирање ђенерала Михаиловића да не изврши
оно што је немогуће извршити, погоршава се необазривим
изјавама. Једна од многих постоји и изјава на једној вече-
ри, где је ђенерал Михаиловић изјавио: „Не могу да дозво-
лим да за рачун енглеских интереса уништим читав српски
народ. Што ће слобода ако земља остане пуста“. На при-
медбу за обазривост са изјавама, јер енглеска мисија има
око...................“.
ми и ухо свуда, ђенералдана
Другога Михаиловић је на пуковник
после вечере то казао: „Нека
Бели
обавештен је о свему што се разговарало у току вечере.
Овакве и теже изјаве створиле су већи антагонизам и затег-
нутост, те су Англо-саксонци све то приписали ђенералу
Михаиловићу као акт издаје. Овакве и сличне изјаве ђене-
рал Михаиловић није давао у лично име, већ у својству Вр-
ховног команданта снага у окупираној отаџбини, чији оп-
станак зависи од оних којима су такве изјаве упућене. Јесте
да је ђенерал Михаиловић казао истину, али изречена исти-
на најтежа је за онога који је истини погледао у очи. Ради
тога постоје политичари и дипломате, чије су изјаве засно-
ване на умешној вештини и дипломатској лажи. Како ђене-
рали не могу да лажу, то се ђенерал Михаиловић касно по-
служио са дипломатима, али са рђавим избором.
Др. Живко Топаловић послат од ђенерала Михаиловића
у иностранство да код савезника побољша односе према
ђенералу Михаиловићу, доласком у Италију — Казерта кра-
јем јуна 1944 године, присуствује церемоноји ручка, прире-
ђен од врховног команданта за Источни фронт, у част при-
сутних за доношење одлуке о ликвидацији ђенерала Миха-
иловића. Поред
ли: енглески угоститеља
министар Енглеза,
на двору Краљаручку су IIприсуствова-
Петра Стивенсон,
Др. Шубашић, ново именовани председник југословенске
Владе, Др. Михаило Константиновић, бивши министар и ђе-
нерали Јанковић и Глишић, од којих је један требао да за-
уземе место ђенерала Михаиловића. Ту се затекао и Др.
Живко Топаловић као изасланик ђенерала Михаиловића. У
току церемоније за време ручка Др. Топаловић остао је не-
запажен. Он иза кулиса у суседну собу разговара са Др.
Константиновићем у „четири ока“ и на веранди зграде где
се ручало, разговара са ђенералима Јанковићем и Глиши-
ћем о последицама уклањања ђенерала Михаиловића. Када
51
је Др. Топаловић сазнао одлуке, известио је ђенерала Ми-

хаиловића о свему и нагласио да нипошто не излази из зе-
мље ма под којим видом. Слично овоме извештава ђенера-
ла Михаиловића амбасадор Фотић и друге личности шаљу
фаталне предлоге ђенералу Михаиловићу. Ови извештаји
катастрофално су деловали, те се није донела никаква одлу-
ка општег циља. Све се сводило на заштити личности и лич-
них интереса, на штету целине и опште ствари. Услед тога
настала је пометња и општа шетња трупа Равногорског по-
крета, са мењањем више праваца о покрету трупа те се на
крају дошло у Босну, где на простору Требаве настаје не-
споразум у штабу Врховне Команде по питању даље стра-
тегије.
Не зна се разлог зашто Грол није дошао из Лондона у
Казерту,
ве врсте, пошто
као на јевечери
он навикнут на дипломатске
у Совјетском посланствузакуске так-
у Лондону
августа 1942 године, којој је вечери био присутан без са-
гласности или споразума са тадањом владом, чији је члан
био. Довољно је било то, да је са Гролом тада у Совјетском
лосланству био на вечери краљев васпитач професор Радо-
је Кнежевић. Као гробар краљевог престола амбасадор Сти-
венсон и Грол, заузимају се да одрже Краљев престиж код
комуниста, и спречавају Краља Петра од намере да опозо-
ве намесништво, и најављени говор Краља Петра преко лон-
донске радио станице БиБиСи опозват је без коментара.
Не треба се чудити зашто Черчил са Форењ Офисом
ради за Тита и чини све да Краљ Петар пристане на то. Тре-
ба се чудити зашто политичари Србије и краљеви васпита-
чи и саветници посташе парализовани. Од јуна 1944 до по-
ловине фебруара 1945 године код представника свих поли-
тичких странака настала је парализа и надмудривање изме-
ђу њих, са чим је изгубљено драгоцено време. Тек прве по-
ловине фебруара 1945 године шефови највећих политичких
странака демократске и радикалне, решавају да пређу из
Лондона за Београд ради „спашавања ситуације“. Доласком
у Београд шефови
спашавају, политичких
осим сами странака
себе. Пре њиховогнису имали Тито
доласка, шта са
да
комунистима и Совјетским трупама, ликвидирао је све што
је било у опреци са успоставом комунистичке диктатуре у
Југославији. Дебата око избора намесништва, вешто про-
дужавана, док Тито са комунистима расчисти са „реакци-
јом“, траје више од 3 месеца. Изабрани намесниди после до-
бивеног мандата, пошли су за Београд прве половине фе-
бруара 1945 године да као гробари буду присутни сахрани
Монархије. Гробницу Монархије припремио је Тито, поко-
љем неколико хиљада политичких, интелектуалних и еко-
номских првака српског народа.
52
Света је истина „историја се понавља“. Оно што се од-

играло после смрти цара Душана, поновило се после смрти
краља Александра. Цар Душан оставио је нејаког Уроша.
Краљ Александар оставио је малолетног Петра. Властела
прва и друга постаде самовољна. Самовољан рад вођа и во-
дећих у неограниченој игри судбином народа доноси ката-
строфу народа.
ОФИЦИРСКИ КОР
На прво место пада у очи, да за време народне борбе

против окупатора и у току грађанског рата и револуције
под окупацијом од 1941 до 1945 године, ниједан ђенерал
југословенске армије није учествовао у борбама те да се
ставио Новаковић
нерал на чело покрета
био јенародног
убијен, отпора. У Црној
а ђенерал Гори ђе-
Ђукановић, по
упуствима датим на Жабљаку-Дурмитор, примио се да Фор-
мира Национални одбор на Цетињу. Част ђенералима који
су били у заробљеничким логорима, али ђенерали избегли
са Краљем и Владом и они који су остали у земљи под оку-
пацијом, били су у могућности да се појаве у српским пла-
нинама.
Тек по објави мобилизације, коју је објавио ђенерал
Михаиловић крајем 1944 године, појавише се ђенерали из
топлих соба. Тада се појавио за врховног команданта отпо-
ра мобилисане Србије ђенерал Трифуновић, а ђенерали Да-
мјановић и Ђукић дођоше у Босну и приђоше штабу ђене-
рала Михаиловића. Други дођоше у Босну са одредима Не-
дићеве страже, коју крајем 1944 године после Недићевог
говора, преформира у Јагодини ђенерал Трифуновић, ство-
ри од ње Српски ударни корпус.
Цео покрет четничког отпора у земљи и борбе против
окупатора од 1941 до 1945 године примили су на себе пу-
ковници и нижи официри. Да ли је то био случај, или је са-
лонскиживот био саломио дух витештва, или су млађи офи-
цири хтели да дођу до изражаја у време нередовних при-
лика, или је пак по среди био страх од „закона шуме“, о
томе је тешко дати праведан суд.
Доласком за председника југословенске Владе у изгнан-
ству Слободана Јовановића, прве половине јануара 1942 го-
дине, пуковник Дража Михаиловић као вођа четничког от-
пора у земљи, бива унапређен у чин ђенерала, а мало кас-
није и за министра рата. Из иностранства дођоше у земљу
преко мора и ваздуха, мали број млађих официра, док ни-
ко од ђенерала југословенске армије није ни покушао да
дође у српске планине, да се стави на чело народног покре-
та.
53
По прелазу из Србије, прве половине 1942 године, ђе-

нерал Михаиловић дође са малом штабском пратњом на те-
риторију Црне Горе и бива прихваћен и чуван од снага от-
пора Црне Горе на челу са Павлом Ђуришићем. О снази и
саставу Врховне команде тих дана, описао је преко листа
„Слобода“ од октобра 1956 године, серију чланака официр
Неђељко Плећаш, кога су 6 септембра 1942 године Енглези
спустили из авиона на територију Сињавине, код ђенерала
Михаиловића. Плећаш као очевидац пише, да је њега при-
ликом доласка у штаб Врховне команде ђенрал Михаиловић
„најпре упознао са целим штабом“. Плећаш даље тврди:
„Ту су били: мајор Зарија Остојић „чика Бранко“, који је
имао функцију начелника Оперативног одељења и мајор
Мирко Лалатовић, помоћник начелника штаба. Њих су дво-
јица били пре затим
подморницом, 5 месеци стигли мајор
енглески у земљу из Египта
Хадсон звани енглеском
„Марко“,
шеф енглеске мисије и са њим члан те мисије, ранији мој
познаник — Драги Радивојевић „Чарлс Роберсон“. Капетан
Узелац „Тарас“ био је начелник интендатуре. Капетан Сло-
бодан Нешић вршио је дужност начелника Обавештајног
оделења. Капетан Милош Павићевић је командант заштите
Врховне команде са својим помоћником потпоручником Бу-
кумиром. Шеф радио везе био је Словенац капетан Певец,
а шеф шифре потпоручник Лаза Канкараш. Командант лич-
не пратње је потпоручник Божа Перовић. — Ово је био цео
официрски кор Врховне команде у то доба, када смо ми
најбоље стајали“. — „Чести и омиљени гост у нашем штабу
био је војвода Павле Ђуришић са својом пратњом, на чи-
јој смо територији били гости“.
То је историјски доказ о снази Врховног штаба, изнет
од очевидца и вршиоца дужности ађутанта шефу штаба Вр-
ховне команде. Исто тако историјски је доказ, да је народ
добровољно устао и повео борбу против окупатора, без
позива или мобилизације, са оружјем које је сам набавио,
излажући себе, своју породицу и имовину свирепим репре-
салијама
бени дух инарода
уништењу
био јеоднадахнут
окупатора и њихових
витештвом, алислугу. Бор-
тај борбе-
ни дух народа није се умело подржати и повезати у букти-
њу из које би пламтели мачеви слободе. Многи су узроци
томе, а као главни: репресалије и злочини окупатора и ин-
триге комуниста у Југославији. Ради тога, и многих савета
из иностранства, ђенерал Михаиловић сводио је рад у духу
припремања војске за коначан обрачун, условљен доласком
савезника до границе Југославије. Међутим коначан обра-
чун олако је одстрањен, једно што рад за коначан обрачун
није имао политичке равнотеже за заштиту од међународ-
них интрига и Совјетског притиска, и друго, што су Англо-
54
саксонци тражили данак у крви других народа, да би се што

мање просула њихова плава крв, а припреме за коначан об-
рачун Англо-саксонци су сами изводили.
Као вођа отпора у земљи ђенерал Михаиловић сам је из-
водио политичке потезе у односу са Англо-саксонцима и
војне стратегије према окупатору, не тражећи ослонца на
политичаре и политичке странке са изговором: „да су за-
мерени у народу“. О томе сведоче тешке речи енглеског
бригадира Армстронга, шефа енглеске војне мисије код ђе-
нерала Михаиловића, у његовом предавању одржаном 23
јула 1961 године, у дворани цркве Св. Саве у Лондону. Об-
јављено у „Гласу“ од 17 августа 1961 године, где између
осталог стоји и следеће: „Не могу завршити а да не кажем
нешто о Дражи Михаиловићу. Мени је то веома жао. Увек
сам био мишљења,
хаиловића очекивалои бићу даље тог
и сувише. мишљења,
Очекивали су даодсењега
од Ми-
да
буде Врховни Командант ратних операција. Очекивали су
да буде политичар и министар рата. Михаиловић је био так-
ва природа, да се свега тога примио. Није био склон да себе
растерети од посла. Можда није имао извежбаног особља
у свом штабу и политичара који би обављали послове“.
Уколико се ђенерал Михаиловић ослањао на официр-
ски кор и Команданте, они су скоро сви себе сматрали „ра-
совима“ — Кесеровић и други. Једни су хтели борбу са оку-
патором. Други што већу тактику и припреме за коначан
обрачун у време када савезници буду на граници Југосла-
вије. Трећи су хтели да војска буде изнад политике и поли-
тичара. Док та војска коју су они сматрали војском био је
народ, сто процентно сељаци, који су устали без позива или
мобилизације и везани преко револуције под окупацијом у
борби против комуниста за политичка опредељења, а пре-
ко борбе ка слободарском духу, који му је дух саломљен
стегом окупатора. Из таквог става сељак се инстинктивно
покорио националној дисциплини и ступио добровољно
под команду активних официра, да предводе народ у борби
као
цира стручна
мачеви лица,
краљасаАлександра
убеђењем, ида војвода:
су у рукама овихСтепе,
Путника, офи-
Мишића, Бојовића, а главе Пашића, Давидовића, Протића
и других политичких вођа. Нека је слава и част Васићу и
Мољевићу, који су једини били у штабу ђенерала Михаило-
вића од политичара, вероватно примљени као левичари, да
се парира интригама комуниста. Поред Васића и Мољеви-
ћа, требао је ђенерал Михаиловић да буде окружен још нај-
мање са 50 политичких вођа из народа, са овлашћењем, да
они изводе политичке тактике са незајазивим члановима
Англо-саксонских војних мисија, који су сазнали за наш на-
род и његове традиције тек доласком у Југославију. Друга
55
чињеница, Светосавски конгрес сазван је у селу Ба тек он-

да, када су Англо-саксонци почели да напуштају четнички
покрет и ђенерала Михаиловића, да би Др. Топаловић био
послат у иностранство да као крајњи левичар спасава си-
туацију, чиме су пољуљани темељи народног поноса.
Револуционарно борбени четнички покрет поникнут из
народа, водили су само активни официри без удела поли-
тичке сарадње вођа политичких странака у земљи. Активни
официри на челу са ђенералом Михаиловићем водили су на-
род у борби против окупатора и посебно против комуни-
ста, који су спроводили комунистичку револуцију под оку-
пацијом као политичку идеологију. У току борби комуни-
сти су успели да закључе споразум о сарадњи са ђенералом
Михаиловићем о заједничкој борби, са циљем да нађу начи-
на за неслагања,
издајнике народнедаборбе.
би касније
Такав огласили
споразум,четничке вође као
ако је била по-
треба да буде закључен, требали су да закључе политичари
са комунистима као политичком странком. Циљ комуниста,
да закључе споразум са ђенералом Михаиловићем о зајед-
ничкој борби био је и тај, да сакрију комунистичко обележје
под окриљем народног устанка, да би касније себе огласи-
ли ,,народно-ослободилачком“ војском. Затим, да у току за-
једничке борбе изазову поразе и неуспехе у борби, како би
код народа клеветали официре да су неспособни за вођење
ослободилачке борбе. Да изазову сукоб и разлаз, како би
међународно огласили ђенерала Михаиловића и официре за
изазиваче сукоба и издајнике заједничке борбе са комуни-
стима против окупатора. Овима је ишла на руку и чињени-
ца што је код активних официра шкрипало због међусобне
нетрпељивости и ривалства раније борбе и запостављања
између Црне и Беле руке. Печат тих зала постоји и објав-
љено слово „3“ са употребом црних тројки над оглашени-
ма. Све је то ишло у прилог моћној пропаганди комуниста
да народне вође и хероје борбе међународно огласе за слу-
ге и сараднике окупатора.
под Да би зло било

окупацијом веће,
једни било је
одреди случајева
четника водеда крваве
у току борбе,
борбе
док други одреди четника посматрају ту борбу и чекају от-
пор на својој територији, што изазива међусобна оптужи-
вања и падања у немилост. Надмудривања, чија ће се по-
следња победа одазвати, вођена су и по покрајинама. Док
су западни српски крајеви водили крваве бообе пуне чети-
ри године против окупатора и комуниста, дотле се снаге от-
пора Србије припремају за коначан обрачун. Пролећа 1943
године када су Енглези тражили преко пуковника Белиа да
се рашчисти са Титовим бандама пре него буду прихваћени
и признати, четницима западних српских крајева, који су
56
ступили у борбу да рашчисте са партизанима у Босни, обе-

ћао је ђенерал Михаиловић помоћ од 40 батаљона четника
из Србије. Док су четници западних српских крајева плива-
ли у крви у борбама са партизанима дуж валовите Неретве
и Дрине дотле су армије четника мировале у Србији и чека-
ле отпор на својој територији. За време конгреса у селу Ба
Велимир Јојић тражио је од ђенерала Михаиловића, да рас-
терети борбе народа Црне Горе и да се партизани разбију
и униште на територији Црне Горе и источне Босне где су
тада спремали упад у Србију. Захтев Јојића одбио је ђене-
рал Михаиловић са изговором: „Ниједан командант Србије
неће извршити наредбу да пође у Црну Гору или Босну да
се тамо боре са партизанима. Они припремају осудну бит-
ку на територији Србије“.
Била, су ривалства
команданата. и слабљења
У току борбе снага и
са Немцима, између локалних
командант источне
Србије пуковник Пилетић, тражио је помоћ од пуковника
Љуба Јовановића, команданта Тимочког корпуса, да са од-
редом прискочи у помоћ против Немаца. У место помоћи,
Пилетић је добио одговор од пуковника Јовановића: „Нека
свако брани своју територију“. Ови примери и многи дру-
ги, који би се навели, ни мало не илуструју јединствену ко-
манду и циљ заједничке борбе за победу.
После напуштања Србије пролећа 1942 године и долас-
ка ђенерала Михаиловића у Црну Гору, извесни људи ,,пи-
јемонта“ пронели су вести: Да су Црногорци ликвидирали
ђенерала Михаиловића. Ради таквих вести љета 1942 године
долази из Србије нарочита делегација у Црну Гору у Ли-
пово до Колашина на челу са Кесеровићем, да се увери јели
ђенерал Михаиловић заиста жив и слободан. Доласком де-
легације у Липову, ђенерал Михаиловић рекао је тој деле-
гацији: ,,Док сам био у Србији нигде нисам могао остати
једну ноћ, а да нисам Немцима проказан. Доласком у Црну
Гору нашао сам право уточиште“. Преко Кесеровића по-
слао је ђенерал Михаиловић разна наређења о новој форма-
цији четничких снага у целој Србији. Кесеровић се вратио
за Србију крајем 1942 године са декретима.
Све ове болне ствари могле су се поднети, док нису
стигли код ђенерала Михаиловића, крајем 1944 године, ви-
ши официри и високи интелектуалци из Београда и других
градова Србије. Када су ови крајем 1944 године дошли код
ђенерала Михаиловића у Босну, тада је из темеља све из-
мењено и све пошло натрашке.
Доласком у Босну снага одреда Црне Горе и Боке са
Павлом на територију Требаве, прво је настала хајка против
јунака Павла и Црногораца. Настале су клевете и интриге.
Господа из чаршије, која су у току окупације правили пла-
57
нове у топлим собама по Србији и образовали гериле на па-

пиру, доласком у Босну код ђенерала Михаиловића крајем
1944 године нису могли да схвате храбри отпор жилавог
горштака из Црне
цима избегла. Сви Горе и његове
су названи породице,
„збегом“ која јеобзира
немајући са бор-
за
увреде и што су борци формирани у борбене јединице по
пуковима и дивизијама одвојено од избеглог народа, који
је такође био формиран у посебне јединице по припадно-
сти среза. Господа из чаршије заборавили су да су преци
тога названог „збега“ са голим мачем вековима бранили
слободу и живот своје породице, која је у току крвавих бо-
јева била заједно са борцима. Одбрана живота и слободе
„збега“ а преко њега Српства, код Црногорца се појавио
жилав и храбар нечувен отпор, што је своједобно задивило
цео свет. Такав случај појавио се на путу Босанске Голготе.
Нико није могао одвојити породице бораца, да нису са бор-
беним одредима, јер им је без заштите бораца и борбених
јединица претило тотално уништење од комуниста. На дру-
гу страну, том избеглом народу била је част и понос да су
у крвавим окршајима близу својих бораца, за дотурање
свега потребног и прихватања рањених бораца, те су под-
носили све патње и страдања и издржали велике напоре на
тешком путу Босанске Голготе. Није било лако том „збегу“
напустити овоја огњишта и света места праотаца и поћи на
пут страдања. Пошло се на пут смрти са песмом, јер их је
позвао Врховни командант код себе и то је био понос за
све.
Доласком у Босну наступа разочарење. Мислило се:
идемо код свога и да се буде се својима, док се у Врховном
штабу није водило рачуна о овом мишљењу и о осећају жи-
лавог Црногорца. Насрнуло се на понос и осетљивост и на-
стало потцењивање са клеветама и ниским подметањем, што
понос горштака није могао поднети. Није се поштовала на-
родна борбена част Црне Горе, чија борба није била локал-
ни вихор или нереди, већ велики историски пут за понос и
величину целокупног
ценити. Напротив, Српства. су
изговорене Тајтешке
борбени
речипонос морао
са врха се
набу-
сито, са пребацивањем јунаку Павлу, да је собом довео
„збег“. Међутим, тај названи „збег“ издржао је све патње
и страдања упоредо са борцима. Поред отпора борбе не-
пријатељу, тај названи „збег“ савладао је сурову природу,
мраз и вејавицу при прелазу завејаних босанских планина.
Против стао је највећем непријатељу човечанства авети
смрти, тифуса и комунистичкој тиранији. Остао да се пати
и подноси даља страдања упоредо са борцима, до победе
или смрти. Док су многи борбени одреди оних који су на-
звали херојски народ збегом, побегли и напустили ђенера-
58
ла Михаиловића и расули се самовољно у разним правцима

под изговором сејања тројки за оживљавање нове гериле,
која се ни данас после 20 година нигде не појави. Тај назва-
ни ,,збег“ савладао је све патње и страдања, али на жалост,
доласком у Босну, није могао разбистрити тврдоглава и се-
бична неразумевања на врховима у штабу Врховне коман-
де, нити је могао савладати спрег поклисара и хрватских
властодржаца.
У Требави, при решавању у Врховном штабу да се пре-
ђе из Босне за Словенију у састав снага избеглих тамо, од-
лучивано је „хоћемо“ затим ,,нећемо“, те се тиме играло
судбином великог народног отпора концентрисаним у арми-
ју четника. Томе неодлучном колебању у игри са судбином
народног отпора, допринели су и они који су из иностран-
ства тада имали везе путем радио депеша са ђенералом
Михаиловићем.
По питању отпора на територији Словеније и питању
растурања моћне армије у тројке, настала је подвојеност у
врховима четничких снага. Ради тога многи одреди Србије,
Босне и Херцеговине, са већим бројем Централног комите-
та на челу са Драгишом Васићем и већим бројем војног и
интелектуалног вођства решили су ,да са одредом јунака
Павла крену из Босне преко Хрватске за Словенију. У току
продора, поред борбе са Титовим комунистима и Павели-
ћевим усташама,
и Словенији појавиле
и стале су се
на пут разне делегације
епохалном походу. по
У Загребу
Загребу
ђенерал Ђукић, Владимир Предавец, адвокат Брашић, мајор
Андрић и други са Павелићем и вођством хрватских усташа
стварају споразум о сарадњи и заједничкој борби „војних
јединица Павелићевих и наших“. После тога споразума, на
„подесан“ начин Павле са вођством одреда, посредством из-
дајника Секуле Дрљевића, пада у руке Павелића и бива
зверски убијен са војним, политичким и интелектуалним
вођством Црне Горе, Боке, дела Србије, Босне и Херцего-
вине. Док други са пасошима и плановима о образовању
нове гериле изађоше „из шуме у емиграцију“ без ма какве
препреке преко Хрватске и Загреба. Доласком у емиграци-
ју, развише њихове планове као „пуномоћници Чичини“ и
емиграцију поделише на припаднике Србије као прави и
чисти борци, и на припаднике западних српских крајева као
сараднике окупатора. Чистунци бацањем одговорности на
западне српске крајеве, за сва зла, заборављају да су по-
слали Илију Бирчанина, председника Српске народне одбра-
не пролећа 1942 године са Дурмитора, да ради као изасла-
ник на територији Далмације и дела Босне и Херцеговине.
Исто тако испослат је од њих Младен Жујовић са истим ци-
59
љем на територију Далмације и других западних крајева,

који по паду Италије, са далматинским четницима пређоше
преко Јадрана за Италију, после чека, ради спашавања ,,оп-
ште ствари“ пређоше из Италије за Каиро, а по предаји Вр-
ховне команде југословенске војске у Каиру Титовим ко-
месарима, они из Каира обретоше се са мајором Кнежеви-
ћем у Вашингтону где и данас живе и раде, изузев Жујови-
ћа, док прави борци, које чистунци упоредише са „збегом“
положише своје животе на олтар отаџбине.
О боравку ђенерала Михаиловића у Црној Гори, од јуна
1942 до маја 1943 године, и његовом раду на територије за-
падних српских крајева биће речи у другом поглављу.
У селу Ба при заседању Конгреса о Св. Сави у приват-
ном разговору ужег круга, који се разговор одвијао о Пав-
лу Ђуришићу, др. Топаловић срдито је рекао: „Тога црно-
горског бика треба ушкопити“. Ово сигурно по рецепту он-
да код Немаца свемоћног Динића о истребљењу Црного-
раца.
Доласком у Босну гњев срџбе распирила је новодошла
господа Динићеве чаршије, те се није чудити, зашто су се
развијали онако немили догађаји према Павлу и Црногор-
цима при доласку у Босну. То се пренело доласком у еми-
грацију те разна пера преко разних брошура изливају на
хартији измишљене ствари против Павла и Црногораца, а
нарочито из пера „храброг“ Марковића преко „Гласа“ ка-
надских Срба иза кога се крију друге фигуре. Најмање се
треба чудити зашто су прави чистунци пружили сервиране
податке Сајцу и другим члановима војних мисија, да невер-
но преставе догађаје у њиховим књигама, на штету запад-
них српских крајева. За највеће чудо и српску срамоту тр-
чале су разне делегације на челу ђенерала Ђукића, адвоката
Брашића, ђенерала Дамјановића и пуномоћника Милана
Аћимовића по Загребу код Павелића и усташа, да преко
ових спрече Павлу и његовом одреду прелаз из Босне пре-
ко Хрватске за Словенију,
Епоха херојске борбео чему се данас дух
и витешки ћути.народа Црне Го-
ре, предвођен мачем јунака Павла и крстом митрополита
Јоаникија, саломљена је на путу Босанске Голготе, издај-
ством оних који укривају трагове злочина са изјавама: ,,Не-
ћемо ми да, се мешамо у међусобне борбе Црногораца“. Љу-
ди болесних душа и ниског схватања могу да назову „међу-
собном борбама“ епоху херојске борбе Црногораца од 1941
до 1945 године противу крвожедних непријатеља српског
народа и борбу против комунистичке тираније.

60
КАИРСКА АФЕРА
Нису били бољи односи ни код официра, избеглих у то-

ку рата са Владом и Краљем. Њихов рад на страни не слу-
жи на понос народа и отаџбине, изузев малог броја. Отва-
рањем Каирске афере од стране једне групе самовољних у
најтеже дане по наш народ и савезнике, компромитовали су
нашу војску и наш народ пред међународном јавношћу, да
је код савезника наступио катастрофални преокрет у корист
Тита и комуниста. Скоро сви виши официри избегли из
отаџбине, нису крили своја лична мишљења, да ђенерал Ми-
хаиловић, као вођа отпора у отаџбини, није дорастао за тај
високи подухват. Многи су радили да ђенерала Михаилови-
ћа међународно и код савезника потцене. У тајној ратној
архиви
ферати. Англо-саксонаца о томе се могу наћи и писани ре-
О Каирској афери из пера официра Неђељка Плећаша
преко листа „Слобода“ пише следеће: „У фебруару 1942
године, дошао је на наш аеродром један официр из коман-
де ваздухопловства и помутио наш мир. Донео је унапред
спремљену изјаву, коју треба да потпишемо и да се при-
дружимо побуни против Владе. Моји другови официри су
изабрали мене, да одем у Каиро, да испитам ситуацију и да
их обавестим шта се тамо ради“. По доласку у Каиро, Пле-
ћаш пише шта је видео и са писањем наставља:
„Међу Србима ври-као предизборна борба. Неки аги-
тују за Владу, неки за опозицију. Код кафане „Британија“
састају се официри, који су за Владу, а код „Москита“ ску-
пљају се „побуњеници“ — „у то на наш Божић 1942 године
у Лондону избија криза Владе. Сви министри поднели ос-
тавке и Симовић остаје усамљен. Он преко телефона моли
генерала Илића да га помогне у борби против политичара
и да генерала Мирковића наговори и он то исто уради“.—
„Краљ поверава мандат за састав Владе Слободану Јовано-
вићу и он 13 јануара 1942 године саставља нову Владу без
ђенерала Симовића
стављен је ђенерал иМихаиловић.
Илића“. — Војно
„За министра војног
пословање по-
у ино-
странству ће водити Слободан Јовановић преко „војног ка-
бинета“. Цела ова борба на врховима, била је у тајности и
иза кулиса, док се телеграм војног кабинета од 16 јануара
потписан од Слободана Јовановића не пренесе на улицу“. —
„Смењен је ђенерал Илић са положаја начелника штаба Вр-
ховне Команде, а на његово место постављен ваздухоплов-
ни потпуковник Миодраг Лозић. Обићени су ђенерали и пу-
ковници од којих многи са ђенералштабском спремом“. —
„Потпуковник Лозић, за кога ћемо 1943 године утврдити да
је обичан агент Москве, посетио је 19 јануара ђенерала Или-
61
ћа да разговара о примо-предаји дужности. Ђенерал Илић

одбио је да о томе уопште разговара и каже да су телегра-
ми лажни и да су потписани од браће Кнежевића без знања
Краља и председника Јовановића“. — „Генерал Илић остао
је на наређења
ност положају која
све до 10 фебруара,
долазе не признајући
из Лондона, па се онда аутентич-
изненад-
но „разболео“ и предао дужност ђенералу Бори Миркови-
ћу“.— „Прошло је месец дана од фамозних указа. Из лон-
донског војног кабинета стижу нова наређења и претње,
али војна сила на Средњем Истоку за њих ни „абера нема“.
Влада наређује министру у Египту Смиљанићу, да увери ђе-
нерала Мирковића у аутентичност указа и опомиње на по-
слушност. Министар Смиљанић састао се 13 фебруара са ђе-
нералом Мирковићем и са највећим стрпљењем сатима га
уверавао да су укази веродостојни и предлаже му, да упуте
заједнички телеграм преко дипломатске шифре председни-
ку Владе Јовановићу и да провере аутентичност указа. Ђе-
нерал Мирковић је то одбио, под изговором да све телегра-
ме за Краља и Владу цензуришу браћа Кнежевићи и на њих
одговарају како они хоће. У време док Смиљанић стрпљи-
во преговара са ђенералом и тражи излаза, 18 фебруара
1942 године, стиже нови телеграм из војног кабинета о пен-
зионисању ђенерала Илића као штетног по војску, а ускоро
затим телеграм о пензионисању ђенрала Мирковића и дру-
гих виших официра“.
Пуковник
Команде, Лозић,првом
окуражен наименовани начелник
„чистком“ штаба из
и наређењем Врховне
Лон-
дона ,,да употреби силу и заузме Врховну Команду“ издаје
26 фебруара наредбу, из хотелске собе, о пријему дужности
и позива војну силу на ревност Краљу и извршење наређе-
ња.
Тако су се створиле две југословенске Врховне команде
на савезничкој војишној просторији. То изазива Енглезе да
се умешају у ствари. Начелник штаба команде савезничких
снага на Средњем Истоку, генерал Смит 28 фебруара пози-
ва на састанак ђенерала Мирковића, министра Смиљанића
и Лозића. Он уверава Мирковића да су укази тачни и саве-
тује му, да у интересу реда преда дужност. Ђенерал Мир-
ковић пристаје да се примо-предаја изврши 4 марта. Међу-
тим, 3 марта преко стотину официра са подручним особљем
подносе генералу Смиту изјаву да не признају постављање
потпуковника Лозића на положај Начелника штаба. Гене-
рал Смит позива министра Смиљанића и саопштава му, да
изјава преставља отворену побуну за време рата. Он саве-
тује да Југословени нађу неко решење пре него што они,
Енглези, предузму потребне мере. У исто време командант
савезничких снага генерал Окинлек, издаје наредбу и пози-
62
ва на ред југословенској војсци приликом примо-предаје

дужности, јер ће у противном употребити „ најстрожије ме-
ре“. Ђенерал Мирковић је предао дужност, као што је обе-
ћао, али су официри одбили да признају Лозића. Потпуков-
ник Лозић реагира писмом упућеним генералу Окинлеку,
захтевајући да се „коловође побуне“ похапсе. Командант
савезничких снага генерал Окинлек, одговара му кратко:
„Смењује га са положаја и наређује да одмах преда дуж-
ност енглеском генералу Стону, команданту Каира“. 5 марта
у 6 сати у вече Енглези су заузели нашу Врховну Команду
и повредили суверенитет савезничке владе. Југословенска
војска ван отаџбине практично је престала да постоји, а на-
шем угледу у иностранству нанет најтежи ударац. Енглези
преузимају у своје руке вођења рата и политике у Југосла-
вији и водили су их онако како су захтевали њихови ин-
тереси“.
Одрицање извршења наредаба и указа Владе и Краља.
Пркосна самовоља и отимање о власт. Насилно продирање
у штаб Врховне Команде и пљачкање благајне и архиве од
стране „побуњених“ официра. Овај рад ни мало не одгова-
ра онима који су завршили Војну Академију и ђенералштаб-
ну наобразбу. Они су са хуком и буком која личи на „пред-
изборну борбу“ мислили да воде рат противу моћног непри-
јатеља који својим терором жари и пали и претвара у огањ
и крв поробљену отаџбину, док њени синови, виши офици-
ри, врше побуну која личи на изборну борбу.
Ђенерал Бора Мирковић и једна група официра са њим,
газе заклетву на верност Краљу и Отаџбини, примају се у
службу стране силе — енглеске војске у току рата. Ступају
на расположење међународним сервисима да лакше спрово-
де неодговорне прохтеве, мешањем у унутрашње ствари др-
жаве, иза леђа одговорних представника народа.
Виши официри имају моћ да заповедају војском у рату
и миру, што долази у навику да диктирају спољну и уну-
трашњу политику. Изводе разне преврате у земљи где вој-
диктира
ска ван политиком, док се стално изговарају да је вој-
политике.
Мало после овог кобног догађаја Каирске афере, од-
играо се још један поразан догађај са неопрезним говором
ђенерала Михаиловића, испијањем здравице за време крш-
тења детета Илинчића у Липову до Колашина. Та здравица
потресла је како југословенску Владу у изгнанству, тако и
цео покрет народног отпора, а питање уклањања ђенерала
Михаиловића из дана у дан потрзано. Говор, уз испијање
здравице и неопрезна изјава ђенерала Михаиловића против
Енглеза и поступци са извођењем Каирске афере, разјарило
је енглеског лава у лицу Черчила да прогута многе главе
63
српског народа и разори многа огњишта и уништи цео по-

крет народног отпора на челу ђенерала Михаиловића. По-
средни узроци ове катастрофе јесту: испуњење жеља Мо-
скве да би се задовољио Стаљин, сагласност Рузвелта са од-
луком Черчила на њиховом састанку у Вашингтону друге
половине маја 1943 године.
До повратка Воја Лукачевића из Лондона ништа се ни-
је знало у земљи шта Лондон спрема српском народу. По-
вратак Лукачевића из Лондона и са Средњег Истока, нанео
је душевни немир у земљи. Лукачевић је обавестио штаб
Врховне Команде на челу ђенерала Михаиловића и официре
у земљи о поступцима Англо-саксонаца. Лукачевић је донео
разне поруке и претње савезника и да Англо-саксонци на-
гло помажу Тита са комунистима свим средствима како рат-
ном спремом,јавности.
међународне тако и Овакав
политиком
став путем пропаганде
савезника и њиховепреко
по-
руке преко Лукачевића разочарао је све официре и нанео
душевни немир. Тада су поремећени односи између коман-
даната. Ово због тога што су извесни тражили разлоге за
узрок таквог стања, због чега је ђенерал Михаиловић у по-
следње време престао да сазива седнице чланота Главног
штаба.
Много касније, на наваљивање чланова Главног штаба
и команданата појединих одреда, ђенерал Михаиловић је
сазвао седницу штаба Врховне Команде тек по прелазу у
Босну — Кладањ. На том састанку ђенерал Михаиловић под-
нео је реферат и дао предлог шта да се ради. Том приликом
ђенерал Михаиловић приказао је тешку и очајну ситуаци-
ју. Казао је, да су нас савезници напустили и да нагло и не-
ограничено помажу комунисте, због чега се комунистима
не можемо одупрети, те да смо рат војнички изгубили. Ра-
ди тога предлаже да се моћна армија растури у тројке. Овај
предлог примењен је касније боравком у Требави.
На том састанку одговорио је ђенералу Михаиловићу
капетан Алекса Вукчевић, ађутант код Остојића са речима:
„Рат је изгубљен политички а не војнички. Ми војнички сто-
јимо доста добро“. Капетан Вукчевић тражио је објашњење
од ђенерала Михаиловића зашто су нас савезници напусти-
ли. На то је ђенерал Михаиловић набусито одговорио: „Па
ето, напустили су нас“. На састанку није донет никакав за-
кључак о даљем раду, јер су сви присутни били под импре-
сијом догађаја о изнетој тешкој ситуацији.
Чињеница је да су активни официри имали војну и по-
литичку улогу у току народног отпора окупатору и четнич-
ких борби под окупацијом од 1941 до 1945 године, па се
намеће питање: Да ли је било сво знање у Војној Академи-
ји, да само активни официри у току витешке народне борбе
64
под окупацијом, сами изводе како војне стратегије, тако и

политичке тактике. Слободно се може упоредити са злочи-
ном, спречавање рада и напора Слободана Јовановића као
председника југословенске Владе, од стране самовољних ђе-
нерала са подређеним официрима, пркосним одбијањем из-
вршења Указа Владе и Краља у току рата, и то у егзилу.
Због Каирске афере, од одговорности пред народом и пред
историјом, није одмакла ни група, официра и саветника, ко-
ји су сачињавали у то време ратни кабинет при председни-
штву југословенске Владе у Лондону, на челу мајора Кне-
жевића.
Славни амерички ђенерал Мак Артур, у току његових
највећих победа у Кореанском рату, смењен је са дужности.
Он као елитни официр, одмах је предао дужност млађему
од себе, свечано извршио указ свога председника. Са тим
актом о уклањању са дужности у току рата, његова слава
није се нимало умањила, већ напротив повећала, а други,
који је дошао на његово место, продужио је његово дело.
Шта су радили ђенерали Илић, Мирковић и други уз подрш-
ку подређених официра, види се из изложеног описа Ка-
ирске афере из пера официра Неђељка Плећаша. По несре-
ћи ђенерал Мирковић сматрао је себе свемоћним, само што
није имао титулу Краља. На другу страну, такав је став за-
узела група официра и саветника при ратном кабинету у
Лондону. Ради тога треба расчистити појмове: да ли ђене-
ралима са подређеним официрима и опште рећи официри-
ма, припада да изводе политичке тактике, што припада на-
родним политичким представницима, или су ђенерали и оп-
ште рећи официри позвати да предводе војску на бојним
пољима и да развијају војну стратегију у одбрану отаџби-
не од непријатеља. Мислим, да ђенералима и официрима не-
ма места у спровођењу политичких тактика у сукобу међу-
народних интрига. Навика официра у мешање рада народ-
них политичких представника у вођењу политике и извође-
њу политичких тактика, не служи народу, већ међународ-
ним сервисима ради лакшег мешања у унутрашње ствари
државе.
Амбициозна самовоља неодговорних; баратање судби-
ном народа са разним превратима; веровање у демагошка
лажна обећања „великих“; употреба слова „3“ и црних трој-
ки за уклањање „оглашених“ и оних, који су добровољно
лошли у смрт за слободу народа на истој линији, али лично
замерени; злоупотреба власти коју није лако одузети; све
то представља црну мрљу на образу народа. Зато треба та-
кав рад јавно жигосати, а не скривати га као личну срамо-
ту. Фаталне грешке неодговорних вођа, народ испашта и
деценијама исправља.
65
РАТНИ ЗАРОБЉЕНИЦИ
У логорима смрти по Немачкој од 1941 до 1945 године

живело је око 300,000 (тристотине хиљада) официра, под-
официра и војника као ратни заробљеници из краткотрај-
ног рата, вођеног априла 1941 године у Југославији. Извеш-
тачени извештаји о приликама у окупираној Југославији о
страдању српског народа под окупацијом, нанели су душев-
ни немир ратним заробљеницима. Вести о злочинима Тита
са комунистима над српским народом у Србији; вести о по-
кољу и истребљењу српског народа на територији Павели-
ћеве Хрватске; вести о доласку ђенрала Недића за председ-
ника Владе у Србији, да чисти Србију од „корова“; сви ови
догађаји побудили су једну групу виших официра на челу
са ђенералом Данилом Калафатовићем да новембра 1941
године донесу чувену Нирибершку декларацију, коју су
потписали више од 500 официра са изјавом: „Ми Срби офи-
цири у Нирнбергу узбуђени вестима...“ и т. д., пристали су
да се ставе на расположење Влади ђенерала Недића у циљу
борбе и чишћења Србије од тираније и тирјана. Чим се саз-
нало за Нирнбершку декларацију одмах су се појавиле раз-
не струје супротног гледишта међу ратним заробљеницима
и била предмет превирања читаво време логорског живота.
Једни су заступали гледиште Нирнбершке декларације, дру-
ги су заступали гледиште да су ратни заробљеници будућа
златна резерва за Југославију, трећи припадници комуни-
ста и њима наклоњени, јавно и тајно роваре и клеветају при-
паднике Нирнбершке декларације, да се стављају у службу
окупатора. Декларацију су назвали срамним актом.
У току 1944 године појавили су се у логорима капетан
Васиљевић, капетан Марковић и капетан Стојадиновић у
циљу врбовања ратних заробљеника за одлазак у Југосла-
вију и ступања у одреде народног отпора. Одзив за одлазак
био је никакав. Комунисти развијају своје пипке са изрека-
ма: „Од роба икад, од гроба никад“.
Покушај ђенерала Дамјановића у 1944 години са њего-
вом листом у циљу одласка за Југославију код ђенерала Не-
дића пропао је, а поступак ђенерала Дамјановића жучно је
критикован по свим логорима од стране комуниста, који су
сматрали и наговарали друге са изјавама, да се ратни зароб-
љеници неће мешати у братоубилачки рат под окупацијом
Југославије.
По позиву ђенерала Недића одлази из заробљеништва
за Београд ђенерал Дамјановић који се примио службе код
ђенерала Недића за шефа кабинета. Крајем 1944 године, ка-
да је ђенерал Недић разрешио дужности целокупни држав-
ни апарат, ђенерал Дамјановић одлази из Београда за Бос-
66
ну код ђенерала Михаиловића. Из Босне, 17 априла 1945 го-

дине, ђенерал Дамјановић одлази за Словенију по овлашће-
њу ђенерала Михаиловића да се стави на чело снага отпора
у Словенији, где се замишљало да дођу и ратни заробље-
ници по паду Немачке.
Продором савезничких трупа у Немачку, ратни заробље-
ници добили су слободу. Са трупама савезника, дошли су
Титови делегати и разне комисије, за прихваћање ратних
заробљеника, са циљем да ратне заробљенике ставе под сво-
ју контролу да не би они пришли четницима.
Говори председника југословенске Владе Шубашића
преко радио станице Лондон и других високих личности;
наваљивање Англо-саксонаца као савезника да се ратни за-
робљеници врате за Југославију и осветници Косова и бор-
ци са Солунског
је служила фронта
у корист поводе Скоро
комуниста. се моћној пропаганди
сви ђенерали која
и офи-
цири скинули су амблеме, знак краљевског знамења, који
знак ни Немци нису скинули. На место амблема ставили су
на шајкаче црвену петокраку звезду као обележје и симбол
тираније комунизма.
Транспорти возова пуни ратних заробљеника полазили
су из Немачке за Југославију. Једна група официра, под-
официра и војника при прелазу тунела код Малница, изла-
зе из транспортног воза на железничкој станици Малница.
Они демонстративно одбијају да продуже пут за Југослави-
ју. Одлучили су да носе крст изгнаничког живота и да про-
дуже борбу за Краља и Отаџбину. На жалост, велика већи-
на остаје у транспортним возовима и продужује пут за ко-
мунистички „рај“ у Југославију.
ИНТЕРНИРЦИ И ЗАРОБЉЕНИЦИ
Ратни заробљеници и интернирци са територије Југо-
славије, окупиране зоне од италијанских трупа, били су рас-
турени по разним логорима у Италији. Септембра 1943 го-
дине, када је Италија капитулирала, ови ратни заробљеници
и интернирци, врше бегство на разне начине и траже уто-
чиште код англо-саксонске војске, која је тада продирала
преко Италије према централној Европи. Доласком код ан-
гло-саксонске војске, интернирце и ратне заробљенике, на
жалост, срета иста судбина, повратак у логоре. Англо-сак-
сонци као савезници, уместо да омогуће формирање војних
јединица од интернираца и заробљеника и да их пребаце
из Италије за Југославију, у циљу јачања националног от-
пора у Југославији, они их сабирају и враћају у логоре, где
су раније држани од италијанске војске као заробљеници и
интернирци.
67
Од свих интернираца и заробљеника из Југославије,

интелектуално најјача група била је она из Црне Горе, која
се тада налазила у логору Сулмони — Централна Италија.
Овој групи на чело официра били су: потпуковник Андрија
Ђоковић, мајори: Реља
Кековић, Радослав Пилетић,
Јоксимовић Бора Од
и други. Радуловић,
групе на Михаило
челу ин-
телектуалаца били су: Нешо Шћеповић, председник подго-
ричке општине, судије: Томовић и Мандић, књижевник Јо-
ван Контић, Зарија Јоксимовић, Милан Бандовић, Томо Јок-
симовић и други.
Приликом бегства из северне Италије, где су биле не-
мачке трупе, Реља Пилетић скицирао је план стратегијских
положаја, које су тада држале немачке трупе у Италији.
При прелазу у јужни део Италије, где су биле англо-саксон-
ске трупе, Пилетић је састављени план немачких стратегија
предао енглеском ђенералу Венеболду. На основу тих по-
датака енглеска војска тукла је немачке трупе у северном
делу Италије. Тада је мајор Пилетић стекао велику попу-
ларност код Енглеза.
Титови комунистички представници, тада код Енглеза
у Италији, да би сломили углед мајора Пилетића и удаљи-
ли од Енглеза, скупили су око 500 потписа и саставили оп-
тужбу која је теретила мајора Пилетића са наводима, да је
он побио неколико стотина партизана у Црној Гори, и да
је мајор Пилетић био слуга окупатора. Они су тражили да
Енглези изруче мајора Пилетића Титу ради суђења као рат-
ном злочинцу.
По оптужби комуниста, Енглези су узели мајора Пиле-
тића на саслушање. На питања иследника по оптужби кому-
ниста, у место одговора мајор Пилетић поставља питања
иследнику, која се односе у следећем: „Дали би ви убили
онога ко убије вашег оца, вашу мајку, браћу и сестре? Да-
ли би ви убили онога који на ваше очи убије вашу жену н
децу, руши нацију, пали заставу знамења и ради да убије
вашег Краља?“ Енглески иследник, мајор Пули, на та пита-
ња мајора Пилетића дао је одговор да би убио онога који
врши такве злочине. Онда је мајор Пилетић одговорио ис-
леднику мајору Пули са речима: „И ја сам све то због тога
радио“. После овог саслушања мајору Пилетићу је омогу-
ћен одлазак из логора Италије за Каиро. Овај случај са ма-
јором Пилетићем, први је почетак комунистичке акције, да
путем клевета, интрига и смишљених лажи растуре и раз-
бију националне снаге које су се налазиле изван Југосла-
вије.
Друга кмунистичка акција у Италији, да код Англо-
саксонаца компромитују националне снаге испољена је
противу четника Динарске четничке области, који су избег-
68
ли из Југославије преко Јадраиског мора половине септем-

бра 1943 године одмах после капитулације Италије. Ова
група динарских четника била је предвођена од стране пу-
ковника Славка Бјелајца, потпуковника Н. Павасовића, ма-
јора Студа и мајора Војина Срдића. Са овом групом динар-
ских четника избегао је и Младен Жујовић, главни инструк-
тор за све западне крајеве у име ђенерала Михаиловића. По
оптужби комунистичких представника тада у Италији код
Англо-саксонаца, Енглези су ову групу динарских четника
разоружали у логору Бари и интернирали око 40 официра
и интелектуалаца са пуковником Славком Бјелајцем и Мла-
деном Жујовићем и све повели у логору Пишћани — Ита-
лија. Овај догађај са динарским четницима одиграо се у
дане Острошке трагедије 1943 године. Интервенцијом Вла-
де из сигурне
ни од Каира, смрти
Бјелајац и Жујовић
изручења са поклон
Титу као групом од
били су спаше-
Енглеза.
Тих дана стигао је из Каира као први изасланик Владе
и Краља капетан Матејић са инструкцијама за општи рад
националних снага у Италији. Комунисти су одмах ступили
у акцију са интригама да омету и спрече рад капетана Ма-
тејића и отпочели са јавним демонстрацијама у разни мести-
ма Италије. У међувремену све снаге ратних заробљеника и
интернираца и избеглих снага у Италији поделиле су се у
две групе. Национална група на челу са пуковником Мику-
лићем и тумачем код Енглеза капетаном Бором Дачићем,
комунистичка на челу са Савом Челебићем, са тумачем код
Енглеза Јовом Загором, који је после постављен од Тита
за главног политичког комесара за целу Италију.
Одмах после доласка капетана Матејића, стиже из Ка-
ира у Италију пуковник Радовић као лични изасланик Кра-
љев, и то у време на две недеље после Острошке трагедије
1943 године. Доласком пуковника Радовића створена је мо-
гућност да се упути делегација од стране националних сна-
га код Краља Петра у Каиро. Међутим, пуковник Славко
Бјелајац и Младен Жујовић користе прво сазнање повере-
но
све од
из пуковника
Динарске Радовића, потајно
дивизије који као раде и одреде
делегати у име11 нацио-
људи
налних снага, на челу са Младеном Жујовићем одлазе из
Италије за Каиро. Овакав поступак Бјелајца и Жујовића
изазвао је разочарење код првака осталих српских покра-
јина, а нарочито код људи из одреда Павла Ђуришића, да
су преко изасланика Милана Бандовића, интервенисали у
виду протеста код пуковника Радовића, зашто је као Кра-
љев изасланик дозволио да из једне дивизије буду изасла-
ти за Каиро свих 11 делегата, а из других српских покраји-
на да нико не буде одређен. Пуковник Радовић правдао се
да је преварен и обећао да ће о свему поднети извештај на
69
највише место. Међутим делегација на челу са Жујовићем

свршила је свој посао и обезбедили себи положаје у Штабу
врховне команде у Каиру, да би касније Штаб врховне ко-
манде неодбрањен пао у руке Титових комуниста.
После повратка пуковника Радовића за Каиро, стигла
је у Италију из Каира Краљева војна мисија на челу са пу-
ковником Живојином Радоичићем и потпуковником Вука-
шином Вукотићем, која, по доласку у Италију, доста допри-
носи за прибирање националних снага у једну целину, а на-
рочито дејствују код англо-саксонске команде у погледу
одбијања комунистичких интрига и клевета према нацио-
налним снагама. Упоредом са развојем ових догађаја, на ин-
тервенцију Краља Петра енглеска команда тражи, да се до-
бровољно јаве људи за формирање Југословенске морнари-
це. Вођство Динарске дивизије, користи такође и овом при-
ликом прво сазнање за формирање морнарице, и упути све
људе из Динарске дивизије, а када је недостао тражени
број људства за састав морнарице, они тек тада траже људе
из других српских покрајина, који је број људи био врло
мали, према броју људи из Динарских одреда. Ово људство
доласком у Каиро ступа у редове морнарице и допуњава
Краљеву гарду. Неки од ових примају све принадлежности
од дана капитулације Југославије, до дана формирања од-
реда морнарице и допуне гарде и многи су добили одгова-
рајиће чинове са унапређењима и одликовањима. На жа-
лост, после једне године, ово људство са ратном флотом
безумно је предато Титовим комунистима на Малти.
Случај попуњавања флоте људством националних сна-
га, дало је повода Титовим представницима у Италији, да
формирају војне јединице у Италији, од заробљених и ин-
тернираних комуниста, којом су приликом формирали једну
дивизију од три бригаде на челу са Савом Челебићем и од-
мах је, уз помоћ енглеске флоте, пребацили преко Виса за
Југославију.
У међувремену ових збивања по Италији, англо-саксон-
ски авиони упреносе
су рањени борбамасасаДурмитора
одредима рањене комунисте, поло-
Павла Ђуришића који
вином августа 1944 године. Те рањенике које су Енглези
пренели са Дурмитора, сместили су у Бариу — Италија.
Потенционал доласка рањених комуниста из Југославије,
потискује националне снаге и изазива нереде и туче у ло-
гору Бари и другим местима по целој Италији. Наоружане
банде Титових комуниста, по улицама градова и по при-
ватним кућама по Италији, хватају голоруке људе нацио-
налног опредељења и одводе их без трага и гласа, за чију
судбину нико и никада није сазнао. Енглеска војна власт
није хтела да се меша у „унутрашње ствари“ међусобних
70
обрачунавања, Енглез је Енглез, који све равнодушно по-

сматра.
Међутим, када су тих дана немачки авиони бомбардо-
вали енглеске бродове и флоту, која се била усидрила у
пристаништу Бариу, а нарочито због доласка Тита на са-
станак са Черчилом у Казерти, енглеска војна команда до-
носи одлуку да све Југословене евакуише за Јужну Ита-
лију — провинција Калабрија, и да их сакупи у логору Ту-
турану.
На кратко време после доласка ратних заробљеника и
интернираца у логору Тутуран, енглеска војна команда до-
нела је одлуку, да све ратне заробљенике и интернирце
пребаци из Италије за Средњи Исток. Истих дана стиже у
логор потпуковник Вукашин Вукотић, који обавештава
људство логора о одлуци Енглеза за пребацивање ратних
заробљеника и интернираца из Италије за Средњи Исток.
После доласка потпуковника Вукотића, стигао је у логору
један енглески мајор и званично обавестио, да се креће из
Италије за Средњи Исток. Одмах је извршена припрема за
покрет за укрцавање у бродове. Укрцавање у бродове би-
ло је на пристаниште Таранто, где се било усидрило око
60 ратних бродова, који су одређени за обезбеђење транс-
портних бродова. Од пристаништа Таранто — Италија, до
пристаништа Портсаид — Африка, путовало се преко Сре-
доземља 3 дана и 3 ноћи. Од пристаништа Портсаид, пре-
воз је вршен возовима до логора Толумбат, од Алексан-
дрије удаљено око 300 километара. У логору Толумбат,
већ је било неколико хиљада људи из разних крајева Ју-
гославије, тако да доласком транспорта из Италије, број
становника тога логора, попео се на неколико десетина
хиљада особа.
П Р Е О К Р Е Т
У току ових збивања на Средњем Истоку, дошли су из

Југославије на путу
стички ђенерал за и
Терзић Москву
одселиМилован
у хотелуЂилас и комуни-
„Шеперу“. Чим
се сазнало за њихов долазак створена је завера и одређе-
ни завереници да убију Ђиласа и Терзића. Међутим, Ен-
глези су открили заверу и одмах дејствовали са тенковима
и многе похапсили, а Краљеву гарду разоружали. Овим
догађајем настаје преокрет у Каиру и логору Толумбат у
корист комуниста. После овог догађаја дошло је до гласа-
сања у Каиру код виших официра, да се изјасне: које за
Тита, а ко против. Иза овога пуковник Жупанчић преузи-
ма Врховну команду на Средњи Исток уз сарадњу са Ти-
товим политичким комесаром Марекићем, чије наоружа-
71
но људство одузима главну архиву и новац Врховне коман-

де, чиме је власт Врховне команде за Средњи Исток пре-
шла у руке Титових комуниста. Преузимањем власти Вр-
ховне команде, они су известили Енглезе под изговором,
да национални људи хоће да побију оне људе, који су се
путем гласања изјаснили за Тита и траже помоћ од Енгле-
за за заштиту ових. На такав захтев, тадашњег вођства Вр-
ховне команде, Енглези су одмах пружили војну помоћ и
наредили, да сва војна и цивилна лица одмах напусте Кач-
ро и да одлазе у логоре. У исто време, Енглези су нареди-
ли првом батаљону Краљеве гарде да напусти Каиро и да
иде у Рамље, Палестина, где се тамо налазио други бата-
љон Краљеве гарде под командом пуковника Стропника.
Овим је дошло до ликвидације Врховне команде и Краље-
ве гарде
манле на Средњем
и гарде преузелиИстоку, јер су вођство
људи наклоњени Титу. Врховне ко-
Тако је це-
ла Краљева гарда од неколико стотина људи, потпала под
команду комуниста, осим малог изузетка од око 60 људи,
са којима је избегао из Каира капетан Станислав Рапотец
и дошао у логор Ел Ариш, где се налазила национална
група.
Судбина Краљеве гарде задесила је и ратну морнари-
цу, која је са око 10 бродова и људством од више хиљада,
под дејством пуковника Жупанчића, уз помоћ Енглеза пот-
пала под команду Титових комесара, са целокупном рат-
ном војном спремом, тенковима и два аероплана, која је
председник Рузвелт био даровао Краљу Петру. Све је ово
прешло у руке комуниста под њихову команду, који су
одмах извршили реорганизацију и формирали војне једи-
нице и по етапама шиљали из Каира за Југославију у бор-
бу против четничких снага. Истих дана Енглези су одмах
предузели ликвидацију логора у Толумбату. Оно што се
био определило за комунисте одводе у логору Елшат, где
су Титовци преформирали људство у војне јединице.
Национално људство из логора Толумбат Енглези су
преселили у логору Ел Ариш. У логору је била једна гру-
па неутралних, које Енглези нису признали као самостал-
не, већ им наредили да иду са групама које они одреде.
Већина неутралаца пошла је са групом националних снага.
Међутим, њихов долазак нанео је велику штету јер су по-
сле краћег времена из логора Ел Ариш пошли код кому-
ниста у логору Елшат.
По доласку национално опредељених у логор Ел
Ариш, Енглези траже да се изабере један од најстаријих
официра од људства логора, за команданта базе логора.
Због таквог предлога дошло је до неслагања. Далматинци,
Личани и људство Приморских крајева хтели су за коман-
72
био си Краљев изасланик у Италији, а данас радиш за Ти-

та?“. Нато је узвикнуо мајор Кековић: „Љубо! не узимај
ми образ, јер сам гарантовао Енглезима образом за без-
бедност на овом збору“. По завршеном збору, а пошто љу-
дство логора није прихватило поруку председника Владе
Шубашића за прилаз Титу, то су Енглези предузели ко-
манду над логором Ел Ариш и логор претворили у војну
базу, а људство логора сматрали као заточенике.
У току прве мутљавине и пречишћавања, долази из
Италије у Каиро Стево Јаковљевић звани „Шимко“. Овај
„Шимко“ као мрачна личност био је шпијун за рачун Ен-
глеза. Још 1943 године, Јаковљевићев рад на шпијунажи
открио је војвода Ђујић и хтео да га стреља, али на ми-
стериозан начин „Шимко“ бежи и долази у Врховни штаб
ловића, одмах По „Шимкова“
је запажена доласку код ђенерала
тајна веза и Михаи-
обаве-
штавања Енглеза о свима догађајима код четника и рада
код Врховног штаба четничких одреда. За такав рад изве-
ден је пред суд и осуђен на смрт, али и одавде на мистери-
озан начин нестаје и спашава се од смрти. Енглески пуков-
ник Бели, као шеф енглеске војне мисије, снабдева званог
„Шимка“ са немачким и енглеским исправама, чиме је омо-
гућио да се креће по целој Југославији. Касније, мистери-
озни „Шимко“ прелази за Италију са Машаном Божови-
ћем и неким Ивановићем. Из Италије, Енглези су пребаци-
ли „Шимка“ за Каиро, под именом Стеван Шимко. Долас-
ком у Каиро отпочео је да подноси Енглезима сервиране
извештаје против националних снага које су тада биле у
Каиру и Средњи Исток. Енглези су званог Шимка нарочи-
то обезбеђивали у Каиру и дали му потребне апартмане у
највећој згради Египта „Имабилија“. Преко Енглеза он
успева да из Југославије доведе у Каиро и његову прија-
тељицу. Ово се све дешавало када су Енглези тражили уз-
роке о напуштању националних снага, како у земљи, тако
и избегле снаге са Краљем Петром, а прихваћање Тита са
комунистима.
На жалост, многи наивни обилазили су Шимка у Егип-
ту, тражећи разне интервенције и упуства и нудећи обаве-
штења. Требало би дати одговор, од кога је звани Шимко
и многи други сервиси, добивали податке и обавештења о
нашим приликама, потребне за рачун Енглеза. Необјашњи-
во је решење, дали је Черчил као Енглез крив за нашу тра-
гедију, који се са Форењ Офисом за рачун енглеске Импе-
рије определио за Тита и комунисте Југославије, или смо
пак ми криви за нашу трагедију.
Виши официри избегли са Владом и Краљем и они који
су предводили народни отпор под окупацијом у земљи, са-
74
ми су спроводили ратну политику и изводили политичке

тактике, без сагласности са народним представницима. Мла-
ђи пак официри злоупотребили су блискост младог Краља,
те су отпочели да се мешају у односе Владе и политичара
и односе виших официра и Владе. Овим је направљена двој-
ност, како код официрског кора, тако и код политичара,
те су једни постали самовољни, други отпорни и пркосни,
трећи равнодушни и парализовани, те сви скупа, општу
ствар вођења државе и ратне политике за Југославију, про-
пустили Черчилу и моћној пропаганди комуниста уз дејство
интрига хрватских политичара.
75
П Р В И Д Е О
ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ
Борци и официри, који нису пали у руке окупатору при

капитулацији Југославије априла 1941 године, сматрали су
себе као непобеђене и нису признали капитулацију земље.
На челу ових појавио се као вођа пуковник Драгољуб Ми-
хаиловић. Први групни састанак за Србију био је на Равној
Гори, одакле се развио и повезао широм српских покрајина
и целе Југославије. Српска традитионална четничка борба
и овога пута прихваћена је и покрет назват Равногорски
четнички покрет. Формирање четничког покрета и борба
против окупатора развила се врло брзо. После народног
устанка у Црној Гори, букнуо је устанак против окупатора
и у Србији, нарочито на територији Ваљева, Шапца, Ужица,
Чачка, Краљева и Крушевца. У источној Србији одреди чет-
ника за кратко време овладали су целим Хомољем и већим
делом источне Србије. Ослобођењем већег дела западне и
источне Србије и херојска борба четника под вођством та-
да пуковника Михаиловића, пронела се широм целог света.
Од
вићакраја 1941 до
и његових краја 1943
четника године,
кружило име Драже
је ореолом славеМихаило-
и херој-
ства по целом свету. Југословенска егзилна Влада у Лондо-
ну стекла је велику популарност са херојском борбом чет-
ника и именом ђенерала Михаиловића. Ниједна егзилна Вла-
да тада није имала толику и такву популарност на страни,
колико је имала југословенска Влада у изгнанству. На жа-
лост, ту популарност, југословенска Влада није умела, нити
могла због неслагања и интрига хрватских представника у
Влади, да искористи. Подесна прилика славе и витешке бор-
бе, испуштена је себичношћу и пропуштена Москви и међу-
народном комунизму у корист Тита и комуниста Југосла-
вије.
ПОЈАВА КОМУНИСТА У СРБИЈИ
После немачког напада на Совјетску Русију, комунисти

Југославије са Титом, побегли су из градова у шуме. Прво-
битно свој покрет, комунисти су назвали герилски покрет.
По савету из Москве, комунисти Југославије мењају звање
герилаца и себе оглашују партизанима, да би на крају себе
назвали народно-ослободилачка војска. Доласком на терен,
79
комунисти су дошли у додир са четницима ђенерала Михаи-

ловића. Да би остали на миру, комунисти увиђају потребу,
да са четницима закључе споразум о заједничкој сарадњи,
више са циљем да у току сарадње, временом лакше ликви-
дирају вођство четника.
Првих дана развоја догађаја и борбе против окупатора
у Југославији, званична Москва ћути да јавно испољи по-
дршку и наклоност према Титу и комунистима Југославије.
Путем тајних веза, Москва саветује Тита и комунисте Југо-
славије, да изводе сарадњу са четницима до датог момента,
када ће Москва својим утицајем и притиском на Англо-сак-
сонце отпочети да руши четнички покрет и ђенерала Миха-
иловића.
Стицајем прилика теренског живота, сарадња четника
и комуниста
ње у Србији
сарадње, искрсла је међусобно
потреба за је толерисана.
састанак Ради теш-
и преговоре ђе-
нерала Михаиловића и Тита. Састанак је одржан у селу Стру-
ганику 19 септембра 1941 године. На овом састанку закљу-
чен је споразум између Тита и ђенерала Михаиловића, о
уској сарадњи и заједничкој борби против окупатора и пра-
вилној подели ратног плена и поштовање слободног опре-
дељења народа у корист једне или друге формације. После
овог споразума, у току заједничке борбе против окупатора,
иа више места Титови партизани почели су да нападају
четнике са леђа и потајно убијали официре ђенерала Миха-
иловића. Титевци су отпочели да убијају и војнике који нису
јавно испољавали наклоност комунизму. У току борбе про-
тив окупатора, комунисти, звани партизани, намерно су на-
пуштали положаје да би Немци лакше потукли четнике. По-
што се овладало са неколико округа, настао је и сукоб из-
међу партизана и четника о успостави власти на освојеној
територији. Партизани су забрањивали на освојеним тери-
торијама слободно опредељење народа на страну четника.
Пљачкали су имовину и прогонили породице бораца који
су се налазили у четничким редовима. Овакве чињенице из-
азвалеи Тита.
вића су потребу поновног
Предложени састанка
састанак ђенерала
у Косјериће Михаило-
за 20 октоб-
ра 1941 године одржали су представници ђенерала Михаи-
ловића и партизана, јер се открила завера да се на састанку
убије ђенерал Михаиловић. На састанку у Косјегиће закљу-
чен је уговор о примирју, између четника и партизана, ко-
је није дуго трајало. Због нових сукоба изазвана је нова
потреба састанка и договора између ђенерала Михаилови-
ћа и Тита.
Овај састанак одржан је 26 октобра 1941 године у селу
Брајићима. На овом састанку појавиле су се узајамне оп-
тужбе о узроцима сукоба. Да би завадио ђенерала Михаи-
80
ловића са официрима, Тито је предлагао да се ђенерал Ми-

хаиловић одрекне од неколико својих официра. На овом
састанку решавано је: о будућем уређењу ослобођених де-
лова земље и о стратегији и начину борбе против окупато-
ра. По овим питањима дошло је до размимоилажења, те се
није донела позитивна одлука, али је обострано обећана
узајамна помоћ. На неколико дана после овог састанка, по-
чео је оружани сукоб, првих дана новембра 1941 године, на-
редбом Тита, да ужички партизански одред нападне на чет-
нике пожешког одреда. После овог оружаног сукоба, који
се сматра као почетак грађанског рата у Југославији, пре-
стали су сви односи заједничке сарадње између четника и
партизана у Југославији.
Југословенска егзилна Влада у Лондону, уплетена у
мрежу тајних међународних сервиса и личних интрига и не-
трпељивости у самој Влади, изгубила је ауторитет за реша-
вање овога проблема. Енглеска Влада на челу са Черчилом
и са Форењ Офисом покушава да одржи сарадњу четника
и партизана у Југославији. Интервенција Идна, преко енгле-
ског амбасадора у Москву, са циљем да Москва посредује
за сарадњу Титових комуниста са четницима није успела.
Без успеха су биле интервенције, учињене преко совјетског
амбасадора Мајског и совјетског војног аташе Сизова у
Лондону, о посредовању за сарадњу комуниста и четника у
Југославији. Чињене су интервенције преко Вишинског и
Богомолова и најзад коришћени су директни разговори са
Молотовом при његовом доласку у званичну посету Лондо-
ну крајем 1942 године. Учињен је покушај савезничке војне
команде у љето 1943 године да се Југославија подели у две
територије — зоне борбе отпора, за четнике и за комунисте
зване партизане, под контролом савезничке Врховне коман-
де. Овај последњи покушај после Техеранске конференције,
престао је да буде потрзан. Јануара 1944 године ђенерал
Михаиловић преко Британије покушао је преговоре са Ти-
том за модус операнди. Ова понуда одбијена је са одгово-
ром, да
чинца, Титодагледа
те неће ђенерала
преговара Михаиловића за ратног зло-
са њим.
Сви напори у циљу јединства снага отпора о сарадњи
заједничке борбе четника и партизана у Југославији, конач-
но су пропали. Разлог је томе, зато што је Москва постав-
љала унутрашњу и ратну политику партизана у Југослави-
ји. У свом војном извештају од фебруара 1943 године Мо-
сква увеличава борбе Тита и партизана у Југославији и став-
ља до знања, да се совјетска армија на челу са Стаљином,
ставља у заштиту Тита и партизана у Југославији. У исте
дане Москва је званично отпочела да опгужује ђенерала
Михаиловића као издајника.
81
Титу и партизанима Југославије, није био циљ борбе

против окупатора. Њима је био главни и једини циљ борба
против четника ђенерала Михаиловића као једине сметње
за успоставу комунистичке тираније у Југославији. Тито са
комунистима,
тике модерно
из Москве, првих названи партизани,
дана вешто уз помоћ
су користили рад поли-
и са-
радњу са четницима. Изазивају сукоб, да би лакше отпоче-
ли преко комуниста целога света уз дејство српских непри-
јатеља, оптужбе против ђенерала Михаиловића за узрок
раскида сарадње. Значи, када је прекинута сарадња четни-
ка са комунистима, које подржава Москва, онда ђенерал
Михаиловић због тога мора бити противник савезника и
оглашен за издајника.
По савету из Москве, Тито са партизанима, прихватио
је предлог, да савезници воде и да се свима захтевима са-
везника повињава. Тито вешто користи пуштену паролу
„све пушке на Немце“ спровођењем тоталитарног програ-
ма Тито са партизанима привукао је наклоност Англо-сак-
сонаца, који, на основу сервираних извештаја, пружају Ти-
ту и партизанима Југославије, неограничену војну и матергг-
алну помоћ. Са друге стране Тито и партизани Југославије
подржани су политички и војнички од Совјетског Савеза.
Партизани су организовани као идеолошки покрет комуни-
стичке партије, која је за време од 20 година у предратној
Југославији, васпитавала свој кадар за револуцију и тота-
литарну борбу. У току спровођења револуције под окупа-
цијом Југославије, комунисти користе дивљачка и зверска
понашања Немаца према српском народу, те су лакше на-
род придобили. Комунисти, вешто прикривени именом пар-
тизани, свој покрет оглашују, звучним и опојним именом
народно-ослободилачка војска, да лакше придобију народ-
не масе, које тирјански прогоне Немци у току окупације.
Супротно овоме, околина око ђенерала Михаиловића
претендује да они воде и противе се мешању савезничких
мисија у спровођењу операција. Поред одбијања захтева
англо-саксонских војних мисија, ђенерал Михаиловић дола-
зи у сукоб
трже и опреку
објашњење са са члановима
њима савезничке
о „тактици мисије. Он
и стратегији“ по-
борбе
и да наступају репресалије од окупатора, над незаштиће-
ним народом. На то су Енглези у својству пријатеља срп-
ског народа бездушно изјавили „што се трава чешће коси,
то се боље подмлађује“. Чији је предлог Тито са комуни-
стима прихватио и у црно завио српски народ.
Отпор четника формиран у доба окупације и револу-
ције под окупацијом, од војних лица није припреман поли-
тички за спровођење револуције. У току борбе под окупа-
цијом за ослобођење, вођство четника отпора држало се
82
принципа, да се политички проблеми решавају и развијају

у ослобођеној отаџбини. Док у току борбе и револуције
под окупацијом, отпор четника разбијан је ударцима тота-
литарне борбе од комунистичке политичке партије и наци-
фашизма као окупатора Југославије. Уз помоћ интрига у
вртлогу међународне политике за интерес англо-саксонске
високе политике и на притисак Совјета као велике силе, на
састанку са Стаљином у Техерану, Англо-саксонци су реши-
ли да четнички покрет напусте и жртвују у корист Тита и
комуниста Југославије.
Од фебруара 1943 године, после трагичног говора ђе-
нерала Михаиловића у Липову, почиње постепено напушта-
ње четничког покрета, да после септембра 1944 године, чет-
нички покрет и име ђенерала Михаиловића преко енглеске
штампе борбе
символ и радио станице
отпора БиБиСи, нијеЈедновремено
у Југославији. више поменут, као
Москва
и Лондон, као по договору, отпочињу бруталну борбу про-
тив ђенерала Михаиловића и четника. у корист Тита и ко-
муниста у Југославији.
ОКУПАТОРСКА ВЛАСТ У СРБИЈИ
Првих дана окупаторске власти у Југославији и долас-

ком немачких трупа у Београд, априла 1941 године, Немци
су хтели да скину терет администрације са себе, како у Бео-
граду, тако и у целој Србији. Прва административна једи-
ница формирана је у Београду, као служба јавне безбедно-
сти. Администрацију службе јавне безбедности Немци су
поверили Драгом Јовановићу као шефу специјалне поли-
ције тада у Београду и Таси Динићу. Пошто је успоставље-
на административна власт службе јавне безбедности у Бео-
граду, Немци приступају на формирању административне
аутономије у Србији. У том циљу Немци су позвали људе
познате германофиле и то: Милана Аћимовића, бившег ми-
нистра унутрашњих послова и управника града Београда,
Димитрија ЉотићаАћимовићу
верили Милану и друге. После саветовања,
да успостави Немци су по-
административну
власт у Србији. У споразуму са Димитријем Љотићем и уз
сагласност немачке окупаторске власти, Милан Аћимовић
образује комесарску управу за целу Србију коју су сачиња-
вали: Милан Аћимовић, Милосав Васиљевић, Др. Лаза Кос-
тић, Јеремија Протић, Душан Пантић, Душан Летица и дру-
ги. Сви су ови добили звање комесара разних ресора: ад-
министративне, судске, управне, финансијске и других ре-
сора за Србију. Димитрије Љотић остао је по страни, али
као главни посредник и саветник између окупатора и ко-
месарске управе.
83
После неколико месеци, Немци су увидели да су извес-

ни чланови комесарске управе недорасли за вођење адми-
нистрације, то су смењени: Душан Летица, Др. Лаза Костић
и њихова места попунили други људи. Попуњена комесар-
ска управа, такође није била дуга века. Она се показала као
неспособна да задовољи народне потребе, како у погледу
прехране, тако и у погледу безбедности народа. У Београду
и целој Србији, нагло се ширила црна берза. Лична и имов-
на безбедност је била угрожена и пропуштена судбини и
самовољи Немаца. Настало је тешко стање и народ страдао
како од окупатора, тако и због угрожене личне и имовне
безбедности. Преживели становници разрушеног и опљач-
каног Београда од Немаца трпели су од свега и оскудевали
у свачему. У току владавине комесарске управе, по целој
Србији
чке народ је биобанде
и разбојничке у страху и страдању.
угрозиле животе Наступиле
и имовинусуграђа-
пља-
на. Тешко је било спречити насиља разбојника, који су по
доласку окупатора пуштени из разних казнених затвора. Те
разбојничке банде биле су пришле комунистима, који су та-
кође, дању и ноћу крстарили по целој Србији. Комунисти
путем пропаганде њима својствену, и убијањем појединаца,
створили су страшну панику и узнемиреност код народа по
целој Србији. Својом пропагандом комунисти оптужују код
народа активне официре, политичаре и политичке странке,
за брзи пораз државе. Комунисти су отпочели са убијањем
жандарма као органа јавне безбедности под изговором
„слуга окупаторских“, припремајући стање безвлашћа и
анархије. Да би страдање било веће, за време власти и вла-
де комесарске управе, експлодирала је у Смедереву огром-
на количина муниције, од које експлозије, град Смедерево
претворен је у рушевине. Под рушевинама града, затрпане
су многе породице града Смедерева. Да би задовољили Љо-
тића, Немци приступају обнови Смедерева, и стављају Љо-
тићу неограничени материјал на расположење за обнову
града Смедерева. Ради обнове Смедерева, Љотић позива
око 10.000 добровољних радника, већином младих људи и
Смедерево бива обновљено.
УСТАНАК У СРБИЈИ
У току тешких прилика живота народа у Србији, бук-
нуо је устанак против Немаца као окупатора Србије. Уста-
нак је припремљен и вођен од групе официра на челу са
пуковником Дражом Михаиловићем. Устанак је узео вели-
ког маха. За кратко време пада под контролу устаника цела
западна Србија и део источне Србије. У том устанку уме-
84
шали су се и комунисти Србије, више циља ради убијања

официра и истакнутих политичких људи из народа, него ли
циља борбе против окупатора. То се обелоданило при на-
паду
тових Краљева, који
комуниста са град
лећабива опкољен,и али
на четнике због напада
убијањем Ти-
неколико
официра који су били као команданти четника, Краљево је
остало неосвојено. Као репресалије због напада на Краље-
во, Немци врше масовно стрељање у Краљеву, где су Нем-
ци побили око 4000 грађана, међу њима жене и децу. Кру-
шевац је био до пола града освојен, али Немцима долази
појачање у тенковима, те ни Крушевац није био заузет. Ва-
љево је било опкољено са снагама устаника са свих страна,
да су Немци вршили снадбевање својих трупа у Ваљеву пу-
тем авиације.
Последица устаника су страшне и свирепе репресалије,
које Немци извршују над невиним и незаштићеним народом
Србије. Немци врше масовна стрељања и пале читава села
Србије. Немци врше свиреп злочин масовног стрељања гра-
ђана града Крагујевца дана 21 септембра 1941 године, где
су Немци масовно стрељали око 6000 невиних грађана, међу
њима цвет Шумадије, ђаке 6-7 и 8 разреда крагујевачке гим-
назије оба пола, са професорима, узетим са часова из клу-
па гимназиске зграде, и одведени у поток позади Топов-
ских Шупа на 2 километра од Крагујевца и масовно све стре-
љали са злочин
ца. Овај осталим Немци
грађанима
врше свих професија града
као репресалије, због Крагујев-
погибије
неколико Немаца у току борбе са устаницима на територи-
ји Крагујевац — Горњи Милановац, близу села Баре, поло-
вином октобра 1941 године. У злочину масовног стрељања
становника града Крагујевца, као сарадници Немаца, окр-
вавили су руке до рамена Љотићеви добровољци на челу са
Марисавом Петровићем.
Немци увиђају да масовна стрељања и паљења читавих
села распирује већи замах устаника по читавој Србији. До-
шли су ред
створи до уверења,
и поредакда у јеСрбији.
комесарска
Они управа
увиђајунеспособна да
да са малим
снагама не могу угушити распламтели устанак у Србији.
Ради тога немачка хијена Хитлер доноси одлуку, да поред
немачких трупа узму учешће у савлађивању отпора у Срби-
ји, и трупе хрватских усташа, мађарске, бугарске и арнаут-
ске, што је значило тотално истребљење српског народа у
Србији. У том циљу половином септембра 1941 године Хит-
лер доноси варварску наредбу: да се стреља 100 грађана Ср-
бије за једног убијеног Немца, било у току борбе са уста-
ницима или где друго.
Вођство и политичари народа Србије, у страху су пред
85
опасношћу тоталног уништења и истребљења народа Срби-

је, нарочито учешћем хрватских, мађарских, бугарских и ар-
наутских трупа за угушење устанка, на свом састанку у Бео-
граду, доносии одлуку:
ка одважног да и
способног замоле
човекађенерала Недића
који ужива гласкао чове-
и пове-
рење код народа, да се прими тешке дужности, да спасе на-
род Србије од уништења у току окупадије.
ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ ЂЕНЕРАЛА НЕДИЋА
У јеку устанка вођеног под командом пуковника Драже

Михаиловића, уз кога су пришли и комунисти на челу Тита
и у јеку свирепих репресалија и злочина извршених од Не-
маца као окупатора за угушење устанка, долази на власт
под окупацијом ђенерал Милан Недић, да као отац Србије
заштити и спасе народ од тоталног уништења. Народ Срби-
је тих дана је страдао, како од четника, под сумњом при-
мене фаталног слова ,,3“, тако и од комуниста, зато што се
народ није одазивао прилазу комунистичком покрету. На-
рочито је тада страдао од свирепих злочина Немаца, под из-
говором репресалија за угушење устанка у Србији.
У интересу спаса српског народа ђенерал Милан Недић
примио се тешке дужности и ставио се на расположење не-
мачкој окупационој сили у Србији за угушење устанка и ус-
поставе реда и поретка на територији тадање Србије. Дана
29 августа 1941 године ђенерал Милан Недић, по овлашћењу
окупаторске силе, образује владу „Народног Спаса“, од сле-
дећих лица: Момчило Јанковић, министар при председниш-
тву владе, армиски ђенерал Јосиф Костић, министар пошта,
Милан Аћимовић, министар унутрашњих послова, армиски
ђенерал Ђура Докић, министар саобраћаја, бригадни гене-
рал Панта Драшкић, министар рада, Др. Миљан Трифунац,
министар просвете, Др. Јован Мијушковић, министар соци-
јалне политике, Др. Милош Радосављевић, министар пољо-
привреде,министар
Летица, Др. Чедафинансија
Марјановић, министарОлћан,
и Михаило правде,министар
Душан
народне привреде. Преко београдске радио станице ђенерал
Недић одржао је говор и позвао народ Србије на „ред и
мир“. На неколико дана после одржаног говора, ђенерал
Недић објавио је проглас народу Србије, а нарочито омла-
дини, да се сврста под српску заставу и да је чува и брани.
Када се појавио проглас ђенерала Недића, истовремено се
појавио и проглас Косте Пећанца са истим циљем. Пећанац
као предратни војвода четнички, доласком Немаца, одмет-
нуо се у планину Србије. Образовао је четничке одреде и
поставио команданте са звањем војвода, скоро по целој Ср-
86
бији. Због неслагања и нетрпељивости са вођством других

покрета одметнутим у шуме, Пећанац прихвата предлог ђе-
нерала Недића и са својим четницима ставља се на располо-
жење ђенералу
Пећанца, Недићу
доласком као сателит
у Београд Немаца.
и шетањем по Четници
улицама Косте
града
Београда са брадама, називајући себе четницима, нанели су
велику срамоту четницима Србије одреда ђенерала Михаи-
ловића. Својом појавом са брадама и оружјем, по улицама
Београда, доводе у заблуду разне сервисе међународних
мрачних организација, те под утицајем лажне комунистичке
пропаганде, погрешно обавештени сервиси, подносе непо-
вољне и нетачне извештаје на меродавна места, како се чет-
ници Србије са Немцима шетају по Београду.
Прве половине септембра 1941 године, ствара се план
за угушење устанка и чишћење Србије од устаника. У том
плану прављеном у Београду, предвиђене су и снаге ђенера-
ла Михаиловића у борби против комуниста. Планиз Београ-
да понет је ђенералу Михаиловићу на сагласност. На путу
од Београда до Равне Горе, носиоци плана, пали су са пла-
ном у руке комуниста. Да ли се ово нарочито хтело и изво-
дило са циљем да план падне у руке комуниста, са намером
да се због тога доведе у сукоб ђенерал Михаиловић са Ти-
том и комунистима, који су баш тих дана преговарали и за-
кључивали уговор о сарадњи и заједничкој борби, то је тај-
на прикривена
за угушење мистеријом.
устанка По откривеном
нису извођене. плану,сеоперације
Из Београда утицало
на ђенерала Михаиловића да одустане од склапања спора-
зума са Титом и комунистима и тражено је да четничке сна-
ге ђенерала Михаиловића ступе у борбу против Тита и ко-
муниста у циљу њиховог уништења. Те и такве предлоге ђе-
нерал Михаиловић одбио је, а по савету Англо-саксонаца
продужио је споразум са Титом и комунистима о заједнич-
кој борби.
Прогласу ђенерала Милана Недића за чишћење Србије
од комунистичке тираније јавило се око 80.000 бораца, чији
се број у току операција нагло повећавао. Нарочито се ода-
звао већи део официра и подофицира. који су већ били под
присмотром Немаца. Они су се ставили на расположење ђе-
нералу Недићу за спасавање народа Србије.
Љотић је имао неколико хиљада добровољачких рад-
ника за обнову Смедерева. Од тих добровољачких радника
Љотић је образовао борбене одреде, који су пришли дру-
гим мобилисаним борбеним одредима, припадницима Љо-
тићевог покрета „Збор“. Прве половине месеца септембра
1941 године Љотић окупља неколико хиљада бораца који
су добили назив добровољци. За команданта тих доброво-
87
љачких одреда именован је пуковник Коста Мушицки, који

је касније унапређен за ђенерала. Ови добровољци и четни-
ци Косте Пећанца, којих је такође било неколико хиљада
бораца, ставили су се на расположење мобилисаним снагама
ђенерала Недића. Те снаге, са утврђеним планом, ступиле су
у борбу септембра 1941 године за угушење устанка у Срби-
ји и успоставе поретка и редовних прилика на територији
окупиране Србије.
УГУШЕЊЕ УСТАНКА
Офанзива за угушење устанка у Србији, отпочела је
септембра 1941 године од бугарске границе са свих страна
преко Србије према западној Србији уз дејство Немаца.
Том офанзивом,
ге четника која је трајала
и партизана. око 3 месеца
На неколико угушене
дана после су сна-
подметну-
тог састанка, одржаног између ђенерала Михаиловића и
Немца Штернера 3 децембра 1941 године у селу Дивци. Нем-
ци су организовали мучки напад на Врховни штаб ђенерала
Михаиловића, који се тада налазио у селу Струганику. У
овом нападу, жртва за спас ђенерала Михаиловића пао је
Немцима у руке мајор Мишић, који се предао Немцима, са
изговором да је он ђенерал Михаиловић, у циљу да обмане
Немце од даљег претраживања терена. Користећи забуну
Немаца, ђенерал Михаиловић остао је прикривен и избегао
заробљавање, док је мајор Мишић после неколико дана
стрељан од Немаца.
После пораза у селу Струганику од Немаца, ђенерал
Михаиловић са пуковником Мирком Лалатовићем прелази
са Равне Горе на територију среза Таковског. Касније, због
прогоњења прелази на територију Драгачева, да би на кра-
ју због прогоњења морао прећи на планину Јавор и Голију.
Пошто је увидео, да на територији Србије не може остати
да не буде ухваћен, то је тек друге половине маја 1942 го-
дине донео одлуку да пређе за Црну Гору.
По прелазу у Црну Гору, прво гостопримство добио је
ђенерал Мхаиловић у кући Марка Булатовића недалеко од
Бијелог Поља. Одатле прелази на територију Шаховића у
кућу Вукосава Булатовића, оца младог питомца Војне Ака-
демије Бранка Булатовића, прослављеног хероја и коман-
данта витешког штапског батаљона. Друге половине јуна
1942 године, са територије Шаховића, ђенерал Михаиловић
прелази на територију Жабљака под Дурмитор и налази го-
стопримство у кући Павла Булића у планинском селу Крш
и селу Подгорје. Августа 1942 године ђенерал Михаиловић
прелази на територију Поља и бива у кући професора Бе-
ћира Томовића, одакле октобра 1942 године прелази на те-
88
риторију Липова до Колашина, где борави у кући браства

Лазаревића и Радовића, да би се љета 1943 године вратио
из Црне Горе за Србију у време немачке офанзиве на тери-
торију Црне Горе.
Офанзивом чишћења Србије од устаника протерат је из
Србије и Тито са непуно 2000 комуниста, који беже са те-
риторије Србије на територију Црне Горе и Тромеђе. После
протеривања партизана из Србије, доласком у Црну Гору,
у току борби са народом Црне Горе, опстанак партизана
био је судбоносан почев од краја децембра 1941 до краја
маја 1942 године. После протеривања партизана из Црне
Горе крајем маја и првих дана јуна 1942 године, партизани
са Титом налазе уточиште и заштиту на територији Хрват-
ске, где су прихваћени и помогнути за обнову њихових сна-
га. Од од
бодна јесени 1941 до
устаника и јесени
живот 1944 године
народа Србија јепод
се развијао била сло-
стегом
немачке окупације.
ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ У СРБИЈИ
После завршене офанзиве за угушење устанка и проте-

ривања устаника из Србије, наређено је од Немаца демоби-
лизација војних снага које су учествовале у офанзиви за
угушење устанка. Наредби демобилизације успротивили су
се многи команданти, а нарочито одреди Косте Пећанца.
Никола Калабић, један од војвода Косте Пећанца, због на-
редбе демобилизације одлази у шуму и образује Горску
гарду, и ставља се под команду ђенерала Михаиловића, са
нисходљивим држањем да докаже верност. Босиљчић исто
тако, као и други команданти одлазе у шуму. Због одласка
у шуму извесних делова мобилисане војске, демобилизација
је обустављена и од мобилисаних јединица које су учество-
вале у борбе за протеривање устаника образована је Срп-
ска државна стража, већином од мобилисаних подофицира,
чија је формација износила преко двадесет хиљада под
оружјем.
У време објаве демобилизације, Љотић је имао неко-
лико хиљада добровољаца под оружјем. Преко Немаца Љо-
тић је издејствовао да Влада ђенерала Недића донесе уред-
бу да Љотићеви добровољци остану под оружјем и да се
распореде у веће градове Србије као оружане снаге за без-
бедност. Љотићеви добровољци преформирани су у добро-
вољачке пукове са повећаним људством и распоређени: Пр-
ви пук у Ваљево, други пук у Крагујевцу, трећи пук у Кру-
шевцу, четврти пук у Ужице и пети пук у Нишу. Јуна 1942
године сви пукови добровољачки били су на својим одређе-
ним местима, и држали власт у Србији, уз сарадњу Немаца.
89
Љотићеви добровољци нису разликовали четнике од парти-

зана, већ су их једнако прогонили, хватали и предавали Нем-
цима, који су на Дедињу и Јајницима створили мучилишта.
Због небратског понашања настали су оружани сукоби. Пр-
ви оружани сукоб већег замаха између Љотићевих добро-
вољаца и четника Србије избија у округу крушевачком у
љето 1943 године. Повод сукоба изазива убиство начелника
крушевачког округа Душана Марковића, који је убијен код
Трстеника. Други добровољачки пук под командом Мари-
сава Петровића, креће из Крагујевца да изврши репресалије
над српским народом округа крушевачког у циљу освете за
убиство Душана Марковића. У околини Трстеника, Марисав
је добио што је тражио и вратио се за Крагујевац са губи-
цима око 30 добровољаца.
Други оружани сукоб избио је истог љета 1943 године
у околини Ужица на територији Сјеча река, где је погинуо
командант четвртог добровољачког пука са око 190 добро-
вољаца. На 15 дана после те погибије, Љотићеви доброво-
љачки пукови пошли су на територију Сјеча река, где су
извршили одмазду и репресалије. Том приликом српска се-
ла претворена су у огањ и крв и угашена многа српска ог-
њишта од руку Љотићевих добровољаца, исто као од оку-
патора. Други сукоби били су локалне прирде, убијањем по-
јединаца и хватањем четничких курира, које су добровољци
лично убијали или предавали Немцима на мучилишта. Не-
заборавни злочин Љотићевих добровољаца састоји се у са-
радњи са Немцима у покољу око 6000 грађана града Крагује-
вца дана 21 октобра 1941 године.
Српска државна стража, пошто је формирана, распоре-
ђена је у две групе и то на границе са звањем гранична стра-
жа и по већим градовима Србије и већим селима као мили-
ција за безбедност са звањем градска стража.
КРЕТАЊЕ ПАРТИЗАНА ПО СРБИЈИ

После чишћења Србије од партизана, у Србије није се
појавио ма какав отпор од почетка 1942 до краја 1943 го-
дине. Није се могла појавити већа или мања група оружа-
них снага, а да не би била одмах уништена и похватана. Је-
дино у Космају, захваљујући Немцима, крили су се остаци
мале групе партизана, која се вешто крила, али без актив-
ног учешћа у ма каквој акцији. Ти остаци су створени више
путем легенде и подземља, него што их је у ствари и било.
Крајем 1943 године Коча Поповић се појавио на Јастреб-
цу, где је организовао лебански и црнотравнички партизан-
ски одред. Када је Коча отпочео активан рад на Јастребцу,
појавио се отпор против њега и његових партизанских од-
90
реда. Одред Калабића и делови одреда Кесеровића и Лази-

ћа, ступили су у борбу са партизанским одредом Коче По-
повића на Јастребцу. Концентрисаним нападом разбијен је
одред Коче Поповића, где су четници запленили велики број
ратног материјала и радио станице са већим бројем падо-
брана. Тај ратни материјал спустили су Англо-саксонци но-
во формираном комунистичком одреду Коче Поповића на
Јастребцу. Заговарањем око ратног плена на Јастребцу, про-
пуштена је прилика Кочи Поповићу да прикупи делове пар-
тизанских снага и да се пробије из обруча и побегне преко
Рашке, Рудога, Пљеваља и да стигне у Црну Гору у састав
централних партизанских снага. Недалеко од Рудог, терито-
рија Штрпци, одред Коче Поповића дочекао је јунак Павле
са одредом, где је Коча Поповић претрпео пораз и имао
велике губитке.
Два изненадна догађаја крајем 1943 године дали су сна-
гу у људству и ратном материјалу и подигли срушени и по-
ражени углед и морал партизана. Та два догађаја су следе-
ћа: капитулација италијанске војске која је по наредби Ан-
гло-саксонаца са територије Југославије пришла партиза-
нима, са целокупном ратном спремом. Други догађај још
је тежи и састоји се у признању власти злочина Титу са ко-
мунистима, од стране Техеранске конференције на заседању
,.Тројице Великих“. После ова два догађаја, партизани ства-
рају план за упад у Србију, ради освајања Боеграда и су-
сретапартизанима
на, са црвеном совјетском армијом. У извођењу
помажу Англо-саксонци, овога
давањем пла-
ратног
материјала, шиљањем војних инструктора и разном пропа-
гандом. Политички и војнички у извођењу плана партизани
су помогнути од стране Совјетског Савеза. Свима овим иду
на руку хрватски представници и други политичари, који
помоћу Черчила припремају долазак за председника југо-
словенске Владе Хрвата Шубашића, који ће бити „миран и
пустити да се догађаји развијају нормално“, за рачун Тита.
План за упад у Србију открили су догађаји који су се
развијали у следећем: Коча Поповић са одредом партизана,
креће из Црне Горе границом Албаније и прелази преко Ме-
тохије и Косова у правцу Бугарске. На територији Космета
и даље до бугарске границе Коча Поповић сакупио је баши-
бозлук при пролазу. Доласком у Бугарску Коча формира
интернационалне бригаде и љета 1944 године Коча се поја-
вио на територији: Соко бање, Бољевца, Сврљига и Зајеча-
ра. Под притиском Совјета Бугари су помагали рад Коче
Поповића, који са одредом налази уточиште на територији
Бугарске, одакле повремено упада у Србију, док није са со-
вјетским трупама и тенковима уз сарадњу Бугара и Арнау-
та продро у Србију.
91
Крајем јула 1944 године Пеко Дапчевић врши концен-

трацију пролетерских снага у Горњој Морачи, где на тери-
торији Драговића Поље врши избор око 8000 бораца из
свих пролетерских
Дапчевић креће са бригада.
изабранимПре него би
снагама кренуо
према за Србију,
централној Цр-
ној Гори, са намером да разбије четничке снаге Црне Горе.
У дане 1 до 5 августа 1944 године, Дапчевић врши концен-
трисан напад на следећа четничка утврђења: Курило, Тараш,
Спуж, Казновица, Тријебач, Рогаме, Дољани и Фундина.
После неуспелог напада, Дапчевић се вратио са ударним
корпусом преко Роваца и Мораче за Колашин. У Колашину
Дапчевић снадбева ударни корпус са ратном спремом при-
мљеном од Англо-саксонаца и креће преко Берана, Рожаја,
Новог Пазара и на територији железничке станице Рудница
упада у Србију.
Треће партизанске снаге крећу из источне Босне у прав-
цу западне Србије. Надирањем совјетске армије преко Ју-
гославије, друге половине августа 1944 године, партизани
настављају са извођењем припремљеног плана за освајање
Србије и Београда. У току извођења ових припрема, после
састанка Черчила са Титом прве половине августа 1944 го-
дине у Казерти, Тито одлази тајно са острва Виса за Моск-
ву. Тита саветује Стаљин, да његов народни комитет за ос-
лобођење Југославије и генералштаб југословенских кому-
ниста даду пристанак по тражењу совјетске армије, о улас-
ку совјетских трупа у Југославију, на сектору мађарске гра-
нице, у циљу заједничког прогоњења Немаца из Југослави-
је. Одлуку по томе објавила је Москва друге половине сеп-
тембра 1944 године, путем штампе и совјетске радио аген-
ције ТАСС, док је совјетска армија већ била ушла у Југо-
славију на сектору источне Србије преко Румуније и Бугар-
ске. Одлука о уласку совјетске армије у Југославију, донета
је без договора или сагласности легитимних представника
Југославије, Краља Петра Другог и тадашњег председника
југословенске Владе. Противу такве самовоље, није уложен
протест како Лондону
од председника и Вашингтону,
Шубашића, било од тако
Краљани Петра,
Москви, било
или да
су тадашњи саветници младог Краља или који од полити-
чара изван Владе, дигли глас протеста за улазак совјетских
трупа у Југославију.
ДРУГИ ДЕО
ПОКУШАЈ САРАДЊЕ СА СОВЈЕТСКОМ АРМИЈОМ
Уласком совјетских трупа у источну Србију ђенерал Ми-
хаиловић наредио је команданту источне Србије пуковнику
Велимиру Пилетићу и другим командантима Србије, да сту-
92
пе у контакт са совјетским трупама при пролазу територије

Србије, и понуде сарадњу у борби против Немаца. Читавих
десет дана четници источне Србије, по директиви ђенерала
Михаиловића, у заједници са совјетским трупама, које су
прешле Дунав, боре се противу Немаца. Одред пуковника
Пилетића прави велике услуге совјетским трупама при пре-
лазу Дунава и даљег надирања преко источне Србије.
Доласком Титове делегације, на челу са Јаковљевићем
и Рада Францана код ђенерала Малиновског, Совјети су од-
мах променили држање према четницима. Совјети су дали
до знања четницима, да се не признају као савезничка вој-
ска, већ као противници Тита и као непријатељи совјетских
пријатеља, те се онда сматрају и совјетски непријатељи.
После промене става према четницима од стране Совје-
та, одмах јеодреда
прогоњења насталопуковника
прогоњењеПилетића
и убијање
и четника.
четника Случај
одреда
Кесеровића од стране совјетске армије. После грубог пона-
шања Совјета са четницима одреда Пилетића, група корпу-
са источне Србије повукла се за Хомоље. Док Кесеровић
спасава свој живот бегством из Крушевца са малим остаци-
ма свога одреда.
На предлог чланова енглеске војне мисије, која је још
увек била при штабу источне Србије, пуковник Пилетић
прелази Дунав прве половине септембра 1944 године, код
Голог брда, ради хватања везе са Врховном командом сов-
јетских трупа ђенералом Малиновским тада у Румунији. Ан-
гло-саксонска војна мисија, обећала је тада пуковнику Пи-
летићу, да ће га из Румуније пребацити за Блиски исток, са
извесном групом штабског корпуса, којих је било око 200
бораца, а који су тада са Пилетићем и англо-саксонском ми-
сијом прешли Дунав у Румунију. По прелазу Дунава и до-
ласка у Румунију, англо-саксонска војна мисија, није испу-
нила дата обећања, већ је пуковник Пилетић са борцима
пропуштен сопственој судбини, која је била трагична и
грозна.
По огранком
својим прелазу Дунава
бораца уу Оршаву.
Румунију,ИзПилетић
Оршаве је дошао од-
Пилетић са
лази са неколико људи за Букурешт на састанак у штаб ко-
манде совјетске армије. Доласком у Букурешт, Совјети су
ухапсили Пилетића око 1 октобра 1944 године и одвели га
у Москву и затворили у злогласни совјетски затвор Лубјан-
ка. Групу бораца Пилетића који су остали у Оршави, Сов-
јети су разоружали и све спровели возом за Крејову. Пре-
овог догађаја, око 12 септембра 1944 године, Совјети су на
бруталан начин ухапсили др. А. Трифунца, шефа политич-
ког штаба источне Србије. Њега су Совјети дигли из посте-
ље, боса и без одела и спровели улицама Турн Северина и
93
затворили. Он је био испослат од ђенерала Михаиловића да

ступи у везу са Совјетима у Румунији и да преговара са ђе-
нералом Малиновским.
Када је Пилетић пропао са својим огранком у Румунији
издајом и преваром англо-саксонске војне мисије, четници
источне Србије отступају у правцу Црне Горе. Доласком у
Санџак, улазе у састав четничких снага Србије, са којима
одлазе по новом плану покрета за Босну.
ПОКОЉ ПИЛЕТИЋЕВИХ ЉУДИ
Одред хрватских ,,витезова“, под командом Марка Ме-

сића, заједно са Немцима, стигао је чак до Стаљинграда, и
били џелати као слуге Немаца у покољу словенских народа.
Када су Совјети заробили и потукли Немце код Стаљингра-
да, тада је заробљен са Немцима од стране Совјета и одред
„витезова“ хрватског народа. Заробљени Хрвати на Стаљин-
граду, излили су крокодилске сузе код Совјета, правдајући
себе да су присиљени од Немаца и траже милост, представ-
љајући себе огранком словенског народа. Хрватски „вите-
зови“ добили су милост и одведени за Москву. По тражењу
Москве, Тито је послао за Русију свога ђенерала Ивана Ми-
лутиновића да заробљене хрватске усташе претопи у кому-
нисте. Синове Хрватске лако је васпитати да буду џелати и
да из колаборације са нацизмом, пређу у колаборацију са
комунизмом. Претопљене усташе у комунисте, крећу из Ру-
сије за Југославију. Доласком у Румунију, са пута из Руси-
је, хрватски ,,витезови“ навратили су у тврђаву Крејова, да
првим „ватреним крштењем“ положе испит претапања у ко-
мунисте, клањем везаних људи одреда Пилетића, који су од
стране Совјета затворени у тврђави Крејова. Да би сакрили
траг злочина, они су одвели везане људе одреда Пилетића
из Крејове
побили. у тврђаву„витезови“
Хрватски Кладовску одреда
и тамо Месића,
на зверски начинизвр-
после све
шеног злочина у Кладовску тврђаву, прелазе из Румуније
преко Дунава у источну Србију. Клањем и убијањем срп-
ског народа источне Србије, хрватски ,,витезови“ одреда
Месића, полагали су испит верности комунизму и своме
земљаку Титу, не на територији Хрватске, већ на територи-
ји Србије, и направили читаве кланице од српског народа
по источној Србији. Касније, тај одред Хрвата под коман-
дом Месића, задржао је Тито код себе као телесну гарду
у Београду.
94
рала Михаиловића на Јелову Гору. После тога напада ђене-

рал Михаиловић са Врховним Штабом и америчком миси-
јом на челу са пуковником Мак Дауелом прелази за Струга-
ник. Све се ово одиграло у дане извођења опште мобилиза-
дије, која се не може схватити као мобилизација, већ се
сматра као општи народни устанак за обрачун са комуни-
стима.
Јединице Пека Дапчевића путем шпијунаже, прате кре-
тање Врховне Команде и ђенерала Михаиловића и поново
врше мучки напад на Врховну Команду, која се тек била сме-
стила у Струганику. Том приликом пала је у руке комуни-
стима целокупна архива штаба Врховне Команде заједно са
шифром, због чега је после шифра промењена. Ђенерал Ми-
хаиловић са Врховним Штабом прелази за Мионицу, одат-
ле за Коцељево и Бадовинце близу Дрине, недалеко от Шап-
ца према Лозници.
Крваве борбе вођене су прве половине септембра 1944
године око Ужичке Пожеге, која је тих дана три пута јед-
нога дана падала из руку у руке. Затим борбе на територији
Цера и зверски покољ извршен од стране партизана, код
Потковаче на Дрини покољем ђачког штапског батаљона
Врховне Команде под командом Палоша, где су комунисти
садистички извршили страшан злочин, клањем младих мо-
мака ђачког батаљона. Ваљево је исто тако зверски униш-
тено Титови
од странекомунисти
комуниста.изводе операције упоредо са крета-
њем совјетске армије, која са тенковима и артилеријом на-
дире десним крилохм преко Панчева, а левим крилом преко
источне Србије у циљу заокружавања Београда. Септембра
1944 године комунисти су завладали територијом Рудника,
Сувобора, Цера, а почетком октобра 1944 године крећу пре-
ма Београду.
ВЕЋАЊЕ КОМАНДАНАТА
Многе групе корпуса отпора Србије, полазе у правцу

Шапца у чијој се околини налазио ђенерал Михаиловић са
Врховним Штабом и америчком мисијом. После борбе на
Јеловој Гори, Струганику, Ужичкој Пожези, околини Ваље-
ва и територије Цера, састали су се команданти корпуса и
других одреда са ђенералом Михаиловићем на територији
Коцељево-Бадовинци. Циљ овог састанка био је: доноше-
ње одлука о даљим операцијама. Том приликом, за време
вечере у бурној дебати давани су разни предлози и коман-
данти оптуживали један другога за узрок пораза у току
ових акција. Драгослав Рачић предлаже: да свака група кор-
96
пуса чува и брани своју територију. Рачић је изјавио: „Не

слушам ни Бога. Борићу се на својој територији. Куда да
идем по Црној Гори или Босни?“ Предлог Драгослава Ра-
чића многи су прихватили и тражили да се не иде из Србије
никуда. У то време од команданата Србије били су најмоћ-
нији: Кесеровић, Рачић и Калабић, чији је утицај био вели-
ки на ђенерала Михаиловића. На том састанку ђенерал Ми-
хаиловић усвојио је предлог, да се не иде из Србије са ре-
чима: „Ако напустимо Србију битка ће бити изгубљена,
али не видите да су све...... и неће да се боре“. Устао је Ни-
кола Миликић коњички мајор и одговорио ђенералу Миха-
иловићу: „Није се смело дозволити да нас партизани на-
падну у Србији већ смо требали њихове престраже напасти
и њих разбити у Црној Гори и Босни. Борили се у Србији
или Црној Гори,
ку одлучено је: даборимо се за Југославију“.
се почетком октобра 1944На овом изврши
године састан-
концентрација снага отпора Србије на територији троугла:
Крагујевац — Краљево — Чачак.
РАЗНИ ПОРЕМЕЋАЈИ
У току борбе на Јеловој Гори, Струганику, Ужичкој По-
жези, Ваљеву и територији Рудника, Сувобора и Цера сеп-
тембра 1944 године, због слабе везе наступило је раздваја-
ње четничких снага. Група корпуса Кесеровића полази пре-
ма Београду. Многи корпуси пошли су према Церу. Кесеро-
вић са одредом мења правац и враћа се према Крушевцу.
Сремски корпуси одлазе за Срем, одакле крећу за Босну.
Рачићеви корпуси враћају се да бране своју територију.
Септембра и првих дана октобра 1944 године, Љотићеви
добровољачки пукови, једни из околине Шапца и Обренов-
ца, други од Београда, напуштају борбе у Србији у циљу
одласка за Словенију. Прелазе за Срем, а одатле возовима
за Словенију. Дана 3 октобра 1944 године ђенерал Недић
држи говор и распушта своју владу. Разрешава дужности
чиновнички кадар и Српску државну стражу. У дане 5 и 6
октобра 1944 године ђенерал Трифуновић као четнчки ко-
мандант Србије, врши концентрацију Српске државне стра-
же у Јагодини, где је извршена преформација Српске др-
жавне страже. У Јагодини 6 октобра 1944 године од једини-
ца Недићеве државне страже, ђенерал Трифуновић форми-
рао је српски ударни корпус у три дивизије. За команданта
српског ударног корпуса одређен је ђенерал Стеван Радо-
вановић. Доласком совјетских тенкова на железнички чвор
у Великој Плани 10 октобра 1944 године, због чега ђенерал
Трифуновић са српским ударним корпусом креће из Јаго-
дине према Краљеву, где стиже 14 октобра 1944 године.
97
После повратка од Шапца и Београда, Кесеровић са од-

редом напада Немце у Крушевцу. Осваја град и разоружава
немачке трупе. Истих дана према Крушевцу надирале су и
совјетске трупе. На вратима града Крушевца, Кесеровић је
свечано дочекао совјетске трупе. По српском обичају Кесе-
ровић износи пред Совјете со и хлеб и предаје совјетским
трупама заробљене Немце. Совјетске трупе нису гледале на
со и хлеб, већ су одмах почели да разоружавају четнике и
отпочели са масовним стрељањем четника Кесеровића одре-
да. У последњем моменту Кесеровић успева да побегне под
борбом са малим бројем бораца. На територији од Кру-
шевца до Краљева, Кесеровић прикупља снаге свога одреда
и долази у састав снага Србије код Краљева.
Доласком совјетских тенкова на железнички чвор у Ве-
ликој Плани
трупа са 10 октобра
тенковима 1944 године
у Крушевац, и упадом
отворена су вратасовјетских
за нади-
рање совјетских трупа долином западне Мораве, на којој
територији била је заказана и отпочета концентрација сна-
га отпора Србије. При доласку у додир совјетских трупа са
четницима, поред срдачног дочека, Совјети су грубо посту-
пали и разоружали четнике, после чека многе стрељали или
предавали Титовим џелатима, који су све масовно стреља-
ли. Овакве чињенице и злочини, јасно су открили план сов-
јетске стратегије и циљ њиховог доласка у Југославију. Ис-
тих дана Англо-саксонци преко својих војних мисија, саве-
тују ђенерала Михаиловића, да по сваку цену избегава су-
коб са трупама совјетске армије. Обећавају преко америч-
ког пуковника Мак Даула накнадну подршку и прихватање,
чиме је створена пометња и поремећај. Сви планови за кон-
центрацију и доношење судбоносних одлука, изиграни су
и спречени.
Т Р Е Ћ И Д Е О
ПОКРЕТ ЗА ЦРНУ ГОРУ
Почетком октобра 1944 године, извршено је постепено

повлачење четничких снага Србије испред совјетских тру-
па. Дошло се на територију троугла Крагујевац — Краљево
— Чачак, где је по замисли требало извршити концентраци-
ју снага отпора Србије. Због отворених врата совјетској
армији долином Западне Мораве, који су већ били стигли у
Крушевац, мења се замишљени план о концентрацији и до-
нета је одлука за покрет свих снага Србије за Црну Гору.
На вест да снаге отпора Србије крећу за Црну Гору у циљу;
опште концентрације равногорских снага, настало је опште
98
одушевљење, код свих одреда Србије. Са песмом и разви-

јеним барјацима креће војска и народ Србије за Црну Гору.
Кренуо се са весељем као на свадбу. Пронета је вест, да ће
се Краљ Петар са савезничким трупама искрцати на При-
морје. У том циљу издата је наредба Врховне Команде, чет-
ничким снагама Црне Горе, да обезбеде прилаз на Примор-
ју.
На вест да се креће за Црну Гору, Калабић са одредом
иде за Рашку, да обезбеди оступницу јужно моравске гру-
пе корпуса и нишке групе корпуса, који су прешли преко
Рашке у правцу Сјенице. Калабић са одредом прелази од
Рашке за Ариље, где су стигли: ваљевски, колубарски, авал-
ски и руднички корпуси. Рачић са својом групом корпуса
такође стиже у Ариље. Шумадијска група корпуса иде на
Луке преко
Сјеници. Лупоглава
Српски ударнии корпус
Ступскестиже
Чесме,
из да се пребаци
Краљева ка
у Рашку
17 октобра 1944 године. Доласком у Рашку одлучено је, да
се возовима пребаце за Грчку. По сазнању за одлуку удар-
ног корпуса, одлука је одмах одбачена одлуком Врховне
Команде и одреди искрцати из возова у Рашкој и наређен
покрет за Сјеницу. Из Ариља групе корпуса крећу преко
Јавора и даље у правцу Сјенице.
Половином октобра 1944 године, групе корпуса прела-
зећи долином Западне Мораве разрушиле су све железнич-
ке пруге од Краљева према Чачку и према Рашкој. На путу
преко Пожеге, авалски корпус разоружао је један батаљон
руског корпуса, састављен од старих руских емиграната,
који су били као немачки сателити. За време окупације Ју-
гославије стари руски емигранти, који су пре рата живели
у Србији, у току окупације Југославије формирали су руске
корпусе, ставали се у службу Немаца и направили чуда од
српског народа по Србији.
Доласком у Пожегу, била је донета одлука да авалски,
колубарски и ваљевски корпус крену натраг према Ваљеву,
да нападну комунисте код Ваљева. Та одлука одмах је стор-
нирана од Врховне Команде.
До Ариља и Јавора са борбеним одредима ишла је ма-
са чиновничког кадра и народа из разних крајева и градова
Србије. Доласком у Ариље, а нарочито на Јавору, ови су ви-
дели, да беспутним тереном преко планина не иде се са прт-
љагом ствари и разним луксузним колима, са којим се кре-
нуло у отпор и борбу. Ради тога наступила је прва дезерта-
ција, јер се тешко било одвојити од пртљага и луксузних
кола, те су многи одустали од даљег марша, са убеђењем да
ће себе и свој пртљаг сачувати у додиру са комунистима.
Доласком у додир са комунистима, свима су поскидане гла-
99
ве и одузете им све ствари и луксузна кола под оптужбом,

да су пошли са реакционарним издајницима. Такве злочине
комунисти су извршили тих дана широм целе Србије. У
Ариље тада је остало много приватне и државне имовине,
коју од
пом су Ариља
појединци и борбени
планинским одредидаље
тереном собом носили.
преко ЈавораНасту-
пре-
возна средства нису се могла кретати.
Друге половине октобра 1944 године све групе корпуса
са командантима, прешле су преко Јавора у правцу Сјенице
и Пештера, у састав других одреда Србије, који су раније
били пристигли у Сјеницу. Доласком у Сјеницу са војском
није било избегличког народа. Тај терет избеглих грађана и
чиновничке господе, скинут је својевољном дезертацијом у
Ариљу и на Јавору.
Група косовских корпуса, по добијеној наредби од Вр-
ховне Команде за покрет у правцу Црне Горе, креће под ко-
мандом Жика Марковића у правцу Рашке и Новог Пазара.
На путу преко Рашке наилазе на немачке трупе, које су од-
ступале од Грчке преко Косова и Пештера за Сарајево. У
току борбе са Немцима, косовски корпус нападнут је са ле-
ђа и од комуниста. У тој борби косовски корпуси десетко-
вани су и њихов командант Марковић погинуо. Команду на
косовским корпусима предузео је мајор Блажо Брајевић и
са одредом долази у састав снага Србије код Сјенице.
У време доласка и прибирања код Сјенице, рачунало се
да има Од
Србије. око Сјенице
осамдесет хиљада
преко бораца
Санџака свих до
и Босне снага команде
Требаве, те
су снаге расуте, а нарочито при бомбардовању Сјенице и
Пријепоља. Највеће расипање снага Србије било је на тери-
торији Озрена код Возуће, Маглаја и Добоја, одакле су мно-
ги одреди Србије пошли са ђенералом Радовановићем за
Аустрију, а други се вратили за Србију, тако да се марта
1945 године на Вучјаку задржало са ђенералом Михаилови-
ђем свега неколико хиљада бораца из Србије, под коман-
дом ђенерала Трифуновића, Рачића, Калабића и других ко-
манданата.
ПОЛОЖАЈ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
После донетих одлука на састанку команданата са ђене-

ралом Михаиловићем у околини Шапца, на вечери у Бадо-
винцима, Врховна Команда и ђенерал Михаиловић са аме-
ричким пуковником Мак Даулом задржали су се неколико
дана у околини Шапца. Због створене ситуације и наглог,
надирања совјетских трупа у центру Србије, ђенерал Михаи-
ловић са Врховним Штабом није се могао пробити, да дође
у састав снага Србије, које су се прибирале на територији
100
Краљева, Рашке и Чачка. Ради тога, ђенерал Михаиловић до-

нео је одлуку да са Врховном Командом и америчком миси-
јом пређе Дрину и преко Семберије да пређе за Босну. Они
прелазе Дрину код Обудовца, где их је прихватио капетан
Лека „Мајевски“ са одредом. Од Семберије па даље ђене-
рала Михаиловића и Врховну Команду са америчком миси-
јом прихватили су муслимански одреди Мула Агића, члана
националног комитета. Они су прешли испод Чардака —
Посавина и стигли у Требаву код манастирских конака по-
па Сава. После кратког боравка код манастирских конака
ђенерал Михаиловић са попом Савом и америчким пуковни-
ком Мак Даулом и одредом пратње одлазе за Босански Ша-
мац за обављање важних послова, док су сви остали чекали
код манастирских конака на њихов повратак. После поврат-
ка од Босанског Шамца ђенерал Михаиловић са Врховном
Командом и пуковником Мак Даулом креће од манастир-
ских конака — Требава према Озрену, где се на територији
Озрена састао са командантом Озрена Тадићем, чији је од-
ред вршио даље обезбеђење преко планина Звезда и даље
до Округлице код Сарајева. Доласком на Округлицу Врхов-
на Команда се инсталирала по деловима и то: на Округли-
цу, Средње и Чевљановиће, на територији корпуса Боре Ми-
трановића. На Округлици до Сарајева ђенерал Михаиловић
са штабом и америчком мисијом боравио је дуже времена,
где је немачка врховна команда нудила предају својих сна-
га немачке војске која је одступала од Грчке. На жалост,
тај предлог о предаји Англо-саксонци нису прихватили.
По прелазу Дрине код Обудовца, а на путу преко Бос-
не, ђенерал Михаиловић имао је и састанке са представни-
цима босанских муслимана у соколани села Српска Грабска.
На том састанку био је присутан и представник америчке
мисије пуковник Мак Дауел. Манифест и одушевљење за-
једничке борбе био је велики. Било је присутно неколико
стотина Муслимана и више представника из Бања Луке и
Тузле. После састанка ђенерал Михаиловић извршио је смот-
ру одреда бањалучког корпуса мајора Вранешевића. После
овог састанка у селу Српска Грабска донет је план и нацрт
уредбе о устројству: српске, хрватске и словеначке армије
са муслиманским корпусом. На челу муслиманског корпуса
именован је пуковник чијег се имена не сећам, Муслиманин
из Тузле. За команданта хрватске армије именован је ђене-
рал Парац. За команданта словеначке армије именован је
ђенерал Андреј. Ова уредба о устројству југословенске ар-
мије израђена је на Округлици код Сарајева, где је припре-
ман терен у спровођењу, а озваничена је на територији Ко-
жуха у Требави.
101
Децембра 1944 године Врховна Команда са ђенералом

Михаиловићем кренула је са Округлице натраг за Озрен и
преко моста на Спречи прешла на територију Требаве и бо-
равила у Кожусима — Копривно — Модрич, а затим прешла
на Вучјак. На повратку са Округлице за Требаву, ђенерала
Михаиловића напустио је амерички пуковник Мак Даул са
својом мисијом са провизорног аеродрома у Бољевиће —
Озрен дана 4 јануара 1945 године и пошли за команду Сред-
њег Истока.
ШКОЛА КОМАНДУСА
По доласку у Босну Врховна Команда и ђенерал Михаи-

ловић,
бацивањауочили су потребу
за Србију, те дадасесенађу
обуче
на официри у циљу
терену као пре-
командно
особље у циљу прикупљања растурених снага отпора Срби-
је, које су остале у земљи и оне које су се враћале. На путу
Врховне Команде преко Босне за Сарајево, формирана је
школа командоса, која је отпочела са радом по доласку код
Сарајева у Средње, недалеко од Округлице. Обезбеђење
школе командоса вршио је одред команданта места у Сред-
њем пуковник Борота из Сарајева. Командант школе коман-
доса био је пуковник Драгослав Павловић за активне офи-
цире, а за резервне официре био је постављен Бошко Тодо-
ровић, за подофицире Миодраг Павловић. Наставници шко-
ле командоса били су: др. Андрић, др. Ђокић, инжињер Ми-
шковић, мајор Нешић и други. Прелазом Врховне Команде
са ђенералом Михаиловићем из Округлице за Требаву у се-
ло Копривно, прешла је и школа командоса и сместила се
у селу Модрич и продужила са обуком за опремање и пре-
бацивање командоса за Србију. Обучени кроз школу коман-
доса и враћени за Србију су следећи: Мирко Ћирковић ма-
јор, одређен за командоса нишавског корпуса, при поврат-
ку погинуо близу Сврљуга. Никола Миликић враћен за ко-
мандоса на терену територије Чачка. Саша Михаиловић пот-
пуковник враћен за командоса и при повратку погинуо на
мосту Сава-Београд. Мајор Весић враћен за командоса и при
повратку погинуо на Клисури код Соко Бања, бацио бомбу
испод себе да не би пао у руке непријатељу. Мајор Ћосић
враћен за командоса и при прелазу Дрине ухваћен са шиф-
ром и радио станицом ђенерала Михаиловића. Одведен за
Београд и убијен. Пуковник Гогић упућен као командос за
западне крајеве и да са Лукачевићем формира командосе
по срезовима. У борби код Требиња Гогић је убијен од ко-
муниста, а Лукачевић доласком код Енглеза искрцатог ба-
таљона код Метковића, бива предат од Енглеза Титовим ко-
102
мунистима, који Лукачевића спроводе за Београд, где је му-

ченички убијен.
Сви командоси враћени за Србију из Босне, похватани
су и побивени
трагично од подухват
завшрен комунистаоних,
или који
погинули на путу.
су прошли Тако
кроз је
шко-
лу командоса. Код похватаних командоса комунисти су на-
шли шифру и радио станице, преко које врше катастрофа-
лан поремећај код Врховне Команде и ђенерала Михаило-
вића.
ОДЛУКЕ КОМАНДЕ СРБИЈЕ

Доласком у Сјеницу ђенерал Трифуновић са штабом ко-
манде Србије сместио се у кућу Ратка Букумире у Сјеници.
На пар одржаној
даната дана пре убомбардовања
кући БукумиреСјенице, на седници
у Сјеници, коман-
наступа пре-
окрет код команданата те мењају судбоносну одлуку о по-
крету трупа. Лична истицања „Расова“ и наметнуте интриге
са стране, утичу на неодлучне на одговорним положајима,
те мењају одлуке и наредбе Врховне Команде. Просто се иг-
рало судбином српског народа и великим историским под-
ухватом Равногорског покрета. Услед разних утицаја и лич-
них амбиција, мења се план покрета трупа и доноси се од-
лука: да се одустане од покрета пута за Црну Гору. Главни
творац изобличене одлуке јесте ђенерал Трифуновић, који
се тада на састанку команданата изјаснио: „Нећемо за Црну
Гору да нас бабе црногорске гађају камењем“. У Сјеници ка-
да је ђенерал Трифуновић добио депешу од Павла из Црне
Горе, он је био страшно љут, да је издао наредбу радио теле-
графистима, да прекину сваку везу са „црногорским капла-
ром“. „Страх од баба“ и глади у Црној Гори, утицај босан-
ских четника и балија, који нису били вољни да напусте „ор-
ловска гнезда“ њихове територије. Приморским четницима
били су ближи чамци Јадранског мора за прелаз у Италију
него Црна Гора. Илузије о искрцавању савезника на Јадран-
ско Приморје
хаиловића код Дубровника.
и америчке мисије саТежак покрет ђенерала
Округлице из Босне,Ми-
за
прелаз у Црну Гору, интриге мрачних сила, да се одбаци
план Павла и албанских првака из страха, да не би одступи-
ли за Грчку преко Албаније, чиме би се пореметио демо-
кратски систем владавине, који су припремали у Грчкој пре-
мијер Черчил уз шуровање са Стаљином. Све је то утицало
да ђенерал Михаиловић препусти команди Србије измену
правца покрета трупа. Подземни канали Черчилових серви-
са радили су на томе: да се разбије Равногорски покрет и
уништи вођство покрета. Черчил је веровао, да ће путем
својих сервиса и хрватских представника, придобити Тита
103
и обезбедити престиж Краља Петра Другог, пошто је рани-

је са Стаљином у Москви удесио ствар о интересним сфера-
ма. Ради тога ишло се, да се створи поремећај код трупа и
вођства Равногорског покрета. Личне амбиције и утицај са
стране доводе до колебања одговорних за неочекиван пре-
окрет, те се одустало од пута спаса.
БОМБАРДОВАЊЕ СЈЕНИЦЕ
Крајем октобра 1944 године, последне јединице отпора
Србије стигле су у Санџаку. Прве снаге стигле су већ раније
у Сјеницу, те је вршено прикупљавање свих снага. У Сјени-
ци и равни Пештер остало се до половине новембра 1944 го-
дине. За то време Осман Звиздић мислећи на будуће конце-
сије, вештак за навијање према ветру, ставио је на располо-
жење снагама
опрезност. ДалоСрбије богаство
се времена Пештера.
Титу Заборавило
и комунистима да се на
траже
бомбардере од послушних Англо-саксонаца, те да бомбар-
дују снаге Србије у Сјеници. Првих дана новембра 1944 го-
дине, из Бари, Италија полази преко 200 англо-саксонских
бомбардера, који доласком изнад Пештера, бомбардују Сје-
ницу са више налета читав један сат. Од тог бомбардовања
настрадала је војска Србије и становништво Сјенице са око-
лином. Било је око 4000 мртвих и око 6000 рањених. Првих
дана новембра 1944 године бомбардовани су србијански од-
реди и на територији Пријепоље — Прибој, где је било ви-
ше стотина мртвих и рањених.
После претрпљеног бомбардовања у Сјеници, команда
отпора Србије наредила је покрет војске према Косову за
Грчку. У часу када је војска била у покрету и један део вој-
ске дошао до Новог Пазара на путу за Грчку, неочекивано
долази наредба ,,стој“, одустаје се од покрета за Грчку. До-
нета је нова наредба: да све снаге Србије крену према запа-
ду у правцу Приморја у сретање савезника, јер се искрца-
вају код Метковића.
Од страшног бомбардовања у Сјеници и мењањем од-
лука о покрету, војска је деморалисана, те је дошло до по-
ремећаја, и знатна већина самовољно се разишла и вратила
за Србију. Хероји црних тројки ступили су у дејство и из-
вршили одмазду над многима, који су ухваћени при враћа-
њу за Србију. Тешке одмазде извршиле су црне тројке пот-
пуковника Трипковића и других, о чијем ће раду прогово-
рити народ Србије у своје доба.
ПОКРЕТ ЗА ПРИМОРЈЕ
На неколико дана пре Светог Арханђела новембра 1944
године, јединице Србије по новој наредби крећу из Санџа-
ка и Сјенице у правцу Приморја. Покрет је извршен по ета-
104
пама са два правца. Центар снага са ђенералом Трифунови-

ћем, Кесеровићем и другим командантима, креће преко При-
јепоља, Пљеваља према Приморју. Други део снага: ваљев-
ски, колубарски, авалски и други корпуси, крећу десном до-
лином реке Лим преко Прибоја за Рудо. Ови одреди настра-
дали су од бомбардовања англо-саксонских бомбардера, на
простору Пријепоље — Прибој. Шумадијска група корпуса,
под командом Душана Смиљанића и тимочки корпус били
су као предходнице снага које су се кретале преко Пљеваља
за Приморје. Доласком предходница у околини Фоче, сре-
ли су одреде херцеговачких четника, који су после борбе
код Требиња, кренули према снагама отпора Србије. При
сусрету са Херцеговцима, сазнала се горка истина и обмана
за искрцавање савезника. По сазнању горке истине, састали
су се
На команданти
састанку а по Србије ради договора
претходном споразумуу са
близини Пљеваља.
ђенералом Ми-
хаиловићем решено је, да све снаге крећу у правцу Босне.
Рекоше, да је доласком на територији Пљеваља, командант
Кесеровић славио крсну славу Св. Ђурђицу новембра 1944
године, и да су главни гости били ђенерали: Трифуновић,
Дамјановић, Јањић и четнички команданти Рачић и Кала-
бић. Због предлога да се ђенералу Светомиру Ђукићу доде-
ли команда над српским ударним корпусом, имала је крв да
падне и вечеру људска крв да облије. Не зна се дали је на
овом састанку донета одлука за покрет трупа преко Босне
за Озрен и Требаву, или на другом састанку. Под таквим
утиском доношене су судбоносне одлуке од оних који су та-
да водили и предводили српски народ. Тих дана послата је
и кобна депеша Павлу са потписом ђенерала Михаиловића
са наредбом, да са одредом Црне Горе крене у правцу Бос-
не у састав снага Србије.
Ч Е ТВ Р ТИ Д Е О
СА ТРОМЕЂЕ ЗА БОСНУ
После сусрета четничких снага Србије са Херцеговцима
код Фоче и сазнања за обману о искрцавању савезника, све
снаге Србије, према одлуци Врховне Команде, крећу од Фо-
че, Пљеваља и Рудог за Босну. Покрет је извршен преко Го-
ражде, Устипраче и Рогатице. Извесни враћени преко Ме-
ђеђе за Соколовиће. У току путовања свуда се задржавало
по неколико дана. Једни одреди божићковали су у Романи-
ји, а други о Божићу јануара 1945 године, већ су били стиг-
ли у Требаву. Први сусрет ђенерала Михаиловића са четни-
цима Србије био је са првим и другим шумадијским корпу-
105
сом у селу Врапци у Босни, где је ђенерал Михаиловић одр-

жао говор на пар дана пре светог Николе 1944 године, после
којег говора наступа прво самовољно одлучивање.
њимаДоласком
се састаоцентра четничких
ђенерал снагаи Србије
Михаиловић одржао уговор,
Кладњу,
где са
је
истакао: „Борба до последње капи крви“. У току говора у
Кладњу ђенерал Михаиловић је нагласио: „Енглезе сам из-
вестио, где се налазим, ако им требам нека ме траже“. По-
сле одржаног говора пред војском, ђенерал Михаиловић по-
звао је све команданте на седницу. Пред свима је ђенерал
Михаиловић изнео тешку ситуацију. У току излагања ситу-
ације, сви команданти забринуто су ћутали. После састанка
и изнете ситуације, настало је изненађење и самовољно
расипање одреда.
РАСИПАЊЕ ОДРЕДА
Снаге Србије при прелазу преко Босне имале су борбе

са Титовим партизанима, од Соколовића и села Борак пре-
ко Деветака и на територији Хан Пијесак, Кладања, Власе-
нице и Тузле. Нарочите су борбе биле око 20 децембра 1944
године на територији Озрена. Борбе за освајање Тузле су
водили, Калабић са гардом, у којем саставу су били већи-
ном подофицири, затим корпус Кесеровића, српски ударни
корпус
ција у и другибила
борби одреди. Због оскудице
је безнадежна. Таквоу стање
муницији, ситуа-
изазвало је
заробљавање од стране партизана неколико десетина кола
муниције Калабића корпуса. Колона са муницијом слабо
обезбеђена кретала се у позадини. Доласком код Шеховића
између Власенице и Тузле, партизани из позадине напали су
ноћу комору и целокупну муницију заробили. Овакво стање
борбе и изложена ситуација од ђенерала Михаиловића на
састанку команданата, изазвала је расипање одреда снага
Србије. Снаге Кесеровићевог корпуса са другим јединицама
самовољно се враћају, једним делом преко Озрена и Поса-
вине, другим делом преко Зворника за Србију. Са личном
пратњом Кесеровић се вратио за Србију да сакупи снаге кор-
пуса. При прелазу Дрине Кесеровић је ухваћен од стране
партизана.
На средокраћи Кладња и Тузле са Власеницом, налази
се село Мајдан, где је први пут донета идеја за напуштање
Босне и прелаз за Аустрију и враћање за Србију. Тих дана
команданти српског ударног корпуса, одржали су састанак
под руководство ђенерала Радовановића и донели одлуку:
да се напусти Босна и пређе из Босне за Аустрију. Одлука
о напустању Босне достављена је ђенералу Михаиловићу.
106
После чега крајем децембра 1944 године и прве половине

јануара 1945 године, борбене снаге крећу возовима из Бос-
не за Аустрију. Са јединицама српског ударног корпуса, на-
пустају Босну и одлазе за Аустрију, остаци многих четнич-
ких одреда у колико нису својевољно пошли натраг за Ср-
бију. Укрцавање у возове и полазак за Аустрију, било је
на железничким станицама, Завидовиће, Маглај и Добој. Из
Добоја нарочито су пошли возовима за Аустрију четнички
одреди о Божићу јануара 1945 године.
Са железничке станице Завидовићи транспортовани су
возовима за Аустрију и рањеници, тифусари и болесници,
скоро из свих одреда Србије. Први транспорт рањеника и
тифусара отпутовао је из Завидовића за Аустрију из корпу-
са Кесеровића. Наредним транспортима из Завидовића от-
премљено је за Аустрију око 800 тифусара и рањеника из
корпуса Рачића. Део Рачићевих корпуса и сам Рачић задр-
жавао се до половине јануара 1945 г. на територији Јабу-
ке северно од Горажде. Са рогатичком бригадом Радивоја
Косановића, Рачић је пошао према Озрену и Требави са од-
редима Павла Ђуришиђа.
У Добоју усташе су ускочили у вагоне транспортног
воза и одузимали оружје од рањеника и тифусара из Рачи-
ћева корпуса и покушали да рањенике и тифусаре побију.
Интервенцијом веће силе, усташе су удаљене. Тада је из Бос-
не отпремљена
Србије. Како је закоји
Аустрију скоро
транспорт целокупна
пристизао болница
у Беч, снага
рањеници
и тифусари смештани су у школске зграде у Бечу. После
опоравка и задржавања од неколико дана ови су пребачени
из Беча за Словенију у Словеначкој Бистрици до Постојне.
Њих су прихватали из Беча и одводили за Словенију наро-
чито овлашћени за то, који су били у цивилним оделима.
Са борбеним снагама Србије, које су напустиле Босну и
пошли за Словенију, пошли су тада из Босне са тим одреди-
ма и команданти: ђенерал Стеван Радовановић, ђенерал Бо-
ривоје Јонић, пуковник Воја Петровић, пуковник Људевит
Погачар, пуковник Бранко Живковић, пуковник Будимир
Мартиновић, пуковник Сретен Страњаковић, пуковник Иван
Тколчев, потпуковник Бранко Малешевић, потпуковник Ми-
хаило Секулић, потпуковник Петар Павасовић, потпуковник
Драгутин Чечевић, потпуковник Мирко Станковић, потпу-
ковник Петар Станковић, потпуковник Хранислав Ђорђе-
вић, потпуковник Миодраг Тајић. Затим више од 14 мајора
и око 20 капетана, са већим бројем поручника и потпоруч-
ника.
Како су напустили ђенерала Михаиловића и пошли из
Босне за Аустрију са борбеним одредима Србије ђенерали,
107
пуковници, потпуковници и други команданти, а не „кап-

лар“ са „збегом“, то нису могли бити оглашени наредбом
за „Бранковиће“. За њих не рекоше ни једну реч, да су на-
пустили борбе и ђенерала Михаиловића, и нису хтели да се
боре у Босни, зато што их ђенерал Михаиловић није могао
снабдевати са „обуђом, одећом и храном“. Снадбевање из
Загреба, преко адвоката Брашића и ђенерала Ђукића, није
могло да задовољи ни остатке снага, које су се задржале
са ђенералом Михаиловићем у Босни.
О напуштању ђенерала Михаиловића и одласку многих
одреда Србије из Босне за Аустрију и друга места, не ре-
коше ни једну реч „секундарни историчари“, у њиховим
емигрантским брошурама. Исто тако ћутке прелазе и преко
питања сагласности ђенерала Михаиловића са одлуком ђе-
нерала Радивојевића и ђенерала Јонића и виших официра,
донете на њиховом састанку децембра 1944 године у Босни,
о напуштању Босне и одласку за Аустрију са борбеним сна-
гама њихових одреда. Тих дана ђенерал Михаиловић као
Врховни командант налазио се у средини изнетих збивања
у Босни, док је Павле тих дана тек кретао са одредом из
Црне Горе по позиву ђенерала Михаиловића за Босну.
Исто тако ни питање прелаза за Словенију четничких
снага западних српских крајева под командом Ђујића и
Јевђевића нигде не потржу секундарни историчари и књи-
жевници. Ђујић и Јевђевић

ђенерала Михаиловића истих добили су јетакође
дана када добио депеше
депешу од
и
Павле о позиву за покрет према Босни у саставу снага Ср-
бије. Како депеше послате од ђенерала Михаиловића, Ђу-
јићу и Јевђевићу, нису биле концизне, а пут за Босну смат-
рали су за отворену гробницу. То су они због догађаја, које
ће без сумње оба војводе описати нашли за потребно, да
је једини избор кретања њихових снага био преко Далма-
тинског Приморја — територија Истре за Словенију, а не
за Босну. Они су тај пут прешли од краја новембра до кра-
ја децембра 1944 године и дошли на територију Постојне
у Словенију.
Док Павле са одредом, коме су пришли Херцеговци,
Босанци и део одреда Србије, кренуо је из Босне, територи-
ја Требава за Словенију, тек 17 марта 1945 године, после ду-
гих преговора са ђенералом Михаиловићем, који се тада ко-
лебао, да ли да пређе за Словенију — Ново Место или да
остане у планинама Босне. Покушај Павла да пређе из Бос-
не са територије Требава, преко Хрватске за Словенију, ра-
ди јачања борбених снага које су већ биле прешле тамо, и
покушај Павла да спасе избегли народ, тифусаре и рањени-
ке, секундарни историчари и књижевници, преко емигрант-
108
ске штампе и брошура, на сопствен начин неверно представ-

љају. Исто тако они нису рекли ни једну реч у њиховим
књижевним делима и историским брошурама, да је са Пав-
лом из Босне са територије Требава кренуло за Словенију,
скоро цео Врховни Штаб ђенерала Михаиловића и носиоци
револуције и борбе под окупацијом од 1941 до 1945 године
на челу са Драгишом Васићем, Заријом Остојићем, Петром
Баћевићем, Мирком Лалатовићем, Балетићем, Новаковићем
и другим. Злим радом спрега мисионара, на челу са ђенера-
лом Ђукићем, адвокатом Брашићем, мајором Андрићем и
другим, са хрватским властодржцима: Павелићем, Андријом
Артуковићем, и усташким ђенералом Лубурићем, уз сарад-
њу издајника Секуле Дрљевића, епохални поход Павла са
одредом и реченим херојима, при прелазу Хрватске за Сло-
венију завршен
Тежак је је са катастрофом.
одговор на питање, зашто Павлу, Драгиши
Васићу, Остојићу, Балетићу, Лалатовићу, Баћевићу, Нова-
ковићу и другима са њима, да се спречи миран прелаз са од-
редом преко Хрватске за Словенију и да путем преваре и
издајства падну у руке Павелића и хрватских властодржаца
и да буду зверски побијени. Док ђенерал Ђукић, ђенерал
Дамјановић, адвокат Брашић, пуковник Љуба Јовановић,
пуковник Синиша Пазарац, мајор Андрић, Милан Аћимовић
и други у исте дане да се слободно шетају по Загребу и да
врше састанке и преговоре са хрватским властодршцшма:
Павелићем, Артуковићем, ђенералом Лубурићем, и без сме-
тње да пређу преко Хрватске и Загреба ,,из шуме у емигра-
цију“. На другу страну ђенерал Михаиловић са преосталим
снагама Србије, да се неузнемиравано задржава више дана
код Бања Луке, у исте дане катастрофе Павла са групом и
одредом, и ђенерал Михаиловић да буде снадбеван из За-
греба са потребама, док Павле са групом и вођством да бу-
де зверски уништен из Загреба у исте дане. Боравак ђене-
рала Михаиловића на територији Требаве, у Копривни, Под-
новљу, Вучјаку и Бања Луци у Босни, и рад у то време ужег
круга око
гребу, ђенерала
обавијен Михаиловића
је велом и његове
мистерије. делегације
Одсечена грана на у коју
За-
се стајало, повукла је у понор целину.
ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ И МАНДАТОРИ

Одмах после конгреса у селу Ба, одлази за иностран-
ство са извесном групом др. Живко Топаловић, са циљем да
побољша тешко стање наметнуто од Черчила. Истих дана
вођство Врховног Штаба ђенерала Михаиловића предлага-
ло је: да се одреде борци од више хиљада избраних људи,
који би се пробили из отаџбине у иностранство са циљем:
10 9
да се од њих и других из иностранства створи моћна армија,

која би уз помоћ савезника ушла у Југославију, да у даном
моменту успостави поредак у Југославији. Са тим и таквим
предлогом није се сложио ђенерал Михаиловић са изгово-
ром: да се слаби фронт у земљи. Тада је била чиста и јасна
политика савезника у односу на Југославију, коју политику
овакав став изласком војске из земље, морао би изменити
или бар спасити борбене снаге. Довољно је било да изађе
у иностранство Топаловић и други мандатори у циљу по-
бољшања наметнутог стања одлуком „Тројице Великих“ на
њиховим састанцима. Тих дана многи су се грабили да до-
бију мандате као „дипломате“ за преговоре са савезницима,
а нарочито за прикупљање помоћи од родољубивих Срба и
српских организација Америке и Канаде, у корист снага от-
пора у земљи. Пошто су дипломатске ствари велика тајна,
то одговор по овом питању, своједобно даће мајор Бора
Тодоровић и други који су у име ђенерала Михаиловића го-
ворили и новац прикупљали и примали. Препустена је са-
вест оних који су тих дана одобравали издатке из благајне
Српске Народне Одбране и Српског Народног Савеза —
просветни фонд, за Америку и Канаду, те нису проверили да
ли је новац уручен онима, за чији су рачун мандатори тра-
жили и подигли новац. Главно је да су новчане књиге Срп-
ске Народне Одбране и Српског Народног Савеза у Амери-
ци, вешто прокњижене и издаци оправдани. Док златарске
радње и Осигуравајућа друштва Провидент Мјучуал Компа-
нија отворене и уносно раде у Њу-Јорку, а „господин Тодо-
ровић постао је чланом милионерског округлог стола већ
осам година“. Објављено у ,,Гласу“ у 1962 године.
Упадом совјетских трупа у Србију октобра 1944 годи-
не, знатан део благајне Недићеве Србије пренет је за Босну,
и стављен на расположење Врховном Штабу ђенерала Миха-
иловића. Поред новца пренете су резерве монопола и ства-
ри од вредности. Доласком у Босну, знатна сума новца и
монопола, предата је капетану Милораду Митићу са манда-
том: да обезбедни
из Босне смештај
за Аустрију. рањеникатранспорта
За обезбеђење и тифусара послатих
и новца по-
слат је из Босне пуковник Аца Николић са одредом око 100
бораца. Вешт и окретан за брзо сналажење капетан Митић
лако је прешао из Босне преко Хрватске и Загреба за Ауст-
рију. Није се чудити, пошто је капетан Митић провео више
времена код Тита и остао жив, где се извежбао свим веш-
тинама за сналажење. Нећу износити односе капетана Ми-
тића и пуковника Николића на њиховом путу из Босне за
Аустрију, а нарочито по доласку у Грац — Аустрија. Исто
тако ни односе пуковника Николића са поручником Бјели-
ћем, нити пак односе капетана Митића и пуковника Попо-
110
вића. Њихова путовања и међусобне односе мислим да ће

описати један од именованих. Разговори између њих тих
дана вођени су преко ороза. Док рањеници и тифусари нису
ни видели капетана Митића, а мање да су прихваћени и по-
могнути. На њих се заборавило због трговине са црном бер-
зом по доласку у Грац — Аустрија, где су путем црне берзе
продавате цигарете и друге ствари, које су биле намењене
рањеницима и тифусарима. Од неколико камиона са којима
су се превезли из Босне преко Хрватске до Граца — Аустри-
ја, два камиона обрела су се чак у Милано — Италија и пре-
ко сарадника продати Славку Радети Босанцу, тада у Мила-
ну за суму од два милиона италијанских лира. Што се тиче
новца, цигарета и других ствари примљеног од Врховног
Штаба ђенерала Михаиловића и за друге камионе, треба да
поднесеУ рачун
повић. капетан
осталом Митић
капетан и пуковници
Митић Николић
удобно је живео и По-
са једном
Титовом партизанком у Клагенфурту — Аустрија, и поред
тога што га је партизанка опљачкала, остало је индустриј-
ско предузеће у Клагенфурту. По сазнању за овакав рад ка-
петана Митића, издао је наредбу ђенерал Михаиловић, да се
капетан Митић пронађе и стави под суд. Интервенцијом вој-
воде Ђујића ствар се заташкала.
Из Подновља — Вучјак пошао је за Словенију ђенерал
Дамјановић, пуковник Љуба Јовановић и пуковник Синиша
Пазарац, као чланови мисије, испослати од ђенерала Миха-
иловића са мандатом: да се стави на чело команде свих
снага отпора, које су тада прешле или буду дошле у Сло-
венију и да све снаге из Словеније враћају за Босну. Крену-
ли су са Вучјака 17, а стигли у Словенију 26 марта 1945 го-
дине. Путовали су луксузним аутомобилом без препрека.
Пут од Вучјака из Босне до Словеније износи непуних 300
километара. Шта су радили за 10 дана преко Хрватске и За-
греба на овом кратком путу, који се може прећи за један
дан, јасно је и провидно. У Загребу преко адвоката Браши-
ћа и мајора Андрића, они су дошли у везу са Павелићем и
тадањим хрватским властодршцима. При повратку са Ру-
данке из Босне за Беч, ђенералу Дамјановићу придружио се
у Загребу и Милан Аћимовић са његовом мисијом. Павелић
је са жудњом примио њихове изражене жеље, после чега
целокупна хрватска војска, тада под влашћу усташа, са тен-
ковима и моторизацијом дочекала је одред Павла у дане 4
до 7 априла 1945 године на Лијевче Пољу, и препречила њи-
хов пут преко Хрватске за Словенију. После страдања одре-
да Павла на Лијевче Пољу, одлази за Загреб ђенерал Ђукић
са Хрватом Предавцем као мандатори из Врховног Штаба
ђенерала Михаиловића са територије Мотајица. Рад у За-
111
гребу ђенерала Ђукића, адвоката Брашића, мајора Андри-

ћа, ђенерала Дамјановића и њихови споразуми са Павели-
ћем и тадашњим хрватским властодршцима испуњен је ми-
стеријом.
ђени Да ли ће српског
пред историјом ови мандатори за њихов
народа, питање рад бити награ-
је времена.
САСТАНЦИ У БЕЧУ
Половином фебруара 1945 године српски патријарх др.

Гаврило Дожић спасава се немачког логорског живота и са
владиком др. Николајем долази у Беч. Њиховим доласком
у Беч састали су се са ђенералом Недићем, Димитријем Љо-
тићем, Миланом Аћимовићем и другима. Састанак је одр-
жан у хотелу „Империјал“ у Бечу. На том састанку ђенерал
Недић одбио је да се прими како војне, тако и политичке
улоге у вођству и даљем раду. На том састанку Димитрије
Љотић није хтео признати ђенерала Михаиловића за Врхов-
ног команданта. Међутим, Љотић се доцније на састанку од-
ржаном у Љубљани, ставио на расположење вођству чет-
ничких снага и ђенералу Михаиловићу. После тога развио се
интиман однос и преписка између Димитрија Љотића из
Словеније и ђенерала Михаиловића из Босне и измена мис-
ли путем радио депеша, да је на крају ђенерал Михаиловић
поверио Љотићу и шифру за шиљање и отварање депеша.
У знак добрих и пријатељских односа ђенерал Михаиловић
послао је из Босне преко Љотићева делегата Костића, лепо
израђену четничку шубару на поклон Љотићу у Словенију.
После састанка у Бечу прелази се у етапама за Словени-
ју. Док ђенерал Недић са једном групом, Немци стављају
под надзор у Кицбихелу у Аустрији, због одбијања немач-
ког предлога о стварању војних снага за отпор совјетској
армији. У Кицбихелу, група ђенерала Недића покушала је
да створи Српску владу у коју би ушао и ђенерал Михаило-
вић. У покушају нису успели. Из Кицбихела ђенерал Недић
више пута одлазио је за Словенију ради договора са тада-
њим центром развоја догађаја у Словенији.
ДОГАЂАЈИ У СЛОВЕНИЈИ
На територији Љ;убљана — Трст у Словеначкој Бистри-
ци до Постојне, био је главни штаб снага тада у Словенији.
Тих дана рађено је да се Словенија прогласи самосталном
федеративном јединицом краљевине Југославије. Да слове-
начки народ позове Краља Петра Другог, да на тој само-
сталној територији Југославије преузме краљевску власт. Да
словеначки народ путем силе и дипломатским лутем, спре-
чи улазак Титових партизана и успоставу Титовог комуни-
112
стичког режшма на територији Словеније. Замишљало се, да

би такво стање изазвало Англо-саксонце, да покрену ранији
предлог о подели зона у Југославији и питање ревизије Те-
херанског споразума, који су споразум Совјети већ били
прекршили са уласком њихових трупа у Југославију. Сло-
венија је тада имала неколико хиљада добро наоружаних
бораца и одлучних за борбу против комуниста. Поред снага
Србије које су тада биле дошле у Словенију, тамо су дошли
и војвода Ђујић и Јевђевић са њиховим борбеним одреди-
ма. Радило се на томе, да ратни заробљеници из Немачке
по паду Немачке, дођу у састав снага отпора у Словенију.
Снаге ђенерала Власова и снаге ђенерала Андреса биле су
вољне да ступе у помоћ заједничке борбе против комуни-
ста. Из Словеније одлази Бошко М. Костић код ћенерала Ми-
хаиловића
логом у Босну Михаиловић
да ђенерал са планом о саизнетим чињеницама
четничким снагамаи пређе
пред-
из Босне за Словенију, и да се стави на чело свих снага от-
пора у Словенији. Словенија би постала центар отпора ко-
мунистичкој тиранији у Југославији, са ослонцем леђа на
западне савезнике преко Трста и Горице.
По овом предлогу отпора у Словенији, било је колеба-
ња и двојности у штабу ђенерала Михаиловића тада у Бос-
ни. Једни су стали на гледиште, растурање армије у тројке
и враћање за Србију. Други су хтели концентрацију армије
са прелазом за Словенију. Ово све под утицајем веза ђене-
рала Михаиловића са иностранством и извештаја пуномоћ-
ника тада у Бечу на челу са Миланом Аћимовићем. Утицај
незваничних изјава за накнадну подршку четника и утицај
извештаја из Беча, да ће Немци издржати више времена у
борби против савезника, изазива дуговлачење коначне од-
луке по сопственој изјави ђенерала Михаиловића која гла-
си: „Или да пређем у Словенију, или да се повучем у плани-
не“, са гледиштем да за такву одлуку има се времена.
Катастрофу са игром судбине допринели су и догађаји
следећи: Мајор Ђосић био је испослат као командос од Вр-
ховног Штаба ђенерала Михаиловића из Босне за Србију.
При прелазу Дрине, партизани су ухватили мајора Ђосића
и код њега нашли радио станицу и шифру ђенерала Михаи-
довића и одвели за Београд. Из Београда у име мајора Ђо-
сића, путем шифре и радио станице, Титова Озна обасипала
је лажним извештајима Врховни Штаб и ђенерала Михаи-
ловића о приликама у Србији. То је допринело, поред изве-
штаја из иностранства, катастрофални поремећај и неслага-
ње у Врховном Штабу по питању даље стратегије.
Путем шифре и радио станице са лажним подацима и
извештајима о приликама у Србији, Титова ОЗНА навела је
11 3
ђенерала Михаиловића да враћа своју армију из Босне за

Србију у групама, које су требале да се јаве на одређена ме-
ста испослатим командосима за „дизање буне“, које су ко-
мандосе лажне
носили партизани већ били
извештаје похватали
ђенералу и у њихово
Михаиловићу о име под-
прилика-
ма у Србији. На тај начин Титовци су увек знали када је и
која група кренула из Босне за Србију и место где треба да
дође. Тим путем, све враћене из Босне за Србију, Титовци
су на лак начин похватали и побили.
Под тим приликама, вратио се и ђенерал Михаиловић
са остатком снаге Србије од Бања Луке према Неретви, где
су на територији Зеленгоре страдали од Титове војске, јер
су на то место чекали ђенерала Михаиловића и његову вој-
ску, пошто су путем шифре и радио станице Титовци знали
о правцу кретања ђенерала Михаиловића.
У разним етапама дошли су у Словенију патријарх др.
Гаврило Дожић, владика др. Николај Велимировић, Дими-
трије Љотић и други. По доласку ђенерала Дамјановића у
Словенију, ређали су се састанци и договори скоро свакога
дана између речених. Било је неколико састанака и догово-
ра у Љубљани са вођством словеначког народа. Нарочити
састанак у Љубљани био је 7 априла 1945 године на којем је
био и ђенерал Недић. Тих дана ђенерал Дамјановић добио
је једнога дана 3 депеше од ђенерала Михаиловића из Бос-
не. Једном од тех депеша именован је ђенерал Дамјановић
за команданта свих снага које су се тада налазиле у Слове-
нији и да се сви одреди у Словенији ставе под команду ђе-
нерала Дамјановића. Другом депешом именован је Милан
Аћимовић за политичког представника на страни и за Сло-
венију. Депешом из Босне ђенерал Михаиловић наредио је,
да ђенерал Дамјановић враћа из Словеније све снаге за Бос-
ну. Та депеша створила је велики поремеђај о развоју дога-
ђаја у Словенији. Захтеву и наредби о враћању војске из
Словеније за Босну, енергично су противстали и протесто-
вали на такву наредбу војводе Ђујић и Јевђевић и други ко-
манданти.
је говор у Око 7 априла Бистрици
Словеначкој 1945 године
предђенерал
војскомНедић
свих одржао
одреда,
тада у Словенији. Збор је отворио војвода Ђујић, где су
били присутни: ђенерал Дамјановић, Димитрије Љотић, Ми-
лан Аћимовић, Парежанин, Јевђевић и сви команданти тада
у Словенији. У кратким потезима ђенерал Недић је казао:
споразумевање, јединство, послушност и заједничка борба
свих снага. На неколико дана пре овог збора, Недић је одр-
жао говор пред војском исто у Словеначкој Бистрици и ка-
зао: онај ко не може да издржи, ослобођава се да иде дома.
Тешки су дани, а помоћ ни од куда. После тога говора, мно-
ги су пошли натраг за Србију.
114
Из страха изазивања сукоба са совјетским трупама, Ан-

гло-саксонци су, преко својих агената радили, да се разбије
свака замисао за отпор успостави Титове тираније у Југо-
славији. Черчил са Форењ Офисом мислио је да одржи пре-
стиж Краља Петра Другог код Тита, преко споразума са
Стаљином о подели утицајних сфера у Југославији. Зато
није чудо, што је наступио катастрофални поремећај на врху
вођства.
ПРЕГОВОРИ У ЉУБЉАНИ
Априла 20 1945 године ђенерал Недић, ђенерал Дамја-

новић, Димитрије Љотић, Милан Аћимовић и други, воде
преговоре
начког у Љубљани
народа. Словенциса су
вођством
већ 29 иновембра
политичарима слове-
1944 године
формирали Народни Одбор за Словенију, који је после ових
преговора дана 3 маја 1945 године дао проглас словеначком
народу, чији текст прогласа завршава: „Живео Краљ Петар
Други, живела федеративна Југославија, живела народна
држава Словенија“. Као што се рекло, требала је Словенија
да буде центар прибирања свих националних снага у борби
против комунизма. План са програмом био је достављен и
ђенералу Михаиловићу и умољен од свих, да пређе у Слове-
нију, да се стави на чело отпора свих снага у Словенији. Та
замисао и цео рад на томе, изигран је колебањем у Врхов-
ном Штабу ђенерала Михаиловића под притиском везе са
иностранством, преко тадашњих обавештајаца, који су били
у сталној вези са ђенералом Михаиловићем и од стране Ти-
тове ОЗНЕ из Београда, у име похватаних командоса, по-
слатих са шифром из Босне за Србију.
После напуштања Словеније од стране војске отпора
под командом ђенерала Дамјановића и његова одласка из
Словеније у емиграцију, словеначко вођство са народом
Словеније, остало је само у борби против комуниста у Сло-
венији. После 5донетог

та Словенију прогласа,
маја 1945 годинесловеначко
и одлази вођство напуш-
са војском око
10.000 бораца под командом ђенерала Кренера и народом
преко 30.000 особа, једним делом за Аустрију — Корушка,
другим делом преко Горице за Италију. Српске снаге које
су тада биле у Словенији, напустиле су Словенију једним де-
лом за Аустрију, а већим делом за Италију на челу са ђене-
ралом Дамјановићем и централним штабом северних снага
тада у Словенији. Већ 2 маја 1945 године, ђенерал Дамјано-
вић са штабом и војском састао се са Англо-саксонцима у
Горици, а другим делом војске у Трсту. Њих су Англо-сак-
сонци повели у логоре, разоружали и назвали „дисплес пер-
115
сон“. Напуштањем Словеније и одласком ђенерала Дамјано-

вића са војском у емиграцију, ликвидирана је замисао пла-
на отпора у Словенији.
НАТРАГ ЗА ТРОМЕЂУ
Крајем марта 1945 године, ђенерал Михаиловић при-

тешњен од комуниста на Вучјаку, прелази са останцима чет-
ника Србије са Вучјака, између Дервенте и Босанског Бро-
да, преко реке Укрина на Мотајицу, под изговором војске
Павлова одреда. После страдања Павлова одреда у дане 4
до 7 априла 1945 године на Лијевчу Пољу, остаци четника
Србије са ђенералом Михаиловићем, Рачићем, Калабићем и
ђенералом Трифуновићем, који су тада били на територији
Мотајице, крећу са Мотајице поред Прњавора ка Бања Лу-
ки. Код Бања Луке задржали су се око две недеље. После
одмора код Бања Луке и после успешних преговора члано-
ва мисије у Загребу на челу ђенерала Ђукића и адвоката
Брашића, четници Србије са ђенералом Михаиловићем кре-
ћу од Бања Луке крајем априла 1945 године и полазе поред
Котор Вароши и Травника у правцу Херцеговине. Прелазе
Неретву са правцем западно од Фоче према Волујаку и Дур-
митору. Од Бања Луке до Неретве, они су имали мање бор-
бе са комунистима. При прелазу Неретве, а нарочито на Зе-
ленгори, опкољени су од комуниста са свих страна са већим
снагама. Комунисти звани партизани наоружани модерним
оружјем примљеним од Англо-саксонаца и одморни, јер су
чекали на тој територији снаге ђенерала Михаиловића. У
неравној борби на Неретви и Зеленгори са партизанима да-
на 13 маја 1945 године, снаге Србије страдале су и потпуно
уништене, а ђенерал Михаиловић са делом штаба и са не-
што изабраних бораца пробио се из обруча на Зеленгори,
да би касније остао са малом групом бораца. Ухваћен од
партизана пролећа 1946 године, изведен пред суд џелата,
после осуђен и мученички убијен на дан 17 јула 1946 године
на досада непознатом
Остаци месту.које се нису могле пробити на Зе-
снага Србије,
ленгори, преживеле су страшну трагедију и покољ од пар-
тизана. У борби на Зеленгори погинуо је и командант Ср-
бије ђенерал Трифуновић и многи команданти.
О узроцима катастрофе Равногорског покрета и одго-
ворности пред историјом за трагедију, писаће се опширни-
је, када се домогну изворни документи. Оваква стратегија
кретања трупа до сада није позната у српској историји ра-
товања и борбе.
116
Т Р Е ћ Е П О Г Л А В Љ Е
БОРБЕ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ ПОД
О К У П А Ц И Ј О М О Д 1 9 4 1 -1 9 4 5 Г О Д И Н Е
П РВ И Д Е0
ОПШТИ ПРЕГЛЕД
У Црној Гори, народ није могао да схвати, брзи пораз
и слабу одбрану државе. Тај народ са традицијама херојске
борбе, навикнут да на први поклич и одјеке убојног оружја,
једнодушно хрли са свих страна у бој за одбрану отаџбине
и самосталност. Видевши да код југословенске војске, оду-
шевљења за борбу и одбрану отаџбине није било, изузев
мањих делова, народ је озлојеђен и народна душа је патила,
гледајући немачке и италијанске трупе, где продиру без от-
пора.
После потписане капитулације Југославије, немачке
трупе са тенковима, продирале су у Црну Гору у дане 18 и
19 априла 1941 године, једним делом од Пљеваља преко Бе-
рана и Колашина, другим делом од Требиња преко Никши-
ћа за Подгорицу. Италијанске трупе упале су у Црну Гору
преко Скадра, Херцеговине и Приморја.
Продором у Црну Гору, немачке трупе разграбиле су
војну и цивилну моторизацију, које грабљење, италијанске
трупе несметано посматрају. Немачке трупе са уграбљеном
моторизацијом
ре према северу.и разним пленом, повукле су се из Црне Го-
Италијанске трупе приступиле су окупацији Црне Горе.
На Цетиње долази за цивилног Гувернера Црне Горе Мацо-
лини. По доласку на Цетиње, од групе сепаратиста, на челу
са Петром Пламенцем и Михаилом Ивановићем, гувернер
Мацолини формира Централни Комитет за Црну Гору. Из
Загреба долази на Цетиње Секуле Дрљевић и као стручњак
приступа на пројекту државног уређења Црне Горе. Првих
дана окупације, долази на Цетиње, преко Скадра и Подго-
рице, италијански краљ Емануило, да честита народу Црне
Горе „слободу“, окупирану италијанским трупама.
По срезовима територије Црне Горе, били су поставље-
ни срески поткомитети, који су после кратког времена за-
мењени италијанским официрима као комесари срезова.
Италијански комесари по срезовима припремају делегате за
Петровданску скупштину, која по плану окупатора, треба да
прогласи самосталност Црне Горе. У исто време, комесари
срезова извршили су преглед стања благајне по свим над-
лештвима и установама. Ово у циљу припремања замене
југословенског новца и пуштањем у промет италијанског
новца, на територији Црне Горе.
11 9
У очима народа, све се то одвијало у виду сна или неке

бајке. Посматрањем развоја догађаја, народ припрема соп-
ствене снаге за обрачун са окупатором, за повређена права
и угрожену слободу. Осећај народа подударен је изјавом
принца Михаила Његуш, одбијањем понуђеног му престола
из руку окупатора. Одрицањем принца Михаила понуђеног
престола, ствара поремеђај међу члановима Централног Ко-
митета за пројект државног уређења Црне Горе. Међу њима
створене су три струје са три мишљења о државном уређе-
њу. Група са П. Пламенцем и М. Поповићем предлагали су
регенство. Том предлогу били су противни: Новица Радо-
вић и Саво Вулетић. Радовић је рекао у лице комесару Ма-
цолину: „Нећу дозволити да Црна Гора буде прћија краљи-
це Јелене“. Трећа група са Секулом Дрљевићем, Михаилом
Ивановићем
даш“, и Томом
под управом Кршикапа
гувернера предлагали
Мацолина. су: „дај
Италијани шта
су при-
ступили стварању независне Црне Горе под управом гувер-
нера Мацолина и стегом италијанске војске, и приступају
изради државног пројекта. Ускоро долази и очекивани Пе-
тровдан 12 јула 1941 године, за прославу и проглас независ-
ности Црне Горе.
НАРОДНИ УСТАНАК
Упоредо са одјецима италијанских топова са Цетиња,
за објављивање Петровданске прославе, на којој је требала
да се прогласи Црна Гора самосталном државом, одјекнули
су и џефердари народа Црне Горе, испаљени на окупатора,
због повређених права и угрожене слободе. На целој тери-
торији Црне Горе плануо је народни устанак, спонтано и
једновремено. Борба са окупатором развила се свом жести-
ном. Борбеним снагама народа и операцијама у борби ру-
кују активни официри на челу са пуковником Станишићем,
мајором Лашићем, капетаном Ђуришићем и многим дру-
гим, сваки на свом подручју роднога места. Устаници осва-
јају територије и градове. Са Цетиња бежи гувернер Мацо-
лини за Италију. Секуле Дрљевић бежи са Цетиња у његову
тазбину у Загребу и никада више није ступио поганом но-
гом на тле Црне Горе. Остали чланови Централног Комите-
та крију се у очекивању спаса од италијанских трупа. Про-
грам прославе и план за проглашење Црне Горе независном
државом, од стране окупатора, остао је недовршен и про-
пао у неповрат.
У току народног устанка, у Црној Гори јула 1941 годи-
не, умешала се комунистичка партија Југославије. Комуни-
сти су почели да испољавају обележје комунистичке рево-
луције. Међутим, развојем борбе противу окупатора руко-
120
водили су активни официри југословенске војске, рођени у

Црној Гори, а борбене јединице састављене од бораца из
братства и племенских заједница, а не од комуниста. Свако
браство браћу
рођену и племенске
активне заједнице
официре. имале
Ипак, су из своје средине
комунистичка парти-
ја Југославије, имала је својих чланова партије, већином
студенте, међу разним браствима Црне Горе. Чланови кому-
нистичке партије, по директиви партије, почели су да туто-
ришу међу браствима и руковаоцима борбених снага. Поред
активних официра, међу браствима увек се истицао водећи
члан комунистичке партије из разних браства, са звањем по-
литичког комесара и задатком од партије, да контролише
и туторише над радом активних официра у току борбе. На
освојене територије од окупатора, комунисти су постављали
општинске и сеоске одборе, од чланова комунистичке пар-
тије, потискујући самоуправне власти. Комунистички одбо-
ри натурили су се народу и вршили мобилизацију са одре-
ђивањем правца покрета. Тим поступком комунисти су на-
правили читав поремећај у току борбе и народног устанка
противу окупатора. Да би ставили народ под своју контро-
лу, комунисти су отпочели примену сурових метода кому-
нистичке диктатуре над народом ослобођених територија,
које су територије ослобођене сопственим снагама народа.
Мешањем комуниста у борби и претварањем народне борбе
против окупатора у борбу за комунистичку револуцију, ко-
мунисти су изазвали сукоб са народом и плануо је грађан-
ски рат под окупацијом.
УГУШЕЊЕ УСТАНКА
Због пораза италијанске војске и неуспелог плана про-
глашења Црне Горе независном државом, освете ради, дик-
татор Мусолини шаље елитне трупе италијанске војске, пу-
тем авиона, у борби противу народа Црне Горе. Друге тру-
пе са тенковима продрле су у Црну Гору од Скадра према
Подгорици. Из Подгорице италијанске трупе крећу у три
правца: према Цетињу, према Никшићу и према Колашину.
Од Пећи преко Чакора упале су италијанске и арнаутске
трупе према Андријевици и Беранама. Ескадриле авиона
свакодневно су просипале товаре разорних и запаљивих
бомби свуда по територији Црне Горе. Нису поштеђена ни
стада оваца по планинским пашњацима од авионских бом-
би и митраљирања из авиона. Италијанска војска са тенко-
вима и топовима претворила је Црну Гору у огањ и крв и
сломила народни отпор. Све куће на домаку кретања итали-
јанске војске попаљене су или срушене артиљеријом и ра-
зорним бомбама из авиона. Нејач, која није могла измица-
121
ти у збегове планинских гудура, стављена је под мач Ванда-

ла дивљих хорди италијанске војске.
Крајем августа 1941 године Црна Гора бива поново оку-
пирана од италијанске војске. За команданта италијанских
трупа у Црној Гори поставио је Мусолини армијског ђене-
рала Л. Ментаси са задатком да Црну Гору по сваку цену
умири и покори. На Цетиње долази за војног гувернера
Пирцио Бироли, постављен од Мусолинија и његове владе,
са неограниченим овлашћењем.
Од дана капитулације Југославије, Црна Гора била је
поробљена покрајина, под стегом и контролом италијанске
и немачке војске и поприште крваве борбе, народа противу
окупатора и комуниста, све до слома Сила Осовине.
ТЕРОР КОМУНИСТА
После поновне окупације Црне Горе од стране итали-

јанске војске и угушења устанка, сви они који су узели вид-
ног учешћа у народном устанку јула 1941 године нарочито
активни официри, интелектуалци и истакнути борци са се-
ла, остали су по планинским шумама. Тамо су се склонили
и чланови комунистичке партије на челу са Мошом Пијаде
и вођством комуниста Црне Горе. У току народног устанка
Моша Пијада и вођство комуниста Црне Горе, били су са
штабомбацили
довче дубоконеколико
у позадини на Радовче,
стотина грађанагде су у јаму
и првака на Го-
Црне Ра-
ре.
После угушења народног устанка у Црној Гори, кому-
нисти узимају активног учешћа крајем октобра и новембра
1941 године, са применом терора у циљу застрашивања на-
рода. Убили су већи број активних официра, под изгово-
ром саботери у току народног устанка. Побили су жандар-
ме, председнике општина, среске начелнике, судије, профе-
соре, учитеље, свештенике и народне посланике и све ис-
такнуте грађане и прваке, људи кјои нису били на власти
или на положајима под влашћу окупатора. Побили су те
људе само зато, што су звања и функције имали за време
предратне Југославије и што су се комунисти бојали њихо-
ва утицаја код народа.
Одмах после бегства Тита са комунистима из Србије,
вођство комунистичке партије донело је програм борбе у
којем стоји и следеће: „Пре судбоносног тренутка морамо
ставити цео народ, потпуно и без обзира на средства под
своју власт“. Комунисти су одмах отпочели примену изво-
ђења тога програма и свуда по селима поставили су опш-
тинске и сеоске одборе. Без овлашћења тих одбора сваки
122
покрет ма којег лица без обзира на пол и године старости

завршен је смрћу. Комунистички одбори приступили су по
директивама принудној мобилизацији и реквизицији. Отпо-
чели су са уништењем читавих породица и грабљење њи-
хове имовине. Износим пример уништења породице Јово-
вића из Пипера. Комунисти су убили Ђура Јововића у ње-
говој кући, што се противио насилном раду комуниста. Због
негодовања за убиство Ђурово, комунисти су на лицу ме-
ста убили три сина Ђурова и то: Николу, Шћепана и Току.
Жена Токова и жена Николина убијене су истог момента од
комуниста зато што су дигле угарке на комунисте због уби-
ства мужева. У кући су тада били и два Ђурова синовца Ра-
дован и Милован Јововић. Њих су комунисти убили са Ђу-
ровом породицом, зато што су устали у одбрани побијених.
Тако је уништена
доктрине цела породица
застрашивањем применом
народа. Оваквих комунистичке
и тежих случа-
јева има много више, о чему ћу у засебном поглављу опи-
сати.
Свако лице комунистима замерено, које би се усудило
да негодује или противуречи ономе што комунисти путем
терора спроводе и раде или нађено лице у покрету без об-
јаве комунистичких одбора, комунисти су убијали на лицу
места. Сваки члан комунистичке партије при спровођењу
терора застрашивањем народа, овлашћен је од Централног
вођства комунистичке партије, да самовољно ради и без од-
говорности убија људе по личном нахођењу. За самовољ-
но одлучивање при примени терора чланови партије доби-
јали су разне чинове и именовани за народне хероје одлу-
кама вођства комунистичке партије. Уливањем страха пу-
тем убистава у току тешке окупације, присиљен је народ да
врши све захтеве самовољних насилника. Овај анархизам
комуниста и њихове злочине над народом у току окупације
Југославије обилно је помогао енглески премијер Черчил
и његова влада. Нарочито крајем 1941 и почетком 1942 го-
дине народ је страдао и подносио терор бруталне тортуре
како од италијанске војске као окупатора градова, тако и
од стране комуниста званих партизана као окупатора села
територије Црне Горе. Градови и села били су две терито-
рије окупационих зона. Кретање из села у градове или из
градова у села значило је смрт и тортура од комуниста као
окупатора села и од италијанских фашиста као окупатора
градова. Овакво стање трајало је од новембра 1941 до про-
лећа 1942 године, када је огорчен народ устао противу из-
вршиоца свирепих злочина.

123
ОДЛАЗАК ПАВЛА ЂУРИШИЋА ЗА СРБИЈУ

У току народног устанка јула 1941 године, Павле Ђу-
ришић као активни официр југословенске војске, руковао
је операцијама народних маса за освајање Берана из руку
окупаторске војске. После слома народног устанка, потис-
нут најездом италијанских трупа, Павле прелази са мањом
групом бораца са територије Берана на гребенима високих
кањона десне обале реке Таре, на територији Маоча. Кра-
јем новембра 1941 године био је покрет за освајање Плева-
ља. У току покрета на Плевља, по први пут Павле је сазнао
од капетана Петра Војиновића за покрет пуковника Драже
Михаиловића. Капетан Војиновић био се склонио код своје
куће у Крупице, недалеко од Маоча. По сазнању од капета-
на Војиновића
одлуку да кренеза за
покрет пуковника
Србију Драже,
и посети Павле Дражу
пуковника је донио
на
Равној Гори. Са територије Маоча Павле је са капетаном
Миливојем Обрадовићем, Радоманом Томовићем и групом
бораца пошао према Затону и Васојевићима. Доласком у
Затон, Павле је са собом узео и Јагоша Кораћа, снажног
човека и одважног борца и групу бораца, која је тада била
са Кораћем у Затону. Око педесет бораца добро наоружа-
них и опремљених, полазе са Павлом преко дивљег Пеште-
ра, Јавора и долазе на Равну Гору.
Упознат о развоју опште борбе, Павле се враћа за Цр-
ну Гору, носећи са Равне Горе директиве за рад и декрете
издате од Драже за мајора Ђорђија Лашића, кога је Дража
именовао за команданта отпора на територији Црне Горе.
Комунисти су сазнали за одлазак Павлов и припремили
заседе на територији Затона, да убију Павла при повратку
из Србије. Сазнавши за намере комуниста преко својих љу-
ди, Милан Бандовић обавестио је на време Павла у току ње-
говог повратка о заседама у Затону. Бандовић је одрастао
у Затону, где је за време предратне Југославије био центар
комунистичке партије за срез бјелопољски нарочито у селу
Припчићи.
Првих дана јануара 1942 године Павле је стигао из Ср-
бије у село Заостро, недалеко од Берана, где је у згради
основне школе основао свој штаб и отпочео рад, по дирек-
тивама пуковника Михаиловића за формирање четника на
територији долине Лима.
СУКОБ СА КОМУНИСТИМА У ЦРНОЈ ГОРИ

У току народног устанка против окупатора јула 1941
године, устаници су освојили градове: Колашин, Андрије-
вицу, Беране, Бијело Поље, Шавник, Вир Пазар и друга ме-
124
налне снаге преузеле су у своје руке управу и успоставу јав-

не безбедности у Колашину. Комунистичко вођство за Цр-
ну Гору, тада на Радовчу, донело је одлуку да комунистич-
ко руковођство среза колашинског, крене са Радовча и Си-
њавине, да преузме Колашин из руку националних снага у
своје руке. Комунистичко руковођство среза колашинског
кренуло је са војском за Колашин. При пролазу преко Ро-
ваца и Мораче комунисти су извршили принудну мобилиза-
цију народа, под изговором покрет за освајање Колашина
од окупатора.
На православни Бадњи дан 6 јануара 1942 године кому-
нистичко руковођство среза колашинског упада у Колашин
са преко хиљаду бораца. Том приликом потиснули су наци-
оналне снаге одреда судије Љуба Минића који се са бор-
цима повлачи у села Селишта и Смаилагића Поље. Другим
снагама комунисти су потиснули националне снаге одреда
судије Батрића Ракочевића који се био укотвио на поло-
жајима Прекобрђа.
Доласком у Колашин и преузимање власти комунисти
су приступили извршењу свирепог злочина стварањем „Па-
сјег гробља“ у Колашинском лугу. На Бадње вече 6 јануа-
ра 1942 године и наредних дана комунисти су побили и ба-
цили у „Пасје гробље“ преко 350 особа идеолошких бора-
ца против комуниста.
У току
нистичка ноћи опколила
војска на Бадње је
вечекућу
6 јануара
судије 1942
Љубагодине кому-и
Минића
напала стражу Љубових бораца. Чим је пушка планула бор-
ци који су били у кући са Љубом, дали су отпор из куће.
Кућа Љубова стрица Марка Минића удаљена око 400 мета-
ра била је пуна бораца спремних под оружјем. На глас пу-
шака Љубов стриц Марко са спремним борцима скочили
су и кренули према кући Љубовој и отворили борбу са ко-
мунистима који су били опколили Љубову кућу. На глас
пушака устали су сви борци из села Башања Брда, Селиш-
та и Смаилагића Поља. Од пуцања пушака и вике са свих
страна комунисти уплашени оступили су према Колашину.
Пошто су комунисти оступили Љубо са националним бор-
цима прелази на територију Смаилагића Поља.
У току исте ноћи војска комуниста креће из Колашина
према Смаилагића Пољу и напада Љуба са одредом. Због
притиска бројно јачих снага Љубо са одредом оступа пре-
ко Шљивовивице за Речине. Доласком у Речине пришли су
Љубу многи борци у помоћ са територије Речина.
Исте ноћи и расвитом дана 7 јануара 1942 године кому-
нисти су покупили све фамилије Љубових бораца и одвели
у Колашин и затворили. Приликом привођења фамилија
126
Љубових бораца комунисти су их тукли и уз пут многе по-

били.
Други део војске комунисти су послали на Прекобрђе
и мучки напали други одред колашинских снага судије Ба-
трића Ракочевића. У току борбе судија Батрић Ракочевић
гине од комуниста, док капетан Лека Вујисић са преоста-
лим снагама под притиском борбе прелази на територију
Јабуке да би касније прешао и појачао националне снаге
на територији Бара.
На Божић 7 јануара 1942 године комунистичка војска
под командом политичког комесара Бранка Влаховића из-
вршила је покрет из Колашина према Речинама. При покре-
ту за Речине комунисти су узели из колашинског затвора
извесне чланове породица националних бораца судије Ми-
нића и одвели са
ко приведених собом породица
чланова за Речине.из Доласком у Речине пре-
затвора, комунисти ул-
тимативно траже безусловну предају Љубових бораца, у
противном да ће бити њихове породице побијене, куће по-
паљене и имовина одузета. После сазнања о судбини поро-
дица у колашинском затвору и страшним злочинима у „Пас-
је гробље“ многи национални борци решили су да жртвују
себе за спас породице.
Због створене тешке ситуације Љубо је позвао све сво-
је борце на једно брдо територије Смрчја. Одржао говор
између осталог казао: „Онај ко се решио да продужи бор-
бу и да жртвује себе и породице у борби са комунистима
нека се издвоје. Они који то не могу, нека слободно иду
својим породицама“. Издвојило се око 65 бораца, који су
решили да жртвују себе и своје породице. После тога у ку-
ћи Илије Влаховића у село Смрчје, стари Марко Минић,
официр у пензији поставио је пушку и мач на сто. Са по-
божношћу пришли су борци, скинули капе, ставили руке на
укрштени мач и пушку, положили заклетву на верност је-
дан другоме, Краљу Петру и Отаџбини. Заклетву је извр-
шио Марко Минић на православни Божић 7 јануара 1942 го-
дине.
два Овај попео
месеца мали,сеали по борбеном
на степен духубригаде.
Колашинске храбри одред после
Као првоборци овога одреда ступило је неколико омла-
динаца који су своје живте узидали у темеље четничке бор-
бе и то: Миљан Бећиров Булатовић, ђак 7 разреда гимна-
зије, погинуо фебруара 1942 године првог похода на Мој-
ховац. Сахрањен са свим војним почастима у колашинском
гробљу. Његова погребна поворка од преко 5000 народа и
првобораца испратила је са сузама на вечни починак мла-
дог првоборца Миљана. Милутин Минић, ђак 7 разреда гим-
назије погинуо септембра 1942 године у борби при одбра-
ни Колашина од упада Дапчевића са пролетерима у Кола-
127
шину. Његов старији брат Радован студент погинуо у борби

Босанске Голготе априла 1945 године. Бранко Милана Бу-
латовића, ђак 7 разреда гимназије погинуо у борби Босан-
ске Голготе априла 1945 године. Божидар Р. Булатовић, ђак
8 разреда гимназије, побегао са стрелишта из Словеније
маја 1945 године, а 1946 године ухваћен од ОЗНЕ до Кола-
шина и осуђен на робију. Миладин Р. Булатовић, питомац
Подофицирске школе, остао у позадини при покрету за Бо-
сну. Драгутин Вукосава Булатовића, ђак 8 разреда гимна-
зије, погинуо у борби на Белведеру новембра 1944 године.
Миладин Василија Булатовића, ђак 7 разреда гимназије и
његов брат Радован, ђак 8 разреда гимназије, погинули у
Словенији маја 1945 године. Бранко Јована Булатовића, ђак
8 разреда гимназије, погинуо априла 1943 године у борби
у Братоножиће.
Нека ми је дозвољено, да именујем и остале првобор-
це из овог првог одреда Љубомира Минића и то: потпуков-
ник Никола Кусов Булатовић погинуо као обичан борац на
Баре Краљске фебруара 1942 године. Милош Влаховић, пот-
поручник са братом Крстом Влаховићем, подофициром.
Шћепан Ракочевић, деловођа, погинуо фебруара 1942 годи-
не у борби на Липово. Зарија Вујов Булатовић, бивши под-
официр отпуштен из војске предратне Југославије због кри-
тике и слободарског духа, погинуо у борби на Бјеласици
марта 1942 године. Његов брат Вуксан Булатовић, погинуо
у борби на Црквине марта 1942 године. Чувена тројка из од-
реда Љуба Минића која је у прве борбене редове и извиђа-
њима пробијала ручним бомбама непријатељске положаје,
а то су: Раде Милутинов Булатовић, погинуо у Словенији
маја 1945 године, Радош Марков Минић искасапљен од Ти-
товаца у Подгорици 1945 године, и Василије-Вако Булато-
вић погинуо у Словенији маја 1945 године. Ова тројка увек
је у борбама праћена са пушкомитраљесцима браћом Пет-
ром и Радованом Вукосава Булатовића, земљорадници, а
оба одликована у току борби Карађорђевим Звездама, Ра-
дван погинуо на Превији септембра 1944 године, Петар по-
гинуо на Лијевче Поље априла 1945 године. Два брата Вла-
до и Саво зв. „Сака“ Шћепановићи, оба земљорадници, у
раним годинама остали без оца, Владо погинуо у Словени-
ји маја 1945 године Саво ,,Сака“ побегао са стрелишта из
Словеније, а 1949 године погинуо у борби са Озном до Ко-
лашина. Јото Јовановић, земљорадник, погинуо у борби на
Жуберу изнад Шаховића јануара 1942 године. Иван Јовано-
вић, поштански чиновник, погинуо у Словенији маја 1945
године. Марко Минић, официр у пензији, погинуо на путу
Босанске Голготе марта 1945 године. Бећир Булатовић, пер-
јаник у пензији, погинуо јануара 1945 године у Босни. Ву-
128
чета Минић, чиновник, погинуо марта 1945 године у Босни.

Вељко Булатовић, чиновник, погинуо у Словенији марта
1945 године. Новица Минић, земљорадник, погинуо у Сло-
венији маја 1945 године. Милика Булатовић, земљорадник,
погинуо у Словенији маја 1945 године. Милорад Радоша Ми-
нића, земљорадник, побегао са стрелишта из Словеније, а
1946 године ухваћен од Озне до Колашина и осуђден на ро-
бију. Милан Влаховић, земљорадник, погинуо у Словенији
маја 1945 године. Јанко Шћепановић, земљорадник, поги-
нуо на Баре Краљске фебруара 1942 године. Бранко Дрље-
вић са братом нестали у Хрватској априла 1945 године. Или-
ја Тодоровић, судија, погинуо у Словенији маја 1945 годи-
не. Вуле Влаховић, судија, погинуо у Словенији маја 1945
године. Љубомир Минић, судија, погинуо у Словенији маја
1945 године.
Немогу да се сетим имена свих осталих првобораца и
места, где су погинули. Данас, једини међу живима од пр-
вобораца из одреда Љуба Минића, који су били на Заост-
ро јесу: Радован Вујисић, поштански чиновник, сада у Чи-
кагу; Крсто Влаховић, подофицир и Владо Шћепановић, зе-
мљорадник, оба данас у Калифорнији. По неком чуду, да је
данас међу живима Љубо Минић или његов верни пратилац
„Сака“ појединци би објективније писали историју четнич-
ке борбе.
После положене заклетве у Речине, дубоко у ноћи, по
снежној
стигао је вејавици јануарског
Љубо Минић мраза о Божићу
са именованим 1942 угодине,
првоборцима Треп-
чу — Васојевићи, где су нашли домаћинско гостопримство
у кући Радосава Нововића. Идућег дана, цела Трепча сазна-
ла је о доласку Љуба Минића са борцима у Васојевиће. Пре-
ко Трепче сазнала је цела територија Васојевића о злочини-
ма комуниста и о створеном „Пасјем гробљу“ у Колашину.
Из Трепче, Љубо са одредом прелази на десну обалу реке
Лим, са намером за продор за Србију. Доласком у село Ржа-
ница 8 јануара 1942 године, Љубо је обавештен од грађана
за долазак Павла Ђуришића из Србије и да се Павле нала-
зи у селу Заостро, где позива активне официре да формира
четничке одреде. По сазнању за Павла и његовом боравку,
пошао је за Заостро Љубо са потпуковником Николом Бу-
латовићем и судијом Вулом Влаховићем. Доласком на За-
остро у згради основне школе, сусрет Љуба са Павлом био
је срдачан. Павле је обавестио Љуба о састанку са Дражом
на Равној Гори и дотадањем раду на Заостро. Павле и Љу-
бо послали су писмо Љубовим борцима да дођу на Заостро.
Павле је дошао из Србије на 5 дана пре доласка Љуба
са борцима код Павла на Заостро. Павле је тек био отпочео
на формирању четничких одреда на територији долине Ли-
129
ма. Доласком Љуба са борцима створена је прва стална је-

диница на Заостро са називом „Колашински одред четника
под командом Љуба Минића“. Павле је развио рад у свом
штабу на Заостро и позвао активне официре и прваке Ва-
сојевића. Са њима договорно Павле формира четничке од-
реде на територији Васојевића.
БОРБА НА ЛУБНИЦЕ
После пораза комуниста на средокраћи Матешево —

Баре код пилане Стијовића дана 20 јануара 1942 године, о
чему је описано у засебном поглављу, Врховни Штаб кому-
ниста упутио је према Колашину мобилисану војску, став-
љену под стег комунистичких комесара. Истих дана кому-
нисти
раду насу формирању
дознали за четничких
долазак Павлов
одредаоднаДраже и његовом
Заостро. Да би
уништили Павлов подухват на Заостро, комунисти су извр-
шили покрет своје војске према Васојевићима у три правца,
и то:
После пораза комуниста на Матешеву — Баре, комуни-
сти су послали из Колашина преко 450 бораца, под коман-
дом адвоката Јагоша Радовића преко Матешева и долином
реке Дрцка према Барама, са задатком да сломи отпор на-
ционалних снага у Баре и преко Трешњевика да пређу пре-
ма долини Лима у Васојевиће.
Друга комунистичка војска око 200 бораца, под коман-
дом политичког комесара Бранка Влаховића, кренула је из
Колашина преко Јеловице за Лубнице, да са комунистима
територије Васојевића, који су под командом адвоката Ра-
доње Голубовића раније стигли у Лубнице, нападну Павлов
штаб на Заостро и униште Павлов подухват.
Трећа комунистичка војска кренула се из Шаховића
преко Превије према Горњим Селима, да појача комунистич-
ке снаге у Лубнице ради напада на Заостро.
Баш тих дана Павле је формирао четири одреда на те-
риторији среза Беранског и одредио команданте, а одред
Љуба Минића већ је био на Заостро.
Мислим 23 јануара 1942 године стигла је комунистичка
војска из Колашина у Лубнице под вођством комесара Вла-
ховића. О доласку комуниста у Лубнице и припремама ад-
воката Голубовића да из Лубница нападне Павла и његов
штаб на Заостро, Павла су обавестили четири борца из Луб-
ница, који су у саму ноћ 23 јануара 1942 године по вејавици
и мразу стигли на Заостро. После сазнања о намерама ко-
муниста, Павле је хитно послао курире командантима фор-
мираних одреда, са планом о покрету према Лубницама. Из-
весни одреди већ су били стигли на Заостро.
130
Територија Лубница простор је велике и простране

котлине, густо насељене и ограђене са свих страна брдима
и планинским висовима. Ради таквог положаја, напад на
Лубнице са малим снагама, за комунисте био је пораз. Пре-
ма плану, покрет на Лубнице извршен је у три правца и то:
Павле са Светозаром Добрашиновићем и одредом мештана
Заостра, и колашинским одредом Љуба Минића, крећу из
Заостра у току ноћи 23 и 24 јануара 1942 године, по вејави-
ци и мразу, према Вучју и Главцима да заузму положаје
северозападног дела изнад Лубница.
Средња колона под командом капетана Мирка Бабови-
ћа и мајора Милорада Јоксимовића кретала се преко Ше-
сторевца, Бастаја и Праћевца према Лубницама. Крајње ле-
во крило одреда Милића Бојичића у току ноћи заузима по-
ложаје, од Праћевачког Крша десном обалом реке Бистри-
це изнад Краљева Потока, затим Лубничке Пећине на рас-
кршћу друма Јеловица — Лубнице.
Доласком Павла према селу Главци изнад Лубница, при
прелазу Вучја у расвит зоре дана 24 јануара 1942 године,
из једног котара са подине сијена, испаљена је пушка истак-
нуте страже комуниста. Зрно из испаљене пушке прошло је
између ногу Павла Ђуришића при ходу. Испред Павла ишао
је један борац. Позади Павла ишао је Љубо Минић и Све-
тозар Добрашиновић. После испаљене пушке са комуни-
стичке стране, Павле се окренуо према Љубо и Светозару
и казао:
је између „Први
мојих метак противника
ногу. То испаљен
је знак наше на мене
победе“. Павлепрошао
је на-
редио да се не пуца. Стражар са подине из котара побегао
је према селу Главци да обавести о покрету четника, адво-
ката Голубовића са штабом, који су тада били у кући изван
села Главци, недалеко од Лубница. Користећи снежну веја-
вицу и слабе зраке зоре, адвокат Радоња Голубовић са шта-
бом бежи према селу Курикуће.
Од Главаца, колашински одред са Љубом Минићем за-
узима положаје изнад Лубница, преко Џупана са наслоном
десног крила на лево крило одреда Бојичића на реци Бисти-
ца. Павле са Светозаром Добрашиновићем и одредом меш-
тана Заостра заузели су положаје изнад Лубница простора
Вучја и Главци. Одреди капетана Бабовића и мајора Јокси-
мовића наступали су према Лубницама преко Шесторевца,
Бастаја и Праћевца.
Расвит зоре дана 24 јануара 1942 године претворио се
у дан. Лубнице су опкољене са свих страна. Снежна вејави-
ца засипа борце на положајима. Јануарски мраз стеже и пу-
ца дрво и камен од мраза. Комунисти у Лубнице због бег-
ства њихова главног штаба са адвокатом Голубовићем,
обезглављени почели су се мувати преко Лубница, збуње-
131
ни концентрисаним нападом са свих страна. Куда се год кре-

ну дочекани су ватром из оружја храбрих бораца. Њихове
мртве и рањене остављају на положаје при бегству.
У току жестоке борбе, око 11 часова, дошле су две ес-
кадриле италијанских бомбардера, који су бацали бомбе,
боље рећи просипали бомбе на све стране. Авиони су поче-
ли митраљирати читаву територију борбеног положаја у
Лубнице. У току бомбардовања и митраљирања, многим
борцима премрзли су прсти ногу и руку, због непомичног
ћутања у снежној вејавици.
Користећи затишје услед бомбардовања, комунисти са
територије околних места, познавајући терен, извукли су се
са попришта борбе и побегли коритом реке Бистрице по-
ред Праћевца. Доласком на Праћевачки Крш извукли су се
возником уз Краљев
Краљев Поток, наишлиПоток.
су на Изласком на брдо
чету Тодора из возника
Вековића из од-
реда Бојичића. Сентиментални став Тодора Вековића и бо-
раца његове чете, комунисти са територије долине Лима,
који су бежали са попришта борбе из Лубница, пропуштенн
су без да су разоружани, под изговором: „Наша деца“, и
без сметње прешли на слободну територију.
Комунисти са стране које је предводио комунистички
комесар Бранко Влаховић, покушали су са бегством уз ре-
ку Бистрицу, газећи студену воду, са прелазом од обале на
другу страну и обратно по неколико пута. Дочекани ватром
из оружја колашинског одреда и одреда Бојичића, комуни-
сти се нису могли пробити уз Бистрицу. Вратили су се и по-
ложили оружје. Мали део комуниста, склоњени испод ва-
лова високих стена речног корита, успева да побегне. Мок-
ри на јануарском мразу у току бегства, шибани снежном ве-
јавицом, остали су смрзнути на путевима преко Јеловице.
Заробљени у Лубнице преживели су страшну судбину. Оно
што су припремали другима добили су сами. Борба на Луб-
нице завршена је победом оружја четника.
ПОКРЕТ НА ШАХОВИЋЕ
После борбе на Лубнице, Павле је донео одлуку да се
баци са четницима на крајње лево крило комуниста, које се
кретало преко Превије према Лубницама. Покрет према Ша-
ховићу извршен је на пар дана пре Св. Саве 1942 године.
Покрет је извршен преко Оштреља, Бубања, Крша Фемића
и Брзаве према Превији. Наступом четника, сломљен је от-
пор комунистичких истакнутих оделења. Комунисти су да-
ли отпор на Превији. Под јаком ватром и навалом четника,
пала је одбрана Превије. Комунисти беже левом долином
реке Лим према Равној Ријеци, преко Рибаревина. Са Пре-
132
БОРБА НА БАРЕ
Први оружани сукоб са комунистима већег замаха пре-

ма броју жртава, рањених и заробљених избио је 20 јануа-
ра 1942 године на територији Матешево — Баре код пила-
не Стијовића до Колашина. Комунистичка војска преко 350
бораца, људи — „од зла оца, а од горе мајке“ — креће из
Колашина према Матешеву, под вођством политичког ко-
месара Вукмана Крушчића, вечитог Београдског студента, и
потпуковника у пензију Михаила Анђелића. По прелазу Ма-
тешева, доласком код пилане Стијовића, Крушчић је поста-
вио свој штаб у канцеларије пилане. Од Стијовића пилане
Крушчић је послао војску по селима, да приводи замерена
лица и да пљачка њихову имовину. Приведена лица спрово-
ђена су за уКолашин,
и бацали где су их
„Пасје гробље“. комунисти
Крушчић убијали
је са маљевима
војском вршио
принудну мобилизацију и принудну реквизицију за издр-
жавање комунистичке војске, сабране у Колашину. Такав
поступак комуниста изазвао је револт и огорчење народа
Бара и Матешева. Браства приступила су организацији са-
моодбране од насиља комуниста. Организацију браства у
Баре извршио је Митар Вукићевић, учитељ и резервни ка-
петан. Да би се избегао сукоб и крвопролиће са комунисти-
ма, организована браства, по старој традицији, дошла су на
идеју, да понуде кумство вођи комунистичке војске Вукма-
ну Крушчићу. У том циљу узели су неколико новорођене де-
це и са мајкама деце у колевкама донели код пилане Сти-
јовића. Позват је Вукман Крушчић као командант комуни-
стичке војске и понуђено му кумство принете деце и да од-
устане од примене терора који врши над народом Бара и
Матешева. Предочено је Крушчићу, да ће његов рад изазва-
ти братоубилачки сукоб и да ће пасти брацка крв. Крушчић
је ћушнуо ногом принешене колевке са децом и одбио по-
нуђено му кумство. Пошто су мајке са колевкама деце напу-
стиле Крушчића, који је одбио понуђено кумство, оружана
браства Бара и Лијеве Ријеке припремљена за борбу, позва-
ла су Крушчића да са војском напусти територију Бара.
Крушчић је одбио и тај предлог и наредио војсци комуни-
ста да отвори борбу са ватреним оружјем на браства Бара.
Пушка је планула. Витешка браства Васова соја одговорила
су ватром из својег оружја. У првом окршају оружаног су-
коба пао је као жртва и вођа комуниста Вукман Крушчић.
Комунистичка војска престрављена почела је да бежи. При-
ликом бегства ускакали су у хладну и ледом оивичену реку
Дрцка. При прелазу реке комунисти су дочекани са супрот-
не стране огњем из пушака. Борба је трајала непун један сат.
Војска комуниста разбегла се на све стране. Извесан део ко-
134
мунистичке војске, око 150 бораца положило је оружје. На

поприште борбе остало је око 65 мртвих и око 80 рањених
комуниста.
У овој борби са комунистима тешко је рањен у главу
мајор Ђорђије Лашић чиме је осетно трпела четничка бор-
ба његовом осутношћу са чела команде за Црну Гору. У то-
ку борбе заплењен је већи број оружја и муниције. Зароб-
љене комунисте четници су повели са собом и затворили
у згради основне школе у Баре, и држали под јаком стра-
жом. На граници територије Бара, браства Бара уз помоћ
бораца других места поставила су јаке страже и држали
строгу приправност. Ово је био први пораз комуниста на
територији Црне Горе. Други пораз они су добили на те-
риторији Лубница, четири дана после овога пораза на Ба-
ре. У осталом комунисти су изгубили само два човека, Вук-
мана Крушчића у Баре и Бранка Влаховића у Лубнице. Ос-
тале губитке комунисти не сматрају за своје јер су то при-
силно мобилисани и натерани у борбу.
После пораза на Баре комунисти припремају велику вој-
ску у Колашину за понован покрет на Баре ради ликвида-
ције отпора и ослобођења око 150 заробљених људи, које
су Барани заробили и држали затворене у згради основне
школе у Баре.
Понован покрет комунисти су извршили из Колашина
преко Матешева
и колским друмомса према
правцем кретања
Барама. уз долину
На све реке Дрцка
уске клисуре Бара-
ни су држали заседе и стајали у леду и снегу и чврсто ре-
шени да бране своја огњишта, породице и имовину. Борба
је вођена неколико дана и комунисти нису успели да про-
дру друмом према Барама. После тога командант сектора
комуниста на Баре адвокат Јагош Радовић донео је одлуку,
да Баре нападне са три стране и са три ударне колоне и то:
центром друмом од Матешева према Барама. Десним кри-
лом комунисти заскачу од Опасаонице испод Комова преко
катуна Љубан према Барама. Левим крилом комунисти за-
скачу преко Речина, Врањештице и Облог Брда према Ба-
рама.
У току припремања и покрета комуниста за напад на
Баре са три ударне колоне по изложеном плану, борци од-
реда колашинског, по повратку из Шаховића на Заостро и
сазнања о борбама на Баре до Колашина и неизвесности о
судбини породица, донели су одлуку да се пробију према
Колашину по цену жртава. Још у току борбе према Шахо-
вићу борци колашинског одреда сазнали су да су комуни-
сти после пораза на Баре и пораза на Лубнице сурово по-
ступили према породицама бораца, који су пошли са Љу-
135
бом. Под притисак својих бораца који су решили да се вра-

те за Колашин и наставе борбе са комунистима у заједни-
ци са Баранима, Љубо Минић предлаже Павлу да припре-
ми план похода за напад на Колашин. У исто време нацио-
налне снаге Бара траже помоћ од Павла, јер им прети уни-
штење од комуниста. По оба питања Павле је био доведен
у незгодан положај. Ово нарочито са гледишта, што није
била потпуно извршена организација на територији Берана
и Андријевице и што су команданти око Павла предлагали
да се тај покрет одложи до прољећа.
Мислим 14 фебр. 1942 г. Колашински одред креће са
Заостра према Трешњевику. Четнички одреди територије
Берана остали су на својим положајима. Тих дана спровође-
на је четничка организација на територији среза Андрије-
вичког. Доласком Колашинског одреда на Трешњевик у зо-
ру 16 фебр. 1942 г. предходнице су приметиле кретање љу-
ди по групама од Врањештице преко Облог Брда изнад Ба-
ра. То су биле снаге левог крила комуниста које су се спу-
штале брдима према Барама са северне стране Бара. Чим су
комунисти примећени, Љубо је узео неколико мештана да
покажу подесна места лакшег прелаза и приступа за напад
на комунисте. Вејавица брише снег планинским брдима Тре-
шњевика. Снег дубок изнад метра. Једино што је снег сув
те је лакше за продирање снегом. Распоред за напад извр-
шен је по групама од по 10 борца. Водићи су провели бор-
це подесним
лажење прематереном
њима. да комунисти
После краћег нису ни приметили
времена при-
напорног хода
ступило се у борбу са комунистима у часу њиховог покре-
та за напад на Баре. Комунисти збуњени бочним нападом
Љубова одреда, надали су да беже преко Облог Брда пре-
ма Врањештици. Борци Колашинског одреда са одушевље-
њем заскачу и протерују комунисте према Врањештици.
Своје мртве и рањене комунисти су стављали на шињеле и
вукли снегом. Влаке крви по белом, снежном покривачу за-
мље, отегле су се у неколико редова према Врањештици. У
току борбе са комунистима на Обло Брдо и Колашински од-
ред имао је губитке. Погинуо је потпуковник Никола Кусов
Булатовић као обичан борац у одреду Љуба Минића и Јан-
ко Шћепановић земљорадник. Рањен је Вучета Минић и још
неколико бораца.
Отварањем борбе на Обло Брдо отпочела је борба и на
центар ударних снага комуниста за продор друмом од Ма-
тешева према Барама. Борци Бара добро упознати са тере-
ном држе заседе на сваком брду и спремни за борбу доче-
кали су и одбили центар комунистичких снага, који су по-
кушали продор у Баре од Матешева. Срећа Бара била је и
та: Десно крило комуниста које је покушало напад на Баре
136
испод Комова преко планинског катуна Љубан, због дубо-

ког снега и снежне планинске вејавице није могло да пређе
преко Љубана, остали су да спашавају животе у колибе ка-
туна Љубана.
Први судар са комунистима на Обло Брдо био је изне-
нађење за Баране, који се нису надали нападу са те стране и
да комунисти могу прећи преко Врањештице за напад на
Баре. После протеривања левог крила комуниста са Облог
Брда, Љубо са одредом дошао је код основне школе у Ба-
ре, где је дочекан од Барана као спасилац Бара.
Операције за одбрану Бара водио је мајор Андрија Вес-
ковић. Много раније дошли су у одбрану Бара Љеворечани
и капетан Лека Вујисић са Прекобрђанима. Избегле су од
Колашина мање групе бораца и ступиле у помоћ одбране
Бара.
На пар дана после одласка Љуба Минића са одредом са
Заостра и у часу борбе на Баре, Павле је позвао све коман-
данте и активне официре долине реке Лима и наредио оп-
шти покрет преко Трешњевика за Баре и Колашин. Дана 19
фебруара 1942 године појавио се Павле са одредима Васо-
јевића преко Трешњевика и Бача. Павле је дошао у Баре и
саставио план операција за продор према Колашину.
ПАД КОЛАШИНА У РУКЕ ЧЕТНИКА
После израђеног плана за продор према Колашину, Пав-

ле је издао наређење својим командантима за правац покре-
та. Општи продор на свим положајима комуниста према Ко-
лашину одређен је у расвит зоре дана 21 фебруара 1942 го-
дине. Правац покрета за продор према Колашину предви-
ђен је са 3 ударне колоне. Комунисти су држали положаје
на територији: Пивљен према Врањештици, Букова Пољана
према Барама. Планиница са бившим талијанским утврђењи-
ма и Матешево. Центар снага комуниста са резервом био је
на Брајића Бријег, одакле су потпуњавали угрожене поло-
жаје. На положају Брајића Бријег налазила се главна коман-
да комунистичког одреда на челу са адвокатом Јагошем Ра-
довићем.
Десно крило четничких снага са територије Доњих Ва-
сојевића под командом капетана Мирка Бабовића и мајора
Милорада Јоксимовића кретало се преко Врањештице пре-
ма Пивљену.
Колашински одред Љуба Минића и одред бораца Бара
под командом мајора Весковића крећу центром од Бара,
делом Врањештице са задатком да освоје Букову Пољану.
После заузећа Букове Пољане, одред Бара, под командом
137
Продором четника на косе Шљивовица и падом Мате-

шева у руке четника, комунисти припремају бегство из Ко-
лашина и одлазе једним делом уз Липово према Сињавини.
Другим делом преко Црквине према Горњој Морачи. Тре-
ћим делом према Мојковцу.
Нагон ослобођења породица из чељусти смрти комуни-
стичке тираније и сазнање о судбини породица, појавио се
надчовечански дух код бораца колашинског одреда. Без уз-
маха јуре испред свих четничких одреда са продором према
Колашину. Брујање звона са колашинске цркве, објавило је
престрављеном народу слободу и упад четника у Колашин.
Општој радости народа града Колашина и околине није би-
ло краја. Брујање звона са колашинске цркве блажило је
душе престрављеног и напаћеног народа и гасило тугу за
пале побити
ски жртве од
породица и браће
комуниста. бачене
Страх у „Пасје
и туга обузелагробље“
је људезвер-
при
отварању колашинског затвора и откопавању лешева из
„Пасјег гробља“ колашинског луга.
КОЛАШИН — ЧЕТНИЧКА ТВРЂАВА
Почетак пораза комуниста на територији Црне Горе и

упаљена буктиња слободе за народни устанак противу из-
вршиоца свирепих злочина комунистичке тираније у Црној
Гори био је пад Колашина у четничке руке. Од 22 фебруара
1942 год. до 14 маја 1943 године Колашин је стална четнич-
ка тврђава и слободан град у рукама четника. У ту четничку
тврђаву јунака Павла дошао је и ђенерал Михиловић са шта-
бом и енглеском мисијом и Колашин бива престони град
четника за целу Југославију до доласка немачке казнене
експедиције у Црну Гору маја 1943 године.
Падом Колашина у руке четника развила се акција пу-
тем оружане борбе и путем подизања морала престравље-
ном народу, који је добио страх применом свирепих злочи-
на комунистичке тираније над народом Црне Горе. Првих
дана после пада са
јора Весковића Колашина у руке четника,
јаком пратњом за Црну Павле шаље
Гору да дођема-у
везу са активним официрима и народним првацима централ-
не Црне Горе. Весковић се пробија снежним наметима бес-
путних Комова и хвата везу у Куче са потпуковником Ву-
јошевићем. Из Куча хвата се веза са пуковником Бајом Ста-
нишићем и другим активним официрима и народним прва-
цима.
На глас пада Колашина у руке четника, диже се народ
у борбу за прогоњење народних убица на челу Тита и Моше
Пијада. Крајем фебруара 1942 године борба је отпочела ши-
ром Црне Горе и Херцеговине. Комунисти названи од наро-
139
да „Мошина копилад“ укљештени су на територије масива

Сињавине, Дурмитора, Волујака и гребенима кањона реке
Тара. После пада Колашина у руке четника пољуљан је мо-
рализкомунистичке
ли војске војске
редова комунистичке да суи присилно
прилазили мобилисани
четницима. бежа-
Ради подизања морала и јаче стеге код комунистичке
војске, Тито са врховним штабом прелази из Фоче на Жаб-
љак и Дурмитор. Тих дана Титу са комунистима ишли су на
руку следећи догађаји: Италијанска војска као окупатор
Црне Горе није се кретала никуда из утврђених и затворе-
них градова. То је дало маха слободног кретања и рада ко-
муниста на територији села Црне Горе. На састанку Тита са
усташама одржаном крајем децембра 1941 године на тери-
торији Рогатице, комунисти су добили сагласност Павели-
ћа за помоћ у оружју и ратној спреми за борбу комуниста
са народом Црне Горе и одобрење Титу са врховним шта-
бом комуниста слободан боравак у центру усташког звери-
њака у Фочи. Рана зима са великим снегом и мразом затво-
рила је све везе између села територије Црне Горе. То је да-
ло маха комунистима да по селима врше принудну мобили-
зацију и убијају људе од којих су зазирали под изговором:
убијен је издајник и шпијун окупатора. Спровођена је ко-
мунистичка револуција под окупацијом застрашивањем на-
рода путем свирепих убистава. Тек када је мраз попустио и
снежне вејавице престале, народ је почео да се брани и да-
ва отпор комунистичкој тиранији. Колашин је постао ратни
логор читаве Црне Горе и уточиште народа са територије
под стегом окупатора и испод стега комунистичке тираније.
АКЦИЈА ОРУЖАНЕ БОРБЕ ИЗ КОЛАШИНА
ПОХОД НА ЛИПОВО
Другога дана, после пада Колашина у руке четника, из-
вршен је покрет из Колашина за чишћење Липова од ко-
муниста. Покрет је извршен преко Дријенка на Блатину пре-
ма Горњем Липову. Центар снага сачињавао је берански од-
ред, који се кретао преко Блатине и Градине. Десним кри-
лом преко Маркова Брда кретао са Љаворечки одред. Ле-
вим крилом изнад Блатине према Горњем Липову кретао се
Колашински одред. При наступу четничких одреда, комуни-
сти су дали отпор са Маркова Брда, Градине и Блатине. По-
сле краће борбе сломљен је отпор комуниста. У току про-
гоњења комуниста преко Горњег Липова погинуо је Шће-
пан Ракочевић, водник речинске чете, првоборац из кола-
шинског одреда, који је био на Заостро, храбар и одважан
борац.
140
Устанком националних снага Горњег Липова олакшан

је продор снага мајора Јоксимовића преко Горњег Липова.
Из Липова, комунисти су побегли преко Вратла за Сињави-
ну и оставили већи број својих рањеника и опљачканих ства-
ри, које комунисти нису могли нити имали времена да са со-
бом однесу. Тај плен пао је у руке мајора М. Јоксимовића
и његова одреда.
После пада Липова у руке четника, сви национални бор-
ци из Липова дошли су под оружјем у Колашин и посетили
Павла. Положили су заклетву код цркве у Колашину и фор-
мирали Липовски одред, који се у току четничких борби
витешки борио.
ПОКРЕТ НА МОЈКОВАЦ
У току борбе за чишћење Липова, Павле је створио план
за покрет свих четничких снага из Колашина према Мојков-
цу. Концентрација четничких снага за покрет према Мојков-
цу извршен је на територији Ровачког Требаљева. Према
распореду, дана 26 фебруара 1942 године, четничке снаге из-
вршиле су покрет са територије Ровачког Требаљева са
правцем кретања и то: Центар снага са Павлом од одреда
територије Берана и Андријевице, прелази преко моста на
Бор на леву обалу реке Тара и наступа преко Морачког Тре-
баљева, Штитарице и Подбишћа према Мојковцу и Пољима.
Од цркви
ма Штитарице један
Ружица и део снага,
заскаче левим
изнад крилом инаступа
Бистрице пре-
Гојаковића.
Под ударцима хероја четничких снага са Павлом сломљен
је отпор комуниста и истога дана пао је Мојковац и Поља
у руке четника.
Од Ровачког Требаљева, десном обалом реке Тара кре-
тао се Колашински одред под командом Љуба Минића. До-
ласком на Краљево Коло и наступом према клисури која се
налази изнад Таре на оштрој и високој коси, која раздваја
Краљево Коло и Бјелојевиће, један део колашинског одреда
залама десним крилом од Краљева Кола да заскочи изнад
хлисуре и оштре косе. Путем према клисури извиђања ра-
ди, пошла је Видосава кћер Радивоја Аџића која је са Кра-
љева Кола добровољно пошла да испита положаје на кли-
сури. После одласка Видосаве, полазе према клисури три
брца и то: Ђикан Радивоја Аџића, млађи брат Видосавин,
Василије-Вако Булатовић и син Николе Перкова Ракочевић.
Центар снага са Љубом заузео је стрељачки строј према
клисури користећи се заклонима проретких букава. Кому-
нисти су раније утврдили положаје на клисури. Утајили се
да би доласком четника у теснац клисуре бомбама и рафа-
лима аутоматског оружја четнике уништили. Комунистички
141
одред са заседама на клисури предводио је чувени злико-

вац Љубомир Бакоч, бивши чувар шума са Мојковца.
Снег дубок скоро метар. Десно крило колашинског од-
редадазбог
ме стрмоги терена
заскочи заузме иположаје
дубоког изнад
снега није моглоВидосава
клисуре. на вре-
је прешла оштру окуку испод клисуре и издушила из кли-
суре на брдо. Комунисти су раније приметили Видосаву и
склонили се иза високе стене. По прелазу брда Видосава је
наступила поред високе стене, коју су комунисти зграбили
и повукли иза стене, да није могла дати знака за опасност
брату, нити се пак могло видети шта се десило са Видоса-
вом по прелазу брда на клисури. Пошто је Видосава прешла
брдо, извидна патрола кренула се испод клисуре. По издуш-
ку на само брдо и прелазу поред високе стене, комунисти
су зграбили Аџића и Ракочевића и повукли иза стене. Како
је Булатовић ишао мало позади он је приметио, да су ко-
мунисти иза стене зграбили његове другове. Булатовић је
испалио пушку и скочио са издушка клисуре низа стену ви-
соку око десет метара и пао на точило испод клисуре. Ска-
кањем са клисуре Булатовић је пао у дубок снег и остао
жив.
Чим је испаљена пушка на клисури отворена је борба
са обадве стране на клисури. Из утврђених положаја кли-
суре комунисти су обасули четнике рафалима аутоматског
оружја.
батаљонаУ Миљан
току борбе погинуо
Бећира је из прве
Булатовића, старчете
18 колашинског
година, ђак
7 разреда гимназије, и рањено неколико бораца колашин-
ског одреда. На клисури комунисти су убили на очи сестре
Видосаве њеног брата Ђикана, док су комунисти одвели
Ракочевића и убили га у потоку територије Улошевина —
Лепенац. Са стране комуниста погинуо је на клисури митра-
љезац и крволок Бранко Лашић из Мојковца.
Заскакањем десног крила колашинског одреда изнад
клисуре и појавом четничких одреда преко Подбишћа, сло-
мљен је отпор комуниста на клисури који беже у правцу
Мојковца. Колашински одред осваја Бјелојевиће и Мојко-
вац. Са Моковца, по наредби Павла, Колашински одред пре-
лази на леву обалу реке Тара и заузима положаје косама
Боровца.
Пошто су комунисти протерани из Поља преко Бистри-
це према Сињавини и са Мојковца преко Улошевине за Ба-
рице и Шаховиће, Павле са четницима задржао се на тери-
торији општине пољске са центром код школе и цркве у
Поља ради одмора и преноћишта. Павле је наишао на го-
стопримство у кућу Милована Анђелића, код Ђукана, брата
Милованова. Комунисти су убили Милована у Поља као
142
Троцкисту, ради тога његов брат Ђукан и професор Бећир

Томовић са ужом околином, због неслагања са комунисти-
ма, пришли су четницима.
Доласком у Поља, четничка војска по навици неопрез-
ног јавашлука, угошћена и срдачно дочекана од грађана оп-
штине Пољске, заборавила је на личну безбедност. Комуни-
сти појачани војском, припремили су изненадан напад на
четнике у току ноћи. Фамилије комуниста из Поља обаве-
стиле су војску комуниста, где се налазе главне снаге четни-
ка у Поља. У току ноћи комунисти су опколили Поља са ју-
га преко Кравице и Погледала и запада од Бистрице преко
Гојаковића. Четничка војска због снега и мраза, уморна по-
сле борбе и напорног пута, раскомотила се по кућама тери-
торије Поља. Општу катастрофу таквог стања четника, спа-
сао
бар је један био
борац, Балтић из Поља.Пре
је четник. Његов син Марко
расвита Балтић,
зоре, стари хра-
Балтић
пошао је из Поља на Погледала, која су изнад Поља, са на-
мером да донесе бреме сијена за стоку. Враћајући се са По-
гледала, Балтић је приметио људе у сам расвит зоре, да се
пребацују према Кршу, који се положај налази изнад куће
Анђелића, где је Павле тада био у кући. Непримећен од ко-
муниста, Балтић је оставио бреме сијена и увалом хитро пре-
шао, и стигао код куће Анђелића и обавестио Павла о пре-
бацивању комуниста према положају, недалеко од куће, где
се Павле налази. Павле је хитро устао и истрчао из куће, за-
њим Марко Балтић и други борци.
По изласку из куће, Павле је наредио штапском одреду
да хватају косе Погледала изнад Поља. Тек што су одмакли
од куће, комунисти су отворили ватру рафалима аутомат-
ског оружја на групу четника са Павлом. Хитрим пребаци-
вањем, Павле са штапским одредом и личном пратњом про-
био се кроз комунистичке положаје и овладали косама По-
гледала изнад Поља. Чим су пушке запуцале, четници су из-
ашли из кућа и прихватили борбу са комунистима. У првом
часу због концентрисаног изненадног напада комуниста,
војска четника није знала у којем правцу треба да врши про-
дор. Од школе у Поља покушали су продор долином Таре
према Мојковцу. Са десне стране Таре, комунисти који су
се вратили од Барица и Шаховића, заузели су положаје Кр-
стац и Улошевину. Бочним нападом преко Таре комунисти
су отворили ватру из аутоматског оружја на четнике на ле-
вој обали реке Тара. По сазнању да се Павле пробио из По-
ља и заузео брда на Погледала, који положаји доминирају
изнад Поља, четничке снаге крећу из Поља према положа-
јима Погледала и извлаче се из тешке ситуације и заузима-
ју положаје брдима Погледала и Кравице, који положаји до-
143
минирају Пољима, Подбишћем и Штитарицом. У току ове

борбе и пробијања из Поља, четници су имали жртава, ме-
ђу њима и поручника Ђукића, кога су комунисти ухватили
тешко рањена
имали жртава, и а ножевима
нарочито исекли на комаде.
приликом њихова Комунисти су
пребацивања
увалом испод косе на Погледала. Ту је погинуо већи број
комуниста, међу њима око 18 Жугића.
У току борбе изнад Поља, користи прилику капетан
Иван Ружић, који је био присилно мобилисан од комуниста
и уведен у борбу, да на једној лазини, недалеко од Погледа-
ла приђе четницима. Приликом прилаза капетан Ружић у
мало није погинуо од четника. Када је капетан Ружић изла-
зио на лазину са 12 бораца, Ружић је узвикнуо: „Немојте
нас побити, пре него видите Павла“. Тако је и било, капетан
Ружић приведен је Павлу, који није био далеко. Сусрет Пав-
ла и Ивана Ружића био је дирљив. Обадва шире руке, грле
се и љубе. Касније у четничким редовима у току многоброј-
них борби, капетац Иван Ружић постао је херој.
Последњег дана борбе на Поља, берански одред оступа
преко Развршја и Раките испод Бјеласице и долином реке
Лим према Беранама. Због створене ситуације у Поља, бе-
рански одред није могао обавестити Павла о правцу крета-
ња. Павле са снагама четника колашинског сектора, после
борбе на Мојковац и Поља, креће са положаја изнад Поља
према Колашину.
БОРБА НА ЦРКВИНИ И МАРКОВО БРДО
Комунистима колашинског сектора нагло долази поја-

чање у људству и материјалу. Комунисти припремају напад
за поновно освајање Колашина из руку четника. Напад при-
премају од Требаљева, Маркова Брда, Липова, Вучја и Црк-
вине. Положаје за одбрану Колашина држе четници среза
Колашинског и мање четничке снаге од Васојевића. Већи
део четника из Васојевића вратио се од Мојковца за Бера-
не,
ди а известан
тога, после део вратио
борбе се из Колашина
на Мојковцу и Поља,заПавле
Васојевиће. Ра-
је пошао
из Колашина за Васојевиће да прикупи снаге четника доли-
не Лима и припреми за борбу са комунистима код Колаши-
на.
У дане око 15 марта 1942 године Павле је сакупио чет-
нике долине Лима и са већим снагама четника из Васојевића
Павле креће за Колашин. По доласку у Колашин Павле при-
према план за обрачун са комунистима који се концентри-
шу за освајање Колашина. У дане од 19 до 22 марта 1942 го-
дине отпочеле су борбе са комунистима код Колашина са
распоредом у следећем: Снаге четника одреда Берана и Ан-
144
дријевице кренуле су преко Бојишта и Ровачког Требаљева

на Марково Брдо.
Батаљон липовски и колашински крећу преко Бабље
Греде и Дријенка према Вучју и Липову. Павле са штапским
одредом и мањим снагама из Васојевића креће преко Лома
за Црквине.
По прелазу Таре из Ровачког Требаљева преко моста на
Бор осваја се Морачко Требаљево, Марково Брдо и огранци
Сињавине према катуну Крња Јела. После освајања Говеђе
Главе изнад Маркова Брда четници су застали на Говеђој
Глави ради испитивања терена. Изнад Говеђе Главе постоји
велика лазина покривена дубоким снегом и са свих страна
лазина обрасла густом и високом шумом. По снегу на лази-
ни постоји пртина са више страна нарочито према огранци-
ма падина Сињавине. Један залутали комуниста, бивши пи-
томац Војне Академије, родом са територије Дурмитора, на-
ишао је преко лазине од подножја Сињавине према Говеђој
Глави. Доласком на саму средину лазине, четници су пови-
кали да залутали комуниста стане. Он није стао, већ се на-
гло окренуо и надао да бежи. Бежао је више од 50 метара
преко лазине и ускочио у шуму према падинама Сињавине.
За време бегства преко лазине испаљено је на њега више од
100 метака са плотунском паљбом и погођен са неколико
зрна у грудни кош и бутине ногу и под тешким ранама успео
да побегне.
је прво Бежећи код
склониште према
кућеЛипову
судије случајно у бегству
Нова Меденице коднашао
Гра-
дине. Судију Нова Меденицу комунисти су убили јануара
1942 године за трпезом за време вечере са породицом. Не-
пуна два месеца пошто су комунисти убили судију Медени-
цу његова супруга Косара изненађена упадом у кућу рање-
ног комунисте у току борбе, прихватила је рањеног кому-
нисту и указала прву помоћ, превила његове ране и дала
понуде као рањенику. Ово износим као пример милосрђа
народа Црне Горе према онима који су убијали најмилије и
најрођеније тога народа, не у току борбе, већ подло и муч-
ки за трпезом у току вечере са породицом.
У току ове акције липовски батаљон продире према
Горњем Липову и прогони комунисте према Вратлу. Кола-
шински одред прелази ноћу снежне намете преко планине
Вучја и расвитом зоре спушта се према Дожића Бистрици,
где су биле комунистичке снаге са штабом за срез колашин-
ски. Изненадним нападом колашинског одреда комунисти
беже преко Бистрице према Црквини, где су наишли на од-
ред четника које је предводио Павле преко Црквине и Ми-
јоске. Унакрсном ватром при бегству преко Бистрице кому-
нисти су поражени, многи су заробљени, а многи рањени и
145
риторији Црне Горе, удаљено од Фоче више од стотину ки-

лометара, ваздушне линије. Док је Тито са главним штабом
комуниста седео у Фочи, у центру италијанске и усташке
војске, дотле је Тито са својим штабом, уз помоћ Москве,
оптуживао четнике за сарадњу са окупатором.
После борбе од 19 до 22 марта 1942 године на Црквини
и Марково Брдо, и искуства из борбе на Мојковац и Поља,
Павле је приступио формирању сталних четничких одреда
у Колашину. Крајем марта 1942 године, Павле је наредио
свим снагама четника, да дођу у касарну на Брези до Кола-
шина. Том приликом, Павле је издвоио младе и одважне
борце, од којих је формирао сталне четнике и одредио ко-
манданте. Остале четничке снаге, Павле је формирао на ба-
зи племенске организације по бригадама припадности сре-
зова, везане ударне

рао елитне за територију места.
и јуришне Доцније,
бригаде исто Павле је форми-
у Колашину, ко-
је су снаге уз помоћ народа сломиле комунистичку тирани-
ју и протерале Тита са комунистима из Црне Горе.
Од фебруара 1942 године, до маја 1943 године, Кола-
шин је постао центар интелектуалних и војних снага тери-
торија: Колашина, Андријевице и Берана и ратни логор чет-
ника за Црну Гору. Јуна 1942 године, у ту средину долази
и ђенерал Михаиловић, те Колашин бива и ратни логор за
целу Југославију.
Пошто је Павле завршио са формирањем сталних чет-
ника и других одреда у Колашину, он прелази из Колашина
на територију среза бјелопољског да изврши формирање
сталних четника на том сектору. Око 9 априла 1942 године,
тек што је отпочео са формирањем сталних четника и од-
ређивањем команданата, изненадно Павле одлази са тери-
торије среза бјелопољског према Беранама. Око 15 априла
1942 године после одласка Павла са територије среза бјело-
пољског долази из Колашина на територију среза бјело-
пољског мајор Радуле Кујовић и преузима команду над чет-
ничким одредима територије од Миоча до Мојковца.
Баш тих дана, прве половине априла 1942 године, на
иницијативу адвоката Зоњића, адвоката Љуба Вуксановића
и мајора Ђорђија Лашића, који је тек опорављен од рана
добивених на Матешево, заказан је збор у Краље до Андри-
јевице. Циљ овог збора био је: да се ђенерал Ђукановић
прогласи за команданта четничких снага Црне Горе, а ма-
јор Ђорђије Лашић за ађутанта Врховног Штаба за Црну
Гору. На пар дана пре заказаног збора ђенерал Ђукановић
прошао је територијом долине Лима да испита ситуацију.
У часу када је требало да се прочита резолуција на збо-
ру у Краља, устао је мајор Андрија Весковић и тражио реч.
147
Није дата реч мајору Весковићу, после чега мајор Веско-

вић помогнут од Душана Арсовића и других, пробија се до
говорнице и попео се на сто да говори. То је изазвало гуж-
ву и неред и збор растурен без резултата. На кратко време
после овога збора, заказан је други збор исто у Краља до
Андријевице. На овај збор позват је и Павле Ђуришић, ко-
ји је од стране збора у Краља, проглашен акламацијом за
вођу војске и народа у борби против окупатора и комуни-
стичке тираније на територији Црне Горе.
Касније после протеривања комуниста из Црне Горе,
извесни прваци долине Лима, који нису били наклоњени
Павлу, опет су покушали питање вођства народа и војске.
Стало се на гледиште, да само Васојевић може да води на-
род Васојевића, јер је Павле сматран као дошљак у Васоје-
виће.
ћа на Умешало се долине
територији и племенско
Лима.ривалство
КоришћенаАшана и Васојеви-
је прилика јед-
ног парастоса на Матешево, којом приликом извесни прва-
ци Васојевића донели су резолуцију неповерења Павлу Ђу-
ришићу. Мислим истога дана одржаног парастоса и донете
резолуције на Матешево, друга група у Колашину, на Пе-
тровдан 1942 године, на челу Светозара Добрашиновића, вр-
ше демонстративну реакцију на резолуцију, тако да је ре-
золуција донета на Матешево остала необјављена. Овај до-
гађај на Матешево и Колашину, одиграо се за време борав-
ка Павловог на конференцији команданата са Дражом на
Жабљаку.
Непредузимањем ауторитативног става од стране ђене-
рала Михаиловића у продужењу борбе ривалства, између
капетана Павла Ђуришића, мајора Ђорђија Лашића и пу-
ковника Баја Станишића, који ће од њих бити прави коман-
дант четничких снага народа Црне Горе, умањена је снага
народне борбе против окупатора и комуниста у Црној Го-
ри. Жмурећи оком на једног, бацањем погледа другим оком
на друге, борба ривалства продужавала се без ауторитатив-
не одлуке.
ДРУГИ ПОХОД НА МАЈКОВАЦ
Пошто је средио прилике унутрашњег потреса, Павле

се окренуо на привођењу у дело плана за отпор и обрачун
са комунистима. Крајем априла 1942 године, Павле понова
прелази из Колашина на територију среза бјелопољског. У
Колашину, четничкој тврђави, Павле је оставио спремне од-
реде за покрет у одређене дане према Мојковцу.
Доласком Павла на територију Равна Ријека, где је би-
ла концентрисана бјелопољска бригада, првих дана маја
1942 године, Павле креће са бјелопољском бригадом са Рав-
148
не Ријеке преко Раките, да сломи комунистичко упориште

на Развршје, Мједено Гувно и Пржишта и да продре клином
преко Бојне Њиве према Прошћењу, те да пресече комуни-
стичку везу Мојковца са Шаховићима. Мање снаге бјело-
пољске бригаде Павле је одредио преко Јабучине, ради из-
вођења демонстративних препада према Шаховићу.
Истовремено, првих дан амаја 1942 године, из Колаши-
на и Берана крећу према Мојковцу и Пољима, четничке сна-
ге под командом: мајора Весковића, мајора Милорада Јок-
симовића и капетана Љубомира Мицића. Од клисуре Бако-
вића мајор Весковић са одредом прелази преко огранака
Сињавине, према цркви Ружица, да затвори ждрело Бистри-
це и Сињавине код катуна Крајеви. Јоксимовић и Минић са
одредима кренули су према Мојковцу и Пољима.
Расвитбригаду
лопољску зоре, мислим 2 маја 1942
на територији године,према
од Раките затекао је бје-
Развршју
испод падина катуна Ваган Каљића. На челу бригаде кре-
тао се Павле. У само праскозорје обасути смо рафалима ау-
томатског орујжа са комунистичких положаја са Развршја.
Инстинктом личног сналажења, четнички борци расули су се
преко увале испод Развршја и подилазе према комунистич-
ким положајима на Развршју. У личној пратњи са Павлом
био је и професор Барјактаревић, који је за време Југосла-
вије као професор гимназије, васпитао неколико генера-
ција у духу комунизма. Разочаран злочиначким радом оних
које је васпитао у духу комунизма, професор Барјактаревић
носи пушкамитраљез и ступа у борбу и обрачун са њима за
њихова недела извршена према сопственом народу. Тога
јутра видео сам професора Барјактаревића где са пушками-
траљезом пуца и прескаче са положаја на положај према
Развршју и Мједеном Гувну, тако се вешто и брзо пребацу-
је и пуца са једног места и хитро прелази на друго да је из-
гледало да на том сектору пуца више од 10 пушкамитраље-
за.
За кратко време четнички борци освојили су положаје
на Развршје, Мједено Гувно и Пржишта. Комунисти беже
са Пржишта и Мједеног Гувна преко Брскова према Мојков-
цу, а са Развршја комунисти беже преко Бојне Њиве према
Улошевини. На положајима комунисти су оставили своје
мртве и рањене. Павле наређује прогоњење комуниста без
застоја. Наступом преко ретке букове шуме, на средокраћи
Развршје и Бојна Њива, дочекани смо ватром из аутомат-
ског оружја од стране комуниста. Ту пада као жртва четник
Мидо Топовић на домаку своје куће, која се налази на брдо
Улошевине. Павле пристиже и наређује заламање и наступ
без предаха. Освојена је Бојна Њива и сломљен отпор ко-
муниста на Улошевини. На брдо Улошевине рањен је капе-
149
тан Крушчић и Новица Грујић. После пада Улошевине чет-

ничке снаге наступају и освајају Крстац и долазе до Прош-
ћења. Партизанске снаге беже са Мојковца преко Поља до-
лином реке Тара за Бистрицу, и преко Прошћења и Бурена
за Барице и Шаховиће. Четничке снаге бјелопољске брига-
де задржале су се на заузетим положајима Развршја, Бојне
Њиве, Улошевине и на Крстац. Са Улошевине Павле прелази
преко Мојкавца за Подбишће са батаљоном Мира Сошића
и четом Влада Шћепановића-Бубања. Другога дана по од-
ласку Павла, долази преко Мојковца на Улошевину два ма-
ла брдска топа. Ова два топа после пада Југославије сакри-
ли су Полимљани. У току народног устанка топове открили
и створили полимски одред. По доласку ова два топа на
Улошевини, стигао је и будимски батаљон капетана Мирка
Бабовића и стигао
Истодобно заузео јеположаје од Улошевине
и манастирски батаљондокапетана
Бојне Њиве.
Ми-
лића Бојичића и заузео положаје на Бојној Њиви. Оба ова
батаљона припадали су беранској бригади.
Доласком мајора Весковића са одредом код цркве Ру-
жица на Сињавини изнад Бистрице, Весковић креће преко
катуна Крајеви и преко Спиндируше, једним делом снага за
Бистрицу, без да је оставио заштитна оделења на врховима
Крајева и Ружица на Сињавини. Други део одреда мајора
Весковића силази низ Јасик на Црна Пода. Партизанске сна-
ге које су се налазиле у Бистрици, кренуле су преко Црних
Пода према Добриловини. Изненадним продором једног де-
ла одреда мајора Весковића са Сињавине низ Јасик пресе-
чен је пут партизанима на Црна Пода, где су имали велике
губитке да су многи ускакали у валовиту реку Тара код Тма-
јевца. Партизани су покушали продор преко Калудре на
Ћоров Врх, али су наишли на заседе батаљона Мира Соши-
ћа на терену Тврди Поток. Са Кравара, Сошић се спустио са
батаљоном низ Тврди Поток и дочекао партизане који су
бежали са Црних Пода и Бистрице испред Весковића одре-
да и наишли на заседе Сошића одреда, где су многи стра-
дали По
и заробљени.
одласку Павла са Улошевине преко Мојковца на по-
ложаје према Пољима и Бистрици, партизанске снаге од
Шаховића и Барица повратиле су се преко Цера и Бурена и
дошле на Лепенац, одакле су припремили изненадан ноћни
напад на положаје бјелопољске бригаде и на два батаљона
беранске бригаде. На два сата пре зоре, дана 5 маја 1942 го-
дине партизани су подишли на положаје на Улошевини, где
су била два топа и на целом сектору од Улошевине преко
Бојне Њиве. Отпочела је жестока ноћна борба. Два брдска
топа била су на отвореном узвишењу, голог брда Улоше-
вине. Држали смо положаје испред топова према Лепенцу
150
у стародревне шанце отвореног простора у виду полукруга.

Насртаји партизана од Лепенца према потовима одбачени
су уз губитке, јер су партизани по изласку из шуме наступа-
ли уз брдо брисаним тереном. Отворена је брза топовска
паљба на партизанска митраљеска гнезда супротног брда,
свега око 500 метара раздаљине ваздушне линије. У праско-
зорје 5 маја 1942 године снажном навалом са ручним бом-
бама, партизани су потисли на Бојној Њиви манастирски ба-
таљон. Тим продором угрожени су положаји десног крила
будимског батаљона. Капетан Мирко Бабовић истрчао је на
простругу шумског пута да осмотри партизанске положаје
на Бојној Њиви. Од Бојне Њиве испаљена је пушка са пар-
тизанске стране и зрно погодило капетана Бабовића у само
срце. Синовци капетана Бабовића притрчали су и мртва ст-
рица уграбили са проструге пута и унели у стародревне шан-
це. Како су партизани надирали шумом у позадини будим-
ског батаљона, синовци капетана Бабовића са групом бора-
ца појурили су преко шуме према партизанима. Отворили
ватру из аутоматског оружја и многе партизане побили, ме-
ђу њима и политичког комесара партизанског одреда. У
размаку кратког времена, синовци су осветили хероја капе-
тана Бабовића и задржали даље продирање партизана.
Чим је отпочела борба на положајима Улошевине и
Бојне Њиве, Павле прелази са колашинском бригадом са по-
ложаја
Павле јеизнад Поља
стигао преко Мојковца
на Улошевини јашућии на
стиже на коња
зелена Улошевину.
у пра-
тњи само једног пратиоца који је једини од целе личне
пратње издржао ход упоредо са коњским касом. Колашин-
ска бригада по доласку на Улошевини заузима положаје на
Крстац према Бурену. Доласком Павла на Улошевину издао
је наређење за контра напад на партизане преко Лепенца.
Снажним налетом, уз грмљавину топова, партизани су по-
тиснути и натерани у бегство преко Лепенца према Церу и
Бурену. По прелазу Лепенца и заузимању Цера сретамо се
са Павлом на једном узвишеном камењару, обрастао ретком
буковом шумом до самог Цера, одакле су пре тога партиза-
ни давали грчевит отпор.
Тек што смо изашли на тај узвишени камењар око 10
часова чула се борба на територији изнад Поља и Бистрице
на средокраћи Гојаковића и Поља. Чим је отпочела борба
Павле је бацио поглед према Пољима и узвикнуо: „Веско-
вић са одредом у опасности“. Издао је наређење да бјело-
пољска бригада наступа даље према Бурену и Шаховићу.
Са Цера, Павле се вратио са личном пратњом преко Лепен-
ца и Мојковца за Поља. Издао је наредбу да колашинска
бригада са положаја Бурен хитно се пребаци према Пољи-
151
ма. Доласком на Улошевини наредио је да се топови са Уло-

шевине пребаце према Мојковцу.
Партизанским снагама сектора Поља и Бистрица дошла
су појачања преко Сињавине. Опет се поновио исти случај
првог напада на Мојковац и Поља, почетком марта 1942 го-
дине. Како на територији Крајеви, код цркве Ружица и Кра-
вара, која места доминирају Пољима и Бистрици, није било
четничких заштитних оделења, то су појачани партизани
несметано и непримећено дошли од Сињавине, овладали ис-
такнутим положајима и опколили одред мајора Весковића,
који се тада налазио на Косовој Глави, између Поља и Го-
јаковића и отпочета крвава борба. По прелазу Павла са чет-
ницима са Бурена и Цера појачан је сектор изнад Поља и
Бистрице и борба је продужена целога дана, а нарочито во-
ђена 6 маја
на обадве 1942сектора
стране године.Поља
Ноћу 6 и 7 маја настало је затишје
и Бистрице.
Пошто је отишао Павле према сектору Поља и Бистри-
ца, бјелопољска бригада наступа преко Обода и Соколовца
према Бурену и Шаховићима. Партизанским снагама секто-
ра Бурен долази појачање од Шаховића преко Потрка и од
Барица преко катуна Клисурице према Бурену. Бјелопољска
бригада води борбу непрекидно целога дана и ноћи 5 и 6 и
цео дан 6 маја 1942 године до касно у ноћи. На пресло Со-
коловац између Обода и Потрка, испод самог узвишења Ка-
мин Крш засути смо рафалима аутоматског оружја и руч-
ним бомбама са природног утврђења Камин Крш, који поло-
жај држе комунисти и доминира Ободом и Потрком. Ту нам
је рањен Јово Лазаревић, син хероја Саве „батара“. Навео
сам само имена рањених и погинулих које сам видео да су
пали, а без сваке сумње да је било више рањених и погину-
лих у току ове акције. Исто тако нисам обухватио и борбе
других одреда овог сектора, о чему би требало више књи-
га да се напише.
Због појачања партизанских снага и снажног отпора,
повлачимо се испод самог врха Бурена, Камина Крша. По-
влачење
мајором се врши у етапама
Касаловићем преко Соколовац
са положаја Обода. Група борацапод-
прелази са
ножјем Обода. Доласком на равни терен до Зекића реке,
бочно од Обода дочекани смо рафалима аутоматског оруж-
ја. Чета Панта Пековића раније је прешла са Обода и зау-
зела положаје изнад Зекића реке и отворила паљбу те ућут-
кала партизанску ватру. По прелазу Зекића реке заузимамо
положаје на средокраћи Жари и Цер. Ту смо сазнали да су
четничке снаге од Мојковца и Поља са Павлом у покрету за
Колашин. У току ноћи бјелопољска бригада долази на Ле-
пенац и креће према Равној Ријеци ради заузимања поло-
жаја: Јабучина, Церово, и Ракита. Партизани су дошли од
152
Развршја према Ракити и запалили кућу Мира Сошића, Ми-

лете Маџгаља и неколико кућа четничких бораца из Сошића
одреда и опљачкали становништво Раките, освете ради, због
пораза партизана од Сошића одреда на терену Тврди Поток
између Поља и Бистрице.
Од заробљених партизана у току борбе изнад Поља и
Бистрице, Павле је сазнао, да партизанске снаге преко 20
батаљона прве и друге пролетерске, треће санџачке и две
црногорске бригаде, врше концентрацију на територији Си-
њавине и да је Тито са Врховним штабом комунистичке пар-
тије прешао из Фоче на Жабљак и Дурмитор, да су парти-
занске снаге добиле оружје и муницију од Павелића преко
усташа из Сарајева, дотурено партизанима преко Рогатице
и Фоче. Да партизани припремају офанзиву за освајање
Колашина из руку четника. По сазнању о припремама пар-
тизана Павле је наредио покрет четничких снага са поло-
жаја од Мојковца и Поља према Колашину да припреми од-
брану Колашина од комунистичке агресије. Четничке снаге
колашинског сектора, пробиле су се са Павлом од Мојков-
ца и Поља преко Подбишћа и Препрана и ломе партизан-
ска упоришта при продору за Колашин. По доласку у Кола-
шин, Павле је приступио формирању одбране Колашина и
припремању састанка са пуковником Станишићем за доно-
шење плана стратегије на територији Црне Горе за коначан
обрачун са Титовцима.
ОДБРАНА КОЛАШИНА
Град Колашин сазидан је већим делом на рушевинама

тврђава прастарих времена. Садањи становници Колашина
су грађани племена Роваца и Мораче. Колашин је изграђен
диван град, широких улица и тргова. Колашин краси мала,
али дивна црква, сазидана на малом узвишењу код самог
града. Црква је сазидана на темељима турске тврђаве од ка-
мена разрушене карауле, коју су као турско упориште, раз-
рушили голим грудима борци племена Роваца и Мораче,
војне 1875 године, када је Колашин ослобођен од Турака.
До 1875 године Колашин су држали чувени турски Крајиш-
ници и зулумћари: Мекићи, Ченгићи, Мушовићи и Мујићи.
И данас постоје успомене на те зулумћаре са називом насе-
ља до Колашина и то: Мекића Поље, Смаилагића Поље, Му-
шовића Ријека и друга места.
Око града Колашина постоји низ утврђења из праста-
рих времена. Са западне стране Колашина на врху Бабље
Греде постоји прастара разрушена тврђава облика града.
Са северне стране изнад града Колашина на голом брду, по-
стоји прастара тврђава Волтица, окружена дубоким канали-
153
Снажна одбрана четника из утврђеног града Колашина, и

хистерични јуриши комуниста уз прасак ручних бомби и
грмљавину бацача мина и топова, са јеком аутоматског ору-
жја, траје непрекидно до сванућа. Зраци зоре дана открили
су комунистичке положаје. Тада се појавила четничка гери-
ла из оближњих села изван града Колашина. Снажном од-
браном из утврђеног града Колашина и налетом герилских
снага изван града Колашина, почео се ломити обруч кому-
ниста око града Колашина. После расвита зоре комунисти
се повлаче и грдни враћају од Колашина њиховом другу Ти-
ту са великим губитцима мртвих и рањених. После неуспе-
лог напада на Колашин, комунисти су приступили драстич-
ним мерама у њиховим одредима и извршили многа стреља-
ња својих команданата и политичких комесара због неуспе-
ха
ца иВладимир
пораза наДедијер
Колашину. У маја
од 18 свом 1942
дневнику Титова
године перјани-
написао је и
следеће: „Наши су напали Колашин, али га још нису заузе-
ли“.— Затим Дедијер наставља: „Иначе су очи упрте на Ко-
лашин. Бије се тамо велика битка. Од ње зависи и наш пут
у Србију“. Изгубљеном битком на Колашин комунистима
је осујећен повратак за Србију. Место пута за Србију, ис-
пред гњева народа Црне Горе комунисти беже и налазе уто-
чишта код Хрвата и усташа у Загребу.
По сазнању за напад комуниста на Колашин, Павле се
вратио са Златице
у Колашин, већ се камионима
пушила врелаза Колашин. Доласком
крв просута крвавомПавла
бор-
бом за одбрану Колашина. Павле је сазвао на састанак све
команданте одбране Колашина. Пред њима Павле је изнео
план операција за коначан обрачун са комунистима на тери-
торији Црне Горе. На том састанку Павле је издао наређења
командантима одреда колашинског сектора за покрет од
Колашина преко Сињавине за Жабљак и Дурмитор. После
тога Павле је одмах кренуо са камионима и борцима јуриш-
ног одреда на смео и ризичан подвиг од Колашина према
Мојковцу, и заскаче дубоко у позадину партизанских снага.
Доласком Павла са јуришлијама на мост на Тари код
Мојковца, дочекани су од партизана са рафалима аутомат-
ског оружја. У току борбе када је Павле кренуо да први пре-
ђе мост на Тари код Мојковца, зграбио је Павла снажан и
одважан херој Марко Бјелић из личне пратње Павлове и од-
бацио Павла иза себе. У том моменту рафал аутоматског
оружја са партизанске стране, пресекао је груди хероја Бје-
лића, који је својим грудима дао грудобран јунаку Павлу.
У истом моменту Милета Дубак из личне пратње Павлове
користи прекид аутоматског оружја, хитро се пребацује
преко моста и ручном бомбом тешко тада рањен, прекида
155
дејство аутоматског оружја и комунистичке стрвинаре раз-

носи детонација бомбе.
Гранате бацача мина и аутоматског оружја расипане из
оружја хероја Павлових јуришлија носиле су смрт и задале
страшну панику и страх комунистичким зверовима. Једна
граната из бацача мина, пала је дубоко у позадину парти-
занских положаја на територији Крстац — Улошевина, и у
једној долини погодила 3 партизанска команданта у часу
њихова договора и то: Љубомира Бакоча, Рада Радовића,
две комунистичке звери мојковачког сектора и команданта
партизанског одреда „Бијели Павле“ Секулића.
Са Мојковца Павле је дошао у везу са командантима
десне ударне колоне четничких одреда среза бјелопољског
и среза пљеваљског, која се кретала преко Коврена и Леве-
ра за Шћепан
десној ударној Поље
колонии о
Фочу. Пошто
правцу је Павле
продора издао комуни-
и сломио наредбе
стичко упориште на Мојковцу, Павле прелази преко Поља
и Бистрице према центру ударне колоне четничких снага
која је надирала и ломила комунистичка упоришта од Ко-
лашина преко Сињавине на Жабљак и Дурмитор.
ПЛАН ОПЕРАЦИЈА
На састанку Павла и пуковника Баја Станишића одржа-

ном на Златици половином маја 1942 године, састављен је
план операција за обрачун са комунистима на територији
Црне Горе. Планом су предвиђене три ударне колоне четнич-
ких снага са циљем да стегну обруч на међуречје Пиве и Та-
ре — територије Шћепан Поља и униште народне тиране
са Титом и комунистичким вођством.
По плану операција централна ударна колона кретала
се од Колашина преко Сињавине, Жабљака и Дурмитора на
Шћепан Поље, са наслоном десног крила на лево крило дес-
не ударне колоне преко кањона реке Тара од Мојковца пре-
ма Шћепан Пољу. Левим крилом наслоњеним на десно крк-
ло леве ударне колоне

Централна преко
ударна Лоле, састављена
колона Крнова и Горанског.
је од четничких
бораца са територије срезова: колашинског, андријевичког
и беранског, на челу одреда са прослављеним команданти-
ма: мајором Андријом Весковићем, капетаном Леком Лали-
ћем, капетаном Дујовићем, капетаном Рајом Поповићем,
капетаном Зечевићем, капетаном Љубом Минићем, капета-
ном Леком Вујисићем, капетаном Вуком Бећковићем, капе-
таном Миљаном Мандићем, капетаном Иваном Ружићем, ка-
петаном Ђурашковићем, мајорима Радосавом и Милорадом
Јоксимовић, капетаном Бојичичем, Душаном Арсовићем и
Светозаром Добрашиновићем.
156
У току борбе при продору централне ударне колоне

преко територија: Дробњака, Крње Јеле, Ускока, Шарана,
Шавника, Језера, Жабљака и Дурмитора, прилазе насилно
мобилисани борци са комунистичког фронта, и расути на-
ционални борци по шумама речених територија, од којих
је у току борбе формиран дурмиторски одред под коман-
дом хероја Ивана Ружића. Касније је створен и други дур-
миторски одред под командом хероја Николе Бојовића, ко-
ји је тада био са мајором Глишићем уз дејство десне удар-
не колоне.
Хероји централне ударне колоне на челу јунака Павла,
уз дејство десне и леве ударне колоне, крајем маја и почет-
ком јуна 1942 године сломиле су комунистичке пролетерске
бригаде укотвене на масивима Сињавине, Дурмитора и Во-
лујака. Задали Тито

јег је ударца смртни удар комунистима
јаукнуо, а његов јаук Југославије, од ко-
прихватио Стаљин
и пренео широм целога света са захтевом за помоћ Титу са
комунистима и оптужбама четника за колаборацију са оку-
патором, зато што су четници Црне Горе тукли и протера-
ли из Црне Горе комунистичку олош и народне тиране на
челу Тита и вођства комунистичке партије за Југославију.
Значи, ако се народ брани од комунистичке тираније који
спроводе комунистичку револуцију под стегом окупатора,
народ је колаборатор окупатора.
О том ударцу Титов доглавник Владимир Дедијер у
свом дневнику из тих дана од 23 маја 1942 године пише и
следеће: „Развезује се разговор о борбама са четницима.
Двадесет један наш батаљон се бори против њих“ — затим
Дедијер наставља: „Тито и Ђилас дошли су у Недајно са
Жабљака (Недајно је северозападни део Дурмитора). Ђи-
лас живо, искрено говори о Црној Гори: „Рђаво је, можда
ћемо морати евакуисати Црну Гору, четници нас туку“. О
губитцима комуниста „друшко“ Дедијер у свом дневнику
од 3 и 4 јуна 1942 године пише и следеће: „Али болнице,
болнице — само овде се налази 600 рањених, од тога је 100
тешких рањених“. — „Дошао је и Арсо. Проблем је заиста
тежак. Непријатељ има толико људства да се ми не можемо
успешно тући“. — „Стари (Тито) се шета горе доле по со-
би. Ништа не говори. Добио је вијести о погибији друго-
ва“. У истини тешко је борбу водити са народом.
Лева ударна колона на челу са пуковником Станишићем
састављена од четничких бораца са територије срезова: под-
горичког, даниловградског, никшићског и цетињског са про-
слављеним командантима одреда: пуковником Вујошеви-
ћем, мајором Рељом Пилетићем, мајором Кековићем, мајо-
ром Бошковићем, Јованом Контићем, капетанима Павлом и
Савом Вукићевићи, капетаном Јаковом Јововићем и капета-
157
ном Јаничићем-Граховци. Борци херојске Херцеговине под

командом попа Перишића, капетана Милорада Поповића и
других витезова крећу у састав предњих снага. Лева ударна
колона кретала се преко Никшића, Голије, Горанска, Гацка
и Автовца према Калиновику и Фочи. Борци поносне Боке
под вођством капетана Иветића и других хероја питомог
Приморја, знатно су допринели херојској борби народа Цр-
не Горе противу Тита и комуниста.
Десна ударна колона састављена од бораца територије
среза бјелопољског и среза пљеваљског под командом: ма-
јора Кесеровића, капетана Миливоја Обрадовића, капетана
Мираша Савића, капетана Бајића и мајора Рајлића и капе-
тана Јеловца кретала се од Шаховића, Коврена и Пљеваља
десним кањоном реке Тара преко Левера и Бобова на Челе-
биће за Шћепан Поље и Фочу.
Овој десној ударној колони дошао је у помоћ мајор
Глишић са око 300 бораца из Србије. На челу јединица би-
ли су: капетан Милош Марковић, капетан Милош Славић и
капетан Бајо Никић. Из Пријепоља са њима је кренуо херој
Вук Калајит са око 150 бораца пријепољског одреда. Са ма-
јором Глишићем и Калајитом тада су били: Лукачевић, Ни-
кола Бојовић и Петар Баћевић. Њиховим доласком на Ка-
меној Гори према Пљевљима, због панике повукли су се пре-
ма Жупи Пријепољској, одакле преко Бродарева, Сутивана
и Ливадица прелазе за Шаховиће. Доласком у Чокрлије до
Шаховића, паничну ситуацију отклонио је Воја Лукачевић.
Од Шаховића у саставу десне ударне колоне бораца срезо-
ва: бјелопољског и пљеваљског мајор Глишић са одредом
прелази Коврен, Глибаће и Бобово да би се са територије
Ћеотине од Фоче, по наредби из Србије вратио са одредом
за Србију.
У току борбе при продору четничких ударних колона
преко територије, које су тада држали комунисти названи
партизани, затечен је народ у сузама и престрављен од зло-
чина извршених од комуниста под вођством Јевреја Моше
Пијаде и Хрвата Тита Броза. У току четничког продора, под
ризиком смрти присилно мобилисани бежали су испод ко-
мунистичког стега и прилазили на страну четничког фрон-
та. Продором четничких ударних снага, замрзнута црквена
звона од терора Јевреја Пијаде, отпочела су да звоне и сво-
јим звуком објављивала су слободу потиштеном народу. На-
род је приступио да сакупља расуте кости чланова породи-
це и своје браће, побијених од комуниста и бачених у дубо-
ке јаме и разне шкрипе. Цео народ листом устаје и даје по-
моћ и прилази у борбу противу безбожника и тирјана ко-
мунистичке доктрине, који су се тада сјатили и укотвили
били у колевци српске виле гордог Дурмитора.
158
ТИТОВЕ „ОФАНЗИВЕ“
Историја Титових „офанзива“ бележи, да је прва офан-

зива Титових партизана у окупираној Југославији отпочела
у Србији, убиством два жандарма, наводно као слуге окупа-
тора, који су били на служби јавне безбедности на вашару
у варошици Пецка, срез подгорски, округ ваљевски. Тај зло-
чин извршио је Жикица Јовановић звани „Шпанац“, са јед-
ном групом
злочина, Тито комуниста, звани партизани.
је огласио Јовановића народнимЗа извршење тога
херојем.
Доласком на вашар са групом партизана, Јовановић је
видео два жандарма под оружјем, где стоје и посматрају
развој догађаја на вашару. Јовановић је пришао жандарми-
ма са својом пратњом партизана и без датог повода или об-
јашњења, потегао свој пиштољ и оба жандарма на месту
убио. После убиства жандарма, Јовановић је објавио прене-
раженом народу, да је убио немачке слуге и сараднике оку-
патора.
По међународном уговору потписаном у Женеви, у слу-
чају рата или окупације, ма које од држава потписница то-
га уговора, органи јавне безбедности морају остати на сво-
јој дужности под оружјем, за одржавање јавне безбедности
и поретка. Исто тако целокупна полиција и управна власт,
морала је остати на својој дужности. Поред осталих вели-
ких сила, тај уговор потписале су Немачка и Италија. Оку-
пацијом Југославије, немачка и италијанска војска у прво
време није разоружала југословенску жандармерију и поли-
цију, већ су остали, према међународном уговору на својој
дужности под оружјем, као органи безбедности.
Убијена два жандара на вашару Пецка, били су одређе-
ни да врше службу безбедности своме народу, а не Немаца.
Они су по распореду били одређени од старешине жандар-
меријске станице, који старешина није био Немац. Та два
жандарма нису били одређени од Немаца за обезбеђење не-
мачких објеката на вашару, где, на вашару, немачких обје-
ката или Немаца није било. Убијена два жандарма били су
одређени, да свој народ штите на вашару, од отмичара, кра-
ђе или другог насиља. Да је на вашару било Немаца, Титов
„херој“ Јовановић са својом бандом неби смео ни доћи на
вашару. Исто тако жандарми нису били у немачкој унифор-
ми, већ у униформи југословенских жандарма. По жандар-
160
дошле снаге хрватских усташа, Мађара, Бугара и Арнаута,

да у сарадњи Немаца угуше нереде на територији Србије?
На путу бегства, Тита са комунистима из Србије, срели
су комунисти Црне Горе на територији Маоча. Тај сусрет
пропраћен је на уобичајан комунистички начин. После су-
срета на Маочу, комунисти Србије и Црне Горе са Титом по-
лазе за Рудо на Лиму. Доласком на Рудо, по први пут 21 де-
цембра 1941 године, комунисти формирају прву пролетер-
ску бригаду, састављену од комуниста Србије и Црне Горе.
Прва пролетерска бригада служи као телесна гарда Тита и
комунистичког вођства.
Боравком на Рудо, Тито са вођством комуниста, долази
у везу преко Сарајева са Павелићем у Загребу. Ради личног
контакта са хрватским усташама, Тито креће са Рудога пре-
ко Вишеграда
Тито се састао за
са Рогатицу.
усташким Дана 25 децембра
представницима 1941 године,
у Рогатици. На
том састанку Тито тражи везу са Павелићем у циљу спора-
зума о сарадњи, у борби противу четника и српског народа.
На кратко време после састанка, полази из Рогатице 2 јану-
ара 1942 године преко Сарајева за Загреб Иван Лола Рибар,
као веза Тита са Павелићем. Доласком у Загреб, Рибар се
састао са адвокатом Владимиром Велебитом, касније Титов
ђенерал. Рибар и Велебит као Титови представници у Загре-
бу одржавају везу између Тита и Павелића до краја маја
1942 године, када су из Загреба пошли код Тита у Фочу.
После одласка Лола Рибара из Рогатице за Загреб, по
сагласности са Павелићем, дана 12 јануара 1942 године из
Чевљановића до Рогатице одлази за Загреб, Титов изасла-
нак Кардељ, као члан Централног комитета комунистичке
партије, да закључи споразум о сарадњи Тита са Павелићем.
По завршеном послу у Загребу, Кардељ полази из Загреба
у Љубљану. Ове шетње чланова комунистичке партије, као
представници Тита и закључење споразума сарадње Тита
са Павелићем, у току окупације, нису се могли вршити без
знања и сагласности Немаца као окупатора Југославије, чи-
ја је Врховна
Глајзе била у Команда
Загребу. за Хрватску
Резултати те са немачким
шетње ђенералом
и састанака су
следећи: Сарадња хрватских усташа са Титом и партизани-
ма у борби против четника и српског народа; уступање Фо-
че Титу од стране Павелића и усташа за слободан боравак
Тита и вођства комунистичке партије у Фочи, и снадбевање
оружјем и муницијом са ратном спремом Тита и комунисте
од стране Павелића, преко сарајевских усташа.
По утврђеном споразуму сарадње, Тито са вођством ко-
мунистичке партије Југославије, полази од Рогатице за Фо-
чу, где бораве од 21 јануара до 10 маја 1942 године, слобод-
но и неузнемиравани у центру зверињака хрватских усташа.
162
По доласку Тита у Фочу, код Тита долази 16 фебруара 1942

године усташки курир из Сарајева са писмом од Павелића,
за одобрење оружја и ратне спреме за наоружање и форми-
рање друге пролетерске бригаде. Оружје и муницију са рат-
ном спремом, предали су хрватске усташе Титовим комуни-
стима, на територији Матаруга до Чајнича. Примопредају
оружја и ратне спреме у име Тита извршили су: Сава Кова-
чевић-Мизара, члан Централног комитета, и Сава Брковић,
виши политички комесар, данас Титов ђенерал у Београду.
Са усташке стране у име Павелића оружје је предао један
мајор из Франчетића Црне Легије.
Са добивеним оружјем и ратном спремом, предатим од
хрватских усташа, формирана је друга пролетерска бригада
у Чајниче, која је по споразуму Тита и Павелића, после на-
оружања упућена за Власеницу и Сребреницу, да у заједни-
ци са хрватским усташама разбије и уништи четнике мајора
Дангића и Тодоровића. Одмах по формирању и наоружању,
друга пролетерска бригада добила је задатак по сопстве-
ним речима комуниста у следећем: „Два сата после форми-
рања добила је од Врховног штаба задатак, марш на Источ-
ну Босну ради ликвидације издајничких група и одреда Дан-
гића и Тодоровића“.
Преко Рогатице и Фоче, хрватски усташи дотурали су
оружје и муницију са ратном спремом Титу и комунистима,
у борби са народом Црне Горе и извођењу Титове треће
„офанзиве“, која је примењивана и извођена како следи:
После најављеног доласка Тита са комунистима из Србије
на територији Тромеђе и Црне Горе, Врховни штаб комуни-
ста за Црну Гору, смештен тада на Радовче, касније на Жаб-
љак, на чијем су челу били: Блажо Јовановић, Драгиша Ива-
новић, Сава Ковачевић и Моша Пијада, звани тада Марко
Ђуровић, који је био увек у пратњи Комнена Церовића, чла-
на Централног комитета, највеће звери човека, за сва неде-
ла по Црној Гори. Они су приступили примени терора и из-
вршењу нечувених злочина над народом Црне Горе. Од мно-
гих случајева свирепих злочина, које су комунисти тада из-
вршили, изнећу само следеће: Милан Шћепановић, месар из
Колашина, пошао је на село да купи стоку за снадбевање
месарске радње. При сусрету са Титовим комунистима код
села Штитарица, оглашен је за шпијуна и да разноси писма
„издајника“ Љуба Минића, за организовање четника по се-
лима. Милан је претресен од комуниста и писма нису нашли.
Комунисти су закључили да је Милан писмо прогутао. Ми-
лана су везали уз букву до пута и немилице тукли у циљу
признања. Везан уз букву децембарског мраза 1941 године,
Милан је у грчевитим трзајима, под ударцима испустио му-
ченичку душу. Износим други случај зверства комуниста:
163
склоњен од окупатора код његове куће. Начелника Лашића,

комунисти су везали и одвели од куће и зверски убили. Ти-
тови комунисти побили су код Грахова: судију Новицу Ко-
вачевића, капетана Марковића и капетана Даковића са 20
људи тога краја.посланика
ћа и народног Убили суДанила
срескогРадоичића
начелникау Блажа Вишни-
Лапичном, са
њима су побили још 10 првака тога места. У Гацком Титов-
ци су убили проту Шпира Старовића, проту Вишњевца, на-
родног посланика Вељка Вишљевца и среског начелника То-
да Старовића и многе прваке тога места.
Код цркве у Горњем Пољу до Никшића, убили су кому-
нисти мајора Мињу Вишњића са сином и са 30 људи. У зло-
гласну Котор јаму су бацили око 500 људи, жена и деце са
територије Никшића, а нарочито похватане четничке кури-
ре. У Драгопољцима до Никшића комунисти су убили мајо-
ра Петка Брајовића са женом и сином од 5 година и са бра-
том учитељем и још 15 првака тога места. За друга убиства
која су Титови комунисти извршили у току окупације на те-
риторији Црне Горе имала би читава књига да се напише,
са именима побијених људи, жена и деце. Те људи уколико
их нису побили на лицу места, у кући, на путевима или при
спроводу, Титови комунисти, звани партизани, приводили
су их Врховном штабу комунистичке партије за Црну Гору,
који се крајем 1941 и почетком 1942 године налазио на Ра-
довче. Свако приведено лице, после кратког саслушања у
Врховном
на Кечина штабу, комунисти
на Радовче су ихдаодводили
и нагоноли над ујамом
живи скачу јаму, зва-
ду-
бока преко стотину метара. У јаму Кечина на Радовке, кому-
нисти су бацили преко 300 особа, који су живот трагично
завршили, убијањем над јамом или натеривани од комуни-
ста, да живи скачу у јаму Кечина.
Поред Врховног штаба комунистичке партије за Црну
Гору, са седиштем на Радовче, комунисти су имали среске
оперативне штабове: у Колашину, на Жабљак, у Шаховиће
и другим местима. Поред оперативне улоге, применом теро-
ра и извршења свирепих злочина над народом, оперативни
штабови су издавали наређења месним одборима за врше-
ње мобилизације народних снага у редове комунистичке вој-
ске, звани партизани. Особа, која неби извршила наређење
месних одбора, нестајала је преко ноћи, без трага и гласа.
Оперативни штабови поред постављања месних одбора, по-
стављали су месне команданте и привремене преке судове,
за изрицање смртних казна, под изговором народних судо-
ва.
Моша Пијада, Јевреј, под именом Марко Ђуровић и
Комнен Церовић, као чланови Централног комитета кому-
нистичке партије и Арса Јовановић, бивши капетан југосло-
166
венске војске, у својству инструктора за операције Титове

војске, обилазили су оперативне штабове, ради коопера-
ције и давања налога и инструкција за ликвидацију свега
што је у опреци са успоставом комунистичке тираније над
народом.
Оперативни штаб за срез шавнички, имао је седиште
на Жабљаку. Функционери тога штаба били су: Велимир
Јауковић оглашен народним херојем, због извршених зло-
чина над народом Црне Горе. Момчило Полексић, командант
оперативних снага за срез шавнички. Драгоје Поповић, ко-
мандант места на Жабљаку. Чланови штаба: Вељко Крста-
јић, Вељко Кнежевић, Павле Пекић, Вук Кнежевић и Војин
Јауковић. Поред многих зала, учињених њиховим неделима,
они су у црно завили витешка браства са територије среза
шавничког.
линоку Римски
и клеке бунар иодкречана
недалеко у Шавнику,
Жабљака, све је тојаме по Ма-
попрскано
крвљу и испуњено лешевима људи јуначких браства: Џако-
вића, Алексића, Караџића, Церовића, Јауковића и других
браства.
Мислим да је то било у недељу 26 септембра 1941 годи-
не, када су комунисти среза бјелопољског и Санџака, одр-
жали састанак у виду збора у Шаховиће. Од руководиоца
комунистичке партије били су тада присутни: Миле Перу-
ничић као политички комесар за Санџак, Милоња Добра-
шиновић, политички комесар среза бјелопољског, Рифат
Бурџевић и Јунуз Међедовић — муслимани — као заменици
политичког комесара за Санџак, Павле Жижић и Новица
Перовић, политички саветници за Црну Гору, Саво Дрље-
вић, Велимир Терзић, Томаш Жижић и други. Циљ тога са-
станка био је: Одређивање делегата за Врховни штаб кому-
нистичке партије тада са седиштем у Ужице, припремање
терена за освајање Пљеваља и територије Санџака и одре-
ђивање командног особља за операције на територији среза
бјелолољског. Тада су одређени: Велимир Терзић за коман-
данта комунистичких оперативних снага на терену среза бје-
лопољског, Саво Дрљевић, заменик команданта оператив-
них снага, Томаш Жижић за команданта места за Шахови-
ће. Тада су одређени срески и општински одбори и комуни-
стички преки судови за изрицање смртних казни. Објављен
је проглас Комунистичке партије за Југославију, писан на
великом формату црвене боје и растурен у неколико хиља-
да примерака. У том прогласу, нарочито је истакнута оп-
тужба противу југословенске владе и официрског кора Ју-
гославије, за пораз и капитулацију Југославије. Тих дана,
комунистичка партија имала је састанке и у другим местима
на територији Црне Горе, истога циља.
167
ног рањеног вереника, после чега, обоје изрешетани метци-

ма тирана, пали су мртви и загрљени, обливени у сопственој
крви. Мајка Рада Јевтовића, стара и немоћна, да избегне из
куће, коју је запалила Титова народноослободилачка војска,
сагорела је жива у сопственој кући. Тога трагичног јутра,
натерали су народни ослободиоци, жену Васа Косовића да
игра око мртва мужа и да пљује и псује мртва мужа и да ви-
че: „Живио Стаљин“. Комунистичка војска предвођена Тер-
зићем, Жижићем и Перуничићем, по завршеном злочину,
опљачкала је целокупну имовину са стоком села Миоча и
собом однели за Шаховиће.
Није тачно да Тито има седам офанзива. Ова у Миоче
и друге сличне, извршене широм српских земаља, Тито има
више хиљада ,,офанзива“. Једна од тих је и следећа: Свире-
пиколашинском
у злочин Титових
лугу, комуниста, званих
до самог града партизана,
Колашина. Тајизвршен
злочин
Титовци су извршили на Бадње вече 6 јануара 1942 године.
Место где су злочин извршили, Титовци су назвали ,,Пасје
гробље“. Трагедија града Колашина те трагичне ноћи раз-
вијала се у следећем: По народном верском обичају, на Бад-
њи дан 6 јануара 1942 године, у расвит зоре, грађани су до-
нели бадњаке и прислонили уз куће, без сумње на трагедију
града. Један бадњак донео је Блажо Минић и по обичају
прислонио на зграду среског начелства. Град Колашин била
је напустила окупаторска војска још 23 децембра 1941 го-
дине, са циљем концентрације трупа у веће градове. Управу
Колашина преузели су национални борци резервног ка-
петана и судије Љуба Минића и резервног капетана и суди-
је Батрића Ракочевића. Становници града припремали су се,
да прославе Бадњу вече са радошћу и молитвом. На место
тога, граду је прилазила сурова стварност смрти. Одмах по-
сле донетих бадњака, комунистичка војска упала је у град
Колашин и потисла националне снаге из Колашина. Преузи-
мањем управе над градом Колашином, комунисти су отпо-
чели са привођењем у дело њихове планске одлуке, те да
рашчисте са „реакцијом“ и људима од којих су се бојали и
зазирали.
Испред ноћи комунисти су узели бадњак са зграде сре-
ског начелства и однели у колашински луг. Бадњак су чвр-
сто побили до подбарних рупчага у лугу. На улици града
Колашина, комунисти су пуцали и ранили једно псето. Ра-
њено псето комунисти су одвукли у колашински луг и обе-
сили на побивени бадњак у лугу. У граду Колашину кому-
нисти су издали наредбу: Да је сваки покрет улицама града
забрањен. Свако лице примећено на улици биће убијено на
лицу места. На Бадње вече, 6 јануара 1942 године, комуни-
сти су отпочели са упадима у приватне куће. Изводе људе
169
из кућа и одводе везане у колашински луг и убијају и бацају

у „Пасје гробље“. Врисак људи и жена, вучени и мучени
улицама града, паро је срца грађана. Везане и свучене љу-
де по јануарском мразу, комунисти су приводили до самог
бадњака, на којем се разапето и рањено псето кривило. При-
ведене људе, комунисти су ударали гвожђем по глави, од
којег је ударца разбијана лобања главе и мозак расипат са
крвљу на све стране. Убијене бацали су у рупе испуњене
подбарном водом до самог бадњака. Крици везаних муче-
ника, вучени и ударани тупим гвожђем по глави, кривеж ра-
њеног псета, разапетог на бадњаку, урнебесан смех и шега-
чење извршиоца злочина, те трагичне ноћи, до неба се чуо.
У току извршења злочина трагичног Бадње вече, извр-
шиоци злочина, правили су пир и разврат у хотелу „Бош-
ковић“изу града
дили Колашину.
жене иНадевојке,
пир, у ради
хотелу, комунисти Приведена
увесељавања. су приво-
је на пир у хотелу и сестра браће Грубач, који су те трагич-
не ноћи, одведени од комуниста у колашински луг, измрц-
варени са зверским садизмом и бачени у „Пасје гробље“.
Сестру убијене браће Грубач, комунисти су натерали, да
песмом и игром развесељава извршиоце нечувених злочина.
Од многих грозних сцена у колашинском лугу, једна је
и следећа: Милошевић Мајо са Матешева, приведен је у Ко-
лашин и убијен и бачен у „Пасје гробље“, зато што се про-
тивио комунистима када су пљачкали раднички магазин пи-
лане Стијовића до Матешева. Комунисти су довели Милоше-
вића до самог бадњака у „Пасје гробље“ и оборили на зем-
љу. Везаном пребили руке и ноге. Тако измрцвареном, ко-
мунисти су распорили груди Милошевићу и његово срце са
плућима, претурили преко везаних и изломљених руку. Из-
бачено срце из груди Милошевића, куцало је на изломљене
и везане руке, све док Милошевић није у грчевитим трзаји-
ма издахнуо. О другим сценама и мучењима људи, побитих
и бачених у „Пасје гробље“, била би читава књига да се ис-
пише. О тој трагедији града Колашина, постоје 14 свесака
исписаних у своје време, са именима и сликама убијених и
унакажених људи и бачених у „Пасје гробље“ колашинског
луга. Трагичног Бадње вече и наредних дана јануара 1942
године, комунисти су побили и бацили у „Пасје гробље“ ко-
лашинског луга, преко 350 особа, са територије среза кола-
шинског и других места.
Организатори „Пасјег гробља“ у колашинском лугу и
извршиоци свирепих злочина, применом сурових метода ко-
мунистичке диктатуре јесу: чланови комунистичког опера-
тивног штаба среза колашинског на челу са: Савом Бркови-
ћем, виши политички комесарем у улози председника кому-
нистичког преког суда у Колашину; Лакићем Анђелићем,
170
судијом предратне Југославије, у улози судије комунистич-

ког преког суда у Колашину; Бошком Рашовићем, студен-
том, у улози комунистичког преког суда у Колашину; Јаго-
шем Радовићем, адвокатом и Вукманом Крушћићем, студен-
том, у улози команданата комунистичких оперативних сна-
га за срез колашински; Милутином Лакићевићем, студен-
том, у улози команданта за град Колашин и другим кому-
нистичким руководиоцима за срез колашински.
Због стратегије и прекида саобраћаја услед великих
снегова, италијанска војска напустила је Колашин пре като-
личког Божића 1941 године. Као окупатор Црне Горе, ита-
лијанска војска, затворила се у веће градове и касарне. Гра-
дове и касарне, оградила бодљикавом жицом и бетонским
бункерима. Војска по градовима снадбевена је са ратним
материјалом,
градова врши прехраном
путем радиои станица,
другим апотребама.
по потребиВезу између
путем ави-
она. Мањи градови и сва села на територији Црне Горе пре-
пустени су судбини сопственог опстанка, на којим терито-
ријама, комунистичка партија за Црну Гору, појачана долас-
ком Тита са комунистичким снагама из Србије. Са оружјем,
примљеним од хрватских усташа, комунисти формирају ору-
жане снаге, путем принудне мобилизације. Постављају сре-
ске, општинске и сеоске одборе, са преким судовима. Кому-
нистички преки судови, састављени од обичних сеоских
ђилкоша, примењују смртне казне за свако лице, које се про-
тивило прилазу у комунистичку војску, звана партизани.
Пресуде су изрицане под изговором, да је осуђени издај-
ник народне борбе и да је слуга окупатора. Принудно моби-
лисани стављани су под контролу комунистичких комесара
и слани за освајање места, где због отпора народа, нису мо-
гли да спроведу принудну мобилизацију и формирање оп-
штинске и сеоске одборе са преким судовима. Тим поступ-
ком комунисти су натурили народу грађански рат под оку-
пацијом, јер се народ одупирао и бранио од насиља кому-
ниста.
Примену сурових метода и убиства путем мрцварења
од стране комуниста, народ Црне Горе није могао даље да
подноси и хладнокрвно гледа. Народ излаже опасности сво-
је породице и имовину. Прибира сопствене снаге и ли-
стом устаје предвођен јунаком Павлом, мајором Лашићем
и пуковником Станишићем. Огорчен народ, под вођством
јунака, ступа у крвав бој и обрачун са члановима сурове ко-
мунистичке партије и њихових вођа, туђинаца Тита и Моше
Пијада, који спроводе комунистичку револуцију, применом
свирепих злочина за време тешке окупације од стране сила
осовине.
Град Колашин повраћен у четничке руке 22 фебруара
171
Дана 10 маја 1942 године, Тито напушта Фочу са вођ-

ством комуниста и прелази на територију Дурмитора-Жаб-
љак-Недајно и Пива, ради дизања морала код комунистичке
војске. По прелазу на Дурмитор, Тито са комунистичким
вођством, прибира све снаге за борбу са народом Црне Го-
ре, који народ огорчен врши притисак преко Сињавине и
Дурмитора и ломи отпор комунистичке тираније.
Неповољни извештаји да присилно мобилисани напуш-
тају комунистичке положаје и прелазе на страну фронта на-
рода Црне Горе, затим, подаци да у борби са народом гину
Титови комунистички партијци, скојевци и друго вођство
комунистичке партије, такво стање принудило је Тита и во-
ђство комуниста, да почетком јуна 1942 године, на састанку
у Плужине, недалеко од пивског манастира, донесу одлуку,
да прихвате
прелаз дати
Тита са пристанак престоног
комунистичком војском и града Хрватске,
вођством, за
на тери-
торији усташке Хрватске, под условима датим на састанку
у Рогатици од 5 до 10 априла 1942 године. О тој одлуци у
Плужине, Ђилас пише и следеће: „Љета 1942 године у јуну
и такозваној трећој офанзиви, ми смо се морали одлучити
за правац продора. Мишљења су била различита. Тито нам
је указао правилан пут, правилан смер. Доцније смо се уве-
рили, да би свака друга одлука и сваки други смер, за нас
значио пораз или уништење“.
ким После донете

вођством одлуке упрве
и остацима Плужине, Тито
и друге са комунистич-
пролетерске, треће
санџачке и две црногорске пролетерске бригаде, првих дана
јуна 1942 године, бежи са територије Дурмитора и извлачи
се преко Волујака, испред притиска народа Црне Горе. Ти-
то са комунистима, налази уточиште на територији Павели-
ћеве усташке Хрватске. То бегство, испред народног револ-
та и борбе са народом на територији Црне Горе, Титова ис-
торија бележи „трећом офанзивом“. Слуге окупатора хр-
ватске усташе, прихватиле су Тита са комунистима и наста-
вили са помагањем, преко Сулејмана Филиповића и ђенера-
ла Пирца Фрања, са оружјем и ратном спремом. Титови ко-
мунисти претворени у звање партизана, стекли су наклоност
хрватских усташа, као антисрпски борци.
На путу бегства из Црне Горе, јуна 1942 године, срели
су Тита са комунистима хрватске усташе из Сарајева са пу-
ним камионима хране и муниције и предали Титу на терито-
рији Калиновик — Трново. После предатог товара из ками-
она, усташе су огласили, да су их пресрели Титови партиза-
ни и опљачкали. Мало загонетна изјава. Товар отели без
крви и борбе, а усташе, са празним камионима, се вратили.
Онда каква је то била борба Титове војске, да непријатељ-
173
ске камионе остави неуништене, већ их неоштећене остав-

љају у рукама усташа.
Вођству Хрвата преко Павелића и самих Немаца, као
окупатора, био је циљ: прихватити и помоћи Тита са кому-
нистима, као супарнике четничке борбе и српског народа.
Омогућити Титу са комунистичком војском, прелаз на тери-
торију Босанске Крајине, Лике и Кордуна, да би одбегле Ср-
бе и српски народ, испод усташког ножа, Тито са комунис-
тичком војском, прикупио под контролу и стег комунистич-
ког вођства, чиме би уклонили страх одмазде за недела Па-
велића са хрватским усташама. Немци, као окупатори Југо-
славије, преко немачког генерала Глајза, команданта за Хр-
ватску, прихватили су сарадњу са Титом и помогли Тита са
комунистима, преко усташа, да би држали равнотежу борбе
и допринели
Павелић међусобном
са хрватским уништењу
вођством, комуниста
уступио је Титу ии четника.
његовој
банди, око петнајест срезова територије Босанске Крајине,
Лике, Кордуна и Баније. По прелазу на уступљену територи-
ју, крајем јуна 1942 године, Тито понова шаље своје пред-
ставнике преко Сарајева за Загреб, на челу са Рибаром. Од
краја јуна до краја септембра 1942 године, Титови представ-
ници бораве у Загребу и одржавају везу са Павелићем и
усташама.
На уступљеној територији, између Карловца, Ливна, Јај-
ца, Петриња са центром у Бихаћу, Тито и комунисти, помог-
нути из Загреба у наоружању и ратној спреми, несметано ра-
де на организовању моћне армије. Од остатака разбеглих
Срба испод усташког ножа, Тито потпуњује и формира сле-
деће одреде: прву и другу пролетерску дивизију, трећу цр-
ногорску ударну дивизију, две крајинске, једну личку, јед-
ну банијску и једну далматинску дивизију. Рачунало се, да
је почетком 1943 године, укупан број војске формиран под
комунистички стег у дивизије износио је преко двадесет пет
хиљада бораца. На уступљеној територији, Тито са кому-
нистичким вођством, ствара и проглашује бихаћску репуб-
лику. Формирају среске, општинске и сеоске комунистичке
одборе. Крајем новембра 1942 године, формирају прво Ан-
тифашистичко веће народног ослобођења Југославије. У
Бихаћу крајем децембра 1942 године, организовали су Ан-
тифашистички савез омладине Југославије и Антифаши-
стички фронт жена. Све се то припремало и одвијало у цен-
тру тадање Павелићеве усташке Хрватске, који је тада имао
под оружјем преко сто хиљада усташа, добро наоружаних
од Немаца и још толики број хрватске домобранске војске.
Формирање и наоружање Титових комуниста у центру Хр-
ватске, и њихово помагање од Павелића и хрватског вођ-
ства, био је циљ: Упад у Србију и Црну Гору ради борбе и
174
спровођења револуције и уништење српског народа.

Првих дана фебруара 1943 године, Тито са комунистич-
ким вођством Југославије и са опремљеном и наоружаном
војском, преко двадесет пет хиљада бораца, стављених под
стег политичких комесара комунистичке партије, креће са
територије Павелићеве Хрватске за упад у Црну Гору. До-
ласком на Неретви Титова комунистичка војска, сукобила
се са борцима четника Црне Горе, Херцеговине и Тромеђе.
Због неактивног рада Врховног вођства четника, битка на
Неретви решила је питање прихваћања Тита са комунисти-
ма од стране Черчила, боље рећи дала изговор Черчиловој
самовољи. По прелазу Неретве и Дрине, Тито са комунисти-
ма успева, да се понова укотви на масивима Дурмитора,
одакле напада снаге четника према Колашину.
Продором Немаца са леђа четника код Колашина, прве
половине маја 1943 године, Тито са комунистичком војском
помаже немачке трупе, борбом противу четника, да би Нем-
ци разбили и заробили четнике са Павлом код Колашина.
Борбе од фебруара до половине маја 1943 године, искљу-
чиво са четницима Црне Горе, Херцеговине и дела западне
Босне, Титова историја бележи „четвртом офанзивом“.
После заробљавања Павла са елитним четницима код
Колашина, од стране Немаца, Тито са комунистима бежи од
Колашина без отпора немачким трупама. У бегству, Тито је
оставио своје рањене и болесне и препустио Немцима и не-
мачкој
ко најамничкој
Дурмитора, код војсци
Тита да их униште.
долази путем У току бегства
ваздуха пре-
и падобра-
на, лични пријатељ Черчилов, професор Дикин, послат од
Черчила као члан мисије код Тита. Крајем маја 1943 године,
Тито са комунистичком војском, после бегства испред Не-
маца, поново налази уточиште на територији Хрватске. Ово
бегство Титова историја бележи „петом офанзивом“.
Од маја до септембра 1943 године, Тито са комунистич-
ком војском неузнемиравано логорује на територији од Сре-
бренице, Зворника и Тузле до Босанског града Јајце и Др-
вара. У току другог бегства на територији западне Босне
Черчил шаље Титу разне мисије са Маклином да припреме
платформу издајства српског народа на састанку ,,Тројице
Великих“ у Техерану. На територији западне Босне Тита са
комунистима, затекла је и капитулација италијанске војске,
8 септембра 1943 године. Мењањем територије, Тито са ко-
мунистима мења и звање комунистичког покрета. Првих да-
на одметништва, комунисти називају себе герилцима, кас-
није се претварају у партизане, да би на крају себе огласили
народно-ослободилачком војском.
Капитулацијом Италије, настала је утакмица и борба
између четника и партизана за грабљење оружја од итали-
175
веродостојност да су у току убиства у великој мери и кон-

фискација имовине противника партизанског покрета, ми
смо добили низ питања од стране чланова Конгреса, у вези
ове појаве“.
Изложена недела Тита и партизана, извршена над срп-
ским народом у току окупације Југославије, окупиране од
сила Осовине, помогли су премијер Черчил, Форењ Офис и
енглеска Влада, давањем политичке и моралне подршке Ти-
ту и шиљањем неограничене војне помоћи, путем мора и
ваздуха.
177
ДОГАЂАЈИ ПРЕ БИТКЕ НА НЕРЕТВИ
Усташки Загреб на време је сазнао за тајно припремање

немачке офанзиве за чишћење четника према Хитлеровом
плану. Познатим писмом, од фебруара 1943 године, Хитлер
је обавестио и Мусолинија о плану операција на територији
Југославије против четника. Загреб је знао да ће офанзива
против четника бити пренета и на партизане. То је жеља
Загреба била, да поприште борбе буде удаљено са терито-
рије Хрватске. Како је Тито са партизанима логоровао на
територији Хрватске, то је Павелић преко хрватског вођст-
ва у партизанским редовима, омогућио прелаз Тита са пар-
тизанима са територије Хрватске и продор према Црној Го-
ри и Србији.
снагеПрвих дана ифебруара

са Титом 1943 године
комунистичким главне
вођством, комунистичке
мучки се крећу
преко Крајине, планинским пределима према Неретви и Дри-
ни за упад у Црну Гору. Мањи одреди Титових комуниста
остављени су у позадини са циљем, да уз помоћ месних пар-
тизана воде чарке и демонстративне препаде по Далмацији,
дела Херцеговине и Динаре, да би заварали траг кретања
главних снага са Титом, које су се кретале у правцу Нерет-
ве. Тито је са вођством лажно протурио вести да се Тито
преко Далмације са главним снагама пробија за Словенију.
Чим се сазнало о покрету Тита са комунистичком вој-
ском, Врховни Штаб ђенерала Михаиловића, тада у Липову,
решио је, да се расчисти са најездом Тита са комунистима
на територији Босне и Херцеговине пре доласка до Црне
Горе. Баш тих дана Енглези су незванично изразили жељу
преко пуковника Белиа, да се расчисти са Титовим комуни-
стима пре него буду међународно признати.
На другу страну Тито са комунистима креће са терито-
рије усташке Хрватске за Црну Гору са циљем, како сам Ти-
то каже: „Врховни штаб је донео решење: уништити брзим
наступом према Црној Гори четничке банде Драже Михаи-
ловића и на тај начин ликвидирати их и политички и војнич-
ки као неку значајну снагу“. Тога мишљења тада је био и
Врховни Штаб ђенерала Михаиловића према Титу са кому-
нистичком бандом. У том циљу, ради лакше ликвидације,
Тита са комунистима, послат је из Врховног Штаба ђенера-
ла Михаиловића са планом операција пуковник Зарија Ос-
тојић према Херцеговини, са задатком да ступи у везу са
четничким снагама Херцеговине и дела Босне и овлашћен
да рукује операцијама за обрачун са комунистичком бан-
дом на територији Босне и Херцеговине. Свој штаб за опе-
рације пуковник Остојић је сместио на територији Калино-
вика.
178
Врховни штаб ђенерала Михаиловића тада је издао и

наредбу за формирање четничких одреда на територији Цр-
не Горе за поход према Херцеговини. Један део четничких
снага Црне Горе, после борбе за чишћење Буковице — те-
риторија Фоча — Пљевља, Чајниче, није био ни стигао у
своје боравиште. На самом путу при повратку из акција са
Буковице, приступљено је формирању комбинованог одре-
да, састављен из четничких одреда срезова: колашинског,
андријевачког, беранског и бјелопољског. За команданта
тога комбинованог одреда одређен је мајор Весковић, а за
команданте батаљона постављени су: мајор Миомир Цемо-
вић, капетан Лека Вујисић, капетан Вукашин Бојовић и ка-
петан Драгиша Бајић. Снаге комбинованог одреда, под ко-
мандом мајора Весковића, кренули су са територије Мојков-
ца преко
Тих Шћепан Поља,
дана, по Фоче Врховног
наредби према Мостару.
Штаба ђенерала Миха-
иловића, креће и пуковник Станишић са одредом саставље-
ним из срезова: никшићског, даниловградског, подгорич-
ког, цетињског, барског и Бока Которске. Команданти једи-
ница одреда пуковника Станишића били су: капетан Јаков
Јововић, капетан Сима Мијушковић, капетан Јован Контић
и мајор Бољевић. Са њима је пошао и Граховски одред под
командом капетана Драганића. Правац кретања одреда пу-
ковника Станишића био је: Гацко, Невесиње, Мостар.
Чим су стигле четничке снаге одреда мајора Весковића
на територију Мостара, према плану операција кренули су
од Мостара преко Далмације у правцу Приморја ради опе-
рација. У току покрета четничке снаге мајора Васковића по
прелазу Плочица око 20 километара према северу на тери-
торији Широки Брег, сукобили су се са снагама далматин-
ске партизанске дивизије, у маршу једни и други. Борба је
отпочела после подне и трајала око три часа када су парти-
зани разбивени. Снаге мајора Весковића продужиле су по-
крет у правцу Макарске и Сплита. Доласком на територију
Биокова, изнад Макарске, села Пешића и Божића, одред ма-
јора
борбаВесковића поново
трајала више се сукобио
часова. са су
Партизани партизанима.
извршили Та је
напад
у часу када се одред мајора Весковића одмарао од дугог и
напорног пута. У току упорне борбе и овде су титовци пре-
трпели пораз. Првог дана после борбе изнад села Пешића
и Божића, мајор Весковић добио је депешу од команде за
операције да се хитно врати са одредом према Мостару.
Херцеговачки одред војводе Петра Баћевића, по наред-
би команде за операције, био је упућен преко Далмације,
где је водио борбе заједно са динарским четницима војводе
Ђујића против локалних комуниста и усташа на територији
Далматинског Косова. Мало касније наређено је и војеводи
179
стрељања, недовољне су казне у појединим загриженим чет-

ничким крајевима. Има случајева где ће се морати присту-
пити паљевини читавих засеока и села и уништењу станов-
ништва тих села“.
Обавијени стегом комунистичких комесара и васпитани
у духу фанатизма комунистичке диктатуре, људи нађени у
збеговима планинских шума, побегли од покоља усташа,
прихваћени су и обманути лажним обећањима. Снадбевени
оружјем и другим потребама, охрабрени морално и поли-
тички из Москве и Лондона, предвођени снагама пролетера
из Србије и Црне Горе, убеђени преко комунистичких ко-
месара да су четници издајници српског народа и сарадни-
ци окупатора, тако скупљена и фанатички васпитана војска,
на броју преко 25.000 бораца добро наоружаних, кренула је
фебруара 1943Крајине,
ко Босанске године Неретве
са територије усташке
и Дрине Хрватске
за продор пре-
у Црну
Гору и Србију.
Тешке су и крваве борбе биле четника Црне Горе и за-
падних српских крајева на Неретви, Дрини, Вран планини,
Прен планини, Калиновику и Фочи, да се заустави и разбије
жива снага и талас фанатизма комунистичке војске, која је
надирала центром снаге преко 25.000 бораца, добро наору-
жаних и снадбевених са спремом, коју су после пада Про-
зора били снадбевени од италијанске војске, тешком арти-
љеријом, тенковима и моторизацијом.
БИТКА НА НЕРЕТВИ
Главне партизанске снаге, стигле су на Неретву полови-

ном фебруара 1943 године и овладале територијом: Јабла-
нице, Прозора, Коњица са центром на Вран планини. Такти-
ком ноћног препада, улит је страх италијанској војсци, која
неактивно брани Прозор. Италијанска војска у Прозору,
предала је партизанима огроман ратни материјал: тенкове,
топове, митраљезе и другу ратну спрему. Са тим наоружа-
њем партизани су могли да врше продор на сваку страну.
Немачке трупе из Сарајева, после пада Прозора, уплашене
за саобраћај од Сарајева преко Вишеграда и од Мостара
према Сарајеву, врше демонстративан препад од Сарајева
према Коњицу и Прозору. Доласком Немаца на линију: Ко-
њиц — Прозор, немачке трупе задржале су своје положаје,
ненадирући према партизанима. Италијанска дивизија у Мо-
стару уплашена да Тито са партизанима не би кренуо доли-
ном Неретве према Мостару, уступа партизанима Прозор и
држе своју армију у утврђеном Мостару и остаје неактивна
према партизанима на Јабланици, Прозору и Вран планини.
Немачке и италијанске трупе, раде споразумно, да пропусте
182
Тита са партизанима на Неретву за продор према Црној Го-

ри, чиме би се отпочела борба четника и партизана. После
њихове међусобне исцрпљености, удруженим снагама не-
мачка и италијанска војска ће стезати обруч около и напа-
сти обадве изнурене стране и уништити их.
На потковици Неретви, територија: Коњиц, Прозор,
Јабланица и Вран планина више дана у фебруару 1943 годи-
не, партизани врше припреме за прелаз са десне на леву
обалу Неретве. Истакнута одељења прве пролетерске диви-
зије, прелазе реку Неретву, ради извиђања и долазе на Прен
планину. При прелазу Неретве, потиснули су одред мајора
Пантића мостарских четника. Јаче снаге четника Лукачеви-
ћа, биле су на територији Коњица. После обавештења о
прелазу партизана преко Неретве и њиховом доласку на
Прен планину, команда за операције, наредила је Лукачеви-
ћу, да хитно крене са одредом и да задржи даље продира-
ње партизана на Прен планину. Концентрисаним нападом,
Лукачевић је са одредом потискао истакнута партизанска
оделења са Прен планине и натерао их у Неретву. При по-
вратку преко Неретве, партизани су имали велике губитке.
Доласком главних четничких снага на територију Мо-
стара, према плану операција, извршиле су покрет за борбу
са партизанима, следећим распоредом: Одред војводе Пет-
ра Баћевића кретао се преко Дрежнице левим крилом у
правцу Вран планине и Јабланице. Одред пуковника Стани-
шића кретао се центром уз десну обалу реке Неретве преко
Дрежнице за Вран планину и Јабланицу. Одред Лукачевића
заузима положаје од Коњица према Прозору. Левом обалом
Неретве и Прен планини држали су положаје одбране пре-
лаза Неретве четнички одреди мештана и одред мајора Вес-
ковића и Николе Бојовића. На Бахтијевцу и планинском
врху Особац држао је положај мајор Весковић са одредом.
Крвава битка на десној обали Неретве отпочела је 27
фебруара 1943 године у расвит зоре и вођена дању и ноћу
између четника Баћевића, Лукачевића и Станишића са цен-
тром партизанских снага описатог сектора. Партизани при-
кљештени ударцима четника, врше концентрацију на ушћу
Раме у Неретву за офанзивни продор. Концентрисаном
офанзивном снагом преко 25.000 бораца партизани врше
продор преко Неретве на ушћу Раме у Неретву. Код Јабла-
нице преко обореног железничког моста ноћу 7 марта 1943
године партизани су продрли и вршили прелаз са десне на
леву обалу Неретве за три дана и три ноћи. При прелазу пар-
тизана на Неретви вођена је крвава битка четника и парти-
зана. Утеривали су и враћали једни друге у Неретву и оти-
мали једни од других камените чуке кањона Неретве више
пута. Валовита Неретва помешана људском крвљу носила
183
јуришне заузео је положаје херој Вук Калајит са пријепољ-

ским одредом, који је тога дана стигао на положаје из Сан-
џака. Лево крило од друма Фоча — Калиновик заузела је
положаје трећа јуришна, андријевичка и колашинска бри-
гада. На самом друму испред прве јуришне бригаде био је
одред Ћеотинских четника као истакнута осматрачница. На
сектору Мајевице отпочела је борба ноћу 28 и 29 марта 1943
године. Први судар био је страшан и критичан. Партизанске
снаге напале су престражу Ћеотинских четника. Под јаким
притиском престража је напустила положаје, јер четници
Ћеотине нису били вични борбама ноћних препада. Парти-
занске снаге мислећи да су са тим напуштени сви четнички
положаји сектора Мајевице, јурили су без узмаха. Долас-
ком партизана до положаја прослављених јуришлија доче-
кани суи ватром
хероја из врелим
засути су аутоматског оружја,
оловом. Борбадржаним у рукама
се развила свом
жестином на целом сектору положаја Мајевице. Партизан-
ске снаге по ноћној помрчини насрћу таласним јуришима,
који су се разбијали као плева на ветру. Партизани покуша-
вају на разним местима да наиђу на слабу одбрану ради про-
дора иза леђа четничких положаја. Сви насртаји партизан-
ских бригада одбивени су са ватром прослављеног оружја
јуришних бригада са изазивачком песмом и поругама на ра-
чун пролетера. У расвит зоре дана 29 марта 1943 године пар-
тизани су покушали да пробију на крајње десно крило чет-
ничких снага на Мајевици. Тај положај држао је херој Вук
Калајит са пријепољским одредом. У најкритичнијем часу
када су партизани ускакали у шанце четника, засвирала је
блех музика одреда Калајита. Јунаци, уз звуке музике и
песме проливају крв немилице. У истом часу Павле, сигнал-
ним пиштољем, дао је знак наредбе за јуриш на партизане
на целом сектору борбе на Мајевици. Партизани су одбаче-
ни уз велике губитке, који су побегли брдима леве долине
Дрине према Устиколини. На сектору Устиколине партизане
је чекао прослављени херој Лукачевић са одредом терито-
рије штабом
ним Коњиц икомуниста
рогатичкеборави
бригаде. Тих дана
у село Тито
Драче, са Врхов-
одакле издаје
директиве за прелаз Дрине.
РАЗВОЈ ФРОНТА НА ДРИНИ
Дана 29 марта 1943 године све партизанске снаге њихо-

вог левог крила сектора на Дрини, концентришу се на тери-
торију села Свилин и Брајовићи, где припремају план за
прелаз Дрине и даљу стратегију. На другој страни Дрине
ђенерал Михаиловић ствара план стратегије и развој фрон-
та, који је био следећи: Од Фоче уз Дрину на Шћепан По-
188
ље, даље преко Равна, Гацка до Билеће и распоредом једи-

ница од Фоче уз Дрину: војвода Ђуровић са 150 бораца
ибарског одреда, који је истога дана стигао код Фоче. У од-
реду Ђуровића био је и капетан Цвијић. До одреда Ђуро-
вића држао је положаје одред пријепољски Вука Калајита.
Затим бригаде: колашинска, андријевичка и беранска до
Хума. Бјелопољска бригада заузимала је положаје Хум са
Шћепан Пољем, клисура изнад Ћурева на планини Вучево и
ждрело клисуре испод Маглића. Сектор на Равно и Гацко
заузеле су положаје: друга дурмиторска бригада капетана
Ивана Ружића, друга колашинска бригада капетана Љуба
Минића, друга беранска бригада мајора Јоксимовића. Од
Гацка према Билећи и даље држали су одреди пуковника
Станишића и херцеговачки одреди војводе Баћевића. Дру-
гим Устиколини
на делом од Фоче низ Дрину
са одредом држао је Коњица,
територије положајеРогатице
Лукачевић
и
Пљеваља. Од Устиколине према Вастацу и даље босански
одреди.
Ноћу 29 и 30 марта 1943 године партизани су извршили
покушај продора на Устиколине. Те ноћи партизани су упо-
требили све вештине и њима слична лукавства, да пређу
Дрину. Сви покушаји партизана за прелаз на Устиколини
завршени су са њиховим поразом. Херој Лукачевић страш-
но је потукао партизане на Устиколини. После покушаја за
прелаз Дрине на Устиколини, партизани врше заокружава-
ње и то: прва пролетерска дивизија и четврта крајинска ди-
визија остале су на Устиколини. Од Устиколине низводно
одлази кордунска и личка дивизија са намером да пређу
Дрину код Вастаца. Друга пролетерска дивизија и далма-
тинска пролетерска дивизија одлазе од Устиколине заоби-
лазно према Зеленгори и Сутјесци са намером да пређу Дри-
ну на сектору, где је балканског рата прешла Дрину црно-
горска војска. Ове две пролетерске јединице у дане од 2 до
6 априла, прикривене шумом која се протеже од Сутјеске
левом обалом Дрине и северним падинама високих брда из-
над Ћурева све до Зеленгоре. На том терену припремају све
радње за прелаз Дрине и праве сплав од балвана да би пре-
шли Дрину и заскочили иза леђа четничких положаја цело-
га сектора на Дрини.
После борбе на Калиновику и Мајевици и Устиколини,
Павле ужурбано потпуњује проређене јуришне бригаде. Из
свих одреда узима по неколико бораца од 18 до 25 година
старости. Са јуришним бригадама Павле креће од Фоче 6
априла 1943 године преко Шћепан Поља и клисуре левог
кањона Пиве изнад Шћепан Поља. Прелази теригорију пла-
нине Вучева са намером да пређе глечерским гребенима Во-
лујака испод Магалића, који је обавијен у магли, леду и
189
снегу. По прелазу Волујака, са јуришним бригадама Павле

је замишљао да бочним ударом разбије десно партизанско
крило, које је надирало преко Равна и Гацка према Никши-
ћу. Десно партизанско крило било је састављено од треће
црногорске ударне дивизије Титових пролетера и других
партизанских снага.
Пошто би бочним ударом разбио десно партизанско
крило, Павле је намеравао да се врати са јуришним брига-
дама и заскочи изнад Ћурева и Зеленгоре и удари са леђа
левом партизанском крилу на Дрини. Простор, који је Пав-
ле са јуришним бригадама прелазио, јесте Вучево висока
планинска раван таласастих брда, простор изнад високих и
стрмих греда кањона реке Пиве и Сутјеске. Са јужне стране
планинске висоравни Вучева, уздиже се планина Волујак са
горостасом планинског врха Маглић. Приступ на планинску
висораван Вучево једини је на три клисуре уских стаза стр-
мих гранитских греда. Прва клисура изнад Шћепан Поља,
друга клисура изнад Сутјеске и трећа клисура испод самих
глечерских падина високог Маглића. На клисури изнад Су-
тјеске држи положаје недакуски батаљон капетана Влада
Цемовића бјелопољске бригаде. На клисури испод Маглића
држи положаје друга чета батаљона Цемовића.
У току ноћи 6 априла 1943 године стигао је Павле са ју-
ришним бригадама на положаје друге чете недакуског бата-
љона.
ришне Због тешког
бригаде нисуневремена и јаке
могле прећи ноћупланинске вејавицепре-
стрме глечерске ју-
деле испод Маглића. Тога дана при прелазу Вучева, водићи
мештани губили су оријентацију услед густе магле и април-
ске снежне вејавице. На територији изнад ждрела клисуре
Ћурева на снегу и вејавици у стародревној мрчави поднож-
ја планинског горостаса Маглића, борци јуришних бригада,
момци млади и здрави, пуни снаге и полета борбеног духа,
спремају конак да чекају расвит зоре дана 7 априла 1943 го-
дине ради покрета. Ложе се ватре испод јела планинске пра-
шуме окићене снегом и засипане снежном вејавицом. Борци
јуришних бригада у групама стоје поред ватре која пркоси
снежној вејавици. Ехо од песме пролама прашуму високих
јела и одјекује преко сурих стена високог Маглића. Нико
не спава, све је под ратном спремом и чека наредбу за по-
крет. У расвит зоре дана 7 априла 1943 године јуришне бри-
гаде, са Павлом крећу преко глечерских падина завејаног
Маглића. Нису прешли неколико километара, када је на ле-
ду и снегу завејаног простора Павле добио немилу вест, да
су партизани прешли са леве на десну обалу Дрине код Фо-
че.
190
ПРЕЛАЗ ПАРТИЗАНА НА ДРИНИ
Партизани су сазнали за одлазак Павла од Фоче са ју-

ришним бригадама преко Вучева и Волујака. После сазнања
ужурбано приводе радове за прелаз Дрине. Донели су је-
лове балване до обале Дрине. Поређали и укрстили балване
у виду сплава и увезали челичним конопима. Први сплав
при прелазу Дрине, доласком до речне матице, таласи брзе
реке разбили су сплав и расуте балване са товаром партиза-
на, однели су валови плаховите Дрине. Други сплав направ-
љен је доста узан, са којим се успело прећи на другу страну
Дрине. Ове радове партизани су довршили ноћу 6 и 7 апри-
ла 1943 године за време док је долина Дрине била обавије-
на густом маглом, која је просипала ситну кишу. Док су
планине Вучева са Маглићем тих дана обавијене вејавицом
и снежним наметима. Други сплав утегнут челичним коно-
пима, прешао је Дрину и пренео партизане са пушкамитра-
љезима. Користећи тамну ноћ са густом маглом, партизан-
ске тројке путем водића прешле су непримећене на положа-
је беранске бригаде и заскочиле иза леђа четничких поло-
жаја територије села Мазаоча. Тачно у одређено време на
два часа пре зоре партизанске тројке отвориле су ватру из
пушкамитраљеза са леђа четничких положаја. У исто време
тешки митраљези и бацачи мина друге пролетерске и дал-
матинске партизанске дивизије отворили су ватру са леве
на десну обалу Дрине, чистећи простор четничких положа-
ја, да би лакше прешле партизанске снаге преко Дрине пу-
тем сплава.
Прва паника била је тешка и судбоносна. Напад је из-
вршен ненадно иза леђа, помогнут ватром са леве обале
Дрине. Покушај осталих четничких бригада да побољшају
тешки положај на сектору беранске бригаде није успео. У
току првог судара превезено је путем сплава неколико пар-
тизанских одреда са аутоматским оружјем и појачане пар-
тизанске тројке које су раније упале иза леђа четничких по-
ложаја. У расвит зоре дана 7 априла 1943 године партизан-
ске снаге друге пролетерске и далматинске партизанске ди-
визије овладале су утврђеним положајима на Бакићу и пла-
нинским венцима планине Вукуше и Златног Бора. Тога ју-
тра, под борбом пробиле су се четничке снаге андријевачке,
дурмиторске, колашинске, беранске бригаде и одред Ђу-
ровића на угроженом сектору села Мазаоча и преко Хума
прешле на Шћепан Поље. Калајит са пријепољским одредом
полази према Фочи у састав осталих четничких снага, које
су са Дрине кренуле према Пљевљима. Са тим снагама по-
шао је од Фоче и ђенерал Михаиловић, док је Лукачевић са
групом бораца остао у позадини партизанских положаја.
191
Баш тога дана дошао је код Фоче и један одред око 150 бо-
раца састављен од четника Рашке и Сјенице под командом
капетана Кривокапића и једног капетана из Србије. У пр-
вом судару тај одред направио је панику и одмах се вратио.
Ради тога ђенерал Михаиловић покушао је да ухвати и стре-
ља команданта тога одреда. Користећи овај продор и дола-
зак партизана иза леђа четничких положаја, остале парта-
занске снаге прешле су Дрину на Устиколини и Вастацу.
Павле, пошто је добио вест о прелазу партизана на Дри-
ни, напушта замишљени план. Враћа се са јуришним брига-
дама испод Маглића преко планине Вучева за Шћепан По-
ље. Самим тим недакуски батаљон бјелопољске бригаде на-
пуста положаје изнад Ћурева и Сутјеске.
Доласком на Шћепан Поље затекли смо војску четника,
која
ку наје Шћепан
од ФочеПоље,
прешла на Шћепан
Павле Поље.
је именовао ОдмахБојовића
Николу по долас-
за
команданта тога сектора и састављен план за контра напад
према Фочи. Са две јуришне бригаде и један део одреда
Машана Ђуровића под командом Вељка Радовића, Павле
креће са Шћепан Поља, са намером, да пресече пут партиза-
на код Челебића. Од Шћепан Поља јуришне бригаде крећу
уз десну обалу кањона Пиве на челу Павла. Прелазе поред
древних рушевина града Херцег Шћепана.
Доласком на врлетни Штулац, Павле са јуришним бри-
гадама спустио се према реци Тара, где се преко висећег мо-
ста направљен од челичних конопаца, прелази са леве на
десну обалу Таре. По прелазу реке Тара, пењу се тешко
пролазним тереном према планини Љубишна. Са стрмих па-
дина планине Љубишна, Павле са јуришним бригадама, спу-
шта се према Челебићу. Партизанске снаге већ су стигле на
Челебиће и Ћеотини. Нису ни мислили да се са врхова пла-
нине Љубишна, спушта страшна олуја јуришних бригада
према њима. Партизани нису могли ни мислити, да за крат-
ко време Павле са јуришним бригадама може прећи тако
дуг и непроходан терен.
Доласком до Челебића, прва јуришна бригада заузела
је десно крило према Челебићу. Друга јуришна бригада за-
узела је лево крило од кањона реке Тара преко Челебића.
Павле са пратњом и једним одредом Машана Ђуровића на-
лази се између две јуришне бригаде. У расвит зоре јуришне
бригаде као олуја прелазе преко Челебића и снажним удар-
цем разбиле су партизанске снаге друге пролетерске и дал-
матинске партизанске дивизије. Разбивене партизане про-
гоне преко Челебића, Златног Бора и Вукуше до Бакића без
предаха. У прогоњењу партизана од Челебића до Бакића,
борци јуришних бригада такмиче се у јунаштву и витешким
подвизима. За њих је борба врста телесних утакмица. Ми-
192
лина је бити борац за част и славу српског оружја у борби

за слободу народа. Испред ноћи партизани су дали очајан
отпор на утврђени положај на Бакићу. После крвавог и гр-
чевитог отпора пали су утврђени талијански и усташки бун-
кери на Бакићу из којих су давали отпор Титови партиза-
ни. У току борбе преко Челебића, Златног Бора и планине
Вукуше и на утврђене положаје Бакић партизани су имали
велике губитке у људству и ратном материјалу.
Четничке снаге под командом Николе Бојовића прешле
еу једним делом са Шћепан Поља преко висећег моста на
Узлупе са леве на десну страну Таре и заузеле положаје де-
сном обалом Таре преко Хума до врхова Вукуше и Златног
Бора, са наслоном десног крила на лево крило друге јуриш-
не бригаде. После пада Бакића у руке четника, даље прого-
њење партизана
ни прикупили су претргла
се у селојеМазаоче
тамна ноћ. Разбивени
до Дрине, партиза-
где им је би-
ла болница и комора.
Прва пролетерска дивизија и крајинска дивизија, по
прелазу Дрине на Устиколини, кретале су се према Пљев-
љима. Када је Павле са јуришним бригадама разбио другу
пролетерску дивизију и далматинску дивизију на Челебићу
и Бакићу, прва пролетерска и крајинска дивизија рокирају
се према Челебићу и Ћеотини и крећу према Бакићу и Ву-
куши. Један део партизанских снага вратио се преко Дрине
на Устиколини и кренуо према Сутјесци и Зеленгори и код
Сутјеске, путем сплава, прелазе са леве на десну обалу Дри-
не за појачање друге пролетерске и далматинске дивизије
у село Мазаоче.
У два часа после пола ноћи партизанске снаге врше на-
пад на сектору Бакића и Вукуше. Борба се развила у тамној
ноћи свом жестином и траје непрекидно све до 7 часова из-
јутра дана 10 априла 1943 године. Две пролетерске дивизи-
је, далматинска и крајинска, појачане са усташама, бију бој
са снагама прослављених јуришлија и храбрих бораца прве
дурмиторске, прве колашинске, андријевичке, беранске и
бјелопољске
гом јуришномбригаде. У расвит
бригадом зоре
бацио се наПавле са првом и дру-
лево партизанско кри-
ло и нагони у реку Ћеотину прву пролетерску дивизију и
крајинску дивизију. Затим Павле креће са првом јуришном
бригадом преко планине Љубишна ради обезбеђења ђене-
рала Михаиловића, који се налазио на сектору Маоча и Тје-
шња, одакле Павле и ђенерал Михаиловић крећу преко Тје-
шња, Коврена и Шаховића за Мојковац. Друга јуришна
бригада и снаге четничких бригада преко Хума, најуриле су
партизанске снаге према Фочи и селу Мазаочу.
Десно крило партизанских снага које је надирало пре-
ма Црној Гори, после заузећа Гацка, креће према Никшићу
193
и према Шавнику за продор према Колашину. Ради тога

четничке снаге са Дрине и Шћепан Поља морале су се кре-
тати преко Дурмитора у правцу Колашина.
На сектору Гацка биле су мале снаге четничких одреда:
друге дурмиторске бригаде капетана Ружића, друге кола-
шинске бригаде капетана Љуба Минића и друге беранске
бригаде мајора Милорада Јоксимовића. Од Гацка према Не-
весињу и Билећи држали су положаје одреди пуковника
Станишића и херцеговачки одред војводе Баћевића. Радо-
сав Јоксимовић и Душан Арсовић са допунским одредима
беранске и андријевичке бригаде задржали су се на Сиња-
вини ради обезбеђења позадине. У борбама на сектору Гац-
ка, Равна и Горанска, поред подвига других четничких од-
реда, јуначки се показао капетан Вук Бећковић са својим
батаљоном.
ског Приликом
при прелазу одбацивања
четника капетана партизана
Бећковића код
кроз Горан-
јелову
шуму, партизани су били попети на врхове јела и пуцали са
јела на четнике при пролазу јеловом шумом. Том приликом
партизани су са јела побили око 15 бораца из батаљона
Бећковића. Храбри Ровчани одмах су се снашли и партиза-
не на врхове јела све побили и живе похватали. У борби код
Горанског партизани су оставили доста мртвих и рањених,
међу њима политичког комесара адвоката Мирка Вешови-
ћа, који је са белог коња пао погођен метцима једног вода
колашинског батаљона. Архива и важна документа нађена
код Вешовића предата је команданту бригаде Љубу Ми-
нићу.
О борбама на сектору Гацка — Невесиње — Билећа ни-
сам добро упознат, јер нисам био на том сектору. О борба-
ма тих дана на том сектору, писаће преживели борци одре-
да пуковника Станишића и војводе Баћевића.
Четничке снаге са сектора Дрине и Шћепан Поља кон-
центришу се на Рудине изнад Шћепан Поља. Концентрација
на Рудине врши се у току целе ноћи. После пола ноћи кре-
ће са Рудина одред Ђуровића према планинском селу Не-
дајна. По прелазу Недајна одред Ђуровића наишао је на от-
пор партизанских снага на кањону планинске реке Сушица,
ради чега одред Ђуровића повукао се на територију Недај-
на.
Никола Бојовић и Леко Лалић овлашћени команданти,
наредили су покрет свих четничких снага са Рудина према
Дурмитору. У расвит зоре стигли смо у село Недајна испод
Дурмитора. Део десног крила партизанских снага заскочио
је од пивског манастира преко Дурмитора на Жабљак и
пресекао наш покрет према Колашину. Сви планински вен-
ци преко Дурмитора: Штулац, кањон Сушице са катуном
Црна Гора, планински венци Милогора, Пишче и други по-
194
седнути су партизанским снагама. Треба се пробијати преко

Дурмиторских шкрипа и клисура поседнутих партизанском
војском. Доласком у село Недајна створен је план за про-
дор и то: Леко Лалић са јуришним бригадама, Бојовић са
првом дурмиторском бригадом, Лека Вујисић са првом ко-
лашинском бригадом. Сви тројица са својим одредима кре-
ћу на крајње наше десно крило према Пишчу и пивском ма-
настиру са намером да планинским венцима, са косе на ко-
су ломе партизанске снаге. Капетан Савић са бјелопољском
бригадом креће преко села Недајна и подилази планинском
узвишењу Милогора. Андријевичка бригада и одред Ђуро-
вића заузимају положај према кањону реке Сушица и ка-
туна Црна Гора. Прва беранска бригада задржала се у за-
штитници свих одреда. Капетан Бајић са пратећим бојним
оруђем са територије села Недајна, бије бацачима мина и
гешким митраљезима све партизанске положаје и њихова
митраљеска гнезда.
Пожртвовани борци четника подилазе на свим положа-
јима. Из дурмиторских шкрипа и клисура партизани про-
сипају ватру из оружја сваке врсте на четничке снаге. Са
сваке чуке, из сваког жбуна клокоће аутоматско оружје.
Борба се води за продор. Јече клисуре дурмиторских сурих
стена које су жедне крви јунака. Суре стене гордог Дурми-
тора и њихове долине, памтиле су мајке многих паша и ја-
ничара. Упамтиле су их мајке Титових јамара. Дурмитор —
горда тврђава,
упорне понос
борбе која и дика
траје српског
целога дана. Урода, јечи одсељачком
похабном удараца
оделу четнички борци слободе, прогоне Титове јамаре из
колевке српске виле високог и гордог Дурмитора. Испред
ноћи освојени су сви партизански положаји и партизани
протерани преко Пиве код пивског манастира и преко Дур-
митора према Жабљаку.
Партизански пролетери бежећи дају очајан отпор и ву-
ку мртве и рањене. Заробили смо преко 20 товара сандука
муниције усташког порекла. На партизанским положајима
међу мртвим партизанима нашли смо двојицу са усташким
униформама и усташким легитимацијама. Пошто су парти-
зани одбачени, четничке снаге прелазе кањон реке Сушица
и долазе на територију катуна Црна Гора испод Штулца ра-
ди преноћишта и одмора. Ложе се ватре, чиме се јавно пр-
коси партизанима, где четници логорују. У току борби Ти-
тови партизани никада нису смели ложити ватре на терито-
рији, где логорују. Навика партизана била је као дивљих
Индијанаца, да мучким и ноћним препадима нападају чет-
ничке снаге за време одмора или са леђа у току борбе.
Приликом борбе на Дурмитору имали смо неколико
мртвих и рањених бораца. Идућег дана у расвит зоре крену-
195
ли смо из катуна Црна Гора преко Штулца за Жабљак. При

прелазу Штулца наишли смо на дубоки снег са обадве стра-
не Штулца. Снежном пртином потањали су коњи у дубоки
снег, ради чега су са великим напорима и закашњењем пре-
шли Штулац тешки рањеници. Било је рањеника који се ни-
су могли држати на коњу, те су целим путем ношени на при-
митивним носилима.
Прикривени партизани по дурмиторским шкрипама пу-
цали су на нас из аутоматског оружја, приликом нашег пре-
лаза преко Штулца и даље до Жабљака. Никола Бојовић
са првом дурмиторском бригадом као заштитница наших
снага, прешао је преко највисочијег врха на Дурмитору. До-
ласком четничких снага на Жабљак развила се борба са
партизанима на све стране око Црног језера, преко Језера
и Пирлитора.
Радосав Јоксимовић и Душан Арсовић са допунским
одредима обезбеђивали су терен Сињавине у ком су циљу
стигли из Колашина. Због угрожених положаја према Ник-
шићу и Сињавини и надирању партизана према Колашину,
команданти сектора Гацка и Горанска: мајор Милорад Јок-
симовић, капетан Крсто Васовић, капетан Љубо Минић, ка-
петан Вук Бећковић, капетан Новак Миликић и капетан
Иван Ружић са одредима, крећу преко Шавника и Брезне
према Колашину. Са Сињавине после продора код Жабља-
ка, бјелопољска бригада и један део беранске бригаде кре-
ћу према Бистрици за Мојковац. Са Мојковца бјелопољска
бригада креће преко Цера и Бурена изнад Шаховића и зау-
зима положаје на Барице и Коврен. Јуришне бригаде, прва
колашинска, андријевичка и беранска бригаде са Сињави-
не, после продора код Жабљака полазе према Колашину.
Првих дана маја 1943 године на положајима Барице и
Коврен долази Павле са првом јуришном бригадом, ради
задржавања партизанских снага које су надирале преко Ле-
вера и Пљеваља. Тих дана Штаб Врховне команде са енгле-
ском војном мисијом био је у покрету из Липова преко Мој-
ковца заи прелаз
Жубер Коврен у борба
Србију. На неколико
траје положајима Барице,
дана, дању Крупице,
и ноћу.
На сектору Барице и Крупице борбу води јуришна бригада
са првом пролетерском дивизијом. На положајима Жубер и
Коврен борбу води бјелопољска бригада са ловћенском пар-
тизанском бригадом и деловима крајинске дивизије. Пре-
ма Коврену бочно је ударила четничким положајима бјело-
пољске бригаде, далматинска пролетерска дивизија. Друга
пролетерска дивизија прелази са левог партизанског крила
преко моста на Левер Тари и креће преко Сињавине за по-
јачање десног партизанског крила, које надире према Ли-
пову и Колашину.
196
„Вражја Дивизија“ и „Ханџар Дивизија“, састављена од ус-

таша, муслимана, фолксдојчера, Немаца и Мађара.
Павле са елитним четницима брани Колашин од жучних
насртаја партизана, који надиру преко Сињавине, Липова
и Вучја на Колашин. У току напада Титових партизана на
центар четничких снага у Колашину, појавиле су се немач-
ке трупе иза леђа четничких снага и опколиле град Кола-
шин са источне и северне стране, где је Павле давао грчевит
отпор партизанима, који насрћу на Колашин са јужне и за-
падне стране. Град Колашин опкољен је од немачких трупа
и од партизанских снага.
Дана 14 маја 1943 године немачке трупе са тенковима
продрле су у Колашин. Народна песма тај догађај цитира:
„Немачка је веља сила, град Колашин опколила. У Колашин
уза ровове похваташе
цео народ Црне соколове“. Тих дана Немци
Горе. У Колашину наста тешко стање
су заробили
око 4000 елитних бораца, међу њима Павла са вођством чет-
ника. Из Колашина Немци су повели Павла уз пратњу тен-
кова са јаком посадом, на аеродром код Берана. Са аеро-
дрома од Берана, путем авиона, Немци су пребацили Павла
у Немачку и одвели у логор Стриј код Лавова.
Десно крило немачких снага надирало је од Пријепоља,
Сјенице и Рожаја према територији среза бјелопољскога.
У часу борбе четника бјелопољске бригаде са партизанима
на територији Мојковца, Равна Ријека и Рибаревине, немач-
ке трупе дошле су са леђа четничких снага и похватале ско-
ро све четнике на самим положајима. Отпор и борба ширег
размера било би тотално уништење међу два фронта. Бег-
ство испред немачких трупа према партизанском фронту
није било изводљиво. Ратно лукавство Немаца било је ис-
кусније и препреденије. Око 2000 заробљених четника са
сектора среза бјелопољскога, Немци су довели на терито-
рију Затона и држали опкољене тенковима на једној лива-
ди близу самога друма. Многе четничке јединице, како на
сектору колашинског, тако и на сектору бјелопољског при-
кривене по шумама избегле су немачко заробљавање.
Све заробљене четнике са сектора колашинског и сек-
тора бјелопољског, путем камиона Немци су повели до Пе-
ћи, одакле возовима за Београдско Сајмиште. После ужас-
них и зверских мучења извршена од стране хрватских уста-
ша на београдском сајмишту, измучене четнике Немци су
интернирали једним делом за Немачку, другим делом за
Солун.
Италијанске трупе из страха пред Немцима, да би ис-
такли ревност и послушност Немаца врше зверства над на-
родом Црне Горе њиховог сектора оперативних акција, по-
хватали су грађане и чиновнике Црне Горе и интернирали
199
једним делом за Албанију и Италију, другим делом затво-

рили у злогласну „Јусовачу“ у Подгорици и држали као та-
оце до дана капитулације Италије.
Задржавање Немаца око заробљавања и интернирања
четника сектора колашинског и бјелопољског, дало је мо-
гућност Титу са партизанима да беже без отпора немачким
трупама. Партизанске снаге нестале су као да их у опште
није било. Чим су немачке трупе наступиле према Колаши-
ну, Тито је наредио првој пролетерској дивизији да се вра-
ти од Мојковца преко Левера према Фочи, да штити бег-
ство Тита и партизана од Колашина преко Дурмитора и Фо-
че. Пошто су немачке трупе разбиле и заробиле четнике код
Колашина, Тито са партизанским снагама бежи од Кола-
шина и поново налази уточиште на територији усташке Хр-
ватске. Доласком
тизанских на територију
хероја, одмах усташке Хрватске,
су се претвориле у усташкеодхероје
пар-
под окриљем Павелића и усташа.
После ликвидације четника са Павлом немачке трупе
несметано прелазе од Колашина према Тромеђи и Централ-
ној Црној Гори. Наступом немачких трупа територијом Цр-
не Горе, немачка најманичка војска: Фолксдојчери, Арнау-
ти, Бугари, Усташе, руговски и пештерски Шиптари и му-
слимански башибозлук „Ханџар Дивизије“, извршили су
страшне злочине над мирним и незаштићеним становниш-
твом Црне Горе. Куда су пролазиле немачке трупе са на-
јамничком војском, њима сумњиве куће разрушили су и по-
палили, под изговором „бандитска покрајина“. Опљачкали
су покућанство и ствари од вредности однели собом. Поку-
пили и опљачкали целокупну стоку, нарочито са територије
срезова: колашинског, шавничког, бјелопољског и дела пље-
ваљског среза и одвели собом.
Многе породице уплашене од најезде Немаца, напусти-
ле су домове и побегле у збегове по шумама и планинским
пећинама и мрачним гудурама. Немци су овластили најам-
ничку војску и Шиптаре са башибозлуком, да пронађу и по-
хватају збегове по скривеним местима и све на лицу места
да казне. Немачка најамничка војска, пронађене збегове без
разлике пола и старости, на лицу места зверски је побила.
Нађене голоруке и без заштите или отпора за самоодбрану
све је изреда на грозни начин уништила. Њихову склоњену
имовину и стоку покупили и однели. По одласку Немаца са
најамничком војском, пронађене су многе жене и девојке
убијене и унакажене по шумама са забоденим колцем у те-
ло међу ноге.
Месеца маја 1943 године Немци су опљачкали са тери-
торије Црне Горе неколико хиљада оваца, грла говеди и ко-
ња и друге стоке. Крупну стоку Немци су товарили више
200
вених места пробили су се у позадини немачких положаја.

Наводим пример Влада Шћепановића-Бубања са четничким
борцима затекао се на отвореном пољу територије Затона.
Када су приметили немачке тенкове склонили су се у одрас-
лу раж на једној њиви до самог друма куда су Немци про-
лазили. Преко ноћи користећи се помрчином, напустили су
склониште из високе ражи и прешли у позадину немачких
трупа. Таквих случајева било је више. Упадом Немаца пре-
ко територије Затона и Рибаревина писац ових редова и Во-
ја Пековић са групом бораца ноћу, прешли смо у позадину
немачких положаја и дошли на тромеђи општина: Расова,
Затона и Корита у село Ивање. Ту смо затекли већи број
разбијених и одбеглих четника. На пар дана пре нашег до-
ласка у Ивање на том сектору прихваћен је ђенерал Михаи-
ловић од стране Кесеровића са одредом из Србије, који су
одатле прешли преко Пештера за Голију.
Првих дана по продору Немаца и пустошења Црне Го-
ре од немачких трупа у позадини на територији среза сје-
ничког и среза бјелопољског настала је анархија од стране
Шиптара и муслиманског башибозлука над голоруким срп-
ским живљем општина: Расова, Затона, Корита, Савина По-
ља и Сјеничких Бара. Све српске куће у пламену упаљене
руком муслиманског башибозлука и пештерских Шиптара.
Пишти незаштићен српски живаљ од огња и мача анархизма
оних које је до тада држао у својој средини као браћу. Не-
колико четника са тога сектора затворило се у Ђаловића
Клисуру и дају очајан отпор. Шиптари и башибозлук поку-
шали су да их путем дима загуше у клисури. Донели су већу
количину грања и сламе и ставили на врата клисуре и запа-
лили. Срећом, хладан ветар дувао је из клисуре и дим од-
бијо да уђе у клисуру.
Део разбеглих четника приспелих на територију села
Ивање, организовали су одбрану незаштићеног српског жив-
ља тога сектора. Располажемо тешким бацачем мина, два
тешка митраљеза и неколико пушкомитраљеза. Нажалост
наста борба за превласт између Бранка Шчекића и поруч-
ника Булатовића из Расова о команди на нашем сектору. По
несрећи тешко оружје десило се у руке Шчекића и његових
људи. Бранко је био члан комунистичке партије предратне
Југославије. Замерио се партији крајем 1941 године и пре-
бегао је у четнике. Прихваћен од јунака Павла, Шчекић се
показао као храбар борац у четничким редовима.
После продора Немаца и пада у немачке руке Павла,
креће преко Берана Милан Бандовић за Бијело Поље. До-
ласком у Затон, Бандовић је обавештен, да се један део чет-
ника пробио у позадини немачких положаја и да се налазе
на територији Ивања. По сазнавању за нас, Милан Бандо-
202
тобра 1943 године, све снаге четника територије Црне Го-

ре, ставиле су се под команду мајора Лашића до његове по-
гибије маја 1944 године.
У току борбе под окупацијом и наметнуте комунистич-
ке револуције, због многих догађаја, мењано је командно
особље, скоро код свих четничких снага територије Црне
Горе. У овом одељку, изнео сам имена оних команданата
који су одмах после немачке офанзиве дошли на положаје
у току реорганизације четничких снага Црне Горе. Примера
ради, навешћу састав колашинског одреда. У току борбе
под окупацијом Југославије, колашински одред имао је не-
када једну, а некада две бригаде. Ово из разлога: што се од
бораца из среза колашинског потпуњавале јуришне брига-
де и штапски батаљон. Команданти колашинских бригада
били су: капетан Љубо Минић, мајор Кујовић, капетан Ле-
ка Вујисић и професор Бећир Томовић. У часу обнављања,
колашинска бригада имала је следеће батаљоне: колашин-
ски батаљон, на челу са капетаном Петром Влаховићем. Пре-
кобрдски батаљон на челу са капетаном Ракочевићем, ро-
вачки батаљон на челу са капетаном Вуком Бећковићем, мо-
рачки батаљон, на челу са капетаном Миљаном Мандићем,
липовски батаљвон на челу са капетаном Поповићем, и пољ-
ски батаљон на челу са професором Бећиром Томовићем.
Тачно бројно стање код свих бригада и батаљона, теш-
ко је дати. Као пример бројног стања и наоружања, навеш-
ћу састав прве чете колашинског батаљона, којој сам чети
припадао. Бројно стање ове чете и њено наоружање било је
следеће: 86 бораца, са 12 пушкомитраљеза већином Брно,
један бацач мина, са којим су руковали три брата, синови
Лазара Шћепановића, од којих један био подофицир југо-
словенске војске; један тешки митраљез, са којим је руко-
вао Раде Булатовић, земљорадник, са два сина, старији Ми-
ладин носилац Карађорђеве звезде и млађи Боја-Божидар,
два лака митраљеза, једним руковали два сина Видака Бу-
латовића, старији подофицир, а млађи студент. Са другим
лаким митраљезом руковали су два брата Раде и Радован
Шћепановићи, земљорадници.
Навешћу неколико имена храбрих пушкомитраљезаца
из прве чете колашинског батаљона: Три брата пушкоми-
траљезца Петар, Радован и Драгутин, синови Вукосава Бу-
латовића. Петар и Радован, земљорадници, одликовани у
четничким редовима Карађорђевим звездама, а најмлађи
брат Драгутин студент, пушкомитраљезац Вуко Булатовић,
земљорадник, неустрашиви борац за подилажење неприја-
тељским рововима. Пушкомитраљезац Милутин Булатовић
студент, назван „пролетер“, неустрашиви борац за заскака-
ње непријатељу са позадинским препадом. Пушкомитраље-
206
зац Радун Шћепановић, земљорадник, храбри борац за од-

брану од непријатељских јуриша, одликован Карађорђевом
звездом. Са описивањем примера храбрости са жаљењем ћу
одустати, да се неби пребацило како хвалим чету којој сам
припадао.
Доласком у Рудо, на путу за Босну, по новој формацији
четничких снага Црне Горе јануара 1945 године, прва чета
колашинског батаљона, припала је другом батаљону 12 пу-
ка осме дивизије. У саставу нове формације, чета је проре-
ђена палим херојима при продору преко Босне и катастро-
фе преко Хрватске и Словеније. Од 86 бораца те чете, оста-
ли су међу живима на крају другог светског рата: Миладин
Рада Булатовића, Миладин Риста Булатовића, Новица Пе-
ровић, звани чика Ноле, Крсто Влаховић са братом, Маној-
ло Шћепановић, Радован С. Шћепановић и два сина Лазара
Шћепановића, и писац ових редова. Сви остли положили су
животе на олтар Отаџбине.
ПОСЛЕДЊИ ТРЗАЈИ ИТАЛИЈАНСКЕ ВОЈСКЕ
Првих дана јуна 1943 године, после завршене офанзиве

и свирепих злочина од немачке казнене експедиције над Цр-
ном Гором, немачке трупе са најамничком војском напусти-
ле су Црну Гору и вратиле се са богатим пленом и пљачком.
На територији Црне Горе остале су италијанске трупе, које
су фанатички наставиле терор над незаштићеним народом
Црне Горе. Италијанске трупе похватале су многе народне
прваке и интелектуалце и интернирале их једним делом за
Италију, а другим делом за Албанију. Италијани су задржа-
ли известан број као таоце и затворили у злогласну „Јусо-
вачу“ у Подгорици.
Преостале четничке снаге, одмах по извршеној реорга-
низацији, ступиле су у борбу за заштиту народа од терора
италијанских трупа. После краће борбе, све италијанске
трупе приковане
предграђима су уодакле
градова, њиховесе бункере, раније
нису смели изграђене
кретати. Авгу-у
ста 1943 године вођство четника Црне Горе припрема кона-
чан обрачун са италијанским трупама. Одуговлачило се са
коначним обрачуном, због слабе везе и ривалства у вођству,
а највише због чишћења територије Црне Горе од партиза-
на. Ускоро, наступила је и капитулација италијанске вој-
ске. Дана 8 септембра 1943 године све радио станице цело-
га света, објавиле су вест, да је Италија потписала капитула-
цију пред савезницима. Самим тим, италијанске трупе на те-
риторији Црне Горе, постале су предмет отимања између
четника Црне Горе и Титових партизана.
207
Италијанске трупе са територије окупиране Југослави-

је, после капитулације Италије, биле су у страху од гњева
немачких трупа због издајства према њима. Италијанске
трупе обузео је страх и од народа Црне Горе, због свире-
пих злочина италијанске војске у току окупације. Ради то-
га, италијанске трупе покушале су концентрацију на Јадран-
ско Приморје, ради групног бегства за Италију. Развој до-
гађаја пореметио је покушај италијанских трупа у циљу
њихове концентрације. Четници среза андријевачког и бе-
ранског упали су у Беране и Андријевицу. Италијанске тру-
пе из Колашина покушале су покрет са тенковима, да се
пробију из Колашина према Матешеву. Колашински бата-
љон ступио је у акцију са рушењем пропуста од Колашина
до Матешева и спречио италијанским трупама покрет пре-
ма Матешеву. Колашинском батаљону дошли су у помоћ:
липовски, ровачки и прекобрдски батаљони, те су итали-
јанске трупе са тенковима враћене у град Колашин. Присту-
пљено је разоружању италијанских трупа у Колашину. Ме-
ђутим из Берана мајор Лашић строго наређује путем теле-
фона: да се италијанске трупе оставе на миру са свом рат-
ном спремом. Овако и слична наређења, рушила су четнич-
ки покрет и допринела јачању партизана у људству и рат-
ном материјалу, које је касније предато партизанима од ита-
лијанских трупа. Касније, мајор Лашић правдао се, да је
такво наређење добио од Врховног Штаба ђенерала Миха-
иловића,
ски. Овимкоји је тихдадана
се хтело био у селу
се користи Завојци, војска
италијанска срез прибој-
у бор-
би против Немаца и партизана. Међутим, италијанска вој-
ска да се хтела борити она би се борила за рачун своје др-
жаве. Од такве војске требало је одузети оружје у часу ка-
да је та војска пала у руке четника и била вољна да одложи
оружје. Препуштено је да италијанска војска на територији
окупиране Југославије падне у руке партизана са ратном
спремом.
Да би трагедија била већа, мислим, четвртог или петог
дана после капитулације Италије, издато је наређење чет-
ничким снагама среза колашинског, андријевичког и беран-
ског, да крену према Пљевљима, у циљу напада на немачке
трупе на територији Пљевља-Пријепоље. Према том наре-
ђењу, командант колашинске бригаде Лека Вујисић одлази
са бригадом преко Бјеласице и Мојковца према Пљевљима.
На том походу командант колашинске бригаде Вујисић теш-
ко је рањен у главу, погођен метком митраљеског рафала.
За безбедност Колашина остала је само прва чета колашин-
ског батаљона. На Вратло изнад Липова према Сињавини,
на положајима које је држао Миљан Мандић са одредом,
остала је чета горњолиповска. Мандић са одредом према
208
наређењу пошао је према Пљевљима. Одласком четничких

снага према Пљевљима, прве половине септембра 1943 го-
дине омогућено је Пеку Дапчевићу да са одредом партиза-
на мучки упадне у Колашин, те се дочепао италијанског
оружја од италијанске војске, која је тада била у Колаши-
ну, и то у време када су четничке снаге биле заузете у бор-
би са немачким трупама на територији Пљевља-Пријепоље.
На другу страну омогућено је шефу енглеске војне ми-
сије код ђенерала Михаиловића пуковнику Бели, да са тери-
торије среза прибојског из Врховног Штаба ђенерала Ми-
хаиловића, са Лукачевићем и одредом четника за његово
обезбеђење, пређе преко Пријепоља, Бјелог Поља и дође
до Берана, где се налазила команда италијанске дивизије
„Венеција“. Обезбеђење прелаза шефа енглеске војне ми-
сије пуковника
четничке снаге. Бели, од Пријепоља
Као награда до Беранау вршиле
за то, доласком су
Беране 10
септембра 1943 године, шеф енглеске војне мисије пуковник
Бели, иза леђа четника, који су му омогућили да дође у Бе-
ране, тајно наређује команданту италијанске дивизије „Ве-
неција“, да са војском и ратном спремом приђе Титовим ко-
мунистима. Пуковник Бели саветовао је команданта итали-
јанске дивизије у Беране, да подешава држање према чет-
ницима до доласка Титових партизана на територији среза
беранског.
Да би се удаљила пажња четничког вођства од рада ше-
фа енглеске војне мисије пуковника Бели и команданта ита-
лијанске дивизије у Беране, предложен је збор четника са
вођством у село Будимња до Берана. На збору 11 и 12 сеп-
тембра 1943 године, изазван је сукоб између Лукачевића и
Лашића по предлогу зоне опредељења Берана. Држани су
узбудљиви говори, да је на крају адвокат Марко Миловић
приликом говора узвикнуо: „Ја не знам шта је Рас, а шта
је Ас, али знам да су Беране припадале Црној Гори увек и
данас“. После тога духови су умирени, остављајући ружну
слику пред шефом енглеске војне мисије пуковником Бели.
После неколико дана рада енглеског пуковника Белиа
у Беране као члана енглеске војне мисије код ђенерала Ми-
хаиловића, наступиле су крваве борбе четника и партизана
за преотимање италијанских трупа на територији Црне Го-
ре. У току тих борби, стигле су и немачке трупе у Црну Го-
ру за преузимање окупаторске власти. Немачке трупе до-
шле су једним делом путем транспортних авиона спуштених
у Подгорици, другим делом путем моторизације преко Ска-
дра и Пећи. Један део немачке моторизације кренуо је из
Подгорице у правцу Берана, где се налазила команда ита-
лијанске дивизије ,,Венеција“, са циљем да разоружа ита-
209
Пријепоље. Доласком Дапчевића са партизанима на Вратло

изнад Липова, сукобио се са четничком стражом горњоли-
повске чете. Дапчевић са дивизијом заокружио је Липово
планинским венцима и почео да се спушта ка долини Липо-
ва са свих страна. Горњолиповска чета прихватила је нерав-
ну борбу са партизанима и била затворила све клисуре и
планинске теснаце изнад Липова. Прва чета колашинског
батаљона која је одређена за чување Колашина, чим се чула
борба на Вратло изнад Липова, креће у помоћ горњолипов-
ској чети. Доласком код основне школе Горње Липово, пр-
ва чета ступа у појачање горњолиповске чете. Бочним про-
дором партизана у Липово на наше десно крило, угрожен
је наш положај код основне школе. Под притиском борбе
надмоћнијег непријатеља, са бројно већим аутоматским
оружјем, колашинска и горњолиповска чета у етапама пре-
бацују се са положаја од основне школе, на десну обалу ре-
ке Бистрице. За пребацивање користимо се речном обалом
обраслом шумом, засипани зрнима из аутоматског оружја,
која се расипају као град. Имали смо неколико тешких и
лакше рањених бораца. У току ове борбе у Липову, поред
других губитака партизане је задесила жалост погибијом
Јурице Рибара, који је погинуо у Липову код Блатине, не-
далеко од Градине.
Чим је отпочела борба у Липову, италијанске трупе у
Колашину, у паничном страху побегле су у њихове бункере,
једним делом на Волтицу изнад Брезе, другим делом у бун-
кере на Винића Брдо код Барутане. Док је италијански ка-
петан Паникућа са његовом четом карабинера, побегао пре-
ма Матешеву, продором Дапчевића са партизанима низ Ли-
пово према Колашину, италијанске трупе у Колашину др-
жале су се пасивно.
Прва колашинска и горњолиповска чета, заузеле су по-
ложаје одбране изнад Бабљака и Дријенка. Испред ноћи
партизани су заокружавали Колашин, правећи кљешта, ле-
вим крилом од клисуре Баковића прелазе Тару и освајају
Башање Брдо изнад Колашина. Десним крилом испод Вуч-
ја преко Бабље Греде прелазе Тару код Стреличког Крша
према Винића Брду. На тим секторима, није било ни осма-
трача а камоли одбране. Десним и левим крилом, партиза-
ни су загрозили наше положаје на Дријенку и Бабљаку, те
смо у етапама прелазили према граду Колашину. Избегли
народ из Липова и других села, повлачи се испред партиза-
на у правцу Колашина. Партизани су успели да се умешају
са избеглим народом и непримећено увуку у само предгра-
ђе Колашина. Први додир партизана са борбеним снагама
четника у предграђу Колашина отпочео је борбом. Парти-
зани су побегли у зграду електричне централе, која се на-
211
лази изван града. Доласком код електричне централе, пар-

тизани су прекинули електрично осветлење за град Кола-
шин. Ноћна помрчина, пуца се на сваку страну у предграђу
и по улицама Колашина. Чим се угасило осветлење, приста-
лице партизана из кућа пуцају и бацају ручне бомбе по
улицама.
Италијанска војска која је била склоњена у бункере,
чим је наступила ноћ, из страха, отворила је ватру на све
стране из аутоматског оружја и бацача мина. Гранате из
италијанских бацача расипале су се свуда наоколо бункера
и око самога града. Та паљба била је тешка исто као и паљ-
ба, која се расипала са партизанске стране.
У току борбе у самом граду погинули су са стране чет-
ника: Петар Минић, ђак 7 разреда гимназије, првоборац у
четничким
нички борциредовима и народ
и избегли мајор рањени.
Влаховић,
За док су борбе
време многиу чет-
Ко-
лашину стигли су са пута из Подгорице: Љубо Минић и Ра-
дуле Кујовић са неколико бораца, који су маја 1943 године
били заробљени и држани као таоци у злогласној „Јусова-
чи“ у Подгорици, од стране италијанске војске. По доласку
у Колашин прихватили су се оружја и ступили у борбу са
партизанима у самом граду.
Упадом партизана у град Колашин избегли народ и две
чете четника у току ноћи напуштају град Колашин и заузи-
мају положаје у брдима насеља Шљивовице источно од Ко-

лашина.
У расвит зоре дана 27 септембра 1943 године, италијан-
ска војска из бункера са Волтице и Винића Брда пришла је
партизанима. У Колашину партизанима је пао у руке велики
ратни материјал, који је био код италијанске војске. Итали-
анска војска затечена у Колашину, предала је партизанима
преко 10 тешких бацача мина и већи број тешких и лаких
митраљеза. Велики број моторизације и 2 тенка. У згради
гимназије у Колашину било је више вагона муниције од ба-
цача мина. Није се успело, да се та муниција уништи. Једи-
но смо успели да изнесемо допунска пуњења од бацача ми-
на. Ипак, партизани су нашли код италијанске војске у Ко-
лашину већи број допунских пуњења за гранате бацача ми-
на. Италијанску војску у Колашину, партизани су ставили
под своју команду и разбацали по разним јединицама пар-
тизанских одреда, не дајући италијанској војсци самостал-
ну команду. По доласку у Колашин, партизани су ступили
у везу са командом италијанске дивизије ,,Венеција“ у Бе-
ране, ради споразума о извршењу наредбе англо-саксонске
војне команде и италијанске владе о прилажењу италијан-
ске војске партизанима у Југославији. Партизанске снаге
212
нагло су прелазиле из Босне на територију Црне Горе и Сан-

џака. После упада партизана у Колашин, Црна Гора постала
је поприште крвавих борби између четника Црне Горе и
партизанских снага.
КОНТРА НАПАД НА КОЛАШИН
У току борбе четника на Каменој Гори код Пљеваља,

крајем септембра 1943 године, заробљена је и партизанка
у улози санитетског комесара др. Саша Магазиновић-Божо-
вић. Од заробљене партизанке, сазнао је мајор Лашић о по-
крету партизанских снага из Босне према Црној Гори и Сан-
џаку. Даље, од заробљене партизанке др. Саше, сазнао је
мајор Лашић о ставу Ангдо-саксонаца према партизанима и
раду
и англо-саксонске
Маклином. мисијемајор
Ово откриће код Лашић,
Тита напутем
челу радио
са Дикином
стани-
це пренео је ђенералу Михаиловићу, који је тада био на те-
риторији среза прибојског. По завршеном обезбеђењу пре-
лаза енглеског пуковника Бели из Берана преко Пријепо-
ља и његовом повратку за Врховни Штаб ђенерала Михаи-
ловића и сазнању о упаду партизана са Дапчевићем у Ко-
лашин, снаге мајора Лашића прелазе са територије Пљева-
ља преко Берана и Трешњевика за Колашин. Бригада кола-
шинска која је била на положају Јабука — средокраћа Пље-
вља — Пријепоље, враћа се преко Шаховића и Бјеласице
према Колашину.
Доласком четничких снага код Колашина заузеле су по-
ложаје према Колашину и то: ровачки батаљон на Црквине;
прекогрдски батаљон на Острвици; батаљон љаворечки и
чета речинска заузеле су положаје од Таре до Кукановца.
Истакнути положај на Кукановцу заузима јуришна бригада,
где су били на положају Павићевић и Ђорђије Лашић. На
положају Кукановац била је и чета избеглица из Метохије
под командом Вуксана Гојковића. Косе Шљивовице заузи-
ма положај андријевачка бригада. Положаје на Изласцима
заузимакоји
Кључ колашински
доминирајуи свим
липовски батаљон.заузима
положајима Врховеслатински
планине
батаљон као крајње десно крило. Источно од планине Кључ,
планинским врховима територије Криви До и изнад насеља
Врањештице, држе положаје снаге прве беранске бригаде
под командом Воја Бојичића, као заштитница четничких
положаја према Колашину.
Појавом четника на Колашин, пролетери треће парти-
занске дивизије, ускочили су у бункере раније изграђене и
утврђене од италијанске војске. Из утврђених бункера про-
летери дају грчевит отпор и бране Колашин. На тешким ба-
цачима мина, партизани су запослили италијанске војне
213
техничаре под командом Титових комесара са пиштољима

у руци. Борба је отпочела. Бацачи мина дејствују брзом
паљбом стилом бомбардовања. Тешки рововски митраљези
из бункера расипају ужасну ватру. Страшна и крвава борба
на Колашин интензивно траје дању и ноћу. У неколико из-
вршених јуриша на бункере код Колашина пале су многе
жртве са наше стране. Јурише дочекују двоје борних кола
преко Владоша са Винића Брда. Тешки рововски митраље-
зи из бункера ватром ломе снаге јуриша, где су људи хвата-
ли једни другог и отимали оружје.
Доласком друге партизанске дивизије од Никшића у
помоћ трећој партизанској дивизији код Колашина, парти-
зани су отпочели са контрајуришима на четничке положаје.
Користећи шумски простор партизани крећу из Колашина
и ноћу
гаде подилазе и иврше
на Кукановцу целомјурише на четничких
сектору положаје положаја.
јуришне бри-
Ку-
кановац је природно утврђење, чији је врх уздигнут на пре-
воју високих брда Шљивовице и Владоша, обрасло буко-
вом шумом и гранитним камењем. Јуришним нападима пар-
тизана, предходило је бомбардовање свих положаја са ба-
цачима мина из Колашина. Хистеричне јурише партизана на
четничке положаје изнад Колашина разбијани су снажном
одбраном положаја. Борци бацају ручне бомбе и врше кон-
тра јурише и ломе партизанске јурише, који беже према
њиховим бункерима код Колашина. Страшна ватра из ауто-
матског оружја из утврђених бункера сијала је смрт на све
стране.
У току ноћне борбе, поред облеска од ручних бомби,
граната мина и светлећих метака, непрекидно су бацане све-
тлеће ракете са обадве стране које претварају ноћ у дан.
Ноћне борбе на положајима код Колашин првих дана окто-
бра 1943 године биле су крваве, а светлост од бацача мина
и ручних бомби модро црвене боје, које непрекидно деј-
ствују, везало се са небом и гледано у ноћи са даљине од
више десетина километара изгледало је као поларна свет-
лост, праћена страшном детонацијом и узвицима хероја.
Поред снага друге дивизије, партизанским снагама тре-
ће дивизије код Колашина стизали су у помоћ партизанске
снаге које су биле на путу од Босне једним делом преко Тро-
међе за Колашин, другим делом према Беранима. У току
борбе код Колашина партизани су насртали са дивљим ју-
ришима на свим положајима да наиђу на слаб отпор, ради
продора четничких положаја. Десетог дана борбе придо-
шле партизанске снаге, крећу ноћу из Колашина преко Му-
шовића Ријеке и Паљевина. Подилазе на положаје планин-
ских висова Кључ. У два сата после пола ноћи, партизани
ударају на наше крајње десно крило на вису Кључ. Те поло-
214
жаје држале су мале снаге слатинског батаљона под коман-

дом учитеља Рачића. Уздајући се у природну одбрану по-
ложаја на Кључ и моменталну помоћ прве беранске бригаде,
која је била као резерва на Криви До, недалеко од Кључа,
јаче снаге на положају Кључ нису биле потребне. Освајањем
десног крила положаја Кључ, који доминира свим положа-
јима, угрожена је позадина четничких положаја према Ко-
лашину.
У току борбе на Колашин, Светозар Добрашиновић
креће из Берана са једним одредом четника, са намером да
пређе преко Бјеласице према Колашину у помоћ четничким
снагама у Колашину. За њихов покрет и правац кретања,
сазнао је Радоња Голубовић, који је са одредом партизана
крстарио територијом среза беранског. Голубовић је са пар-
тизанима сачекао
клисури код Добрашиновића
Пешића језера. При са одредом
наступу четника у
Добрашиновића
са одредом четника на територију Пешића језера, партиза-
ни из заседа у теснацу клисуре разбили су Добрашиновића
са одредом и спречили да продре за Колашин. После овог
неуспелог похода, креће из Берана за Колашин Бранко Ђу-
рашковић са другом беранском бригадом. Ова бригада чу-
вала је Италијане у Беране. Ђурашковић са бригадом пре-
шао је Бјеласцу и дошао на територију Мелаје, око 8 кило-
метара до Колашина. Ђурашковић је требао да удари са бри-
гадом на партизане код Колашина преко Бојишта. Бочним
ударом на партизане, Ђурашковић би олакшао целим по-
ложајима четника на Колашин. Због напорног пута Ђураш-
ковић се одмара са бригадом на Драгишин Бријег до Ме-
лаје. Исте ноћи партизанске снаге нападају крајње десно
крило четничких снага на територији Кључ. Ђурашковић
место да продужи преко Бојишта за Колашин, он се враћа
са бригадом преко Бјеласице и катуна Врањак за Криви До
у часу напада партизана на положаје Кључ. Доласком Ђу-
рашковића са бригадом на Милића Клисури око 3 киломе-
тра до Кривог Дола, због слабе везе и недостатка споразум-
них знака, Ђурашковић се сукобио са четницима прве бе-
ранске бригаде, која је била на положајима Криви До и тре-
бала истог јутра да нападне партизане, који су у расвит зо-
ре сломили крајње десно крило четника на положајима
Кључ. Друга беранска бригада са бацачима мина и митра-
љеском ватром, окомила се на прву беранску бригду са убе-
ђењем да напада партизане. Прва беранска бригада одгово-
рила је са борбом из аутоматског оружја мислећи да их на-
падају партизани. Обадве бригаде због панике једна од дру-
ге, у место да нападну партизане који су освојили положаје
на Кључ, упутиле су се: прва беранска бригада преко Лисе
за Беране, друга беранска бригада преко Бача за Беране.
215
не, добила је наређење преко шефа енглеске војне мисије

пуковника Белиа, од италијанске владе и англо-саксонске
Врховне команде из Италије, да се прикључе Титовим пар-
тизанима са свом ратном спремом.
О тешком стању на положајима и држању италијанске
војске код Берана, мајор Лашић обавестио је ђенерала Ми-
хаиловића са депешом, којом је тражио, одобрење да се
италијанска дивизија ,,Венеција“ разоружа и ратни матери-
јал у колико не буде од користи уништи, или да се пошаље
помоћ за одбрану италијанске војске, да неби са ратним ма-
теријалом пала у руке партизанима, који су прешли из Бос-
не и преплавили територију Црне Горе. Са предлогом мајо-
ра Лашића није се сложио ђенерал Михаиловић и депешом
одговорио између осталог и следеће: „Треба да направим
војнике па да вам пошаљем помоћ“.
Борба око Берана настала је свом жестином. Операције
отежава избегли народ који у масама бежи испред парти-
зана и прелази на четничку територију. Страшно невреме
октобарских кима са грмљатином и јаким ветром. Устале
воде и многи мостови однети. Партизанска војска бројно
јача, повећана италијанском војском и њиховом ратном
спремом. Партизани помогнути ратним материјалом и про-
пагандом Англо-саксонаца, дивљачки насрећу на наше по-
ложаје.
Италијанска војна команда дивизије „Венеција“ у Бера-
не, извештава вођство четника за одбрану Берана: да ита-
лијанска војска наклоњена комунистима, спрема напад на
четнике и четничке положаје, ако се четници не удаље од
Берана. На другу страну италијанска војна команда дивизи-
је „Венеција“ у Беране, припрема тенкове да са тенковима
прихвати Пека Дапчевића и доведу у Беране.
Погоршање и онако тешке ситуације створио је и не-
опрезан говор мајора Лашића пред беранским одредом у
селу Овсине до Берана. Тим говором нанета је тешка увре-
да беранским одредима. Октобарске кише и поплаве. При-
тисак партизана са свих страна. Грме бацачи мина и ручне
бомбе. Пламте пушке и аутоматско оружје на сваку чуку
око Берана. Прегонимо се са партизанима са чуке на чуку
и са положаја на положај дању и ноћу. Један део четничких
снага прелази на десну обалу реке Лим. Тамо је прешао и
избеглички народ у масама. Беране су напуштене и борба
пренета долином реке Лима, између Берана и Андријевице.
У Беранској болници остали су наши тешки рањеници, ме-
ђу њима командант љеворечког батаљона капетан Дујовић
и командант колашинске бригаде капетан Лека Вујисић
тешко рањен у главу. Покрет тешких рањеника из болнице
изазвао би њихову смрт. Ради тога остали су уз јемство та-
217
да италијанских официра у Беране, који су јамчили мајору

Лалићу са официрском чашћу, да ће тешке рањене четнике
у болници узети у заштиту од партизана. Грозне су биле
сцене са тешким рањеницима у беранској болници. По до-
ласку партизана у Беране, све тешке рањене четнике грозно
су побили партизани у самој болници. Капетан Лека Вуји-
сић успео је да изврши самоубиство.
Партизани са Пеком Дапчевићем у италијанске тенкове
и са италијанским официрима који су их срели, улази у Бе-
ране 9 октобра 1943 године. Заузимањем Берана партизани
нису поступили са италијанским трупама као са саставним
делом савезничке војске. Топове, аутоматско оружје, тен-
кове и другу моторизацију са целом ратном спремом, пар-
тизани су одузели од италијанске војске и у своје руке узе-
ли. Италијанску
партизанских војскуСарастурили
одреда. су по иразним
тим оружјем ратнимјединицама
материја-
лом, повећани у људству, охрабрени пропагандом Англо-
саксонаца наставили су борбу према четничким снагама.
Јаке партизанске снаге нападају наше лево крило на Лиси
и Трешњевику. На тим положајима дали су снажан отпор
шекуларски и велички батаљони под командом Ћулафића.
Ноћним притиском дивљих јуриша партизани су овладали
Лисом и Трешњевиком и освојили два брдска топа велич-
ког батаљона. Величани су успели да поваде затвараче из
топова и понели их са собом, а топове оставили као обич-
но тешко гвожђе.
ПРОДОР НЕМАЦА И АРНАУТА
У току борбе четничких снага са партизанима на про-

стору између Берана и Андријевице, појавиле су се немач-
ке и арнаутске трупе преко Чакора, долином Лима према
Андријевици и дошле иза леђа четничких снага. Немачке и
арнаутске трупе ниште и пале све пред собом.
Притешњени снажним нападом партизана уз дејство
италијанске војске, и појавом Немаца према Андријевици,
затечене су у тешком положају борбене снаге четника на
територији између Берана и Андријевице. Нарочито у теш-
ком положају нашле су се четничке снаге на десној долини
реке Лим, због положаја великог броја избеглог народа,
који под заштитом мрачне ноћи прелази реку Лим преко
Марсенића моста. Пошто је прешао избеглички народ, сна-
ге четника и оне прелазе са десне на леву обалу реке
Лим, и крећу у правцу Комова. У саму зору другог дана
прикупиле су се све четничке снаге и избегли народ у један
велики катун под саме Комове. Мало раније тамо су биле
стигле четничке снаге са положаја Бучја и других села са
218
ђа, Острвице, Комова и Опасаонице, после продора Немаца

долином реке Таре према Колашину, врше концентрацију
и прелазе преко Веруше према граници Албаније. Доласком
на територију Куча, ступило се у везу са четницима цен-
тралне Црне Горе и ствара се план за развој нових опера-
ција. Доласком на територију Кучи, обавештени смо за
страшну трагедију у Острогу.
Продором немачких трупа долином реке Таре према
Колашину и долином реке Лим преко Андријевице према
Беранама, партизанске снаге нису испалиле ни једног мет-
ка на немачке трупе, већ су гледали прилику да се баце на
леђа четничких снага. Партизанске снаге из Колашина беже
преко Липова према Сињавини при наступу немачких тру-
па према Колашину. Партизанске снаге из Берана на челу
са њиховим херојем Дапчевићем, путем италијанске мото-
ризације беже са Италијанима долином реке Лим према Ша-
ховићу и Коврену. Немачке трупе заузеле су Беране без от-
пора од стране партизана. Доласком немачких трупа у Бе-
ране и Колашин, запалиле су све државне зграде и уништи-
ле аеродром на Градинско Поље до Берана. Немачке трупе
доласком у Беране и Колашин одустале су од даљег прого-
њења партизана, које нису могли да стигну. После краћег
времена, немачке трупе напуштају Колашин, Беране и Ан-
дријевицу, која су места пропуштена крвавој борби и об-
рачунима
Послеизмеђу
пада четника
Берана уи партизана.
руке партизана 9 октобра 1943 го-
дине, пета бригада треће комунистичке дивизије креће од
Колашина преко Жупе Никшићске и напада на манастир
Острог, где су били склоњени: ђенерал Ђукановић, пуков-
ник Бајо Станишић са већим бројем вођства четника Црне
Горе. У току напада на манастир Острог, који је отпочео
15 октобра 1943 године у расвит зоре, комунисти су се по-
служили преваром, изведеном од стране Блажа Јовановића,
господара комунистичке тираније у Црној Гори. Путем под-
ле преваре комунистима пада у руке ђенерал Ђукановић са
25 чланова четничког вођства, који су зверски побијени од
комуниста у расвит зоре 19 октобра 1943 године код доњег
манастира. Пуковник Бајо Станишић са два синовца није
веровао комунистичкој замки. Станишић је остао у мана-
стиру Острог са два синовца. Дана 18 октобра 1943 године
Станишић је изрешетан метцима комунистичке тираније у
току снажног напада комуниста на манастир. Обадва синов-
ца пали су поред свога стрица пуковника Станишића пого-
ђени метцима, преко чијих лешева комунисти продиру у
манастир и скрнаве светиње. Тај зверски злочин комуни-
стичке тираније, народ је назвао „Острошком трагедијом“.
220
управе; адвокат Живко Анђелић, члан пољопривреде; Бог-

дан Ивановић, члан управе грађевина; Воја Ненадовић, члан
управе за финансије. Понуђен је Асан Звиздић из Сјенице
за члана управе, који се није хтео примити, јер је сматрао
да је Сјеница са Пештером саставни део Албаније. После
тога узет је један Муслиманин из Бара, који је био обласни
посланик предратне Југославије.
Састављену листу чланова управе, Љуба Вуксановић
поднео је Немцима, коју су листу подастрли и чланови се-
паратиста. Немачки командант Кајпер предложену листу
усваја и предложене чланове управе поставља на чело упра-
ве за Црну Гору, са уверењем да чланови управе имају под-
ршку народа Црне Горе. Тиме је престало овлашћење ман-
дата Арси Петровићу, за састав управе, после чега Арса Пе-
тровић одлази
управе, примио заје Београд.
сарадњу Љуба Вуксановић,
са Немцима. са власт
Њихова члановима
про-
тезала се једино и искључиво на територији града Цетиња.
Никакве везе или додира са народом Црне Горе нису има-
ли. Њихов рад био је једино састављање платних спискова
за сами себе и неколико њихових жалосних чиновника. Њи-
хов буџет био је немачка каса. Они су били на управи од
октобра 1943 до новембра 1944 године, када је немачки ко-
мандант Кајпер напустио Цетиње и пришао немачким тру-
пама, које су масовно одступале од Грчке преко Албаније
и Црне Горе за Немачку.
БОРБЕ НА КОКОТЕ
После острошке трагедије, доласком четника са тери-

торије Таре и Лима у Куче, ступило се у везу са четницима
централне Црне Горе. На чело свих четничких снага Црне
Горе тада, ставио се мајор Лашић. Ривалство витештва и
јунаштва и надгорњавања вођа разних племена, подређена
су тада општој дисциплини грчевитог отпора заједничком
непријатељу. Све снаге објединио је заједнички циљ изра-
жен преко четничке борбе. Страдања која су наступила у
току грчевитог отпора, витешки су подношена, од којих су
по општу ствар била најтежа тешкоћа у прехрани и оску-
дица муниције.
После нашег доласка на територију централне Црне Го-
ре, прва борба са партизанима општег замаха отпочела је
ноћу 1 децембра 1943 године у Љешанској Нахији. Те ноћи
партизанске снаге Црне Горе, уз помоћ херцеговачких пар-
тизана, напале су четнички одред Љешњана и сурово посту-
пили са становништвом Љешанске Нахије. Чим је борба от-
почела, прослављена јуришна бригада мајора Милоша Па-
вићевића, попуњена изабраним борцима, усиљеним маршем
222
креће у помоћ четницима и народу Љешанске Нахије. На

високим брдима обавијеним кречњачким каменом, изнад
села Кокоти, отпочела је ноћна борба прослављених јуриш-
лија са пролетерима белосветског олоша и разбојника Ти-
тових јамара. Од облеска ручних бомби и облеска светле-
ћих ракета и светлећих зрна те ноћи обасјан је терен попри-
шта борбе модро црвеном бојом. У току ноћне борбе, пар-
тизанске снаге потиснуте су са територије Кокоти преко
Љешанске Нахије према Вељем Брду.
Са положаја Кучи, креће према Љешанској Нахији ко-
лашинска бригада и љеворечки батаљон за појачање чет-
ничких положаја на Љешанској Нахији. Доласком заузели
смо положаје на брдо изнад насеља Барутана. На том брду
постоји дубока јама недалеко од села Кокоти. Наоколо ја-
ме изнад њеног
су претходне ноћи окна бијаху
партизани лешеви
побили становника
и бацали у јаму. места, које
У току ноћи 2 децембра 1943 године око пола ноћи пар-
тизани су подишли нашим положајима и ручне бомбе уба-
цили у наше шанце, које смо озидали у камењару. У току
крвавог окршаја борбе те ноћи, хистерични узвици парти-
занки бодрили су партизанске борце са поклицима: „На-
пред, другови партизани, који први на чуку, тај ће бити на
мом пупку“. Наша одбрана из природних утврђења крше-
витих чука била је снажна. Жучни насртаји партизана од-
бачени су у крви и губицима и умукнули поклици хистерич-
них партизанки. После борбе на Љешанској Нахији, која
је трајала до 5 децембра 1943 године, повратили смо се на
првобитне положаје територије Кучи, где су настављени
чести насртаји партизана на нас.
САСТАНАК И ОДЛУКЕ
Дана 30 децембра 1943 године мајор Лашић сазвао је

општи састанак официра, и интелектуалног вођства народа
Црне Горе, за већање става борбе у вези развоја догађаја.
На састанку усвојен је предлог: Да се ради уништења глав-
них партизанских снага, тражи војна помоћ из Србије, које
су партизанске снаге тада дошле из Босне и овладале тери-
торијама срезова: колашинског, андријевачког, беранског,
бјелопољског, шавничког и дела никшићског и пљеваљског
среза. Као делегат за Србију испослат је капетан Јаков Јо-
вовић. У знак незадовољства на одлуку састанка у Подго-
рици, група зеленаша при црногорској Управи на Цетињу,
штампала је проглас у виду протеста, и проглас растурили
на Цетињу и Подгорици.
223
центрисане на територији североисточног дела Црне Горе и

Санџака. Ради тога 14 априла 1944 године сазват је збор
команданата на територији Дољана, за решавање о походу
према предлогу Павла, који се тада налазио на територији
среза Пријепољског. На састанку донета је одлука: да по-
крет изврше у правцу Колашина, четничке снаге: андрије-
вичка, беранска, колашинска, кучка, братоножићска и ју-
ришна бригаде и љаворечки батаљон. Остале четничке сна-
ге Црне Горе, да држе положаје према партизанима на сек-
торима: Пипери, Бјелопавлићи, Загарач, Љешанска Нахија
и према Цетињу и Грахову.
Дана 16 априла 1944 године, извршен је покрет преко
Куча и Братоножића. Колашинска бригада извршила је про-
дор на партизанска упоришта Косор према Биочу. Остале
четничке снаге извршиле
ском границим су продор
преко Рашовића преко
према Медуна и
Комовима и Албан-
Брску-
ту. По прелазу Куча, колашинска бригада силази ноћу, стр-
мим странама леве обале кањона Мала Ријека. У току ноћи
прешли смо Малу Ријеку и изашли на територију Крш у
Братоножиће. Исте ноћи и расвитом дана 17 априла 1944
године, колашинска бригада потисла је партизане са истак-
нутих положаја и путем клина, са косе на косу, обавијене
голим камењем, наступало се према насељу Братоножићи.
Наступом преко села Братоножићи и Лутово, бригада се
развила фронтом са продором према Вјетернику. Партиза-
ни из насеља Братоножићи и Лутово, вешти и познати те-
рену, у току борбе побили су и ранили, неколико бораца
из колашинске бригаде, при прелазу камених шкрипа тери-
торије Братоножића. Продором десног крила колашинске
бригаде преко Дренове Главе, око пола дана пао је Вјетер-
ник. Са Вјетерника, бригада је наступала преко Поганих Ме-
ђа према селу Птич. Доласком на Птич, мајор Лашић одр-
жао је кратак говор, у виду упустава даљег развоја борбе.
Остале четничке снаге десног крила, по прелазу Куча и
Брскута, заузеле су Лијеву Ријеку и развиле фронт према
Рашкову
развила јеГувну
фронти према
Веруши. Са Птича,
Штавњу, колашинска
који пада у наше бригада
руке у
саму ноћ 18 априла 1944 године. Доласком на Штавањ, над-
висили смо цео терен дела Роваца Доње Мораче и дела Пре-
кобрђа. Штавањ је висока планина изнад кањона Мораче,
супротна страна Платија. Са положаја Штавањ 19 априла
1944 године, видели смо читаве колоне партизанске војске,
која се кретала од Бара Радовића и Локве Пулетића према
Острвици и према Прекобрђу са правцем на Рашково Гувно.
Те снаге партизанске прелазиле су са положаја од Пипера и
Никшића преко Роваца и Мораче са циљем да пресеку и
разбију покрет четничких снага мајора Лашића које су на-
226
дирале преко Лијеве Ријеке према Колашину. О покрету

партизанске војске реченим тереном одмах смо обавестили
мајора Лашића, који се тада налазио код његове куће у Ли-
јеву Ријеку. Са високих брда изнад Прекобрђа, истакнута
оделења јуришне бригаде такође су приметили покрет пар-
тизанске војске у реченом правцу. Командант јуришне бри-
гаде мајор Павићевић, такође је обавестио мајора Лашића
и упозорио, да све четничке снаге буду припремне за отпор
и изађу на положај. Навикнути јавашлук и нехат, пропуш-
тио је да партизани нападну растурену војску по кућама
територије Лијеве Ријеке.
По прелазу Прекобрђа партизани су подишли ноћу на
брда изнад Лијеве Ријеке и Рашкова Гувна. У току ноћи 19
и 20 априла 1944 године, партизани су напали на положаји-
ма јуришну
вићевић, бригаду.
срдит Командант
на мајора Лашићајуришне бригадепомајор
због нехата Па-
његовом
извештају о покрету партизанских снага, са јуришном бри-
гадом мајор Павићевић напушта положаје Рашкова Гувна,
без да је известио мајора Лашића. Са јуришном бригадом
креће преко Веруше и Комова према албанској граници и
долази у насеље Врмош. Са Врмоша мајор Павићевић са
јуришном бригадом, крајем априла пошао је у правцу Бе-
рана.
Партизанске снаге по освајању положаја Рашкова Гув-
на, исте ноћи несметано силазе у села Лијеве Ријеке, где су
четници са мајорем Лашићем, растурени по кућама. Чим се
отворила борба у селу Лијева Ријека, људи су искакали из
кућа и прихватали борбу са партизанима. Покрет четника
из Лијеве Ријеке у току ноћне борбе извршен је према прав-
цима светлећих зрна, у напред уговореним знацима у так-
вом случају.
Колашинска бригада била је на положајима Штавња,
удаљена око 5 километара од Лијеве Ријеке. Чим је отпоче-
ла ноћна борба на Рашково Гувно и Лијевој Ријеци, по по-
крету борбе, закључило се да партизани заузимају Лијеву
Ријеку.
ма РадиРијеци.
Лијевој тога крећемо са на
Доласком положаја Штавња натраг
Птич, становници тога пре-
на-
сеља, обавестили су нас о догађајима у току ноћи у Лијевој
Ријеци. Са Птича силазимо једном речицом, према насељу
Ножица, која је већ била пала у партизанским рукама. Ноћ
сведока нема, уз помоћ мештана, прешли смо преко парти-
занске територије, а у расвит зоре 20 априла 1944 године
прелазећи Брскут, примећени смо од стране партизана. Под
притиском борбе, колашинска бригада прешла је Брскут
према Кучима. На територији Кржање, дошли смо у састав
четника који су са мајором Лашићем већ били одступили из
Лијеве Ријеке.
227
Партизанске снаге путем италијанских камиона пошто

су разбиле снаге мајора Лашића, брзо су пребачене из Ли-
јеве Ријеке преко Колашина за Мојковац. Партизани поја-
чани у људству и материјалу, изненадним ноћним нападом,
сломили су четничке снаге Павлове на Мојковцу, о чему ће
бити речи у засебном поглављу.
Дали би оваква ситуација била, да се није кретало из
Црне Горе, већ да су се партизанске снаге једним делом др-
жале на положајима према четницима централне Црне Горе,
то је нерешљиво питање стратегије.
Четничке снаге под командом мајора Лашића, заджале
су положаје на Кржање изнад Куча све до 30 априла 1944
године. Са положаја Кржање прешли смо преко Дучића и
Рашовића на подножје Куча и Медун. Ту нас је затекла дру-
га мајскачетницима
елитним трагедија. одПрва је била
Немаца заробљавање
14 маја Павла
1943 године. са
Друга
мајска трагедија била је погибија мајора Лашића са њего-
вим штабом од бомбардовања англо-саксонских бомбарде-
ра 5 маја 1944 године у кући Рогошића на Рибници.
ДОЛАЗАК ПАВЛОВ У САНЏАК
После три месеца боравка у логору Стриј код Лавова,

Павле успева да побегне из логора и да пређе преко Мађар-
ске за Југославију. При прелазу Дунава Павле бива ухваћен
и затворен у злогласном затвору Гестапоа у улици краља
Александра у Београду. По сазнању о Павловом боравку у
Београд, ђенерал Недић успео је да избави Павла из немач-
ког затвора.
Новембра 1943 године Павле је дошао у Санџак, код
четничких снага, које су биле прешле из Црне Горе и води-
ле борбу у заједници са пријепољским, милешевским и
прибојским четницима на територији Нове Вароши и При-
јепоља. У Штиткову Павле се састао са четничким коман-
дантима Лукачевићем, Калајитом и свим командантима бри-
гада на том сектору. Борбене снаге у том моменту биле су
на положајима изнад Пријепоља. Вести о доласку Павла на
положаје пренео је код борбених снага Лека Лалић, јашу-
ћи на белом коњу, прелазећи са положаја на положај, оба-
сипан зрнима из ватреног оружја са стране непријатеља.
Борбене снаге, на положајима, примиле су вест о доласку
Павла са великим одушевљењем. Са песмом и покликом
„ура“ борбене снаге на целом сектору извршиле су смео ју-
риш на партизанске положаје. Непријатељ, уплашен снаж-
ним налетом четничких снага на целом сектору, напушта по-
ложаје у паничном бегству. Таквог одушевљеног јуриша и
полома непријатеља, ретко се где дешавало. Настављено је
228
са прогоњењем партизана и њихове снаге претеране су са

десне на леву обалу реке Лим, и натеране у бегство преко
Камене Горе према Пљевљима. У дане око св. Николе 1943
године, четничке снаге дошле су на територију Камена Гора.
После ове акције и других мањих око Пријепоља, Нове Ва-
роши и других места, све четничке снаге отпора на тој те-
риторији врше концентрацију у околини Пријепоља и ма-
настира Милешева све до пролећа 1944 године. После срдач-
ног сусрета Павла са својим борцима и после краћег борав-
ка међу њима, Павле је пошао према Србији, где се задржао
више дана. После повратка на пријепољском сектору, Пав-
ле преузима команду над борбеним снагама тога сектора.
Прве половине јануара 1944 године, за време боравка у
околини манастира Милешево, Павле је добио депешу од
ђенерала
гама крећеМихаиловића,
преко Рашке,даНове
КочаВароши
Поповић са разбијеним
за Црну Гору. По сна-
до-
бивеној депеши од ђенерала Михаиловића Павле са јаким
одредима креће према Новој Вароши. По прелазу Бистри-
це, поред Тикве, Павле је обавештен од грађана, да је Коча
Поповић са већим снагама прешао тај сектор у правцу Увца
и Рудога. По добивеном извештају, Павле са одредом креће
у правцу Увца, да пресече пут Кочи Поповићу са одредом
код насеља Штрпци. На Штрпце и Бијела Брда Павле са од-
редом, пресрео је пут Кочи Поповићу са партизанима који
су тада заузимали територију покрета од Увца скоро до Ви-
шеграда, са покретом у 3 упоредна правца. Павле је обавеш-
тен од ђенерала Михаиловича да су снаге Коче Поповића
разбивене и мањем броју побегли према Санџаку. Сусрет
Павлових четника и Кочиних партизана на територији Штр-
пци и Бијела Брда обливен је у крви. Са великим губицима
Коча Поповић са партизанима, побегао је преко Рудога за
Пљевља. Борба је вођена на живот и смрт у дане 21 и 22 ја-
нуара 1944 године. Та борба била је Павлу први окршај по-
сле бегства из заробљеништва.
ПРИПРЕМЕ ЗА ОБРАЧУН СА ПАРТИЗАНИМА

Павле припрема обрачун са партизанима на територији
Црне Горе и Санџака. Док се на другој страни, под утицај
савезника из иностранства ради, да се дође до споразума са
партизанима. Ради тога, тражена помоћ за обрачун са пар-
тизанима, наилази на одговор: „Да брани свако своју тери-
торију“.
Најзад, Павле се обраћа ђенералу Недићу за помоћ у
људству и материјалу. У том циљу, влада ђенерала Недића
у Београду одлучила је: да се за Црну Гору, преко Санџака,
пошаље само један батаљон, комбинован од петог добро-
229
вољачког пука, под командом капетана Најдановића. Тај

батаљон требао је да дође више ради симболичне слоге, не-
го као нека војничка помоћ. Када је Павле о томе сазнао,
он одговара тадањој влади Београда: „Црној Гори музика
и парада После
борити“. сада није
тога потребна, већ борбене
влада ђенерала снаге
Недића, које ће се
у сагласности
вођства добровољачких снага, одлучила је: да пошаље за
Црну Гору преко Санџака добровољачке пукове и да се ан-
гажују сви одреди у борби против партизана на територији
Црне Горе и Санџака, где су партизанске снаге тада биле
концентрисане и да се једном општом акцијом изврши чи-
шћење и обрачун са партизанским снагама.
На вест да су добровољачке снаге на путу преко Срби-
је према Санџаку, Павле припрема везе са четничким снага-
ма централне Црне Горе, Босне и Херцеговине и одредима
војвода: Ђујића, Јевђевића и Петра Баћевића, за једновре-
мен покрет за обрачун са партизанима. Међутим, изненадно
наступа преокрет у овом подухвату. У часу доласка добро-
вољачких снага у Рашку са покретом за Црну Гору, капетан
Нешко Недић са четницима напада Ваљево. Друге снаге
четника Србије нападају Шабац, Крагујевац и друга места
по Србији. Због оваквог стања, влада ђенерала Недића сма-
трала је одговорним за ове догађаје Павла, са оптужбом,
да је Павле намерно тражио борбене снаге добровољачке,
да би омогућио четницима Србије дизање буне, за преузи-
мање територија у време док су добровољачке снаге заузе-
те на другу страну. Ради тога, влада ђенерала Недића и во-
ђство добровољаца наредило је: да се добровољачке снаге
врате натраг за Србију, ради одржавања реда и безбедности
у Србији и угушења позадинског покрета. Из Рашке, вра-
тили су се добровољачке снаге и повратком за Србију пре-
стали су нереди и успостављено пређашње стање.
Друге сметње за обрачун са партизанима биле су и сле-
деће: Немци нису били наклоњени, да се изврши чишћење
Титових партизана, чиме би се ојачале акције четника, од
којих су се Немци више плашили. Немци су хтели и радили,
да се одржи равнотежа снага између партизана и четника,
чиме би Немци остали на миру и прошли без крви. На дру-
гу страну, званична Албанија, уложила је протест због по-
крета добровољаца из Србије преко Санџака за Црну Гору,
бојећи се повреде граница на територији Пештера и Сјени-
це, коју су замишљали да тамо постоји. Све је ово дало мо-
гућности Титовим партизанима, да на миру оштре мач и вр-
ше припреме за упад у Србију.
230
борба на Прибој трајала је цео дан и продужена целу ноћ.

У расвит зоре идућег дана, партизани су преко Штрпца и
Цигле јаким снагама продрли на десно крило које су држа-
ли четници беранске бригаде. Овим продором угрожена је
варош Прибој. Партизани су надирали да освоје Црни Врх
изнад Прибоја. Другим крилом са леве обале реке Лим,
опет преко Бића, јаким снагама партизани надиру на При-
бој.
У критичном моменту Павле даје наређење андријевич-
кој и колашинској бригади и добровољачком батаљону, да
одмах поседну Црни Врх, који положај доминира одбраном
Прибоја, у којем правцу надиру партизанске снаге. Пета че-
та добровољачког батаљона, није схватила наредбу за по-
крет према Црном Врху, те је остала у рововима до При-
боја.
пуно У расвит зоре
уништили партизани
и преко су опколили
њихових ову чету
лешева ушли и пот-
у Прибој.
По уласку у Прибој партизани су једним делом трупа пошли
према прибојској бањи, а главним снагама напали на Црни
Врх. Борба на Црни Врх траје читава 3 часа, свом жестином
и ратном вештином. На положај Црног Врха нападале су
партизанске снаге: четврта црногорска, прва пролетерска,
далматинска и крајинска. Павле на положају Црни Врх, са
борцима даје грчевит отпор снажној навали партизана. У
критичном часу, Павле издаје наредбу контрајуриша са Цр-
ног
ране Врха.
су на Овим смелим
повлачење са подвигом,
Црног Врхапартизанске снагегоњени
и без предаха нате-
и претерани преко Увца за Штрпце.
У часу датог контрајуриша на Црни Врх, наишла је ми-
лешевска бригада од прибојске бање и срела се са десним
крилом партизанских снага, које су ишле од Прибоја дру-
мом у правцу прибојске бање. У крвавој борби милешев-
ска бригада разбила је десно партизанско крило и натерала
у бегство према Прибоју. Том приликом у току борбе поги-
нуо је командант милешевске бригаде. Пошто су партиза-
ни повраћени и претерани преко реке Увац, борбу је пре-
тргла ноћ. Четничке снаге држале су леву обалу реке Увац
према Прибоју, а партизани су држали десну обалу реке
Увац на положаје Штрпци и Бијела Брда. Те ноћи стигао је
и командант пријепољског одреда са одредом херој Кала-
јит. Његовим доласком појачани су положаји четника на ле-
вој обали реке Увац. Идућег дана четничке снаге прешле су
Увац, напали партизане и потисли их са свих положаја и
натерали у бегство преко Штрпца и Бијелих Брда уз велике
губитке. Том приликом одреди Павлови запленили су ве-
лики број оружја и заробили многе партизане. Партизани
су се дали у бегство у правцу Ивањице. Четничке снаге за-
232
Њиви. Бјелопољска бригада држала је положаје на Разврш-

је и Мједено Гувно. Андријевичка бригада држала је поло-
жај на Пржишта. Одред брдаревски држао је положаје од
Раките испод Вагана Калића. Бећир Томовић са одредом
држао је За
на Тари. положаје на Павле
то време Мојковац и положај
ствара до самог
план и начин моста
за прелаз
са десне на леву обалу мутне и валовите реке Таре, која сто-
ји као брана између четника и партизана. Тих дана о Ускрсу
1944 године седма и пета црногорска партизанска бригада,
помогнуте једним делом црногорском пролетерском брига-
дом од Никшића, разбиле су контранападом одред мајора
Ђорђа Лашића у Лијевој Ријеци, који се кретао од Подго-
рице према Колашину у сусрет Павлу.
Одмах после слома снага мајора Лашића на територији
Лијева Ријека партизанске снаге путем моторизације, брзо
превозе своје снаге са положаја Лијева Ријека, на положаје
према Павлу на Мојковац. Један део тих партизанских сна-
га са положаја Лијеве Ријеке, прелази на мост на Бор до
Колашина на десну обалу реке Таре. Доласком код Бјелоје-
вића, недалеко од Мојковца један део партизанских снага,
креће ноћу обалом реке Тара преко Црног Поља и долази
до самог моста на Мојковцу, где су биле четничке снаге од-
реда Бећира Томовића. Други део партизанских снага, кре-
тао се од Бјелојевића исте ноћи са циљем да удари бочно
на четничке положаје андријевичке бригаде, која се тада
налазила на положајима
надним нападом, на Пржишта.
партизани су напалиНоћним
одред мучким и не-
Бећира Томо-
вића на самом мосту до Мојковца. Партизани су дошли са
леђа четника, где страже за обезбеђење није било, нити се
могло претпоставити да ће са те стране бити напада. Исти
је случај био и са андријевичким одредом. Овим нападом
партизани су потисли ова два четничка одреда и ноћним
препадом направили панику на целом сектору. Доласком
код моста на Мојковцу и препадним нападом на одред Бећи-
ра Томовића, партизани су раскидали бодљикаву жицу на
мосту код Мојковца. Тим је омогућен прелаз партизанских
снага са леве на десну обалу реке Тара преко моста и по-
знатим тереном подишли ноћу на четничке положаје целога
фронта. Ноћним препадом партизани су направили панику
и заузели све главне положаје.
Одреди, пљеваљски и Вука Калајита одступили су са
положаја од Мојковца према Пљевљима. Остали одреди та-
кође су одступили од Мојковца према Бијелом Пољу. Пав-
ле креће према Пљевљима да задржи снаге пљеваљског од-
реда, ради контранапада на партизане на сектору Мојковца.
У подухвату Павле није успео, те се вратио према Бијелом
Пољу, где је обавештен, да су берански и андријевички од-
234
реди пошли према Беранама. Душан Арсовић и Лека Лалић

доласком у Беране са одредима, нису затекли партизане у
Беране. Партизани из Берана и Андријевице, били су пошли
за Колашин, ради појачања партизанских одреда, због про-
дора четника до Лијеве Ријеке и до Мојковца. У исто време
дошао је у Беране и Милош Павићевић са јуришном брига-
дом, који се одвојио од мајора Лашића у Лијевој Ријеци и
преко Врмоша и Андријевице стигао у Беране. Са Павиће-
вићем и јуришном бригадом кренуо је из Врмоша и капе-
тан Марко Вучељић са одредом, који је држао положаје у
Врмошу, од октобра 1943 године у циљу одржавања везе
са националним снагама северне Албаније.
Над свим снагама које су тих дана стигле у Беране, пре-
узео је команду Душан Арсовић. У Беранима и у околним
селима, остали су око 4 дана. Друга беранска бригада раз-
ишла се по својим кућама, ради кратког одмора. Павићевић
са јуришном бригадом, држао је положај за безбедност Бе-
рана на Буковику. Лека Лалић са адријевичком бригадом
држао је положај на територији Ржаница и Марсенића Ри-
јеки. Марко Вучељић са одредом држао је положај код мо-
ста на Селца.
Око 4 маја 1944 године партизани су дошли од Кола-
шина и Мојковца и организовали напад на Беране. У току
напада партизана, Марко Вучељич са одредом напушта по-
ложаје на мосту код Селца. О напуштању положаја Вуче-
љић није обавестио
су несметано прешли четничке снаге
мост на Лим кодкод Берана.
Селца Партизани
и прешли Мар-
сенића Ријеку, Шекулар и насеља Ровца. По прелазу тога
сектора ноћним мучким нападом партизани су напали јури-
шну бригаду Павићевића на Буковику. Друге партизанске
снаге левом долином реке Лим прешле су до Берана и ноћ-
ним мучким нападом упали у Беране, где је пало много жр-
тава са обадве стране. Павићевић и Арсовић, са снагама чет-
ника, напуштају Беране и крећу у правцу Сјенице. Са њима
је пошао велики број избегличког народа са територије Бе-
рана и Андријевице. На путу од Берана до Бара Сјеничких,
пробијали су се кроз арнаутске Шиптаре територије Сјени-
це и кроз партизанске снаге, где су имали велике губитке.
Доласком у Баре Сјеничке, Арсовић и Павићевић састали су
се са Павлом и четничким снагама, које су са Мојковца пре-
шли на територију Бара Сјеничких.
Лека Лалић са делом андријевичке бригаде и једним де-
лом беранске бригаде, са положаја Ржаница и Марсенића
Ријека територије Берана, креће уз долину реке Лим. Пре-
лази преко Полимља, Врмоша и Куча границом Албаније
пробија се и стиже на територију подгоричког сектора чет-
ничких снага централне Црне Горе. По доласку Леко Лалић
235
обавестио је Павла о стању снага четничког отпора на тери-

торији централне Црне Горе. По обавештењу Павле и Ду-
шан Арсовић са групом изабраних бораца крећу са сектора
Сјеничких Бара према централној Црној Гори. Они прелазе
преко Рожаја,
гославије стижуПлава и Гусиња четничких
на територији и границом Албаније
снага отпора ицен-
Ју-
тралне Црне Горе.
Доласком у централну Црну Гору, Павле обједињује ко-
манду над свим снагама отпора централне Црне Горе и Бо-
ке, које су тих дана биле на територији централне Црне Го-
ре.
Партизанске снаге, које су код Прибоја прешле Лим на
Бијела Брда после њихова продора, упутиле су се према
Ивањици. Код Ивањице партизани су претрпели пораз од
бугарских трупа, које су тих дана биле на територији Ива-
њице. Од Ивањице партизани су пошли према Рашкој, са
намером да пређу Ибар за продор у Србију. При покушају
прелаза Ибра, на четвртој железничкој станици од Рашке
према Краљеву партизанске снаге на челу са Дапчевићем
претрпеле су пораз од снага добровољачких одреда и Не-
маца. После претрпелог пораза, партизани су се вратили од
Рашке преко Санџака за Црну Гору. На територији Прије-
поља, партизани су затекли код манастира Милешева неко-
лико стотина отпуштених заробљеника, које су Немци при
напуштању Грчке отпустили из заробљеништва са терито-
рије Солуна. Ови заробљеници били су четници Црне Горе,
које су немачке трупе заробиле са Павлом у Колашину маја
1943 године и одвели једним делом за Солун, а другим де-
лом за Немачку. Из Солуна преко Рашке и Санџака ови за-
робљеници ишли су својим домовима, са жудњом да што
пре дођу код својих породица.
Доласком партизана код манастира Милешева после
повратка и њихова пораза недалеко од Рашке, партизани су
похватали све отпустене заробљенике. Повезали телефон-
ским жицама и повели недалеко од манастира и све масивно
побили. После свирепог злочина, партизани су продужили
преко Пештера
партизанске снагезасреле
ЦрнусуГору.
се са Доласком
четничкиму снагама,
Сјеничкекоје
Баре
су
од Мојковца и Берана прешли на територију Сјеничких Ба-
ра. Тај поновни сусрет партизана и четника био је крвав по
обадве стране. Партизани су прешли у правцу Берана, Ан-
дријевице, Колашина и Бијелог Поља. Четничке снаге оста-
ле су на територији Пештера.
По доласку у Колашин, партизани добијају ратну спре-
му и инструкторе од Англо-саксонаца путем ваздуха. На
том сектору партизани припремају освајање територије
централне Црне Горе и продор у Србију.
236
немачке сателите. Док су Англо-саксонци давали ратни ма-

теријал партизанима у борби противу четника, дотле су на
другој страни Англо-саксонци давали савете и сугестије ђе-
нералу Михаиловићу: „Да издржи, јер ће на крају бити при-
хваћен“.
Приликом бацања ратног материјала из транспортних
авиона код Колашина, многи падобрани са ратним матери-
јалом, ношени ветром, падали су далеко од циља за спуста-
ње. Такве падобране са ратним материјалом, народ околних
села до Колашина, хватао је и ратни материјал у колико ни-
је могао да склони, ништи, само да тај ратни материјал не
би пао у руке Титових комуниста.
Бројно ојачани италијанским дивизијама, које су по на-
редби Англо-саксонаца после капитулације Италије биле
пришле партизанима, моћно наоружани ратним материја-
лом, који према Техеранској конференцији, неограничено
шаље англо-саксонска војна команда за Средни Исток, са
том војском и моћним наоружањем, партизани су ступили у
акцију са дивљим зверским насртајима према српском наро-
ду, једином бедему отпора успостави комунизма у Југосла-
вији. Масовно затварају и пребијају народ Црне Горе на те-
риторијама коима су партизани овладали. Руше и пљачкају
имовину четника. Пале куће и врше друга насиља. Свлачи-
ли су голе жене и девојке четничких породица, конопцима
везали и шибали житким прућем по голом телу. Обнавља-
ју „Пасја
свим гробља“
местима ЦрненаГоре.
све стране.
ЛешинариПуне јаме сапролетаријата
светског људима по
ниште са зверским садизмом све што је у опреци са успо-
ставом комунистичке владавине. Испред таквих свирепих
злочина, бежао је народ и четничке породице у крви и су-
зама по збеговима планинских гудура, остављајући у огњу
и крви разрушене и опљачкане домове.
После борбе на Мојковцу и Лијевој Ријеци, друге поло-
вине априла 1944 године када су партизани, због неслоге,
разбили Павлов одред и одред мајора Лашића, партизани
су постали више агресивни. Они су решили да пре похода
за Србију униште и расчисте са четницима Црне Горе. По
тражењу Тита, Англо-саксонци шаљу из ратне базе Бари —
Италија, таласима бомбардере, који су свакодневно расипа-
ли разорне бомбе на четничке положаје територије Црне
Горе. Одмах после завршеног бомбардовања, партизани би
са дивљим насртајима надирали на четничке положаје. Је-
дан од таквих дивљих насртаја извршен је од стране Пека
Дапчевића са његовим ударним корпусом на четничке поло-
жаје: Тараш, источно од Даниловог града, Курило изнад
Орје Луке, Казновица подножје Пипери, Тријебач изнад Ду-
кље, Рогаме, Дољане и Фундине, североисточно од Подго-
238
рице. Распоред одбране четничких положаја и руковање

операцијама за одбрану извршио је Павле. Он је раније, по
прелазу из Санџака, припремио моћну одбрану, реоргани-
зовао ударне и јуришне одреде.
сом, Дивљи насртаји

разбијени Дапчевића
су у току са његовим
даноноћне ударним
борбе, вођене од 1корпу-
до 5
августа 1944 године на описаним положајима. Англо-саксон-
ска војна мисија са Дапчевићем посматрала је од манастира
Пиперска Ћелија, развој борбе, која је била упорна и очај-
на. Освајани су положаји и понова повраћани, али исход
борбе, био је поразан за партизане. После исхода борбе,
англосаксонска војна мисија, да би задовољила ожалошће-
ног Дапчевића због пораза, тражи од своје команде англо-
саксонске бомбардере, који су из ратне базе Бари дошли 5
и 6 августа 1944 године и бомбардовали све четничке поло-
жаје.
Англо - саксонска војна мисија са Дапчевићем у току
борбе, остала је ка миру од бацача мина са четничких поло-
жаја, само благодарећи томе, што су били склоњени под
кров српске светиње, манастира Пиперска Ћелија. Они су
знали да четници неће бомбардовати српску светињу, зато
су се склонили у манастир, где су поставили своје топове и
бацаче мина иза зида манастира, одакле су бомбардовали
четничке положаје дању и ноћу од 1 до 6 августа 1944 годи-
не. После неуспеха у подухвату, Дапчевић се вратио са ан-
гло-саксонском
сом за Колашин,војном мисијомпродор
да припрема и његовим ударним
за Србију. Ове корпу-
злочи-
не партизани су вршили под протекторатом енглеског пре-
мијера Черчила, који преко свога сина Рандолфа, спуште-
ног авионом у Југославију, уверава Тита и партизане у ис-
крено пријатељство Англо-саксонаца.
ОТПОР НАСИЉУ
Крв и сузе народа Црне Горе, просуте услед свирепих

насиља Титових партизана, која су вршили снадбевени рат-
ним материјалом, примљеним од Англо-саксонаца принуди-
ло је четнике Црне Горе да даду отпор насиљу и да спасу
народ и своје породице, разбегле у збегове по планинским
гудурама од насиља Титових јамара. Нарочито их је узбу-
дила писка свучених и везаних жена и девојака, шибаних
житким прућем по голом телу од стране Титове „народно-
ослободилачке војске“, на територији Косанице и Маоча,
браства Војиновића.
У таквим тешким приликама по народ и четнике Црне
Горе, дана 16 јуна 1944 године прешао је Павле из Санџака
на територију централне Црне Горе. По доласку, Павле је
239
објединио све снаге четника Црне Горе под своју команду,

убрзано је формирао ударне и јуришне одреде. Одредио
јаке снаге за одбрану. Створио план за чишчење Црне Горе
од партизана и спашавања народа и четничких породица,
које пиште у збеговима по планинским гудурама у страху
од дивљих хорди „народних ослободиоца“.
Одмах после напада Пека Дапчевића са ударним корпу-
сом на четнике централне Црне Горе, Павле приводи крају
свој план о прогоњењу партизана са територије Црне Горе.
План отпора за прогоњење партизана, обухватио је фронт,
који се протезао неколико стотина километара и то: од ал-
банске границе, преко Куча, Братоножића, Пипера, Никши-
ћа, Чева и Грахова, делом Херцеговине са крајњим левим
крилом код Дубровника. Четници Боке и Грахова наступа-
ли суСанџака
ници са четницима Херцеговине
наступали премаи Требињу,
преко Пљеваља док су чет-
Бијелог Поља.
Општи покрет извршен је у ноћи 12 августа 1944 годи-
не. Борбе су трајале непрекидно до 15 септембра 1944 годи-
не. Због сувише великог обима плана операција, овде ће
бити описане борбе и кретање колашинске бригаде, а наро-
чито прве чете колашинског батаљона, којој је писац при-
падао.
У сам расвит зоре 13 августа отпочела је борба на це-
лом фронту. Колашинска бригада заузела је положаје пре-
ко Рогама са правцем: Пиперска Стијена, Сеоца и Радовче.
Колашински батаљон добио је задатак да освоји узвишени
врх Вежешник. У току ноћи подишли смо утврђеним парти-
занским положајима на Вежешник. У сам расвит зоре отпо-
чела је упорна борба на Вежешник која је трајала око један
сат. Заламањем десног и левог крила, Вежешник је пао у ру-
ке четника. После освајања Вежешника колашинска брига-
да развила је фронт преко села Пиперска Стијена и села Ра-
ће. На том сектору наишли смо на упоран отпор. Митраље-
ска и пушкамитраљеска гњезда иза стена и шкрипа постав-
љена на свакој чуки. Терен врло тежак за наступање. Голи
крш и стене са шкрипама. Ретко које долине без камењара.
Освојили смо брда изнад села Раће. На том сектору рањен
је командант колашинског батаљона капетан Петар Влахо-
вић у десну руку. Петар је увек ишао са првом четом свога
батаљона. Због сломљене десне руке изнад лакта Петар је
изашао из строја. Недалеко од тог места погинуо је Влади-
мир Ивановић и било рањено неколико бораца. На брду из-
над села Раће били би приковани уз стене рафалима пуш-
камитраљеза, да дејство бацача мина колашинске бригаде
није истерало из шкрипа упоришта партизана.
Ноћ 13 августа 1944 године закекла нас је на положаји-
ма преко Пипера. Те ноћи задржали смо се на положајима
240
Павла са јуришном бригадом изнад Лутова. Од Лутова, ко-

лашинска бригада залама левим крилом преко Ступова у
правцу Штавња и ломимо десно крило партизанских снага
седме партизанске бригаде. У дане од 17 до 20 августа 1944
године,сапосле
борбу заузећа преко
партизанима Штавња,
Бараколашинска бригада Раш-
Радовића, Врујаца, води
ке и Миоске. Дана 21 августа 1944 године дошли смо на
Јавор, одакле колашинска бригада креће преко Буана н
Дробњака, према Шавнику са наслоном левог крила на Кр-
ново. У Баре Радовића, нашли смо остатке радио отпрем-
не станице, коју су партизани при њиховом бегству одатле
пренели и сакрили у гробнице код манастира Морача. Ста-
ницу је пронашао капетан Машан Аџић и собом понео.
Партизанске бригаде треће ударне пролетерске диви-
зије, притешњене су на сектору масива Дурмитора и Волу-
јака. Са запада према Дурмитору бежи и 12 партизански
корпус. Од потпуног уништења на Дурмитору, партизане
спашава англо-саксонска војна команда за Средњи Исток,
пошиљком авиона са ратним материјалом. Дана 22 августа
1944 године, англо-саксонски авиони спустили су се на про-
визорни аеродром на Брезни. Авиони су донели неограни-
чени ратни материјал са храном и другим потребама. Са
Брезна англо-саксонски авиони, однели су више стотина
тешких рањеника на лечење у Бари — Италија. Доласком
тих рањеника у Бари створили су велику пропаганду код
Англо-саксонаца
Немцима и да сусарањени
изговором: да сеса партизани
у борбама боре са
немачким трупама.
Међутим, партизани су водили борбе са четницима и наро-
дом Црне Горе и рањени су у борбама са четницима, а не
у борбама са Немцима.
После добијеног оружја и друге ратне спреме и осло-
бођени от терета већег броја рањеника, пренетих авионима
за Италију, партизани врше концентрацију своих снага.
Прелазе са Дурмитора на Крново и планински масив Вој-
ник. Ноћу 25 августа 1944 године врше офанзивни продор
концентрисаним снагама на мали простор сектора положа-
ја ново формираног пука капетана Павићевића, који се те
ноћи налазио на положају једног брда на Крново. Са тим
продором партизанске снаге треће ударне дивизије прешле
су иза леђа четника. Без задржавања крећу са Крнова пре-
ко Роваца и Мораче према Колашину. Долазе на слободну
територију четника на којој није било одбране, већ мање
четничке посаде. За овакву партизанску тактику пише Ти-
тов ђенерал мајор Јововић следеће: „Познатом партизан-
ском хитрином, и исклизнути непријатељу из гоњења и за-
бацити му се на леђа“. После продора партизана на Крно-
ву и њихова бегства према Колашину, креће у правцу Ко-
242
лашина преко Јавора и Вратла, колашинска бригада, са за-

датком да пресече пут партизанима према Колашину. Дана
27 августа 1944 године, колашинска бригада стигла је код
Колашина преко Липова. У исто време стигле су и парти-
занске бригаде треће црногорске ударне дивизије преко
Црквина, код Колашина. Колашинска бригада заузела је
положаје до Колашина и брани свој град Колашин. Насрћу
партизанске хорде да освоје Колашин из руку четника. Бор-
ба је упорна и крвава са већим губитцима на обадве стра-
не. Борба се пренела преко Шљивовице и Речина. Центар
снага пролетара треће ударне дивизије заузео је Колашин.
Један део партизанских снага из Колашина креће на Бјела-
сицу, Троглав и Јеловицу, затим на Бач и Трешњевик.
Центар четничких снага са Павлом стигао је преко Си-
њавине на Мојковац, одакле крећу за Колашин. Дана 4 се-
птембра четничке снаге са Павлом освајају Колашин из ру-
ку партизана. Одреди четника, под командом Арсовића, и
Лека Лалића, помогнути колашинском бригадом освајају
Бач и Трешњевик, а затим Андријевицу и Беране, одакле
партизани беже долином Лима према Бијелом Пољу. После
освајања Бача и Трешњевика, колашинска бригада прелази
на положаје Бјеласица. Према Троглав и Јеловици пошли су
одреди Пипера и Бјелопавлића. После освајања Огореле
Главе, колашинска бригада прелази преко Биоградске Го-
ре у правцу Шишка. Прва чета колашинског батаљона по
прелазу иБиоградске
Шишка територијуГоре освајајезера.
шишког Сватовско Гробље,
Заламањем катун
колашин-
ске бригаде преко Оцка, пали су јако брањени положаји
Троглав, где је погинуло и рањено неколико бораца пипер-
ског одреда у нападу на Троглав.
Дана 10 септембра прва чета колашинског батаљона
осваја положаје планинског врха Ваган Калића. Са Вагана
Калића наступамо према Црној Глави изнад Превије, где
смо преноћили. На сектору Вагана Калића срели смо поза-
динске четнике одреда Мира Сошића из Раките. У расвит
зоре 11 септембра спустили смо се на сектору Превије и до-
шли на једно мало брдо изнад саме реке Лим. На другој
страни Лима налази се велико село Затон. Прва чета кола-
шинског батаљона заузима положаје према Затону, на ко-
јој смо страни приметили партизанске снаге. Отворена је
брза паљба на партизане преко Лима из 12 пушкамитраље-
за, једног тешког и два лака митраљеза. Том паљбом при-
вукли смо на себе ураганску ватру партизана са десне оба-
ле Лима и Затона. На положају прве чете почеше падати
гранате мина из партизанских бацача, испањени иза једне
куће недалеко од школе села Затона. Митраљези чете отво-
рили су ватру на партизанске бацаче мина, после чега се
243
једна група партизана са лаким митраљезом и два пушка-

митраљеза пребацују са десне на леву обалу Лима на сек-
тору Крша Фемића, да бочном ватром нападну прву чету
колашинског батаљона. Митраљези чете отворили су ват-
ру на партизане који су прелазили реку Лим. При прелазу
Лима, настала је паника код партизана, да су једни побегли
натраг, а други су ипак успели да пређу и отворе бочну
паљбу из митраљеза на прву чету колашинског батаљона.
На сектору Затона била је једна цела партизанска бригада,
која је отворила ватру из тешких митраљеза и бацача ми-
на. У току ове борбе прва чета имела је губитке и то: по-
гинуо је пушкомитраљезац Радован Булатовић, а рањени
су: Раде Булатовић са сином Милорадом, Вукосав Шћепа-
новић и писац ових редова у десну руку и још три борца
прве Партизанске
чете. снаге, користећи ноћ, прешле су из Зато-
на долином реке Лим према Шаховићу са намером да опет
беже према Дурмитору. Доласком партизана у Шаховиће
и дела Мојковца, ситуација даље борбе, окренула се сто-
проценто у корист партизана, из разлога: четници дела Сан-
џака и Пљеваља, нису дали отпор партизанима код Шахо-
вића, како је то по плану операција било предвиђено. Они
су одступили према Пљевљима, мислећи да партизане до-
чекају на подеснијем месту. Четници беранске и андрије-
вичке бригаде, доласком на сектор својих срезова, протера-
ли су партизане из Берана и Андријевице, прикупили из-
бегле породице по збеговима планинских гудура, а затим
се разишли по својим кућама. Терет народа по збеговима
и њихово прикупљање, гушило је и друге бригаде. Четни-
ци Куча и Братоножића остали су на својим територијама.
Тај недостатак код четника, преко позадинске службе,
партизани су осетили и донели одлуку о промени покрета.
Партизани су решили, да једним ризичним маневром, на-
праве клин преко Бјеласице, са намером да разбију четнике
са сектора Берана, Андријевице и Колашина.
Дана 14 септембра 1944 године партизани су прешли
на Бјеласицу. Обрели се у позадини Берана, Андријевице и
Колашина. Ноћу 14 септембра партизани нападају Беране
и Колашин. Са Превије колашинска бригада била је у по-
крету према Берана. На Лубнице и Црни Врх срела се са
партизанима, који су преко Бјеласице кренули на Беране.
Чим се борба отворила, беранска бригада кренула је пре-
ко Црног Врха и дочекала партизане. У току борбе поги-
нуо је херој Војо Бојичић, командант бригаде.
По заузећу Колашина, поучени искуством из борбе са
партизанима, у Колашину је остао мајор Кујовић са стоти-
ну бораца ради безбедности позадине. Поред Кујовића на
244
положајима Башање Брдо, изнад Колашина остао je капе-

тан Бећковић са око 150 бораца ровачког батаљона. При
повратку са положаја Троглав, задржао се у Колашину Ми-
лосав Јововић са око 300 бораца из Бјелопавлића. Затим,
Блажо Ракочевић са око 50 бораца из Прекобрђа држао je
положаје на Винића Брдо. Ноћу 14 септембра 1944 године,
пета пролетерска ударна бригада, напала je Колашин преко
Бдшања Брда. На тим положајима партизане су дочекали,
приправни за борбу борци ровачког батаљона. Борба je
трајала целу ноћ. Из утврђених положаја, Ровчани су од-
били партизане. У току борбе партизани су заобишли те
положаје, када су видели да их не могу освојити, и крену-
ли према Колашину. У само предграђе Колашина четници
су дочекали партизане, који ниеу очекивали такав отпор.
Одбрана Колашина задржала je пету пролетерску бригаду
те није могла прећи да пресече пут од Андријевице преко
Трешњевика за Матешево.
Четничке снаге Берана, Андријевице и колашинска бри-
гада, кренуле су од Берана и Андријевице преко Трешње-
вика и Бјеласице према Колашину и Матешеву. Наступом
четника према Колашину, сударили су се са петом проле-
терском бригадом, која je нападала Колашин. У току борбе,
пета пролетерска бригада разбијена je и остади натерани
у бегство. Код Колашина и долине реке Таре извршена je
концентрација четника са територије реке Лим и Тара и
прикупљене четничкедогађаја
Због спољних породицеи издоговора
збегова. по истим, четничке
снаге са сектора колашинског. дана 17 септембра 1944 го-
дине, прелазе на територију срезова подгоричког и дани-
ловградског, ради договора и доношења одлука о догађа-
јима.
ПИР ЧЕРЧИЛ — ТИТО
У току борбе четника и партизана на територији Црне

Горе. августа и септембра 1944 године, шеф југословенских
комуниста Тито, састао се са премијером Черчилом у Ка-
зерти — Италија. Тај догађај и споразум Тито-Шубашић,
а нарочито говор Краља Петра, одржан тих дана, дао je
јаку моралну подршку партизанима Југославије у борби са
четницима и српским народом. На састанку Тито je разуве-
рио Черчила, да му се подмеће да има намеру, да народе
Југославије подвргне комунизму. Тито уверава Черчила, да
ће спровести у Југославији социјални препород и федера-
тивно уређење државе и убеђује Черчила, да ће извршити
све Черчилове жеље и предлоге. Тито убеђује Черчила у ис-
крену сарадњу и добре пријатељске односе. Черчил je обе-
245
ћао Титу политичку подршку и сваку помоћ.

Плодови пира Черчил — Тито после састанка у Казер-
ти одмах су почели да се појављују: неограничена пошиљ-
ка ратног материјала и намирница за спровођење комуни-
стичке револуције под окупацијом Југославије са изгово-
ром: „Да Тито убија Немце“. Формирање војних снага од
ратних заробљеника, интернираца и ратних избеглица који
су се затекли у Италији и Каиру. Њихово снадбевање бор-
ним колима и тенковима од Англо-саксонцама и пребацива-
ње бродовима преко Виса за Југославију, ради јачања Ти-
тових снага у борби противу четника и српског народа. Са-
станак у штабу англо-саксонске војне команде за Средњи
Исток у Казерти, ради споразума за ликвидацију ђенерала
Михаиловића и његових снага. Том састанку били су при-
сутни: Шубашић,
нистар енглески
Констатиновић, два амбасадор Стивинсон,
југословенска армискабивши ми-
ђенерала
и Др. Топаловић. Састанак Тито — Шубашић на Вису и њи-
хов кобни споразум, где је Тито убедио Шубашића, да је
он прво Хрват па тек комуниста; тајни одлазак Тита за Мо-
скву код Стаљина, где је поднио извештај о разговору са
Черчилом и развоју догађаја; Краљ Петар држи кобни го-
вор преко лондонске радио станице БиБиСи од 12 септем-
бра 1944 године; указ Владе Шубашића о разрешењу Вр-
ховне Команде и ђенерала Михаиловића; преузимање шта-
ба Врховне Команде у Каиру од стране Титових комесара
и прилажење Титу већег дела војног и политичког руковод-
ства у Каиру са југословенском ратном морнарицом и свим
ратним материјалом; смењивање политичких представника
у иностарнству; одређивање намесништва Краљу Петру
Другом; прогоњење ратних заробљеника, интернираца и
ратних избеглица из Италије за Каиро, који се нису изјас-
нили за Тита. Све су то тешке и судбоносне последице ра-
да, примењеног после пира Черчил — Тито августа 1944 го-
дине у Казерти — Италија, о чему ће бити опширније из-
ложено на посебном месту.
У току пира, а у чест два „великана“, Тита и Черчила,
приредио је званичну вечеру главни командант за Средњи
Исток маршал Вилсон. На тој вечери ређале су се здрави-
це: у част и славу самозваног маршала Тита, који као Хрват
немилице просипа крв српског народа за рачун плаве крви.
Тито наздравља у част мудрог трговца народима и у славу
англо-саксонских авијатичара, који са бомбардерима сру-
шише српске градова: Београд, Ниш, Лесковац, Рашку, Сје-
ницу, Прибој, Пријепоље, Бијело Поље, Колашин и наро-
чито Подгорицу. Англо-саксонски хероји ваздуха, по тра-
жењу Тита, са бомбама из својих авиона, затрпали су у срп-
ским градовима српски живаљ, жене и децу. Нарочита здра-
246
вица испита је у славу англо-саксонске војне команде, која

шаље авионе и ратни материјал, да разорним бомбама уни-
шти све положаје на којима се налазе армија четника, са
циљем да буду разбијене и уништене. Све је ово рађено по
сагласности мудрог енглеског премијера Черчила, који се
тим путем, одужио српском народу што је тај народ по соп-
ственој изјави Черчила „нашао своју душу“.
Са услугама самозваном маршалу Титу и комунизму
Југославије, на штету српског народа, мудри премијер Чер-
чил, задужио је српски народ за сва времена, да здрелије
мисле у односу са Енглезима. Не треба се чудити хрватском
разбојнику Титу, што је радио, да помоћу англо-саксонских
бомбардера сруши српске градове и у њима затрпа српски
живаљ и што је радио, да са англо-саксонским бомбардери-
ма и њиховом помоћу сломи српски отпор, концентрисан
у армију четника, као бедем против комунизма. Нажалост,
треба се у чуду питати, зар пријатељи и савезници српског
народа, Енглези и Американци у данима издисаја Хитлера,
да шаљу њихове бомбардере, да бомбардују српске градо-
ве и да униште и разоре оно, што ни Хитлерове штуке нису
успеле да униште, док англо-саксонска команда, по траже-
њу четника и америчког члана војне мисије пуковника Мак
Даула, није хтела да пошаље ни чету падобранаца, да се
њима предаду немачке трупе на територији Југославије,
које су се повлачиле од Грчке.
И поред помоћи Англо-саксонаца, Тито увиђа да не мо-
же са његовом руљом узети управу земље у Југославији.
Тито одлази код Совјета и по савету Стаљина, позива со-
вјетске трупе у помоћ, да уђу у Југославију, са изговором,
за прогоњење Немаца из Југославије. Међутим немачке
трупе нуде предају Англо-саксонцима при прелазу Југосла-
вије за Немачку.
Уласком совјетских трупа у Југославију, повређен је
уговор „Тројице Великих“ донет у Техерану, где је решено:
да савезничке трупе неће улазити у Југославију. Из страха
да се не замере Стаљину, Англо-саксонци нису хтели да
спрече улазак совјетских трупа у Југославију, нити су по-
слали своје трупе у Југославију. Англо-саксонци су обаси-
пали излузијама и разним обећањима ђенерала Михаило-
вића, да ће бити на крају подржан, што је допринело оп-
штој катастрофи и покрету за Босну.
Заплети међународне политике, притисак Совјета као
велике силе; неслагање официрског кадра југословенске
армије у земљи и емиграцији; парализа код српских поли-
тичара у емиграцији и земљи; болесне амбиције хрватског
народа, изражене преко својих представника у земљи и у
емиграцији и њихов страх од српског деспотизма и одмаз-
247
де за усташке злочине, — све је то дало маха Титу и кому-

нистима, да силом и претњом загосподари народима Југо-
славије и да Совјети придржавањем Тита овладају војнич-
ки и политички Балканом.
АНГЛО-САКСОНСКО БОМБАРДОВАЊЕ
СРПСКИХ ГРАДОВА
Немачке трупе које су одступале од Грчке преко Алба-

није и Косова, вршиле су концентрацију снага у Скадру и
на Косову, да би масовно прешле преко Црне Горе, Санџа-
ка и Босне, с обзиром на отпор при продору. Скадар је уда-
љен од Подгорице око 50 километара. На Скадар, где је
била концентрација немачких трупа, није бачена ни једна
бомба англо-саксонских бомбардера, док је Подгорица
сравњена са земљом, где Немаца није било. Исто тако, За-
греб и хрватски градови нису бомбардовани. Док је Бео-
град страховито рушен англо-саксонским бомбардерима,
Загреб је оглашен отвореним градом, у којем су биле не-
мачке трупе и зверињак хрватских усташа.
Најстрашније бомбардовање српских градова и четнич-
ких положаја отпочело је после страшног говора Черчила
у енглеском парламенту са којим је говором запретио: да ће
„ђенерала Михаиловића оптужити као издајника савезничке
ствари, ако не буде уклоњен са положаја“. После Черчило-
вог говора
довањем са претњом
српских градованастављено је са
и четничких страшним
положаја. бомбар-
Англо-сак-
сонска војна команда за Средњи Исток шаље бомбардере
из Бари — Италија, да руше српске градове, у којима су
бомбама побили неколико десетина хиљада српског жив-
ља, жене и деце, са изговором по тражењу Тита. Ломљен је
српски отпор концентрисан у армији четника као сметња
спровођењу комунизма и доласка Тита на власт у Југосла-
вији.
БОМБАРДОВАЊЕ ПОДГОРИЦЕ
Подгорица није била стратегиско место. Из Подгорице

није пружен никакав отпор англо-саксонским трупама или
да је из Подгорице претила опасност англо-саксонским тру-
пама на Средњем Истоку. У Подгорици није било слагали-
шта ратног материјала. Подгорица није била саобраћајни
центар. У Подгорици није било немачког гарнизона, нити
је ма и један Немац рањен или погинуо од толиких налета
и бомбардовања Подгорице. Из Подгорице нико није ис-
палио ниједан метак на толике таласе бомбардера који су
несметано просипали бомбе на небрањен град.
248
Прво бомбардовање Подгорице англо-саксонским бом-

бардерима извршено је 5 маја 1944 године са преко 100
бомбардера. Тога дана, када су се појавили први таласи
англо-саксонских бомбардера и прелетели изнад Подгори-
це, народ вароши Подгорице изашао је на улице и са оду-
шевљењем поздрављао савезничке бомбардере. Први тала-
си од преко 250 бомбардера прелетели су хоризонт у прав-
цу Београда, да сруше престони град Београд. Пошто су
први таласи од преко 250 бомбардера прелетели изнад Под-
горице, наишли су други таласи од преко 100 бомбардера
према Подгорици. Народ је већ био испунио све улице и
широке тргове Подгорице и са одушевљењем наставио ма-
нифестацију радости према савезничкој сили небеских твр-
ђава. Са бурним узвицима и махањем рукама народ даје
одушка сили,
ратној свомеодзадовољству
које очекујепрема савезничкој
слободу авиацији
поробљене и
отаџбине
и своју лично. Дан је био ведар и сунчан. Из авиона могло
се видети, да по улицама нема људи са оружјем нити трупа
са тенковима или противавионске артиљерије, које у опште
није ни било тада у Подгорици.
Варош је била отворена и масовно испуњена народним
масама по улицама, који народ одушевљено манифестује
улицама изразе радости и усхићења савезничким тврђава-
ма. На жалост, таласи смрти приближавају се усхићеном и
радосном народу. Претходна три авиона када су наишли из-
над Подгорице, пустили су по три вертикалне линије бело-
га дима над Подгорицом, који се дим отегао око 200 ме-
тара дуг.
Када су авиони пустили вертикалне стубове белог ди-
ма, тада је народ још жучније давао изразе задовољства,
мислећи да авиони пуштањем белог дима отпоздрављају
народу. Доласком првих таласа бомбардера до вертикалних
линија белога дима, почели су авиони просипати бомбе над
Подгорицом. Звиждање бомби при паду над главама усхи-
ћеног народа, претворило је радост у тугу и врисак. Наста-
ла је паника по улицама и бегство на све стране. Бомбе су
ладале већином на раскрснице улица. Ужас на све стране.
Руше се читави блокови кућа, у којима налазе смрт читаве
породице. У ваздуху непрекидно звижде бомбе, просипане
из авиона и падају у масе избезумљеног народа. Мртви па-
дају, преживели беже као луди у разним правцима, да би
после краћег времена погођени комадима распрсканих бом-
би и они пали или притиснути блоковима кућа које се ру-
ше. Комади разнешеног људског тела падају на све стране.
Од експлозивног дејства бомби и срушених кућа дигао се
дим и густа прашина у стубовима преко 150 метара висине.
Густа прашина са димом, помешана гасовима експлозивног
249
материјала, враћа се и пада на земљу. При паду густа пра-

шина засира преживеле, после чега у несвест падају по ули-
цама. Цела Подгорица обавијена густим димом и прашином
са гасовима, услед чега нестаје ваздуха за дисање. Таласи
бомбардера пристижу и немилице и даље просипају бомбе.
Руше град и ниште народ веран и одан онима који томе
народу у место слободе доносе смрт, у часу када је тај на-
род са одушевљењем манифестовао радост њиховом долас-
ку као савезничкој сили.
По завршеном бомбардовању Подгорице, које је тра-
јало око један сат, англо-саксонски бомбардери, несметано
су се вратили у своје базе у Бари — Италија. Народ окол-
них села прискочио је при спашавању преживелих и рање-
них. Родбина и преживели купе по улицама рањене и ваде
испод рушевина оне који дају знаке живота. Купе комаде
разнешеног људског тела и распознају које парче разнеше-
ног људског тела коме припада. Нарочито се распознавање
вршило по оделу и другим знацима на телу. Комади људ-
ских телеса у колико се нису распознали, купљени су и ко-
лима пренети и сахрањени са побожношћу у једну велику
раку, ископану експлозијом бомбе, која је пала близу под-
горичке цркве. Неколико дана купљени су лешеви и комади
људског тела испод рушевина и вршено чишћење улица.
Тај се посао обављао већином ноћу, јер су преко дана до-
лазили англо-саксонски
просипали бомбардери
бомбе и повећавали број несметано и немилице
лешева. Многе разру-
шене куће нису могле бити откопане, већ су лешеви чита-
вих породица остали под рушевинама зграда.
Накнадна бомбардовања Подгорице англо-саксонским
бомбардерима извршена су и то: јула 22, августа 5, 6, 7 и
14; октобра 16, 30 и 31 и новембра 1, 5, 6, 7, 16, 18, 20, 22,
23, 24, 25 и 26 1944 године. Нарочито ноћно бомбардовање
Подгорице извршено је 19 новембра 1944 године. Крајем
новембра и почетком децембра 1944 године, у дане покре-
та четника Црне Горе и Боке при одласку за Босну, свако-
дневно су бомбардоване снаге отпора Црне Горе и Боке и
дела Херцеговине. Циљ бомбардовања Подгорице био је:
да се униште и разбију снаге четника Црне Горе и Боке,
које су тих дана вршиле концентрацију у околини Подго-
рице. Врховна команда Англо-саксонаца за Средни Исток,
тих дана испуњавала је све захтеве Тита и комуниста и ши-
љала своје бомбардере, који су немилице рушили српске
градове у којима су бомбама побили десетине хиљада срп-
ског живља, жена и деце. Од толиког бомбардовања Под-
горице и околине, није погинуо ни један Немац, јер су не-
мачке трупе тада вршиле концентрацију у Скадру.
250
НОЋНО БОМБАРДОВАЊЕ ПОДГОРИЦЕ
Због страха од бомбардовања и ужасног смрада од ле-

шева, преживело становништво Подгорице, напустило је
разорени град и склонило се испод пећина, обале реке Мо-
раче и Рибнице, које протичу градом Подгорице. На зга-
ришту остала је каква баба или старац у сузама за униште-
ном породицом. Такав начин живота трајао је све док су
дани почели да буду хладнији и смрад од лешева нестао,
када је преживели народ почео да се враћа и да ноћу живи
на своја згаришта и да откопава из рушевина кости род-
бине и породице. Народ је веровао, да неће ноћу бомбар-
довати, те је преко ноћи од материјала разрушених кућа
правио привремена склоништа за становање. Заборавило
сеград
је на страх.
потпуноМислило
срушен. се: нема шта више бомбардовати, јер
Тито и комунисти са послушним Англо-саксонцима, ни-
су тако мислили. Околина Подгорице била је као центар ар-
мије четника, коју су хтели комунисти да разбију помоћу
англо-саксонских бомбардера. Послушни Англо-саксонци
испуњавали су све захтеве Тита у вези споразума са Черчи-
лом. Дана 19 новембра 1944 године спремани су англо-сак-
сонски бомбардери у Бари — Италија, да разруше привре-
мена нова склоништа и огњишта на рушевинама и да уни-
ште преостали живаљ.
Око 10 часова у ноћи 19 новембра 1944 године, дошли
су англо-саксонски бомбардери изнад Подгорице. Први та-
лас бомбардера, бацио је светлеће ракете путем падобрана
изнад Подгорице. Ноћ се претворила у дан. Блесак светло-
сти обасјао је скоро целу Црну Гору. После бацања светле-
ћих ракета, наишли су таласи бомбардера и расипали бом-
бе над целим градом и околином. Бомбардери су долазили
у таласима и расипали бомбе над отвореним и разрушеним
градом. Бомбардовање је трајало те ноћи преко један сат.
Појавом авиона и светлећих ракета, народ је из сна устао
бос и засипан
ница, без одеће бежао На
бомбама. према
све обалама реке Морача
стране вапај и Мај-
за помоћ. Риб-
ке изгубиле децу и као луде јуре рушетинама, траже и зно-
ву своју децу. На све стране узневерена деца плачу. Рање-
на деца леже у крви и зову „мајко“. Англо-саксонски бом-
бардери просипају бомбе над разрушеним градом и митра-
љирају обале река Морача и Рибнице, где се народ био
склонио. Неко је звао из пећине старог потпуковника Ву-
чића Селића: „склони се овамо“. Висок и коштуњав, човек
дубоке старости, потпуковник Селић одговара: „Нећу ја
да се завлачим у јаме са децом и женама“. Баш у том мо-
менту митраљески рафал из англо-саксонског авиона пре-
251
секао је груди потпуковника Селића и старац се срушио

мртав на земљу.
Те ноћи англо-саксонски бомбардери бацали су бомбе
на цркву и гробље, које је до саме цркве. Црква је удаљена
од Подгорице за један километар. Близу цркве и гробља
није било никаквих зграда. До саме цркве пало је неколико
авионских бомби, али црква није погођена. Гробље које је
до саме цркве, потпуно је уништено и разорено експлозив-
ним дејством бомби, где су били лепи надгробни историски
споменици знаменитих људи и јунака из минулих столећа.
Надгробни споменици сви су изломљени. Кости из гробова
од експлозије бомби у парчадима изломљене и расуте на
све страни. Вероватно су пилоти Черчилове експедиције ми-
слили од надгробних споменика да је према њима уперена
противоавионска артилерија,
оне који су у миру почивали. те су бомбама уништили и
КОНЦЕНТРАЦИЈА
Страшна збивања изазвана споља издајом Англо-сак-

сонаца, промена југословенске Владе у Лондону и долазак
Шубашића за председника југословенске Владе, продор
руских трупа у Југославију, разни говори преко лондонске
радио станице водећих личности српског народа, — сви ти
догађаји, пострекли су вођство четничког отпора Црне Го-
ре са Боком, да изврше концентрацију снага у централној
Црној Гори, у циљу договора о даљем развоју и држању.
Ово нарочито после поразног говора Краља Петра, одржа-
ног 12 септембра 1944 године. Краљев говор тешко је пао
на душу сваког Србина, а нарочито бораца за време борбе
противу оних у чији се прилог говор одржао. Четничке сна-
ге отпора Црне Горе, врше концентрацију у доњем сливу
реке Морача и долине реке Зета. На тој територији задржа-
ли смо се од 20 септембра до 29 новембра 1944 године под
тешким условима за живот. Народ и породице четника при-
купљене из збегова,
са борбеним снагама.остали су да силе
Није било деле да
заједничку судбину
народ одвоји од
бораца и одвоји једне од других. Свако је осећао потребу,
да у најтежим данима буде заједно ради заједничке одбра-
не и узајамне помоћи у последњим часовима. Народ места,
на чији смо терет пали, дели и последњи залогај и пружа
сваку помоћ.
Притисак борбе комуниста је велики који насрћу као
дивље звери да нас разбију и униште. Више пута били смо
бомбардовани англо - саксонским бомбардерима, који из
Бари — Италија, свакодневно долазе и просипају тешке
бомбе на територију, где се налазе четнички одреди. Из да-
252
на у дан ређају се догађаји све тежи и тежи по наш опста-

нак. Издати од Англо-саксонаца, који поред издајства по-
мажу и намећу сурови комунизам нашем народу, остали смо
сами и пропуштени судбини у вихору поразних догађаја.
Остали смо без представништва на страни. Влада Шубаши-
ћа, постављена од Черчила у споразуму са Титом, заступа
интересе Тита са комунистима. Та Влада и сам Краљ наре-
ђују: Да се ујединимо са „народно-ослободилачком вој-
ском“ у један фронт. Колика заблуда те Владе и каква му-
дра политика енглеског премијера Черчила! Ујединити две
супротне идеологије крвно завађене у току борбе под оку-
пацијом. Комунизам не трпи никакву заједницу, која неће
послушно да извршује њихове сурове захтеве. Наређује нам
се, да савијемо главе и прекрштених руку да станемо пред
плотуне
Боке на комунистичке руље.
то био је „борба до Одговор бораца
последњег“. Црне
Народ Горе и
слободних
брда Црне Горе никада у својој историји није повијао ши-
ју ни пред каквом силом, која је ишла ка његовом униште-
њу, па неће ни пред комунистичком руљом. Све јединице,
борци и народ преко својих команданата и племенских пр-
вака известили су Павла о ставу и одлуци: да се продужи
борба до последњег борца.
ВЕЋАЊА
Сви четнички команданти, са народним првацима и ин-

телектуалним вођством Црне Горе и Боке, састали су се у
циљу већања о развоју догађаја. Изношени су разни пред-
лози, а као најглавнији: држати положаје Ловћен — Сутор-
ман са грудобраном Скадарског језера. Титовци нису имали
тада довољно флоте да са мора угрозе те положаје. У по-
задини убацити тројке, да врше препаде и спречавају снад-
бевање комуниста. По сваку цену одржати слободну тери-
торију дела Црне Горе, да би се изазвала интервенција са-
везника. Ступити у преговоре са албанским првацима, ради
заједничког
није отпораСкадра
са околином комунизму
за базе иотпора.
уступања северне
У случају да Абла-
се не
би могли одржати, с обзиром на већу силу и несташицу хра-
не и муниције и да савезници не би интервенисали, благо-
времено припремити одступницу преко северне Албаније за
Грчку.
Истих дана стигле су повољне вести из Албаније. На-
ционалне снаге целе Албаније нуде заједнички отпор и бор-
бу против комуниста. Вођство абланских националних сна-
га испослало је њиховог првака Марк Ђон Маркаја, да пре-
говара са Павлом и првацима народа Црне Горе и Боке о
могућности заједничке борбе и да стање ствари испита на
253
лицу места. Првог дана октобра 1944 године Марк Ђан Мар-
кај преговара са Павлом и првацима, где је упознат са сви-
ма условима па чак и личним мишљењем ђенерала Михаи-
ловића у односу на тај предлог, послат путем радио стани-
це по том питању. Павле је био успоставио везу путем ра-
дио телеграма са ђенералом Михаиловићем и примио упу-
ства и шиљао извештаје о створеној ситуацији. На састанку
је том приликом решено: да се пошаље делегација, која ће
са првацима албанских националних снага закључити и пот-
лисати конвенцију о заједничкој борби.
После завршеног разговора Марк Ђон Маркај се вра-
тио за Албанију 3 октобра 1944 године. У знак почасти,
Павле је са групом људи и личном пратњом покушао да ис-
прати свога госта Марк Ђон Маркај до Тузи. Пошло се на
пут преко Ћемовског Поља. Доласком до реке Цијевна, из-
ненада су запуцале пушке и аутоматско оружје са леве оба-
ле Цијевне. Лична пратња прихватила је борбу, која се раз-
вила највећом жестином. У току борбе тешко је рањен Пав-
ле. Зрно је погодило Павла у груди изнад десне сисе. Из
личне пратње погинуо је Чеда Поповић и рањен Жарко Је-
кнић. У најтеже дане битисања, вођа једне велике борбене
снаге Црне Горе и Боке тешко је рањен, коме такмаца тада
није било. Под теретом тешке ране, уз помоћ свога заме-
ника Алексе Лалића, Павле врши све дужности вођа отпора.
Даје упуства и наредбе и доноси судбоносне одлуке.
Албански
између четникакомунисти дознали
и албанских су, да
првака се воде преговори
о заједничкој борби.
Обавештени да ће Павле испратити албанског првака Ђон
Маркаја до Тузи, организовали су заседе на реци Цијевна
за напад. Овим нападом комунисти нису успели да осујете
даље преговоре са албанским првацима националног отпо-
ра Албаније.
По сагласности ђенерала Михаиловића и свим потреб-
ним овлашћењима, Павле шаље делегацију за Албанију, да
са првацима националног отпора закључе и потпишу кон-
венцију о заједничкој борби. Делегација је пошла за Алба-
нију коју су сачињавали: др. Илија Вујовић, Саво Вулетић,
министар у пензији, Љубомир Вукашиновић, адвокат и не-
колико официра. Доласком у Албанију, делегација се са-
стала са абланским првацима националног отпора и то:
Кољ-Биб Миракај министар, Џелал бег Бушати министар,
Тахир Колђини министар и Прек Цаља командант Врмоша
и северне Албаније. Пошто су испитане све околности и
овлашћења, споразум је постигнут, састављена и потписа-
на Конвенција о заједничкој борби и међусобном помага-
њу. Главне тачке споразума су: Албанци су пристали да се
њихове снаге потчине општој дисциплини вођства четнич-
254
ких снага. Уступање територије Албаније за базе отпора.

Помоћ у прехрани и другим потребама и коначно заједнич-
ко одступање преко Албаније за Грчку ако би отпор про-
пао. Делегација се вратила из Албаније и Павлу предала
закључену конвенцију, о чему је одмах извештен ђенерал
Михаиловић, који се сагласио са споразумом закљученим
са албанским првацима.
ИЗАСЛАНСТВА ЗА ИТАЛИЈУ
Крајем септембра 1944 године, припремљена су важна

документа, да се пренесу за Италију, ради предаје англо-
саксонској војној команди за источни фронт. Са докумен-
тима је послат и предлог англо-саксонској војној команди
да пошаље мали одред падобранаца који би се спустио у
централну Црну Гору, да би се томе одреду падобранаца
предале немачке трупе, које су тих дана пристизале ка Ска-
дру преко Албаније из Грчке. Са предлогом послате су и га-
ранције за безбедност падобранцима. Са документима је и
захтев ђенерала Михаиловића, да се савезничке трупе ис-
крцају на Јадранској обали и предлог: да ће четничке сна-
ге очистити и обезбедити територију за искрцавање од
Скадра до утоке Неретве у Јадранско море.
У дане, када су ови предлози припремани, врховна ко-
манда Англо-саксонаца по наређењу својих влада, морала
је да прекине сваку везу са војним снагама ђенерала Миха-
иловића. Југославија је тада била пропуштена Титу и ко-
мунистима. Тих дана, ново постављени председник југосло-
венске Владе Шубашић, мрсио је конце по Италији код вр-
ховне команде Англо-саксонаца и стварао споразум са Ти-
том на Вису. Премијер Черчил већ је био утаначио односе
и држање са Титом на њиховом састанку августа 1944 годи-
не у Казерти. Што је најтеже, судбина четника и ђенерала
Михаиловића запечаћена је поразним говором Краља Петра
12 септембра 1944 године.
Тешка дужност за ношење докумената за Италију и
хватање везе са англо-саксонском војном командом у Ита-
лији и прелаз Јадранског мора пала је на: Шаулића пред-
седника града Никшића, Душана Арсовића команданта и
друге личности. Пошли су са јаком пратњом до обале Јад-
ранског мора. Налазе моторни чамац и крећу у ноћи да пре-
ђу Јадран за Италију. Тек што су одмакли од обале, они су
примећени од немачке морске страже. Моторни чамац по-
гођен рафалима немачког убојног оружја, сви у чамцу па-
ли су мртви осим Душана Арсовића, који тешко рањен ус-
пева да спасе документа.
Први изасланици нашли су смрт на путу за Италију.
255
Припрема се за нови подухват. Све је припремљено за по-

лазак. Дана 20 октобра 1944 године крећу за Италију: Ду-
шан Влаховић подбан, Јаков Јововић капетан и друге лич-
ности. Они су имали бољу срећу. Моторним чамцем прешли
су узбуркани Јадран и стигли на обалу Италије. Весели,
што су срећно прешли Јадран, и што ће предати документа
англо-саксонској војној команди и лично преставити ствар
за побољшање односа према четницима и ђенералу Михаи-
ловићу. Место свега тога при сусрету са Англо-саксонцима,
они наилазе на разочарење, груб и хладан пријем и малтре-
тирање. Оглашени су за шпијуне и стрпани у затвор, да су
једва главе спасли. Предата документа, остала су код Ан-
гло-саксонаца и сматрана као мртво слово на хартији. Ан-
гло-саксонска врховна команда имала је односе са Титовим
бандама,
друго које су тих
за Југославију дана били
сматрано је као преплавили
акт издаје. Италију, а све
ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ
Врховни Командант ђенерал Михаиловић обавестио је

Павла радио депешом, која у изводима гласи: Образована
национална влада. Одузети аеродроми из руку партизана
у Италији. Припрема се искрцавање савезника на Јадранску
обалу. Припрема се дочек Краља Петра. О свему изложеном
путем једног прогласа Павле је обавестио све четнике и на-
род територије Црне Горе. Вероватно да је неко сачувао
бар један примерак тога прогласа.
Одмах после тога извештаја, Павле је добио депешу од
ђенерала Михаиловића која у изводима гласи: Снаге отпо-
ра Србије припремају покрет за Црну Гору. После добиве-
не депеше дана 13 октобра 1944 године био је збор и весе-
ље у Љешкопољу и радост због вести о покрету четника
Србије за Црну Гору. У истом циљу 22 октобра 1944 године
опет збор и весеље у Љешкопољу. Радости и весељу није
било краја. Говорници са речима плету лаворове венце. Бра-
ћа Србије долазе на прадедовско огњиште да заједнички
дамо отпор непријатељу. Велика част и велика радост. Све
вести пропраћене су општим весељем и одушевљењем. Од-
мах је приступљено припремању за дочек четничких снага
из Србије. Сакупљена су путем поклона од народа читава
брда пршута и шунки. Павле издаје наредбу интендантском
оделењу, да тражи извештај од општина, срезова: подго-
ричког, даниловградског, цетињског и барског са Боком,
који су срезови тада били под влашћу и контролом четника.
Тражени су подаци о томе: колико народ може дати хране
у потребном случају за прехрану војске. За кратко време
општине су поднеле извештај, на темељу којих интендант-
256
дузме са Парежанином. На Павлов извештај ђенерал Миха-

иловић депешом је наредио: да ће кривци по завршетку
рата одговарати пред законитим судовима.
Сви предњи предлози одбачени су и донета је одлука:
да се из Црне Горе крене за Босну преко планина према по-
зиву ђенерала Михаиловића. У том смислу приступљено је
стварању плана и припремању за продор и покрет из Црне
Горе за Босну.
ВАПАЈ ЦЕТИЊА
После пада Грахава, комунистима су била отворена вра-

та према Цетињу. Комунисти једног дела Херцеговина, по-
шли су у помоћ комунистима Црне Горе који су мобилисали
све што пушку може да носи на територијама којима су ко-
мунисти владали. Још раније комунисти су били ојачани
бројно, и ратним материјалом италијанске војске. Од Гра-
хова, комунисти крећу да заузму Цетиње као престоницу
за Црну Гору. Тада је на Цетињу била нека врста црногор-
ске управе на челу са Љубом Вуксановићем, који је после
капитулације Италије постављен од немачког команданта
Кајпера на челу те управе. Црногорска управа на Цетињу
није имала додира нити власт у народу, нити је народ имао
ма какве везе са том управом. Та управа није имала програ-
ма, нити пак свога буџета, нити своје ограничене територи-
је.
ријиЊихова
града власт протезала
Цетиња, где имсејесамо
билои седиште.
искључиво на терито-
Немачки ко-
мандант Кајпер, тада је био на Цетињу са малим бројем
војске. На Цетињу је тада била нека врста полиције и један
батаљон људи, који се звао „ловачки батаљон“, чији је ко-
мандант био капетан Спасоје Лакић. Ово људство полиције
и ловачки батаљон било је ради личне безбедности чланова
управе и одржавања поретка на Цетињу.
Митрополит црногорски Јоаникије са свештенством и
народом, видео је, да није могуће даље остати на Цетињу,
с обзиром на догађаје тога времена, који су се стрмоглавв
развијали. Пут од Цетиња за Подгорицу био је под контро-
лом комуниста. Поход комуниста звани партизани од Гра-
хова, после пада Грахова, угрозио је даљи боравак на Це-
тињу. То је принудило митрополита Јоаникија, да тражи од
Павла помоћ да га избави и прихвати, са пружањем помо-
ћи за прелаз од Цетиња до зоне коју држе четничке снаге.
Ради прихваћања митрополита Јоаникија са свештенством,
Павле је одредио Лека Лалића, команданта андријевичке
бригаде, и Бојовића, команданта друге беранске бригаде, да
се пробију до Цетиња са једним делом њихових бораца.
Доласком Лалића и Бојовића са одредима близу Цетиња,
258
били су опкољени од комуниста. У крвавој борби, која је

трајала три дана, оба команданта Лалић и Бојовић рањена
су при продору према Цетињу, где су се ушанчили и давали
грчевит отпор. Комунисти звани партизани, су са јаким од-
редима опколили Цетиње и са бацачима мина и другим те-
шким оружјем, којима су руковали италијански војници,
бомбардовали су Цетиње и целу околину. Италијани су би-
ли вешти у техничком гађању са бацачима мина, да је сва-
ка граната била прецизан погодак.
Када је Павле обавештен да је Лалић и Бојовић са од-
редом у критичном стању и да ће митрополит Јоаникије са
свештенством пасти у руке комуниста, Павле је лично кре-
нуо 7 новембра 1944 године са јуришном бригадом и са
колашинским, љеворечким и ровачким батаљоном, те са
тешкимнедалеко
дера, напоримаод и Цетиња.
притиском
Данаборбе пробио сеотпочела
9 новембра до Белве-
је
оштра борба на Белведеру. Павле, духа Обилића, са неза-
леченом раном на грудима, међу првим херојима својих бо-
раца надире преко сурих стена црногорских шкрипа према
Цетињу. Осваја Белведер. Осваја Орлов Крш. Осваја Буко-
вицу и Ловћен. Ломи обруч комуниста којим су стегли Це-
тиње јаким одредима. Дана 12 новембра 1944 године, Павле
са јунацима отвара врата Цетиња, која су била затворена
више дана, војском безбожника. Истога дана Митрополит
Јоаникије, са крстом у руци, свештенством и народом, из-
лази из Цетиња и улази у састав четника Црне Горе и Боке.
Тада је користио прилику да се извуче и ондашњи
председник црногорске управе Љуба Вуксановић, са члано-
вима управе, који беже за Зету, где је тада био смештен из-
беглички народ. Друга централна личност црногорске упра-
ве Крсто Поповић, тадањи министар „рата“ без војске, по-
бегао је са Цетиња и сакрио се у пећине Ловћена. Трећа
централна личност црногорске управе Живко Анђелић, био
је раније побегао за Албанију, са циљем да Албанцима про-
да за злато, животне намирнице, које је своједобно упутио
ђенерал
биле су Недић као помоћ
истоварене народу
у згради Црне
основне Горе.у Те
школе намирнице
Куксу — Ал-
банија, али због оскудице у саобраћају, намирнице нису ни
дошле у Црну Гору. Павле је тражио све три централне лич-
ности тадање црногорске управе да се поздраве, али су они
вешто измакли.
При повратку са Цетиња према Подгорици, народ и чет-
нички борци били су митраљирани от три англо-саксонска
ловца, дана 13 новембра 1944 године, које су комунисти зва-
ли у помоћ. Када су пилоти ловачких авиона приметили, да
се креће колона црних риза и да нема кола ни тенкова или
војске са униформом, престали су да митраљирају из сво-
259
јих авиона и вратили се у своје базе у Бари, Италија. Ко-

мунисти су као дивље звери насртали, из сваке шкрипе пу-
цали аутоматским оружјем и бацачима мина. Одбрана чет-
ничких снага, баца ручне бомбе у шкрипе из којих кому-
нистичке хијене митраљирају избеглички народ, који бежи
са Цетиња.
У току борбе код Цетиња и на путу са Цетиња за Под-
горицу, четничке снаге имале су многе губитке, међу њима
четничког борца Бранка Булатовића, ђака 7 разреда гимна-
зије, носиоца Карађорђеве Звезде. Његовом лицу, стасу и
узрасту ни вила није равна била. Руса коса испод четничке
шубаре пада на рамена, преко које се прелива кићанка шу-
баре. Жућкаста брада покрива младо и румено лице, висо-
ко чело, дугачких веђа испод којих севају два ока орлов-
ског погледа. Судбина је хтела, да буде сахрањен у чет-
ничко гробље, баш изнад главе свога старијег брата Радо-
вана, такође носиоца Карађорђеве Звезде.
У току боравка четничких снага Црне Горе и Боке на
територији реке Зета и доњег тока реке Морача од 20 сеп-
тембра до 29 новембра 1944 године у циљу концентрације и
доношења судбоносних одлука, поред изложених борби и
претрпљеног бомбардовања, било је више концентрисаних
комунистичких напада на четничке снаге, а као главни јесу
следећи: дана 10 октобра комунисти су извршили концен-
трисан напад на Дољане. Пошто је Павле рањен 3 октобра
на
ло реци Цијевна,
расуло комунисти
код четника, су пронели
па су вест,снажан
припремили да је наступи-
удар са
намером да четничке снаге потпуно разбију. Борба је тра-
јала више дана. Сви насртаји комуниста одбијени су уз ве-
ће њихове губитке. Ипак комунисти се нису стидели да пре-
ко радио станице у Тифлису објаве велике успехе у борби
на Дољане. То је одмах прихватила англо-саксонска штам-
па и несвесно ширила лаж и пропаганду комуниста, да су
изложене борбе вођене против Немаца. Ноћу 15 октобра
1944 године, комунисти су припремили ноћни напад на чет-
нике на брдо Курило изнад Орје Луке и упадом у долину
Бјелопавлића код Косовог Луга. Четници су прихватили
борбу, која је трајала два дана са поразом комуниста зва-
них партизана. У току ове борбе комунисти су тражили ра-
ди помоћи и англо-саксонске бомбардере, који су из Бари,
Италија, 16 октобра 1944 године, дошли и бомбардовали
положаје Орије Луке, Косова Луга и Подгорицу.
ОДБРАНА ГРАХОВА
Нечувена одбрана Грахова трајала је дуже дана октоб-
ра и новембра 1944 године у којој су борби Граховци има-
ли много губитака. У борби на Грахову, новембра тешко
260
је рањен и командант вучедолске бригаде Јаничић. Гранате

из бацача мина и тешких митраљеза, које су оружје кому-
нисти добили од Англо-саксонаца, јаче су биле од голих
груди четничких хероја вучедолске бригаде, који су витеш-
ки бранили свој град од безбожника. Под притиском борбе,
борци су морали напустити своја огњишта у крви и огњу.
Они су одступили у правцу централне Црне Горе у састав
главних четничких снага Црне Горе, које су тада вршиле
концентрацију на територији среза подгоричког и данилов-
градског. За читаво време од 1941 до краја 1944 године
Граховци су давали нечувен отпор комунистима и окупа-
тору.
Све до покрета по депеши ђенерала Михаиловића, ко-
мунисти нису могли да потисну храбри одред Боке Котор-
ске, под командом

бра 1944 хероја Ђура
године, комунисти Иветића.
нису никадаОд 1941 до новем-
загосподарили те-
риторијом Боке и Ловћена и јуначког браства Кривошија.
Крајем октобра и почетком новембра 1944 године, због из-
мене судбоносних одлука, одред Бокеља под командом ка-
петана Иветића напушта своја огњишта и долази у састав
одреда Црне Горе и са територије среза подгоричког са
четничким одредима Црне Горе крећу за Босну у састав чет-
ничких снага Србије.
ИСКРЦАВАЊЕ САВЕЗНИКА
Новембра 1944 године, близу Дубровника недалеко од

Метковића, искрцао се батаљон 55 батерије енглеског ис-
точног фронта, са комплектном артиљеријом. Ово искрца-
вање више је личило на трик и обману са циљем, да би се
појачале заблуде и илузије за накнадну помоћ и подршку
четничких снага ђенерала Михаиловића. Ово искрцавање
утиче на промену судбоносних одлука о правцу покрета
према Црној Гори, те снаге четника Србије мењају правац
покрета и крећу из Сјенице према Приморју у сретање са-
везника, за које је пронета вест да се искрцавају код Метко-
вића. Опште је мишљење: да би дошло до катастрофе чет-
ничких снага ђенерала Михаиловића, чињени су савети и
предлози: „издржите, ваша је победа“ и ,,на крају бићете
прихваћени“. Све је ово допринело те се у последњем часу
за опстанак, није могла и умела донети никаква коначна и
судбоносна одлука.
У дане искрцавања енглеског батаљона артиљерије код
Метковића, Воја Лукачевић са Херцеговцима, води крваве
борбе са Немцима код Требиња. У часу када су Немци хте-
ли да се предаду Лукачевићу, комунисти нападају Лукаче-
вића и херцеговачки одред са леђа и дају могућност немач-
261
ким трупама, да добаве муницију преко територије коју су

тада држали комунисти. Снаге Титових комуниста, звани
партизани, помогли су Немцима у борби противу Лукаче-
вића и Херцеговаца код Требиња. При прелазу искрцаног
енглеског батаљона са артиљеријом на тенковима поред
Требиња за Никшић, Лукачевић са личном пратњом долази
код Енглеза да упозна команду искрцаног енглеског бата-
љона као савезнике о стварношћу. На жалост, место зашти-
те, Енглези су Лукачевића предали Титовим комунистима,
који су Лукачевића одвели и зверски убили у Београду.
Херцеговачки одред одступа од Требиња у правцу за-
падне Босне. Близу Фоче срели су трупе четника Србије,
које су марширале према Приморју ка сретању савезника.
Ова горка истина треба да послужи као путоказ млађим
српским нараштајима у односу са Енглезима.
Искрцани батаљон енглеске артилерије, у место да ок-
рене топовске цеви на немачке трупе на територији Треби-
ња и дуж Неретве према Мостару и Сарајеву, кренуо се пре-
ма Никшићу за Црну Гору. Доласком код Никшића, тај ба-
таљон са артилеријом бомбардује територију среза Дани-
лова града и Подгорице, где су вршене концентрације чет-
ничких снага Црне Горе и Боке. Од тог бомбардовања, на-
рочито је страдало цивилно становништво и многе куће по-
гођене и разрушене гранатама из артиљерије.
Тих дана немачке трупе биле су у покрету из Скадра
према Црној Гори
звани партизани, на инемачке
дошле трупе
до Тузи.
нису Титови
опалиле комунисти
ни једног
метка било из артилерије или из другог ватреног оружја.
Немачке трупе нису ни бомбардоване ни од англо-саксон-
ских бомбардера како у Скадру, тако ни код Тузи. Циљ на-
пада био је територије срезова подгоричког и даниловград-
ског, где су тада биле снаге четника Црне Горе и Боке. Ан-
гло-саксонски авиони, који су таласима прелазили преко
Скадра и бомбардовали територију Црне Горе, могли су уз
дејство ратних бродова да принуде немачке трупе на пре-
дају на територији Скадра, који град као морско пристани-
ште има само један пут од Грчке преко Албаније за Црну
Гору. Ту вратницу пролаза, да су хтели Англо-саксонци,
затворили би путем флоте и авијације и принудили немачке
трупе на предају. Онда чему је био циљ Англо-саксонаца,
бомбардовање среза подгоричког и даниловградског, где на
тој територији Немаца није било, већ само четничке снаге
Црне Горе.
ИЗБОР ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА
Друге половине новембра 1944 године, развијали су се
чудни и катастрофални догађаји. Празне наде, поткрепљене
дволичним обећањима, довеле су до практичног уништења
262
свих четничких снага и лично ђенерала Михаиловића. При-

хваћен је утицај подземља, да снаге четника Србије по до-
ласку у Сјеницу одустану од пута покрета за Црну Гору.
Под сугестијом невидљивих снага, доласком на територији
Пљеваља и Фоче, на путу за Приморје, издата је наредба о
поновној промени правца покрета и све снаге четника да
пођу за Босну. Прихваћен је предлог за концентрацију на
територији босанских котлина, без залеђа, било за одсту-
пање, било за давање помоћи ма са које стране и дошло се
у центар кљешта усташа, комуниста и совјетске армије и на
раскршћу пролаза немачких трупа, које су тада одступале
преко Босне за Немачку.
Новембра 1944 године једна од многих Черчилових и
Форењ Офиса војних мисија дејствовала је на територији
Албаније, недалеко
станака енглеске од Скадра.
војне Одмах
мисије, са после првацима,
албанским учесталих от-
са-
почело је припремање албанских првака да напуште Алба-
нију. Из Скадра 19 новембра 1944 године албански прваци
одлазе са два моторна чамца за Италију и Албанија бива
пропуштена утицају моћне пропаганде комуниста.
Истих дана, мислим 22 новембра 1944 године, ђенерал
Михаиловић путем депеше наредио је Павлу да са одредом
крене из Црне Горе за Босну. Одмах после добивене депе-
ше од ђенерала Михаиловића о покрету за Босну на састан-
ку народних првака Црне Горе, предлаже Миљан Радоњић
следеће: „Када се мора напустити Црна Гора, као боље
стратегиско место од Босне, треба да снаге Црне Горе и Бо-
ке крену на пут спасења преко северне Албаније за Грчку,
а никако да се креће за Босну у чељусти смрти“. Павле је
био одлучан да се изврши наредба ђенерала Михаиловића
о покрету за Босну. Подржан од команданата војске и про-
фесора Томовића са извесним првацима. Павле је хтео да
подели одговорност са народним првацима о напуштању
Црне Горе и одласку борбених снага и народа за Босну по
позиву ђенерала Михаиловића.
свимУ јединицама
том циљу 26 новембра
отпора Црне 1944
Горегодине, издата
и Боке: је наредба
да сви прваци
народа, политичари и интелектуалци дођу 27 новембра 1944
године на збор и договор на територији између Љешкопо-
ља и Мале Горице. Збор је посетило више од 500 особа ин-
телектуалне и војне снаге из свих одреда са територије Цр-
не Горе и Боке. После утврђене церемоније за вођење збо-
ра, појавио се као главни говорник професор Бећир Томо-
вић. У току говора професор Томовић предлаже потребу
избора Покрајинског комитета за Црну Гору. После образ-
ложеног предлога професор Томовић са једног парчета
хартије, прочитао је имена људи који би требали да буду
263
чланови Покрајинског комитета за Црну Гору. За председ-

ника Покрајинског комитета предложен је Миљан Радоњић,
бивши посланик. За почасног председиика предложен је
митрополит црногорско-приморски Јоаникије. За подпред-
седника предолжен је Сава Вулетић, бивши министар. Из
сваког среза Црне Горе и Боке предложен је по један члан
чија је имена професор Томовић такође прочитао. Предлог
професора Томовића примљен је од присутних на збору.
Предложени примили су се дужности, која је била чисто
формална, јер је Павле са командантима одреда наређивао
и извршавао одано, верно и послушно све одлуке и наред-
бе Врховног Команданта ђенерала Михаиловића. Народ и
све јединице четничког одреда Црне Горе и Боке, сви као
један човек, били су извршиоци свих заповести омиљеног
команданта Павла.
Како је покрет из Црне Горе за Босну била наредба ђе-
нерала Михаиловића издата путем депеше, то су се сви по-
корили да је изврше. Са правом се може рећи, да нико до
тада, није имао такву моћ да уједини и потчини све снаге
народа Црне Горе под своју јединствену команду — изузев
комуниста — као што је Павле био ујединио и ставио под
своју команду, што је још значајније, када се има у виду
истицање племенских првака и надгорњавање људи из раз-
них племена Црне Горе. Да ли је то време и сила догађаја
допринела, или је срећа човека у вођењу, или су народ и
војска улио
Павла виделиу усваког
Павлупојединца.
вођу духаКоначан
Обилића, па се тај
закључак дух
о томе
не може се донети. Исто тако у историји српског народа
никада није примећен или забележен јединствен дух целог
српског народа и свих српских покрајина, као што се по-
јавио у току борбе под окупацијом и борбе противу кому-
нистичке тираније, који су изводили револуцију под окупа-
цијом Југославије од 1941 до 1945 године. На жалост, тај
пламени дух јединствене мисли и борбе српског народа, ни-
је имао ко да повеже. У колико је ђенерал Михаиловић то
чинио, ривалство „мајориста“ и „ђенералисима“ рушило је
тај борбени дух, а народни прваци и политичари били су
између чекића и наковања, ударани од ,,хероја“ војске и хр-
ватских представника.
Другог дана после избора Покрајинског комитета за
Црну Гору, издата је наредба свим јединицама Црне Горе
о напустању Црне Горе и покрета за Босну, ради извршења
наредбе ђенерала Михаиловића. Доласком у Босну суочило
се са истином, а за наступљену катастрофу умишљено се
бацала одговорност пред народом и историјом с једних на
друге и настало је ниско подметање и одрицање сопстве-
них наредаба.
264
Т Р Е Ћ И Д Е О
ПОКРЕТ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА БОСНУ
ОДЛУКЕ
Павлов план за отпор и држање слободне територије
дела Црне Горе и Албаније, пропао је са неколико речи у
депеши ђенерала Михаиловића, са којом је наредио Павлу,
да са одредом крене за Босну. Са тим у вези пропао је и
споразум са албанским првацима о заједничком отпору и
оступању за Грчку, ако отпор не буде могућ.
због Одустало
предлога сеђенерала
и од покрета снага Србије
Трифуновића, који за
је Црну Гору,
тврдио: да
територија Црне Горе није подесан за стратегију ширег
развоја борбе. Међутим, народна војска Црне Горе толико
векова, развојем стратегије и победама над непријатељем,
задивила је цео свет, док су ђенерали високе академије
утврдили: да је територија Црне Горе мала за развој модер-
не стратегије. Ради тога одлучили су: да је Босна подесни-
је место за развој стратегије, у ком правцу су наредили по-
крет снага отпора и одустали од покрета за отпор у Црној
Гори.
На другој страни, Врховна Команда ђенерала Михаило-
вића сматрала је све споредним при илузији о искрцавању
Англо-саксонаца на Јадранско приморје. Све се сводило на
припремању за дочек и за обезбеђење залеђа при искрца-
вању Англо-саксонаца.
Савети под сугестијом Форењ Офиса и Черчила и раз-
них Стивинсона имали су за циљ, да се разбије и уништи
армија четника и допринели су променама покрета снага
отпора и доласку у Босну без плана о стратегији. Те илу-
зије нису се могле разбистрити на врховима четничког по-
крета, ни онда, када је Шубашић постављен од Черчила за
претседника југословенске Владе, стварао споразум са Ти-
том. Чак ни онда, када је Краљ Петар Други, по диктату
Форењ Офиса, издавао наредбу о приступању Титовој ар-
мији. Ни онда, када су Англо-саксонци признали Тита за
савезника и шефа државе Југославије. Нарочито ни онда,
када су совјетске трупе, на тражење Тита, ушле у Југосла-
вију, што су Англо-саксонци прећутно признали такво ста-
ње.
Под утицајем илузија одбачен је и Павлов план о др-
жању слободне територије и отпора у Црној Гори. Касније,
одбачен је и план Димитрија Љотића о држању слободне
265
територије и отпора у Словенији. Под утицајем дволичних

савета „Великих“, преко мисионара и повереника, дошло
се у Босну, где је по доласку у Босну, предложено, да се
моћна армија четника растури у тројке, под изговором, да
после одласка совјетских трупа из Југославије, покрену ус-
танак за обарање Титовог режима. На тај предлог намеће
се питање: да ли би растурене тројке могле опстати и са-
владати Титову војску и полицију? Ако би растурене трој-
ке угрозиле Титов режим, међународно признат, и сломиле
Титову војску, бише ли совјетске трупе или трупе суседних
држава Југославије, на позив Тита ушле у Југославију, да
помогну Титовој војсци опстанак од растурених тројки?
На крају, да ли би англо-саксонске трупе, из страха од су-
коба са Совјетима и оне ушле у Југославију и интервени-
сале,Због
како су давани
таквог савети:
стања „На крају
никакве бићете прихваћени“.
судбоносне одлуке у овим
тешким данима нису донете. Једино што су издаване наред-
бе о покрету трупа за долазак у Босну.
ПРОДОР
По добивеној депеши од ђенерала Михаиловића о по-

крету за Босну, вођство снага отпора Црне Горе, приступи-
ло је стварању плана за продор из Црне Горе, преко Сан-
џака за Босну. После образовања Покрајинског комитета,
издата је наредба 29 новембра 1944 године, колашинској и
андријевичкој бригади да се спреме за покрет. Ове две бри-
гаде одређене су да врше продор на Вјетерник.
Тачно у 17 часова 29 новембра, колашинска и андрије-
вичка бригада крећу са територије Љешкопоља у правцу
Вјетерника преко Куча и Братоножића. Остале јединице вр-
шиле су покрете наредних дана по утврђеном распореду.
Центар снага одреда Црне Горе и Боке кренуо је са тери-
торије срезова подгоричког и даниловградског 5 децембра
1944 године на путу за Босну.
Освит дана 30 новембра 1944 године, затекао је кола-
шинску бригаду при прелазу Мале Ријеке са територије Ку-
ча према Братоножићима. Вода Мале Ријеке брза и хладна,
дубока изнад колена. Прешли смо валовиту ријеку са теш-
ким напорима. У току прелаза хладне воде наишли су ан-
гло-саксонски бомбардери и бомбардовали територију Би-
оча, недалеко од нашег прелаза реке. Андријевичка брига-
да наступала је десним крилом од колашинске бригаде, пре-
ко Куча у правцу Брскута и Комова. Колашинска бригада
по прелазу реке, наступала је преко Братоножића у прав-
цу Вјетерника. Наступом преко Братоножића, наишли смо
на грчевит отпор комуниста у насељу Јелин Дуб. Под при-
266
тиском борбе, комунисти су напустили прве истакнуте по-

ложаје. Даљим наступом преко Братоножића, колашинска
бригада засута је рафалима из тешких и лаких митраљеза
на положајима простора Братоножића. Артилеријска ватра
комуниста са врха Вјетерника и из бацача мина из долина
изнад насеља Орах, успорила је наше продирање према Вје-
тернику. Са тешким напорима и губицима вршено је пре-
бацивање преко кршевитог терена села Братоножића. Ис-
тога дана англо-саксонски бомбардери су бомбардовали
наше положаје у Братоножиће. У селу звано Крш у Брато-
ножићима дана 3 децембра 1944 године од бомбардовања
страдао је избеглички народ и санитетска група колашин-
ске бригаде.
Комунисти су држали утврђене положаје од Ораха из-
над Братоножића према Вјетернику и даље према Штавњу.
Њихова је артилерија на врху Вјетерника, а бацачи мина
у долине Ораха. Истакнуте положаје са аутоматским оруж-
јем комунисти су држали друмом велике окуке изнад Бра-
тоножића. Од превоја велике окуке, врлетних страна изнад
Мале Ријеке дуж целог друма према Лутову иза сваког ка-
мена уперено је по неколико цеви разног оружја према по-
ложајима колашинске бригаде, која у етапама врши преба-
цивање и подилазење утврђеним положајима комуниста. У
саму ноћ 4 децембра прешли смо насеље Братоножића и
заузели подножје велике окуке главног друма. Преко ноћи
и расвитом зоре 5 децембра 1944 године колашинска бри-
гада осваја утврђене положаје велике окуке. Услед грчеви-
тог отпора из кршевитог предела, успело се тек после по-
дне 5 децембра да се освоје главни комунистички положа-
ји насеља Орах и висови изнад Мале Ријеке. Од насеља
Орах до врха Вјетерника ваздушне линије има око 2 кило-
метра. Терен кршевит са брдима и већим дубодолинама.
Са врха Вјетерника непрекидно дејствује комунистичка ар-
тилерија и бацачи мина, који су пренети са Орха на Вјетер-
ник. Падањем граната из артилерије и бацача мина на кр-
шевит терен, више се страдало од расутог камења при екс-
плозији граната него ли од парчади просуте гранате. Сва-
кога дана од 10 часова до касно после подне, непрекидним
ланцем долазе англо-саксонски бомбардери из њихове ба-
зе Бари у Италији и бомбама засипају положаје колашин-
ске бригаде.
Без предаха иде се напред. Осваја се камен по камен
кршевитог простора. Дана 5 децембра нисмо прешли од
Ораха према Вјетернику свега један километар. Ноћу и у
расвит зоре дана 6 децембра 1944 године, под притиском
снажног удара десног и левог крила, пада одбрана комуни-
ста на врху Вјетерника. Са Вјетерника комунисти беже пре-
267
ма Лијевој Ријеци и постављају артилерију и бацаче мина

на Ножици, а на сваком брду по неколико тешких митра-
љеза. Са Ножице комунисти отварају брзу паљбу и грана-
тама артилерије и бацача мина засипају вратло прелома
од Куча
од Вјетерника
преко до Јаблана.
Брскута, Појавомбеже
комунисти андријевичке
са Ножицебригаде
и по-
стављају одбрану на Рашково Гувно. Појас одбране кому-
нистичке војске са митраљезима од Рашкова Гувна до Пре-
кобрђа, и од Рашкова Гувна до кучких Комова, и вратла
Веруше.
После пада Вјетерника наступило је хладно време. Об-
лаци ношени северним ветром просипали су крупну и хлад-
ну кишу преко целе ноћи 6 децембра и невреме са хладном
кишом трајало све до 8 децембра 1944 године. Све реке и
потоци надошли, а народ и војска без добре одеће и обуће
дању и ноћу на отвореном пољу. Човек не може да разлику-
је или је више воде на земљи или из облака што се излива.
Дана 6 децембра 1944 године, задржали смо се на Јаблан
и Ножици, а 7 децембра кренули према Лијевој Ријеци ши-
бани хладном кишом. Са Рашкова Гувна комунисти су по-
бегли долином реке Тара према Матешеву. Изнад Матеше-
ва према Речинама до Букове Пољане поставили су арти-
љерију и бацаче мина, а њихова војска заузела положаје
изнад Острвице и Опасаонице, са центром на Јабуку. До-
ласком колашинске бригаде на Рашково Гувно и Верушу,
7 децембра
и да 1944 године после иодне, почео је да пада снег
стеже мраз.
Четничке снаге продиру до Опасаонице, одакле андри-
јевичка бригада заузима падине Комова према Барама и
Трешњевику. Колашинска бригада заузела је оштре косе
изнад Прекобрђа према Острвици. Долином реке Тара пре-
ма Матешеву наступале су снаге центра. Комунисти звани
партизани, са бацачима мина и артиљеријом бомбардују од
Матешева преко Јабуке долину реке Тара и оштре врхове
Острвице и Прекобрђа. Борба је трајала дању и ноћу, чет-
ничке снаге успеле су да те положаје, јако брањене, освоје
тек 14 децембра 1944 године. По паду Матешева комуни-
сти одступају преко Речина, Бача и Трешњевика у правцу
Берана. Четничке снаге наступају према Колашину, где су
први одреди стигли 14 децембра 1944 године.
ПРИКУПЉАЊЕ И ПОКРЕТ
У Колашину и у околним селима остали смо 6 дана ра-

ди прикупљања свих одреда, који су на путу од Подгорице
према Колашину. У Колашину и у околним селима, били
смо бомбардовани англо-саксонским бомбардерима. Од
268
Подгорице до Колашина има свега 74 километра. Тај про-

стор, због јаког отпора и притиска борбе, а нарочито због
бомбардовања из авиона, прешли смо за 17 дана и изгуби-
ли неколико бораца и избегличког народа.
Пошто су све јединице и избеглички народ стигли у
Колашин, издато је наређење 21 децембра 1944 године за
покрет у правцу Мојковца. Истога дана стигло се на Мој-
ковац. Колашинска бригада прелази Тару код Поља. Војска
и народ гази хладну реку Тару, дубоку изнад колена, са обу-
ћом и одећом. Време хладно и дува сувомразица. Заузима-
мо положаје Крстац и Цер према Бурену. Андријевичка бри-
гада кретала се преко Пржишта и заузела Мједено Гувно и
Развршје. Остале јединице заузеле су Бојну Њиву, Лепе-
нац, Улошевину и долину реке Тара територије Мојковца.
На тим положајима затекла нас је ноћ између 21 и 22 де-
цембра 1944 године. Војска и избеглички народ на положа-
јима ложе ватре, које гледане у ноћи човек би вервао да је
нека велика варош са милионским становништвом према
броју огњева ватре.
Био је створен план, да се на територији: Лепенац, Уло-
шевина, Бојна Њива, Цер и Развршје, као подесном страте-
гијском терену, сачекају немачке трупе које одступају од
Скадра преко Црне Горе, у циљу разоружања и снадбевања
са ратним материјалом. Комунисти су имали другојачији
план, они су остављали на миру немачке трупе и нападали
само четничке снаге, као једине непријатеље и као сметњу
за коначно преузимање власти на територији Југославије.
Комунисти су били заузели положаје планинским венцима
изнад Прошћења, са главним снагама на Бурен и изнад Обо-
да до Шаховића. Са тих положаја изненада су отворили
ватру и напали колашинску бригаду. Са положаја Бјеласи-
це и Вагана Каљића, комунисти су напали андријевичку
бригаду. Испред ноћи 22 децембра 1944 године комунисти
врше јуришни напад на колашинску бригаду са Бурена и
Обода. У току борбе рањен је и командант колашинске бри-
гаде Бећир Томовић. Појачањем осталих јединица насртај
комуниста одбачен је са великим губицима. Борба је про-
дужена преко целе ноћи. Време хладни, а снег са вејавицом
пада.
Дана 23 децембра 1944 године комунистима долази по-
јачање од Пљеваља преко Шаховића у људству и ратном
материјалу .Око 10 часова реченог дана, користећи маглу и
вејавицу комунисти су дошли до нашег положаја у непо-
средну близину са намером мучког, изненадног напада. У
току припремања за мучки напад, време се променило, а
магла местимично се дигла и снажне вејавице престале да
засипају положаје снегом. Такво време комунисте је затек-
269
ло на отвореном простору без заклона у непосредној бли-

зини четничких положаја. Колашинска бригада, појачана
другим јединицама отворила је ватру из непосредне близи-
не на комунисте, да је бели снег постао црвен од људске
крви, тако да су комунисти платили за мучки насртај прво-
га дана.
Услед напада комуниста на лево крило четника од Бу-
рена и на десно крило четника од Бјеласице, осујећен је
план и намера Павла за напад Немаца изнад Мојковца. Ради
тога, ноћу између 23 и 24 децембра 1944 године, све четнич-
ке снаге прелазе преко Цера у правцу Брдарева и са теш-
ким напорима дошло се 25 децембра 1944 године, касно у
ноћу у Жупи Пријепољској. Путовало се дању и ноћу по
леду и снегу, без сна и одмора. До 27 децембра 1944 године
задржали смо се у Жупи Пријепољској ради прибирања
снага, када су борбене снаге из Жупе Пријепољске крену-
ле планинским венцима левом долином реке Лим према Ру-
до. Истога дана 27 децембра крећу избегли народ и рање-
ници долином реке Лим преко Пријепоља, Прибоја за Ру-
до, где се стигли 28 децембра 1944 године касно у ноћ. На
том простору пута борбене снаге и избегли народ страдају
од великог мраза. Приликом путовања услед мраза снег је
под стопницима шкриптао, а дрвеће од мраза пуцало. Људ-
ске браде и брци побелели од иња, а мосури леда висе о
њима, створени при дисању ваздуха. Људи су се једва рас-
познавали међу собом, обавијени ињем и ледом око главе,
брада и бркова.
На територији Рудо и околним селима остало се од 28
децембра 1944 године до 9 јануара 1945 године. Првих дана
по доласку на Рудо, поверљиво се шапатом гуткало, да је
Павле пошао са неколико официра на челу са мајорем: Ка-
саловиђем, Ружићем и Рајлићем на састанак са: Остојићем,
Балетићем, Рачићем, Новаковићем и Баћевићем у селу За-
борак, недалеко од Метаљке. На том састанку говорено је
о даљим напорима борбе, а нарочито о последицама мења-
ња правца покрета четничких снага. Тек на другом састанку
у Соколовићима Рачић је обавестио Павла у детаљима о
ставу Англо-саксонаца и о положају Врховне Команде и
снагама отпора на челу са ђенералом Михаиловићем. Веро-
ватно, да је Рачић у детаљима био обавештен од ђенерала
Михаиловића тек после састанка у селу Заборак. Да се то
раније знало, терет избегличког народа отпао би још у Ру-
до. Тај народ кренуо је из Црне Горе са два циља: из стра-
ха тоталног уништења од комунистичких тирана и друго:
жеља Врховне Команде да при сусрету Англо-саксонаца код
савезника, докажу манифест опредељења противу комуниз-
ма који предводи Тито, прихваћен од Англо-саксонаца. На
270
жалост, обећано англо-саксонско искрцавање остало је у

области илузија, што је довело до таквог стања и ката-
строфе.
Доласком у Рудо Павле је одбио понован предлог Рат-
ка Парижанина да се снаге одреда Црне Горе и Боке подес-
ним путем пребаце са Рудога за Словенију. У том циљу Љу-
бо Вуксиновић, бивши председник Црногорске управе под
Немцима, долази до Рудога да моли Павла да прихвати
предлог подесног прелаза са Рудог за Словенију. Ни тај
предлог Павле није хтео да прихвати, нити је хтео да раз-
говара са Вуксановићем, претећи му да ће га ликвидирати
као слугу окупатора.
НОВО ФОРМИРАЊЕ ОДРЕДА
После повратка са састанка из села Заборак, Павле је

сазвао све команданте свога одреда на састанак и договор
у Рудо. На том састанку ставио је на знање својим коман-
дантима наређење ђенерала Михаиловића о реорганизацији
војске у дивизије и пукове. Врховна Команда ђенерала Ми-
хаиловића била је послала бројеве о звању дивизија и пу-
кова. Овим се хтело да се избегне дотадање племенско и
браственичко организовање четничких снага одреда Црне
Горе. Нарочити циљ преформирања био је: празне наде у
вези предлога ђенерала Михаиловића послатог британском
команданту
гову команду.Вилсону, о стављању четничких снага под ње-
Дана 5 јануара 1945 године, код цркве у Рудо, Павле
врши реорганизацију свога одреда по новој формацији у
дивизије и пукове. Велики је напор био преформирати од
бригада и батаљона племенске и браственичке организаци-
је и раздвојити браства по разним јединицама, у нове фор-
мације. Витешки дух Павла и прилике времена подредило
је општој дисциплини браства племенских организација,
тако да је нова формација извршена без тешких последица.
Ипак у хитрини без предомишљаја, Павле је учинио тежак
злочин. Приликом формирања у нове јединице, добар бо-
рац приморске бригаде Владо Мачић, наговарао је борце
приморске бригаде, да се не раздвајају по пуковима нове
формације, већ бригада да остане као до сада. Када је Пав-
ле то чуо, љутито је узвикнуо: ,,Ко је тај што хушка на по-
буну“. Свако је ћутао, али, када је Павле понова упитао,
неко је казао: „Владо, зашто сада не кажеш оно што си до
сада говорио“. После тога Павле је пришао Мачићу и пи-
тао: „Зашто хушкаш бригаду на побуну?“ На то је Мачић
одговорио, да се браћа неће раздвајати. Павле љут, поте-
гао је свој пиштољ и пуцао у главу добром и храбром бор-
271
цу Мачићу, који мртав пада на земљу. Владов брат и род-

бина скамењени, гледају мртва брата испред себе, погођен
у главу метком из пиштоља свога команданта у строју бри-
гаде. Уздржали су се од покушаја освете, док су сви одреди
из строја, са чуђењем посматрали тежак догађај. Са болом
у души Павле је продужио преформацију и све снаге одре-
да формирао у следеће јединице:
Прва дивизија састављена: од првог пука, на челу пука
капетан Иван Јаничић. Седмог пука, на челу пука капетан
Влада Шћепановић звани „Бубања“. За команданта прве
дивизије капетан Иван Ружић, а заменик мајор Радомир
Рајлић. Бројно стање прве дивизије било је око 2900 бо-
раца.
Пета дивизија састављена: од четвртог пука, на челу пу-
ка капетан
Никола Вељко За
Ђуровић. Томовић и 15 пука,
команданта на челу пука
пете дивизије мајоркапетан
Алек-
са Лалић, а заменик капетан Ђуро Ђаковић. Бројно стање
пете дивизије било је око 3500 бораца.
Осма дивизија састављена: од 9 пука, на челу пука ма-
јор Вуксан Цимбаљ и 12 пука, на челу пука капетан Марко
Вучинић. За команданта осме дивизије именован је мајор
Васа Вукчевић, а заменик мајор Милош Павићевић. Бројно
стање осме дивизије било је око 3000 бораца.
Посебно је формиран омладински пук од младића 14 до
18 година старости, добровољно пријављени за ступање у
борбу. Омладински пук бројао је око 500 омладинаца и био
саставни део Главног штаба. За команданта омладинског
пука именован је капетан Петар Ђуковић. Млади момци ос-
ладинског пука, показали су се неустрашиви борци на путу
Босанске Голготе. На сваком положају увек су извојевали
сјајне победе и нигде на тешким положајима нису попусти-
ли навали непријатеља. После враћања од стране Енглеза
из Аустрије и њиховој предаји Титовим џелатима, највише
су мучени ови неустрашиви млади борци, приликом њихо-
вог стрељања и зверски уништени од стране комуниста у
Словенији.
Приликом формирања у Руду, засебно је формиран
штапски батаљон од истакнутих бораца до 25 година ста-
рости. Сваки од њих био је наоружан аутоматским оруж-
јем. Штапски батаљон сматрао се као главна продорна сна-
га на тешким положајима, и ударна снага на бункере и ок-
лопна кола. На челу штапског батаљона заслужно је имено-
ван питомац Војне Академије Бранко Булатовић. Бројно
стање штапског батаљона било је око 800 бораца.
Избегли народ формиран је у јединице по припадности
срезова. Свака јединица имала је свога команданта, који се
звао срески командант. За главног комнднта избеглица име-
272
нован је капетан Поповић, који се звао командант избегли-

ца. Доласком у Соколовиће, одреду избеглица пришло је
око 200 избеглица, које су из Санџака прешле са србијан-
ским одредима до Рогатице. У Соколовићима именован је
нови командант свих избеглица капетан Светозар Добра-
шиновић. Одред избегличког народа повећавао се и оси-
пао, тако да нико није могао утврдити тачан број избеглич-
ког народа. Рачунало се, да је било избегличког народа ви-
ше од 3000 особа. У току путовања појединци су се прели-
вали из избегличког народа у пукове, и опет се враћали на-
траг у избеглички народ, јер су их команданти дотичних
пукова враћали.
У Рудо формиране су још и следеће групе: Централна
бојна комора свих борбених снага. Особље бојне коморе,
са 1000
од борцима
бораца.за обезбећење бојне коморе, бројало је више
Група болнице за све одреде под руководством др. Ба-
бовића, бринула се о тешким рањеницима и оболелим у то-
ку путовања. Особље болничке групе било је око 400 свих
на броју, без рањеника и болесника.
Група Покрајинског комитета са свештенством и ми-
трополитом црногорским Јоаникијем у колико свештеници
нису били као борци у борбеним јединицама по пуковима.
За обезбеђење ове групе био је одређен нарочити одред бо-
раца, а за старање о њиховом смештају, именован је Мар-
ко Попивода. Бројно стање ове групе било је више од 250
особа.
Приликом формирања у Руду, формирана је једна за-
себна група под руковођством професора Бећира Томови-
ћа и Крста Љумовића, директора гимназије. Ова група би-
ла је састављена од следећих јединица: Интелектуално ру-
ководство; руководство за пропаганду; дилетанска и умет-
ничка група од чланова цетињског и подгоричког позори-
шта; подгоричке и цетињске музичке групе, са блех музи-
ком, сви у народној ношњи у виду предратне гарде Црне
Горе. Бројно
ликом говорастање ове групе
одржаног било је око група,
руководиоцима 300 особа. При-
професор
Бећир Томовић рекао је и следеће: „Морамо бити инквизи-
тори и ухо и око да буде на сваком месту. Пут који се ми-
сли прећи тежак је и ради дисциплине мора одлетети неко-
лико глава“. Није се чудити оваквом говору. Бећир Томо-
вић је био члан комунистичке партије предратне Југосла-
вије. У том духу као професор, васпитао је неколико гене-
рација по гимназијама. Крајем 1941 године, због незадо-
вољства у комунистичкој хијерархији пребегао је код чет-
ника у одред јунака Павла. Неоспорно, професор Томовић
био је храбар борац у четничким редовима и заузимао нај-
273
веће положаје у одреду јунака Павла.

Група личне пратње Павла повећана је од храбрих и
хитрих борада и спремних за извршење сваке наредбе. Лич-
на пратња била је увек са Павлом, било у току борби или
обиласка јединица
бедности на положаје
Павла. Командант и бринула
личне пратње се биоо јеличној без-
поручник
Јеврић. Бројно стање личне пратње било је до 50 бораца.
Засебна јединица у одреду Павла приликом формира-
ња у Руду остао је милешевски корпус, састављен од бора-
ца територије Пријепоља, под командом капетана Вука Ка-
лајита. Бројно стање овога одреда било је око 600 бораца.
Једна група око 800 бораца и 200 особа избегличког
народа, са којом се налазио син и жена Павлова, била је
своједобно одсечена од одреда Црне Горе и нису могли
прећи за централну Црну Гору, већ су више времена бора-
вили на територији среза сјеничког и милешевског. Та гру-
па прешла је из Санџака према Босни, са четницима одре-
да Србије и дошли са њима до Горажде. При покрету од-
реда Црне Горе из Рудога према Босни, ова грула пришла
је у Соколовићима снагама одреда Црне Горе и распоређе-
на по дивизијама и пуковима и састав одреда избегличког
народа. Ова група већином су били становници срезова:
беранског, колашинског и бјелопољског.
Бројно стање одреда Црне Горе и Боке по новој фор-
мацији, извршене прве половине јануара 1945 године у Ру-
до, било је како следи:
Прва дивизија око .................................. 2900 бораца.
Пета дивизија око .................................. 3500 бораца.
Осма дивизија око ................................. 3000 бораца.
Штапски батаљон око ........................... 800 бораца.
Пришли са капетаном
Цимбаљем око ....................................... 800 бораца.
Одред Калајита око ............................... 600 бораца.
Омладински пук око ............................. 500 бораца.
Лична пратња Павлова око ................... 50 бораца.
Централнаса
Избеглице бојна комора око ................ 1000 бораца.
придошлим
у Соколовићима ..................................... 3200 особа.
Централна болница око ......................... 400 особа.
Покрајински комитет око ..................... 250 особа.
Интелектуално руководство око .... 300 особа.
Укупан број снага одреда Црне Горе са Боком и Сан-
џаком формиран у Руду јануара 1945 године било је: 17000.
Ова војска и народ, витешког духа, после нове форма-
ције на Руду, продужила је путовање, предвођена мачем
јунака Павла и крстом у руци митрополита Црногорско-
274
куповање хране лично, било преко својих команданата при

доласку и пролазу села, а највише путем милосерђа народа
куда се пролазило. Дотична домаћица као наџак баба оста-
ла је у пуној кући покућанства, са очуваном породицом, а
њен муж, сакривен у „зеленом кадру“, мирно очекивао ко-
мунистичку тиранију. Било како било, жртва је пала од пре-
ке правде и изгубљен борац у циљу очувања строге дисци-
плине.
Ноћу између 12 и 13 јануара 1945 године наређен је по-
крет са територије Горње Рудине. Прелазимо врло рђав те-
рен са високим нагибом у тамној ноћи, према Дрини. Пу-
тем поледица, да се често пада, и многи су повређени услед
пада. Многи коњи, под теретом муниције, услед пада на по-
ледици, леже претурени испод пута. Расвит зоре, дана 13
јануара 1945Прешли
Вишеграда. године смо
затекао нас је
са десне на на Дрини
леву обалунедалеко од
Дрине. По
прелазу Дрине настало је нагађање о даљем правцу крета-
ња. Извесни команданти тврдили су, да је даљи правац по-
крета према Сребреници. Други су тврдили да је правац
кретања према Рогатици. Говорено је, да је један део бол-
нице са рањеницима и малом групом продужио према Ро-
гатици. Тај део болнице, предвођен је од др. Голубовића,
лекара из Подгорице. Касније се сазнало, да су сви из те
групе поклани од хрватских усташа на територији Рогатице
према Сарајеву.
После чекања више од једног сата за тачан извештај
о даљем кретању, ухваћена је веза са Главним штабом и до-
бијен извештај о даљем покрету. Кренуло се преко брдо-
витог терена, високе планине Семећа, обавијеном снегом из-
над појаса, и снежном вејавицом. После подне дана 13 ја-
нуара, а многи касније, изашли смо на врх планинског шље-
мена, одакле наступамо непрегледним таласастим планин-
ским тереном, покривеним великом четинарском шумом.
Дувао је хладан северни ветар, а снег ношен вејавицом, при
наступу преко планинске голети, засипа очи и завејава ду-
гачкеИспред
колоне ноћи
војскенаишли
и народа.
смо на једно дуго планинско поље
у виду платна. На овом дугачком и пространом пољу, био
је летњи катун за становање са стоком. Колиба немаше, јер
бијаху попаљене руком злочинаца хрватских усташа. На
дну поља, при самом издушку срела нас је висока четинар-
ска шума од које смо били заштићени од јаког ветра и ве-
јавице. Наступа ноћ између 13 и 14 јануара 1945 године, а
народ и војска при уласку у шуму спрема конак, да после
дугог и уморног пута, са топлом ватром окрепи напаћено
тело. Секу се четинарске гране и стављају на снег уз стабла
дрвећа, које служе као постеља за одмор и преноћиште. Ва-
276
де се испод снега остаци старих оборених дрвета и ставља-

ју на гомиле ради ложења ватре. Многи пролазе напред са
надом да заузму боља места за преноћиште. Недалеко од
издушка поља преко шуме наступа се на предео врлетних
страна, које се са врха планинског шљемена спуштају до
подножја неколико километара. На том простору није било
подесног места за стварање конака.
Са врха планинског шљемена, преко стрмих страна про-
теже се колски пут високог нагиба, који води лрема насељу
Браћенци. Снег дубок изнад метра, а пртина утабана мно-
гобројним стопницима војске и претворена у поледицу. Па-
да се на све стране. Многи се смеју при паду других, али је
ретко, који није пао и после пада отреса снег са себе. Те-
жих повреда при паду те ноћи није било. Тек око 10 часова
изашли смо изсмо
стране. Дошли шуме и тиме
у села, напустили
где није стрме живе
било никакве планинске
душе,
а све куће бејаху временом попаљене од „браће“ Хрвата.
Зјапе зидови од изгорелих кућа. Умор и зима притерала на
одмор. Како се наилазило до зидина попаљених кућа, ула-
зило се унутра ради заклона од ветра и мраза. Увлаче се дрва
и ложе ватре. На угашеним огњиштима покланог српског
живља у зидинама попаљених кућа, опет је пропирена ва-
тра српског народа.
ЖРТВЕ МРАЗА
Многи стари људи из Зете пошли су скоро боси и голи.

Они нису били припремљени на дуго путовање, многима то
није било ни саопштено, да се припреме за дуго путовање.
Нису били ни издржљиви за отпор снега и мраза. Рођени
у питомој Зети до Скадарског блата, где ретко пада снег,
путујући планинским шљеменом планине Семећа, огранака
Романије и преко дугачког и голог планинског поља, заси-
пани вејавицом и јаким ветром, газећи снег до појаса, по-
сустали су многи од умора, глади и зиме. При издушку из
поља, затекла
моглости их је ноћ
и велике зимедоласком у шуму.
нису могли себе Од
да умора и изне-
окрепе, нити
ватру да наложе при уласку у шуму. У мањим групама, сели
су једни до других уз стабла дрвећа, недалеко од пута. Од
умора и несанице на дугом путу, одмах су заспали, насло-
њени главама једни на друге. Преко ноћи од мраза и изне-
моглости испустили су душе сакупљени у групама.
У расвит зоре дана 14 јануара 1945 године, војска про-
лазећи даље, видела је око 30 људи, седе у групама, непо-
мично и покривени снегом. Пришли су њима и видели да су
мртви, укочени од мраза. Сви су пренешени у једну јаругу
до пута и поређани једни до другога. Војска је усекла јело-
277
вог грања и дебелим слојем јелових грана покривени су, да

вечним сном спавају у миру, далеко од прадедовског дома
питоме Зете.
ПРИКУПЉАЊЕ СНАГА
У околини попаљених села Браћенци остало се два дана,

ради прикупљања, свих јединица. Одреди придолазе и зау-
зимају положаје. Снег пада ношен ветром, завејава народ и
војску. Психоза код свих одреда општег расположења. Вла-
да веселост и шала, праћена смехом. Младеж пева витешке
и љубавне песме, пркоси се оштрој и суровој природи и
крвном непријатељу. Збрињава и помаже једно другог. Се-
ку се дрва и ложе ватре на све стране под ведрим небом на
белом постеља
према покривачу земље.
испод јелаСече се четинарско
на снегу. У таквом грање
жагоруи опш-
при-
тег расположења прошао је дан 14 јануар 1945 године. Ноћ
је дубоко зашла. Многи спавају на јеловим гранама испод
јела на снегу. Многи немају ћебета нити добра шињера.
Снежна вејавица покривач је за све. Целу ноћ текао је жи-
вот у пустињи огранака планине Романије, насеља Браћен-
ци.
У саму зору дана 15 јануара са северне стране на једном
брду појавиле су се усташе и отворили пушчану ватру пре-
ма нашим одредима. Све је било на ногама и све спремно.
На том сектору према усташама најближи је био омладин-
ски пук. Омладинци до 18 година старости, пуни младалач-
ке снаге, хитро су устали. Развили фронт, заузели положаје
по белом покривачу земље и прихватили борбу са усташа-
ма. Жестока борба трајала је око један сат. Док су друге
јединице заузеле положаје, млади јунаци за кратко време
расчистили су обрачун са усташама и положили испит ви-
тештва. После борбе, дошао је на положај међу омладинце
Павле и изјавио признање витешком подвигу младих бора-
ца. Дивио се развоју борбе и брзом освајању положаја. Мла-
ди борци направили су круг око омиљеног војсковође и за-
певали: „Краљу Петре, дико наша, поздравља те чета наша“.
У току песме вејавица засипа снегом млада лица храбрих
бораца. Павле стоји у ставу мирно са поздравом и посматра
како снег пада на груди младих и храбрих бораца у место
ордења за храброст. У току борбе том приликом, међу ом-
ладинцима био је известан број рањених.
Преко целог дана пада снег праћен северним ветром,
који ствара вејавицу, да спречава видокруг. Тога дана оста-
ло се и даље у околини Браћенци, са малом изменом поло-
жаја. Војска и избеглички народ поново припрема за пре-
ноћиште под ведрим небом. Најтежи проблем био је вода.
278
Изворне воде немаше на том терену, а бунари загађени и

пуни лешева српског живља тога насеља, које су Хрвати по-
клали и бацили у бунаре, а куће са имовином опљачкали и
попалили. Војска топи снег и употребљава за воду. Преко
дана и наредне ноћи стално веселост. Песма се ори на све
стране. Одјеци песме проламају долине и брда Романије.
ПОКРЕТ ЗА СОКОЛОВИЋЕ
Приближавали су се зраци зоре дана 16 јануара 1945

године. Ноћни мраз стеже, а зима стиска зубе. Сви радо
очекују наредбу за покрет, која се инстинктивно предвиђа.
Све је спремно за покрет. Младеж пуна снаге и здравља пе-
ва на све стране. У сами расвит зоре пала је наредба за по-
крет. Све јединице крећу у неколико упоредних колона.
Преко снежних брда преламају се колоне црних риза, ду-
гачке неколико километара. Свуда наилазимо на пустош и
попаљена села. Руке злочинаца све су уништиле. Само су
остали зидови попаљених кућа покривени снегом, пркосно
штрче. Нигде трага по чему би се могло закључити да је
ту цветао живот српског народа. Једино суро стење огоре-
лог зида, сведоци су ужаса и трагедије. Они својим огоре-
лим лицем показују колонама наше војске и народа да је ту
све уништио модри пламен огња и зликовачка рука власто-
држаца хрватског народа.
Дугачке и непрекидне колоне војска и народа вијугају
се преко пустих, попаљених села. Иду напред и газе бели
покривач земље са мислима на тешко стање и будући жи-
вот, и на трагедију српског живља уништених села кроз ко-
ја пролазе. После дугог и заморног хода чује се глас наред-
бе: „Стој и одмор“. Стари и изнемогли одмах седају. Мла-
деж се грудва снегом и весело смеје. Мало даље преко јед-
ног поља види се да народ трчи. Радознали питају шта се
одиграва. Одмах је пренет одговор: „Испод воћака налазе
се јабуке и друго вође покривено снегом“. Те године воће
је обилато родило. У пуста и уништена села, воће је остало
необрано. Када је воће сазрело, пало је на земљу испод во-
ћака у траву, а после покривено лишћем, воће је сачувало
свежину. Падом снега, воће испод дрвећа покривено снегом
сачувано је од трулења и мраза. Испод снега под воћкама
тада је народ нашао доста свежих јабука и дивљих крушака,
да је то била једина храна за опстанак живота од глади. По-
сле дужег одмора, чује се глас наредбе за покрет. Прелази-
мо висока брда и дубоке кањоне. Гази се снег скоро до по-
јаса, а мраз стеже како то обично бива у дане водокршћа и
Богојављења.
Са тешким напорима дошло се у саму ноћ 16 јануара
279
1945 године у велико и пространо насеље Соколовића-Со-

колац. Ту постоји више густих српских села, која су упо-
требом самоодбране одржали своја битисања. На терито-
рији тог насеља остали смо од 16 до 22 јануара 1945 године.
Све куће и споредне зграде биле су дупке пуне војске и на-
рода. Тежак услов за живот. Народ места беше сакрио сто-
ку и све животне потребе по далеким и брдовитим шумама.
Више дана у та насеља бијаше боравила и војска отпора
Србије, која је пре нас прошла према Озрену и Требави.
Стрмна жита бејаху укопена по њивама покривене снегом.
Све воденице дотичног насеља бејаху залеђене, да се у оп-
ште нису могле размрзнути за мељаву. Народ узима снопо-
ве из крстина и већих копа и млати снопове јечма, круни и
кува, те се храни. Тих дана боравком у Соколовићу-Сокол-
цу, стрмно
сци и народу.жито кувано била је једина храна за 6 дана вој-
САСТАНАК КОМАНДАНАТА У СОКОЛОВИЋУ
При покрету из Рудога, Павле је обавестио о покрету
и правцу кретања: Рачића, Остојића, Балетића и друге ко-
манданте одреда, који су се тих дана задржавали у Чајниче,
Јабука и на територији Рогатице. Извештај од Павла одне-
ли су као курири Бошко Мандић-Цетињанин и Бора Ивко-
вић-Сарајлија. По добивеном извештају о покрету трупа од-
реда Црне Горе, Боке и Санџака у правцу Озрена, пуковник
Остојић и други команданти крећу према Јабуки изнад Го-
ражде, где су затекли одред Рачића и рогатичку бригаду
Радивоја Косановића. Са територије Рогатице крећу сви са
одредима према Соколовићу, где су се срели са снагама од-
реда Павлова. Доласком на територију Соколовића, снаге
одреда Рачића заузеле су положаје у села: Борак, а остали
у суседна насеља Борка и Соколовића.
Дана 18 или 19 јануара 1945 године полазе: Остојић,
Рачић, Балетић, Новаковић и други команданти на састанак
са Павлом у Соколовиће. На том састанку Рачић је открио
мистерију
судбини и издајства
напуштениАнгло-саксонаца и да смо
од владе Шубашића. Тада пропуштени
су претре-
сана општа питања у вези наметнутих догађаја. Павле љут,
шета патосом собе састанка. Дохватио се рукама за главу
са узвиком: „Да! а зашто напуштени и издати? Зашто је
одбачен план отпора у Црној Гори и Албанији? Игра са на-
редбама за припремање дочека Краља Петра на Приморју.
Извештај о новој Влади и преузимању аеродрома у наше
руке у Италији. Мењање правца покрета снага отпора и нај-
зад покрет за Босну. Ми морамо продужити пут свете бор-
бе, супротно наредбама Владе и Краља, за кога крв лијемо
и животе дајемо“.
280
У вези тешког питања и терета избеглог народа, који

је са борбеним снагама пошао Павле пита присутне: „Ко ће
да сноси одговорност те упропастих оволико народа, који
је са борцима пошао? Ту је и Митрополит црногорско-при-
морски Јоаникије са око 80 свештеника. Ту је сва интелек-
туална снага Црне Горе и Боке. Ја сам повео тај народ по
нечијем предлогу и наредби, да се пред савезницима изађе
поред борбених снага, још са што већим бројем народа. За-
што нисам у току путовања обавештен о грозној истини?
Сада је све касно. Сада не можемо одбацити од себе тај на-
род, који подноси све патње упоредно са нама борцима. Ми
морамо бити свесни тешке одговорности за наш тежак по-
ложај“.
На састанку по многим тешким питањима прешло се
ћутке. Напослетку, сви присутни на састанку, једногласно
су донели одлуку: „Борба до последњег“. На састанку са-
стављен је план кретања трупа и издата наредба за припре-
му покрета према Озрену и Требави у састав снага отпора
Србије, које су тамо биле стигле раније.
ПОКРЕТ ИЗ СОКОЛОВИЋА
Дана 21 јануара 1945 године издато је наређење свим

јединицама за покрет према утврђеном плану кретања. По-
крет је извршен у правцу Олова и реке Криваје према Оз-
рену. Као продорне снаге крећу стрељачким стројем неколи-
ко редова пробраних јединица, сваки други са аутоматским
оружјем. Ту је и штапски батаљон као ударна и продорна
снага. Десне и леве побочнице пливају преко снежних на-
мета планинским гребенима планине Деветака. Сви одреди
крећу се упоредо по неколико редова. Поред притиска бор-
бе са непријатељем, они се боре и са снежном вејавицом,
која ношена јануарским хладним северним ветром, засипа
колоне црних риза, које промичу упоредно преко белог по-
кривача земље, завејаним босанским планинама. Заштитна
оделења
рода, којикротко се крећу
се вијугају позадипреко
и преламају других редова
снежних војске и на-
брда.
Немогуће је описати све патње и страдања са овог теш-
ког пута. Човек може рећи о себи и о онима, које је при
прелазу видео како се боре са крвним непријатељем у снеж-
ним вејавицама у дане високог мраза. Не могу се описати
све патње и сва страдања на путу дугих колона по неколи-
ко километара, које су се кретале упоредо са неколико ре-
дова. Тешка је борба са суровом природом и снегом дубо-
ким изнад једног метра и са снежним вејавицама преко пу-
стих и голих босанских планина, која вејавица засипа очи
и гола, скоро боса људска тела у дане мраза Богојављења
281
и јануарских вејавица. Морало се издржати и истрајати.

Понос витешке борбе савлађивао је све препоне. Нико се
није жалио, нити се гунђало. Свако је прибирао последње
напоре снаге да савлада тешкоће и патње, сурову природу
и непријатеља. Жене и деца, који су били ту, боре се и пли-
вају преко снежних брда под бичем северног ветра на којем
путу свима снежне вејавице прете смрћу људском бићу. Пу-
товало се дању и ноћу преко босанских страна и планинских
врлети. Све је било у покрету, нико није смео да седне да
се одмори, јер уморног човека ветар са вејавицом успављу-
је и смрт наступа брзо и лако.
Дана 22 јануара прелазимо насеље Борике. Ту бејаху
одреди Рачића, који су пре пар дана били стигли са Јабуке.
Они бејаху спремни за покрет истим правцем наших снага.
Идућег дана настављено је путовање без одмора. Испред
ноћи 23 јануара стигли смо близу великог насеља Врапци.
Ноћ, борбени одреди спремају конак планинским гребени-
ма изнад насеља Врапци. Траже се сува дрва испод снежног
покривача. Висока и густа четинарска шума штити од јаког
ветра и вејавице са мразом. Праве се читави дрвљаници кла-
да поред јела. Путем барута из муниције и усјеке, огњила са
кременом, ватра је брзо пропирена и пламти на све стране
испод јела. Ломе се јелове гране за ноћну постељу изнад
снежног покривача. Весели жагор праћен шалом и смехом.
Колоне избеглог народа и друге групе, рањеници и ко-
мора, спуштају се низбрдним путем према насељу Врапци,
где су распоређени по кућама да се окрепе. Није било лако
борбеним јединицама издржати конак испод јела у снежној
вејавици и ако је поред јела над снегом пламтела ватра од
сувих клада. Још је било теже на мртвој стражи за обезбе-
ђење у снежној вејавици.
Дана 24 јануара 1945 године наређен је покрет свих
снага са територије насеља Врапци у правцу Олова и Клад-
ња. Под тешким условима пробија се гребенима планине
Жљеб. Са планинских висова спушта се врлетним тереном
према долиниЈош
Догањчићи. рекеодКриваја, преко дивизија
Вишеграда, пустих и Ружића
попаљених села
кретала
се као десна побочница. Наступом од Жепских Лука према
Хан Пијеску и Олову, дивизија Ружића ломила је и одби-
јала снаге комуниста и усташа. Наступом свих борбених
снага према Олову и долини реке Криваја, партизани и ус-
таши беже из Олова и околних насеља. На територији до-
лине реке Криваја код варошице Олово, центар снага наших
одреда задржао се 25 и 26 јануара 1945 године. Дивизија
Лека Лалића креће десним гребенима реке Криваја према
Кладњу као десна побочница главних снага. Њиховим на-
ступом на варош Кладањ, дивизија Лалића наишла је на от-
282
пор партизана и усташа. Од снажног притиска борбе, пар-

тизани беже из Кладња. У току ноћи, партизани и усташе
организовали су ноћни напад на четнике у Кладњу. Страш-
ну ноћну борбу издржао је четврти пук дивизије Лалића,
где су пале многе жртве код моста на реци Дриначи у Клад-
њу. Пета дивизија савладала је ноћне уличне борбе парти-
зана и усташа, који су били остали прикривени по кућама
вароши Кладња, при упаду четника у Кладњу.
Левим крилом за обезбеђење главних снага центра, кре-
ће од Олова дивизија Васа Вукчевића, висовима кањона
Криваје у правцу Возуће. Тешко је љети прећи планинским
гребенима и врлетним странама планине Деветака, Жљебо-
ва и гребенима кањона Криваје, и другим босанских плани-
на, док тај терен прелазе, непрекидне колоне бораца и на-
рода од више упоредних редова, по снежној вејавици јану-
арског мраза, газећи снег дубок изнад једног метра. Глад и
притисак борбе партизана и усташа лакше су подношени,
од сурове природе, мраза и снежних вејавица.
Од варошице Олова, кањоном реке Криваје према Во-
зућој, дана 27 јануара 1945 године крећу: прва дивизија Ру-
жића, омладински пук и штапски батаљон, за обезбеђење:
избегличког народа, Покрајинског комитета, неколико де-
сетина спашених англо-саксонских падобранаца, просветне,
културне и интелектуалне групе, болнице и коморе свих од-
реда. Сви мостови на реци Криваји попаљени и уништени,
осиммоста
ног примитивног моста
код насеља до код насеља
Возуће. Завале ипруга
Железничка конструктив-
и њени
мостови од Олова до Возуће, кањоном реке Криваје, разру-
шена. На том простору колског пута није ни простојало,
већ обичан каравански пут.
Река Криваја валовита и брза. Обале реке залеђене, а
веће стене из речног корита обавијене ледом у виду капе.
Војска сече стабла дрвећа и претура са обале на обалу обич-
не балване. Непрекидним ланцем прелази се са обале на дру-
гу страну реке преко обичних облих балвана. Коњи са ко-
мором и рањеницима, утерани чопором у реку, прелазе брзу
и студену реку на другу страну речног корита. При прелазу,
коњи износе воду при изласку из реке, која се слива са ко-
ња и вода пада на снежну пртину. По паду вода се смрзава
и пртину претвара у поледицу, те коњи падају под теретом
товара разне коморе и рањеника. Тако се прелазило преко
реке и планинских потока притоке Криваје, на више места,
што оспорава путовање кањоном Криваје.
Снаге, које су се кретале речним кањоном Криваје, прво
преноћиште 27 и 28 јануара било је у неким муслиманским
насељима звана Завале. Друго преноћиште 28 и 29 јануара
било је при издушку из кањона Криваје. Преко целе ноћи
283
28 и 29 јануара 1945 године пада снег. Вода у кањону реке

Криваје засирена од снега, те се задржана вода излива из
речног корита, а речно корито изгледа као планински гле-
чер. Непрекидна колона војске и народа, која се кретала ка-
њоном Криваје, при издушку из кањона и прелазу моста,
на десну обалу, расипа се у села насеља Возућа, газећи снег
до појаса испуњен водом од излива реке Криваје. Снег се
претворио у жуто зелену боју испуњен водом. Одећа и обу-
ћа мокра, те снагу човека испија и ништи. По прелазу под-
водног терена, прелази се на терен сувога снега, после чега
се одећа и обућа смрзава, да је кретање отежано и многима
премрзле ноге.
Наши борбени одреди десног и левог крила као побоч-
нице, пливају белим покривачем земље и шибани вејавицом
планинским гребенима
они се спуштају изнад кањона
са планинских врхова Криваје.
у насељаУ Возуће
етапама
и
територије Озрена. Ни једно перо не може да опише патње
и страдања војске и народа Павлова одреда, нарочито од
покрета са Рудог и прелаза Вишеграда. Затим при прелазу
огранака Романије и планине Семећа. Прелаз насеља: Бра-
ћенци, Соколовићи, Жепка Лука, Хан Пијесак и насеља пре-
ма Озрену: Страдања при прелазу планина: Деветака, Жље-
бова, Коњух и кањонима Криваје. Патње и страдања при
прелазу Озрена и територије Тузла, а нарочито страдања
на територији Требаве, Кожуха и Вучјака. То су патње и
страдања, које су превазишле патње и страдања Христа на
Голготи. Борба са суровом природом и тифусом била је
тежа од мучких напада комуниста и усташа, који су напада-
ли као дивље звери са свих страна и пуцали из тешких ми-
траљеза и бацача мина и проређивали непрегледне колоне
војске и народа, које су прелазиле босанске планине и на-
сеља, вођени мачем и крстом два хероја — Павла и митро-
полита Јоаникија — путем Голготе.
Између многих страдања и борби у историји ове Гол-
готе истичу се и следећи догађаји: Покољ дела болнице са
рањеницима на челу др. Голубовића, који су због погреш-
ног правца кретања, без обезбеђења пошли од Вишеграда
према Горажди и пали у руке хрватских усташа, који су да-
на 14 јануара 1945 године на грозан начин поклани од уста-
ша на путу према Сарајеву. Мучки напад ноћу 27 јануара
на дивизију Лалића у Кладњу, извршен од комуниста и ус-
таша. Ноћни насртаји комуниста и усташа на прву дивизију
Ружића, при прелазу од Жепске Луке и Хан Пијеска, који
су покушали да спрече продор и да сломе десну побочницу
снага Павлова одреда. Ноћни зверски напад комуниста и
усташа на осму дивизију Васа Вукчевића као леву побочни-
цу снага Павлова одреда, извршен 31 јануара 1945 године
284
југозападно од Возуће. Чим је ова борба отпочела, Павле

хитно шаље четврти пук пете дивизије на челу са Вељком
Томовићем у помоћ осмој дивизији. Остале борбе и стра-
дања Павлова одреда при продору из Црне Горе за Босну
биће изложене у наредним излагањима.
Доласком на територију Возуће и дела Озрена, снаге
Павлова одреда задржале су се од 31 јануара до 3 фебруара
1945 године ради прибирања, док су извесне снаге упућене
1 фебруара 1945 године према Тузли.
НАПАД НА ТУЗЛУ
Постоје више верзија о томе, ко је издао наредбу за
напад на Тузлу. Једна од тих је, да је Павле наредио напад
на Тузлу у циљу демонстративног препада. Ово под изго-
вором,дашто
мају се утврдило,
пресеку прелаз да се партизани
наших снага на изтеркторији
Тузле припре-
реке
Спреча, простора од Тузле до утоке реке Спрече у реку Бо-
сна.
Развој догађаја, покрет борбених снага и трајање бор-
бе око Тузле и територије Озрена кретао се како следи:
Дана 3 фебруара 1945 године наређен је покрет свих снага
одреда. Многе борбене јединице, већ су биле на положаји-
ма према Тузли у Ораховици, Босанског Петровца и Сења-
ни. Тузлу су нападали: Пета дивизија Лека Лалића, одред
Рачића, прва дивизија Ружића, која је држала положаје
десно од одреда Рачића, и Штапски батаљон са којим се на-
лазио Павле, одакле је руковао развојем борбе напада на
Тузлу.
Војска изнурена и уморна од дугог и напорног пута и
сталних борби у току путовања. Снег дубок и снежне веја-
вице, а војска са личним брашњеником за прехрану. Под
таквим условима бораца издато је наређење за напад на Туз-
лу, коју бране партизани и усташи, снадбевени свим модер-
ним оружјем и ратном спремом, добијеном од Англо-саксо-
наца, и са два блиндирана воза, предани партизанима од
усташа.
грађеним Тузла обграђена
од Немаца бетонским
и хрватских бункерима,
усташа, своједобно
из чијих прозора
вире цеви аутоматског оружја на сваку страну. Борба за
Тузлу трајала је до 10 фебруара 1945 године, када су снаге
пете дивизије са јуришем продрле преко моста на реци Сп-
реча, где су били бетонски бункери, и јуришем продрли
у предграђе Тузле. Продором на мосту и прелазом са леве
на десну обалу реке Спреча и упадом у предграђе Тузле
снага пете дивизије, узнемирило је партизане и усташе у
Тузли да су од страха свирали сиреном на фабрици соларе
у Тузли за узбуну.
Продор снага пете дивизије на мосту реке Спрече код
285
Тузле стао је много жртава. Због слабе везе са одредом Ра-

чића, који су држали положаје изнад села Сењани према
Тузли, обустављен је даљи продор у Тузлу. У борбама на
територији Тузле, поред многих жртава, пао је и херој Бран-
ко Булатовић, омиљени командант Штапског батаљона.
Бранко је као питомац Војне Академије, херојским ставом
у току борби од 1941 године па до тада, заслужно добио
положај команданта Штапског батаљона, најјаче ударне и
продорне снаге, састављене од избора бољи од бољега.
Бранко је погинуо недалеко од манастира Св. Саве, тери-
торија Тузле, а сахрањен у село Бољанићи.
Тако звани демонстративни напад на Тузлу, како га јед-
ни називају, због уклањања одговорности о наредби за на-
пад на Тузлу, трајао је недељу дана и стао неколико десе-
тина жртава
твртина и више
резервне рањених.која
муниције, Тада
се јекасније
утрошено
нијеи могла
једна че-
ни
од куда набавити. Најжешће борбе у околини Тузле биле
су у дане 5, 6 и 7 фебруара 1945 године. Да ли је Врховна
Команда ђенерала Михаиловића издала наредбу за напад на
Тузлу, или је Павле сам издао наредбу, о томе је двојно
мишљење.
После тако званог демонстративног напада, крећу од
Тузле: Пета и осма дивизија и Штапски батаљон, долином
реке Спрече преко Бољанића, Грачанице у правцу Требаве.
Са тим снагама кретао се Павле. Од Тузле до Требаве на
више места пробијали су се кроз редове усташа и партиза-
на. Други део снага креће од Тузле преко Озрена на Паши-
не Конаке према Долцу и долини реке Босне. Од Долца дес-
ном долином реке Босне изнад Маглаја, Добоја прелазе
према Требави. Тим правцем кретао се избеглички народ,
комитет, болница и комора. За њихово обезбеђење одре-
ђена је прва дивизија.
Озренци и њихови одреди у току борбе на Тузлу, држа-
ли су њихове редовне положаје без активног учешћа у бор-
бама на Тузлу. После борбе на Тузлу и покрета снага Пав-
лових у правцу Требаве, озренски одреди остали су на по-
ложајима територије Озрена у својим „орловским гнезди-
ма“, како су сами себе и своје положаје називали. Остали
су да чувају њихову територију и положаје од „најезде“
непријатеља. Озренски одреди бројили су око 6000 бораца
под командом мајора Тадића и били једни од босанских
снага, ради чијих „орловских гнезда“ и бројних снага, ђе-
нерал Михаиловић се задржавао у Босни и није био вољан
поћи за Црну Гору, а касније није хтео прећи Хрватску за
Словенију. После кратког времена падом Озрена у руке пар-
тизана, из тих „орловских гнезда“ излегли су се црвени
голубови.
286
СТАЊЕ ПОЗАДИНЕ
Првих дана напада на Тузлу, све снаге одреда Павлова
прелазе са територије Возуће на територију Озрена и Туз-
ле. Омладински
беђење пук и дивизија
залеђа борбених Васа суВукчевића
снага, које нападале врше
Тузлу.обез-
На
територији за обезбеђење налази се: избеглички народ, По-
крајински комитет, просветне и културне групе, болница и
комора свих одреда. Већ 3 фебруара 1945 године сви су би-
ли на територији насеља Свињашнице до Ораховице, иза
самих положаја борбених снага код Тузле. Команда избег-
личког народа није имала скоро никада тачан план боравка
и покрета главних снага. Услед тога, избеглички народ, ко-
ји је био формиран у јединице припадности срезова, губио
је везу и правац кретања главних снага. Ради тога највише
је и страдао избеглички народ. Командант избегличког на-
рода возарио је несрећни народ час десно, час лево и преба-
цивао са једног места на друго по мразу и снежним вејави-
цама, као да се нарочито хтело да буду уништени. Где су
год дошли по распореду ради преноћишта, увек су затекли
јединице, које су раније заузеле куће и друге просторије,
тако да је избеглички народ остајао под ведрим небом на
снегу и вејавици потпуно незбринут. При доласку у мусли-
манска насеља становништво негостопримно из страха пре-
ма булама, прети избегличком народу са муслиманским од-
редимаснаге,
војне Зеленог
није кадра.
могао Избеглички народ било
збрињавати себе, без са
ауторитета
прехра-
ном, било са конаком. Нису то биле десетине или стотине
особа, то су биле неколике хиљада избегличког народа, ко-
ји је подносио надчовечанске муке и патње страдања при
прелазу Босне више месеци.
При покрету из насеља Гари, територије насеља Возу-
ће, и прелазу према Тузли, доласком у насеља Свињашнице,
командант избегличког народа капетан Поповић, због по-
грешног обавештења, креће са избегличким народом од
Свињашнице преко Пашиних Конака према Долцу и долини
реке Босна. Дана 4 фебруара 1945 године избеглички народ
долази у насеље Долац. Одласком тим правцем, избеглички
народ изгубио је везу са борбеним снагама и остао усамљен
без обезбеђења. На територији Долца и у околним насељи-
ма десне долине реке Босна, избеглички народ задржао се
од 4 до 7 фебруара 1945 године. Дана 7 фебруара командант
избегличког народа добио је наредбу, да одмах врати из-
беглички народ натраг у састав свих снага ради њихове без-
бедности. Ноћу 7 и 8 фебруара 1945 године избеглички на-
род креће од Долца и долине реке Босна натраг преко снеж-
них брда према Свињашници. При покрету повратка сусре-
287
ће се на планинским висовима у ноћи са муслиманским од-

редима „Зелени кадар“, који су одреди такође држали своје
положаје у њихова „орловска гнезда“. При сусрету настала
је читава узбуна и страх мусливанских одреда на територији
од Долца до Пашиних Конака. Приликом враћања, због на-
порног пута преко снежних босанских брда, зиме и глади,
многи су изнемогли и после другога дана напорног крета-
ња испустили намучене душе. Међу њима испустио је своју
намучену душу Бећир Булатовић из Колашина, бивши пер-
јаник двора на Цетиње, старац од 75 година.
Одмах по повратку на територију Свињашнице избегли
народ креће према Тузли у састав позадинских снага поло-
жаја према Тузли. Већ 9 фебруара стигли су у саставу гру-
па са болницом и комором. Доласком избеглог народа иза
борбених
чели редова
правити према
катаве, положајима
ложе на Тузлу,
ватре на снегу одмах све
и спремају су по-
по-
требно за одржавање живота под ведрим небом на белом
покривачу земље. Ту су остали до 11 фебруара 1945 године.
На једном брду четинарског пропланка, дана 10 фебруара
1945 године митрополит црногорско-приморски Јоаникије
са већим бројем свештеника држи бденије са молитвом, баш
у време најжешће борбе код Тузле. Чак и најудаљенији,
који нису могли чути ни видети обред службе Божје, ин-
стинктивно устају из скромне побожности, види једно од
другога и предосећа да се нешто дешава. Све је устало и
молило се Богу на терену снежних четинарских брда јужно
од Тузле.
Освиће дан 11 фебруара 1945 године са помаглицом на
већим узвишењима. Одмах после сванућа чује се наредба:
„спрема за покрет“. Иза тога уобичајан жагор и спрема за
покрет. За кратко време све је било спремно за покрет, по-
сле чега чује се наредба: „Правац Пашини Конаци, Долац
ка реци Босна“. Војска и друге групе, болница, комора и
избеглички народ премичу преко брда територије Озрена
у колонама од неколико редова, које се преламају са брда
на
од брдо као црни
подножја Тузле ланци
према дуги неколико
долини километара
реке Босна према инасељу
крећу
Долац.
ПРАВАЦ ТРЕБАВА
Дана 12 фебруара 1945 године са свих страна силазе од-

реди прве дивизије и избеглички народ са високих снежних
брда Озрена и долазе на територији долине реке Босна. По
доласку врше се размештаји ових у околним селима на те-
риторији за 10 километара од насеља Долац према Магла-
ју, десне долине реке Босна. Ради прибирања и формирања
288
за покрет према Требави, задржало се два дана на тој тери-

торији и боравком, војска и народ, патили су од глади и ве-
лике нечистоће по кућама становништва речених насеља.
Исто тако становници тих насеља трпели су велики терет од
војске и народа.
У расвит зоре 14 фебруара 1945 године, наређен је по-
крет свих снага, са правцем кретања десном обалом реке
Босна према Маглају у правцу Требаве. Како која јединица
пристиже из села на главни друм, улази у састав непреглед-
не колоне дуге више километара. Наштивано једно за дру-
гим, по распореду кретања. Корача напред једно поред дру-
тог и једни иза другима горостаси црногорских брда. Сво-
јим покретима пркосе временској непогоди и непријатељу.
Први пут после два месеца на путу страдања, да се крећу
безсауобичајне
ће шале,
инстинктом некогпраћене
великог смехом и песмом. Све се кре-
предосећаја.
Још од ране зоре тога дана почео је да дува јак јужни
ветар, носећи кишу помешану снегом. Код војске и народа
одело и обућа пуни воде од кише и снега. Дуги редови вој-
ске и народа газећи кишни снег, дубок изнад колена, пртину
пута претворили у поледицу, преко које се прелива вода од
кише и снега. Скоро сви без ципела, у обичним опанцима
од сирове говеђе коже. Муке и патње су опште, и подједна-
ко трпе и подносе како народ тако и борци. Путује се без
одмора цео дан. Непрегледне колоне пролазе поред древ-
ног града Маглаја изнад којег су на брдима древне куле са
малим прозорима као сведоци некадашњег страха и турског
зулума по Босни. По прелазу Маглаја наступила је ноћ. Ку-
ће поред пута и оближњих села заузете од војске и народа,
који су пре стигли и која по распореду свраћа за одмор и
конак. Од умора извесни нису могли даље да се крећу, већ
чим је наступила ноћ, задржали се поред пута до какве вр-
зине. Донели дрва и ложе ватру на камењару покривеним
снегом. Донели летве од ограда и летве поставили на дрва
или камење изнад снега. На таквим креветима од летава
остали су да се одмарају и да приберу снагу за даље крета-
ње, покривени са шатором или шињелом изнад кога пада
киша са снегом. Свуда поред пута виде се такви призори.
Други продужују пут ради преноћишта према распоре-
ду. Путује се по великом невремену до пола ноћи. Доласком
на 6 километара од Добоја, на једној раскрсници путева,
чује се глас из помрчине: „Све јединице на десно“. Скреће
се са друма на десно и продужује кретање једним сеоским
путем уз једну малу реку. Од главног друма око 3 километ-
ра наилази се на једно велико муслиманско насеље, које је
по распореду одређено за одмор војске и народа. Тешки
услови за одмор и преноћиште. Муслимани траже да им је
289
породица одвојена. Ретко да има кућа од две или више со-

ба. Распоред се врши до 2 сата после пола ноћи. Све чека
на распоред по улицама у води и снегу. Развођење по рас-
пореду, за одмор и преноћиште врше Муслимани тога на-
сеља. Тешки услови за прехрану. Муслимани траже робу и
одела за храну. На тој територији остали смо од ноћи 14 до
зоре 17 фебруара 1945 године. За то време на оближњим
брдима воде се борбе са партизанима, који надиру од Туз-
ле на десну побочницу наших снага.
У расвит зоре 17 фебруара наређен је покрет за Треба-
ву, где треба да се састанемо са србијанским одредима и
ђенералом Михаиловићем. Обећава се дужи одмор када се
тамо стигне. За време кретања тога дана, надлећу авиони
изнад наших снага. Добој нам остаје са леве стране. Прела-
зимо преко реке Спреча. Одмах по прелазу реке Спреча,
наилазимо на велико село са десне стране друма, а које би-
јаше страшно бомбардовано. Рекоше нам да су англо-сак-
сонски бомбардери у том селу бомбардовали србијанске од-
реде првих дана јануара 1945 године.
После подне 17 фебруара 1945 године наступамо на те-
риторију „обећане земље“, територије Требаве, где се по
распореду врши размештај. Многи одреди стигли су раније,
а извесни касније. На многим местима затечени су остаци
делова србијанских одреда. Чека се наређење, да се срби-
јански одреди преместе према Врањаку. Из разговора са
србијанским јединицама, видело се тешко стање, које је би-
ло код србијанских снага при доласку на територији Озрена
и Требаве. При нашем прелазу Озрена и раније, нисмо веро-
вали србијанским јединицама, које су се враћале за Србију
на своју руку, да је баш такво стање. Додиром са остацима
снага из Србије на територију Требаве, видели смо, да је
мали број из Србије остао код ђенерала Михаиловића, а од
војсковођа ђенерал Трифуновић и четнички команданти Ра-
чић, Калабић и Палошевић.
ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА
По доласку снага одреда Црне Горе и Боке на терито-
рију Требаве у Босни, дошла је наредба од Врховне Коман-
де ђенерала Михаиловића да снаге одреда Павлова заузму
положаје, које су држале снаге одреда Србије, а које треба
да се повуку на територију Врањака, Копривна и Модрич
ради дислоцирања. Цела територија положаја од Градачца
и Грачанице на Дуге Њиве, Јелике, Манастирски Конаци,
Осечани, Српска Грапска и Брђани до Копривна заузеле су
положаје снаге прве и пете дивизије и један део снага осме
дивизије одреда Павлова. Те положаје напустиле су снаге
290
одреда Србије ради дислоцирања, које је наступило због

поремећаја и враћања снага одреда Србије, једним делом
за Србију, а другим делом према Словенији. Пуковник Љу-
ба Јовановић и Синиша Пазарац и други команданти одре-
да, пошто су остали без јединица, прекомандовани су у штаб
Врховне Команде.
Пошто су прва и пета дивизија заузеле положаје, које
су држале србијанске снаге, издржале су страшне борбе са
партизанима, који су у масама ступили да надиру од Тузле
преко Требаве. Истих дана издата је наредба од Врховне Ко-
манде ђенерала Михаиловића: да се овлада тереном леве
обале реке Босне и преко Руданке да се ухвати веза са чет-
ницима Вранешевића према Бања Луци. За операције да се
овлада левом обалом реке Босне у циљу хватања везе са
четницима
са његовим Вранешевића, одређен
дринским одредом. је пуковник
Пуковнику Драшковић
Драшковићу до-
дељена су 2 пука осме дивизије. У том циљу 12 пук осме
дивизије под командом капетана Марка Вучинића и девети
пук осме дивизије под командом Вуксана Цимбаља долазе
у састав одреда пуковника Драшковића. Одреду пуковника
Драшковића додељена је још јединица босанског корпуса
под командом Сергија Живановића. Око 18 фебруара 1945
године пуковник Драшковић са реченим снагама прелази
реку Босну код Српске Костајнице, преко понтонских мо-
стова и заузима положаје на Руданки, територија између
Добоја и Дервенте. Центар снага код цркве на Руданки др-
жао је пуковник Драшковић са његовим дринским одредом.
Десно крило од Руданке држао је 12 пук осме дивизије, а
лево крило од Руданке држао је корпус Живановића. Крај-
ње лево крило држале су снаге деветог пука осме дивизије.
По доласку на Руданку, одред пуковника Драшковића
нападнут је мучки ноћу од удружених усташа и партизана
и борба је непрекидно трајала у дане 20, 21 и 22 фебруара
1945 године са великим губитцима на обадве стране. Отпор
снага одреда пуковника Драшковића био је снажан и њего-
ве снаге задржале су положаје и одбиле нападе усташа и
партизана. Као увек, тако и овога пута, створено је затиш-
је у Врховном Штабу у погледу покрета преко Руданке пре-
ма Бања Луци, а пуковнику Драшковићу наређено да се по-
вуче од Руданке на десну обалу реке Босне.
САСТАНЦИ И ОДЛУКЕ
По доласку снага одреда Црне Горе и Боке на терито-

рији Требаве и Босне, први састанак ђенерала Михаиловића
био је са митрополитом црногорско-приморским Јоаники-
јем и Алексом Лалићем, командантом пете дивизије. После
291
разговора о току путовања, митрополит Јоаникије дао је

сугестију ђенералу Михаиловићу и предложио: Дуго задр-
жавање у Требави није згодно, већ да се настави са покре-
том ма у ком правцу. Предлаже, да се прихвати предлог о
стварању фронта отпора на територији Словеније и да све
снаге отпора пређу за Словенију. Избеглички народ и бол-
ница са рањеницима, да се упуте, подесним путем за Слове-
нију, под вођством људи, које одреде штабови. Оперативне
снаге да врше продор у правцу, који одреди Врховна Коман-
да. Територија угла реке Босне и Саве није подесна, како за
одбрану, тако и за извлачење у случају борбе. Маневриса-
њем герилском борбом на територији речних долина и бо-
санским тереном, непознатог борцима, неподесан је за из-
вођење ма какве стратегије.
По митрополиту
обећао саслушању овог предлога
Јоаникију ђенерал
да ће Михаиловић
дате сугестије је
проу-
чити. После састанка ђенерала са митрополитом Јоаникијем
дошло је до састанка ђенерала Михаиловића и Павла на те-
риторији Кожуха-Требава. На том састанку Павле је поднео
реферат ђенералу Михаиловићу о бројној снази свога одре-
да и терету избегличког народа, који је са борцима избегао.
Разговори су вођени и по питању напуштања плана за кон-
центрацију четничких снага на територији Црне Горе и дела
Албаније. Вођени су разговори о узроцима и последицама
мењања одлука покрета четничких снага. У атмосфери ср-
дачној, више званичној, вођени су разговори о даљим бор-
бама, а нарочито по питању боравка на територији Требаве
у Босни. Вођени су разговори и по питању растурања снага
четника по тројкама, али по овом питању Павле није се сло-
жио са ђенералом Михаиловићем, нити се сложио са пред-
логом ђенерала Михаиловића да Павле остави избегли на-
род, болесне и рањене на територији Требаве у Босни на ми-
лост и немилост непријатеља. На другу страну ђенерал Ми-
хаиловић није прихватио предлог Љотића, Ђујића и Јевђе-
вића за прелаз и стравање фронта отпора на територији
Словеније. Није усвојен предлог за посредовање ради спа-
савања избегличког народа, болесних и рањеника. Усвојено
је, да се ова питања решавају на састанку свих команданата
четничких снага и главног штаба Врховне Команде ђенера-
ла Михаиловића. Схваћено је, да ова питања треба решити
путем одлуке већине виших команданата.
САСТАНАК У МОДРИЧУ
У току борби четничких снага одреда Црне Горе и Боке

са партизанским снагама, које су надирале од Тузле преко
Требаве и борбе на Руданки, било је више састанака већих
292
команданата са ђенералом Михаиловићем. На једном од тих

састанака одржаном у селу Модрич, било је узбудљивих
сцена. Повод узнемирености било је познато писмо јавно-
сти, које је састављено на седници у Кожусима од стране:
Павла, Остојића, Васића, Лалатовића, Балетића, Новакови-
ћа и свих већих команданата и водећих политичара Црне
Горе и Боке. Њихов предлог у виду циркуларног писма,
послат је командантима свих одреда, где се предлагало: Да
се прихвати идеја о покрету за Словенију, а да је идеја за
растурање трупа у мале групе у виду тројки неприхватљива.
Овај састанак и ова одлука у виду предлога, одржан је и
писмо испослато, после састанка Павла и ђенерала Михаи-
ловића и њиховог разговора и обећања ђенерала Михаило-
вића, да ће предлоге изнети ради решавања на састанку ви-
ших Од
команданата свих снагакоманданата
стране извесних отпора. Србије и самог ђене-
рала Михаиловића, а нарочито од стране ђенерала Трифу-
новића циркуларно писмо схваћено је: да се иде ка слаб-
љењу ђенерала Михаиловића и заобилажење штаба Врхов-
не Команде. Одговорност за то писмо бачена је на Павла.
Ради тога, Павле је позват на седници виших команданата
снага Србије, која је одржана у селу Модрич. Доласком на
седницу, Павле је упитан: „Ко вас је звао да дођете у Бос-
ну? Зашто сте напустили територију Црне Горе?“ На пока-
зану депешу о позиву за Босну, ђенерал Михаиловић је пре-
валио одговорност на ђенерала Трифуновића. Настало је са
добацивањем, да је Павле довео са собом „збег“, а одлуке
Покрајинског комитета и команде снага Црне Горе и Боке
називане су одлукама и предлозима „црногорских зелена-
ша“. Срећом или несрећом, те на састанку виших команда-
ната са ђенералом Михаиловићем у селу Модрич, тада није
дошло до тежих сцена, који се састанак може сматрати ра-
ван косовској вечери у погледу клевета и подметања.
Позват на састанку команданата у селу Модрич код ђе-
нерала Михаиловића, Павле је собом повео штапски бата-
љон и личну пратњу, које су снаге опколиле зграду, где је
састанак држан. Та предосторожност спречила је намере
циља састанка.
Поступци на састанку у селу Модрич створили су узне-
мирност и разочарење код снага одреда Црне Горе и Боке.
Под пресијом таквог стања, Павле шаље преко Словеније
познату депешу ђенералу Недићу, за чију садржину из Сло-
веније, ђенерал Михаиловић сазнаје истога дана у Босни.
Садржина депеше погоршава и онако тешку ситуацију на
врховима вођства снага отпора четника тада на територији
Требаве у Босни.
Војвода Јевђевић имао је радио везу путем заједничке
293
шифре из Словеније са ђенералом Михаиловићем у Босни.

Јевђевићеве депеше из Словеније, дешифрирао је капетан
Радовић у штабу ђенерала Михаиловића. О раду Јевђевића
тада у Словенији обавестио је Павла путем депеше Љотић
28 фебруара 1945 године, која гласи: „Јевђевић је заиста
радио и овде и тамо против твога доласка“. Депеша објав-
љена у књизи „Грађански рат у Србији“ на страни 408.
ТИФУС
Доласком на територији Требаве, при размештају вој-

ске и народа на територије одређене наредбом Врховне Ко-
манде ђенерала Михаиловића, нико није предупредио за
опасност од страшног непријатеља човечанства — тифуса
и да ће војска и народ, смештајем на територији Требаве
пасти у загрљај смрти тифуса. Пре доласка одреда Црне Го-
ре и Боке на одређену територију Требаве, тамо су већ били
раније пали у загрљај смрти тифуса србијански одреди, са
централном болницом у насељу Српска Грабска. По долас-
ку одреда Црне Горе и Боке на одређени терен простора
Требаве, за кратко време, међу војском и народом рашири-
ла се болест на све стране. Лекари су утврдили оболење од
тифуса. Почеше нагла умираља. Како који дан све већи број
смртних, а још већи број оболелих од тифуса. Лекара мало,
лекова ни мало. Од тифуса почеше умирати и сами лекари.
Први међу лекарима умро је од тифуса управник болнице
др. Бабовић. Нове хумке повећавају се из дана у дан. Ни-
откуда ма какве помоћи. Предузима се све и тражи се по-
моћ на све стране, али не помаже нико. Од тифуса наступа
прави помор. Па како не би, када се гледало да вашке миле
по патосу и дуварима босанских кућа. Људи су се клели,
да су гледали по босанским кућама вашке да миле са репом.
Доласком на територији Требаве, на војску и изнемогли на-
род од дугог и напорног пута, напале су вашке, које су се
размилиле свуда и пренеле болест тифуса.
Прехрана војске и народа никаква. У бистрој и врућој
несланој води, лове се кашиком по чорбалуку зрна пасуља.
Парче хлеба неслане проје за цео дан. Да је бар и такве
хране било на многим местима. Са таквом храном избегли
народ и војска, прешли су толики пут и издржали све пат-
ње и страдања и дали нечувен отпор временским непогода-
ма и насртајима дивљих хорди комуниста и усташа. Помору
од тифуса није се могло дати никакав отпор, по готову ка-
да је било оскудица у свим средствима за опстанак живота.
Ради предострожности од већег оболења и ради потре-
бе теренске стратегије, дана 22 фебруара 1945 године, изда-
то је наређење, да избегли народ и тифусари са тешким ра-
294
њеницима, пређу са десне на леву обалу реке Босна, на те-

риторији Вучјака. За њихово обезбеђење одређен је омла-
дински пук и седми пук прве дивизије. Све је у покрету да
пређе са десне на леву обалу реке Босне за Вучјак. Најтеже
је било са преносом тифусара. Нема довољно превозних
средстава. Многи тифусари не могу да се држе на коња, на-
рочито они који су као тешки рањеници добили још и обо-
лење од тифуса. Такве преноси родбина на примитивним но-
силима. Многи тифусари услед високе температуре не вла-
дају собом, било у покрету, било са говором. Велика туга
ухвати човека када види и чује људе живих лешева, који
су се тада кретали преко територије Кожуха, да по наређењу
пређу преко реке Босна за Вучјак.
На територији Кожуха у правцу Посавине, на реци Бос-
на
од нема мостова.
обичних Превоз
чамаца, прекосечије
вршије путем скеластављен
површине направљених
патос
од обичних дасака. Од Кожуха низводно, построје три ске-
ле за превоз преко реке Босна, удаљене једна од друге око
3 до 4 километра. Река Босна мутна и брза, а местимично
дубока преко 2 метра, а широка око 30 до 50 метара. На
првој скели до Кожуха прелази омладински пук и седми пук
прве дивизије за обезбеђење тифусара, рањеника и избег-
лог народа. На другу скелу, звана Вуковића скела, прелазе
тифусари, рањеници и избегли народ. Прилази и излази
обали ка скели доста су стрме. Прелаз преко реке, путем
скеле, извршен је у савршеном реду без инцидента ма које
врсте.
У Подновљу и територији Вучјака, раније је била бол-
ница србијанских одреда за тифусаре. У свакој кући лежа-
ло је по неколико тифусара. По прелазу избегличког наро-
да, тифусара и рањеника одреда Црне Горе и Боке на тери-
торију Вучјака и Подновља, настало је нагло оболење од
тифуса и свакога дана је умирало по неколико десетина ти-
фусара. Исто тако настало је оболење и умирање од тифуса
код борбених снага одреда Црне Горе и Боке, које су оста-
ле на положајима на десној обали реке Босна, према Тузли
од Градачца до Врањака. По прелазу избегличког народа
са болницом на територији Вучјака, штаб команде Црне Го-
ре и Боке, Покрајински комитет, друге групе и централна
комора остале су на територији Кожуха, где су раније стиг-
ли са првим снагама одреда Црне Горе и Боке, доласком у
Требаву. За њихову безбедност бринуо се штабски батаљон.
СТВАРАЊЕ ЦЕНТРАЛНЕ БОЛНИЦЕ
Одмах по прелазу избегличког народа, тифусара и ра-
њеника, на територији Вучјака и Подновља, отпочело је са
организовањем сталне централне болнице за тифусаре и ра-
295
њенике. Организација је отпочета у дане 23 и 24 фебруара

1945 године. Наређено је да се централна болница смести
у село Мајевцу, недалеко од прве скеле до Кожуха. Издато
је наређење, да се сви тифусари и рањеници пренесу у цен-
тралну
основне болницу. Рањеници сусу пренети
школе. Тифусари пренети ии смештени
смештени уу суседне
згради
зграде до школе. У болници није било никаквих средстава
за прву помоћ и услугу, како рањеника тако ни тифусара.
У место постеља, прострта је слама по патосу, на коју су
поређани тифусари једни поред другог. Исти случај и са ра-
њеницима, сви наштивани један поред другог. Мали број
лекара, лекова ни од куда. Храна и услови за живот никак-
ви. Ради тога многи нису хтели да своје болеснике носе у
централну болницу, нити су хтели одвајати болесне од себе.
У последњем часу хоће да пруже руку помоћи једни други-
ма. У болници нема довољно послуге, да би болесници мог-
ли добити бар чашу воде, по готову када ни чаша није би-
ло. Већи број тифусара и рањеника остао је да се о њима
стара родбина по положајима, него што их је било пренето
у централну болницу. Рачунало се да је тада било смештено
у централној болници у Мајевцу око 1000 тифусара и рање-
ника.
То није била болница, већ просто речено мртвачница.
Свакога часа и сваког дана умирало је по неколико тифу-
сара, а већи број преноси се за смештај у болницу да умре.
Млека и друге
набавити. хране
Требало је за тифусаре
обићи и рањенике
читава села, да тешко
би се једобила
било
чаша млека и то ако се понуди каква ствар од вредности.
Тифусари и рањеници, који су имали родбину код себе, да
се о њима стара и преноси са положаја на положај и пружа
средства да би одољели болести и боловима, остали су жи-
ви. Тешки су то били дани и услови за живот, како тифу-
сара и рањеника, тако и оних, који су се старали о њима.
Трчало се на све стране и тражена кап млека и друге пону-
де, да се пружи тифусарима и рањеницима помоћ. Није то
било један или два болесника. Лежало је од тифуса неколи-
ко стотина војске и избеглог народа. Сами мештани били
су болесни од тифуса. Није то био мај месец, када има мле-
ка код сваке сеоске куће. То је био фебруар месец, када је
зима и мраз стисла зубе и млека ретко где да има. Статис-
тику тифусара било је тада немогуће утврдити. Централна
болница у Мајевцу, сваког дана примала је нове тифусаре,
а толики број истога дана избацује мртвих лешева из бол-
нице. У агонији од болести, тифусари у чежњи за понуде
издишу без помоћи како у лековима, тако и у понудама.
Извесни манијаци избегли у емиграцију од 1945 године
и даље у њиховим книгама и брошурама пребацују Павлу,

296
што је покушао да тифусаре и рањенике пребаци из Босне

за Словенију посредством Секуле Дрљевића. Док су исти ти
критичари нашли средства да тифусаре и рањенике њихо-
вих одреда пребаце из Босне за Аустрију у Грац и Беч, ко-
јим путем и посредством ја нећу овде сада рећи. Ипак по-
стоји разлика, јер покушај Павла да спасе тифусаре и ра-
њенике свога одреда, изигран је и спречен радом мисиона-
ра, на челу ђенерала Ђукића, адвоката Брашића и других
тада у Загребу. Док су тифусари њихових одреда, несмета-
но прешли преко Загреба за Аустрију и Словенију, дотле су
тифусари и рањеници одреда Павла, на истом том путу, звер-
ски уништени и побивени од оних са којима су шуровали
речени у Загребу.
СТАЊЕ ИЗБЕГЛИЦА НА ВУЧЈАКУ

Избеглички народ по прелазу са десне на леву обалу
реке Босна, на територији Вучјака, нашао се у врло тешком
положају, једно у погледу смештаја, друго у погледу пре-
хране. Своједобно, усташе су попалили већи део кућа тери-
торије Вучјака и све опљачкали. У зидинама попаљених ку-
ћа, преживели народ територије Вучјака, направио је при-
времена склоништа за становање. По распореду многе из-
беглице одређене су да станују у таквим привременим скло-
ништима, која личе на бункере. Због таквог стања, велики
број избеглог
последњу народа,
ризу са себе за сами
храну. су набављали храну, дајући и
Због тешког положаја у коме се налазио избегли народ
на територији Вучјака, дана 4 марта 1945 године издато је
наређење да избегли народ пређе са Вучјака на десну обалу
реке Босна, на територији Кожуха и околних села. После
десет дана страдања и патњи на територији Вучјака, избег-
ли народ прелази натраг са леве на десну обалу реке Босне.
Оболели од тифуса у току боравка на Вучјаку, а који нису
пренети у централну болницу на Мајевцу и који се нису мог-
ли покренути да пређу са избеглим народом на десну обалу
реке Босне, остали су по кућама територије Вучјака са чла-
новима њихових породица или са родбином, да их пазе и
негују. На територији Вучјака, тада је остала болесна од ти-
фуса и мајка Павлова, која је на два дана по одласку избег-
лог народа са Вучјака подлегла болести тифуса и сахрање-
на 6 марта 1945 године код разрушене српске цркве у Под-
новљу. Тешко болесна од тифуса, остала је на Вучјаку и мо-
ја кћер Миљаш, шести дан болести и тифусне кризе. Она је
остала са њеном мајком у кући Бранка Ђукића, која се на-
лази око 2 километра од Вуковића скеле. Тифусари, који су
остали по кућама територије Вучјака, сви су били у данима
297
тифусне кризе, те се нису могли нити смели покретати.

У болници на Мајевцу остали су на својим местима ти-
фусари и рањеници са особљем болнице за пружање помо-
ћи тифусарима и рањеницима. За обезбеђење болнице на
Мајевцу и Вучјака,
територији преосталог живља
остали су задржаног са тифусарима
на својим положајима на
раније
одређене оружане снаге омладинског пука и снаге седмог
пука прве дивизије. Омладински пук држао је положаје за
обезбеђење недалеко од српске цркве, која се налази на јед-
ном брду изнад Подновља. Црква бијаше у рушевинама,
коју су своједобно хрватски усташи оскврнавили и претво-
рили у рушевине. Снаге седмог пука прве дивизије држе по-
ложаје на територији Трњана изнад централне боднице на
Мајевцу.
КОБНА НОЋ
Становништво територије Вучјака, у циљу самоодбране

од насртаја усташких хорди своједобно се организовало и
имало више од 1000 особа под оружјем. На челу тих ору-
жаних особа, ставио се један обичан сеоски ђилкош Бранко
Ковачевић, који се повијао према ветру и варирао према
потреби и приликама времена. Ондашње несхватање поло-
жаја снага одреда Црне Горе и Боке доласком на територи-
ју Требаве у Босну, првих месеци 1945 године било је ката-
строфално. господе,
чаршиске Под утицајем
која је антагонизма
крајем 1944 са врха у ипижамама
године интрига
пошла да четује, настала је нетрпељивост према снагама од-
реда Црне Горе и Боке доласком на територију Требаве у
Босни. Под упливом таквих интрига, оружано особље од-
реда ђилкоша Ковачевића са Вучјака, пренебрегло је оба-
везе гостопримства и хришћанске осећаје. Приступају у до-
слук са партизанима, које су обавестили о боравку и поло-
жајима седмог пука прве дивизије, који се налазио на тери-
торији Трњана за обезбеђење централне болнице на Мајев-
цу.
Партизанске снаге прелазе територију, коју су обезбе-
ђивали вучјачке оружане снаге. У току ноћи 7 и 8 марта
1945 године прелазе у села територије Трњана и око 2 сата
после пола ноћи, мучким нападом отворили су ватру на сна-
ге одреда седмог пука. Ненадан напад прихваћен је и борба
отпочела свом жестином на све стране. Пуцање из бацача
мина, тешких и лаких митраљеза, прасак ручних бомби раз-
вија се највећом жестином. Пушке пламте на све стране. Уз-
вици убојних поклича по густој помрчини, чују се по свим
селима територије Трњана. Пуцањ убојног оружја пренео
се преко целе територије Вучјака. Омладински пук на по-

298
ложајима изнад Подновља, прихваћа борбу и наступа преко

Вучјака, у помоћ седмом пуку. У току крвавог ноћног окр-
шаја тада је тешко рањен херој капетан Ђуро Иветић, ко-
мандант седмог пука. По старој традицији витешког пожрт-
вовања у спашавању рањених, родбина Иветића из чувеног
херојског Грбља поносне Боке даје нечувен отпор дивљој
навали мучког напада партизанских руља. У страшном окр-
шају погинуло је око спашавања омиљеног команданта Иве-
тића више од 10 Грбљана, када је и капетан Иветић подле-
гао ранама.
Преко њихових лешева један део партизанских снага,
предвођени мештанима територије Вучјака, продужиле су
према централној болници на Мајевцу. Доласком црвене
партизанске војске код зграда централне болнице на Мајев-
цу, пуцали
болнице, гдесусуизнепомично
ватреног оружја
лежали са свих страна
тифусари на зграде
и тешки рање-
ници без помоћи и без снаге за самоодбрану. Партизани су
убацили ручне бомбе кроз прозоре у оделења тифусара и
тешких рањеника из којих оделења отпор није дават. Упа-
дом партизана у зграде централне болнице партизани су
убијали свакога тифусара и рањеника, који су давали знаке
живота. Жртве су гађали у главе, тако да су лобање тифу-
сара и рањеника размрскане са мозгом, похмешане крвљу
расуте на све стране.
У часу напада на болницу на Мајевцу, особље болнице,
многи тифусари и рањеници са напорима последње снаге,
побегли су из болнице у разним правцима, гоњени страхом
смрти и лудилом тифуса. Идућег дана нађени су, једни пре-
живели, други при бегству заглављени у јаруге издахнули,
а трећи погинули у току бегства. Било је грозно погледати
призор зверског уништења тифусара и рањеника у зграда-
ма болнице на Мајевцу. Лешеви измрцварени и уништени,
леже у комадима на све стране по собама болнице. Комади
људског меса мученика расути и висе прилепљени по дува-
рима и плафону соба болнице, размрскана од детонације
ручних бомби и метака бојног оружја. Те кобне ноћи пар-
тизани су зверски и грозно уништили неколико стотина жи-
вих лешева, који су непокретно и мирно лежали по собама
болнице на Мајевцу у очекивању понуда и лекова.
Чим се чула борба на територији Вучјака, Павле је уви-
део опасност за тамошње одреде. Из Кожуха кренуо је од-
мах према Вучјаку са прослављеним штапским батаљоном
и личном пратњом. Прелазе са десне на леву обалу реке Бо-
сне, на првој скели до Кожуха. У расвит зоре 8 марта Павле
се сусреће са партизанским снагама у близини саме болнице
на Мајевцу. Из неколико стотина пушкомитраљеза и већег
броја лаких митраљеза и другог убојног оружја запуцало
299
је из руку најхрабријих међу храбрима, прослављених јуна-

ка штапског батаљона. Одјеци пуцња убојног оружја и по-
клици јунака проламају територију Вучјака, чиме је утеран
страх у кости партизана. Од снажне навале продорне снаге,
ломе се партизански одреди, који беже преко Вучјака. До-
ласком Павла и штапског батаљона код болнице на Мајевцу
затекли су страшан призор. На два сата пре њиховог до-
ласка рука злочинаца Титових партизана учинила је своје.
Страшан је изгледао Павле, гледајући унакажене своје бор-
це у згради болнице, који због болести од тифуса и љутих
рана, нису могли дати одбрану.
Борба и гоњење партизана преко Вучјака трајала је до
пола дана 8 марта 1945 године. На положајима остало је
много мртвих партизана, а међу њима нађено је и лешева
из одреда особља вучјачког ђилкоша Ковачевића. Истрагом
је утвђено, да су мештани одреда Бранка Ковачевића дове-
ли партизане преко њихове територије и омогућили мучки
напад на седми пук прве дивизије и зверско уништење тифу-
сара и рањеника у болници на Мајевцу.
ЛИЧНА СТРАДАЊА
Тешко је схватити како поразно делује болест тифуса

на човека и на људски организам. Онај, који је дуже време-
на посматрао болеснике од тифуса, или је лично боловао
тифус, најбоље може
ски организам. Високадатемпература,
зна разорно која
дејство тифуса
траје вишенаодљуд-
две
недеље, ништи снагу човека и поразно утиче на рад срца.
Болесник од тифуса, који преживи седми или једанаести дан
тифусне кризе, у изгледу је да ће савладати болест, али рет-
ко без трајних последица по организам човека. Умирање од
тифуса обично бива трећег или седмог дана, а деси се и
једанаестог дана у току боловања.
Описивањем личних страдања за отимње јединог дете-
та из чељусти смрти страшне болести тифуса, мислим да ћу
најбоље изнети слику о страдањима других са пута Босан-
ске Голготе, која су страдања тих дана била масовна. Трча-
ло се на све стране по лекаре и лекове, тих дана било је
мало лекара, а још мање лекова. Највећи напори били су у
набавци хране за тифусаре, а нарочито млека. Вртлог вре-
мена оборио је наде и спречио напоре. Титови партизани
снабдевени ратним материјалом, користе очајно стање на-
рода. Надиру као дивље звери да испију последњу кап људ-
ске крви, из рањеног тела српског народа.
Пре расвита зоре, дана 8 марта 1945 године, стигао сам
на Вуковића скелу, на реци Босни код Подновља. Свега два
километра делио ме је простор до места, где ми лежи једи-
300
но дете, болесно од тифуса у кући Бранка Ђукића. Тај про-

стор је поприште борбеЈ која се развија преко Вучјака, из-
међу четника и партизана. Баш тога часа, партизанске сна-
ге, налазе се око куће реченог Бранка. Доласком партизана
у праскозорје, код куће Бранка Ђукића, опколили су кућу
и позвали да неко изађе из куће. Бранкова мајка, изашла је
из куће. Под претњом паљења куће и уништења породице,
партизани су захтевали, да каже, има ли четника или њихо-
вих породица у кући. По ранијем договору са мојом поро-
дицом, Бранкова мајка казала је, да нема четника у кући
нити њихових породица, али да има једна жена са ћерком,
избегле од усташа из Словенског Брода, и да леже болесне
од тифуса. У току разговора партизана са Бранковом мај-
ком, појавили су се четници на оближња брда, изнад Бран-
кове кућеодинамере
скренуло отворили паљбу.
претреса куће То је уплашило
и журно побегли. партизане и
На Вуковића скели, на левој обали реке Босна, чека ве-
лики број тифусара и рањеника, пристиглих из села тери-
торије Вучјака. За прелаз реке, на скели се пропуштају са-
мо тифусари и рањеници. Скела је прелазила неколико пу-
та до расвита зоре. са обале на обалу. Расвитом зоре, по-
следња скела препуна народа, да је неко узвикнуо: „Доста,
скела потону од терета“. Чим се разданило, партизани су
приметили прелаз на скели. Тек што је последња скела од-
макла од обале, партизани са оближњих брда, отворили су
митраљеску ватру на скелу. Зрна аутоматског оружја, раси-
пају се на све стране око скеле. Неколико особа рањено је
на скели. По прелазу скеле на десну обалу реке, све је у не-
реду Лскочило са скеле и склонило се у заклоне. Скела је на-
пуштена и нико се није усудио да скелу врати на леву обалу
реке, јер су партизани стално митраљирали простор на ске-
ли. Преостали на левој обали реке Босна, заузели су заклоп
обалом реке, код прилаза на скели. Ту су остали да би дали
отпор, ако би партизани наишли према скели. Напуштени
коњи, који су остали на левој обали реке код скеле, ин-
стинктом страха од прштања зрна из митраљеза, скупили се
у гомилу и подвили главе један уз другог.
Одједном, појавила се војска на оближњим брдима из-
над Подновља, са јужне стране. Отвара паљбу на положаје,
одакле су партизански митраљези пуцали на скелу. Поднож-
јем брда према Подновљу, пребацују се четници према пар-
тизанским положајима. Центар снага четника наступа преко
Вучјака у правцу куће, где се налази моја кћер болесна од
тифуса. Партизанска ватра на положајима малаксава, који
у етапама оступају, према главном друму од Подновља за
Босна Брод. Када сам видео развој борбе, ухватио сам јед-
ног од напуштених коња, болничке коморе и пошао у прав-
301
цу куће, где се налазила моја кћер болесна од тифуса.

Доласком четника код куће Бранка Ђукића, два четни-
ка из седмог пука, прве дивизије, ушли су у кућу код болес-
не моје кћери да је виде. Моја кћер уплашена, мислећи да
су партизани, бацила је поглед на њихове шубаре, да види
ознаке на шубари. Узбуђена и сва у сузама, изнемоглим гла-
сом од тифуса, моја кћер пита: „Ви сте четници?“ После њи-
хова потврдног одговора, моја кћер благим гласом, анђел-
ске душе, изнурене болешћу тифуса каже: „Благо мене, бра-
ћо моја“. Истога момента и ја сам стигао. Испред врата од
куће узвикнуо сам: „Татино!“ Иза чега чује се дрхтави глас
моје кћери: „Благо мене ту је и мој тата“. Улазим у собу,
спуштам се на постељу болесне кћери. Љубим њено чело и
квасим њено ужарено лице родитељским сузама. Она пружа
изнемогле
сам када јошруке, које дрхте
једном видим имога
грлитату“.
ме саОдузвиком: „Срећна
усхићења и ра-
дости, повратио се дух и придошла снага код моје кћери,
која благим погледом према њеној мајци тражи: „Мајко,
дај ми хаљину да обучем“. Окреће се мени и анђелским
осмехом каже: „Мили тата, спремај да идемо у састав вој-
ске и народа“.
Излазим у двориште и умолим четнике седмог пука, да
се задрже да ми помогну у преносу моје кћери. Моја кћер
је устала. Држи се наслоњена на њену мајку. Девети дан бо-
лести од тифуса. Уз помоћ присутних, узимам кћер преко
руку и износим из куће. Чим смо изашли у авлију, утицај
покрета и хладног ваздуха, болесница се пренемогла и њено
лице попала хладна вода. Полу мртву, поставили смо је на
коња и ужурбано крећемо. Болесница, пала грудима на прву
бабу самара, а главу спустила до гриве на врат коња.
Стигли смо у село Подновљу. Вуковића скела још изло-
жена притиску митраљеске ватре са партизанске стране. Да
бих болесницу пренео са територије угрожене борбом, на
десну обалу реке Босна, морао сам ићи на скелу према Вра-
њаку, удаљену за два километра низводно преко Подновља.
Доласком
ске, једногначетничког
скелу кододреда
Врањака, затекли Они
из Србије. смо ужурбано
један пук пре-
вој-
лазе преко скеле, са леве на десну обалу реке Босна, према
Врањаку. Они су дошли на скелу од Подновља, у току крва-
ве борбе, која се водила преко Вучјака и Подновља. Њихов
долазак од Подновља, од попришта борбе, и ужурбан пре-
лаз на скелу Врањак, изгледао је упадљив. Мојим доласком
на скелу код Врањака, на левој обали реке Босна, око скеле
војска у нереду очекује пребацивање. Прво се пребациваше
комора тога одреда, са тешким оружјем и другом ратном
спремом постављена на коњима. Да бих дошао на ред за
прелаз, морам чекати више од једног сата. Болесница не мо-
302
же да се држи на коњу због болова од тифуса. Војска неће

да пропусти да бих дошао до моста на скели. Приступ до
скеле раван, а вода за неколико метара од обале плитка. Об-
ишао сам читав полукруг око војске идући низводно. До-
ласком до обале реке, утерам коња са обале у реку. Газим
са обућом и одећом узводно и идем поред коња држећи бо-
лесницу да не падне са коња.
Идући узводно према скели, војници вичу на мене и тра-
же да се вратим и чекам на ред за прелаз. Официр, који је
одржавао ред на мосту скеле, чуо је вику и видео да газим
узводно и да терам на коњу тешког болесника. Наредио је
да се коњи са комором и војска удаље од моста скеле. Тиме
је омогућио да приђем на мост за приступ на скелу. Леги-
тимација за мене била је моја брада до појаса са шубаром
и четничким
коњу. амблемом,
На скели и тешки
више коња под болесник
теретом кога
ратнепреносим
спреме. на
За
кратко време скела је попуњена са коњима под комором.
Скела се отисла од моста за прелаз преко реке на другу стра-
ну. Матица реке Босне је јака и брза. Од покрета скеле, ко-
њи на скели под товаром ратне спреме постали немирни, те
се губи равнотежа скеле, скоро да се чамци одвоје један од
другога. Десна обала реке Босне стрма, где је вода дубока
изнад два метра. Скелеџија баца котву и скела прилази оба-
ли. Пошто је скела приљубљена уз обалу и чамци везани,
постепено скелу напушта тешки товар. По прелазу реке, за
200 метара од скеле, иде се према главном друму, који про-
лази од Посавине преко Кожуха и Требаве за Добој.
Крећем друмом према Кожусима, удаљено око 6 кило-
метара од речне скеле. На том простору наилазимо на многе
болеснике од тифуса и рањенике пали од умора и болести,
са обе стране друма, без помоћи и снаге за даље кретање до
Кожуха. У Кожусима формира се ново склониште за тифу-
саре и рањенике у згради основне школе и у згради дома
женског друштва. На путу до Кожуха на више места скидао
сам болесницу да се одмори, јер се осећала врло тешко.
Стално тражи воду или млеко. Није помагало никакво сред-
ство за размену, јер се млека у опште није могло наћи.
Око пола дана стигли смо у Кожусима, где се формира-
ла централна болница за тифусаре и рањенике. Сретам ле-
кара централне болнице др. Шошкића и молим за лекарску
помоћ и друга средства за спасавање детета. Он прилази бо-
лесници, види њене очи водене и закрвављене, лице жуто-
бледе боје са мало природног руменила. Усне испуцане и
тамне боје. По зубима црн крвав полеп, а језик отекао и ис-
пуцао са дебелим слојем белог полепа на језику. Болесница
је била на коњу, наслонила груди и главу на предњи део са-
мара. Лекар др. Шошкић по прилазу до ње званичним узви-
303
ком каже: „Ах! Тифус, терај у заразно оделење“. Када је мо-

ја болесна кћер чула утеху лекара, стаде плакати са узви-
ком: „Мили тата, не дај да идем у зразно оделење“. Једва
сам кћер убедио, да није болесна од тифуса, већ болује
обичну грозницу, са јаким грипом. Обраћам се лекару и ка-
жем: „Ама, господине докторе, није питање од чега болес-
ница болује, јер се то јасно види, него је питање каква по-
моћ да јој се укаже“. На те речи др. Шошкић одговара: „Бе-
жи, бежи, нећу да говорим, терај у заразно оделење“. То су
биле последње речи и сва лекарска помоћ и утеха болесни-
ку од лекара централне болнице. Томе се није чудити, јер
није био један или два болесника, већ су биле неколико сто-
тина болесних од тифуса. Моји пријатељи и познаници при-
шли су ми са узвиком: „Скидај болесницу са коња, видиш
ли да хоће
нашли да умре уседећи
склониште једнојнанапуштеној
коњу“. За кратко време они
опанчарској су
радњи,
полупаних врата и прозора. Унутра је била слама и велики
шљам, где је раније војска становала. Одмах је растребљено
оделење и избачен шљам и ђубре. Унета нова слама и болес-
ница смештена за одмор.
Пристижу тифусари са свих страна. Основна школа и
дом женског друштва попуњени са тифусарима. Све напуш-
тене радње и веће шупе и штале приватних кућа испуњене
са тифусарима. По приватним кућама тифусари се нису сме-
штали. Морао сам примити још 5 других тифусара у оделе-
ње, где сам сместио болесну кћер.
Стање свих тифусара врло тешко. Услови за живот ни-
какви, јер услова за живот није било. Свако је снабдевао се-
бе и болеснике како се сналазио. Тифусари потрпани једни
до другога у разним зградама, недовољно сламе за простир-
ку. По неколико дана лежали су мртви међу болесницима и
нико није знао да ли су мртви и када су умрли. Тифусари
немоћни да мртве између себе избаце. Мртви су служили
болесницима као узглавница. Има неколико лекара од којих
већином нема ни лекарску слушалицу, а лекарских и других
инструмената и лекова у опште није било.
За управника болнице у Кожусима и даље био је по-
стављен доктор Булајић, који је тих дана више водио бригу
о политици и развоју догађаја, него ли о болници и болес-
ницима. Дотадањи лекар доктор Бабовић као управник бол-
нице тифусара и рањеника умро је од тифуса. Никакве ор-
ганизације за набавку хране и млека за тифусаре и рањени-
ке. Самарићанске побуде доктора Зоговића да помогне бо-
лесним мученицима, подлеглим од тифуса стало га је главе
од некаквих црних тројки. Би објављено да је „одбегао у
партизане“. Пошто се његов леш нашао, би објављено „уби-
ли га Црногорци“. Тих дана многи су нестали на сличан на-
304
чин као професор Богословије Божидар Булатовић, а мно-

гима висио „Дамаклов мач“ изнад главе. Трагедија безум-
ља владала је тих дана на територији Требаве и многе се
ствари одиграле о којима овде не могу рећи. Дај Боже, да
се тако нешто у будуће никада не деси. Целокупна трвења
сводила су се на томе, да се одговорност пред историјом за
страшну катастрофу четника, приспелим на територији Оз-
рена и Требаве у Босни, превали на другога. Нема пера, које
би описало све муке и патње тифусара и рањеника, чији
глас патњи и страдања и Богу је досадио.
Шта су радили месни одбори и локални команданти те-
риторије Требаве у Босни? Они су трчали са кокошкама и
другим намирницама да се удворе за привилегије и будуће
концесије. Тифусари, то су живи лешеви, ближи смрти него
животу.
Кожусима Када умру заместима,
и другим њих су или
одређене парцеле кланици
пропуштени код цркве у
пар-
тизана као на Мајевцу. Тих дана сви као један из једне ку-
хиње говоре: „Црногорци нису бранили њихову територију,
већ су напустили положаје и дошли у Босну да их хранимо.
Њих није нико звао да долазе у Босну“. Свему овоме повод
је изјава ђенерала Михаиловића на састанку у селу Модрич,
који је осорно казао Павлу: „Зашто сте дошли, ко вас је
звао? Зашто сте напустили положаје у Црној Гори?“ Због
таквог става и очајног стања тих дана, извесни из одреда
Црне Горе и Боке, излазили су из стрпљења и били немило-
срдни и сурови.
Павле предузима све, да се нађе заједничко решење и
поправи очајно стање. Он наилази на груб отпор и препре-
ке, да се његов циљ и намера спречи и сломи. Због покуша-
ја да свој одред извуче из очајног стања, би оглашен, да се
„повео“ за Секулом Дрљевићем. Исти, који осудише рад и
покушај Павла, повили су се не за Секулом Дрљевићем, већ
за српским злочинцем Павелићем и послаше неколико миси-
ја, на челу са: ђенералом Дамјановићем, Миланом Аћимови-
ћем, ђенералом Ђукићем и адвокатом Брашићем. Њихов бо-
раваки уусташама,
ћем Загребу и
би рад на закључењу
награђен споразума
и похваљен. са Павели-
Док покушај Пав-
ла би сломљен и спречен његовом смрћу и групе, која је са
њим покушала да пређе из Босне за Словенију.
Поставља се питање, како тифусари, рањеници и њихо-
ви борци, пређоше из Босне несметано преко Хрватске за
Беч и Грац у Аустрију и Словенију, док су тифусари и рање-
ници са Павлом и борцима, побијени на путу при прелазу
преко Хрватске од стране војске хрватских властодржаца уз
сарадњу Јуда. Зар се није могло предузети да се растерете
борбене снаге одреда Павлова, од избегличког народа, ти-
фусара и рањеника, како је то предлагао митрополит Јоа-
305
никије на првом састанку са ђенералом Михиловићем у Ко-

жусима, већ се од Павла тражило да тај терет једноставно
одбаци и остави у Босни. Ради тога Павле пада у немилост
због изјаве: „Нећу напустити избегли народ, тифусаре и ра-
њеника, док једног војника са собом имам“. Он је остао до-
следан своје изјаве и на путу страдања са верним борцима
свога одреда путем издајства и преваре, по речима ђенерала
Ђукића: „Овај Ђуришићев подухват завршио се смрћу за
њега и без мало за целу ту групу“. Објављено у „Српској
Застави“ од 25 фебруара 1955 године, страна 3.
По питању колективног злочина на путу преко Босне и
Хрватске и одговорности пред народом и историјом, због
позива и доласка у Босну и страшне трагедије четничких
снага у Босни и преко Хрватске, послужићу се речима срп-
ског Генија: „Вријеме је мајсторско решето, пречистиће оно

ове ствари“.
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕЛАЗ НА ВУЧЈАК
Освитом дана 12 марта 1945 године, долазим код управ-

ника централне болнице у Кожусима др. Булајића са мол-
бом за лекарску помоћ мојој болесној кћери. У разговору са
др. Булајићем он се жали, да се људи устручавају да извр-
ше попис тифусара у згради основне школе у Кожусима, са
изговором страха да се не разболе од тифуса. Он је предло-
жио мене да тај посао извршим са условом да укаже лекар-
ску помоћ мојој болесној кћери од тифуса. Примио сам ус-
лове и узео прибор за писање. По доласку у зграду основне
школе у Кожусима и уласком у оделења, где су били смеш-
тени тифусари, тамо сам затекао прави пакао. Леже људи по
патосу без реда, испрекрштани на све стране. Вашке прела-
зе са једног на другог болесника и испитају последње остат-
ке крви мученика. Смрад и страшан задах у оделењу. Међу
болеснима леже мртви, умрли већ више дана. Уласком у оде-
лења, када су ме болесници видели, извесни и познали, на-
стао је вапај са свих страна: „Помоћ“, „воде“, поново „во-
де“. Многи нису знали ни шта говоре, нити су знали шта се
све збива и где се они налазе. Од високе температуре, мно-
ги тифусари бунцају неразумне речи и говоре у агонији о
разним стварима.
Дотурио сам воду и друго у колико се имало. Од при-
сутних за помоћ нико није смео да уђе међу тифусаре. Из-
међу болесних тифусара, извлачим мртве лешеве, који су ис-
пустили племениту душу удаљени од својих милих и драгих,
без понуда и без помоћи. Задах од смрада мртваца, умрлих
већ више дана, врло тежак и гуши при удисању ваздуха. По-
што сам извукао лешеве из оделења тифусара, приступио
306
сам попису болесних од тифуса, смештених у 4 оделења у

згради основне школе. Попис сам вршио више од 2 сата и
исписао 5 табака хартије са именима и презименима болес-
них тифусара. По завршеном послу, списак тифусара из
зграде основне школе у Кожусима предао сам доктору Бу-
лајићу, који бејаше посетио моју болесну кћер. Посета лека-
ра и лекарска утеха болеснику, психолошки утиче на болес-
ника са убеђењем да савлада болове.
Попис болесних тифусара и рањеника, извршен је тога
дана, по свим зградама на територији Кожуха, где су били
смештени тифусари и рањеници. Циљ пописа био је да се
утврди бројно стање како би се реквирирала превозна сред-
ства у случају потребе покрета.
ТЕШКО СТАЊЕ
После борбе на Руданки, дванаести и девети пук осме
дивизије прешли су у састав снага своје дивизије, које су се
налазиле са помоћником осме дивизије Милошем Павиће-
вићем на територији према Прњавору. Доласком, они су да-
ли појачање првој и петој дивизији, које су давале очајан
отпор партизанским снагама на свом сектору.
Партизанске снаге, снабдевене и наоружане од Англо-
саксонаца, надиру од Тузле преко Требаве и сужавају обруч
према Кожусима и Врањаку. У очекивању, да се заврши са
дислоцирањем србијанских одреда, снаге одреда јунака Пав-
ла издржавају снажне навале партизанских одреда. У дане
12 и 13 марта 1945 године, борба на положајима очајна и
све јача и ближа према Кожусима. Стижу нови рањеници са
положаја свакога дана, чије се ране превијају парчадима од
кошуља, јер санитетског материјала у опште није било. На
положајима борбених снага одреда Црне Горе и Боке, врло
тешко стање, због помањкања муниције, која се тада није
могла попунити. Партизанске снаге нештедимице просипају
ужасну ватру из сваке врсте убојног оружја, и са дивљим
јуришима надиру. Услед таквог стања на положајима, дана
12 марта 1945 године око подне приступљено је реквирира-
њу кола са сточном запрегом за пренос рањеника и тифу-
сара из Кожуха на Вучјак. Касно после подне отпочето је са
утоваром тифусара и рањеника у кола, која непрекидно при-
стижу и одлазе из Кожуха за Вучјак преко Вуковића скеле.
Приликом изношења тифусара из основне школе и утовара
У кола, неколико тифусара је издахнуло, а копачи нових
хумка код цркве у Кожусима затрпавају у мрачне гробнице
народни бисер.
Чело колоне кола са живим лешевима, прелази преко
Вуковића скеле за Подновље — четири километра од Кожу-
307
ха — а у Кожусима још траје утовар тифусара и рањеника.

Са колима и сточном запрегом ишли су сопственици истих,
да их врате, што је омогућило бржи и лакши транспорт и
враћање кола.
Очајне борбе и задржавање партизана на јужној страни
Кожуха. Бацачи мина са партизанске стране расипају грана-
те, које падају на територији Кожуха, чиме је угрожен пут
од Кожуха према скели за прелаз на Вучјак. Становништво
Кожуха престрављено, у страху склоњено по кућама. Насту-
па ноћ између 12 и 13 марта, чију помрчину чини чаробном
одблесак црвено-модре светлости од ерупције граната мина,
које се расипају по насељу Кожуха.
Скела за прелаз са десне на леву обалу реке Босна не-
прекидно ради. Ноћ хладна и дува ноћник низ реку Босну.
Око
и скеле земљи.
хладној чека се Запрежна
на ред за стока
прелаз,
поди одмара
колима се
од натерета
мокрој
и
дугог чекања за прелаз постала немирна и нервозна, наро-
чито због глади. Скела превози по четворо кола у један мах
са запрегом и остане од обале на обалу са товаром преко
реке од 15 до 20 минута. Приступ Вуковића скели доста је
подесан, а излаз са скеле на леву обалу реке доста стрмен и
стока једва извлачи терет кола. Прелаз тифусара и рањени-
ка врши се целу ноћ путем скеле и сутра дан 13 марта 1945
године, до подне. Све куће, са десне и леве стране друма
преко Подновља и даље преко Вучјака заузели су рањеници
и тифусари. Ово је други прелаз тифусара и рањеника са
десне обале реке Босне из Кожуха за Вучјак.
На два дана пре покрета из Кожуха за Вучјак било је
образовано интендантско оделење, које је делило тифусари-
ма и рањеницима: кашику масти, пола кашике шећера, мало
липова чаја и једно јаје свакој болесној особи. Они тифуса-
ри, за које није имао ко да прими и донесе ту храну, остали
су без те помоћи за понуде, па чак и без воде. Умирало се
без понуда. Умирало се при покрету на путу. Умирало се
седећи поред пута при одмору. Тифус је косио немилосрд-
но.
голојУмрли илиблизу
ледини погинули сахрањивани
каквог су или
храста, јеле поред пута дрвета,
другог или на
са обичном крстачом изнад главе, без ознаке да се види
чије кости ту почивају. Није то било десет или стотину му-
ченика на путу Голготе. То су биле легије са читавим ђер-
даном хумки, који се ђердан протеже од гордог Ловћена
преко Црне Горе, Босне, Хрватске и Словеније до пркосног
Триглава. Под тим хумкама почива бисер народа Црне Го-
ре и поносне Боке, расут гробарима српског народа, уз по-
моћ срамне издаје.
По прелазу тифусара, рањеника, избеглог народа и дру-
гих група, прелазе у етапама и борбене снаге на територији
308
Вучјака и Подновља. Борбене снаге почеле су са пребаци-

вањем 13 марта после подне и трајало је пребацивање до 14
марта у ноћи. Борбене снаге Србије са ђенералом Михаило-
вићем и Врховном командом и снагама Требаве са попом Са-
вом, прешли су са десне на леву обалу реке Босна на Вуч-
јак са снагама одреда Црне Горе.
Омладински пук и део штапског батаљона и један део
снага пете дивизије, остали су на територији Кожуха као за-
штитнице свих снага. Са њима је био Павле са личном прат-
њом. У последњем моменту обавештен је Павле, да се један
део болнице србијанских четника налази у селу Грабска до
Кожуха и да ће пасти у руке партизана за кратко време. Пав-
ле је послао део личне пратње, за спашавање болнице чет-
ника Србије. Доласком у село личне пратње ради спашава-
ња болнице,
Павлову, отворена
од стране оних,је који
пушчана ватрау на
су остали личну гнезда“
„орловска пратњу
да чекају партизане на својој територији. Том приликом ра-
њен је Милан Ивановић и смртно рањен његов млађи брат
Радоје, родом из Бара до Колашина. Смртно рањени Радоје
Ивановић видећи да ранама нема лека, није хтео да као ра-
њен побије присутне мештане у циљу освете. Он је окренуо
своју митраљетку себи на груди и пали цео рафал из своје
митраљетке себи према срцу и пада мртав на земљу. Пошто
су мештани видели овај призор, устали су и прискочили у по-
моћ личној пратњи Павловој, да спасу остатке болнице ср-
бијанских четника, које су пренели из Кожуха на леву обалу
реке Босна на Вучјак. Херој Ивановић, остао је на вечној
мртвој стражи у селу Грабска до Кожуха, територија Тре-
бава у Босни.
Последња заштитна оделења са Павлом прелазе реку
Босну за Вучјак касно у ноћи 14 марта 1945 године. По пре-
лазу, уништили су све три скеле на реци Босна, а партизани
овладали исте ноћи територијом Кожуха, Врањака, Модрич
и целом десном обалом реке Босна.
309
Ч Т В Р Т О П О Г Л А В Љ Е
Т Р А Г Е Д И Ј А Б Е З УМ Љ А
ИСТИНИ У ОЧИ
У кратким скицама изнећемо главне мотиве, који су би-
ли од пресудног значаја за нашу даљу судбину и то: рад и
извештај пуномоћника ђенерала Михаиловића тада у Бечу,
Милана Аћимовића, о ставу и држању Немаца; рад и одлу-
ке групе око ђенерала Недића, тада у Кицбилу, о стварању
српске владе; рад Љотића за стварање фронта отпора на
територији Словеније и његов предлог за образовање ко-
митета у виду владе за Југославију; неслагање Краља Петра
са предлогом
владе Љотића
Шубашића; и ђенерала
сагласност Недића као супротно
Англо-саксонаца раду
са споразу-
мом Тито-Шубашић у односу на Југославију; плитко и јед-
нострано схваћање дволичних порука и одлука Англо-саксо-
наца при завршетку рата, по питању Југославије; катастро-
фалне поруке и савети дипломата и политичара из иностран-
ства ђенералу Михаиловићу путем радио депеша при крају
1944 и почетком 1945 године; веровање лажним извештаји-
ма синова високих функционера и ђенерала, који су из ино-
странства шиљали сервиране извештаје из кухиње Форењ
Офиса за Босну, на штету и пораз Драже, а у корист Тита
и партизана; недорастао рад дипломатских мисија при до-
диру са савезницима; недостатак политичке равнотеже по-
литичара и отпора у земљи; неприметно расипање снага от-
пора Србије на све стране на путу из Србије и Босне; посте-
пено изумирање војске и народа од тифуса и глади у Босни
на територији угла реке Босне и Саве; свакодневне борбе са
црвеним џелатима, који прихваћени и помогнути од Англо-
саксонаца, надиру преко Требаве и све више стежу обруч
смрти према реци Босна код Кожуха; поразни извештаји о
стању у Србији и другим покрајинама, о терору Титових ко-
муниста и хватање командоса послатих из Босне за Србију
и њихово уништење.
Преко похватаних командоса послатих из Босне за Ср-
бију, титовци су открили шифру ђенерала Михаиловића,
преко које су титовци, у име испослатих и похватаних ко-
мандоса, обасипали Врховни Штаб ђенерала Михаиловића
са илузијама и нетачним извештајима. То је поразно утица-
ло за доношење судбоносних одлука и одуговлачило бора-
вак на територији Требаве у Босни. Затим, хватање расуте
армије на путу из Босне за Србију и њихово уништење од
стране партизана. Одлагање коначне одлуке по питању по-
крета за Словенију и дуговлачење боравка на територији
313
Требаве у Босни; повлачење у „орловска гнезда“ босанских

одреда, да чекају непријатеља на својој територији; покољ
700 тифусара и рањеника одреда Павлова у болници Маје-
вац на Вучјаку од стране партизана; тешке речи на састанку
команданата у селу Модрич-Требава, и пуцање из заседе ра-
фалима аутоматског оружја на команданта пете дивизије
Лека Лалића у часу његовог изласка из штаба Павлова, ми-
слећи, да је изашао Павле из свога штаба, на територији
Кожуха.
Катастрофални поремећај и одуговлачење боравка на
територији Требаве у Босни, допринео је и амерички мемо-
рандум од 23 децембра 1944 године, достављен Енглеској
Влади и посредно Краљу Петру, у односу на Југославију.
Америчка Влада саставила је и рекапитулацију догађаја у
односу
лука да на Југославију,
проширимо где помоћ
војну је речено и следеће:
свима снагама„Наша је од-
покрета от-
пора, без икакве политичке разлике“. Одлуке, жеље, наде и
уверења Америке у односу на Југославију, изазвале су убе-
ђење о испуњењу обећања за „накнадну помоћ и подршку“.
О ставу Америке извештен је и ђенерал Михаиловић
у Босни од стране својих повереника из Лондона и Вашинг-
тона. Међутим, ђенерал Михаиловић није извештен о раду
и одлуци Черчила да затвори разлаз између Вашингтона
с једне и Лондона и Москве с друге стране, изазван америч-
ким меморандумом од 23 децембра и рекапитулацијом до-
гађаја у односу на Југославију. Да би затворио тај разлаз,
премијер Черчил врши притисак и уцену на младог Краља
Петра, вешто одвојеног од политичара и својих саветника.
Черчил је успео, да приволи Краља Петра на пристанак за
избор само једног намесника, а друга два намесника, про-
пушта избору Шубашићу и Титу. Даље, Краљ Петар прихва-
ћа предлог, да Авној буде попуњен члановима предратног
парламента, без споразума о броју чланова једних или дру-
гих. Затим, Краљ Петар враћа одузети мандат Шубашићу за
састав Владе. Овим пристанком Краља Петра, премијер Чер-
чил успева да отклони амерички меморандум жеља, нада и
уверења у заштити интереса народа Југославије.
Ово тешко стање и одуговлачење за доношење судбо-
носних одлука, натерало је јунака Павла и снаге одреда Цр-
не Горе и Боке да погледају истини у очи и видели да су
остављени сами себи и за доношење судбоносних одлука о
извлачењу из обруча смрти са територије речних долина у
Босни. Разочарани упознавањем истине, прихватили су пред-
лог о напуштању Босне са продором преко Хрватске за Сло-
венију.
Ова одлука и изјава Павлова: да неће напустити избег-
ли народ, тифусаре и тешке рањенике, наишла је на строгу
314
осуду и претерану претњу, од стране оних, који су имали

дипломатске визе у својим џеповима и разне униформе, а
радили при Врховном Штабу ђенерала Михаиловића. Суро-
ва и себична срџба, помешана личним амбицијама и себич-
ношћу, замрачила је савест и разум о јединству мисли и љу-
бави братске слоге и интересима опште српске ствари и за-
једничке борбе, била та борба на територији Босне или на
територији Словеније, јер је то борба за један циљ, јер
је и ђенерал Михаиловић издао наредбу о растурању армије
у тројке са разним правцима. Онда, зашто се спречавало,
сурово осудило и стало на пут Павлу, да спасе свој одред
и извуче из чељусти смрти са прелазом из Босне преко Хр-
ватске за Словенију.
О П Р Е Д Е Љ Е Њ А
Одлуку Павла и одреда Црне Горе и Боке о напуштању
Босне и продору преко Хрватске за Словенију прихватили
су следећи: херцеговачки одред, на челу са вођама: војво-
дом Петром Баћевићем, херојем попом Перишићем и про-
слављеним борцем и херојем Милорадом Поповићем. Одлу-
ку су прихватили и одреди Србије и то: руднички корпус,
млавски корпус, косовски корпус, пријепољски корпус,
дрински корпус, на челу својих команданата корпуса. При-
хватио је одлуку Павла већи део централног комитета на че-
лу са Драгишом
прихватили су и Васићем. Одлуку
спроводници Павла ии његова
револуције одреда
борбе против
окупатора од 1941 до 1945 године и то: Зарија Остојић, пу-
ковник и начелник штаба Врховне Команде ђенерала Миха-
иловића; Лука Балетић, пуковник и начелник оперативног
дела Врховне Команде ђенерала Михаиловића; Мирко Лала-
товић, пуковник, Павле Новаковић, пуковник и други ко-
манданти одреда.
Сви поменути и многи други команданти, свакодневно
су молили ђенерала Михаиловића да пређе из Босне за Сло-
венију и да се стави на чело отпора комунистима на терито-
рији Словеније, као дела Југославије. У том циљу Димитри-
је Љотић шаље из Словеније Бошка Костића, код ђенерала
Михаиловића у Босну са планом и предлогом да план о ства-
рању отпора у Словенији, ђенерал Михаиловић прегледа,
измени или допуни, и да пређе за Словенију са свим четнич-
ким снагама. Да доласком у Словенију ђенерал Михаиловић
обједини под своју команду све снаге отпора, које су тада
већ биле прешле у Словенију.
О доласку код ђенерала Михаиловића у Босну, Бошко
Костић у својој књизи „За Историју наших дана“, на страни
230 пише, да је ђенерал Михаиловић одбио предлог по пре-
315
лазу за Словенију са изјавом: „Ја мислим, да ће Немци из-

држати још годину дана, зато имам још времена да дођем“.
Рачунало се, да је овакву изјаву ђенерал Михаиловић дао
на основу извештаја његова пуномоћника Милана Аћимови-
ћа, који је тих дана са Костићем дошао из Беча код ђенера-
ла Михаиловића у Босну и поднио извештај о ставу и поло-
жају Немаца.
Приликом доласка у Босну Бошко Костић састао се са
Павлом и каже у својој књизи на страни 231 да је у разго-
вору са Павлом, по питању прелаза ђенерала Михаиловића
за Словенију, Павле казао: „Ја сам Дражи говорио о томе,
да и он треба да иде, али он је увртео у главу, да треба још
да остане и ми се ту потпуно разилазимо“. О томе предлогу
сведочи и изјава ђенерала Михаиловића дата на суду, која
гласи: „Павле је прихватио предлог, да се преко Хрватске
извуче, али ја то нисам хтео да учиним. На то је радио и
Остојић, Лалатовић, па су покушали да и мене наговоре.
Драгиша Васић са једним делом националног комитета по-
шао је са њима“.
Предлози да ђенерал Михаиловић са свим снагама от-
пора пређе за Словенију, ради организовања отпора на те-
риторији Словеније, вршени су скоро преко свих већих лич-
ности и виших команданата четничког покрета. Међутим,
колебање ђенерала Михаиловића наступило је због извеш-
таја његовог пуномоћника из Беча, Милана Аћимовића, о
ставу Немаца. Затим
ских представника због извештаја
из иностранства и предлога
и групе, која једипломат-
тада ок-
ружавала Краља Петра као саветници, а највише због вер-
зија, да се Черчил после повратка из Грчке, крајем децембра
1944 године, са конференције о спасавању Грчке од најезде
комунизма, био решио, да искрца енглеске трупе на При-
морје Далмације. Такав став и држање, као и веровање у не-
вероватно, допринело је општој катастрофи четничког по-
крета и самог ђенерала Михаиловића.
Да таквог става и држања није било, не би била ката-
строфа на Зеленгори са снагама ђенерала Михаиловића, ни-
ти би било трагичне смрти Павла са групом елитних офици-
ра и политичара и одреда Црне Горе, Боке, Херцеговине и
дела Србије приликом њихова прелаза Хрватске. Замишље-
ни отпор у Словенији, ако би пропао притиском совјетске
армије, данас би у емиграцији били прави борци. Не би би-
ло данас у емиграцији толики број вођа и већи број орга-
низација, од којих Тито са комунистима нема страха, већ
слободно влада у Београду. Ђенерал Михаиловић ако не би
хтео да напусти земљу, он је могао остати у планинама Сло-
веније као део Југославије, одакле се могао пребацити и за
Србију, исто онако као што је остао у планинама Босне и
316
западне Србије, где је ухваћен и страдао, али са том разли-

ком, што не би онако пао у руке комунистима, да је са њим
био Павле са херојима.
СТРАХ ОД СЛАБЉЕЊА
Горостас светског гласа, додиром и појавом код наро-
да, назван је народним именом „Чича“. Борбом са херојима
против окупатора стекао је глас међународног хероја. Од
звања пуковника за кратко време постаје армиски ђенерал,
министар рата и врховни командант оружаних снага отпора
у земљи. Понос личног престижа није дозвољавао да рас-
терети тако велики посао.
Ударцима подземља међународног комунизма и интри-
гама Черчиловог
пољуљан Форењ
је Дражин гласОфиса и наваљивањима
међународног ауторитетаиз иМоскве,
рађено
је на његовом уклањању. Као реакција на то наилази срџба
и страх од слабљења личног престижа, од највернијих хе-
роја борбе, који су прилазили војнички. Страх од слабљења
личног престижа имао је великих последица по цео покрет
отпора у земљи. Из страха од слабљења, окренуло се новај-
лијама, који су при крају борбе из топлих постеља прила-
зили покајнички и примљени били при Врховном Штабу
Доласком у Босну под таквим околностима, по питању
плана стратегије даље борбе и отпора, створена су два миш-
љења о даљој судбини армије Равногорског покрета. Удва-
рањем новодошлих покајника при Врховном Штабу, и њи-
ховим радом да дођу до изражаја на рачун хероја борбе,
наведен је ђенерал Михаиловић, да посумња у слабљење, од
групе која се изјаснила против предлога о растурању арми-
је Равногорског покрета у мале тројке, а стали на гледиште
за концентрацију целокупних снага отпора на територији
Словеније.
Доказ сумње страха од слабљења личног престижа, по-
стоји изјава ђенерала Михаиловића, дата на суду џелата ко-
ја гласи: „Павле Ђуришић није требо да пође из Црне Горе.
Они су то радили, изгледа, по иницијативи Воје Лукачевића.
Можда им је он донео нове податке из Енглеске. Ишло се
на моје слабљење“. Доласком Воје Лукачевића из Енглеске,
„нове податке из Енглеске“, лично је предао ђенералу Ми-
хаиловићу на територији Прањане, где је Лукачевића на
аеродрому Прањане, при изласку из авиона, лично срео ђе-
нерал Михаиловић. У детаљима, Лукачевић је обавестио ђе-
нерала Михаиловића, о ставу и држању Англо-саксонаца.
После тога Лукачевић, разочаран ставом ђенерала Михаи-
ловића после извештаја, одлази према Херцеговини, а не
317
према Црној Гори, и са снагама одреда војводе Баћевића, на

своју руку напада немачке трупе код Требиња.
Павле није био код Прањана, нити на територији Хер-
цеговине, већ у Црној Гори, нити се састајао са Лукачеви-
ћем после његовог доласка из Енглеске. Покрет Павла из
Црне Горе за Босну био је после страдања Лукачевића и
његова изручена од стране Енглеза Титовим џелатима код
Требиња. Полазак Павла са одредом из Црне Горе за Бос-
ну, био је по личном наређењу ђенерала Михаиловића, из-
датом путем депеше, а није био: „По иницијативи Воје Лу-
качевића“, који је тада био у рукама комунистичких џелата.
Страх од слабљења допринело је и циркуларно писмо
свим одредима, на територији Требаве, ради чега је била
сазвата седница Врховног Штаба ђенерала Михаиловића у
Модричу.
Депешом о покрету Павла са одредом за Босну, спрече-
но је извођење стратегије Павла у заједници са албанским
првацима за отпор у Црној Гори и Албанији и намера зајед-
ничког одступања, преко Албаније за Грчкуу случају лом-
љења отпора у Црној Гори и Албанији.
Можели се веровати, да је Павле са одредом, позват за
Босну, само зато, да не би са снагама свога одреда и снага-
ма националне Албаније изашао за Грчку и са тим ојачао
лични престиж и престиж свога одреда. Сведочанство за об-
мањивање Павла, постоји лична изјава Павлова, дата Бошку
Костићу при његовом доласку у Босну, која гласи: „Ја Па-
рижанина нисам послушао да кренем у Словенију, јер су ме
други стално обмањивали, да ће се савезници сигурно ис-
крцати. Чак сам имао налог да и за четнике из Србије спре-
мим што је потребно за њихово прихватање, јер су говори-
ли да ће и они доћи у Црну Гору“. Књига Бошка Костића
за „Историју наших дана“, страна 231.
Ако Павле није требао кренути из Црне Горе за Босну,
намеће се питање, зашто се Павлу није наредило депешом
да се врати натраг за Црну Гору са пута, пре него је Павле
са одредом прешао Дрину за Босну. Супротно томе, Павлу
се шаље наредба депешом, да Павле преформира свој од-
ред у пукове и дивизије, коју депешу Павле прима од Дра-
же на путу за Босну на територији Прибој на Лиму. Том де-
пешом послати су и бројеви о називу пукова и дивизија. По
тој наредби путем депеше Павле је преформирао одред у
Рудо, првих дана јануара 1945 године. Напослетку, да ли се
може веровати, да Врховна Команда и ђенерал Михиловић
нису знали шта ради и куда се креће одред војске од више
хиљада бораца, једне борбене српске покрајине у којој сре-
дини, своједобно је имао уточиште и ђенерал Михаиловић,

318
и да тим снагама не издаје наредбе, куда треба да се крећу

и шта да раде, када су и ђенерал Михаиловић и Павле има-
ли на расположење модерне пријемне и отпремне радио ста-
нице са шифром на обадве стране. Већ једноставно, након
напорног продора од два месеца пута, при доласку у Вр-
ховни Штаб узвикнути: „Ко вас је звао?“ Изгледа, да је Пав-
ле требао доћи са одредом из Црне Горе у Босну, да од Вр-
ховне Команде сазна шта треба да ради.
Онда, како и са ким се мислило извојевати слободу на-
роду и водити борбе са окрутним окупатором и крвожед-
ним комунистима и усташама када се тако радило. Питање
покрета без наредбе за Босну није потрзано како у време
када се кретало из Црне Горе, тако ни када се било на путу
за Босну. То се питање није потрзало ни у часу долас-
ка на територији Требаве у Босни, нити пак на првом са-
станку ђенерала Михаиловића са Павлом, са митрополитом
црногорским Јоаникијем и са командантом пете дивизије
Леком Лалићем. Чудновато изгледа, да се то питање по-
ставља после изложених састанака са ђенералом Михаило-
вићем и после месец дана доласка у Босну и боравка са ђе-
нералом Михаиловићем, а да се то питање тек покреће на
састанку команданата у селу Модрич у часу опредељења о
растурању армије по тројкама, или груписања армије и ства-
рања фронта отпора у Словенију.
Када депешу
показао је Павле,
о на састанку
позиву команданата
за Босну, у селу
ђенерал Модрич
Михаиловић
признао је: да је депешу о позиву Павла са одредом за Бос-
ну послао ђенерал Трифуновић. Међутим, на депеши о по-
зиву стоји потпис ђенерала Михаиловића, и да је депеша
послата са Округлице до Сарајева, где је тада становала Вр-
ховна Команда са ђенералом Михаиловићем, док ђенерал
Трифуновић тада није био на Округлици, већ на територији
Плеваља. На седници команданата у селу Модрич, био је
присутан и ђенерал Трифуновић, који нити је одбио, нити
је признао изјаву ђенерала Михаиловића о шиљању депе-
ше Павлу о позиву за Босну. На захтев Павла, на седници
команданата у селу Модрич, да се ђенерал Трифуновић пре-
да ратном суду, настала је граја и седница завршена без ре-
зултата и без одлуке.
Назирање од слабљења личног престижа, потиче још
од боравка ђенерала Михаиловића у Липово. Одмах после
говора ђенерала Михаиловића уз чаробну здравицу у Ли-
пову, енглески мајор Петер Бој, предлагао је шефу војног
кабинета тада свемоћном Живану Кнежевићу, да би ђенера-
ла Михаиловића требало сменити и на његово место поста-
вити „можда мајора Ђуришића“. На тај предлог енглеског
319
мајора Бој, одговорио је Живан Кнежевић, онда главна лич-

ност о војним питањима при југословенској Влади у Лон-
дону са речима: „Да је мајор Ђуришић био до јуче капетан,
да је велики јунак, да је одликован Карађорђевом Звездом,
али да није дорастао да буде вођа целог једног народа“.
Предње је објавио Живан Кнежевић у листу „Порука“, број
24, од новембра 1945 године.
Истих дана после чаробне здравице и Черчиловог писма
председнику југословенске Владе Слободану Јовановићу
поводом говора ђенерала Михаиловића, одржаног у Липо-
ву, пуковник Бели, као шеф енглеске војне мисије код ђене-
рала Михаиловића, питао је Павла, за пристанак да замени
ђенерала Михаиловића. Као веран официр своме Врховном
команданту, Павле је одбио предлог у корист ђенерала Ми-
хаиловића и лично обавестио ђенерала Михаиловића о да-
том предлогу.
По питању уклањања ђенерала Михаиловића, Черчил
је уздрмао југословенску Владу и Краља Петра у Лондону,
док на крају није успео у подухвату да преко Хрвата Шуба-
шића уклони ђенерала Михаиловића.
Борбом са Черчилом по питању ко је „дорастао да бу-
де вођа целог једног народа“, дата је прилика Титу са ко-
мунистима, да се попне на врат српском народу.
САСТАНАК НА РУДАНКИ И РАЗВОЈ

ДОГАЂАЈА ПОСЛЕ САСТАНКА
У току прелаза четничких снага са десне обале реке Бо-

сна из Кожуха и Врањака на територији Вучјака, стигли су
из Беча у Босну Милан Аћимовић и Иван Павловић, који су
били као пуномоћници ђенерала Михаиловића за Аустрију.
Са њима је дошао из Словеније Бошко Костић као пуномоћ-
ник Димитрија Љотића и донео за ђенерала Михаиловића
план и предлог Љотића о стварању фронта отпора у Сло-
венији.
Дана 15 марта 1945 године са њима се састао ђенерал
Михаиловић на Руданки, недалеко од Дервенте. На том са-
станку решавано је у вези поднетих извештаја и предлога
и развоју догаћаја на терену.
Прва етапа развоја догађаја после састанка на Руданки
јесте: долазак Костића, Рачића и Калабића код Павла, како
тврди Костић у својој књизи, да утичу на Павла, да поново
предлаже ђенералу Михаиловићу да пређе са свим снагама
за Словенију. У разговору са Костићем, Калабићем и Рачи-
ћем, Павле је открио свој план кретања и везе за прелаз
Хрватске према Словенији.
320
Друга етапа развоја догађаја после састанка на Рудан-

ки јесте: посета и обилазак снага одреда Црне Горе, Боке и
Херцеговине, од стране ђенерала Михаиловића 16 марта 1945
године на Вучјаку. Приликом говора на Вучјаку пред одре-
дима Црне Горе, Боке и Херцеговине, ђенерал Михаиловић
је рекао и следеће: „Пут, којим се мисли поћи, није подесан“.
Правилно речено, немате куда тамо.
Главни догађаји после састанка на Руданки, који су се
развијали на терену, јесу: долазак у штаб Врховне Команде
ђенерала Михаиловића Немца Штеркера из команде фелд-
маршала Лера, немачког заповедника на Југо-истоку Евро-
пе. О том доласку, писао је серију чланака др. Милан Ши-
јачки преко листа „Слобода“ у 1955 години под насловом:
„Истина и неистина“, где у наставку дословно пише: ,,17
марта опетиспод
хаиловића дошаоцркве
Немац Штеркер села
разбацаног у колибу ђенералаЗатим
Дуго Поље“. Ми-
др. Шијачки тврди: „Равногорски духовник отац Јован Ра-
пајић, тим поводом, рекао ми је, да је тај Немац донео Дра-
жи од немачког генерала Лера, главнокомандујућег за Југо-
исток, понуду и услове о капитулацији немачких снага не
само у Југославији, већ и у целој Аустрији, о чему је Дража
одмах обавестио савезнике“. Даље др. Шијачки тврди: „У
зези са тим догађајем његове велике важности и потребе
да се исти сачува до крајних граница од ушију Гестапоа,
Дража је слао са Вучјака пуковника Драгослава Рачића и
хапетана Нешка Недића, ради личног контакта и вођења да-
љих преговора о условима предаје немачког генерала Лера“.
Са предњим др. Шијачки тврди, да су пуковник Рачић
и капетан Нешко Недић пошли „ради личног контакта во-
ђења даљих преговора“, како би се тај догађај „сачувао до
крајних граница од ушију Гестапоа“. Док у исто време др.
Шијачки тврди, да је од месног духовника оца Рапајића са-
знао: да је тај Немац донео Дражи од немачког генерала
Лера понуду и услове о капитулацији немачких снага. Див-
на прича др. Шијачког о великој тајности и предострожно-
сти, да се догађај „сачува од ушију Гестапоа“, док истога
дана месни духовник сазнаје о догађају и исти догађај пре-
носи др. Шијачком. Према излагању др. Шијачког и разво-
ју тадањих догађаја, одлазак пуковника Рачића и капетана
Недића „ради личног контакта“ са фелдмаршалом Лером,
открива мистерију на путу прелаза Хрватске за Словенију:
Павла, Васића, Остојића, Лалатовића и других и снага од-
реда Црне Горе.
Циљ одласка пуковника Рачића и капетана Нешка Не-
дића и њихове преговоре са фелдмаршалом Лером друге
половине марта 1945 године временом ће бити расветљени
321
из тајне архиве фелдмаршала Лера и његова поклисара

Штеркера. После „личног контакта“ пуковника Рачића и ка-
петана Медића са фелдмаршалом Лером, одбијена је свака
интервенција за заштиту и спашавање Павла и групе елит-
них официра и политичара са њим, при прелазу преко Хр-
ватске за Словенију. О страдању Павла, у разговору са вој-
водом Ђујићем, мени је лично рекао војвода Ђујић следеће:
„Ишао сам лично са Љотићем у Трсту код ђенерала Глобоч-
ника за интервенцију о заштити војводе Павла са одредом.
Тада нам је отворено казао генерал Глобочник: „Да је про-
тиван Ђенерал Лер свакој интервенцији за помоћ војводи
Павлу. Мало раније, мене је ђенерал Михаиловић наредио:
„Да не смем успостављати везу са командантима потчиње-
ним непосредно Врховној Команди и њима излазити у су-
срет“. Ова
депеша је депешаПавлом
са војводом уследила
на због моје путу
његовом везе преко
путем Хрват-
радио
ске“.
По питању предаје немачких снага на територији Југо-
славије, о чему пише др. Шијачки, преговоре је водио не-
мачки пуковник фон Штеркер са америчким пуковником
Мак Дауелом, још септембра 1944 године у штабу Врховне
Команде ђенерала Михаиловића у Босни. Понуду предаје
немачких трупа Англо-саксонци нису прихватили, јер је Ју-
гославија тада била утицајна зона совјетских армија. О то-
ме је изворно обавештен фелдмаршал Лер, који после тога
није хтео нудити предају својих трупа. По овом питању по-
стоје изворна документа, а не обична прича др. Шијачког.
Постоји и лична изјава Мак Дауела, дата преко јавности
своједобно.
Биће да је немачки пуковник фон Штеркер долазио на
Вучјак 17 марта 1945 године, о чему пише др. Шијачки, да
омогући одлазак ђенерала Дамјановића, пуковника Јовано-
вића и пуковника Пазарца, да луксузним аутомобилом и
чудним униформама пређу са Вучјака истога дана 17 марта
1945 године преко Хрватске и Загреба за Словенију са по-
знатим циљем. Задржавање аутомобила од стране Павла на
брду Вучјака 17 марта 1945 године после подне, и осорне
речи са прекором члановима мисије са ђенералом Дамјано-
вићем, погоршало је сурову стварност срџбе према Павлу.
Истога дана вратили су се и пуномоћници ђенерала Ми-
хаиловића, који су дошли из Беча и из Словеније у Босну.
Доласком њиховим у Загреб, састале су се обадве групе и
задржале у Загребу више дана. Костић се вратио из Босне
са Миланом Аћимовићем до Загреба. Из Загреба Костић се
вратио за Словенију са ђенералом Дамјановићем. У Загре-
бу су се задржали од 17 до 26 марта 1945 године. За то вре-

322
ме у Загребу се зборовало са тадањим властодршцима хр-

ватског народа на челу српског крволока Павелићем, Андри-
јом Артуковићем и ђенералом Лубурићем.
У Загребу је боравио више месеци адвокат Брашић, као
пуномоћник Дражин, који је све пуномоћнике од Врховне
Команде прихватао и доводио у везу са тадањим хрватским
лидером Павелићем. Касније су стигли из Врховног Штаба
ђенерала Михаиловића у Загребу као пуномоћници ђенерал
Ђукић и Владимир Предавац као представник хрватски при
штабу ђенерала Михаиловића. Доласком у Загребу они су
са адвокатом Брашићем сачињавали главну мисију код Па-
велића.
Катастрофу Павла са групом и одредом при прелазу
преко Хрватске за Словенију, пуномоћници ако нису помог-
ли, нисуЂукића
нерала ни штитили. О томе 1945
од 17 априла сведочи оригинално
године писмо
објављено ђе-
у књи-
зи „Грађански рат у Србији“ на страни 435, које гласи: „Ни-
какве везе немам са Павлом Ђуришићем, нити ми је то став-
љено у задатак“. Племенит став ђенерала Ђукића при бо-
равку у Загребу у време катастрофе и страдања Павла са
одредом при прелазу Хрватске за Словенију, од оних са ко-
јима је ђенерал Ђукић и адвокат Брашић правили сарадњу
и споразум „војних јединица Павелићевих и наших“, које су
војне јединице масакрирале Павла са групом баш у време
закљученог споразума сарадње.
У листу „Српска застава“ — Аргентина од 25 маја 1955
године, страна прва, ђенерал Ђукић изнео је његов задатак
и мисије са њим при боравку у Загребу у следећем: „Према
ономе што ми је Дража саопштио, мој се задатак састојао
у следећем: Обезбедити слободан пролаз наших људи пре-
ко територије Хрватске државе — тражити од Загреба по-
моћ у храни, муницији и лековима“. Према оваком тврђењу
ђенерала Ђукића изгледа: да Павле са одредом и Драгиша
Васић, Петар Баћевић, Зарија Остојић, Лалатовић, Балетић,
Новаковић и други нису спадали у обзир „наших људи“, то
су пропуштени хрватском лидеру Павелићу да их посред-
ством издаје Секула Дрљевића, а преко свога ђенерала Лу-
бурића и хрватских усташа зверски побије. У истом броју
реченог листа ђенерал Ђукић пише и следеће: „После тих
састанака са њим (Павелићем) док сам још био у Загребу,
обавештен сам, да је према нашем тражењу послао камионе
са лековима и муницијом, а сем тога, да је издао потребна
нарећења надлежним органима, да се Дражина група про-
пусти кроз Хрватску у правцу Словеније“.
Доста загонетна ствар. Према снагама ђ. Михаиловића
шаљу се из Загреба камиони „са лековима и муницијом, а
323
сем тога да је издао (Павелић) потребна наређења надлеж-

ним органима, да се Дражина група пропусти кроз Хрват-
ску у правцу Словеније“. Док у исто време, исто из Загреба,
за време боравка чланова мисије ђенерала Михаиловића у
Загребу, на челу
Аћимовићем са ђенералом
и после Дамјановићем
„личног контакта“ и Миланом
пуковника Рачића
и капетана Недића са фелдмаршалом Лером, према снагама
Павла шљу се тенкови, топови и оружане армије хрватских
усташа, које су на Лијевчу Пољу разбиле снаге одреда Црне
Горе и спречиле миран прелаз за Словенију Павлу са одре-
дом.
Притисак тенкова и бацача мина уз дејство другог ауто-
матског оружја, које су оружје хрватски усташи добили од
Немаца, помогнути сарадњом Титових партизана у борби
против четника,
саксонаца, са ратним
разбивене су снагеоружјем примљеним
Павла на од Англо-
Лијевчу Пољу, услед
помаљкања муниције и терета болнице и избегличког на-
рода.
Покољ Павловог одреда од Титових партизана, и наро-
чити покољ од хрватских усташа после доласка ђенерала
Ђукића и Хрвата Предавца у Загребу, као чланова мисије
од Врховног Штаба ђенерала Михаиловића из Босне. Данас
је мали број међу живима из одреда Павлова. Чудне су се
ствари одиграле на територији Требаве у Босни и у Хрват-
ској, а нарочито у Загребу у размаку од марта до краја ап-
рила 1945 године, у време када су са Павелићем вођени пре-
говори да се пропусти војска ђенерала Михаиловића за Сло-
венију. Чудна ћуд и навика људи владале су тада и доно-
шене су чудне одлуке на састанцима у Загребу, на Руданци
и Подновљу на Вучјаку.
Покушај Димитрија Љотића, преко доктора Хермана,
немачког министра за Југо-источну Европу, тада у Бечу и
немачког генерала Глобочника, тада у Трсту за спашавање
Павла
прелазусаХрватске,
одредом,пропао
који су
је. преживљавали
Препреке тометешке дане
виде се из при
де-
пеше доктора Најбахера упућена Љотићу марта 1945 годи-
не, где стоји: „Питање Ђуришића биће војнички испитано“.
Објављено у књизи „Грађански рат у Србији“, страна 409.
Резултат војничког испитивања своједобно биће објављено
из тајне ратне архиве немачког фелдмаршала Лера и немач-
ког ђенерала Глобочника, а нарочито из тајне архиве немач-
ког поручника Метра, који је био у сталној вези на обадве
стране.
324
ПРЕГОВОРИ У ЗАГРЕБУ
Из Словеније покушало се спасити вођство народа и
војске Црне Горе, Боке и Херцеговине и један део Србије,
који су са Павлом преживљавали страшне дане преко Хр-
ватске и били пали у руке хрватских властодржаца. У том
циљу ђенерал Рупник и словеначко вођство, на предлог срп-
ског вођства тада у Словенији, шаље делегацију словеначког
црквеног вођства са монсињор Рожман за Загреб, ради по-
средовања за заштиту Павла са групом вођства. Доласком
у Загреб делегација словеначког црквеног вођства моли
хрватског кардинала Степинца за заједничко посредовање
код тадањег хрватског властодржца Павелића. Кардинал
Степинац одбио је молбу делегације словеначког црквеног
вођства и није хтео да посредује за спашавање Павла са
групом вођства и официра. Када је делегација словеначког
црквеног вођства посетила хрватског властодржца Павели-
ћа, у разговору, Павелић се изговарао: Да је то ствар Секу-
ле Дрљевића. Док на другу страну, Павелић са ђенералом
Ђукићем, адвокатом Брашићем и другим члановима тадање
мисије у Загребу, предају мач усташком ђенералу Лубурићу
да скине главу Павлу и групи вођства са Павлом. При по-
сети Секуле Дрљевића, делегација словеначког црквеног
вођства добија одговор: Да се Павле са групом официра и
вођства налази у рукама власти и војске владе Павелића у
хрватским затворима.
Интервенција делегације словеначког црквеног вођства
за заштиту Павла са групом и вођством, није успела. Су-
протно, успели су преговори вођени тих дана, исто у Загре-
бу, између Дражиних пуномоћника на челу са ђенералом
Ђукићем и адвокатом Брашићем и хрватских властодржаца:
Павелићем, Артуковићем и ђенералом Лубурићем о закљу-
чењу споразума о сарадњи: „војних јединица Павелићевих
и наших“, које су војне јединице скинуле главу Павлу са
групов вођства.
Главна веза између групе ђенерала Ђукића и Павелића
с једне и Павла са групом официра и интелектуалаца с дру-
ге стране, избеглих после битке на Лијевчу Пољу и склоње-
них код Бања Луке, био је Бранко Дрљевић, студент меди-
цине. Бранко је био тајни повереник Павла, убачен у Загре-
бу, користећи Бранково сродство са Секулом Дрљевићем.
Доласком из Загреба код Павла на територији Бања Луке,
Бранко је плакао да би боље убедио Павла са групом у ис-
крену срадњу и братске преговоре вођене у Загребу изме-
ђу пуномоћника на челу са ђенералом Ђукићем и адвокатом
Брашићем са Павелићем и хрватским представницима. По-
сле извршеног злочина над Павлом и групом официра и ин-
325
телектуалаца било је објављено: „Бранко Дрљевић умро је

од тифуса у Загребу“. Другога дана после прве објаве, било
је објављено: „Бранко Дрљевић извршио самоубиство 30
априла 1945 године у Загребу“. Обадве те вести, растурали
су авиони хрватске војске, путем летака, изнад територије,
где су тада боравили одреди Црне Горе, под командом Се-
куле Дрљевића код Загреба. Чудна смрт, а још чуднија вест
и начин објављивања и растурања леката лутем авиона, о
смрти повереника Павловог.
Просута крв праведних кипти. Она из пера ђенерала Ђу-
кића открива трагове злочина. То се види из рукописа књи-
ге ђенерала Ђукића, „Из шуме у емиграцију“, објављен у
листу „Српска Застава“, број 35/55, где стоји: „Поранио
сам и ослушкивао далеку пуцњаву око Мотајице, која се
дизала испред нас на десетак километара. На ту страну је
био отишао Павле Ђуришић са својом групом војске“.— По-
сле овог уранка и ослушкивања „далеке пуцњаве“ и стра-
дања одреда Павлова на Лијевчу Пољу, ђенерал Ђукић са
Владимиром Предавцем, хрватским представником код ђе-
нерала Михаиловића, креће 16 априла 1945 године и стиже
у Загреб 17 априла 1945 године. Кретање на мистериозни
пут ђенерал Ђукић објавио је у листу „Српска Застава“, број
33/55, где стоји: „Када се већ назирао неизбежан крај и Ан-
гло-саксонци надирали преко Италије ка Бремену, ђенерал
Дража, мој непосредни командант, поверио ми је мисију, да
ступим у везу са савезничком војском у Италији, и да уз
пут, пролазећи кроз Загреб, испитам могућност сарадње:
„војних јединица Павелићевих и наших“. Није то било: „а
уз пут, пролазећи кроз Загреб“, већ је то био боравак у За-
гребу од 17 априла до 2 маја 1945 године. То је пуних 15
дана боравка у Загребу, те боравком толиког времена у За-
гребу заборавило се на „везу са савезничком војском“.
О свом доласку у Загреб са Владимиром Предавцем,
ђенрал Ђукић казао је према листу „Српска Застава“, број
34/55 и следеће: „Они нам саопштише, да ће нас Поглавник
примити у 17 часова у старој Банској палати“ — „уђосмо
у једну велику дворану, поглавникову службену канцелари-
ју, где су на нас очекивали Павелић и др. Андрија Артуко-
вић. Наши први разговори били су опште природе, а сутра
дан ћемо имати прву званичну седницу, како ми рече Паве-
лић“. Сутра дан одржана је прва званична седница 18 апри-
ла 1945 године у дворцу Павелића у Тушканцу, где су вође-
ни преговори између осталога и о сарадњи „војних једини-
ца Павелићевих и наших“. Поред ђенерала Светомира Ђу-
кића, инжињера Владимира Предавца, на „прву званичну
седницу“ били су адвокат Брашић и мајор Жика Андрић. Са
326
хрватске стране били су присутни: хрватски лидер Павелић,

ђенерал Грујић и ђенерал Вјекослав Лубурић. Ова прва зва-
нична седница обавијена је мрачним велом, те ни ђенерал
Ђукић у својој књизи „Из шуме у емиграцију“ није детаљ-
но открио главне разговоре и циљ званичног састанка. Ђе-
нерал Ђукић пише, шта је адвокат Брашић на тој седници
тражио од Павелића, и каже: „Брашић је тражио, да се опет
пошаље Дражиним одредима, неколико камиона муниције,
лекова, конзерви хране. Павелић је то без поговора обећао,
без икаквих тешкоћа. После сам дознао, да је обећано било
доиста и испуњено“. Објављено у листу „Српска Застава“,
број 34/55.
Резултат рада одлука са прве званичне седнице, откри-
ва ђенерал Ђукић преко листа „Српска Застава“ од 25 фе-
бруара 1955 г., где на страни 3 стоји: „Мало сам се чудио,
зашто од 18 до 22 априла нисмо имали седницу! По не-
ким информацијама, које сам после приватно сазнао, гене-
рал Лубурић је у то време био одсутан и ишао на терен, где
се налазио Павле Ђуришић, који се био одвојио од Драже
и са више хиљада људи, жена и деце био пошао из Црне
Горе преко Босне у правцу Словеније. Овај Ђуришићев по-
ход завршен је смрћу за њега и без мало за целу ту групу“.
Ђенерал Ђукић уздржао се да каже, од чије стране „завр-
шен је смрћу“ и од кога је претила опасност ,,без мало и за
целуИпак
ту групу“ да се заврши
ђенерал Ђукић смрћу.
расветљава резултате рада по од-
лукама са прве званичне седнице од 18 априла и каже: „Ге-
нерал Лубурић је у то време био одсутан и ишао на терен,
где се налазио Павле Ђуришић“, али ђенерал Ђукић уздр-
жао се да опише, шта је радио ђенерал Лубурић одласком
на „терен, где се налазио Павле Ђуришић“. Уздржавање од
писања за боравак ђенерала Лубурића на „терен“ за време
прекида седнице од 18 до 22 априла 1945 године било је
због тога: што је ђенерал Лубурић пошао на „терен“ да из-
врши одлуке са прве званичне седнице од 18 априла 1945
године, одржане између ђенерала Ђукића и адвоката Бра-
шића с једне и Павелића, Артуковића и ђенерала Лубурића
са друге стране, у Павелићевом дворцу у Тушканцу.
Доласком ђенерала Лубурића на „терен“, где се налазио
Павле Ђуришић, уз сарадњу издајника Секуле Дрљевића
издваја: Павла, Васића, Баћевића, Остојића, Лалатовића,
Новаковића и још 150 официра, политичара и интелектуа-
лаца Црне Горе, Херцеговине, дела Босне и дела Србије, ко-
ји су путем подле преваре, уз давање официрске часне речи
хрватских официра за њихову безбедност, пали у замку
тврђаве Старе Градишке.
327
Издвојену групу са Павлом, путем моторног брода, под

јаком стражом хрватских усташа ђенерал Лубурић одводи
за Јасеновац, где је са секиром скидао главе српским вите-
зовима, жртвама заблуде. Чашу крви од тих мученика, у кр-
вавим рукама донео је ђенерал Лубурић на другу званичну
седницу, одржану 22 априла 1945 године и предао извештај
о раду хрватском лидеру Павелићу. Тај пехар српске крви,
хрватски лидер Павелић испија као здравицу у знак сарад-
ње ђенерала Ђукића, адвоката Брашића и мисије са њима,
о склапању споразума о сарадњи: „војних јединица Паве-
лићевих и наших“.
Чланови разних мисија, као најуспелија ђенерала Ђуки-
ћа и адвоката Брашића, воде преговоре са убицом српског
народа Павелићем и другим лидерима хрватских усташа, о
сарадњи: „војних јединица
велићеве јединице Павелићевих
поклале су и наших“,
преко 750.000 српскога народа,
те Па-
жена и деце. Срушиле и попалиле српске цркве и манастире
по Босни, Херцеговини, Далмацији, Лики, Крбави, Кордуну
и Славонији. Поклали црквене великодостојнике и свеште-
нике на реченој територији. Воде се преговори са хрватским
властодржцем Павелићем у данима његовог издисаја и када
хрватски представници прилазе Титу и позивају хрватски
народ и њихове усташе да прилазе Титовој комунистичкој
армији. Воде се преговори у данима када хрватски кардинал
Степинац, скида усташку црну мантију и облачи црвену ман-
тију да прихвати и благослови у име хрватског народа ко-
мунизам предвођен хрватским лидером Титом. Воде се пре-
говори када хрватски лидер Шубашић постављен од Черчи-
ла за председника југословенске Владе, позива народ да
прилази хрватском лидеру Титу. Воде се преговори у дане
када хрватски лидер др. Мачек припрема покрет за емигра-
цију, да се појави код западних демократија као мученик и
да Хрвате представи на другој страни. Српски ђенерал Ђу-
кић и адвокат Брашић, као чланови мисије, воде преговоре
са Павелићем и усташима, о сарадњи заједничке борбе у да-
нима када се Павелић припрема за бегство, те уз сарадњу
преговарача, ставља печат на злочине своје страховладе,
крвљу јунака Павла и вођства војног и политичког Црне Го-
ре, Херцеговине, дела Босне и дела Србије, који су подлом
преваром, лажног браства, створеног преговорима ђенера-
ла Ђукића и адвоката Брашића са Павелићем и ђенералом
Лубурићем о сарадњи „војних јединица Павелићевих и на-
ших“ похватани и зверски побијени.
По завршеном послу у Загребу, ђенерал Ђукић, адвокат
Брашић и други чланови мисије, напуштају Загреб првих
дана маја 1945 године и одлазе „из шуме у емиграцију“. До-
328
ласком у Аустрију, ступају у везу са енглеском командом.

После чега енглеска војна команда, путем преваре, враћа за
Југославију остатке одреда Павлове војске и предаје их дру-
гом хрватском лидеру Титу, који без изузетка убија и оне,
који су пуким случајем избегли испод усташког ножа и пре-
бегли из Југославије на територију енглеске окупадионе зо-
не Аустрије. О овом новом злочину описано је опширније
на засебном месту.
После мога бегства са стрелишта из Марибора од 21 ма-
ја 1945 године и повратка у Аустрију, видео сам адвоката
Брашића прве половине јуна 1945 године на железничкој
станици у Шпитал на Драви и са њим кратко разговарао.
Главни штаб тадање мисије са Брашићем бијаше у хотелу
до железничке станице Шпитал на Драви, одакле је адвокат
Брашић дошао на станицу да тражи податке о судбини бо-
раца јунака Павла, враћених од Енглеза из Аустрије.
Будући историчари могу сазнати из архиве Павелића
у Загребу, ако им буде приступачна за рачун уцене за Бос-
ну и Херцеговину, и архиве енглеске војне команде тада у
Клагенфурту, Аустрија, узроке страдања и смрти Павла и
војске његовог одреда. За овакав рад ђенерал Ђукић са по-
носом се позива на пуномоћије, издато од ђенерала Михаи-
ловића, које је пуномоћије објављено у листу „Српска За-
става“ бр. 36/55, а које гласи:
„Дивизиски ђенерал господин Светомир С. Ђукић из
штаба Врховне Команде војске у отаџбини, овлашћен је, да
у моје име води обавезне војне преговоре за сарадњу у бор-
би против комунистичке партије у Југославији, а по мојим
усменим инструкцијама.
16 априла 1945 године слободне југословенске планине.
(М.П.) Начелник штаба Врховне Команде
армиски ђенерал
Драг. М. Михаиловић“.
У знак захвалности за сарадњу, Павелић је даровао ђе-

нералу Ђукићу златан сат са ланцем, на који је утиснут мо-
нограм Павелића. Не зна се шта је ђенерал Ђукић урадио са
златном табакером, уметнички израђеном у Загребу, са по-
светом Павелића, једном највећем међу великима.
У вези развоја ових догађаја, треба истаћи рад и при-
премање убиства Секуле Дрљевића у Јуденбургу — Аустри-
ја. Секуле је убијен 10 новембра 1945 године у по бела дана
у згради, где је становао и Павелић са његовом владом, чу-
вани од верних усташа. Убице Секуле Дрљевића, Васа Ја-
нић из Грахова и Војин Џогаз из Плеваља, били су у зароб-
љеничком логору Маркт Понгау, где су били дошли: адво-
329
кат Брашић и други чланови мисије онда у Загребу. Коман-

ду над логором Маркт Понгау, тада је имао ђенерал Бра-
шић, стриц адвоката Брашића. Убице Секулине, дошли су
из Маркт Понгау, америчке ратне зоне, у Јуденбург, енгле-
ска ратна зона. Без нарочите писмене дозволе од Англо-сак-
сонаца, тада је било немогуће прећи из америчке у енглеску
ратну зону и обратно у Аустрији. Пре одласка из Маркт
Понгау, Јанић и Џогаз имали су састанак са ђенералом Бра-
шићем и адвокатом Брашићем.
По доласку у Јуденбург, убице су се пријавиле код Се-
куле, преко телесне страже Павелића. Доласком у собу код
Секуле, убице су повадили пиштоље и убили Секулу, а же-
ну Секулину убили су ножем. После убиства, убице су мир-
но и без сметње од усташа и чланова Павелићеве владе, иза-
шли изсеСекулине
бодно удаљили собе, прешли се
и несметано сквер, дошли
вратили за до друма,
Маркт сло-
Понгау.
Пошто су Секулине убице одмакли и Павелићеви људи по-
купили документа и друго са мртва Секула, као и драгоце-
ности са Секулине жене, која је била из властелинске поро-
дице из Загреба. Павелићеви људи, алармирали су Секулино
убиство и пријавили Енглезима, да су убице успели побећи.
Енглези као Енглези, нису водили истрагу о обпачунима
„дисплес персон“, нити су наредили потеру за убицама.
Истих дана било је објављено у емигрантској штампи:
„Црногорци
жаћу убили Секулу
се од излагања Дрљевића
о мотивима у Јуденбургу“.
убиства Уздр-
Секуле Дрљевића,
али, једних и других био је циљ, да се истакне: да су црно-
горци убили Секулу Дрљевића. Међутим, тешко је било
црногорцима доћи до Павелићева штаба, где се и Секуле
налазио, да убију Секула, јер је Павелић знао да црногорци
знају како су и од кога страдали преко Хрватске. Лакше је
било у Павелићев штаб доћи онима, који су са Павелићем
правили споразум о заједничкој сарадњи и радили да неста-
не Секула Дрљевић, под изговором, да су црногорци убили
Секулу, као јединог сведока о узроцима трагичне смрти Пав-
ла Ђуришића са групом елитних официра и интелектуа-
лаца.
Слично убиству Секуле Дрљевића, постоји и убиство
пријатељице ђенерала Дамјановића у Италији, код које су
била тајна документа ђенерала Дамјановића. Ишло се и ра-
дило да нестану трагови о трагедији на путу преко Босне и
Хрватске. Ипак, трагове ове трагедије, довољно је открио
ђенерал Ђукић у његовој књизи „Из шуме у емиграцију“,
затим, рад и припремање Секулина убиства.
Мистерија тајне на путу Босанске Голготе доста је про-
видна. Време ће скинути маску са лица оних, који су при-
330
премили трагичну смрт Павлу са групом елитних официра и

политичара и њихово зверско уништење у Јасеновцу и За-
гребу а за време преговора у Загребу чланова мисије на че-
лу са ђенералом Ђукићем, ђенералом Дамјановићем, мини-
стром Миланом Аћимовићем, адвокатом Брашићем, пуков-
ником Љубом Јовановићем с једне, и хрватских лидера, Па-
велића, Артуковића, ђенерала Лубурића с друге стране.
Нико не може бити штићен грудобраном националног
поноса, за створено ненационално дело.
ПРИПРЕМЕ ЗА ПОКРЕТ СА ВУЧЈАКА

Дана 16 марта 1945 године издато је наређење свим је-
диницама да се спреме за покрет и да, по распореду плана,
буду на одређеном месту. Истога дана издата је наредба за
реквирирање кола са запрежном стоком на територији Вуч-
јака за пренос рањеника и тифусара.
Одузима се радна стока од сељака у зачећу пролећних
радова, потребна за обраду пољопривреде. Одузету стоку
немогупе је вратити, а другу још теже набавити, али „нуж-
да брода не гледа“.
Око два сата после подне, дотерана су кола са запреж-
ном стоком на друм до парног млина недалеко од Поднов-
ља. У колима су потрпани рањеници и посебно тифусари.
Колона болнице
преко Вучјака са колима
у дужини заузела
око два друмомПоод
километра. Подновља
кућама оста-
ли су многи тифусари, за које се није имао нико старати,
да за њих нађе кола или да буду утоварени у кола са дру-
гим тифусарима. О таквом стању болнице обавештен је Пав-
ле, који долази са положаја и наређује, да се донесу сви ти-
фусари остали по кућама, те да се товаре у кола, тако да
сваки болесник заузме места у колима да седи, а не да лежи.
Настало тешко стање код тифусара. У једна кола товари се
по 10 болесника од тифуса. Око три сата после подне, 16
марта, долази на белом коњу капетан Машан Хаџић, који
обавештава Павла да ђенерал Михаиловић обилази једини-
це одреда Црне Горе, Боке и Херцеговине на територији
Вучјака. Пошто је колона болнице доведена у приправно
стање за покрет, Павле се враћа на положаје, да са борбе-
ним снагама поздрави и дочека ђенерала Михаиловића.
Први сусрет ђенерала Михаиловића био је са избеглим
народом одреда Црне Горе, који је груписан у јединице по
припадности срезова и заузео место у приправном стању за
покрет на једном брду изнад парног млина, на леву страну
друма од Подновља. Ђенерал Михаиловић, са групом прат-
ње око 10 особа, сви на коњима, долази код постројених
331
јединица избегличког народа, поздравља се при пролазу са

свима. Највише се задржао код јединице избеглог народа
из среза колашинског, где је са многим појединцима, које
је лично познавао, дуже разговарао. После поздрава са једи-
ницама избеглог народа, ђенерал Михаиловић са пратњом
обилази борбене јединице одреда Црне Горе, Боке и Херце-
говине на територији Вучјака, где је при опроштају са њи-
ма пожелео свима срећан пут и у говору нагласио: „Да је
тежак пут, којим се мисли прећи“ и позвао све да се држе
као до сада што су се држали. После поздрава и опроштаја
ђенерал Михаиловић вратио се у свој штаб, где је припре-
мао полазак ђенерала Дамјановића, пуковника Јовановића
и пуковника Пазарца, преко Хрватске и Загреба за Слове-
нију.
У Вучјака.
преко саму ноћ Доласком
колона болнице креће
на једно друмом
високо од Подновља
брдо, одакле је
видокруг према Босанском Броду и преко реке Босна према
територији Требаве, колона болнице задржала се на друму,
где се ко са колима задесио. На том простору, са леве и
десне стране друма, у дужини неколико километара и ши-
рини око 3 километра, борбене јединице по распореду и
плану кретања, стојале су приправне за покрет. Нико не зна
осим водећих команданата, зашто се чека и колико ће че-
кање трајати. Извесни рањеници и тифусари излазе из кола
и попадали поред друма на хладну земљу ради одмора. У
колима била је тескоба пошто се у колима седело, те поред
болести претрнуле су ноге и тело.
Ноћ хладна и мрачна. Због хладне ноћи на свим брдима
и долинама војска пропирила ватру. Према светлости огње-
ва, територија Вучјака у ноћи гледана, изгледа као звезда-
но небо или варош милионског насеља. Ноћ, терен непознат
и воду тешко наћи. Најтеже је било стање тифусара и ра-
њеника. Освиће дан 17 марта и свако стоји, где се затекао
и чека наредбу за покрет. Око 10 часова пре подне Павле
обилази рањенике и тифусаре. Интересује се за њихово
здравље
рањениции иза тифусари
свакога нађе утешнуу реч.
потрпани колаПуна 24 часа како
и непомични су
чекају
наредбу за покрет. Тешко би издржали здрави људи на сред
друма у колима, без средства за живот пуна 24 часа, а бо-
лесници још теже. Свакога часа умиру у колима тифусари,
који су закопавани поред пута. Изнад њихове главе побије
се крстача од обичног дрвета и то је цео опроштај са њима.
Старање за набавку хране и прехрану рањеника и тифу-
сара пропуштено родбини болесних, која без ауторитета
организације за набавку, личи на самовлашће и долази до
сукоба са становништвом. Ради тога родбина болесних да-
332
вала је и последњу ризу са себе за набавку хране болеснима.

Без организације за набавку хране и без неге и понуда са
храном, тифусари пропуштени личном снабдевању са хра-
ном, умирали су од глади више него што их је умрло од бо-
лести тифуса. Хумани поступци народа места куда се прола-
зило спашавало је са понудама многе тифусаре од смрти
глади. На жалост, колона болнице кретала се друмом, уда-
љена од села, преко којих су прелазиле борбене снаге, те
је помоћ народа била немогућа.
Већ је два сата после подне 17 марта, а наредбе за по-
крет још нема. Све чека у месту приправно за покрет. Око
три сата после подне, појавио се луксузни аутомобил вију-
гавим друмом од Подновља преко Вучјака. Доласком на
превоју високог брда, где је видокруг према Босанском
Броду и преко
задржаног Требаве,налазио
аутомобила аутомобил је задржан.
се Павле Недалеко
и Зарија од
Остојић.
У задржаном аутомобилу били су: ђенерал Дамјановић и
пуковници Љубо Јовановић и Синиша Пазарац. Том при-
ликом, упитан је ђенерал Дамјановић: „Чија су кола, госпо-
дине ђенерале, те се возите? Каква је то чудна униформа на
вама?“ Затим су упућене речи пуковнику Јовановићу: „Где
вам је одред и шта је било са вашим одредом, господине
пуковниче? Одлазите да спашавате главе, а своје борце
остављате да се сами сналазе!“ Пуковник Синиша Пазарац
упитан: „Коме сте оставили своје борце, Синиша? Ви чини-
те грех и издајство према борцима из Хомоља. Зна се куда
и зашто идете, али знајте да људи неће пропасти и да ће се
са вама срести негде на слободној територији!“ После овог
сусрета, луксузни аутомобил продужио је пут са товаром
према Загребу. Наком овог случаја и изјаве, да се зна циљ
пута ђенерала Дамјановића са пратњом, своједобно би об-
јављено: Висок, крупан и плећат човек, атлетске конструк-
ције, лични телохранитељ ђенерала Михаиловића, горостас
капетан Миљан Јанкетић родом из Колашина, погинуо у бор-
би. Дивно признање безумља, које је тада владало. Страх
има велике очи, али је изјава о погибији капетана Јанкети-
ћа провидна.
После прелаза ђенерала Дамјановића са пратњом, наре-
ђен је покрет свих снага према насељу Жеравац. Војска по
распореду дивизија креће левим и десним крилом са јаким
предходним и заштитним снагама, широко фронтом око три
километра, креће упоредо са централном болницом, избег-
лим народом, комором и другим групама, које су се крета-
ле друмом. Прелази се територија тада под контролом хр-
ватских усташа. Наилазимо поред зграда војног построје-
ња, ограђене бетонским бункерима и бодљикавом жицом.
333
Војска хрватских усташа у зградама и бункерима у строгој

приправности. Испред зграда и бункера истакнути стражари
стоје у ставу мирно, обучени у одело боје и кроја бивше
аустро-угарске војске. При пролазу војске наших одреда,
шалимо се међусобно и смејемо на рачун униформе хрват-
ских усташа.
После дугог путовања, испред ноћи сви одреди крећу
на десно од главног друма према насељу Жеравац. Наступа
ноћ, путовање успорено и отежано услед ноћне помрчине и
густог и лепљивог блата сеоским путевима. Те ноћи, многи
су остали без обуће, која је остала у густом и лепљивом
блату сеоских путева. Касно у ноћ стигло се са великим на-
порима у насеља територије Жеравац. Све снаге концентри-
сане су на територији Жеравца у пречнику око 10 киломе-
тара. Жеравац постаје центар, где је смештена болница у
згради основне школе и у суседним просторијама.
У расвит зоре дана 18 марта, дошао сам у зграду основ-
не школе у Жеравац. Доласком затекао сам прави пакао.
Мртви и болесни леже по патосу, изукрштани на све стране.
Неимари нових хумки покривају народни бисер, недалеко
од основне школе у Жеравцу. Ту је сахрањен 24 марта 1945
године и Душан Арсовић, командант из Берана и начелник
штаба одреда Црне Горе и Боке. Око 5 фебруара 1945 го-
дине, Арсовић је дошао из Сарајева у Бољаниће. Његов рад
и предлог о подесном пребацивању војске и народа, возо-
вима из Босне за Словенију, одбио је Павле приликом са-
станка са Арсовићем у Бољаниће.
ТРАНСПОРТ БОЛНИЦЕ
Задржавање на територији Жеравац било је од ноћи 18

па до после подне дана 25 марта 1945 године. За то време
развијали су се следећи догађаји: Дана 19 марта припрема-
ју се композиције теретних возова на железничкој станици
Жеравац — средокраћа Дервента — Босански Брод. Дана
20
сле марта отпочето
транспорта је са транспортом
рањеника, отпочело је тешких рањеника.тифу-
са транспортом По-
сара. Последњи транспорт тифусара извршен је дана 25 мар-
та пре подне. У току транспортовања болнице, повратили
су се из Загреба професор Бећир Томовић и Бранко Дрље-
вић, студент медицине. Они су били пошли за Загреб из Ко-
жуха, после страшне трагедије и покоља рањеника и тифу-
сара у болници на Мајевац, територија Вучјака, и после са-
станка виших команданата у селу Модрич-Требава. Циљ
њихова одласка у Загреб: да користе везе Секуле Дрљевића
са Загребом, за гаранцију мирног прелаза одреда Павлова
334
преко Хрватске за Словенију. Секула је стално боравио и

живео у Загребу у кући његове жене иначе Загребчанке.
Касније, те везе и Секулина гаранција покидане су радом
разних мисија, испослатих у Загреб.
У дане транспорта болнице на железничкој станици Же-
равац, Павле обилази борбене јединице, избегли народ и
друге групе. Очигледно се видело на њему незадовољство
изазвано садржином споразума, који су са Секулом Дрље-
вићем закључили, професор Бећир Томовић и студент ме-
дицине Дрљевић. Павле је предвиђао да у току покрета из-
игра закључени споразум, којим је било предвиђено: Раз-
двајање снага Павлова одреда у три засебна правца за пре-
лаз Хрватске. Истих дана авиони су надлетали територију
Жеравац, где су биле концентрисане снаге Павлова одреда,
које би у случају бомбардовања због концентрације стра-
дале. Још један тежак догађај десио се тих дана на терито-
рији Жеравац. Ноћу 23 и 24 марта на снаге пете дивизије
Лека Лалића извршен је небратски оружани напад са тери-
торије Вучјака. Ноћна борба трајала је више часова и за-
вршена са поразом нападача. У расвит зоре на положајима
нападача, међу мртвима нађена су и два официра у унифор-
мама југословенске војске са амблемима на шајкачама. Циљ
напада био је непознат.
Ови догађаји убрзали су са транспортовањем болнице.
Према наређењу
је могао са транспортима
нико бити рањеника
у њиховој пратњи и тифусара,
од њихове ни-
родбине
осим болничко особље. Услови наредбе дали су ми повода,
како мени тако и другима за сумњу у искреност према тран-
спорту болнице. Ради тога одлучио сам да под цену одго-
ворности задржим моју болесну кћер и да је даље носим са
одредима војске. Приличан број бораца били су мога ми-
шљења, који нису хтели пријавити своје болеснике за тран-
спорт возовима преко Хрватске.
Последњи транспорт тифусара отпремљен је возом са
станице Жеравац 25 марта 1945 године пре подне. Истога
дана, одмах после подне, издато је наређење свим једини-
цама за покрет. Око 5 часова после подне, са територије
Жеравац, крећу све јединице Павлова одреда према Мота-
јици. Путовали смо целу ноћ и прешли преко територије из-
међу Дервенте и Босанског Брода преко реке Укрина. У
расвит зоре 26 марта стигли смо на територију подножја
Мотајице. Предходнице су већ биле стигле и заузеле поло-
жаје на врховима Мотајице. Лева побочница била је поред
Дервенте према Мотајици. Крајње десно крило стигло је
на десну обалу реке Сава. Центар снага задржао се на тери-
торији Бела Брда. Штаб одреда заузео је положаје на тери-
335
торији Корачићи. На тим положајима задржали смо се од

26 до 29 марта 1945 године. Ово задржавање било је судбо-
носно за прелаз Хрватске.
У току нашег задржавања од 26 до 29 марта на терито-
рији североисточног дела Мотајице, снаге Србије са Дра-
жом, прешле су са Вучјака на Мотајицу, под изговором сна-
га Павлова одреда. Они су прешли без сметње између Дер-
венте и Босанског Брода преко реке Укрина. Централна бол-
ница отпора Србие под командом пуковника Павловића по
прелазу са Вучјака, задржала се на територији подножја Мо-
тајице, недалеко од Дервенте, обезбеђена са малим снагама
одреда Рачића.
Овај поступак са прелазом Драже са Вучјака на Мота-
јицу, као снаге Павлова одреда, и поступак Павлов да из-
игра споразум о прелазу Хрватске, пореметио је односе са
Секулом и хрватским властодржцима. Настале су интриге и
ниска подметања са ограђивањем од злих намера Павла са
вођством и одредом. Разне мисије по Загребу већ су биле
припремиле пут за преговоре о сарадњи са Павелићем. Се-
кула Дрљевић шаље два курира код Павла, на челу неког
Булатовића, са поруком, да се Павле држи споразума. До-
ласком курира у Корачиће, мистеријозно су нестали. Ови
догађаји имали су катастрофалне последице за транспорте
болнице са тифусарима и рањеницима и са судбином целог
одредапо
ђеног Павлова. Чим заджати
споразуму, се сазнало о скретању возова
су транспорти са путасапредви-
рање-
ницима и тифусарима, где се који затекао и оглашени као
таоци. Први транспорт задржан је на железничкој станици
у Дугом Селу до Загреба. Други транспорт задржан је на
железничкој станици у Окучанима. Трећи транспорт задр-
жан је на железничкој станици до Босанског Брода.
Дана 28 марта, са великим ризиком дошао сам на же-
лезничку станицу до Босанског Брода, да посетим болесне
рођаке, који су транспортовани возом из Жеравца, чија се
композиција задржала на железничкој станици до Босан-
ског Брода. Затекао сам тешко и критично стање свих бо-
лесника. Неколико дана стоји композиција теретног воза на
железничкој станици, избачена са колосека на последњу ск-
ретницу. У отвореним теретним вагонима, болесници су из-
ложени временским непогодама и свакодневном митраљи-
рању из авиона, који надлећу изнад свих станица. Месне
власти забраниле су сваки приступ колони. Тифусарима, ко-
ји би се могли са напором кретати, забрањен је излаз из ва-
гона. Том приликом, нашао сам у отвореном вагону терет-
ног воза, међу тифусарима, мога стрица Марка Минића,
старца од 65 година, где болестан од тифуса лежи непомич-
336
но на патосу отвореног теретног вагона. Поред њега лежи

непомично његов унук Милутин у агонији од тифуса. По па-
тосу вагона бејаху остаци угља и шодера. Очајно и жалосно
стање бијаше код свих тифусара и туга обузма човека гле-
дајући патње и страдања мученика. То је било последње
виђење са стрицем Марком и његовим унуком. Нестали су
на путу страдања, за чије се хумке никада неће знати. Тих
дана на путу страдања, пренео сам болесну кћер од тифуса.
Појединцу без организације тешко је било и скоро немогу-
ће пружити помоћ спашавања.
Док вођство снага врши међусобне обрачуне и дуел по-
литичког надмудривања са Секулом Дрљевићем, дотле ти-
фусари и рањеници беспомоћно леже и изумиру, мрцварени
од хрватских усташа на колосецима железничких станица,
користећи обрачуне са интригама четничког вођства.
ПОКРЕТ СА БЕЛИХ БРДА И МОТАЈИЦЕ
Дана 29 марта 1945 године, наређен је покрет свих је-

диница. Покрет је извршен после подне, уз долину десне
обале реке Саве и преко планине Мотајице, према доњем
сливу реке Врбаса. Предходнице већ су биле на врховима
планине Мотајице. По прелазу Белих Брда и Корачића, на-
ступили смо преко једног великог муслиманског насеља. По
прелазу
ло тогпусто
бијаше насеља, дошли Путовали
и тужно. смо у селосмо
Босански Кобаш. села
преко пустог Се-
друмом више од два километра. Пролазили смо преко пу-
стог и разрушеног села испред ноћи. Са десне и леве стране
друма бијаху у рушевинама двоспратне и једноспратне ку-
ће, зидане од цигле и камена, грађене стилом модерне тех-
нике. Позади кућа амбари за жито, шупе и штале за стоку,
све у рушевинама. Пусто село зарасло у коров. Културни
центар насеља бијаше са остацима цркве, школе и општи-
не, које зграде бијаху у рушевинама до темеља, спаљене и
срушене руком нељуди. У насљима бејаху чесме за воду, ле-
по изграђене са модерним водоводом. По приказу муслима-
на суседног села, целокупно становништво тога српског на-
сеља Босански Кобаш, похватали су хрватске усташе, веза-
не одвели на обалу реке Саве и зверски побили, а лешеве
бацили у Саву. Стоку и покретну имовину хрватске усташе
разгравили су и однели.
Изнад овог насеља пркосно стоји планина Мотајица, на
којој те ноћи наши одреди ложе ватре за ноћни одмор. Ис-
под насеља до реке Саве простиру се богате њиве, воћњаци
и ливаде. Своједобно становници насеља живели су удобно
и безбрижно, а животе завршили трагично, покољем од
337
стране хрватских усташа као извршних органа хрватских

властодржаца, изводећи програм истребљење Срба. После
одмора од два сата у пустом селу Босански Кобаш, проду-
жили смо покрет ноћног марша према доњем сливу реке
Врбас.
У току ноћног марша, када смо били у покрету између
села Бијесника и села Каоча, појавили су се зраци зоре дана
30 марта 1945 године. Настављено је путовање без одмора.
Око пола дана стигли смо близу ушћа Врбаса у Саву, тери-
торији насеља Босански Србац. Одмах по доласку у насеље
Босански Србац, отпочела је борба на нашем левом крилу.
Партизанске снаге под командом Коче Поповића, напале су
наше лево крило, да би нам пресекли прелаз на Врбасу. На-
ше лево крило кретало се југозападним делом планине Мо-
тајица. Борба Српца
ко Босанског је очајна, те због
према тога,
Врбасу. наређен
Тек је сместило
се било покрет пре-
за
одмор, али одмора нема. Све је у покрету према реци Врба-
су до ушћа Врбаса у Саву. Доласком на Врбас, чека се на
ред за прелаз преко реке, на обали Врбаса, по њивама покри-
веним блатом и муљем од поплава Врбаса.
ПРЕЛАЗ ВРБАСА
Ужурбано се врше припреме за прелаз Врбаса. На два

места војска сравњује обалу реке Врбаса до површине воде
ради прилаза до чамаца. Приступ закопан косог нагиба уз
саму обалу, дугачак око 15 метара, широк око 2 метра. Дес-
на обала Врбаса висока је око 2 метра од површине воде.
Лева обала Врбаса је плитка, али при излазу велики муљ.
Вода Врбаса дубока до три метра, а ширина воде Врбаса је
до 50 метара. Наступила је ноћ, радови за прелаз довршени
су. Почиње прелаз, који се врши са по два обична чамца на
два места. У чамце могу да стану највише до 15 особа. Пре-
воз се врши без инцидента или несрећног случаја. Јединице
прелазе по распореду: Војска, избеглички народ, жене и де-
ца, рањеници, тифусари и комора свих јединица. Све је у
покрету. Све се креће као у кошници. Прелази се са десне
на леву обалу Врбаса. Прелаз се врши под притиском бор-
бе. Тамна је ноћ. Огромна маса војске и народа, али је ипак
савршен ред при прелазу. Само се чује заповест водећих.
Тишину ремети шум таласа брзог и мутног Врбаса, који се
разбијају о речно корито и дрвене чамце. Борба се води не-
далеко од прелаза. Гранате тешког ватреног оружја угро-
зиле су прелаз на Врбасу. Светлећа зрна расипају се у раз-
ним правцима, остављајући за собом појасе разних боја и
праве ноћ више чаробном.

338
Нико се не плаши од мутних таласа брзог Врбаса при

прелазу дрвеним чамцима. Нико се не плаши притиска бор-
бе Титових партизана и сусрета усташа. Свако даје грчевит
отпор. Нико се не жали на умор од дугог и напорног пута
из Црне Горе преко Босне и Хрватске, без сна, без хране у
дане мраза и вејавице, прелазећи преко река и планина, под
притиском борбе непријатеља. Жене, деца и старци витеш-
ки су издржали. Мали син мајора Радевића, стар 5 година,
у највећој вејавици преко Романије, јашући на једном ма-
лом магарету, певао је витешке песме целим путем. Са тим
магаретом пребродио је до Корушке — Аустрија, али на жа-
лост враћен је од Енглеза и предат Титовцима. Многе жене
пренеле су своју малу децу у наруче. Под таквим тешким
приликама нико није клонуо, свако је патње витешки под-
носио и издржао. Свако је био горд и поносан. Знали су да
иду трновитим стазама српских идеала и да ће се њиховим
витештвом напајати млађе генерације.
Хероји одреда јунака Павла пребацују се

преко босанских река обичним чамцем.
339
По прелазу на другу страну реке Врбаса, наступа се пре-

ко једног великог врбљака у којем је велико блато и више
јаруга испуњене водом. У блатном врбљаку чека се на пре-
лаз јединица. Ноћ хладна, ватра се неможе ложити, болес-
ници и рањеници леже у блату речног муља. Има више сто-
тина тифусара и мученика, о којима се само у мимогреду
пролазници старају.
Целу ноћ продужен је прелаз војске, народа, рањеника
и тифусара преко Врбаса, на малим чамцима. Чамци непре-
кидно превозе јединице и комору са десне на леву обалу Вр-
баса. Веслари се храбро боре са мутним таласима брзог Вр-
баса. Титовци са јаким одредима нападају на нашу леву по-
бочницу. Снаге Коче Поповића дошле су близу Врбаса. Бор-
ба је упорна и очајна. Одбрану прелаза наших одреда на Вр-
басу и борбу са партизанима воде: први пук прве дивизије,
четврти пук пете дивизије и дванајести пук осме дивизије
и штапски батаљон. Под притиском ватре четнички се од-
реди пребацују преко Врбаса. Идућег дана последњи је ос-
тао у заштитницу штапски батаљон. Пошто су све једини-
це прешле Врбас, пребацује се и штапски батаљон. Послед-
њи од штапског батаљона остали су три пушкомитраљез-
ца, који су очајно штитили пребацивање својих другова.
Услед велике навале непријатеља, ова три пушкомитраљез-
ца, нису се могли пребацити чамцем, већ су сви тројица
ускочили у мутне
на леву обалу Врбаса.таласе Врбаса и пливајући се пребацили
Овим је пресечен ђенерал Михаиловић од четничких од-
реда Павлових, који су прешли Врбас. Ђенерал Михаило-
вић остао је у подножју Мотејице са групом бораца одреда
Рачића, Калабића, Палошевића и болницом пуковника Пав-
ловића.
По прелазу Врбаса, четнички одреди са Павлом, дошли
су на велику равницу Лијевча Поља у села Разбој и Петро-
во село. Ова је равница у виду троугла, који лежи између
Саве и Врбаса, испод источних падина Козаре. Ту равницу
пресеца велики друм, који иде од Бања Луке преко вароши-
ца Топола и Александровац према Босанској Градишки.
Дуж Лијевча Поља према речном друму и Козари постоји
више друмова и сеоских путева. Житељи ове простране рав-
нице су претежно Срби.
По прелазу Врбаса на простору Лијевча Поља задржа-
ле су се четничке снаге четири до пет дана. Циљ задржава-
ња на Лијевче Пољу била је, жеља пуковника Зарије Осто-
јића да прикупи четничке снаге одреда Тешановића — Сред-
ња Босна, и четнике одреда Славка Вранешевића, командан-
та Западне Босне, да и они, са општим четничким снагама
340
Павловим крену према Словенији. Чекање на долазак рече-

них одреда, Остојић је предложио да буде на Лијевчу По-
љу. У подухвату, Остојић није успео. Четници тих крајева,
као и други босански четници нерадо су се удаљавали од
својих домова и породица, под изговором, да ће се бранити
на својим кућама и на својој територији, затим, да имају на-
ређење од Драже, да се растуре по групама у мање тројке.
Овакав став био је за комунисте врло повољан. Комунисти
под паролом „ослободилачке борбе“, уз помоћ пете колоне
и корисних будала, освајали су једно по једно место, туку-
ћи расуте снаге, које су чекале да бране места своје тери-
торије.
Задржавањем четничких снага на Лијвчу Пољу по пред-
логу пуковника Зарије Остојића, омогућена је концентра-
ција усташа и партизана и дата им прилика, да опколе чет-
ничке снаге на Лијевче Пољу, између две реке Саве и Врба-
са и утврђених бункера и да нас удружени нападну, што је
изазвало општу катастрофу на Лијевчу Пољу и даље преко
Хрватске и Словеније. Усташе и партизани успели су да нам
пресеку пут преко Лијевча Поља ,и Козаре и да нас опколе
и нападну, помогнути немачком артиљеријом и тенковима.
ПОЛОЖАЈ ОДРЕДА СРБИЈЕ
За цело
Павлова време боравка
на Лијевчу и борбеса четничких
Пољу, Дража четницимаснага одреда
Србије, ко-
је су тада биле под командом Рачића, Калабића, и ђенерала
Трифуновића, задржавао се на простору јужног дела пла-
нине Мотајица, око двадесет километара удаљено од Лијев-
ча Поља. Болница србијанских одреда под командом пуков-
ника Павловића, боравила је на територији источних пади-
на Мотајице, између Дервенте и Босанског Брода. Обезбе-
ђење ове болнице вршио је један део одреда Рачића. После
одласка свих четничких снага са Вучјака, остао је на про-
стору Вучјака четнички одред тога места под командом
Бранка Ковачевића, који су равнодушно сачекали долазак
партизанских снага на Вучјаку. Како су временом становни-
ци насеља Жеравца и околних села, као суседи Вучјака, у
току од 1941 до 1945 године, више пута упадали са усташа-
ма на територију Вучјака, палили и пљачкали српске куће
и убијали српски живаљ са намером да истребе Србе, то је
освете ради, одред територије Вучјака, по доласку партиза-
на, у последњем моменту нередовних прилика, напао ноћу
12 априла 1945 године Жеравац и околна села, над којима
су извршили одмазду.
Баш тих дана, снаге хрватских усташа, оступале су из
341
Босне од Сарајева преко Босанског Брода према Загребу.

Исте ноћи, страдањем Жеравца, те снаге хрватских усташа
ступиле су у борбу са Вучјачким одредом Бранка Коваче-
вића. У исто време партизанске снаге, које су тада борави-
ле на Вучјаку, умешале су се у борбу. Хрватске усташе до-
ласком на терен, где се налазила болница одреда Србије, не-
далеко од Босанског Брода, заробили су један део болнице.
Други део болнице бегством се враћа према Вучјаку. При
повратку преко територије Жеравца ка Вучјаку, тај остатак
болнице са нешто пратње заробили су партизани. Особље
болнице и пратња за обезбеђење, у колико су пали у руке
партизана, повезана је од стране партизана у телефонске
жице и масовно побијени. Један део остатка болнице на че-
лу са пуковником Павловићем и др. М. Шијачки, разбегли
су се у разним
хаиловићем правцима.
имали Последњу
су 13 априла 1945 везу са када
године, ђенералом Ми-
их је оба-
вестио преко радио станице, да се он креће поред Прњавора
према Бања Луки. Интервенцијом преко мисионара у Загре-
бу и доласком ђенерала Ђукића и Предавца у Босански
Брод, на путу за Загреб, део болнице србијанских одреда
је спасен.
ПРИПРЕМЕ ЗА ПОКРЕТ СА ЛИЈЕВЧА ПОЉА

Све четничке снаге, које су прешле Врбаса и боравиле
на Лијевчу
не Пољу,саопремиле
после подне, намером су
да се трећег
пређу априла
преко 1945 Поља,
Лијевча годи-
поред варошице Топола, даље уз реку Саву, њеном десном
обалом, испод североисточних падина Козаре, преко Хрват-
ске према Словенији.
Распоред кретања био је: Предходнице у виду клина и
то: Крајње десно крило мајора Калајита са пријепољским
корпусом, затим прва дивизија, до прве дивизије Херцегов-
ци — Гатачка бригада, даље, омладински пук, пета диви-
зија и крајње лево крило Лучића „Летећа Босна“. Побочни-
це других одреда, а средином народ, болница и комора са
јаким заштитницама. Све стоји спремно на одређеним ме-
стима и чека наређење за покрет.
У таквом приправном стању наступила је и ноћ. Прола-
зе часови тамне ноћи. Све је на ногама по пољу и друму.
Никоме се не дрема, нити мисли на сан. Из дугог чекања
закључује се да није све у реду. После пола ноћи почео је
да дува хладан северни ветар. На небу се навукли густи и
црни облаци. Пред зору почела је да пада хладна киша.
Облаци се спустили сасвим ниско. Местимично је и магла.
Осећају се већ зраци зоре и све чека на отвореном пољу
спремно за покрет.
342
БИТКА НА ЛИЈЕВЧУ ПОЉУ

У само праскозорје освита дана 4 априла 1945 године,
загрмела је артилерија и бацачи мина. Гранате се расипају
у свимаНарочито
Пољу. правцима јако
на положаје
дејствујечетничких
немачка одреда на Лијевчу
далекобојна арти-
лерија са леве обале Саве, која бљуе клупка усијаног чели-
ка и расипа по територији, на којој су четнички одреди. По-
сле дејства артилерије и бацача мина, усташка војска јаким
нападом надирала је на наше десно крило од Босанске Гра-
дишке. Митраљези и пушкомитраљези расипају рафалима
зрна на све стране. Пушке пламте без предаха, а тенкови
надиру, на које пожртвовани борци бацају ручне бомбе.
Са десне обале Врбаса, партизани иза леђа наших одре-
да сеју гранате смрти из тешког ватреног оружја, које су
добили од Енглеза. Једновремен напад са три стране. Јечи
равница Лијевча Поља. Ломе се витешке кости под усијаним
челиком. Код војске и народа четничких одреда изражава
се гњев и презрење према противницима. Налазе се у кљеш-
тима између две велике реке на пространој равници Лијев-
ча Поља, опкољени од усташа и партизана, које помаже не-
мачка артиљерија и тенкови. Српски хероји давају очајан
отпор.
У току првог окршаја настаје тешко стање. Изненадним
нападом са тенковима, користећи маглу и познати терен,
усташе су продрли клином на сектору прве дивизије и 29
Херцеговачког пука. Под тешким нападом пао им је у руке
капетан Симо Мијушковић са 80 Никшићана. Услед овог
бочног продора на десном крилу помоћу тенкова, настала
је моментална збуњеност, али брзим попуњавањем угроже-
ног места и дивовским пожртвовањем витезова мријет на-
викнутих, усташка моторизација је задржана, а њихови од-
реди одбачени на првобитне положаје. На крајњем десном
крилу витешки се одржао мајор Калајит са Пријепољским
корпусом. Такође се витешки одржао 7 пук прве дивизије,
код кога је био са штабом и командант дивизије херој Иван
Ружић. Херцеговачки одред је много проређен. Многи хе-
роји из омладинског пука пали су.
Под притиском страшног разорног дејства немачке ар-
тиљерије, која је имала два циља: уништити куће српских
села и уништење четничких одреда. Затим, под притиском
тешког ватреног оружја, са десне обале Врбаса од стране
партизана и моменталног усташког продора путем тенкова
на десном крилу, повлачи се са истакнутих положаја избег-
лички народ, болница, комитет и комора и концентрише се
на територији села Разбоја, где се налази и врховна коман-
да четничких снага.
343
Пристижу нови рањеници. Приносе се мртви, које смеш-

тају пред црквом у селу Разбоју. Неимари нових хумки ко-
пају гробницу широку 50 метара пред самом црквом. У ње-
но мрачно дно спустају се витезови поређани један до дру-
гога, обучени у народне ношње из разних српских крајева.
На њиховом челу је као први пао херцеговачки херој поп
Перишић. Међу њима има и хероја из омладинског пука. То
су дечаци од 14 до 20 година старости из свих крајева Црне
Горе, који су добровољно узели пушке и ступили у четнич-
ке редове, образовали омладински пук и херојски се бори-
ли на свим положајима против наци-фашизма и комунизма.
Сви ови витезови, који се спуштају у хладну гробницу пред
вратима Божјег храма — цркве у селу Разбоју, дадоше жи-
воте, бранећи част српског оружја и животе избегличког
народа, болесних и рањених хероја, на које насрнуше уста-
ше и комунисти.
Морал војске, народа, болесних и рањеника је на виси-
ни. Заједнички живот и судбина везала је једне са другима.
Сви грчевито дају отпор, у чему налазе спас. Вођство за-
бринуто ствара планове за излаз из ситуације. Авион звани
„рода“ растура летке усташа и Секуле Дрљевића, чија је
садржина: „Предаја или смрт“. Тражи се признање „владе“
Секуле Дрљевића и њега за вођу или тотално уништење
свих одреда. Павле сазива вођство на саветовање. Овом са-
ветовању су били присутни: Драгиша Васић, пуковник За-
рија Остојић звани „чика Бранко“, пуковник Баћевић, пу-
ковник Лалатовић, пуковник Балетић, пуковник Новаковић,
пуковник Бојнић, затим сви команданти дивизија и корпу-
са, већи део чланова Националног Централног Комитета и
Покрајинског комитета Црне Горе.
Вођство на овом састанку доноси једногласно одлуку:
Да се изврши продор на бункере, који се налазе у селу Ши-
бићев Хан, на раскрсници друмова Бања Лука — Босанска
Градишка и сеоцког друма од села Разбој према Козари.
Затим, да се пређе североисточним падинама Козаре уз Са-
ву, њеном десном обалом за Словенију. После одлуке вођ-
ства о правцу кретања, створен је план за продор. За осва-
јање бункера и утврђења на раскршћу у селу Шибићев Хан,
одређен је штапски батаљон и лична пратња Павлова и Ос-
тојића. Задатак осталих јединица био је следећи: Одред
херцеговачки — гатачка бригада, звана 29 пук, под коман-
дом хероја Милорада Поповића, имали су задатак да у згод-
ном моменту, у току напада за продор, пређу иза леђа ус-
ташког положаја на делу сектора од Шибићева Хана до ва-
рошите Топола, да извиди положаје партизана на Козари.
У случају ако први покушај продора у току ноћи не успе,
344
онда следеће ноћи да нападну усташе с леђа. Пријепољски

корпус мајора Калајита и одред „Летећа Босна“ имали су
да нападну фронтом на усташке положаје, који су се нала-
зили дуж друма преко Лијевча Поља на сектору од Тополе
до Шибића Хана. Пукови пете дивизије имали су крајње ле-
во крило, према варошици Александровац и обезбеђење од
Бања Луке, са прелазом главног друма према Козари. Пу-
кови прве дивизије заузели су положаје десног крила, пре-
ма варошици Топола са обезбеђењем од Босанске Градиш-
ке и освајање главног друма, даље, да прошире продор пре-
ма Козари. Јединице: Млавски корпус, Косовски корпус,
Дрински корпус, имале су за задатак да прошире прве ус-
пешне продоре и да помогну напад на партизанске положа-
је на Козари. Пукови осме дивизије одређени су у заштит-
ницу, са обале
са десне задатком да врше
Врбаса. Знак обезбеђење од напада
за општи напад, партизана
на целом фрон-
ту био је испаљивање светлеће ракете.
НАПАД ЗА ПРОДОР
Наступа тамна и кишна ноћ 4 и 5 априла 1945 године.
Заповест за покрет је издата. Курири трче на све стране.
Јединице крећу према издатим заповестима на извршење
задатка. Највећи број јединица креће друмом од села Раз-
боја према селу Шибићев Хан. Све се одвија по плану и пу-
ној тишини. Само се покадкад чује шкрипање кола, која но-
се тешке рањенике и тифусаре натрпане у колима једни на
друге. За њима се креће избеглички народ: старци, жене,
деца, чланови Централног Комитета и Покрајинског коми-
тета Црне Горе и Боке, са свештенством на челу са Митро-
политом црногорско-приморским Јоаникијем.
Наступни марш је у току. Јединице се приближују сво-
ме циљу. Веза се одржава помоћу курира на коњима. Уско-
ро је почео и развој за напад. Нешто пре зоре око два сата,
преноси се шапатом наређење ,,стој“. После неколико тре-
нутака неизвесности појавила се ракета из сигналног пиш-
тоља и дала знак за напад. Светлост ракете тргла је све из
тешке неизвесности. Пред терен је мало осветљен и с једне
и с друге стране, отворена је жестока паљба. Под јаком не-
пријатељском ватром наши борбени редови крећу храбро
напред. Приближују се бункерима и обасипају бункере руч-
ним бомбама, помогнути врло јаком митраљеском и пушко-
митраљеском ватром. Долина Лијевча Поља одјекује грм-
љавином од експлозије граната и ручних бомби. Усташки
тенкови брекћу и сеју ватру на све стране. Ноћ се претвори-
ла у дан. Јунаци крче пут своме народу, којега прогоне ко-
мунисти, а дочекују усташе огњем из пушака. Крв се лије
345
без прекида. Народ напуштен и издан од савезника, сам во-

ди борбу противу наци-фашизма, усташа и комуниста, који
удружени хоће да униште све што српски дише.
У току ове страшне борбе, појавила се друга ракета из
сигналног пиштоља, као знак да оделења за продор код Ши-
бића Хана ускачу у бункере. После тога колони избегличког
народа и болници, издато је наређење за покрет. Доласком
ових код моста једне реке скрећу у лево сеоским друмом
дуж обале реке. На другој обали реке, недалеко од моста,
води се крвава борба за освајање усташких бункера. Зора
свиће. Борба око бункера све жешћа и тежа. Тенкови се кре-
ћу и обсипају наше редове пакленом ватром. Од страхови-
тог дејства ручних бомби и граната, рекло би се да земља
гори.
Зраци зоре прелазе у светлост дана. Сваки покрет си-
гурна мета из отвора бункера и тенкова. У место очекива-
ног продора, због закашњења напада, прешло се у одбрану
од тенкова. Сигналним пиштољем дат је знак да продор на
бункере није извршен, што је уједно и наређење за повла-
чење избегличког народа и болнице. После тога настала је
велика тешкоћа око окретања кола са болесницима и рање-
ницима. Сеоски пут узан и велико блато како на самом пу-
ту, тако још горе изван пута. Колска запрега узнемирена од
борбе, гладна и уморна. Пристигли су и нови рањеници.
Пут закрчен комором.

непријатељски положајиПоље отворено и Стање
са тенковима. видно, код
а у свих
близини
са-
свим критично.
Пошто се већ потпуно разданило, пренела се страшна
борба дуж целога друма преко Лијевча Поља од Врбаса све
до Саве. Закаснивши са освајањем бункера пре ованућа,
није се могло за време видела наставити са нападом, јер су
бункери били добро утврђени, брањени и појачани ватром
из тенкова. У таквој тешкој ситуацији и под притиском ја-
ке непријатељске ватре, наше јединице морале су се врати-
ти на своје првобитне положаје, а избеглички народ уз стра-
ховите губитке се вратио, према селу Разбоју.
Усташе добијају све више појачања у људству и муни-
цији из Бања Луке и Босанске Градишке, а преко партизан-
ске територије у чему их партизани не сметају. Стање на
положају код непријатеља, на дан 5 априла 1945 године би-
ло је следеће: Партизански одред Коче Поповића држао је
десну обалу реке Врбаса до утоке Врбаса у Саву. Две пар-
тизанске дивизије држале су положаје на Козари иза уста-
ша, које су чекале на наш продор према Козари, ако би нам
успео продор усташког фронта. Усташки фронт преко Ли-
јевча Поља сачињавале су следеће јединице: Лична гарда
346
Павелића, којом је командовао самозвани ђенерал Лубурић

и ђенерал Перчевић, кољачи везаног робња. Затим, Црна
Легија, која је тих дана била дошла са руског фронта и дру-
ге хрватске
ове јединицејединице
имале супод командом
наређење ђенерала Метикош.
од Павелића Све
и његове вла-
де: Разбити и уништити четнике и не дозволити да пређу
преко Хрватске.
Наши борци, оптерећени избегличким народом и бол-
ницом, а опкољени непријатељем са свих страна, између две
велике реке, спремају се под најтежим условима да предуз-
му други напад за продор. У то време херцеговачки одред
налази се на простору између усташа и партизана. О свом
тешком положају херцеговци су известили четничко вођ-
ство и да су примећени од усташа и партизана те предстоји
опасност да буду уништени ако им се одмах не прискочи
у помоћ. Павле је одмах одредио пету дивизију, омладин-
ски пук и један пук прве дивизије да се по цену свих жртава
пробију за појачање херцеговцима.
Усташе и партизани су напали херцеговце у току дана
5 априла 1945 године са свих страна и потпуно уништили
цео одред тих херцеговачких витезова. У тој тешкој и не-
равној борби рањен је и командант херцеговачког одреда
херој Милорад Поповић. За време док га је његов брат ра-
њеног износио из борбе, Милорад је рањен поново у груди,
а његов брат у ноге. Видећи, да га рањени брат не може да
спасе од заробљавања, моли брата да га убије. Пошто је
брат одбио да то учини, то овај неустрашиви јунак, да би
избегао заробљеништво од партизана, доноси одлуку да
сам докрајчи свој живот. Узима свој пиштољ, кога приноси
себи на слепочницу, окида пиштољ и тако је угашен живот
једног од првих херцеговачких команданата. Од целог ње-
говог одреда спасло се само неколико бораца, који су се
после прикључили петој дивизији и другим јединицама, ко-
је су биле пошле да помогну херцеговцима.
ДРУГИ НАПАД ЗА ПРОДОР
У том и таквом стању, где су сви страдали, а херцего-

вачки одред скоро цео уништен, пролази 5 април 1945 го-
дине, а Павле и Зарија у једној малој приземној кући у селу
Разбој припремају план и праве распоред за други напад и
продор. Чим је наступила ноћ између 5 и 6 априла 1945 го-
дине, издато је наређење за покрет ка Шибићевом Хану и
Козари. Главни нападни правац остао је исти, а штапском
батаљону придодат је као појачање један батаљон 12 пука
осме дивизије.
347
Колоне крећу према бункерима преко Лијевча Поља.

Већ је 2 сата после пола ноћи. Ускоро треба да буде општи
напад за продор. Када су јача оделења прилазила циљу, у
очекивању знака за напад, на њих су усташи из прикриве-
них тенкова, осули ужасну ватру из аутоматског оружја.
Место напада на бункере отпочела је борба са тенковима у
мрачној ноћи на непознатом терену. Целим фронтом отво-
рила се страшна борба. Гранате из топова, бацача мина и
митраљеска зрна падају у колону избеглица, болнице и ко-
море. Усташе су преко дана узели остајање за сва ватрена
оружја. Са сигурним погодцима расипају ватру у свима
правцима. Борци, куда год крену, наиђу на људе оклопљене
у челику и бетону.
Јаким бочним нападом усташе су са тенковима напали
на наше лево крило, друмом који води од Бања Луке низ
Врбаса и угрозили неборачком људству, избеглицама, ко-
мори и болници. Четнички борци пробили би челични об-
руч, али са њима иду старци, жене и деца, њихови рањени
другови и тифусни болесници, чији се уздах од рана, боло-
ва, умора и зиме праћен грмљавином топова до неба чује.
Који би борци оставили у највећим мукама своје дру-
гове, који су допали тешких рана, болести и изнемоглости,
затим жене и децу под ножем усташа и комуниста? Ситу-
ација је настала критична. Борци су понова из става продо-
ра прешли јеу настала
Ситуација став одбране избегличког
критична народа
и из ових и болнице.
разлога: у току
борбе усташама је пао у руке капетан Иван Јаничић, ко-
мандант првог пука прве дивизије, са целим пуком. Овим је
ослабљен један део фронта. Даље, бочним продором тенко-
ва од Врбаса, угрожена је колона избегличког народа и бол-
нице. Затим, у току борби четника са усташама, један одред
партизана Коче Поповића, успео је да пређе са десне на ле-
ву обалу Врбаса и да са леђа нападне четничке одреде на
Лијевче Поље. Да би се задржао овај партизански одред,
Павле је одредио један део бораца да заустави партизански
продор.
У заносном налету из борбе са усташама и њиховим
тенковима, четници се окрећу према партизанима и после
крваве борбе, партизани су натерани у реку Врбас, да се од
њих мали број, пливањем, вратио на десну обалу. Пошто су
одбили партизане, поново се четнички борци бацају према
усташама, који са тенковима надиру преко Лијевча Поља,
са чврстом одлуком да четнике уништи и натерају у Саву и
Врбас. Центар надирања усташа био је низ Врбас ка селу
Разбоју, где се налазио избеглички народ, болница, коми-
тет и комора.
348
Усташе су дошли до самог села Разбоја. Из разног ва-

треног оружја, гранате падају из непосредне близине у ма-
се народа и болнице. Нарочито дејство имали су бацачи ми-
на. Падали су мртви и рањени на ове стране. Преживеле за-
сипала земља помешана крвљу и парчадима људскога тела.
Нико да јекне. Нико да закука. Старци, жене и деца држе
се на високом моралу. Без плача, без суза, купе комаде раз-
нешеног тела својих милих и драгих. Само се чује шкргут
зуба. На лицу се изражава гњев према противнику. Борци
дају очајан отпор и бране избеглице и болеснике.
Павле посматра очајну битку равницом Лијевча Поља.
Људи голим грудима дочекују усташе оклопљене у тенко-
вима. Затим посматра народ како стојечки и поносно оче-
кује смрт, без узвика, бола или страха. Павле прилази до
пуковника Остојића и после кратког разговора оба пози-
вају своје личне пратње. Долазе у масу народа и Павле држи
кратак говор са речима: „Јунаци, идемо да смрвимо усташе
са њиховим тенковима, или да пређу са њиховим тенковима
преко наших лешева“.
Павле је донио одлуку да лично погине или да одбије
усташе. Одређује мајора Рајлића да распореди борце на
угроженим положајима. Лично одређује 20 пушкомитра-
љезаца са једним тешким митраљезом и неколико бомбаша.
Са тим јунацима одлазе из села Разбоја два хероја према
усташама на друму
боја код једне ка куће,
сеоске ШибићадрумХану. Недалеко насипом.
је подигнут од села Раз-
Ку-
ћа је до самог друма, од чије западне стране за 50 метара
постоји пропуст на друму. За трен ока разрушен је про-
пуст, а дрва стављена на друм до отворена пропуста. Мало
даље од пропуста борци су ставили на друм неко грање као
прву против тенковску брану. Зато време чуло се кретање
тенкова иза малог брежуљка. Радојевић и Влаховић постав-
љају митраљез за ћошком куће. Пушкомитраљезци са Пав-
лом и Остојићем ушли су у кућу. Из сваког отвора куће
вири по неколико цеви аутоматског оруђа према друму.
Павле је издао наредбу да нико не пуца док се не дадне
знак.
Први се тенк појавио друмом. На неколико метара иза
прве бране тенк је застао, а после мало чекања вратио се
назад. Мало касније, иза брежуљка, друмом креће други
тенк. Први тенк се окренуо и брзином прелази прву брану.
Доласком до пропуста први тенк је успорио брзину. Седам
бомбаша, три из пратње Павлове и четири из пратње Осто-
јића припремају бомбе. Осматрач из тенка приметио је ми-
траљез иза угла куће. Из тенка је на митраљез осута ватра.
Павле наређује да се на тенкове отвори ватра из ауто-
349
матског оружја. Тенкови су засути врелим зрнима из ауто-

матског оружја, која се одбијају од оклоп челика тенкова.
Док су пушкомитраљезци и митраљез засипали ватром и
врелим челиком све отворе на тенковима, бомбаши излазе
из куће и грабе који ће бити први. Муњевитом брзином
прешли су неколико метара отвореним простором. Затим
упали у долину насипа, тако да их са тенковске куполе, ми-
траљески метци нису могли захватити. Из куће се просипа-
ла ужасна ватра на тенкове. Руше се цигле од куће од кур-
шума из тенковских митраљеза. Бомбаши бацају бомбе на
први тенк. Посада тенка збуњена смелим подвигом бомба-
ша очекује смрт. Од страшне детонације бомби, тенк је от-
ишао у ваздух са посадом. Прва жртва у борби са тенкови-
ма био је Манојле Чуљковић из Јабучине среза Бјелопољ-
ског. Остали бомбаши, од њих већа половина, падају у бор-
би са другим тенком, који се нагло враћа и бежи натраг.
Подвиг помбаша у борби са тенковима, охрабрио је све
борце на положајима, те су личним пожртвовањем одбили
усташе на целом фронту, који су у повлачењу имали вели-
ке губитке.
ПРИПРЕМЕ ТРЕЋЕГ НАПАДА ЗА ПРОДОР

Пошто су усташе одбачене, Павле припрема трећи на-
пад за продор. Одмах је наредио да се рањеници и тифуса-
ри издао
ле прикупе у једандаврбљак
наредбу, се коддоболесника
самог Врбаса. Затим једоведу
и рањеника Пав-
коњи из свих јединица, осим који носе тешка оруђа. Међу
болеснике и рањенике дошао је и Павле после подне. Том
приликом Павле је рекао: „Неуспех продора јесте терет бол-
нице и избегличког народа“. Павле је наредио, да сва кола
која су преносила болеснике и рањенике остану, а рањени-
ци и болесници, који се не могу коња држати, морају оста-
ти као жртва. „Има да се креће беспутним тереном, где нас
тенкови не могу пресрести. Ко се може коња држати, нека
коња узме, а за оне, који се не могу коња држати, нека род-
бина прави носила да их носе док им буде могуће. При про-
дору, ко може и коњ му може, а ко не може биће жртва за
спас целине. Противници су јаки и крволочни и њима се мо-
рамо одупрети“.
Са свих страна вапај мученика: „Немој нас, Павле, оста-
вити“. Павле је лично вршио распоред болесника и рање-
ника. Одређивао места за чекање до покрета. Свако је че-
као на одређеном месту потпуно приправан. Док је Павле
вршио распоред болнице, стизали су курири са свих страна
од свих јединина са извештајем: „Усташи су одбачени,
фронт је задржан, нема муниције“.
350
Наступа ноћ између 6 и 7 априла 1945 године. У први

мрак пада наређење: „покрет“. Све је дошло на одређено
место. Борбене јединице за продор већ су биле заузеле сво-
ја места за правац кретања. Од избегличког народа, болес-
ника и рањеника прикупило се мало муниције и раздељено
борбеним снагама. Болесници и рањеници натоварени су на
коње. Све стоји спремно за покрет. Стоји се у месту неко-
лико часова. Нико не зна зашто се чека осим врховног шта-
ба. Борбене јединице извесних одреда Србије иду у правцу
Врбаса да се враћају назад преко Врбаса. Наступио је изве-
стан поремећај. Болесници и рањеници су у очекивању на
полазак.
Око 10 часова увече после дугог чекања за покрет из-
дато је наређење: „Свако на своје место до даљег наређе-
ња.
кањаСвако да је
стигло је писмо
у приправном стању
од Бранка за покрет“.
Дрљевића У току
јавности че-
непо-
знато. Бранко је био испослат као тајни повереник за оба-
вештење за догађаје у околици Секуле Дрљевића. Затим су
стигла обавештајна лица и поднела извештаје о стању ус-
ташког и партизанског фронта и њиховим снагама. Стижу
извештаји од борбених јединица о недостатку муниције.
У главама одлучујућих пролазе разни планови за излаз из
ситуације из челичног обруча: „Муниција, избеглички на-
род и болница. Продор усташког фронта на Лијевчу Пољу.
Продор партизанског фронта на Козари и даље борбе, које
ће наступити преко Хрватске до Словеније. — Муниција, из-
беглички народ и болница, муниција, муниција!“
Оваква ситуација у челичном обручу на сред Лијевча
Поља између две реке Саве и Врбаса, створила је пометњу,
што је отежало доношење правилне одлуке о судбини чет-
ничких одреда на Лијевчу Пољу.
Усташе и Секула врше притисак претњом тоталног уни-
штења, уз помоћ партизана и немачких тенкова и артиље-
рије. Користе бедно стање болесних и рањених и избеглич-
ког народа, као и несташицу муниције. У овако страшној и
неизлазној ситуацији, иду у Босанску Градишку: Митропо-
лит црногорски Јоаникије, др. Јерговић и Саво Вулетић, да
испитају политику и став Дрљевића и усташа, који стежу
челични обруч на Лијевчу Пољу, користећи тешки положај
четничких одреда на томе простору.
У Босанској Градишки, у кући Милана Лукца, био је
главни стан усташа и Секуле Дрљевића. Лукац је тада био
усташки командант Босанске Градишке и учесник у извр-
шењу злочина у Старој Градишки. У кући реченог Лукца,
преговара Митрополит Јоаникије, др. Јерговић и Саво Ву-
летић са Секулом Дрљевићем, Вукосавом Дрљевићем, Бош-
351
ком Аграмом и Кривокапићем. Ту је тада био присутан у

име владе Павелића пуковник Селетковић и друга усташка
авангарда. Преговарало се о даљој судбини избеглог жив-
ља, који преживљава тешке дане на Лијевчу Пољу, и којем
предстоји тотално уништење у челичном обручу од усташа
и партизана.
Снаге на положају на Лијевчу Пољу, у очекивању осви-
та дана 7 априла 1945 године су у строгој приправности. О
стању тифусара, рањеника и избегличког народа, напоме-
нућу кратко: Све је уплашено да не падне у руке усташа и
партизана. Боје се једних и других од уништења. Сви су
изнурени и уморни, гладни и неиспавани. Зима, болест и ра-
не. Сви леже у блату и стоје, без добре обуће и одеће, под
пљуском хладне кише. Притисак непријатеља са свих стра-
на.
СмртШта може бити
је лакша, јер јестрашније
тренутна. од
У таквих
оваквимпатњи и страдања?
надчовечним пат-
њама, тифусари и рањеници, без помоћи других, не могу
да се крећу. Није то једна или две особе, то су две хиљаде
тифусара и рањеника. Није то сат или два сата времена.
То су четири дана и четири ноћи, ужаса и пакла. Борба че-
тири дана и четири ноћи на живот и смрт. Борба за част и
борба за слободу.
Овај живаљ пугује четири месеца, по леду и снегу, без
добре одеће и обуће, без хлеба и без конака. Тифусари ли-
че на обезвијале авети. Страшан је призор и слика њихова.
Од ужасне температуре „пегавца“ и узбуђења догађаја и
борбе, у заносу лудила, поједини тифусари, свуку се сасвим
голи. Узму пушку у руке и јуре по пољу као луди, уз страш-
ну неразумну вику, док не падну у какву врзину, где остану
у издисају. Тих дана тешко су издржали борци и здрави
људи, онда шта се може рећи о патњама тифусара, рање-
ника, жена, деце и изнемоглих стараца. Није било лако бор-
цима да напусте своје миле и драге код оваквог стања под
нож усташа и партизана. Покушаји продора увек су прела-
зили у став одбране изнемоглих тифусара и рањеника. Тих
дана па ни данас, није могао нико утврдити статистику мрт-
вих и рањених у току борбе на Лијевчу Пољу. Усијане куг-
ле челика разног калибра, падале су у колону избегличког
народа, болесника, рањеника и војске на положајима. Пат-
ње и страдања, све је витешки издржавало. Заједнички јед-
ни уз друге, деле страшну судбину мука и страдања. Два
крволока српског народа, усташе и партизани, опколили су
народ и борце равногорског покрета, изнемогле тешким и
дугим борбама и уморне од дугог путовања. Издати од са-
везника, подлегли страшном непријатељу човечанства ,,пе-
гавцу“ и љутим ранама, а удружени усташи са Титовим ко-
мунистима хоће да их униште.
352
Целу ноћ између 6 и 7 априла 1945 године вођство и

војска мисли о тешком стању избеглог народа, тифусара и
рањеника и несташици муниције. У расвит зоре дана 7 ап-
рила 1945 године појавио се Сава Вулетић страшног изгле-
да. Навукао војничку шајкачу над намрштеним челом. Црне
велике веђе ниско спуштене, а брци расути. Био је сав блед
у лицу. Из црта његовог лица сваки је лако могао прочи-
тати нашу судбину: „Предаја или тотално уништење“. Овом
приликом Вулетић је изгледао још страшнији и поражен,
него пре три дана тога јутра, када је сав тронут стајао уз
један багрен, под којим су спуштали у мрачну и хладну ра-
ку посмртне остатке јединца у мајке — Вулетићева синовца
и његову једину наду — јер Вулетић није имао порода. По-
сле повратка из Босанске Градишке 7 априла 1945 године
Вулетић
јер је појеповратку
био вишеиз потрешен, него над гледао
Босанске Градишке гробом гробницу
јединца,
целог српског живља, опкољеног од усташа и комуниста
на Лијевчу Пољу, са којим је живљем, старац јездио са пуш-
ком у руци и војничком шајкачом, преко Босанских снеж-
них планина. Међутим многе водеће личности данас, тај пут
прешли су тада аутомобилима и другим превозним сред-
ствима без отпора преко тадашње Павелићеве Хрватске.
Митрополит Јоаникије задржан је као таоц код усташа
и Секуле Дрљевића у Босанској Градишци. На пар дан пре
уодласка Вулетића
Босанску и Митрополита
Градишку, покушали Јоаникија ради преговора
су са преговорима код
усташа за обуставу борбе при продору код Шибића Хана
и то: Балетић, Божа Јоксимовић и Павле Новаковић. Њи-
хов покушај са преговорима, завршен је њиховом смрћу од
усташа код Шибића Хана.
Истога јутра по повратку Вулетића из Босанске Гра-
дишке појавио се и Павле пред војском и народом страш-
ног изгледа. Обукао рутаву бунду, на глави четничка шуба-
ра, испод које вире праменови дуге црне косе. Расутих бр-
кова и чупава накострешена брада црно-жућкасте боје. На-
мрштених веђа, испод којих севају два ока као ватра. Оп-
рашта се са својим верним борцима, са којима се неће више
никада видети. Затим у дворишту основне школе села Раз-
боја спалио је архиву свога штаба и радио станице и све
што војник није могао собом носити осим убојног оружа.
Одваја око хиљаду и двеста хероја и са тим борцима и вр-
ховним штабом после опроштаја са војском и народом,
креће и пробија се уз долину Врбаса, кроз усташке и пар-
тизанске редове и одлази према Бања Луци. Остале борце,
са командним особљем, избеглички народ, болницу и дру-
ге групе, све је оставио и упутио их у смрт.
353
Са избегличким народом Павле је оставио своју жену

и јединца сина, стара тада око 6 година. Тога дана настало
је тешко стање на Лијевчу Пољу. Међу војском и народом
наступио је поремећај. Многи су се одлучили да се сами на
своју руку пробијају у разним правцима. Једни су пошли
натраг преко Врбаса. Скоро сви су похватани од усташа и
партизана и сви побијени. Од њих су извесни успели да по-
бегну са мучилишта и вратили се крвави под ранама натраг
на Лијевче Поље, међу војском и избеглим народом, па су
поново са војском и народом пали у руке усташа.
Преостало командно особље и вођство четничких сна-
га, наредило је свим преосталим јединицама, избегличком
народу и болници, покрет са Лијевча Поља у правцу смрти
према Босанској Градишки. Колоне прелазе селима преко
Лијевча Поља. По селима нема народа из места. У току бор-
бе на Лијевчу Пољу из страха од покоља од хрватских уста-
ша, све је напустило домове и побегло преко реке Врбаса,
остављајући куће и покућанство у расулу и рушевинама.
Разна стока и живина узнемирено трчи око кућа и кроз се-
ла. Тужно је слушати гласе узнемирене стоке. И животиње
осећају страшно стање и ужас борбе.
Наступа ноћ између 7 и 8 априла, а хладна киша ноше-
на северним ветром оспорава кретање колона, које се крећу
блатним сеоским путевима према Босанској Градишци. При
покрету,
колона сестално се пази
раздвоји на везу
и наступа јединица.
поремећај Прекидом
јединица везе,
и крета-
ње у неизвесност. Из сигналних пиштоља даван је знак за
везу и правац кретања. Око пола ноћи наређен је одмор на
једном брду недалеко од варошице Средња Топола. Свуда
поред пута ложе се ватре за време одмора. Болесници и ра-
њеници леже на ледној и влажној земљи, без покривача и
без довољно одеће и обуће, изложени хладном ветру и ки-
ши.
Освиће дан 8 април са проведрицом. Наређен је покрет
свим јединицама. После дугог кретања, дошли смо на глав-
ни друм Бања Лука — Босанска Градишка. Тим сектором
наступили смо преко мањих варошица, боље рећи печалбар-
ских села хрватског становништва. Друмом и око печалбар-
ских центара многи бункери и тенкови. Хрватски усташи не
излазе из бункера и тенкова, као да се плаше преваре. На-
шим јединицама наређено је кретање са колоном двојних
редова. Болесници и рањеници скривају болове у рањеним
душама. Око пола дана, неко раније, а неко касније, стигли
смо у Босанску Градишку. На обали реке Саве две велике
скеле, направљене од више дереглија и чамаца, везани че-
личним конопима, непрекидно прелазе на леву обалу реке
354
Саве и натраг и преносе изнемогли народ и војску. Одмах

по прелазу реке Саве, јединице одлазе према тврђави града
Стара Градишка. Превоз је настављен преко реке Сава целу
ноћ и идућег дана.

ТВРЂАВА СТАРА ГРАДИШКА
То је стари град ограђен високим и дебелим зидовима,
коју је тврђаву своједобно градила Марија Терезија као вој-
но утврђење. Тврђава града обухвата простор, више од де-
сет хектара. Град носи назив Стара Градишка. Зграде у твр-
ђави града су већим делом старога стила, са подземним оде-
лењима, повезани тунелима и ходницима. Почев од западне
капије, преко целог сквера до источне капије, постоје вели-
ке зграде,које
кумбама, преграђене
служе зачеличним шипкама
„главњачу“. Поред саових
мрачним
зграда,ката-
по-
стоји већи број шупа и других споредних грађевина, које
служе као помоћна оделења, великих и дугачких грађенина.
Северно и јужно од ових грађевина, постоје два велика ск-
вера у виду пространог парка. До главне западне капије, са
десне стране по улазу у град, постоји католичка црква. Ис-
точно од цркве постоји већа двоспратна зграда, за канцела-
рије управе града. Испред ове зграде постоји велики сквер,
који се протеже све до источне капије. Источна капија гра-
да направљена је са дуплим високим и дебелим зидом у ви-
ду свода-тунела, дуг око 15 метара, а широк до 10 метара.
Тунел капије у виду славолука, висок је око 5 метара.
Западна капија према Сави са великим славолуком од
тврдог челика у висини зида бедема града. На капији по-
стоје дупла челична врата. Десно и лево од капије унутра
града, постоји више зграда, које служе за посаду и за стра-
жу на капији града. Недалеко од северозападног угла града,
постоји велика двоспратна зграда, модерно грађена, са ви-
ше оделења, која служе за болницу града. У граду тврђаве,
цивилно становништво не живи, осим оно везано са служ-
бом уКако
тврђави града.
је која јединица прелазила Саву, путем скеле, тако
је по доласку у тврђаву града заузимала место у разним
зградама тврђаве, без да је ма ко распоред давао. Све про-
сторије испуњене су војском и избеглим народом, осим про-
сторија са челичним шипкама, које су зграде биле затворе-
не. Преостали део војске и народа, пошто није имало више
места у зградама града, заузели су места на оба сквера твр-
ђаве. Рањеници и тифусари заузели су зграду болнице, и
испунили сва оделења, поређани један до другога по патосу
соба и ходницима. Многи тифусари и рањеници, остали су
на отвореном простору северног сквера и испред зграде
355
болнице, јер није било довољно места у згради болнице за

све болесне и рањенике. У згради болнице, затечено је не-
колико болничног особља са лекарима.
Одмах по доласку рањеника и тифусара у болницу, на-
стало је ривалство и нетрпељивост од стране хрватских ле-
кара и особља у згради болнице са једне стране и друге
стране, лекара и болничког особља четника. Ово нарочито
због спречавања родбине да посете тифусаре и рањенике
у згради болнице. Хрватски лекари су успели да забране по-
сету у болници, како родбини болесника и рањеника, тако
и нашим лекарима. Томе се неби чудило за време редовног
стања или да су хрватски лекари пружили помоћ у лекови-
ма и исхрани тифусарима и рањеницима. У болници се тада
оскудевало и са водом, јер није имало довољно особља да
пружи понуду болесницима и рањеницима.
За све дошле у граду тврђаве, услови за живот тешки,
јер није било хране, нити других потреба за живот. Одмах
по доласку у град тврђаве и при прелазу путем скеле на Са-
ви, деца из вароши Босанске Градишке, долазила су и про-
давала хлеб, млеко, цигарете и друге животне потребе. Дру-
гога дана по нашем доласку у град тврђаве, забрањен је
приступ деци на капије града да долазе и престало се са
продајом ма каквих животних потреба.
По доласку у град тврђаве, објављено нам је: да ћемо
остати
све у граду
је пало два сном
мртвим дана. од
Одмах
уморапои доласку
несанице.у Освитом
град тврђаве,
дана
9 априла тек се видело, где смо запали и у каквој се опас-
ности налазимо. Около града тврђаве и на обадве капије,
осванули су двоструки редови војске хрватских усташа са
тенковима. У току ноћи док је војска и народ, уморни и из-
нурени спавали, хрватске усташе су опколили град. На бе-
демима града попела се усташка војска са тешким и лаким
митраљезима и уперили цеви аутоматског оружја према
кругу тврђаве града, према нашим одредима изнурене вој-
ске и народа.
Због створеног стања, код наших јединица настала је
узнемиреност и забринутост и договарања по групама, шта
да се предузме и шта се све може одиграти. Хрватски офи-
цир, који је затечен у граду, на протесте због опсаде града
тврђаве војском и тенковима, дао је изговор: да је тако на-
ређено из Загреба, да тако буде до доласка Секуле Дрље-
вића, који ће доћи у град, да предузме команду над војском
и народом.
У оваквим тешким приликама прошао је дан 9 април
1945 године. У току боравка у граду тврђаве, надлећу тала-
сима бомбардери и ловачки авиони изнад града. За време
356
појаве авиона, свако је остао непомично и гледа изнад себе,

када ће „небеске тице“ из својих утроба пустити гранате
смрти. Пошто се авиони удаље, настаје уобичајно кретање
и жагор са мислима о судбини целине.
ДОЛАЗАК У ГРАД СЕКУЛЕ ДРЉЕВИЋА

Дана 10 или 11 априла 1945 године, око десет сати из-
јутра, наређен је збор свих јединица испред зграде коман-
де града. Одмах је испуњен цео сквер југоисточног сквера
тврђаве, испред зграде команде града. Многи нису хтели
доћи на збор, већ су остали непомично на својим местима.
На балкону зграде управе града, појавио се Кривокапић и
објавио присутнима: Да је Секуле испоручио поздраве и
жељу да дође да „спасе свој народ“. У току ове изјаве Кри-
вокапића, на балкону зграде појавио се и Секуле Дрљевић
са сенатским грбом на капи. Кривокапић, чинећи се као из-
ненађен појавом Дрљевића, узвикнуо је: „Гле! ево наш Се-
куле стиже“. Доласком на балкон зграде Секула Дрљевић
је узвикнуо: „Помага Бог“. Присутни на скверу, једни су од-
говорили „Бог ти помого“, други су одговорили „Добра ти
срећа“, док је већина ћутала.
Одмах затим Секуле је почео да говори и између оста-
лога казао следеће: „Гле! вас има овде доста. Мислио сам
да у сву Црну Гору нема толико, колико вас је овде, с об-
зиром на догађаје последњих година. Видим на вашим гла-
вама некакве шубаре, а не капе. Стара је изрека: „тешко
капи на манитој глави“. После одржаног говора Секуле је
предао Кривокапићу на балкону зграде извесне папире да
их објави присутнима. По пријему папира Кривокапић је
са балкона објавио: Образована је Врховна команда, на чи-
јем је челу, као врховни командант, Секуле Дрљевић. Обја-
вио је име заменика и осталих команданата при Врховној
команди и образовање војног савета и војног суда. Објавио
је, да ће војна звања бити: Бригадири, командири, водници
и десетари.
Објавио је, даЈединице
је БошкоћеАграм
бити именован
распоређене у три бригаде.
за команданта опе-
ративних снага. Објавио је, образовање личне гарде за Се-
кулу Дрљевића, а за команданте гарде одређени: Кршика-
па и Бурић.
По завршеном говору одмах је позвао одређено ко-
мандно особље да прими дужност и предложи друга лица
за даља постављења при својим јединицама. Свим одређе-
ним командантима, издато је наређење, да формирају једи-
нице по новој формацији. Овај посао изводио се до пола
дана 12 априла, упоредо са другим пословима строго повер-
љивим у кругу Секуле Дрљевића и хрватских усташа. Први
357
акт био је, издвајање официра и интелектуалне снаге Црне

Горе и Боке и њихово удаљење од јединица и народа. Они
су формирани у засебну јединицу. После тога извршена је
формација војске у три бригаде, а народ са болницом сачи-
њавао је засебну групу. Истога дана после подне издато је
наређење за покрет избегличком народу, који је био фор-
миран по старој формацији у јединице по припадности сре-
зова. Дотадашњег команданта избегличког народа Светоза-
ра Добрашиновића заменио је капетан Милатовић родом из
Данилова Града. Лакши тифусари и рањеници пришли су у
јединице припадности срезова при избегличком народу. Те-
жи болесни тифусари и рањеници, остали су у згради бол-
нице у граду тврђаве под изговором: „да ће се за њих ста-
рати нарочито одређено особље“. Са њима је остао у згра-
ди болнице,
мандант тешко болестан
5 дивизије. Његовој од тифуса
браћи и Леко није
и родбини Лалић, ко-
дозво-
љено да га са собом носе. Из тврђаве града Лалић, као и
многи, није жив изашао. За њихове кости и место, где је
просута њихова крв, никада се неће знати.
На северну капију први је изашао из тврђаве града из-
беглички народ. После тога у етапама су излазиле друге је-
динице, формиране по бригадама. На самом излазу из туне-
ла северне капије, стоји Бошко Аграм, висок и крупан гор-
штак. Недалеко од њега стоји Вукосав Дрљевић, инжињер
агрономије, синовац Секуле Дрљевића. Оба посматрају сва-
ко лице при излазу из тврђаве града. Свако њима сумњиво
лице или лично замерено, задржали су и вратили натраг у
тврђаву града. Недалеко од њих, код северне капије и даље
около града и дуж друма, поређани су тенкови и војска хр-
ватских усташа, као заштитна гарда Аграма и Дрљевића.
По изласку из тврђаве града, избеглички народ и све
јединице, распоређене су за боравак у селима, недалеко од
железничке станице Окучани, удаљено од Старе Градишке
око 15 километара. У селима среза Окучани остали смо до
21 јединице
су априла 1945 године.
наишли За време
на топал боравкапријем
и срдачан у овимкод
селима, све
станов-
ништва српског живља тих села. Српски живаљ ликовао је
од радости и задовољства, што су доживели да дочекају
војску и народ српске народности, у својим тужним домо-
вима и потиштених душа. Одмах после успоставе страхо-
владе хрватских усташа, за време окупације, усташе су по-
хватали све домаћине ових села и целокупну интелектуалну
снагу и на грозан начин масовно побили на очиглед њихо-
вих породица.
358
ПОТЕРА ЗА ПАВЛОМ СА ГРУПОМ

После опроштаја Павла са главним снагама свога од-
реда, које су после подне 7 априла пале у руке хрватских
усташа и Секуле Дрљевића на Лијевче Поље, Павле је са
војном и интелектуалном снагом вођства четника, на челу
са Драгишом Васићем и већим бројем официра разних од-
реда: Остојићем, Лалатовићем, Баћевићем и другим и са око
1200 бораца, пробио фронт на Лијевче Пољу и пошли су
долином реке Врбаса.
Одмах по прелазу реке Врбаса, настало је издвајање
разних група и то: Вук Калајит одвојио је извесну групу
бораца и пошао натраг преко Босне. Јанко Милешевић, по-
ручник, одвојио је другу групу и пошао натраг преко Бос-
не. Трећу групу одвојио је капетан Драгиша Веснић и вра-
тио се преко Босне. Четврта бројно највећа група, око 700
бораца, остала је са Павлом и четничким вођством. Павле
се није хтео вратити натраг без народа и војске, са којима
је пошао из Црне Горе, а који су на Лијевче Пољу пали у
руке непријатеља. Павле је гледао начина, да свој одред спа-
се и избави и да дође у везу са њима.
Око 10 априла 1945 године у околини Ребровца, неда-
леко од Бања Луке, Павле се састао са Славком Вранешеви-
ћем, командантом Источне Босне, и пуковником Тешанови-
ћем. Вођство са Павлом на челу са Васићем, Остојићем, Ла-
латовићем и другима, рачунало је, да се уз помоћ јединица
одреда Вранешевића, пробију преко Уне у правцу Словени-
је. Друга њихова замисао, као крајње средство била је, про-
бијање према мору у правцу Словеначког Приморја. Вране-
шевић је одбио њихов предлог, са изговором, да има наре-
ђење од ђенерала Михаиловића у другом смислу. После
овог састанка, Павле са групом прелази са територије Реб-
ровца на територију села Хан Кала. После одласка од Вра-
нешевића са територије Ребровца, није прошло ни два дана,
Вранешевић је био нападнут од партизана. Притешњен, Вра-
нешевић је прешао
био прешао са својомнагрупом.
територију Хандана
На пар Кала,
по где је Павле
прелазу, Вра-
нешевић се враћа из Хан Кала и одлази у правцу села Дра-
говића, недалеко од Бања Луке, на којој се територији Вра-
нешевић састао са одредима Србије и ђенералом Михаило-
вићем.
Та шетња открила је боравиште Павла са групом, јер
су баш тих дана, на територији Хан Кала, пронашли Павла
са групом и курири из Загреба и Босанске Градишке, после
чега се развила игра подле преваре. Коришћена су сва сред-
ства лажи и преваре, да би Павле са групом пао у руке. У
те дане ђенерал Ђукић и адвокат Брашић са мисијом били
359
су закључили уговор са Павелићем о заједничкој борби и

сарадњи „наших јединица са Павелићевим“. То је катастро-
фално утицало и деловало на групу са Павлом, да повере
часној официрској речи хрватских официра, коју је у име
хрватских официра дао хрватски ђенерал Метикош, са из-
јавом: Да је Павлу са групом слободно кретање преко Хр-
ватске.
Недалеко од Бање Луке, група преговорача из Загреба
чекала је на делегате од групе са Павлом. На први састанак
Павле је са групом, послао капетана Ћеранића у циљу ин-
формативне природе. После повратка капетана Ћеранића,
настало је већање Павла са својом групом у вези услова за
даље преговоре. После тога, дошло је до састанка Павла са
хрватским ђенералом Метикошем у засеоку Аћимићи. На
том састанку хрватски ђенерал Метикош, дао је Павлу часну
официрску реч о безбедности са групом при прелазу преко
Хрватске.
После састанка Павла са ђенералом Метикош, вођство
са Павлом донело је одлуку, да се пошаље Баћевић и про-
фесор Бећир Томовић у Стару Градишку, ради проверавања
предложених услова о прелазу преко Хрватске и да прове-
ре вести споразума ђенерала Ђукића и адвоката Брашића
са Павелићем. Баћевић и Бећир Томовић пошли су на прего-
воре другога дана, после преговара Павла са ђенералом Ме-
тикош.
По завршеним преговорима, вратили су се из Старе Гра-
дишке Баћевић и Бећир Томовић и убедили Павла са гру-
пом, да су понуђени услови прихватљиви и да треба веро-
вати официрској часној речи хрватских официра, да неће
бити преварени, већ да ће заузимањем хрватских официра
бити отклоњена свака опасност од хрватских властодржаца
и од групе Секуле Дрљевића. Бећир Томовић и Баћевић
проверили су истинитост вести о закљученом споразуму ђе-
нерала Ђукића и адвоката Брашића са Павелићем. Прили-
ком преговора, вођених у Старој Градишки, Баћевић и То-
мовић по њиховим изјавама, били су изненађени срдачном
и ,,братском“ пријему, да тог момента нису могли ни ми-
слити да позову неког од официра или политичара, који су
са Лијевча Поља, прошли кроз Стару Градишку, и да про-
вере, да ли су и они имали ,,срдачан“ дочек у тврђави Ста-
ре Градишке.
И после извештаја Баћевића и Томовића, Павле је и да-
ље остао неповерљив у искреност хрватских официра, јер
је и Његуш казао: „Та наша браћа западне вјере, лажно се
куну и лажно мјере“. После овога долазе моторциклом
Бранко Дрљевић и Душан Кривокапић у близини Бања Лу-
360
ке, који су са сузама убеђивали Павла у искреност прего-

вора у Загребу и о безбедности при прелазу Хрватске. Бран-
ко и Душан донели су лично писмо Павлу од Секуле Дрље-
вића, који је у писму нагласио и следеће: „Павле, јеси ли по-
лудио, зар не верујеш људима. Овај народ, који си довео,
дођи да га спасавамо“. На основу сугестија и притиска гру-
пе са Павлом и преговорача, сви су прихватили предлог, са
убеђењем да хрватски официри неће погазити дату часну
реч. Наредили су покрет у правцу Старе Градишке, где су
стигли 19 априла око 4 часа после подне.
Доласком у тврђаву града Старе Градишке, први сусрет
изгледао је срдачан и братски. Казато је, да ће војска оста-
ти два дана ради одмора, после чега ће продужити путова-
ње у саставу других јединица, које су већ биле на терито-
рији села Окучани. За Павла, са штабом, одређена је згра-
да управе града тврђаве за одмор. За војску и ниже офици-
ре одређене су друге зграде. Тако су на лак и леп начин, од-
војили Павла и старије официре од војске. Намештене су за
свакога све удобности за одмарање уморних људи. Усташ-
ке војске у граду тврђаве или около града, уопште није би-
ло, нити се могло приметити ма чега сумњивог. Војска је
вечерала са казана. Официри са Павлом вечерали су у згра-
ди управе града. Вечере су биле богате. Први сусрет и раз-
говори братски. Званичан састанак заказан је за идући дан
уре,згради,
војска игде се Павле
официри са суофицирима
пошли на спавање,одмарао. После вече-
али одвојено.
У току ноћи, када је све мртвим сном спавао, хрватске
усташе са тенковима и двоструким редовима усташке вој-
ске са аутоматским оружјем, опколили су град тврђаве Ма-
рије Терезије и ушли неопажено у тврђаву града. Преко но-
ћи, при спавању уморне Павлове војске, која је била без
личног обезбеђења, хрватске усташе покрали су већи део
аутоматског оружја Павлових бораца. Зграда, где је Павле
са официрима и интелектуалним вођством био на спавању,
заузетаУ језграду,
чана. од војске
нитихрватских усташа
из зграде, нико иније
врата зграде
могао ућизакљу-
нити
изаћи.
Идућег дана 20 априла, када су Павле и официри са ин-
телектуалним вођством видели, да је ситуација тешка и кри-
тична, Павле је предложио, да се путем силе пробију из
зграде и дођу у везу са војском и да нареде отварање бор-
бе у граду, да јуначки сви изгину. Драгиша Васић, Остојић
и Баћевић нису прихватили предлог са изговором: „Не! да-
ко се бар неко од војске спасе“. На то је Павле љутито уз-
викнуо: „Све сам урадио како сте желели, нека буде тако
и сада“.
361
Пошто се разданило, по нечијем наређењу Павлова вој-

ска изашла је из града тврђаве, на северну капију. Удаљила
се око два километра од града тврђаве, где се задржала у
оближњој шуми. После кратког боравка, опет је неко на-
редио, да се војска врати у град са изговором, да војска ру-
ча, а после заједно са официрима да изађе из града. Међу
војском настала је препирка, јер је приметила да се нешто
сумњиво одиграва. Једни су хтели да се врате, да су ближе
својих официра за сваку потребу, јер су официри задржати
у згради команде града. Други су предлагали да остану из-
ван града тврђаве, одакле у случају потребе лакше могу
пружити помоћ својим официрима. После дуже дебате од-
лучено је да се војска врати у град.
Када се војска вратила, приметила је да се нешто чуд-
новато припрема, због чега је настао поремећај у виду по-
буне. Једни су прешли на сквер испред зграде команде гра-
да. У том моменту, Павле је ушао у велику халу на горњем
спрату, позван на састанак за преговоре. У хали био је ве-
лики астал, за којем је седело више од десет особа, међу
њима Секуле Дрљевић, хрватски ђенерали Лубурић и Ме-
тикош. Павла је чекала одређена столица за асталом. Павле
љут са поступком, при уласку у халу, није ни Бога назвао,
нити је хтео да седне за њихов астал, већ је пошао преко
хале до прозора и успео да узвикне присутној војсци на
скверу
шуме ииспред зграде команде:
тамо чекајте. Ја знам „Изађите из града Павла
зашто наређујем“. до прве
је
повукао од прозора хрватски официр, који је био управник
града тврђаве. После тога, Павле је изашао из хале и вра-
тио се у собу, одакле је позват и где је било вођство са
Павлом.
Војска је кренула понова да изађе из града на северну
капију. Пола војске била је изашла на капију из града, а
пола војске била је у покрету према капији да изађе из гра-
да. У том моменту Бошко Аграм и Вукосав Дрљевић поче-
ли су да јуре у друштву хрватских официра према капији
и издали наређење да војска стане у месту, где се ко зате-
као. Одмах су почели да прилазе усташки тенкови према
северној капији са десне и леве стране при излазу. У исто
време појавили су се ескадриле бомбардера, изнад града и
бомбардовали неке објекте на Сави, недалеко од града твр-
ђаве. Због бомбардовања настао је поремећај код војске,
који је вешто искоришћен, да се војска понова врати у град
тврђаве. Зачеље војске, које није било изашло из града, вра-
тило се натраг. Са тим инстинктивно враћа се и војска, која
је већ била изашла на северну капију из града. Извесна гру-
па на самом челу, користећи бомбардовање, разбегла се
362
у разним правцима, међу којима је било неколико официра

из Србије са капетаном Гагом Топаловићем.
Уласком и изласком војске из града тврђаве и мењање
наредаба у вези тога, доказ је да су биле две струје за од-
лучивање судбине у граду тврђаве, попустљива струја и то-
талитарна струја међу групом Секуле Дрљевића. После дру-
гог повратка војске у град тврђаве, дошли су у зграду ко-
манде код Павла и групе официра: Бошко Аграм, Вукосав
Дрљевић, Кривокапић, Бурић, капетан Јауковић, и захтева-
ли од Павла и групе официра са Павлом: да се изда наред-
ба за попис оружја код војске и да војска после пописа
оружја, одмах положи оружије, које ће поново бити враће-
но војсци, ово под изговором, да изгледа: да је оружје вој-
ска примила из руку групе, која тражи примопредају оруж-
ја. Приликом договора о предлогу Аграма са групом, Дра-
гиша Васић је предложио: да се не избегава контакт са гру-
пом Дрљевића, дако би се ублажио њихов бес. Употребом
ратног и политичког лукавства спасиће се нешто војске.
Од старијих команданата, код војске је већ био задр-
жан капетан Иван Ружић, који као херој није имао личну
иницијативу у датом случају, да предузме потребно у од-
носу коначне одлуке о створеној ситуацији. После другог
повратка војске са капије града, капетан Ружић са неколи-
ко официра пошао је у команду код Павла и групе коман-
даната са Павлом. Пошто су се вратили из команде од Пав-
ла, извршен је попис оружја и наређено да војска положи
оружје на јужну капију према Сави. Ружић је задржан са
групом официра са Павлом. То се десило после подне 20
априла 1945 године. После одлагања оружја, доласком вој-
ске у велико двориште града тврђаве, издвојени су од вој-
ске сви официри и подофицири и посебно су одвели офи-
цире, а посебно војску у зграду са челичним решеткама на
врата и прозоре и затворили. Одмах затим преместили су
из зграде команде: Павла, Васића, Остојића, Лалатовића,
Баћевића, Ружића, Милоша Павићевића, Миљана Радоњића,
Љуба Лазаревића, Бећира Томовића и друге, свих око 32
официра и интелектуалца, и затворили у једну зграду на
другом спрату са челичним шипкама на прозорима, недале-
ко од централне кухиње града тврђаве.
КЛАСИРАЊЕ И ИЗДВАЈАЊЕ
После одузимања оружја и удаљења официра од вој-
ске, ступили су у акцију: Бошко Аграм, Душан Поповић и
Вукосав Дрљевић, уз сарадњу и помоћ хрватских усташа.
Отпочели су са издвајањем и класирањем војске и официра,
који су већ били удаљени од војске. На доњем спрату згра-
363
де са решеткама, при дну степеница, постоји оделење у ви-

ду предсобља, које је тада служило за канцеларију Аграма,
Поповића и Дрљевића. У соби за столом, неспокојно је се-
део Вукосав Дрљевић, затурен у столици, пребацио ногу
преко ноге. Више пута истурио би обадвије ноге на астал,
увек са запаљеном цигаретом.
За истим столом поред столице стоји незграпна људу-
рина Бошко Аграм. Са горњег спрата силазили су низа сте-
пенице официри и војници и улазили у собу код Аграма и
Вукосава. Кратким усменим саслушањем питали су свако
приведено лице о личним подацима и којој јединици при-
пада. После саслушања Аграм и Вукосав показивали су пр-
стом саслушаном лицу, на која врата треба да изађе. Сум-
њиве и лично замерене упућивали су на лева врата и пре-
давали их хрватским усташама. Оне, које су сматрали за
прихватљиве, упућивали су их на десна врата и казивали
којој бригади прихваћено лице треба да припадне.
Упућене особе на лево хрватске усташе са задовољством,
одмах су водили на места њима позната. На лево су пошли:
Лична пратња Павлова и сумњива и лично замерена лица.
Класирање и издвајање трајало је од првог мрака до пола
ноћи 20 априла 1945 године. За време класирања и издва-
јања, кругом града нико није смео да се креће, осим служ-
бених лица. Ноћ хладна, све тихо, само се чују клопоти ко-
рака Тврђава
патрола играда
издвојених лица. је челиком и наоружаном вој-
опкољена
ском хрватских усташа. На врховима дебелог и високог зи-
да тврђаве града, цеви разног аутоматског оружја хрват-
ских усташа уперено према кругу тврђаве. Тенкови поре-
ђани на северној и западној капији града тврђаве.
ИЗВОЂЕЊЕ ПАВЛА СА ГРУПОМ
За време класирања и извођења војске и официра, који

су остали са војском, хрватски усташе спремили су моторне
чамце на Сави са јаком стражом. Тачно на пола ноћи на Са-
ви је било све спремно. У исто време у граду тврђаве са
класирањем и издвајањем било је завршено. На пола ноћи
градом тврђаве пролази јака патрола хрватских усташа. Па-
трола се зауставила пред зградом, где је Павле са групом
затворен. Патрола је направила кордон дуплих редова од
подножја степеница и даље преко круга. Хрватски официр
одвоио се од патроле и попео се уза степенице на спрат
зграде. Ходником се проламао топот оштрог корака, затим
звекет кључева. Отворена су тешка гвоздена врата. На вра-
та излази Павле, Баћевић, Остојић, Васић и други официри
364
и виши интелектуалди. Пролазе ходником и силазе низа

степенице, на чије подножје улазе између кордона дуплих
редова хрватских усташа, до зуба наоружаних. Павле је
стао наи чело.
Васић Лево
других, од око
свих Павле,
32 Баћевић.
официра Позади њих Остојић,
и интелектуалца. До-
ласком на чело поворке, Павле је мрко погледао на десне,
затим на леве спроводнике.
Када су сви сишли низа степенице и стали у ред, хрват-
ски официр наредио је покрет. У глуво доба ноћи поворка
пролази преко дворишта града тврђаве. Када је поворка
изашла из града на јужну капију, упутила се према Сави.
Изван града тврђаве постројен је војник до војника и тен-
кови од капије града до скеле на Сави. Моторни мали брод
са јаком стражом чека на Сави. У моторни бродић на Сави
први улази Павле, затим остали. Нико ништа није говорио.
Све је било строго званично.
У часу покрета моторног бродића, у ноћи трчи од гра-
да тврђаве бивши жандармериски наредник Божовић са хр-
ватским официром. Доласком до моторног бродића тражи-
ли су списак пописа орујжа од Павла са групом. Павле се
окренуо Баћевићу, коме је казао: „Када сте све дали, по-
дајте и списак оружја“. Божовић је узео списак и вратио
се у град тврђаву. После тога моторни бродић одваја се од
обале и креће уза Саву у правцу Јасеновца и Загреба.
Пошто је група са Павлом одведена, исте ноћи извели
су из града тврђаве око 120 издвојених од војске официра,
војника и лична пратња Павлова. Они су пошли путем мно-
гих српских мученика у царство небеско, испраћени од не-
браће, а нама оставили аманет да их не заборавимо.
ПОВРАЋАЈ ОРУЖЈА
Идућег дана 21 априла 1945 године око 10 часова из-
јутра, доведани су на сквер испред зграде команде тврђаве
Старе
де Градишке,
појавили су се:свиБошко
прихваћени
Аграм, војници.
Вукосав На балконуДушан
Дрљевић, згра-
Кривокапић и Милан Бандовић. Појавом на балкон, Вуко-
сав Дрљевић одржао је кратак говор. Он је представио Кри-
вокапића као министра спољних послова. После тога Кри-
вокапић је заузео место на говорници на балкону и почео
да говори и следеће: „И да је споразум извршен, морало
би се све овако учинити и извршити формална примопре-
даја оружја. Оружје ћемо вратити, али да се зна, да сте
оружје примили из наших руку и да је то наше оружје, ко-
је ми вама дајемо. Ваше вођство досадање морало је бити
од вас одвојено и одстрањено, да не би њихов штетан ути-
365
цај долазио до вас. Они су склоњени на сигурно место и

гарантујем вам својом чашћу и свим, да им се неће ништа
хрђаво десити нити длака на глави фалити“.
таланПосле
говор говора
Милан Кривокапића, одржао
Бандовић, који је чудноват
је говор и фа-
раније објављен
и јавности доста познат. Својим говором са балкона зграде
команде тврђаве Старе Градишке, Бандовић је понизио са-
мога себе.
После изређаних говора, приступљено је повраћају
оружја, које су хрватске усташе покрали и заменили са њи-
ховим горим оружјем. По пријему оружја прихваћени су
изашли из града тврђаве и пошли у састав одређених бри-
гада, које су биле у покрету са територије Окучана преко
Хрватске према Загребу.
ПРЕЛАЗ ХРВАТСКЕ
После успешно завршене мисије у тврђави Старе Гра-
дишке, Секуле Дрљевић шаље Бошка Аграма, Вукосава Др-
љевича, Кривокапића и остале њихове сараднике у састав
„оперативних снага“, које су се задржавале на територији
села недалеко од железничке станице Окучани.
Дана 21 априла 1945 године, била је наређена припрема
за покрет свим јединицама, које су боравиле на територији
недалеко
сле подне од
окожелезничке станицејеОкучани.
5 часова наређен покрет у Истога
правцу дана по-
Јасенов-
ца, десном обалом реке Сава. Војска и народ нису хтели
прећи на десну обалу реке Саве ради покрета у правцу Ја-
сеновца, јер су обавештени од српског живља тога насеља,
да су хрватски усташи припремили заседе на том делу пута
ради мучког напада на наше јединице у току покрета. Из
околине Окучани кренуло се у правцу Новске главним дру-
мом, који пролази левом долином реке Сава.
При покрету на неколико километара од Окучана про-
лазили смо преко разрушених и попаљених српских села и
угашених домова српског живља. Ова попаљена српска се-
ла протежу се по неколико километара поред главног дру-
ма Београд — Загреб на територији између Окучана и Нов-
ске. Пролазећи, видели смо пустош и рушевине. Ни мачке
живе није било у тим селима. Дворишта и разрушене куће
у корову. Куће и све споредне зграде попаљене. Зидови по-
паљених кућа обрасли маховином, пркосно стрче и својим
изгорелим лицем показују свету и пролазницима „хиљаду-
годишњу културу“ хрватског народа. Изгорели зидови све-
доци су злочина страховладе хрватског поглавника Павели-
ћа и других хрватских властодржаца тога доба. Сведоци су
366
многе кости, који леже у дубинама многих бунара за воду

тих села, у које су бунаре, хрватске усташе бацали живе
људе, жене и децу. Приликом нашег пролаза кроз пуста срп-
ска села, наређено је да нико несме пити воду из бунара,
јер су бунари пуни лешева српског живља тих попаљених
села. О злочинима страховладе Павелићеве Хрватске, извр-
шеним над српским живљем на територији целе Хрватске,
остављам места јачем перу да запишти сузама покланих
Срба.
Путујемо целу ноћ под тешким околностима и врло ус-
порено. Око пола ноћи били смо преко Рајића. У расвит зо-
ре стигли смо у Новску. Недалеко од Новске са друге стра-
не реке Саве налази се злогласни логор Јасеновац, где је
масовна гробница српскога народа поклатог од хрватских
властодржаца и њихове војске у току од 1941 до 1945 го-
дине под окупацијом Југославије од сила Осовине.
Када смо стигли у Новску у расвит зоре 22 априла, не-
бо се обукло густим и црним облацима, ношени хладним
северним ветром. Иза тога почела је да пада јака и хладна
киша. Све куће и друге просторије варошице Новска зау-
зеле су биле хрватске избеглице са територије Босне и Сла-
воније, које су бежале према Загребу. Наше јединице про-
дужиле су путовање у правцу Банових Јаруга. Целим пу-
тем, од Новске до Банових Јаруга, пратила нас је хладна
киша
целим ношена
друмом.јаким северним
Стигли смо у ветром. Газимооко
Банове Јаруге воду и блато
пола дана.
Киша је непрекидно падала до један сат после подне. У око-
лини Банових Јаруга наређен је одмор. После одмора око
три сата после подне продужили смо пут преко брда Ило-
во у правцу варошице Купина. Преживели тифусари кора-
чали су кротко, испружена врата као вратило, на којима
стоји глава са упалим очима у очној дупљи. Они су личили
на мртвачки костур, са разликом, што су обучени у дотра-
јало и поцепано одело и тихо корачали. Ступају напред,
корак по корак, са мислима на победу. Они су напустили
породице и топла огњишта својих домова добре воље без
позива или наредбе. Иду путем Голготе ради васкрса по-
тиштеног Српства.
Наступа ноћ 22 априла 1945 године, а колоне пролазе
села једно за другим. Већ је пола ноћи и стално се путује.
Поједници изнемогли од глади и напорног пута. Болесни
и рањени малаксали од болова и умора. Ради њих многе
јединице задржавају се поред пута. Услед тога испрекида-
на је веза целе колоне. Многе јединице пролазе са надом да
нађу подесније место за одмор. Долазимо до предграђа ва-
рошице Купине, где смо се задржали ради одмора и приби-
367
рања. Већ је два сата после пола ноћи. Све лежи и одмара
се на отвореном пољу. Ове ноћи, при путовању до вароши-
це Купине, вршен је ноћни препад на нашу колону. Ноћ све-
дока нема, нити се могло утврдити, које вршио напад на на-
ше јединице те ноћи.
При прелазу преко Хрватске, тешко је било снадбева-
ње са храном. Често се дешавало, кад појединци иду мало
даље у села да набаве хране, више се нису враћали, нити се
знало за њихову судбину. Путовало се са опрезом баш као
преко територије Афричких људождера. Ради безбедности
при снадбевању са храном, свака јединица задржавала се
у месту, да би се са храном снадбела. Тешкоћа је била у
погледу плаћања хране, јер хрватски народ није хтео да при-
ма њихов сопствени новац звани Куна. Они су предвиђали
да Павелићева усташка Хрватска пропаде и са њом и соп-
ствени новац Куна, те нису хтели да их примају за храну.
Ствари од вредности код наших јединица биле су исцрп-
љене.
Освитом дана 23 априла све је било спремно за покрет.
Морало се путовати рано, због опасности од бомбардова-
ња из авиона. Свакога дана од 8 часова, таласима су авио-
ни надлетали изнад наше колоне и митраљирали по неко-
лико часова. У расвит зоре прешли смо кроз варошицу Ку-
пине. Јединице прелазе варошицу групом за групом.
Од стигли
лодера Купинесмо
путујемо према
пре подне. Ту насељу Володеру.
се одмарамо до 3 Код
сата Во-
по-
сле подне. У току путовања од Купине до Володера неко-
лико пута митраљирали су авиони нашу колону, а око 2 ча-
са после подне две ескадриле бомбардера бомбардовали су
околину Володера, где су биле наше јединице ради одмора.
После бомбардовања наређен је покрет у правцу Поповаче.
Пролазимо преко лепих и богатих села са плодним пољима.
Куће лепе и грађене од доброг материјала. Около кућа баш-
че и воћнањци са разним врстама воћа. У брдима плодни
виногради са лепим вилама. Ни почему не би човек рекао
да је та покрајина осетила 2 светска рата и револуцију у
земљи, где пламти пушка у целом свету.
Испред саме ноћи прошли смо кроз варошицу Попова-
ча. По прелазу варошице сунце се спуштало ка заходу, ко-
је је било страшног изгледа. Цело сунце обучено-прекрито
црвеном бојом као крв. Зраци сунца црвени због чега је
цео хоризонт постао црвен. Изнад наше колоне вију се црни
гаврани и стално гракћу. Због овакве појаве сунца и јата
гавранова, који су се вили изнад наше колоне, народ из су-
јеверја забринут је и предвиђа страшне догађаје. Овај при-
зор сунца и надлетање гавранова претргла је ноћ између
368
23 и 24 априла 1945 године. Наступом ноћи колона наших

јединица продужила је путовање и око пола ноћи прошли
смо кроз једно село, где је био смештај слепих девојака
предратне Југославије. Пошто смо разминули ово насеље,
многи су поседали поред пута ради одмора. Већина је про-
дужила према Иванић Граду. Испред зоре стигли смо до
предграђа Иванић Града, где је наређен одмор ради приби-
рања. У расвит зоре дана 24 априла пошли смо у неке шуме
са источне стране Иванић Града, где смо остали ради од-
мора и прибирања до 26 априла 1945 године да би затури-
ли траг авионима, који су нас стално пратили.
ПРИТИСАК СОВЈЕТА
Совјетске и партизанске снаге надирале су од Банових

Јаруга и са севера преко Копривнице и Винковаца. Совјети
су стигли до Беловара. Хрватске снаге, које су оступале пре-
ма Загребу, мислиле су да ће њихове дивизије дати отпор
у околини Загреба и битку са Совјетима и партизанима до-
бити. Међутим, Загреб је припремао цвеће и ћилиме да до-
чека комунисте као што је дочекао немачке трупе у 1941
години.
Дана 26 априла после подне, због надирања Совјета,
наређен је покрет нашим јединицама према Иванић Кош-
тару. Прелазећи
крадала насеље
ноћ између 26 иИванић Коштар,
27 априла 1945 неприметно
године. Ноћсејепри-
би-
ла тиха, више ведра него облачна. Облаци у групама пре-
лазе од севера на југ благо и неприметно. Часови априлске
ноћи пролазе неопажено. У једно доба ноћи издано је на-
ређење да се крећемо убрзаним маршом без одмора. Оба-
вештени смо, да су хрватски усташе, који су прилазили Ти-
товим комунистима, припремили ноћни напад на нашу ко-
лону, ради ,,крштења“ ватреног оружја и полагања верно-
сти своме земљаку Титу. Пролазимо села и насеља једно за
другим, која су бдила мртвим сном, као да преко њихове
територије нико не прелази. Хрватско становништво није
се интересовало шта су хрватски усташи припремали те но-
ћи према нашој колони. По селима те ноћи хрватски народ
спава дубоким сном. Њих није интересовала сутрашњица.
За њих се бринуло њихово вођство са поглавником Павели-
ћем и друго хрватско вођство, које је тих дана са Титом,
преко другог хрватског лидера Шубашића шуровало. Хр-
вати су то, који се окрећу према ветру и времену.
Већ је пола ноћи, наређен је одмор само пола часа. По-
сле кратког одмора продужили смо покрет целе ноћи. Про-
лазили смо друмом кроз једну велику растову шуму са де-
369
белим и високим стаблима. Била је ноћ те се није видело

непрегледна раван са дивном високом растовом шумом. Ни-
смо могли сазнати како се то насеље зове. Путовали смо
тим пределом неколико километара. Пошто смо разминули
растову
село, гдешуму, нисмо дуго
је железнички чворпутовали, срело нас
развођа пруга, је Белова-
према велико
ру — Копривница и другим делом према Београду. У том
селу остали смо до два сата после подне дана 29 априла,
ради одмора и прибирања јединица. Узалуд смо очекивали
многе, који су због умора и изнемоглости сели покрај пута
и заспали и никада се више нису пробудили.
У 2 сата после подне, наређен је покрет према Дугом
Селу. Доласком до на два километра до Дугог Села, све је-
динице задржале су се ради новог распореда за покрет. Из-
бегли народ кренуо је према селу Дубраве и Лупоглав, ко-
ја се села налазе са северне стране Дугога Села. У Дуго Се-
ло била је смештена болница тифусара и рањеника. У Дуго
Село дошла је и јединица одвојених од народа официра и
интелектуалаца и један део гарде за њихово обезбеђење.
Борбене јединице, које су формиране у три бригаде, пошле
су: једна бригада за Беловар, друга бригада према Карлов-
цу, а трећа бригада распоређена и остала у околини Купин-
ца. Пред ноћ, реченог дана, све је кренуло на одређена ме-
ста према распореду. Чудан је био поступак са јединицама
избеглог народа. После задржавања од три дана у селу Ду-
браве и Лупоглав, јединице избеглог народа по наређењу
одлазе преко Божјаковине у правцу Бјеловара. Покрет је
извршен ноћу 29 и 30 априла, а у расвит зоре стигли у села
Врбовац, Божинци и друга околна насеља, где се по распо-
реду остало до 4 маја 1945 године. У току путовања према
Врбовцу избеглички народ наших снага, сретао је огромне
масе хрватског народа, који је бежао од Беловара и других
места према Загребу, испред надирања совјетских трупа.
Они су се чудили, куда наш избеглички народ путује према
совјетском фронту. Јединице избегличког народа, изгубиле
су везу са сумњу,
изражавају борбеним јединицама
да није нашихсаснага.
нека превара њима, Уплашени,
и да Др-
љевић и Павелић раде, да их предаду у руке Совјета и пар-
тизана.
У току боравка јединица избегличког народа у Врбов-
цу и Божинцима и боравка борбених јединица у околини
Беловара, Карловца и Загреба, развијали су се следећи до-
гађаји: Совјетске трупе заузеле су Сисак, Винковце и Бело-
вар. Партизани дошли до Карловца и преговарају са Загре-
бом о мирној предаји Загреба и прилазак комунистима.
Друге партизанске снаге, помогнуте англо-саксонским тен-
370
ковима са црнцима, искрцани преко острва Вис, на Далма-

тинском Приморју, продрле су једним делом преко Истре за
Трст и Горицу, другим делом, преко центра Словеније за
Корушку према Аустрији.
Националне снаге четника Србије и четника војводе
Ђујића и Јевђевића, са снагама Љотићевим, које су тада
боравиле у Словенији, на чело са командантом ђенералом
Дамјановићем, напустиле су Словенију и другог маја 1945
године састали се са Англо-саксонцима у Италији.
Вођство Словеначког народа, трећег маја 1945 године,
дало је проглас народу, а петог маја напуштају Словенију
са војском и народом, једним делом за Аустрију, другим де-
лом за Италију.
У време изнетих догађаја, националне снаге Црне Горе
и Боке,удаљени
места, налазе се у околини
једни Загреба,
од других више раздвојене
од педесет на четири
километа-
ра. Издајници су уз помоћ Јуда, завршили покољ, Павла са
групом интелектуалног и војног вођства снага Црне Горе,
Боке и дела Херцеговине у Јасеновцу и Загребу. После зло-
чина, мисија са ђенералом Ђукићем и адвокатом Брашићем,
напушта Загреб са Павелићем и одлазе ,,из шуме у емигра-
цију“, потпуно задовољни у извођењу своје мисије у Загре-
бу. Они никада не могу опрати мрље крви са прљава лица,
која је просута њиховим саучешћем у злочинима са Павели-
ћем и Секулом Дрљевићем, убиством јунака Павла и групе
његових сарадника.
СЛОБОДАРСКИ ДУХ НАРОДА

На Ђурђевдан 6 маја 1945 године, дан четничког састан-
ка и договора, узаврела је крв у срцима четника јунака Пав-
ла, преживелих у Старој Градишки и разбеглих са Лијевча
Поља. Презрели су све претње. Збацили наметнуто вођство,
постављено у тврђави Старе Градишке. Прикупили сопстве-
не снаге и крећу преко Хрватске у правцу Словеније и то:
Борбене јединице из околине Карловца, из околине Купин-
ца и од Бјеловара. Избеглички народ, који је боравио се-
верно од Загреба у насељима Врбовац и Божинци, прикуп-
ља све снаге и креће, предходно нападнут од партизана.
Група тифусара и рањеника, који су били смештени у
Дуго Село, организује поручник Илија Меденица уз помоћ
родбине ових. Са њима креће у правцу Словеније. Центар
прибирања свих јединица одређен је Зидани Мост у Слове-
нији. О прелазу избеглог народа кроз Загреб дана 7 маја
1945 године хрватски лист „Даница“ из Чикага пише и сле-
деће:
„Некако око подне, застао је промет у Влашкој улици
371
и Максимирској улици. Трамваји су стали. Послије пола са-

та у Јуришићевој улици појавило се чело колоне: надола-
зили су црногорски националисти, који су се повлачили —
голи, боси, гладни, живи костури, борци за национална пра-
ва Црне Горе за самоопределење. Они су без ријечи ишли
у дугим колонама, Загребачким улицама, успут молећи коју
цигарету и комадић круха. Хрвати су им давали, празнили
своје дозе, а жене носећи крух својим кућама, давале су га,
одлазећи без круха кућама. Није била ријетка слика да у тој
колони, која је пролазила кроз Загреб преко 4 сата, некоји
старац јаше на слабом коњчићу, на самару или јагњећој ко-
жи, док му слабог коња води син или унук. Свима њима на
врату или рамену виси пушка, а на леђима каква торбица
националних боја, са каквом мајицом, старим чарапама,
стрељивом,
јахале слабеали без хране.
и биједне Било
жене у је доста са
наручју коња на којима
дететом, док су
је
муж и отац лагано корачао пред коњчетом“.
Без сваке сумње, временом ће се појавити и слике, сним-
љене приликом пролаза колоне избегличког народа из Цр-
не Горе, Боке и Херцеговине кроз Загреб на путу Голготе.
ПРЕЛАЗ ПРЕКО СЛОВЕНИЈЕ

Борбене снаге одреда Црне Горе и Боке, стигле су на
граници Словеније у расвит зоре 7 маја 1945 године, неке
раније,
и а извесне
одмора. доцније.
Када смо Путовало
стигли се дању и
на Словеначку ноћу, без сви
територију, сна
смо у души осетили лакост. Замишљали смо, да смо дошли
у родни крај. Ступили смо на земљиште побожног народа.
Разминули смо земљу афричке џунгле и људождера, хрват-
ског народа.
Као пример одушевљења за долазак на територију Сло-
веније навешћу следечи догађај: Лична гарда Секуле Дрље-
вића, по прелазу моста на реци Сутли са хрватске на слове-
начку територију, постројила се на десној обали реке Сутле.
Поскидали капе са глава, које им је Секуле наметнуо (Секу-
ле је израдио капе у Загребу и поделио „личној гарди“ и
командантима јединица). Скинуте капе Секулине, гардисти
су завитлали и бацили са обале у реку Сутлу. Из џепова и
торбака, гардисти су извадили шајкаче и четничке шубаре
са амблемима. Ставили на главе и весело запевали четничке
песме. Када је то видео командант гарде Бурић, да су „гар-
дисти“ бацили Секулине капе у реку Сутлу, кренуо је са
друге стране реке Сутле преко моста са личном пратњом и
усташама, да казни војнике гарде за тај поступак. Када су
гардисти видели, да према њима иде њихов командант са
усташама, накострешен као медвед да их казни, „гардисти“
372
су знали да их чека смрт. Дохватили су аутоматско оружје

и препречили се на путу до самог моста. Ухватили су за уз-
ду белога коња на којем је Бурић јахао. Бурић је сав бесан,
тргао оружје, али предухитрен, пао је кундак на главу Бу-
рића, ношен снажном руком младог ,,гардисте“. Бурић је
пао са белца на земљу. Бурићева лична пратња и усташи,
када су то видели стали су као стена.
Секуле је именовао „личну гарду“ у Старој Градишци
ради рекламе. Секуле никада није дошао међу своје „гарди-
сте“, јер је знао шта га чека. Секуле се служио за обеђење
личном гардом Анте Павелића. Секуле Дрљевић и Анте Па-
велић ликвидирали су вођство војске и народа Равногор-
ског покрета Црне Горе, Боке и Хрцеговине у Старој Гра-
дишци и Јасеновцу са личном гардом Анте Павелића о чему
је описано у засебном поглављу.
У часу када је Бурић са пратњом добио заслужено код
моста на реци Сутли, стигла је колона болнице са рањени-
цима и тифусарима. Бивши „гардисти“ прихватили су сво-
је болесне и рањене другове. Помогли руковаоцу болнице
поручнику Илији Меденици да тешке рањенике и болесне
донесе до Зиданог Моста.
Око пола дана 7 маја 1945 године прелазило се преко
Брежинца. У неким селима на средокраћи Брежинца и Крш-
ка одмарало се мало дуже. После подне креће се према Крш-
ку.
шлиКада
су се било близу Кршка,
комунистички авиони, око
који4 часа после подне,
су приметили наи-
колону
војске и народа. Авиони круже и бацају бомбе у масу наро-
да и војске. Затим митраљирају из авионских митраљеза.
Настао је јаук за помоћ на сваку страну. Једни су остали
без ногу, други без руке и ноге, многи разнесени на комаде.
Нема превоја ни лекара. Страшан призор и ужасна беда.
Мртве купе и сахрањују у рупу ископану од експлозије бом-
бе. Преживели продужују пут и прелазе Кршко. Од Кршка
уза Саву протежу се високи планински венци све до њеног
извора са малим преломима. Пошто смо разминули Кршко
наступила је ноћ између 7 и 8 маја 1945 године. Путује се
напред дању и ноћу. Народ изнемогао од умора. После по-
ла ноћи стигли смо у Савинце.
У расвит зоре 8 маја 1945 године стигли смо на про-
стору Радече. На простору Радече прикупљају се све једи-
нице. Пред нама је Зидани Мост на 2 километра. Један део
јединица, које су прве дошле на простору Радече, прелазе
ка Зиданом Мосту. Други, који пристижу, одмарају се на
простору Радече. Пристижу тешки рањеници и тифусари.
Од Радече до Зиданог Моста налазе се високе клисуре,
преко којих пролази друм и железничка пруга један изнад
373
другога. Испод и изнад друма и железничке пруге налазе се

високи потпорни зидови. На неколико метара испод друма
протиче река Сава. Зидани Мост је раскрсница друмова и
раскрсница железничке пруге, једним делом уз реку Саву
за Љубљану, другим делом уз реку Савиња за Цеље и Ма-
рибор. На ушћу реке Савиње у реку Саву саграђена су два
велика и висока моста. Оба моста бијаху јако оштећена од
бомбардовања. Пут Радече до Зиданог Моста, закрчен је
напуштеном немачком обалском и далекобојном артиљери-
јом, тенковима, аутомобилима и другом моторизацијом.
Ова моторизација, због своје теже, није могла да пређе пре-
ко бомбардованих мостова код Зиданог Моста, те је напуш-
тена, а главни делови уништени. Изнад друма уз саму кли-
суру закрчена је и железничка пруга са разним вагонима.
Због
за оваквог
коње стања, пролаз
са болесницима је успорен и отежан, нарочито
и рањеницима.
Код Немаца је владало пуно расуло. То више није била
војска. Комунисти Немце и не узнемиравају, већ искључиво
нас и нашу колону. Доласком на Зидани Мост, наши одреди
затекли су се у врло тешкој ситуацији. Четници Ђујића и
Јевђевића и четници Србије са Љотићевцима, који су ра-
није дошли у Словенију и боравили у Словеначкој Бистри-
ци на средокраћи Љубљана — Трст, затим снаге ђенерала
Недића сви на чело са Дамјановићем, све ове јединице биле
су напустиле Словенију са својим командантима и штабом.
Они су се 2 маја 1945 године састали са Англо-саксонцима
у околини Горице и Трста у Италији. Националне снаге Сло-
веније биле су напустиле Словенију 5 маја 1945 године са
вођством и народом и то већим делом за Аустрију, а једним
делом за Италију.
Ми се налазимо 8 маја 1945 године на Зиданом Мосту,
на средини Словеније. Усамљени и опкољени са свих стра-
на партизанима. Већ 8 маја 1945 године партизани су госпо-
дарили целом Словенијом. Тих дана дошле су у Словенију
јаке партизанске снаге са циљем: да разбију снаге нацио-
налног отпора, који се требао формирати у Словенији. Ско-
ро целокупно наше вођство и већи део војске и народа Цр-
не Горе, Боке и Херцеговине, побили су усташе при нашем
прелазу преко Хрватске.
Када смо стигли на Зидани Мост, 8 маја 1945 године,
приступило се формирању вођства и стварању распореда и
плана за правац кретања. У самом зачетку концентрације и
избора вођства нападнути смо од партизана са свих страна.
У клопци клисуре закрченог пута на Зиданом Мосту разви-
ла се борба. Приликом борбе пробија се како ко може. Јед-
ни су пошли уз реку Саву према Љубљани. Они, који су
374
имали доста пара, те су платили водиће, пребацили су се за

Италију. Остали су до Љубљане пали у руке партизана, по-
убијани близу Љубљане и побацани у јаму Тошко Чело.
код Већи деоМоста

Зиданог војскеокренули
и избеглог
су однарода
Зиданогприликом пробоја
Моста долином
реке Савиња према Цељу. У току борбе и пробијања на Зи-
даном Мосту, тешки рањеници и тифусари, њих око 300 љу-
ди, нису се могли пробити закрченим друмом код Зиданог
Моста. Остали су на клисури закрченог друма, неки на ко-
њима, а неки на носилима. Они су пали у руке партизана.
По тактици комунизма партизани су заробљене рање-
нике и тифусаре на лицу места све побили. Њихове лешеве
бацили са клисуре Зиданог Моста у реку Саву. Вода Саве
претворила се у крв. Сава ваља три стотине лешева покла-
них рањеника и тифусара, синова српских мајки. Злочинци
овога дела данас држе власт у Југославији на челу са хр-
ватским лидером Титом.
У околини насеља Лашко, између Зиданог Моста и Це-
ља, опет смо нападнути од партизана и један мали део из-
бегличког народа партизани су заробили. По прелазу Лаш-
ка затекла нас је ноћ између 8 и 9 маја 1945 године. У расвит
зоре 9 маја прошли смо кроз Цеље, коју су варош држали
партизани. Цеље бијаше окићено црвеним заставама са ср-
пом и чекићем. Из Цеља су партизани побегли у оближња
брда. По
Цеља нашипрелазу
одредиЦеља, на неколико
задржали километара
су се ради источно
прикупљања од
и до-
ношења одлуке о даљем правцу кретања. Једни су предла-
гали да се од Цеља иде према Дравограду. Други су хтели
да се од Цеља иде преко Камника и Караванки за Аустрију.
РАЗДВАЈАЊЕ У ЦЕЉУ И СУДБИНА ГРУПА

Услед кратког времена, слабе везе и напада комуниста,
није се могло повезати вођство јединица за доношење за-
једничке одлуке о правцу кретања. Свом жестином кому-
нисти
и су насџбуна.
из сваког напалиЗбог
и пуцали
оваквенаситуације
наше одреде са смо
и овде сваког
се брда
раз-
двојили и кренули у два правца. Један део четника и избег-
личког народа око 3000 особа, пошли су од Цеља према
Камнику, са намером да пређу планинске венце и да дођу у
Клагенфурт — Аустрија, где је тада била врховна команда
енглеске војске за Аустрију. Они су ишли без везе војнич-
ких јединица. Њих су напали партизани у околини Камника
и разбили. Око 1500 особа партизани су заробили са капе-
таном Милатовићем, који је тада био командант избеглич-
ког народа. Заробљене су партизани одвели у логор, који
се налазио до самог Камника.
375
Исте ноћи дана 10 маја 1945 године, партизани су отпо-

чели са извођењем из логора све мушкарце изнад 14 година
старости и одвели их у једну бараку, која се налазила изван
логора. Приведене у бараци свукли су са њих одела и обу-
ћу и везали изолованом телефонском жицом. Везане одвели
недалеко од самог логора и масовно побили. Ту су тада пар-
тизани стрељали око хиљаду особа. Са мушкарцима су пар-
тизани стрељали жене и девојке, међу њима и Дивну Веко-
вића, књижевницу из Берана. Са тога мучилишта побегли
су: Крсто Влаховић (данас у Калифорнији), капетан Мила-
товић, Миладин Булатовић и Манојло Шћепановић (данас
у Венезуели).
У току борбе и напада партизана код Камника на рече-
ну групу четника и избегличког народа, успели су да се про-
бију
и њих око 1500
Касаловићем, четника на челу Љубом
судијом-капетаном са: мајорима Кујовићем
Минићем, адво-
катом Н. С. Свилокос и Леком Шошкићем. Они су се про-
били кроз партизанске редове и прешли преко Караванки
у више праваца у Аустрију. У околини насеља Марија Рај-
на, они су се прикупили. Ту је касније пристигла мања гру-
па четника са Рајлићем и другима, који су се одвојили од
главне групе четника код Плиберка и других места. Ова гру-
па четника, при прелазу моста на Драви код Марије Рајне,
опкољена је од Енглеза са тенковима и сви су разоружани.
После хватања и разоружања адвокат Свилокос, користећи
знање енглеског језика, обавештен од једног швајцарског
новинара у енглеској војсци, да ће сви похватани четници
бити враћени и испоручени Титу. После овог сазнања адво-
кат Свилокос са једним вишим официром и малом групом
својих људи, избегли су из енглеских руку и прешли са ен-
глеске зоне Аустрије у америчку зону.
Разоружане четнике, енглеска војска одвела је из Ма-
рије Рајне у логор, који се налазио у Ветрињу до Клаген-
фурта. У том логору раније су доведени и разоружани сло-
веначки домобрани и народ, који су избегли из Југославије,
њих око 15000 особа. У Ветриње били су доведени и раз-
оружани три пука Љотићевих добровољаца, са једним де-
лом у Вилаху.
Улогу људи, који су се тада ставили на расположење
енглеској обавештајној служби, нећу сада износити. То ос-
тављам адвокату Брашићу, Милану Шијачком и другима, да
опишу своје улоге за време боравка тада у Корушкој, Кла-
генфурту и Вилаху.
Енглеска војна команда, у споразуму са Титовом вла-
дом и Титовим војним представницима тада у Клагенфурту,
ствара план за враћање четника и словеначких домобрана
376
и њихову предају Титу. Припремили су композиције возова

и војску, са другим превозним средствима. После тога, ен-
глеска војна команда у Клагенфурту преговара са вођством
четника
риње до иКлагенфурта,
словеначких да
домобрана,
их наведуналазећих се тада враћање
на добровољно у Вет-
у Југославију. После неуспеха, енглеска војна команда у Кла-
генфурту послужила се преваром, с тим што је саопштила
вођству четника и словеначких домобрана, да се у Италији
формира Југословенска армија Краља Петра, у чији састав
треба да иду сви Југословени, који су избегли у Аустрију.
Енглеска војна команда у Клагенфурту обећала је дати пре-
возна средства за прелаз јединица из Аустрије за Италију.
Ови преговори вођени су у дане 22 и 23 маја 1945 године.
Предњу одлуку енглеске војне команде саопштио је
четницима јавно на збору мајор Рајлић. За Словенце ову од-
луку саопштио је јавно на збору у Ветриње ђенерал Кренер.
Одлуку енглеске команде, не сумњајући да је превара, при-
мили су четници и словеначки домобрани са одушевљењем.
Израђен је план за полазак јединица из Ветриња тобош за
Италију. Одлазило се по етапама. Из Ветриња до железнич-
ке станице Подрожац превоз је вршен камионима, који су
праћени са тенковима под ратном спремом. Енглеска војна
команда одклања сумњу сувишне предострожности због
страха од напада партизана.
Први транспорт из Ветриња креће 24 маја 1945 године.
Тим транспортом пошла су три пука добровољаца. Други
транспорт из Ветриња креће 25 и 26 маја 1945 године. Тим
транспортом пошли су око 1500 четника из одреда јунака
Павла. Трећи транспорт из Ветриња креће 27, 28, 29, 30 и
31 маја 1945 године. Тим транспортом пошло је око осам
хиљада словеначких домобрана. Последне две групе 30 и 31
маја транспортоване су преко Плиберка за Југославију, а не
преко Подрожца и Јасеница за Југославију.
У току транспортовања долазили су у логор Ветриње
мештани словеначког
су обавестили вођство порекла,
избеглих који живе у даАустрији.
Словенаца, Они
је железнич-
ка пруга из Аустрије за Италију путем бомбардовања раз-
рушена и неупотребљива, те транспорти са станице Подро-
жац иду за Југославију, а не за Италију. Вођство избеглих
Словенаца ишло је код енглеске војне команде у Клагенфур-
ту у циљу протеста. Енглеска војна команда у Клагенфурту,
затворила је лица, која су дала таква обавештења, под из-
говором лажних известиоца. Предају људи на кланицу Ти-
ту, путем преваре, и даље наставља енглеска војна команда
тада у Клагенфурту.
Како је који транспорт четника и словеначких домобра-
377
на стизао на станицу у Подрожац, увођени су у један мали

логор до саме станице. У том логору сви су претресени од
енглеске војске у циљу одузимања револвера. Том прили-
ком многима су одузели приватне ствари: сатове и прстење.
По извршеном претресу све су увели у сточне вагоне ком-
позиције возова, које су већ чекале на станици Подрожац.
Вагони су одмах затворени и врата пломбирана. Компози-
ције возова, енглеска војска предавала је на граници Југо-
славије, наоружаној Титовој војсци, која их је водила под
јаком стражом за Југославију. На челу четника из Клаген-
фурта враћени су и предати Титовим џелатима и то: мајори
Касаловић, Кујовић и Рајлић, капетани Љубо Минић, Ми-
лутин Јеловац и Леко Шошкић.
Приликом уласка на станицу Подрожац, једни су при-
метили да нису чиста посла и да композиције возова не иду
за Италију, па су протестовали да неће улазити у вагоне.
Енглеска војска, употребила је силу оружја и утерала све
у вагоне. Многе, које су тешко ранили, вратили су у Клаген-
фурт и предали Титовцима у њихову болницу, која се тада
налазила у Клагенфурту. Међу њима враћен је са станице
Подрожац и капетан Милатовић. Касније је успео да под
тешким околностима побегне из болнице и да емигрира за
Венезуелу. Остали, никада живи нису изашли из Титове бол-
нице.
Пошто Титовој
домобране је енглеска војска предала
наоружаној четнике
војсци, били и словеначке
су страшни при-
зори у затвореним вагонима. Многи борци и официри, који
су успели да сакрију револвере, извршили су самоубиства.
Како је која композиција возова стизала у Југославију,
по унапред утврђеном плану, композиције возова задржава-
не су на простору од Јасеница до Љубљане. Комунисти зва-
ни партизани, изводили су из вагона четнике и словеначке
домобране. Са њих скинули одело и везали им руке изоло-
ваном телефонском жицом. Одводили их на глубилиште у
шуме код Радовлице, одакле је са стрелишта побегао Ми-
љан Марсенић, Стеван Прашчевић, оба из среза Андрије-
вачког.
Страшан је био покољ четника на мосту на Сави код
Радовлице. На самом мосту Титовци су побили везане чет-
нике, лешеве са моста бацили у реку Саву. Река Сава текла
је крвава и ваљала гомиле лешева. Живи сведоци тога мучи-
лишта јесу, грађани варошице Радовлице и Тодор Милетић
из Горанског Пива. Тодор је успео да се истргне из жице
са којом је био везан и да побегне са самог стрелишта. На
мосту код Радовлице Тодор је оставио рођеног сина, обли-
веног у крви и изрешетаног куршумима Титових џелата.
378
Друга су мучилишта: Турјак, Шкофија Лука, Крижна Јама.

О тим мучилиштима проговориће народ тога краја, који је
са грозотом посматрао злочине, које су извршили комуни-
сти звани партизани.
У јаму код Кочевског Рога, комунисти звани партизани,
по овлашћењу Тита и његове владе, бацили су неколико хи-
њада свучених и везаних мученика. Приликом стрељања над
јамом, било је случајева да живи људи падају у јаму. Мно-
ги су пали у јаму као рањени. Који су пали у јаму као живи
или рањени, у колико нису затрпани лешевима или пригу-
шени људском крвљу, склонили су се у углове јаме. Јама
има неколико подземних ходника, али нигде излаза. Сви
покушаји да се спасу из јаме, они који су остали живи, ни-
су успели. Јаук из јаме до неба се чуо. Нико од грађана ни-
је смео да приђе до јаме. После неколико дана Титовци су
минирали врх јаме, јер је задах од лешева гушио околину.
Земља и камење од експлозије, срушила се на лешеве у ја-
му. Од експлозије оборена је једна буква, која је била из-
расла над јамом. Буква је пала у јаму дупке. После минира-
ња, уз стабло оборене букве, успео је да се успуза Кози-
на Франц из Сушја варошица Рибница са још два друга.
Остали, који су пали живи у јаму или лакше рањени, нису
могли да се успузају уз стабло оборене букве, због изнуре-
ности и рана, те су као такви остали у јаму.
Страшно
не, између мучилиште
села Глинце ибило је на
Тошко 4 километра
Чело. од Љубља-
Ту су комунисти ба-
цили у јаму, звана Тошка Јама, неколико хиљада људи, ко-
је су похватали као разбијене четнике и враћене од стране
енглеске војске из Аустрије у току маја 1945 године. У ту
јаму комунисти су бацили у току маја 1945 године и грађа-
не града Љубљане. Крв мученика бачених у јаму Тошко Че-
ло, текла је помешана подземним рекама и извирала на сви-
ма речним изворима око Љубљане. Тих дана, народ целе
Словеније није пио воде, јер су све воде биле обојене крв-
љу српских синова, коју је крв просуо Тито са комунистима.
Пошто је непрекидно извирала крвава и смрдљива вода на
свим речним изворима у околини Љубљане, то су Титовци
повадили распале лешеве, јуна месеца 1945 године, из јаме
Тошко Чело и бацили на друга места. Лешева је било у ре-
ченој јами око 30 метара висине.
Пошто је последњи транспорт четника и словеначких
домобрана из Ветриња до Клагенфурта предат Титовцима,
требало је да се преда и транспортује избеглички народ из
логора Ветриње. У часу спремања народа за транспорт и
предају, стигао је у логор Ветриње Тодор Милетић, родом
из Пиве, Црна Гора, који је побегао са стрелишта са моста
379
на Сави код Радовлице. Одмах после њега, стигли су и дру-

ги четници и домобрани, који су успели да побегну са стре-
лишта. Они су обавестили народ у логору Ветриње, да тран-
спорти не иду за Италију, како је обећала енглеска војна ко-
манда, већ се предају Титовцима за Југославију, и да их
Титовци све изводе на стрелишта и масовно убијају. По са-
знању о судбини предатих, и пошто је предала хиљаде бо-
раца и мученика, од којих је Тито и његов крвави режим
страховао, енглеска војна команда у Клагенфурту, одустала
је од даљег насилног враћања.
СУДБИНА ЗАРОБЉЕНИХ У ЦЕЉУ
Приликом нашег покрета из Цеља 9 маја 1945 године,

услед слабе
избеглог везеоко
народа и 2500
нападалица,
партизана,
задржао један део Цеља.
се близу четникаМе-
и
ђу њима био је већи део Покрајинског Црногорског коми-
тета са Савом Вулетићем. Са њима је био и митрополит цр-
ногорско-приморски Јоаникије са око 60 свештеника. Исто-
га дана њих су партизани опколили и заробили. Затворили
их у логору до самог Цеља. Из тога логора партизани су их
изводили по групама, свукли и везали телефонском жицом
и одвели у Техарје, недалеко од Цеља, и масовно их стреља-
ли у једној вртачи. Тада еу у Техарју, половином маја 1945
године, партизани стрељали око 2000 четника и народа Црне
Горе, Боке и Санџака. Међу њима партизани су тада стре-
љали око 60 свештеника из свих покрајина. Митрополита
Јоаникија и Сава Вулетића партизани су одвели из Цеља за
Београд. После саслушања у Београду, они су последњи пут
виђени на железничкој станици у Младеновцу.
У Техарју до Цеља, почетком јуна 1945 године, парти-
зани су такође стрељали око 3000 словеначких домобрана,
који су из Клагенфурта преко Плиберка враћени од стране
Енглеза и предати Титовим џелатима.
ПОКРЕТ И СУДБИНА ДРУГЕ ГРУПЕ
Бројно највећа група четника и избегличког народа,

њих око десет хиљада, полази од Цеља 9 маја 1945 године,
стално прогоњена од комуниста, звани партизани. Ова гру-
па четника и народа кретала се са намером да пређе грани-
цу код Дравограда и да дође у везу са енглеском војном ко-
мандом, која се тада налазила са седиштем у Клагенфурту,
Аустрија. Са овом групом четника били су мајор Васа Вук-
чевић и капетан Мираш Савић, као најстарији официри и
већи број народних првака.
380
РАЗДВАЈАЊЕ ДРУГЕ ГРУПЕ
У току покрета од Цеља према Дравограду бројно нај-

веће групе, они који нису имали терет породице, болесних
или рањених другова, путовали су мало брже од осталих.
Њих је било до једна хиљада особа. Одвојени, ишли су не-
колико километара испред главнине бројно највеће групе,
која се позади њих кретала спорије. Међу овима, појавио се
да их предводи неки Ђоле Радоичић из Никшића. Када су
они дошли до Дравограда обавештени су од мештана, да је
Дравоград у рукама партизана и да се без борбе и јаких
снага код Дравограда не може прећи преко Драве за Ауст-
рију. Ова група обавештена је од мештана, да је ђенерал
Дамјановић са снагама четника и других јединица прешао
из Словеније за Италију. Они нису сачекали главнину, од
које су се одвојили, а која је ишла позади њих према Дра-
вограду. Исто тако, главнину нису обавестили о свом прав-
цу кретања или догађајима код Дравограда.
Око 16 маја ова одвојена група стигла је у подножје
Караванки. У расвит зоре затекли су се у једној сутјесци
звано место Црње. У тој сутјесци налазиле су се заседе пар-
тизана, и хватале оне, који беже преко границе. У сутјесци,
на захтев партизана, цела група морала је да одложи оруж-
је, или сви да изгину у теснацу клисуре. И да су имали до-
вољно
који сумуниције, отпортенису
ишли позади, нисумогли
били дати.
ушлиМали број клисуре,
у теснац од њих,
успели су да побегну. Све друге, који су се затекли у тесна-
цу клисуре, пошто су одложили оружје, партизани су их по-
вели у логор код барутних магацина, који се налази недале-
ко од Камника. У логору код барутних магацина партизани
су били затворили похватане из прве групе, која се из Цеља
кретала преко Камника за Клагенфурт. Доласком ове друге
групе, партизани су довршили са стрељањем прве групе и
одмах наставили са стрељањем четника, које су похватали
у теснацу клисуре код Црња, подножја Караванки.
У логору код Камника, чим је приведена прва група чет-
ника и избегличког народа, дошао је код њих учитељ Дра-
говић, који је тада био командант пете ударне пролетерске
бригаде. Лично је издвојио 70 људи, већином из среза ко-
лашинског, одакле је речени Драговић родом. Лична прат-
ња команданта Драговића одвела је ову групу везаних људи
уз реку Камничка Бистрица, око 2 километра удаљено од
логора. Њих су Титови џелати везане побили тупим оруђем
поред саме реке. Из ове групе везаних 70 мученика, успео
је да се одреши из жице и да побегне, и да данас живи не-
где у Америци, учитељ Зечевић, родом из околине Никши-
381
ћа. Зечевић је данас живи сведок овог свирепог злочина ко-

муниста.
Титовци су наставили са везивањем и извођењем оста-
лих из логора и по групама их одводили близу барутних
магацина, где су их масовно убијали поред црквене ограде
у неке јаруге. Када је у логору остало око тристотине људи,
они су приметили шта Титовци раде са изведеним и да њих
чека иста судбина. Одлучили су, да голоруки јурну на врат-
ницу логора, на којој су били разапети митраљези и пушко-
митраљези. При наступу према вратници на њих је отворена
ватра са свих страна из аутоматског војног оружја. Једни,
који су успели да дођу до вратнице логора, отели су оруж-
је од партизана и отпочели борбу са партизанима изван ло-
гора. Партизани, који су били даље од вратнице логора, пу-
цали су уи гомилу
вратници на саму При
своје другове. вратницу, такобегства
покушају да су побили на
из логора,
неки четници пели су се уз бодљикаву жицу логорске огра-
де. Пењући се уз ограду од жице, они су прорешетани са
зрнима из аутоматског оружја и остали висећи уплетени на
жици логорске ограде.
На такав грозан и узбудљив начин, сви су побијени у
самом логору. После њихове погибије, партизани су поку-
пили по логору мртве и рањене, све стрпали у јаме логор-
ских бункера, посули бензином и запалили. Рањени су на
мукама испустили душе. Са овог мучилишта успели су да
побегну: Велимир Радојевић из Мојковца (сада негде у Ка-
нади), Раде Божовић из Равне Ријеке и Јово Митровић из
Прошћења.
СУДБИНА БРОЈНО НАЈВЕЋЕ ГРУПЕ

Последњи део од бројно највеће групе четника и избег-
лог народа, која је пошла од Цеља према Дравограду, по-
лако се кретала преко варошица Подгорја и Словенграда
за Дравоград. Ноћ између 9 и 10 маја 1945 године, затекла
нас је долином једне мале реке и вијугавим окукама високе
планине, чијег се имена не сећам. Око пола ноћи, неко пре,
а неко касније, били смо на врху планине, одакле се спуш-
тамо окукама високог напона према варошици Подгорје.
Расвит зоре дана 10 маја затекао нас је, једним делом у ва-
рошици Подгорје, другим делом у варошици Словенград.
По прелазу Словенграда идемо долином реке Месиња пре-
ма Дравограду. Испред ноћи дошли смо у једно село на 4
километра до Дравограда. Од Дравограда до аустријске
границе свега је око 15 километара.
Партизани су били заузели целу Корушку у Аустрији.
У Клагенфурту, где се налазила енглеска војска, партизани
382
су имали још 8 маја око три хиљаде војске. Партизани су

присилно мобилисали све Словенце у Словенији и Коруш-
кој у Аустрији. Мобилизацију је извршила комунистичка
партија у сваком месту. Мобилисано људство пришло је Ти-
товим партизанима, који су преко Хрватске несметано пре-
шли за Словенију и делу Корушке на територији Аустрије.
Због овакве ситуације задржали смо се на 4 километра
до Дравограда ради одмора и одлуке о правцу кретања.
Улогорили смо се у подножју шума једног брда недалеко
од друма и железничке пруге. Касније су стигле козачке и
усташке дивизије. Они су се задржали у непосредној близи-
ни нашег логора. Са њима је дошла велика множина народа
са колима разне врсте. Када су дошли, ступили су у прего-
воре са партизанима у Дравограду за слободан пролаз за
Аустрију. Преговори су вођени читав дан и продужени 12
маја 1945 године. Партизани су преговоре нарочито одуго-
влачили, да би добили у времену за концентрацију своје
војске из Марибора, Цеља, Клагенфурта и целе Корушке.
У току вођених преговора, Тито и његова влада, ступи-
ли су у вези са енглеском командом, после чега су Ен-
глези 12, 13 и 14 маја 1945 године из Клагенфурта послали
на границу према Дравограду и Плиберку (Блајбургу) моћ-
ну војску са артиљеријом, тенковима и другом моторизаци-
јом. На крају, преговори нису успели. Док су преговори
трајали, Енглези
на границу и партизани
Југославије припремили
и Аустрије моћну су се иКао
војску. довели
од-
говор на преговоре, дана 13 маја, отворена је паљба из ар-
тиљерије и бацача мина из утврђења код Дравограда и
околних места. Гранате су падале у масу народа и војске.
Било је много мртвих и рањених. Борба се развила са обад-
ве стране. У току борбе настала је гужва. Војска козачких
корпуса (старе руске избеглице) враћају се натраг да се пре-
баце на друго место преко границе.
После подне стигао је хрватски лидер генерал Бобан са
усташама. Са њима су дошли: Бошко Аграм, Вукосав Дрље-
вић и Кривокапић. Отпочели су да стварају план за напад
за продор на Дравоград. Тражили су од наших одреда да
се одреде 150 бораца, који би у расвит зоре бацали бомбе
у бункере око Дравограда. Таквих бораца усташе нису има-
ли, па су преко Бошка Аграма тражили да одреди 150 бора-
ца из наших одреда. Бошко Аграм мислио је да има моћ и
власт као што ју је имао у Старој Градишки и преко Хрват-
ске. Аграм је издао наређење, које је послао преко курира,
да наше борбене јединице одреде 150 бомбаша. Наши одре-
ди и војска нису хтели да изврше речено наређење, једно,
што наређује Аграм са групом Дрљевића, друго, што се на-
383
ши борци нису хтели борити заједно са усташама. Као из-

говор, наши су борци тражили да им се додели засебан по-
ложај за борбу. Тај захтев није прихваћен. Аграм, Вукосав
Дрљевић и Кривокапић издавали су строга наређења, која
нису извршивана. Они нису смели доћи међу војску и народ
наших одреда. Код наших јединица раније су били преузели
власт и команду мајори: Вукчевић, Касаловић, Рајлић, Са-
вић и други официри. Они су одмах донели одлуку да наши
одреди крену долином реке Меза према Плиберку, где је
границу лакше прећи него код Дравограда.
У расвит зоре 14 маја 1945 године, кренули смо распо-
ређени у више колона једни поред других. Чим смо се поја-
вили на видику према Дравограду, партизани су на нас пу-
цали из артиљерије, бацача мина и митраљеза из Дравогра-
да. Колоне
места наше
газимо војске
преко рекеи Месиња
народа наступају напред.
и реке Меза. На више
Гранате па-
дају на сваку страну. Мртви остају, а тешки рањеници јече
и траже помоћ, коју је тешко пружити. Свако очекује исту
судбину. Родбина се задржава око тешких рањеника. Оста-
ли продиру напред. Прешли смо опасну зону и наступамо уз
долину реке Меза према варошици Гутештајн, која је уда-
љена од Дравограда за 6 километара. У близини фабрике и
рудника гвожђа код варошице Гутенштајна, наши су се од-
реди прикупили. Опасну зону код Дравограда прешло је
око 8000 од наших одреда. Око 2000 није могло прећи. Од
овог броја од 2000, партизани су заробили око 500. Зароб-
љене партизани су одмах стрељали и то око 200 код Драво-
града, а око 300 у близини Словенграда. Са стрелишта из
Словенграда побегао је Аца Грбовић, родом из Андријеви-
це. Остали око 1500, који нису могли прећи опасну зону код
Дравограда, разбегли су се по шумама или остали мртви и
тешко рањени. Нико не зна колики је број остао мртвих и
тешких рањеника при пролазу поред Дравограда. То знају
партизани, који су убили сваког заробљеног и прибили сва-
ког рањеника, где су кога затекли.
Од Гутештајна продужили смо преко варошице Прева-
ле према Плиберку у Аустрији. На путу од Дравограда до
Плиберка, партизани су били поставили више минских по-
ља, која су се тешко обилазила. Да нам мештани нису пока-
зали и открили минска поља, сви би настрадали. У саму ноћ
дошли смо на саму границу Аустрије. Војска и народ уло-
горили су се на једно пространо поље на самој граници до
Плиберка, звано поље Хомлец.
У саму зору, освита дана 15 маја 1945 године, наши од-
реди прешли су на јужну страну поља Хомлец, до шуме у
подножју Караванки. Пред нама је на самој граници енгле-
384
ска војска. Енглези су довели моћну артиљерију и тенкове,

разместили је у околини Плиберка. Тенкови стоје у стрељач-
ком строју према нама. Око 8 часова реченог дана појави-
ло се 12 енглеских бомбардера, који долазе од Клагенфур-
та. Бомбардери праве круг од Југозапада и надлећу изнад
нас. Цео народ и војска непомично стоји у месту и машу
рукама и марамицама, после чега су енглески авиони поче-
ли кружити све ниже и ниже изнад нас. Народ и војска не-
прекидно маше рукама и марамицама и стално стоји у ме-
сто. После неколико навратних кружења изнад нас, енглески
авиони са товаром разорних бомби, после изражене прет-
ње: предаја или смрт, вратили су се према Клагенфурту.
ПРЕГОВОРИ СА ЕНГЛЕЗИМА
Народ и војска донели су одлуку, да пошаљу на прего-
воре код енглеске војне команде, која се тада налазила у
Плиберку, као преговораче: Др. Јерговића, мајора Васа Вук-
чевића, капетана Мираша Савића и посланика Велимира Јо-
јића. Донета је кртка резолуција, у којој је изнет ратни ис-
сторијат наше борбе и циљ доласка у Аустрију. Они су по-
нели резолуцију и повели разговоре са представницима ен-
глеске војне команде у пограничној варошици Плиберку,
Аустрија. Преговори су вођени све до после подне.
Око 5 сати после подне вратио се посланик Јојић и ка-
петан Савић. По доласку, посланик Јојић наредио је збор.
На збору је дошла једна четвртина војске и народа. На збо-
ру посланик Јојић рекао је између осталог следеће: „Били
смо на састанку код представника енглеске војске у Пли-
берку. Саопштили су нам наредбу енглеског команданта 8
армије генерала Александра. Том наредбом наређено је: сва-
ко мора бити враћен у земљу, којој припада. Енглеска војна
команда и војска неће да прими, нити да држи; на терито-
рији њихове зоне никога. Рат је завршен. Свако мора поло-
жити оружје. Свако мора да иде својој кући. Сви они, који
побегну,
ничке биће ипонова
војске силом похватани од енглеске
враћени држави, којој иприпадају.
друге савез-
Са
таквим ће се поступити као са ратним кривцем. Уточишта
нема нигде. Између савезника постоји уговор о предаји сва-
ког лица оној држави, којој дотично лице припада, без об-
зира за кога се и противу кога борио. Ја сам са вама довде
дошао. Сада се са вама морам први вратити. Сила Бога не
моли“.
После говора посланика Јојића, одржао је говор по-
ручник Драгојевић. Он је позвао војску и народ да се врате
кућама. Драгојевић је рекао: „Нема се куда даље. Савезни-
ци нас не примају, већ прогоне. Наша је даља борба немо-
385
гућа. Вратимо се натраг за Југославију. Народ и војска не-

могу бити криви за досадању борбу. Биће предати суду они,
који су нас водили, макар мени првоме глава отишла“.
Пошто је збор завршен, народни посланик Јојић вратио
се за Плиберк. Од преговарача код народа и војске, остао
је капетан Савић. Око њега сакупила се мања група ради
договора о даљем раду. Капетан Савић је казао, да су пред-
ставници енглеске војске у Плиберку изјавили: „Да не дају
уточиште никоме. Таква је наредба врховног команданта
енглеских трупа, донета на темељу одлука и споразума на
састанцима „Тројице Великих“ — Рузвелта, Черчила и Ста-
љина. На основу такве одлуке енглеска војска окренула је
противу нас тенкове и топове и прети уништењем, ако од-
бијемо наредбу о предаји и враћању за Југославију. Пред
таквом силом морамо положити оружје и бити враћени“.
Због настале ситуације, војска узбуђена ломи оружје,
ставља на гомилу, посипа барутом и спаљује. Борци куну и
псују себе и свакога. Разочарење прелази у равнодушност
према животу. Предају се судбини на расположење. У први
мрак, користећи забуну, мали број одбегао је у мањим гру-
пама, празна џепа и торбе, и без политичких представника
за интервенцију о заштити. После десет дана, скоро сви су
понова пали у руке енглеске војске и насилно враћени и
предати Титовим џелатима.
У току ломљења и спаљивања оружја, код свих једини-
ца настало договарање појединачно у поверењу. Немогуће
је било донети одлуку о даљој судбини целине. Заваравало
се идејом да дођемо до познатог терена, одакле одбећи у
шуме. Многе веже судбина породице, која је избегла са њи-
ма. Међу нама има још болесних, рањених и неопорављених
од пегавца. Народ и војска неможе и нема куда у масама да
се креће. Наше су планине далеко. До наших планина треба
прећи преко Хрватске, која још пуши од крви нашег наро-
да, коју су крв просули хрватски усташи. Борци уморни,
изнемогли и разочарани,
судбини. Четири посталису равнодушни
године водили и предали
борбе, са убеђењем се
у по-
беду и вером у снагу водећих и са пуном надом у помоћ Ан-
гло-саксонаца као савезника. Од свега тога, на завршетку
рата пораз. Енглеска војска као савезник, место помоћи или
уточишта, уперила је на нас оружје и путем силе враћа нас
натраг за Југославију. Присиљава нас да прихватимо режим
комуниста. Енглеска политика подржва Тита и комунизам.
Нас не мрзи, али не дозвољавају уточиште, чиме нас униш-
тавају. Политика југословенских политичара и југословен-
ске Владе у емиграцији показала се детињаста.
Седим на земљи и размишљам. Моја кћер замишљена
386
седи на земљи испред мене. Она се трже и каже: „Татица,

смрт је ту. Људи не виде, да све вуче заједничка смрт. Смрт
ће бити мученичка“. На њене речи одговорио сам: ,,Кћери
моја, овај народ ишао је светим путем. Тај пут је пресечен
и идемо путем Голготе“. Блистају се сузе у очима моје кћер-
ке. Ноћ пролази, нико не спава. Опкољени смо војском са
свих страна. Енглески тенкови, недалеко од нас, чувају страх
Титовцима, који су нас такође опколили.
У РУКЕ ЏЕЛАТА
У расвит зоре освита дана 16 маја 1945 године, парти-
занска војска излази из шума и позива да се крећемо. На-
род и војска улази у колоне по срезовима. Крећемо од Пли-
берка са границе друмом за Марибор. Са наше десне и леве
стране, партизанска војска наоружана митраљеткама и пуш-
комитраљезима, јашу на коњима, на одстојању један од дру-
гих до 5 метара. Поред друма, на многим местима, стоје као
посада наоружани партизани са разапетим митраљезима и
певају разне песме о Титу, као најмилију: „Тито! Тито! љу-
бичице бела“.
Стигли смо у варошицу Превале, затим у варошицу Гу-
тештајн. Чим смо одмакли од границе, Титовци су „показа-
ли зубе“. Пролазећи друмом поред Титоваца, који су били
као посада на друму, они су изводили из колоне појединце
и одузимали ствари од изведених, затим пропустили „кроз
руке“. Овако је ишло све до Дравограда. Од Дравограда
промењена је друга тактика. Јача стража и већи терор. Сти-
гли смо у Дравоград испред ноћи истога дана. Доласком
пред Дравоград близу железничке станице из колоне издво-
јили су жене и децу, са изговором да ће они ићи возом за
Марибор. Приликом одвајања нису имали времена једни
другима предати личне ствари. Партизани вичу и поједине
ударају. Кћер Мирка Хајдуковића из Бијелог Поља, повра-
тила се да узме личне ствари од њеног оца, партизани су
пуцали
Свина мушкарци
њу. продужили су друмом и улицама кроз
Дравоград. Из реда несме нико изаћи, иначе ће бити уби-
јен, или премлаћен. Људи су постали зверови. Мобилисани
партизани показују ревност. Старији партизани давају при-
мер млађима, како треба да раде са „издајницима“. Насту-
ламо преко моста на Драви код Дравограда. На мосту и сву-
да друмом и улицама Дравограда партизански војници са
једне и друге стране друма. Пролазимо између њихових ре-
дова. Партизани певају разне комунистичке песме уз хар-
монике и друге инструменте. Уза сваки стих помињу Тита.
Највише су певали песму: „Наше сито сије ситно, ситно,
387
ситно, друже Тито“. При пролазу псују и пљују на нас. На-

зивају нас издајницима и фашистима. На самом мосту на
Драви, партизани су задржали појединце. Судбина задржа-
них је позната, бацањем са моста у Драву.
Тек што је једна половина наше колоне прошла преко
моста, наређено је да колона стане. После дужег чекања
прошла је поред нас друмом за Марибор партизанска вој-
ска. Ми стојимо са леве стране друма, у колони простих ре-
дова. При пролазу партизанске војске, скоро сваки од нас
добио је ударце по телу. Пошто је партизанска војска раз-
минула, наређен је покрет наше колоне. Око 5 километара
удаљено од Дравограда према Марибору, партизани су нас
задржали на једној пространој долини до саме Драве. Зау-
зели смо простор између друма и Драве. Партизанска вој-
ска
Прекоопколила
Драве нас је са сваке
је немогуће стране.
прећи. Драва
Многи смоје мислили
брза и дубока.
да ће
овде бити крај нашег живота. Партизани су забранили ма
какво кретање. Издали су наређење, где се ко затекао да
седне. Многи су уморни легли на голу земљу и одмах заспа-
ли, као да се ништа не збива около њих.
На том простору затекла нас је зора дана 17 маја 1945
године. Дан је са проведрицом, доста је топло време. Ту смо
чекали до 10 сати пре подне. На јело нико и не мисли, нити
се пак ко други стара да би нам храну пружио. После 10 са-
ти истога дана, крећемо друмом колоном простих редова,
праћени јаком стражом. Око подне дошли смо на простору
према Маренбергу. Од Маренберга преко моста са десне
стране Драве, иде према нама колона партизанске војске.
Та се војска постројила са десне и леве стране друма. Ми
смо улазили између постројених партизана у продужењу
друма. Овде су се наши спроводници променили и прихва-
тила нас речена војска, међу чије редове смо улазили. Ко-
ње, на којима су јахали први наши спроводници, предати су
новим спроводницима. Командант нових спроводника, по-
литички комесар, сазнали смо да је родом из Пипера. Он је
био средњег раста, дежмекаст, стар око 25 година. Бијаше
окићен разним одликовањима комунистичког обележја.
Имаше митраљетку обешену о врату. Тако окићен седео је
у приколици моторцикла. У приколици испред њега стаја-
ше пушкомитраљез. Моторциклом, којим шофира партизан-
ски војник, речени политички комесар иде поред колоне,
од чела до зачеља и натраг. При пролазу поред колоне пи-
та: „Јесу ли овде сви црногорци?“ Нико не одговара ни ре-
чи. Политички комесар сипа јед из уста са речима: „Срам
вас био што обрукасте Црну Гору. Зашто послушасте из-
дајнике, те вас до овога доведоше. Где су вам издајници
388
Дража и Павле?“ Код политичког комесара разбеснео се јед

и гњев. Својим џелатима наређује те изводе појединде из
колоне, чија је судбина грозна.
Пролазећи друмом поред чесме са водом или каквог из-
вора до друма, партизани нису дозвољавали да уморни по-
пијемо кап воде. Онај, који је покушао да пије воде, на ње-
га су партизани пуцали. На једној чесми неколцина су оста-
ли мртви, а многи рањени вратили се у колону. Спроводни-
ци су јахали на коњима и ишли поред нас са десне и леве
стране у растајању једни од других до 5 метара. Из наше
колоне ко би покушао да изађе, одмах је премлаћен или
убијен. Поред друма, на сваких 50 метара, стајала је стража
наоружаних партизана са аутоматским оружјем.
Око 4 сата после подне, дана 17 маја стигли смо у варо-
шицу Озвати. Ту бијаше велика партизанска војска, која пе-
ва разне песме и пуца из ватреног оружја у циљу весеља.
Мештани варошице и сељаци околних села иђаху у група-
ма, организовани од комуниста. Они носе црвене комуни-
стичке барјаке и певају комунистичке песме. У варошици је
био заказан неки митинг. При пролазу наше колоне кроз ва-
рошицу Озвати, издано је наређење да наша колона стане.
Више од 2 сата стајали смо на путу. Због умора, многи су
поседали на путу. Ту смо преживели рана шиканирања и
псовке од стране партизанске војске, само што нису киди-
сали
су да данамнас линчују.
пруже хрануГрађани
и воду. варошице
ПартизаниОзвати, покушали
су их отерали и
нису дозволили да нам даду храну и воду. После 2 сата сто-
јања и чекања, издато је наређење да наша колона крене
друмом према Марибору. У току путовања, многи старци и
изнемогли од болести тифуса, пали су на друм и остали, за
чије се хумке никада неће знати.
Наступила је ноћ између 17 и 18 маја 1945 године. Ми
се налазимо око 40 километара до Марибора. Прешли смо
око 80 километара од Плиберка из Аустрије. Ноћ, идемо
корак по корак. Таласи облакова ношени северним ветром,
повремено крију светлост месеца. Путујемо средином дру-
ма колоном двојних редова. Спроводници на коњима опрез-
но прате сваки покрет. Појединцу је немогуће да побегне.
Групно бегство је неизводљиво. Свако мисли да ће издржа-
ти страшне патње и терор. Многи су у обавези према поро-
дици, која је одвојена у Дравограду. После дужег путова-
ња, издато је наређење да колона стане у месту, где се ко
затекао. Скоро сви поседали смо средином друма. У једно
доба ноћи наређено је да колона креће.
Освит дана 18 маја 1945 године затекао нас је на путу
близу електричне централе Фала. Када смо дошли до елек-
389
тричне централе Фала, наређено је да поседамо друмом. Ту

смо чекали дуже времена. Са друма се нико није смео уда-
љити. Док смо седели на друму, наши спроводници су се
променили и прихватили нас, нова и одморна војска. Насту-
пила је нова тактика терора и малтретирања. При пролазу
варошице Камница, срела нас је Озна треће војвођанске
партизанске армије, чији је штаб тада био у Марибору. То
бијаху помамни младићи до 25 година старости, нарочитог
васпитања и грубог држања. Изгледали су као пијани. Упа-
дали су у колону и отимали од нас разне ствари. Узимали
су сатове, прстење, новац и друге ствари од вредности. Са
једне и друге стране друма видео сам многе лешеве људи.
Убијали су одмах све оне, који су се опирали насртљивим
партизанима.
Пошто смо разминули варошицу Камница, при пролазу
поред једног великог недовршеног каменог моста, партиза-
ни су наредили да се наша колона креће трчећим кораком.
Ту смо трчали приличном узбрдицом. Партизани су наређи-
вали гласом подивљалих људи, ударали појединце да брже
трче. Пуцали су преко нас и убијали појединце. Мртви, ра-
њени и изнемогли, падали су по друму. Спотичемо се пре-
ко побацаних ствари и палих људи по друму. Трчећим ко-
раком стигли смо до предграђа Марибора. Када смо стигли
у предграђе Марибора, наређено је да идемо обичним кора-
ком.
шина,Сви смоједан
човек окупани у зноју
другога и крви.
не може По нама
познати. попала пра-
Изгледали смо
бедни и јадни услед умора и изнемоглости.
Пролазимо улицама Марибора. Грађани Марибора по-
кушали су да људима у колони деле воду при пролазу ули-
цама. Партизани су разлили воду и забранили даље деље-
ње воде. Ретко се ко видео од грађана на прозорима. Гра-
ђани су посматрали нашу колону са средине соба иза заве-
са на прозорима. Наступили смо на велики мост преко Дра-
ве. Мост се налази на центру Марибора. Прелазимо са леве
на десну страну Драве. Пошто смо прешли мост, продужили
смо улицама према југу и дошли до једног малог логора.
У логору бејаху 4 до 5 барака. Логор је ограђен високом
бодљикавом жицом са две вратнице, са западне и северне
стране. У логору смо затекли жене и децу, који су из Дра-
вограда издвојени из наше колоне и пошли возом. Ми смо
стигли 18 маја 1945 године око 2 сата после подне. Логор
је опколила партизанска војска са аутоматским оружјем.
Када смо стигли, наређено је да жене и деца напусте логор.
По изласку из логора, жене и деца заузеле су простор на
једном пространом плацу близу логора. Њих је било око
2000 особа. Њима је наређено да иду куда ко зна. Извесни
390
од њих пошли су истога дана, а већи део остао је близу

логора, да чека даљу судбину њихових сродника, који су
задржани у логору.
По изласку жена и деце из логора, издато је наређење,
да се одвоје мушкарци до 17 година старости. Издвојило
се око 250 младића. Многи нису хтели да се одвоје од ста-
рије браће, или од родитеља, те су са њима остали у логору,
да у заједници деле судбину живота. Издвојене младиће
партизани су некуда одвели из логора. После овог издваја-
ња, партизани су приступили попису свих мушкараца у ло-
гору. У списак су уносили личне податке и припадност сре-
за. Попис је вршен по срезовима. Нас је било из следећих
срезова: андријевачког, беранског, бјелопољског, колашин-
ског, подгоричког, цетињског, барског, боко-которског,
граховског, никшићског, даниловградског, шавничког, пле-
ваљског, пријепољског, прибојског, новопазарског и сје-
ничког. Била је једна група из разних крајева Србије. Свих
на броју у логору је тада било око 5000 лица, без жена и
деце. Све ове радње завршене су до 7 часова после подне
18 маја 1945 године.
Испред ноћи истога дана, почео је да дува јак северни
ветар, од чега су се дигли облаци прашине, а после кратког
времена, наишао је талас хладне кише. Пљусак кише био је
кратак. Жене и деца скупили се у групе, удаљени од логора
око 200 метара.
Наступа Били18суина19улици,
ноћ између изложени
маја 1945 ветру
године. и киши.
Партизанске
патроле будно прате сваки корак и покрет, како поједин-
ца, тако и целине у логору. Около логора партизанска вој-
ска са упереним цевима аутоматског оружја према логору.
У логору је и најмањи покрет забрањен.
Освиће дан 19 мај 1945 године са проведрицом. Жене
и деца размилели се око логора. Покушавају да дотуре сво-
јој родбини у логору храну, коју су набавили у граду Мари-
бору. Партизани нису дозволили да нама храну дотуре, већ
су жене и децу отерали од логора. Око 9 часова реченог
дана, приметили смо, да се партизани ужуржано крећу. Пре-
ма свему очекујемо неки нов догађај. Видимо ужурбано
спремање жена и деце изван логора. Неколико жена и деце
покушавају да дођу до ограде логора да виде своје и да
узму последњи поздрав. Међу овима видим моју кћер, која
жудним погледом посматра да ме последњи пут види. Ин-
стинктом детета, копка прстима јагодице сузнога лица. Гру-
па жена и деце усудила се да прође између стражара до
ограде логора. Стража црвених џелата, са упереним цеви-
ма оружја враћа групу жена и деце назад. Моја кћер успела
је да дохвати моју руку, протурену кроз ограду жице. По-
391
љубила је моју руку и наквасила је сузама. Партизански

стражари ћушнули су моју кћер и ударили потковицом ору-
жја, од којега је ударца посрнула да падне. При измицању
од логора, испред подивљалих партизана, жене и деца ба-
цају последње погледе према логору, у којем остају њихо-
ви мили и драги. Губе се иза угла улице, прогоњени од пар-
тизанске војске. Скоро за све у логору, то је био последњи
поздрав са својима. У логору сви забринути. „Одоше, ку-
да? Одоше пешке за 7 километара, одатле возом кућама“.
Поступак партизана према женама и деци даје повода сум-
ње, да многи од њих неће никада свога дома видети.
Пошто су отерали жене и децу, није прошло пола часа,
у логор је дошло пет камиона пуних партизанске војске, ко-
ји су стали до северне вратнице. Неколико партизанских
официра стали
партизанке, којесусудобиле
саме окићене
вратнице.одликовањима
Са њима су ибиле три
разним
знацима црвене војске. Наши људи у логору, када су виде-
ли на партизанкама по два пиштоља, и то један од спреда,
а други пиштољ позади, скоро сви у логору су се смејали.
Доласком у логор један од партизанских официра, по-
пео се на један сто и нашим људима објавио следеће: ,,Из
овог логора морате прећи у касарну Краља Петра. Касарна
није далеко одавде. Тамо је већа комоција него овде. У ка-
сарни се налази комисија, која има да издвоји људе и то: до
25 година старости, комисија ће задржати у војску. Од 25
па до 40 година старости, комисија ће задржати на радови-
ма разрушеног саобраћаја. Преко 40 година старости, коми-
сија ће све ослободити да пођу својим кућама. Тито је дао
општу амнестију. Никоме од вас неће фалити ни длака са
главе. Посао око издвајања трајаће неколико дана. За то
време треба да сте стрпљиви и да издржите глад и друге
тешкоће. Наша команда није у могућности да вам одмах
пружи храну. Предузете су мере да сви будете збринути и
задовољни“.
ИЗВОЂЕЊЕ НА СТРЕЛИШТЕ
Супротно од објављене изјаве партизанског официра,
партизани припремају страшан злочин над свима нама, који
смо задржани у логору. Одмах су наредили да се ослободи
простор у логору до северне вратнице. Затим позвали су
људе из среза андријевачког да заузму тај слободан про-
стор до северне вратнице. Они су стали у колони простих
редова. Код постројених људи до вратнице, долази један
партизански официр са списком људи реченог среза. Про-
звао те стотину људи из среза андријевачког, који су се из-
двојили и стали до самог излаза северне вратнице. Партиза-
392
ни су отворили вратницу, до које су са улице чекали ками-

они и јака партизанска стража. Прозвати људи из среза ан-
дријевачког по изласку на вратницу, ушли су по двадесет
људи у камионе. Пошто су се укрцали, у камионе су се по-
пели партизански војници и стали на угловима камиона и
код шофера. Камиони су кренули од логора и сваки носи
одређеном циљу по двадесет људи.
После чекања скоро два часа камиони су се вратили за
нове жртве. Исти је начин утовара и прозива људи групе од
стотину из среза андријевачког. Када су се камиони врати-
ли за трећу групу људи из среза андријевачког, камиони се
нису задржали код вратнице логора, већ су продужили по-
ред логора према западу. Одмах је промењен начин изво-
ђења људи из логора. То је урађено ради веће предострож-
ности. Партизани су продужили са прозивом треће групе од
стотину људи из среза андријевачког. Њих је прихватила
јака партизанска стража на северној вратници и одвела пре-
ма западу поред логора, у којем су правцу и камиони про-
шли. После кратког задржавања камиони су се вратили, но-
сећи везане и свучене људе у правцу Похорја. Пролазећи
поред логора, шофери су нарочито пуштали јаки звук мо-
тора и ауспуха, да људи у логору не би чули ма какав глас
људи из камиона, а камиони су били покривени великим
шаторима, увезани јаким конопцима. Пошто је наступила
ноћ,
гора партизани
преосталихсуљуди
саопштили да ће
из среза се са извођењем
андријевачког из ло-
и људи из
осталих срезова, наставити идућег дана.
У току извођења наших људи из логора, партизани су
изналазили разне методе да заговарају људе у логору, да
не би приметили и предвиђали несрећу и смрт, коју им пар-
тизани припремају. Партизани су постављали разне предло-
ге и измишљали разне наредбе. Захтевали су да сваки срез
изабере по два човека, који ће бити интенданти и комесари
за дотични срез. Ови интенданти треба да се брину за снаб-
девање храном, тако, да по изласку људи из логора на но-
во место одмах добију храну, припремљену од стране ин-
тенданта за дотични срез. Појединцима су враћали ствари,
које су им партизани опљачкали. Обећали су свакоме вра-
тити опљачкане ствари. Саопштили су, да се све опљачкане
ствари сабирају, и да ће их вратити пређашњим власници-
ма. Партизани су тражили да сваки срез одреди по једног
човека, да све пронађене ствари попишу ради лакшег вра-
ћања припадницима. Наредили су, да се попишу имена љу-
ди, којима су и какве ствари одузете. Одређени људи за
предње циљеве одлазили су из логора, али се никада нису
враћали, нити ће се икада знати, где су њихове хумке. Пра-
393
вљени спискови о одузетим стварима био је изговор ради

држања у заблуди људи у логору. Овакве и сличне трикове,
партизани су свакодневно изводили у логору међу нама.
Наступа ноћ између 19 и 20 маја 1945 године. Нико не
може сазнати, куда су одведени људи, који су у току дана
извођени из логора. Сваки партизан контролише један дру-
гога. У логору шетају наоружани партизани нарочито за то
одређени. Њихово је око и ухо на свакој страни. Чим је на-
ступила ноћ, нама је забрањен сваки покрет. Партизани, ко-
ји су у логору, одузимају ствари и новац од наших људи.
Појединци, који су протестовали, били су премлаћени. По-
сле болести и заморног пута, наше људе у логору био је
обузео сан. Људи нису могли да се пробуде колико су чвр-
сто спавали, што се каже, спава као пред смрт.
У сванућа,
После таквим приликама освићеосећа
у кругу логора недеља 20 маја 1945
се живост. Неки године.
од на-
ших људи ложе ватру и кувају у конзервама кашу. Многи
немају ништа ни да поједу нити да скувају. Многима не до-
лази глад, већ мисле на догађаје, који се збивају. Многи се
жале један другоме, шта им је у току ноћи од стране пар-
тизана опљачкано. Многи од нас наслућују несрећу, која се
збива. О томе у поверењу препричавају. Многи су пре же-
лели смрт него живети у средини комунистичког терора.
Онај, који је био у убеђењу да је крај животу ту, ипак је
веровао да ће му се живот одузети на достојан начин. Ме-
ђутим, комунисти названи партизани, то друкчије извршују.
Све из реда свуку и вежу изолованом телефонском жицом.
Везане одводе камионима у шуме Похорја и на зверски на-
чин њихове животе уништавају да би створили социјални
поредак „источне демокрације“.
У недељу 20 маја 1945 године око 9 часова пре подне,
опет су дошли камиони са војском и партизанскнм офици-
рима. Наставља се извођење из логора истим редом прео-
сталих људи среза андријевачког. Пошто су извели људе из
поменутог среза, настављено је са извођењем људи из лого-
ра припадности среза беранског. После свака два сата, пар-
тизанска војска изводи из логора групу од по стотину људи
и под јаком стражом одводе на губилиште. У недељу 20
маја дошли су у логор и то: партизански мајор Драгојевић
из Ђулића и мајор Лекић, син Благоја Лекића из Краља, оба
из среза андријевачког. У логору су нашли своје рођаке, је-
дан од партизана био је синовац капетана Бајића. Увера-
вао је стрица капетана Бајића, да му се неће ништа рђаво
догодити, и да ће слободно поћи дома. После овог виђења
на пола сата, капетан Бајић је изведен из логора са групом
од стотину људи и одведен на стрелиште у шуму Похорја.
394
Један партизански мајор, родом из Бјелопавлића, до-

шао је у логор са другарицом партизанком, која је такође
родом из Бјелопавлића. У логору су нашли своје рођаке и
са њима се љубили и давали им новац да понесу родбини у
Бјелопавлиће. Преко њих шаљу родбини испоруке и поздра-
ве. Оваквим триковима партизани су заваравали наше љу-
де у логору и држали их у заблуди, да не би предвиђали
смрт, коју им партизани припремају. Све су у логору убеђи-
вали, да ће брзо бити код својих кућа и својих породица.
Један командант партизанске бригаде, родом из среза шав-
ничког, дошао је аутомобилом са аустријске границе са гру-
пом официра да види људе у логору. Речени командант, на-
шао је у логору најближе рођаке. Са њима се љубио и исте
уверавао у безбедност живота, да се никоме неће ништа де-
сити,
који сујербили
је Тито дао уопшту
убеђени амнестију.
сигурност Међутим
живота, свисуони,
изведени на
стрелишта и масовно стрељани са људима свога среза.
После оваквих случајева, ко је смео између нас да поку-
ша да увери људе у опасност, која их чека. Ко је тај, да би
могао после оваквих случајева и трикова, убедити људе да
их чека смрт и кога би они могли послушати, да голоруки
јуришу на уперене цеви аутоматског оружја у циљу продо-
ра и бегства. Појединац, или мала група, није могао побе-
ћи из логора, јер би одмах био ухваћен и мученички униш-
тен. Поред осталих заваравања, партизани су се служили и
овима: из среза андријевачког, партизани су задржали у ло-
гору Милорада Јојића, судију преког војног суда родом из
Андријевице, и др. Вукоту Дедовића, управника болнице из
Берана. Обадва су задржали са изговором, да ће само њих
двојицу предати народном суду, а за остале људе објавили
су, да ће сви поћи својим кућама. Међутим, партизани су то
супротно урадили. Људе из логора све су одвели и извели
на стрелиште у шуме Похорја, а Јојића и Дедовића одвели
за Београд, где су после кратког поступка са унакрсним пи-
тањима и они стрељани.
Наступа ноћ између 20 и 21 маја 1945 године. У логору
је настављена иста игра као и претходних ноћи. Партизани
врше претресе у току ноћи, са изговором да траже оружје.
Са појединаца скидају одела и ципеле, јер су предходних
ноћи попљачкали, новац, сатове, пршћење и друге драго-
цене ствари. На крају, оваква вршљана партизана, нашем
народу су досадила, то је у току ноћи настао револт и по-
буна, после чега партизани нису више смели доћи у масу
наших људи.
Освиће дан 21 мај 1945 године. У логору уобичајени жа-
гор. Сва лица замишљена и забринута судбином личном и
395
породице, која је од њих одвојена. Препричавају догађаје,

који се одигравају. Мање групе и појединци замишљено
шетају по кругу логора. Код мене је дошао Раде Јевтовић
из среза бјелопољског. Почео је да ми прича сан, који је
прошле ноћи уснио и каже: „Према моме ноћашњем сану,
ово ће бити наш последњи дан нашега живота“. Није хтео
да ми каже детаљне сна, само је рекао: „За нас не ваља. Сви
ћемо данас изгубити главе“. У току нашег разговора, дола-
зи партизанска војска на северну вратицу. Улазе у логор
партизански официри, који су наредили: ,,Срез бјелопољ-
ски са свом спремом до вратнице“. Ја сам био по списку
убележен при срезу бјелопољском. Сви људи убележени у
срез бјелопољски, за кратко време били смо на одређеном
месту. Партизански официр почео је да нас прозива. Про-
зватсмо
ли самдоу северне
прву групу од стотину
вратнице људи.
у простим После прозива
редовима. Остали ста-
љу-
ди из среза бјелопољског, који нису прозвати, остали су да
чекају за други транспорт.
Око 9 часова пре подне отворена су врата на северној
вратници логора. На улицу са десне и леве стране од врат-
нице логора, стоји партизанска војска у дуплим редовима
са митраљеткама. Излазимо из логора и улазимо између ре-
дова црвене војске. По нашем изласку, први на чело стали
су, док цела група од сто људи не изађе из логора. Када смо
сви изашли из логора, наређен је покрет. Идемо поред ло-
гора у правцу запада. Прелазимо један сквер, а затим преко
улице, која води према југу. Свуда на угловима улица стоји
партизанска војска са аутоматским оружјем. Сви да смо ре-
шили да бежимо ниједан главу не би могао изнети.
Удаљили смо се од логора око две стотине метара и са
угла једне улице окренули смо лево. Пошто смо се окрену-
ли лево нисмо ишли ни двадесет метара ушли смо у двориш-
те двоспратне зграде, чија се улазна врата налазе са север-
не стране, са неколико степеница испред улазних врата. Бли-
зу ове зграде нема суседних кућа, из којих би се могло ви-
дети или чути, шта се одиграва у овој згради. Улицама је
обустављен сваки саобраћај, који је тих дна био врло ре-
дак. У дворишту ове зграде било је неколико камиона и
партизанске војске. Чим смо се појавили на капији двориш-
та и ступили у авлију, свакога од нас ухватила је језа. Про-
мишљали смо, крај живота нашега је у подруму речене згра-
де. Неколико партизанских комесара стоје у дворишту и
вичу на нас: „Брже, брже, мајку вам вашу, много сте нам
јада задали“.
По уласку у зграду идемо преко великог предсобља и
на десну страну ушли смо у једну собу са западне стране
396
зграде. У соби бијаше неколико скамија, а по патосу собе

просуте разне ситне ствари, хартије, исправе и друга доку-
мента. У соби, код сваког прозора, стајала је група парти-
зана са митраљеткама упереним према нама. Када смо ушли
у собу, стали смо поред зида у простим редовима. У собу
је ушао један партизански комесар и наредио да све ствари
ставимо испред себе. За тим је саопштио, да ће се изврши-
ти претрес ради тражења оружја, затим је казао, да се ни-
једна ствар у џеповима, новац или што друго, не сме задр-
жати. Запретио је смртном казном, укога се нађе најмања
ствар при претресу. Наредио је да се из собе излази два по
два без ствари, ради детаљног претреса. На вратима собе
стоји група партизана са митраљеткама упереним према на-
ма. Два по два, један за другим, излазимо из собе у пред-
собље ради најављеног претреса.
Мислим да сам био петнаести по реду при изласку из
собе. По изласку из собе и доласку у предсобље, дохватили
су ме два партизана, један за десну, други за леву руку и
одвели на средину предсобља. Невероватном брзином пар-
тизани су скинули са мене одело и ципеле. Моје одело ба-
цили су на једну гомилу разног одела и ципела, које је ста-
јало у предсобљу. Остао сам у кошуљи и кратким доњим
гаћама. И то би партизани са мене скинули, али је било до-
трајало. Ни чарапе на ногама, ни капа на глави, није ми ос-
тала. Партизани су ми забацили руке на леђа. Један парти-
зан прилази и веже ми руке изолованом телефонском жа-
цом дугачком један метар. При везивању жица утања у ме-
со. Други партизани вежу брата калуђера Томовића из Ле-
пенца. Привезали су нас једног до другог и вежу телефон-
ском жицом тако прибивене да смо се једва кретали.
Када је било готово, два голаћа идемо преко предсоб-
ља према излазним вратима, на којима чека камион утова-
рен другим везаним голаћима, који су пре нас изведени из
собе у предсобље ради претреса. Једва смо ушли у камион,
јер смо везани сувише прибијени један уз другог. Када смо
се попели у камион, наредили су да седнемо на ноге људи,
који су седели у камиону испружених ногу. Када смо сели,
морали смо ноге испружити да други седне на наше ноге.
То је рађено ради веће предострожности да се не би у ка-
миону побунили, у циљу бегства.
Пошто сам сео у камион чуо сам вику у предсобљу, по-
гледао сам, видим Угљешу Пековића из Равне Ријеке, где
се отима и неда да се веже. Дохватило је Пековића неколи-
ко партизана и одвукли преко предсобља у једну собу лево
од улазних врата. Када су партизани отворили врата собе
да уведу Пековића, видео сам крваве зидове собе. Када су
397
увукли Пековића, партизани су затворили врата, после чега

сам чуо очајан крик у соби. Иза тога изашли су партизани
из собе и при изласку сви се смеју. Судбина Пековића запе-
чаћена је крвљу оштрице ножа. Међу тим партизанима по-
знао сам Мирослава Сибиновића, машин бравара из Крагу-
јевца. Њега сам познао, јер сам десет година служио у Кра-
гујевцу.
Из собе излазе у предсобље два по два. Тада је изашао
калуђер Томовић из Лепенца - Поља. По изласку у предсоб-
ље калуђер Томовић моли партизане да му по верском оби-
чају мантију не скидају. Одједном са свих страна, пали су од
стране партизана ударци по телу калуђера Томовића, после
чега сваки партизан држи по парче мантије у рукама. Међу
партизанима општи смех. Ударају калуђера Томовића са ко-
мадимаа поцепане
леђа, мантије.
са њим вежу Калуђеру
другог Томовићу
изведеног вежу рукеПод
у предсобље. на
ударцима улазе у камион, а калуђер Томовић под ударцима
је узвикнуо: „Тело земљи, душа небу, идеја Српству“. Сав
крвав седа на наше ноге...
Последњу двојицу од наше групе вежу у предсобљу и
убацују везане у камион међу нама. Камион се пуни са два-
десет људи свучених и везаних руку на леђа и један за дру-
гога. Камион је покривен шатром, јако увезан конопцима.
Затварају се врата камиона, после чега улазе четири наору-
жана партизана са митраљеткама и стоје позади до ула-
за у камион. Два наоружана партизана већ су раније ушли и
стали на угловима првог краја камиона. У кабини код шо-
фера улазе партизани наоружани са митраљеткама. Све је
готово, камион креће према губилишту натоварен мучени-
цима. Други камион приступа ка вратници речене зграде за
нове мученике. Наш камион излази из дворишта и крећемо
према логору, који пролазимо и идемо у правцу истока. По-
сле кратког путовања улицама изашли смо из вароши Ма-
рибора. Момент је био страшан. У првом часу сви смо били
збуњени. У току путовања почели смо да се прибирамо. Ве-
зани и голи људи почеше да певају четничке и националне
песме. Многи испољавају последње жеље. Калућер Томовић
опрашта се са братом.
Возимо се равницом за неколико километара, после че-
га наступамо у шуму, одакле је пут успон до самог врха пла-
нине. Чим смо напустили равницу и дошли до шуме, видели
смо из камиона на крају једног поља, до саме шуме велике
ровове, дугачке неколико десетина метара, где их копају
немачки војници. Мислили смо да је за нас припремљено
стрелиште. Међу нама почели су говорити појединци: „Ето
наше куће“. Спроводници су нам казали: „То је за друге

398
издајнике и фашисте. За вас је вечка кућа спремљена на

брду. Ми знамо да волите планине и шуме, па смо вам так-
во место изабрали“. Опет пркосне песме и протести. Голи
и везани људи певају и пркосе.
Одмах по изласку из дворишта зграде, где смо били
везани, почео сам да прибирам сву снагу, да се одрешим.
Стално трзам жицу на рукама. Измучио сам мога друга, ко-
ји је везан за мене. Он је почео јаукати од болова, колико
сам трзао жицу. Моје су руке исечене жицом. Успео сам да
извучем десну руку из жице. Мој поглед и покрет да уста-
нем приметио је један партизан стар око 20 година, доста
румен у лицу. У току разговора са калуђером Томовићем,
дотични партизан казао је, да је родом из Ваљева. Када је
приметио моје покрете, окренуо је револвер мени у чело са
узвиком: „Мислиш да побегнеш, крваво ти дете“. Остао сам
миран и прибрано гледам цев револвера, уперен право у
моје чело. Револвер би пре окинуо, него би моја рука до-
шла до њега, зато сам остао непомичан. Ваљевац је наредио
другоме партиздну да види јесам ли одрешен. Моје су руке
и даље стајале на леђа, али одрешене. Одмах сам замотао
жицом одрешену десну руку, да изгледа као свезана. Пар-
тизан је нагнут преко мене узео крај жице од завезане дес-
не руке, повукао са руком и мислио је да је десна рука ве-
зана. Крајем жице од моје десне руке, везао је моју леву ру-
ку. Приликом везивања моје леве руке стегао је жицу, да
ми је цела рука утрнула.
Пошто ме везао и удаљио се од мене, одмах сам почео
да се поново дрешим. Одмотао сам десну руку. Покушао
сам да одрешим леву руку. Ваљевац стално мотри на мене.
Приметио је да се комешам. Поново је узвикнуо: „Радиш да
штетим метак на тебе?“ Одговорио сам, да ми је рука јако
стегнута и да ме боли. Ваљевац добацује: „Још мало па те
неће болети“. Не мислим на претње, смрт ме не мимоилази.
Радим да се одрешим. Жица је око леве руке јако стегнута.
Покушао сам да одрешим други крај жице, којим сам везан
за мога друга. Срећу сам имао, те сам крајем моје жице ве-
зан за мога друга, те ми рука није била везана крајем жице,
са којом је везан мој друг. Нашао сам крај моје жице на ру-
ци мога друга, коју сам одвезао. Ја сам био одрешен, али
лева рука завезана жицом, која је висила о левој руци. У ча-
су када су ми руке биле слободне, камион је био стигао у
зону стрелишта.
Од једног каменолома, где се пут завршава, камион је
окренуо на десно обичним шумским путем. Од овог камено-
лома, са леве стране нашег кретања шумским путем, стоје
партизани са окренутим цевима аутоматског оружја према
399
нама. Због слабог и успоног терена камион иде полако. По-

што је камион окренуо са главног друма, ишао је око 300
метара и изашао на врх слемена саме планине, звано место
Свети Арах. Тежак моменат за искакање и покушај бегства
из камиона. Чекам када будем излазио из камиона онда да
покушам са бегством. Бегством предвиђам смрт 99 проце-
ната, а један проценат за слободу. Место, где је само стре-
лиште, налази се на слемену планине и доста је равно. Про-
стор је обрастао дебелом и високом јеловом шумом. Око
шумског пута, где је само стрелиште, јеле су обретке, из-
међу којих има више пањева од посечених јела. Даље од
пута и стрелишта, јеле су доста честе, испод којих су израс-
ле младе јеле високе око 2 до 3 метра, тако да је створен
читав шиб.
Када је наш камион стао на самом врху, одмах је окру-
жен партизанском војском, са упереним цевима аутоматског
оружја према нама. Међу тим партизанима видео сам да има
људи у белом вуненом оделу извезеним црним гајтанима.
Камиону прилазе партизански официри и комесари. Са њи-
ма су њихове другарице партизанке. Псују нас и пљују. На-
зивају нас издајницима и фашистима. У знак протеста у ка-
миону везани голи људи певају четничке песме. Голи и ве-
зани људи певају и вичу: „Живео Краљ!“ Партизани пљују
на нас и псују Краља, нама прете да ћемо одмах добити за-
слуге наше
тизане, борбеихза јамарима.
називају Краља. Голи и везани
,,Наша људи псују
тела узимате, пар-
а идеју
и дух не можете уништити“. Партизани отварају врата ка-
миона из кога излазе голи и везани људи по групама. При-
ликом скидања из камиона партизни су сваког појединачно
прегледали, дали се није одрешио. По прегледу сваком по-
јединачном везаном човеку прилази по један партизаиски
војник, ухвати везаног голаћа за врат и тера пред собом на
стрелиште и предаје џелатима. Чују се пуцњи пиштоља. Ви-
тешке узвике прекидају метци из пиштоља.
Приликом скидања из камиона, партизани су нашли од-
решена деловођу Шћепановића, родом из Мојковца. Пар-
тизани су га дохватили за руке и поново везали. Код Шће-
пановића је пришао партизански официр, који са немачким
парабелумом удара Шћепановића по левом образу, док је
кожа и месо са јагодице Шћепановића одсечено. Крв је на-
гло потекла из лица Шћепановића. Партизански официр по
други пут је ударио Шћепановића са пиштољем по оку. Од
ударца пиштољем око је повређено. У знак протеста Шће-
пановић је пљунуо на партизанског официра. Партизанскн
официр увређен, ударио је по трећи пут Шћепановића ре-
волвером, овом приликом по устима. Тешко гвожђе револ-
400
мозгом. Приведени голи и везани људи на стрелишту, по-

носно и пркосно прилазе џелатима комуниста. Скоро свако-
ме је последња и недовршена реч прекинута метцима пиш-
тоља уз узвике: „Живео Краљ!“
Десно од мене приводе групи џелата калуђера Томови-
ћа са другом, који гласно рецитује молитву Богу и опоми-
ње зликовце на грех и казну од Бога. Партизани се подсме-
вају и питају калуђера Томовића: Јесили ти Дражиновац?“
Калуђер са поносом одговара: „Јесам“. Затим, један од џе-
лата потегао је нож и узвикнуо: „Да видимо, хоће ли ти
помоћи Бог и Дража“. Нож се зарио калуђеру у груди. Крв
је пљуснула на све стране. Калуђер је посрнуо и пао. Метак
револвера размрскао је главу друга, који је са калуђером
био везан. Оба падају преко лешева, раније унакажених љу-
ди. Гледам пред собом, леже лешеви у крви изукрштани је-
дан преко других. Пуши врела људска крв. Гледам клање и
убијање везаних и голих људи. Гледам како се мрцваре и
унаказују лешеви људи, који дају знаке живота. Видим како
у крви гледа отац сина, син оца, брат брата, друг друга, ка-
ко их на њиховим очима комунисти зверски убијају. Сваки
чека исту судбину. Сваки достојно прилази на ред, да му
везаном одузму живот продане душе комуниста. Комунисти,
звани партизани, цинички се смеју. Приводе везане мучени-
ке и зверски убијају.
Још неколико метара има да пређем, и мене чека иста
судбина. За неколико секунди мој живот треба да се угаси.
Воде ме левој групи џелата. Моје последње мисли упућене
су Богу за спас мога јединчета. Бојим се, да моје јединче
није доживело исту судбину. Срце ми бије у грудима и хоће
да искочи. Убеђен сам у помоћ Бога да ћу истргнути живот
из чељусти смрти. Све дрхти на мени. Спроводник ме грче-
вито држи и води групи џелата, који мрцваре приведене ис-
пред мене. Када сам кренуо од камиона према џелатима, од-
везао сам десну руку. Жицу са везане леве руке прикупио
сам, да не би сметала при бегству. Моје су руке биле сло-
бодне, али ме спроводник грчевито држи. На два метра ис-
пред гомиле лешева, покушао сам да се истргнем из руку
спроводника, који ме држи за крагну од кошуље. Покушај
није успео и продужио сам напред још два корака.
БЕГСТВО СА СТРЕЛИШТА
Испред саме гомиле лешева на неколико корачаја до
џелата, замахом целе снаге бацио сам се на земљу. При па-
ду на земљу са собом сам повукао спроводника, који поред
мене пада на земљу. Приликом пада спроводник ме је испу-
стио из руке, после чега сам хитро устао и почео бежати.
402
Док је мој спроводник устао, ја прелазим преко гомиле ле-

шева. Лешеви су били крвави и голи, моје босе ноге по-
клизнуле су се о крваве и голе лешеве и пао сам на гомилу
лешева. У исто време, мој спроводник устаје и пуца из на-
ручја пушком према мене. Џелати су били заузети стреља-
њем људи, који су им приведени. Мој друг са којим сам био
везан, трза се да побегне. Тиме је скренуо пажњу осталих
партизана према њему. Ја се у клупку претурам преко ле-
шева сав у крв. Изгледало је да сам рањен. Партизани, који
су спроводили везане људе од камиона на стрелиште, грче-
вито су држали везане људи, јер су се и они трзали да по-
бегну. Партизани код камиона били су заузети чувањем љу-
ди, који су извођени из камиона. У првом моменту били су
скоро сви збуњени. Док су џелати дохватили митраљетке и
док
сам је
за мој спроводник
непуних десет дохватио
метара одпушку
лешевада хитром
поново брзином
пуца, ја
прешао и ускочио у густи јелови шиб. Приликом мога пада
и бегства, чуо сам глас: „Побеже, пуцај!“ Затим: „Не пуцај,
поби нас, рањен је идем да га прибијем. Брже трчи за њим,
побеже“.
Прште зрна читави рафали и кидају гране јеловог шиба
испред мене. Тешко се пробијам кроз густо јелово шибље.
Густим шибљем пробијао сам се више од стотину метара,
а после наступио сам на ретку јелову шуму, испод које ра-
сте разна шумска трава, нарочито дивља купина. Лоза од
купине смета ми при бегству. Игле од лозе купине гребу ми
ноге, а табани се испунили иглама од лозе и осећам болове
при ходу. У току бегства, недалеко од стрелишта, наступио
сам на подбарни терен. Простор подбарног терена био је
велики. Подбарни терен као и густи шиб, допринели су, да
ме гониоци нису стигли. Пошто сам прешао подбарни те-
рен, наишао сам на један шумски пут. Испред мене полу де-
сно, кроз шуму, видео сам једну велику ливаду, изнад које
наилази речени пут. Нисам смео да бежим према ливади
због отвореног простора, ради тога, бежим полу лево, а по
прелазу
на један шумског
пањ, као пута
да меза земља
200 метара, инстинктивно
вукла себи. Био сам сео сам
изнемо-
гао и малаксао. Прешао сам од стрелишта преко хиљаду
метара са јаким напором. Чим сам сео, почела је да ме хва-
та несвестица. Одмах сам се тргао и моментално нисам ве-
ровао себи да сам жив. Сва ова агонија трајала је непун је-
дан минут. Окренуо сам се позади према путу и терену, који
сам прешао и видим партизанског војника са митраљетком
иде шумским путем према ливади. Идући путем партизан је
гледао десно изнад пута према подбарном терену и иза се-
бе. Да нисам седео, већ да сам се кретао, гониоц би ме ве-
роватно приметио.
403
Устајем и прилазим једном дебелом стаблу дрвета, и

стао сам уз стабло дрвета. Навијам се према ходу гониоца.
Када сам гониоцу видео леђа, и да је измакао према ливади,
опрезно бежим преко шуме, одакле за три стотине метара,
наишао сам на међуречје потока. Ту је прилична раван, са
дебелом високом јеловом шумом. Време је било хладно, а
ја сам био бос и го. Тело се охладило и изнемогло, а ноге
клонуле. Живци потпуно попустили. Мисао и срце одлучни,
али ноге и тело не могу даље. Недалеко од мене видим јед-
ну велику букву, поред које је израсла једна јела, чији се
врх крије кроз буково грање. Попео сам се на врх букве и
сео између два крака грана. Около себе наломио сам лисна-
тог грања. Привукао јелове гране и камуфлирам око себе,
тако да ме не би човек приметио и када би нарочито гле-
дао уза само стабло. Удаљен сам од стрелишта у правој ли-
нији око 1200 метара. На врху букве остао сам од 11 часова
пре подне па све до 4 часа после подне. За то време, на вр-
ху планине, чуо сам непрекидно пуцање. Мотори камиона
стално зује. Слушао сам ужасну вику људи. Од прилике око
2 часа после подне па све до мрака, стално је пуцало ауто-
матско оружје на стрелишту. До тог времена слушао сам по-
јединачно пуцање из ватреног оружја. После 2 часа после
подне, партизани су отпочели масовно стрељање. Између
прекида рафала чуо сам пуцање пиштоља, са којима су мрц-
варили и прибијали
Сами људе,гдекоји
врх планине, је су давали знаке
стрелиште, послеживота.
подне, оба-
вила је магла. Северни ветар нанео је у два маха мало хлад-
не кише. На врху букве, између две рачвасте гране седео сам
го и бос. Тело претрнуло, ноге малаксале, једва сам се др-
жао. Став чучања на врху букве мењам чешће. Чудим се ка-
ко нисам пао са букве. Од прилике око 4 часа после подне
решио сам да сиђем са дрвета. На верху букве везао сам
жицу, са којом су ме везали партизани и извели на стре-
лиште. Пошто сам сишао са дрвета, седнем на земљу да се
одморим. Ноге потпуно узете и претрнуле. После краћег од-
мора, покушавам да се крећем, али врло тешко.
Идем једном стрмом страном да изађем на косу у циљу
оријентације кретања. Облаци су сакрили сунце, село је ни-
ско неколико километара, а висока брда и шуме, где је теш-
ко добити оријентацију. Не могу да се оријентишем у коме
је правцу Марибор, да бих се према томе могао кретати. На-
лазим се испод врха планине у великој шуми. Цела околина
и сва брда потпуно непозната. На врху планине ужас и па-
као. Црвена војска Титовог режима полаже темеље модер-
ног социјализма, тиме што уништава једну генерацију срп-
ске плејаде. Пошто сам изашао на косу, продужим њеним
404
повијарцем у правцу планинских падина. За време кретања

преко шуме и мога чучања на врху дрвета нисам приметио,
да је шумом прошло ма какво лице, али сам видео, неколи-
ко трагова брзог и крупног људског хода не свежих већ про-
шлих дана. Сигурно да су првих дана више њих побегли са
стрелишта, ради чега су партизани променили начин изво-
ђења људи из логора и употребили већу предострожност.
Испред саме ноћи, престало је пуцаље на врху планине,
где је стрелиште. Крећем се шумом врло тешко, јер су ми-
шићи од ногу потпуно издали. Испред ноћи наилазим на
једну кућу, која је усамљена у планини. Кућа је била запа-
љена и угарци од куће догоревају у њеним зидинама. Бли-
зу куће налазе се неколико споредних зграда, у којима неко
становаше. Нисам се смео усудити, да приђем, бојећи се да
не будем ухваћен, јер су ме ноге издале, те не бих могао
бежати. Недалеко од куће до пута била је чесма, и близу
чесме у једном шумарку чекам да би неко из споредних
зграда дошао по воду, како бих питао за оријентацију кре-
тања. Узалудно сам чекао, нико није изашао из споредних
зграда, а мање да би ко за воду дошао. Изгледа да су сви
укућани били сувише преплашени, судећи по паљевини ку-
ће и да су оглашени од Титоваца као идајници и фашисти.
У току чекања изнад чесме, приметих сасвим преко бр-
да, да партизани бацају ракете из сигналних пиштоља. По-
јавила
галске се читава
ватре. Ова поларна светлостје разних
појава трајала боја учас.
читав један виду бен-
Закљу-
чио сам, да се ракете бацају из Марибора, јер су комунисти
звани партизани, после покоља четника у шуми Похорје
правили весеље у Марибору. Ракете из сигналних пиштоља
омогућиле су ми оријентацију даљег кретања. Док сам се-
део на врху букве био сам донео одлуку да се крећем уз
долину Драве преко Аустрије за Италију. Крећем се у прав-
цу подножја планине Похорја да бих дошао до Драве. Ноћ
хладна и облачна. Месец се крије у густе облаке. Терен је
прекривен шумом, укрштен путевима у разним правцима.
Нигде гласа ни трага ма каквог живог бића. Када бих иза-
шао на какво брдо, не могу да видим нигде светлост, по че-
му бих закључио у коме је правцу село. Све је било немо у
глувој ноћи. У тамној ноћи, прелазећи шуму преко разних
путева, потпуно сам изгубио оријентацију кретања. Уморан
сео сам под једну јелу. Наслонио се уз њено стабло, а после
кратког времена ухватио ме сан. Нисам дуго спавао. Пробу-
дила ме јака зима. Није било дуго до зоре. Освануо је дан
22 маја 1945 године.
Налазим се на једном брду, одакле видим да се налазим
у самом подножју планине Похорја. Испод брда видим ду-
405
гачку и доста широку долину са честим кућама. Уздужно

долине види се железничка пруга, а мало даље лево видим
железничку станицу, за коју сам касније сазнао да се зове
Руше. Нисам могао видети да том долином протиче Драва.
Мислио сам да је Драва на другој страни супротног брда.
Долину нисам могао прећи што не бих био примећен. Тако-
ђе се нисам могао кретати ни у другом правцу, јер бих на
први поглед, као бос и го пао под сумњу, а друго због не-
познатог правца кретања. После сванућа са овог брда чујем
пуцање пушака на свакој страни. Реших се да преданим у
једном жбуну испод једне јеле, чије ме гране крију. Пада
крупна и хладна киша преко целога дана. Од зиме сам мно-
го страдао. Од глади сам постао анемичан. Болови ногу и
другог тела ужасни. Немоћан сам да се крећем. Го и бос
ћутим испод јеле, чекам да наступи ноћ, да бих прешао пре-
ко равне долине.
Када је наступила ноћ, изашао сам из шуме и треба
да прећем преко отвореног простора скоро за један киломе-
тар. По излазу из шуме прелазим ливадама и засејаним њи-
вама. Прелазим преко железничке пруге и после краћег кре-
тања поново улазим у шуму, којом сам ишао око 200 мета-
ра. Идући шумом чујем жубор воде. Наилазим на реку до-
ста брзу и широку. Са друге стране реке видео сам да се
бели друм. Установих да је то Драва. Налазим се на десној
обали реке Драве, а према светлећим сигналним ракетама,
које су прошле ноћи бацали партизани, те закључих да је
Марибор низводно од мене. Одлучих се да идем долином
Драве према Аустрији. Крећем се шумским пределом између
Драве и железничке пруге. Тога дана пред ноћ киша је била
престала, али је у шуми велика роса. Наишао сам на неко-
лико кућа на једном узбрешку близу саме Драве. По спољ-
ном изгледу зграда, закључио сам да куће нису сељачке. Ве-
ровао сам да су куће неких индустриских намештеника, чије
се постројење налази вероватно у близини. У кућама и око-
ло кућа тихо и мирно. Човек би рекао да нема живе душе.
ИпакТек
ло. самшто
пажљиво обилазио,куће,
сам разминуо да ме ни псето
чујем није примети-
мало даље, са леве
стране глас: ,,Стој“, затим пушке глас, један метак, одмах за
њим други. Ово ми је дало подстрека веће предострожно-
сти због заседа, услед чега сам избегавао свако кретање пу-
тевима. Целу ноћ путовао сам кроз четинарске прашуме до-
лином реке Драве беспутним тереном.
Расвит зоре дана 23 маја 1945 године затекао ме је на
клисури код железничке станице, до електричне централе на
Драви, која се зове Фале. По прелазу врлетних страна кли-
суре код Фале, наишао сам на једно раштркано село звано
406
Лоренц. Од електричне централе Фале, до друге железничке

станице зване Вуженица, ишао сам преко брда, јер Драва
прави велику окуку на речном простору. Тих дана, у свако
село, Озна је организовала наоружане органе, који су крс-
тарили дању и ноћу, прогонећи као дивља звери „фаши-
сте и издајнике“. Од најмањег детета, до најстарије особе,
имало је улогу обавештајне службе, за то су добивали по-
хвале и велике повластице и награде за доставу и шпијуна-
жу. Нарочито првих дана, била је велика шпијунажа, ради
личног пласирања. Услед тога, нисам се смео никоме јави-
ти, нити изаћи из шуме на отворени простор. Трпео сам
глад и зиму.
По прелазу брда код електричне централе Фала, сила-
зим код једне планинске реке, која се улива у Драву код же-
лезничке станице Вуженица. Реку нисам могао прећи да не
будем примећен. Скоро на сваких 200 метара налазе се пи-
лане са воденим погоном на тој планинској реци. Идем дес-
ном обалом реке пределом шуме до близу железничке ста-
нице, где се на реци налази камени мост и неколико кућа.
У шуми чекам до саме ноћи, а када је ноћ наступила прешао
сам преко моста на леву страну реке. По прелазу моста идем
шумом, једном стазом левом обалом реке. Стаза ме извела
изнад саме скретнице са западне стране станице Вуженица.
Од станичне скретнице идем поред пруге уз долину реке
Драве. Од железничке
нице Вухрета, станицеиспод
пруга пролази Вуженица до железничке
планинских ста-
падина пре-
ко шума и клисура, где нема насеља. Тих дана ретко је било
саобраћаја железницом. Путовао сам целу ноћ. Испред зоре
осећам изнемоглост, као последицу умора, глади, зиме и не-
спавања. До саме пруге видео сам један дрвљаник железнич-
ких прагова, где сам сео да се одморим. Завукао сам се у
гомилу прагова да би ми било топлије, иза чега сам одмах
заспао.
После кратког спавања пробудила ме је јака зима и ки-
ша. Наставио сам путовање и дошао близу скретнице же-
лезничке станице Вухред. Да бих обишао станицу морао
сам се пети уз једно брдо изнад саме станице. Терен је био
врло стрмен и кршевит, са ситном лесковом шумом обрас-
лом купином, чије игле боду голо тело, а лозе купине запле-
ћу изнемогле ноге. Роса са шуме и киша гаси и последњу
моју снагу. Нисам могао проћи терен од једног километра
за читав један сат. Прелазећи тај терен, престала је киша да
пада, а упоредо се појављују и зраци зоре дана 24 маја 1945
године. На кругу станице виде се партизанске патроле. По-
што сам прешао простор изнад станице, наишао сам на јед-
ну планинску реку, која протиче са западне стране станице
407
и улива се у Драву. Газим преко реке, која је брза и хладна.

Моје изнемогле ноге дрхте као прут под ударом матице.
Једва сам прешао на другу страну, а по прелазу пео сам се
уз једну стрму страну и једва сам дошао до једне јеле, са
чије горње стране сео сам у стрмој страни да се одморим.
Јутарње сунце пробија својим зрацима кроз густе обла-
ке, али сувише кратко, за које време освежава моје изнемог-
ло тело. Ах, како бих се радо одмарао, али бежим из Отаџ-
бине и напуштам све, што ми је најмилије и најсветије. Бе-
жим у туђу земљу да тражим слободу. Бежим од комуниста,
који заробише моју Отаџбину. Чијом помоћу? За рачун ко-
га и чега? У току мисли гледам како се слива роса низ јело-
во грање, чије капљице блистају као бисер на јутарњем сун-
цу. У кристалима бистре росе, које трепере према сунцу, по-
јавила ми сеодакле
комунисти, слика сам
мојих другова,
изтргао којеизсукомунистичког
живот у Похорју побили
лан-
ца. Устајем, надахнут новом снагом и полазим. Снага срца
тера ме напред. Мисли су ми упућене молитвом Богу за по-
моћ.
Прешао сам преко једног пропланка, испод кога су њи-
ве засејане усевом. На дну њива, скоро до реке, видим око
десетак радника, који окопавају кукуруз. Морао сам прећи
пропланак изнад њива. Копачи су ме приметили. Сви су ста-
ли и посматрали према мени. Један од њих се одвојио и по-
шао у правцу станице, која је удаљена око 500 метара. Јас-
но је било, да је пошао да обавести партизанску војску на
станици. Кротко сам прошао на другу страну шуме. По до-
ласку у шуму, напорима снаге почео сам бежати једним по-
вијарцем уз брдо. Пошто сам доста одмакао и високо за-
скочио, пребацио сам се преко шуме. Подножјем шуме, по-
чев од самих скретница станице, простире се поље у дужини
око 3 километра. Пољем су њиве и ливаде са неколико кућа.
Подножјем шуме изнад кућа почеле су пушке да пуцају. По-
терна одељења са станице претражују шуму. Ја сам високо
заскочио. У једно доба дана почела је да пада крупна и
хладна киша. Испред ноћи киша је престала да пада.
Тек што сам прешао преко шуме изнад села, наишао
сам на једну високу косу, која раздваја две долине. Гребен
косе спушта се све до Драве, на чијем подножју река Драва
прави велики рукав. Са те високе косе има да пређем преко
велике шуме. На подножју те шуме, налази се друго про-
страно поље, које пресеца жељезничка пруга. До жељезнич-
ке пруге скоро на средини поља види се кућа, која по спољ-
нем изгледу личи на жељезничку постају. Мало даље изнад
жељезничке пруге налази се друга кућа са већим споредним
зградама. По спољњем изгледу куће, видим да је дом бога-
408
тог домаћина. Судећи по томе, веровао сам да укућани неће

бити комунисти, а у колко би који од њих и био, мислио
сам да су пошли у градове да заузму положаје. Кућа је била
на
штосамку близу
за јело шуме. Прилазим
и одећу. Притерала шумом
ме гладдои саме
зима куће.
да тражим
Дуго
сам се размишљао, видео сам да нема у близини војске или
какве патроле. Код једне шупе бијаху три радника, који те-
шу даске. Изашао сам из шуме и пришао радницима и том
приликом назвао им Бога. Када су ме радници видели зачу-
ђено су се згледали и очигледно уплашили. Сваки грчевито
држи своју брадву и прати мој покрет. Умолио сам да ми
пруже помоћ са храном. У том моменту изашао је из шупе
један млад човек, средњега раста, добро угојен, стар око 25
година. Био је гологлав и обучен у белу кошуљу са чакши-
рама и лакованим чизмама. Прилазећи мени, младић је уз-
викнуо: „Хеј, где си пропала, хрватска државо?“ Одгово-
рио сам да нисам Хрват. Он ме почео питати чисто српским
језиком, ко сам и одакле. Прекинуо сам га у испитивањима,
са изјавом, да сам гладан и молим да ми да хране. Он ме по-
звао да пођем кући. Пошли смо у правцу куће, која није
далеко од штале.
У дворишту испред куће бијаше мала башта са неколи-
ко леја лука и салате. Башта лепо ограђена малим прошћем.
У тој башти плеви лук и салату једна госпођа, стара око 45
година, али потпуно беле косе. Дотични младић дошао је
до госпође и нешто кратко разговарао, после чега пошао је
са мном у правцу улазних врата куће. До самих врата, са
леве стране улаза, бијаше примитивни мали сто, са једном
малом клупом позади стола до зида. Младић ми је казао да
седнем на клупу, а он је ушао у кућу. Није се задржао ни
2 минута, изашао је из куће, а место хлеба носи немачки ка-
рабин, који је при излазу уперио према мени и узвикнуо:
„Имате се покоравати мојим наредбама, у противном биће-
те убијени“. Излазећи из куће био је ставио на главу војнич-
ку шајкачу, на којој бијаше црвена петокрака. Нисам давао
знаке узбуђености. Мирно сам седео на клупи. Младић, др-
жећи пушку према мени, казао је: „Добићете хлеба, а после
јела предаћу вас нашој војсци, која ће вам дати одело, обу-
ћу и храну“.
Ја сам изражавао благодарност на пажњи, коју мисли
да ми учини, у чему видим спас своме животу. Младић ме
питао, зашто сам тако бедан и одакле и куда путујем. Ка-
зао сам, да сам ратни заробљеник и да путујем из заробље-
ништва, и да сам у току путовања оболео од тифуса, а од
јаке температуре нисам знао за себе, већ сам све бацио са
себе и остао го и бос. Као болестан, лутао сам шумама и
409
пољима и нико се на мене није окренуо. Свако се плашио

од мене да не би добио болест. И ето нађе се човек, који
ће ме спасти и упутити правом путу, да бих дошао кући.
Њему сам увек изгледао сумњив. Питао ме, где сам прешао
границу и реку Драву и зашто се нисам јавио партизанској
војсци по прелазу границе. Правдам се, да на мене нико ни-
је обратио пажњу, као бедна и болесна, а ја да се нисам
знао снаћи.
Наш разговор прекида долазак из куће једне жене, ста-
ре око 20 година, која носи чорбалук млека и добро парче
погаче. Храну је ставила испред мене на астал и понудила
да једем. Жудно сам погледао топло млеко. Већ је 4 дана
било, како нисам ништа јео. Рукавима кошуље кријем ране
и крв иза шаке, да не би приметио да сам био везан. Дро-
бимиздробе
да хлеб ухлеб
чорбалук
услед млека, али прсти
изнемоглости руку Бандит
и зиме. неспособни су
ме није
увео у кућу да се огријем. Госпођа, која плеви лук у башти
приметила је да са напорима ломим хлеб. Она је пришла,
узела хлеб и удробила у млеко. У то време дошао је пред
кућу један човек, стар око 55 година, коштуњав, висок, ду-
гачка лица, са великим и црним брцима. Он пуши на дугач-
ку лулу. Стао је близу нас и стално мене посматра. За цело
време он није речи проговорио. Док је госпођа дробила
хлеб, ја се мислим, како да побегнем. Доносио сам одлуку,
да дохватим чорбалук са млеком и дробљењем и да бацим
у очи моме чувару, који би после тога, дохватио се рукама
да чисти очи, а ја бих у томе моменту лакше побегао. План
добар, али мислим да бих изазвао гњев присутних и радни-
ка, који би ме одмах ухватили и везали. Особина је народа,
да је наклоњен ономе, који од нечега пати. Донео сам одлу-
ку, да се наједем и сит да бежим, јер сам и онако према жи-
воту постао равнодушан. Предвиђам још веће тешкоће, и у
току бегства нисам се плашио смрти. Поново сам пао у ру-
ке црвених џелата. Смрт пред очима је ту, коју гледам у очи.
Док сам јео дробљење, стара госпођа предлаже, да ми
донесе нешто да обучем и обујем. Мој чувар љутито и од-
лучно: „Не, њему ће дати наша војска све“. Пошто сам по-
јео дробљење, мој чувар вади златан сат из џепа, гледа и
виче: „Устај, још пола сата док воз дође на постају“. Си-
мулирати болест не исплати се. Он ће ме чувати док дође
више наоружаних људи, онда ће бити још горе. Мислим да
употребим лукавство. Кажем да су ми ствари остале у шу-
ми и треба да их донесем. Мој чувар хвата ме за рукав ко-
шуље и вуче ме иза астала са узвиком: „Какве ствари, иди
напред“. Истргнем се и почнем да бежим са пакленом виком:
„Моје ствари да узмем сада ћу да се вратим“. Док се он при-

41 0
брао, ја сам одмакао више метара, после чега чујем глас

пушке, прас. Затим други метак, убрзо трећи и сталну вику
,,стој, стој“. После испаљеног првог метка, ја сам почео да
вичем: „Хеј, Никола, пуцај из шуме, брани ме“. Стално ви-
чем и бежим у правцу шуме. Пошто сам одмакао неколико
метара од куће, имао сам заклон једног плота скоро до шу-
ме, а шума је удаљена од куће до стотину метара. Мој гони-
лац, пошто је испалио трећи метак, престао је даље да пу-
ца. Нико се даље није чуо. Мислио сам, да трчи за мном, да
ме ухвати, па чиним крајње напоре да што даље умакнем.
Радници су престали да тешу даске и зачуђено посматрају.
Ја се не окрећем, већ непрекидно кличем Николи за помоћ
и бежим у правцу шуме.
За трен ока нашао сам се у шуми, а за кратко време иза-
шао на врху брда у шуми, где сам сео да се одморим. Био
сам доста удаљен, а за време одмора чуо сам код куће жуч-
но објашњење, затим пуцање из пушке пет метака. Ни данас
не знам, зашто мој чувар приликом мога бегства није више
пуцао, осим три метка. Могуће да није имао више метака
у пушци, и пошто их је утрошио, вероватно да је ушао у
кућу, да узме друге метке, или су га у даљем пуцању спре-
чили укућани. Какву је функцију имао у партизанским ре-
довима не знам. Пошто сам побегао, изгледа, он је пошао
на железничку постају и телефоном обавестио успутне ста-
нице, те сам касније имао настрадати, поред све пред-
острожности.
После одмора, крећем преко шуме. Наступила је ноћ.
Време хладно и облачно, где се који пут појави проведрица,
кроз коју надиру зраци месеца, који дају лепшу чар глуве
ноћи. Путујем шумом изнад железничке пруге. После дугог
путовања, наишао сам на отворен простор. Недалеко испред
мене, видим железничку постају. Изнад постаје налази се
ливада и видик велики, због чега је тешко проћи. Железнич-
ку постају сам обишао поред Драве. За један километар од
постаје долазим
пресеца на једну
железничка пруга.велику
Изнадливаду, коју у пруге,
железничке горњемливада
делу
се протеже једним рукавом уз једно брдо за 300 метара. За-
падно од ливаде налази се велика клисура, од које се Драва
одбија и прави око ливаде велики круг. Преко клисуре пре-
лази железничка пруга. Реших се да продужим насипом же-
лезничке пруге преко саме клисуре. Идем полако са прага
на праг између колосека замишљен. У мислима сам се из-
губио и заборавио на предострожност и опасност, која ме
вреба на клисури. Дошао сам око 200 метара од клисуре.
Налазим се на отвореном пољу. Из мисли ме траже топот и
шум траве ливадом. Одједном, мене са десне стране искочи
411
на сам насип некаква животиња. Од узбуђења нисам могао

схватити, која је дивљач била. Када је дивљач искочила на
насип, удаљено од мене око 5 метара, стала је као укочена.
Ја сам инстинктивно узвикнуо: „Ха!,“ и дохватио сам каме-
ње са насипа пруге у циљу одбране. Животиња се уплашила
и скочила са насипа према ливади и изгубила се без трага
и гласа, као да је потонула у земљу. После кратког ћутања,
ја сам почео да вичем тихо: „Пст, пст“, и преко ливаде ба-
цам се камењем.
У међувремену код клисуре чујем некакав шапат. При-
метим да је заседа на клисури. Од покрета заседе, вероват-
но се животиња уплашила и побегла поред пруге према ме-
ни. Сигурно да је била срна, која је дошла да пасе траву на
ливади. Пошто сам чуо шапат код клисуре, одмах сам се
вратио натраг, после чега чујем глас: „Стој“, затим пуцање
из пушкомитраљеза. Око мене расипа се читав рафал зрна.
Бежим косо у правцу шуме. Заседа је почела да трчи за
мном. За трен ока нашао сам се код шуме. Упао сам у лес-
кови шиб и немогу да се пробијем. Ту сам се задржао чи-
тав минут. У оваквом моменту секунд је вечност. Гониоци
се приближују. Ја се из жбуња враћам и бежим подножјем
ливаде, која је у страни. Прште зрна из пушкомитраљеза
око мене. Бежим према једној ували. Ускочио сам у шуму
и стао дупке уз прву јелу, која ме срела. Гониоци су стигли
у увалусудоразгледали
ниоци шуме. Ја околину
трепћем икао зец ослушнули,
мало прибијен узпосле
јелу. чега
Го-
се вратише натраг. Нису се вратили према клисури. Пошли
су ливадом, која је у страни. Изашли на врху ливаде, изнад
које пролази пут, који пресеца шуму изнад клисуре. Од ула-
за пута у шуму изнад ливаде, гониоци су осматрали цео про-
стор стрме ливаде и простор равне ливаде са пругом.
Из шуме нисам видео, у којем су правцу пошли гонио-
ци. Зато сам кренуо шумом, поред ливаде у страни. Идући,
изашао сам на пут изнад ливаде у страни. Моји гониоци су
притајени чекали на супротној страни, при улазу пута у шу-
му. Изнад пута и ливаде простире се непрегледна шума са
врлетним странама. Зато одлучим да пређем путем, који пре-
сеца шуму изнад клисуре. До улаза пута у шуму, идем под-
ножјем шуме од јеле до јеле ради заклона. Моји гониоци
већ су били на другој страни при улазу пута у шуму. Они
су мене видели, када сам изашао из шуме на пут изнад ли-
ваде. Од мене до њих тада није било више од 150 метара.
Када су видели да идем изнад пута према њима, они су се
повукли путем у шуму, са намером да ме у мраку ухвате при
пролазу путем преко шуме.
Стигао сам на сам улаз пута у шуму, која је висока и
412
густа, са мрачном помрчином. Из шуме просеченим путем

продире хладан ваздух и улива страх својом хладноћом. За-
то одлучих да се одморим и приберем мало снаге пре него
што бих кренуо путем кроз густи мрак преко шуме. Сео сам
на доњу страну ивице пута уз једну јелу. Већ је било око
пола ноћи. Густи облаци сакрили су месец. Сан ми у опште
не долази. Чуло слуха и вида на опрези и јако напрегнути.
Седео сам око пет минута. У једно доба чујем тихи шапат
у шуми на путу недалеко иза мене. Скочио сам без предо-
мишњаја и почео да бежим на доњу страну. Бежим низ стр-
му ливаду у правцу железничке пруге и равне ливаде. Тек
што сам крочио неколико метара, за мном се осуо рафал из
пушкомитраљеза и митраљетке. Чуо се и глас пушке да пу-
ца. Док су гониоци напунили оружје са другим рафалима и
док су изашли из шуме, ја сам одмакао за стотину метара.
Када су они дошли на крај шуме, одакле сам побегао, на-
ставили су да пуцају за мном. Бежећи праћен куршумима,
спотакао сам се и пао ничице. Росном и младом травом од-
летео сам низ ливаду за неколико метара као на леду. При
паду чуо сам глас пуцања из сигналног пиштоља, затим
звук светлеће ракете, која је после кратког времена обасја-
ла читаву околину. Нисам устајао, већ сам се котрљао низ
ливаду.
Близу подножја ливаде заклонила ме једна лескова ме-
ђа. Гониоци
да сам су до
дошао стално пуцали
лијеске, и бацалисам
гониоцима светлеће
завараоракете. Ка-
траг. Ос-
ветлење од ракете омогућило ми је да прегледам цео терен
до клисуре и саму клисуру. Видим на клисури да нема ни-
какве заседе и у том правцу наставим да бежим. Гониоци
су мислили да нећу смети бежати у правцу клисуре, с обзи-
ром на прво пуцање заседе код клисуре. Они су продужили
да трче преко ливаде, мислећи да ћу бежати у правцу, от-
куда сам дошао, те да ми пресеку пут. Ја сам побегао су-
протно испод саме шуме у правцу клисуре. Помоћу освет-
лења ракете сигналног пиштоља омогућило ми је да пре-
гледам терен код клисуре и да избегнем сигурну смрт. Бе-
жим преко клисуре колосеком и, прескачем по неколико пра-
гова једним скоком. Изнад железничке пруге са једне и дру-
ге стране клисуре постоје велики потпорни зидови, а испод
пруге протиче валовита Драва. По прелазу клисуре видим
сигнално осветлење железничке станице, која се зове Стара
Барбара.
Од железничког сигнала и скретнице, са горње стране
пруге велика је равница све до железничке станице. Близу
сигнала попео сам се уз један високи склад и изашао на
равницу и прелазим засејане њиве у правцу шуме са наме-
413
ром да обиђем насеље и железничку станицу. Заседа је оста-

ла и стално пуца и баца сигналне ракете и претражују те-
рен код ливаде. Њихово пуцање изазвало је узбуну посаде
код железничке станице Света Барбара, те су поставили за-
седе свуда около села и станице. Да бих обишао село и же-
лезничку станицу Света Барбара и избегао опасност морао
сам се пробијати уз једно шумовито брдо, а када сам дошао
на врх брда, продужим преко неких шумских вртача и до-
лина, где је била велика помрчина преко шуме. Ишао сам
стопу по стопу, од јеле до јеле, испред себе пипам једном
мотком да не бих пао у какву јаругу. Једну руку држим
стално испред лица, да ме не би какав чапорак дрвета из-
био очи. Тешко је шумом ноћу кретати се, нарочито на не-
познатом терену. У густој и високој шуми преко хрђавог
терена,
ло је 2 изгубио
сата до сам
зоре, оријентацију кретања.
када сам услед умораОд приликеДаље
посустао. би-
нисам могао да се крећем. Испод једне јеле, између њених
жила згурио сам се да сачекам зору. Ноге подвио, а руке
прекрстио преко груди и ставио испод пазуха да се мало
угрију. Од одела, кошуља и доње гаће. За умор и за зиму
нећу ни да говорим. Бојим се да не бих заспао, јер не знам
да нисам негде близу каквог пута. После извесног ћутања,
савладао ме сан и ја сам заспао.
Нисам дуго спавао, јер ме је пробудила јака зима. Кроз
шуму
кушах седа појављују зрациноге
устанем, али зореи дана
руке 25 мата 1945
потпуно године.
укочене. По-
Остали
део тела као да је прирастао уз јелу. Глава стоји повијена
ка десном рамену, које је наслоњено уз јелу. Срце још бије
и везано са мислима да се мора истрајати. Напорима снаге
под притиском болова испружио сам десну, затим леву руку
и трљам једну другом. Рукама трљам вратне жиле и остали
део тела. Ноге претрнуле, не осећам да су саставни део мо-
га тела. После дугог напора, са тешком муком устао сам.
При покрету држим се за јелу, као мало дете неког предме-
та, када почне ходати. Према зрацима источне зоре, оријен-
тисао сам се о странама света.
Пошто сам привикао организам на кретање и после ори-
јентације, крећем преко шуме у правцу запада. Сунчаних
зрака још нема, које жудно очекујем. У расвит зоре парти-
зани су отпочели уобичајену песму са пуцањем из разног
ватреног оружја. Путујући шумом наишао сам на једну малу
ливаду. Када сам прелазио ливаду, видим да има доста ки-
селице и почнем чупати траву и јести. Прилично сам појео
киселице, која је због киселог сока доста укусна. Пошто
сам се тако најео киселице, продужих путовање шумом,
прелазећи са брда на брдо. Обилазим куће и отворени про-
414
стор расутих села. После подне стигао сам на врху планине,

испод чијег подножја тече река, која се улива у Драву код
железничке станице Маренберг. Био сам високо заскочио и
удаљио се од Драве, због чега сам се планинским повијар-
цем спустио за 3 километра до станице Маренберг. Код ове
станице партизани су стално пуцали у циљу весеља, те су
и ноћу продужили пуцање и бацање ракета. Такође се пуца
и кроз свако село. Да бих прешао на супротну страну, мо-
рам прећи друм и долину реке. Друмом крстаре партизани,
затим честе су куће и отворен простор.
Пошто је наступила ноћ, прешао сам преко друма и ре-
ке, а по прелазу продужио сам беспутним тереном, мести-
мично шумом и мањим лединцима. Затим сам прешао једно
брдовито село, а расвит зоре, дана 26 маја, затекао ме је на
простору између железничке станице Маренберг, Словен-
градца и Дравограда. Са једног брда угледао сам цркву Све-
та Ана, која се налази на високом брду, са десне стране же-
лезничке пруге Словенградец — Дравоград. Препречих пре-
ко брда у правцу цркве. Силазећи са једног брда, сео сам у
једну присојну страну. Сунце је било пригријало и бијеше
доста топло време. Гријем се према сунцу као гуштер. Под
утицајем сунчаних зрака и умора, савладао ме је сан и за-
спао сам према сунцу неколико сати. Пробудио ме је јак
ветар и хладан талас ваздуха. Брда се обукоше у густе об-
лаке, ношени брзим северним ветром. Прешао сам на другу
страну и пењем се уз стрме стране високог брда. У једно
доба почела је да пада крупна и хладна киша, праћена вет-
ром и грмљавином. Склонио сам се под једну јелу, а за крат-
ко време испод јеле као напољу. Био сам сав мокар као пе-
вац испод стрехе. Зима ме притерала да се крећем и пењем
уз брдо. Шумом велика трава и шумски боровњаци. У тан-
ком вешу, го сам и бос. Необријан и косе разбарушене на
сваку страну. Низ праменове раштркане косе слива се пр-
љава вода и прави бразде низ лице и врат. Услед кретања
тело је топло, а квашено хладном кишом тело се испарава.
Да ме је неко срео и видео, морао би се уплашити и поми-
слити да сам дивљи човек.
Излазим на брдо, које је ухватила магла, због које не
видим у којем правцу треба да се крећем. Реших да кренем
истим правцем на другу страну, а после дугог и тешког пу-
товања шумом, наишао сам на село раштрканих кућа. Мо-
рао сам обилазити њиве и ливаде и стално се крећем шумом
да не бих био примећен. Наишао сам на једну малу кућицу
на врху једног брда, која је удаљена од села. Било је од при-
лике око 3 сата после подне. Реших се да питам о правцу
кретања и да тражим мало хране. Куцам на врата, да би се
415
ко појавио из куће. Из куће излази један дечко, стар око

12 година. Када ме видео, дечко се уплашио и побеже у ку-
ћу, после чега се на вратима појавила једна девојка, стара
око 15 године. Када ме видела, вриснула је и она је побегла
у кућу. После ње из куће су изашли један стари човек и же-
на. И они су се уплашили од мене. Казао сам, да се не пла-
ше, молећи да ми дају што за јело. Донели су ми два ледна
нељуштена кромпира и чашу млека. Нисам се смео задржа-
вати. Млеко сам попио, а кромпире успутно појео.
Од куће идем једном стазом низ брдо у правцу долине
једне речице. Одмакао сам за један километар и наишао на
једну клисуру, од које за 50 метара постоји једна кућа из-
над сеоског пута, близу реке. У авлији изнад куће, једна же-
на храни стоку. Када ме је приметила, напустила је посао и
журно ушла у кућу
кућу, посумњао са опасност.
сам у доње стране. Чим
Натраг је жена
нисам отишла
могао у
бежати
због узбрдице. Пошао сам сустопице за женом, која се није
окретала. Када је жена зашла за угао куће, ја сам трчећи
прошао у правцу шуме, а после кратког бежања прешао пут
на супротну страну. Пролазећи изнад куће, када је жена уш-
ла у кућу, чуо сам ужурбани топот људи, а после краћег
времена пуцање на сваку страну. Продужио сам бегство јед-
ним напуштеним путем, који ме је извео на брдо, где посто-
ји раскршће. При врху брда ишао сам шумом поред самог
пута. пушке
чеше Тек штода сам дошао
пуцају на само
на самом брдо, доПуцање
раскршћу. раскршћа, по-
се про-
дужило по целој околини. Чујем хајку и дозивање на свакој
страни. Из шуме посматрам и видим да је раскршће сло-
бодно. По свежем блату иза кише виде се 3 трага, отисци
нових ципела без потковица. Излазим из шуме и идем пу-
тем, куда је траг ципела од 3 лица. Нисам прошао ни 200
метара, приметих код једне куће са десне стране пута раз-
говор људи. Одмах сам ускочио у један мали жбун близу
пута, до једне ливаде. У том жбуну остао сам читава 2 сата
до ноћи. За то време, партизанске патроле и сељаци претра-
жују терен. Пролазе путем и пуцају у правцу шуме, са на-
мером да би гоњенога натерали у покрет, како би набасао
на патроле. По неколико пута навраћају истим трагом. Пи-
тају чобане и пољске раднике, да нису кога приметили. У
свако село поред Озне постоји посада војске увек спремна
за покрет у потеру за „шумским људима“. Грађани су мора-
ли одмах обавестити о покрету за свако непознато лице чим
ово примете.
У први мрак изашао сам из жбуна и прешао на јужну
страну брда, да ме не бије северни ветар. Услед покрета пар-
тизанских патрола, нисам могао да се крећем, те сам остао
416
целу ноћ у једној стрмој страни. Између жила једне јеле раз-
грнуо сам земљу, како бих могао да седнем. Наломио сам
јеловог грања, са којим сам се покрио, да ме не бије ноћни
хладан ветар. Згурен у клупку као јеж сав сам претрнуо, због
чега се окрећем са једне на другу страну целу ноћ. После
кише ноћ хладна, те од зиме бијем зуб о зуб. Целу ноћ слу-
шам, где пуцају партизани по путевима околине. После не-
стрпљивог чекања, појавили су се зраци зоре, дана 27 маја
1945 године. Упоредо са зором крећу се партизанске патро-
ле и претражују терен. Чим се појавило сунце, изашао сам
на један пропланак и грејем према сунцу голо и напаћено
тело. Недалеко од мене на врху једног оштрог брда, бели
се црква Свете Ане, која је надвисила шуму овога брда и
бели се изнад шуме као лабуд на језеру. На супротивној
страни
сао видим правцу
о даљем огранкекретања.
Караванки,
Збогпокретања
чему сам се оријенти-
радника по по-
љу и чобана по шуми, као и партизанских патрола и засе-
да, моје кретање је немогуће док не наступи ноћ.
Цео дан остао сам у четинарској шуми, недалеко од цр-
кве Свете Ане. Шумске траве или корења није било, те сам
патио од глади. Испред саме ноћи прелазим преко брда, на
коме се налази црква, испод чијег подножја пролази друм
и железничка пруга од Словенграда за Дравоград. Тим пу-
тем прошао сам половином маја 1945 године, до Плиберка
у Аустрији,
цима. одакле
Наставио самсупутовање
нас Енглези
чим вратили и предали
је наступила ноћ иТитов-
пре-
ђем преко реке Месиња, затим друм и железничку пругу.
Срећено обиђем све патроле и страже. Бежим од источне
демокрације у културни запад са „модерном одећом“ — до-
њим вешом. Мислите да су нас доцније нације цивилизова-
ног запада као настрадале и своје приврженике са бољим
оделом обукли или помогли?! Пре се пружила помоћ они-
ма, ради чијег беса трпи цивилизовано човечанство, него
нама, који смо од таквих били прегажени и уништени. За
рачун руске крви, ми смо предати у заграљај „источне демо-
крације“. Они, који су истргли голе животе, по доласку у
културни Запад, пипани су као волови на пијацама. Физич-
ки јаке узимали на радове, изнемогле задржавали у логори-
ма на храни по пропису калорија Хитлеровог рецепта.
Ноћу између 27 и 28 маја 1945 године са тешким напо-
рима прешао сам преко шума и рупчага, по тамној ноћи уз
долину реке Мезе и стигао сам до варошице Гутештајн, где
ме је затекла зора дана 28 маја 1945 године. Варошицу не
могу обићи да не будем примећен. Друм и железничка пру-
га иду левом обалом Мезе, где су честе куће. На десној оба-
ли реке налази се варошица и рудник гвожђа са индустри-
417
ским предузећем. Чим се појавио расвит зоре, партизани

крстаре путевима и шумама, прогоне „шумске људе“. Цео
дан остао сам у једном жбуну, у једном шумарку близу по-
ља на десној обали реке Мезе. Посматрам покрет партизана
и
10њихов одлазакради
километара, у правцу планина.
чега су До границе
свуда патроле је свега
и заседе. око
Војска
и Озна тих дана били су на граници према Аустрији и Ита-
лији са два циља и то: да спрече излазак из земље „издај-
ницима“ и да пруже моралну и војну помоћ комунистима
Италије и Аустрије у циљу преузимања власти. Међутим,
Англо-саксонци су предухитрили својим снагама и спречили
намеру комуниста за преузимање власти у Италији и Ауст-
рији. Уцењивањем, Тито је искористио те су Енглези из Ау-
стрије омогућили Титу враћање људства, чиме су доприне-
ли зверском уништењу бораца и народа Равногорског по-
крета тиме, што су их насилно и преваром вратили и преда-
ли Титовцима.
Седећи у жбуну, често посматрам сунце како пролази
хоризонтом на запад. Са нестрпљењем чекам да наступи ноћ
да бих се могао кретати. Да сам имао довољно снаге за по-
крет и бегство, ако будем примећен, ја сам се могао и дању
кретати, али ноге и тело клонуле и цело биће изнемогло. Не-
мам снаге ни моћи за отпор. Помисао на глад и храну изгу-
бљена је. Сан ми у опште не долази. Тело од зиме претрну-
ло, а живци као изумрли. Последњи напори снаге концен-
трисани су на отпор за продор и прелаз границе. Осећам јак
душевни притисак. Усамљен у непознатом месту клонулог
тела. Једино су дух и срце на висини, али самоћа ме мори.
Толико дана нисам проговорио речи ма са киме. Гладан и
изнемогао лутао сам непознатим и непроходним шумама,
прогоњен од партизана цело време као дивља звер.
Наступа ноћ. Хоризонт обучен мрачним велом. Прела-
зим преко ливада и њива. До самог предграђа наиђем на јед-
ну велику башту засејану луком и салатом. Сео сам и почео
јести млади лук и салату. Појео сам читаву леју лука и са-
лате. Једући лук и салату, мислим: сада сам двоструки кри-
вац — издајник по теорији комунизма и крадљивац поврћа.
За крађу лука и салате имао бих олакшавајућу околност,
признање и нужда глади. За дело „издаје“, по теорији кому-
низма, и онако сам осуђен на смрт, зато што нисам кому-
ниста.
Пошто сам лепо вечерао лука и салате, наставио сам пу-
товање. Код варошице Гутештајна срела ме испреплетана
жица са неколико редова, где је био главни пролаз друма
на вратницу, где се налазе бункери са стражом. Због тога
сам се морао пети уз једно високо брдо, скоро за један ки-

418
лометар, да бих могао прећи према варошици Преваље. Од

Гутештајна до Преваља иде друм и железничка пруга, где су
честа насеља. На том простору због близине границе честе
су страже и патроле партизанске војске. Пењући се уз брдо
изнад Гутештајна, заскочио сам високо у шуму. Мрак, шума
висока и густа, не види се ходити, још мање да знаш правац
кретања. Човек, који није путовао ноћу шумом, не може да
верује, колики је то напор кретања. Пошто сам прешао већи
део шуме, нисам знао откуда сам дошао, а мање да сам знао
у којем правцу да се крећем. Налазим се у прашуми поднож-
ја Караванки. Ветар дума, шума јечи, сујеверног човека би
памет оставила. Помисао на медведа или какву другу звер,
онда би било свашта. Када би која сова гукнула, срце би се
спустило у пете. Прелазећи шумом, кад изађем на какав
пропланак, чекам да би се између облака појавио месец, ка-
ко би се по кретању месеца оријентисао. Појава месеца са-
свим је кратка. Његово бледо лице одмах прекрију таласи
облака. Тешко се у шуми и дању оријентисати, а ноћу још
теже.
Када сам био на једној коси, приметих источне зраке
зоре. Са те косе морао сам прећи преко врлетних страна.
Када сам прешао до пола стране, већ је зора заблистала и
видим подножјем тече река. Са друге стране реке назирам
варошицу Преваље. Целу ноћ путовао сам и лутао шумом, а
освит данаудаљено
Преваље, 29 мајаоко
19456 године затекао
километара ме јесам
одакле до кренуо
варошице
од
Гутештајна. Тргао ме је глас трубе, која је свирала у варо-
шици Преваље, после чега сам чуо жагор војске, прекидан
гласом команде, затим чујем топот коња и њихов покрет.
Продужио сам путовање шумом, и при изласку на једно бр-
до чујем ход преко шуме и приметим да партизани јашу на
коњима и претражују шуму. Праве читаву хајку, траже и
прогоне „издајнике“. Чисте земљу од старијег нараштаја и
реакције, да млађи нараштај васпитају у духу „источне демо-
крације“. Партизани су продужили шумом према југу, ја
сам продужио према западу. Према трагу стопника од коња
било је око стотину коњаника. Нисам прошао ни 2 киломе-
тра, дошао сам близу насеља Пољане, одакле друм једним
делом скреће уз реку према Караванкама, а другим делом
друм скреће према Плиберку на аустриску границу. Сваких
5 минута, друмом крстаре партизанске патроле моторцикли-
ма и бициклима. Поред друма насеље и отворен простор.
Немогуће прећи реку и друм, да не будем примећен. Близу
реке Мезе, на једном шумовитом избрешку, остао сам читав
дан и чекао да наступи ноћ, да бих се могао кретати. Дан
дугачак, досадно чекати на једном месту. По шуми тражим
419
корење и друго биље разног укуса за храну.

У први сумрак прегазио сам реку и прешао друм и до-
шао до шуме, где се у шуми највише осећам слободан. Пу-
товао сам од насеља Пољане за 2 километра и дошао сам до
места, где жељезничка пруга на једном брду пресеца друм,
близу поља Хамлец. Када сам пролазио поред ограде од
баште путарске куће, приметих да у башти иза врзине пасе
више коња. Станем и ослушнем и приметим да је опасност
ту. Више коња на једном месту не могу имати сељаци, наро-
чито тих дана. Мора да је у близини војска. Вратих се назад
и када сам се вратио за 50 метара, застао сам у шуми и ос-
лушкивао. Мало после чујем, да стражу обилази дежурнн
официр, јер га је стражар зауставио. Да бих обишао логор
у Хомлецу, морао сам прећи ка подножју Караванке. Ушао
сам у високу и густу шуму. Удаљио сам се од логора војске
доста далеко. Путујући шумом брдовитог терена малакса-
лих ногу и изнемоглог тела наиђем у мраку на једну кладу,
са које се спотакнем и паднем преко кладе. Покушах да се
дигнем, али немам снаге. Узаслоним се уз кладу и уздахнем,
са пренетим мислима на кћер и њену судбину. Замишљам да
је са мном и пружам руку да ме дигне. У таквим мислима
клонуо сам и остао преко кладе. У бесвесном стању, остао
сам до расвита зоре дана 30 маја 1945 године.
У расвит зоре освестио сам се и са тешком муком устао
и крећем
дам се од шумом,
јеле до корак по корак. Граница
јеле, ослушкујем и гледамје да
близу, прикра-
не бих при-
метио какав покрет страже. Изађем на једну косу, која се
спушта северозападно, испод чијег подножја видим село.
Са друге стране видим Караванке. Идући уз косу, наишао
сам на граничну зону. Један тесани камен побивен, на коме
видим граничне знаке, у чијој је околини шума расечена це-
лом дужином за десет метара ширине. Са горње стране види
се једна кућа са њивама, испод које иде пут преко границе
према селу и Караванкама.
Граница је ту, где мора бити заседа. Прелазим преко
стрме стране ниско испод пута. Тек што сам прешао гранич-
ну зону, чујем са горње стране од пута некакво комешање,
после чега пуцањ пушкомитраљеза, затим детонација грана-
те, а иза ње друга. Од детонације гранате јече Караванке.
Ја сам побегао натраг и искочио на косу, одакле косом пре-
ма њеном подножју, где ме срела једна ливада. Измакао сам
ского један километар. Горе на брду пуцају пушке и пуш-
комитраљез. Ја сам се склонио у једном шибљу до саме ли-
ваде. Није прошло 20 минута после пуцања, долази друмом
од Плиберка ауто са војском. Приметих једног цивила, ко-
ји од места, где сам се склонио, трчи ливадом према друму.
420
Када је дошао до друма, чујем да зауставља ауто и виче:

„Ком, ком“. Сигурно да је дотични цивил радио близу жбу-
на на ливади, а када је чуо пуцање и мој покрет према жбу-
ну, он се притајио, да види шта ће се десити. Када је цивил
задржао ауто и рекао: „Ком, ком“, ја сам одмах устао из
жбуна и нагао да бежим у правцу севера, где ме срео један
поток. На потоку бејаше блато, преко кога сам морао пре-
ћи на другу страну. Послужих се вештином лукавства, тако
да на другу страну пређем натрашке, како би изгледало да
сам прешао са супротне стране. Када сам прешао поток,
ишао сам шумом уз једну страну. Нисам могао никуда, и
пао сам у неку навалу (шумска папрат) доста високу. При-
кривен лишћем шумске папрати, чекам смрт или да ме ми-
моиђе.
Тек што сам прешао преко блата са леве на десну обалу
потока и пао у шумску папрат, партизани се појавише на
избрежак изнад ливаде. Одатле, једни су пошли према по-
току, други уз косу према брду, где патрола пуца. Доласком
партизана до потока, видели су на блату мој траг и узвик-
нули: „Гле, свеж траг, сада је овамо прешао“. Партизани су
се вратили према коси, а мени на души олакну. Развило се
пуцање код граничне зоне на сваку страну. Партизани пу-
цају и претражују целу шуму. Срећом није дуго трајало, јер
је наступила ноћ. Чим је наступила ноћ, све је било мирно,
али страже
чела је да и заседе
пада су будне.
хладна киша, Пошто
праћенаје страшном
наступила грмљави-
ноћ, по-
ном. Севају муње, расклапају се небеса.
После дужег ћутања испод јеле, донео сам одлуку да
се кренем на пут. Велика помрчина, не види се ништа, ни
прст пред очи. Спустио сам се према потоку и мислио, да
ће ме поток извести према друму, који иде подножјем Ка-
раванки од Плиберка. Путовао сам пипајући једном мотком
испред себе. Све више одмичем, али нигде видика. У једно
доба не знам куда идем. Висока гора склопила се изнад ме-
не, обале потока високе, не могу десно ни лево. Да се вратим
натраг не знам место, где сам ушао у поток, а напред неиз-
весност. Продужих, стопу по стопу и газим хладну воду по-
тока. После дужег путовака, стао сам и питам сам себе „ку-
да?“. Непрекидно шиба хладна киша. Муње севају и грмља-
вина, страх да обухвати човека. Од блеска муња, очи ми се
заблеште и беспутним, непознатим тереном не знам куд
идем. Свуда около густа шума, зима, глад и умор, а снага
малаксала. Само је тежа нечовечна смрт, коју примењују
Титови џелати, од којих бежим и подносим овакве муке.
Пипам дрветом око себе и претражујем терен да не бих
наишао на какав пут да би ме извео из шуме. Уласком у по-
421
ток, Караванки су ми остали по левој страни, у којем правцу

пењем се уз једну високу стрму страну четвороношке — на
ноге и руке, и често седам да се одморим. Киша лије као из
кабла. Чинило ми се да путујем читаву годину. Наишао сам
на неке њиве, у чијем подножју приметих да се бели друм.
Идем корак по корак и ослушкујем да бих чуо покрет стра-
же или заседе. Густа је помрчина. Пређем преко друма и на
супротну страну дођем до шуме, која се простире уз брдо
све до врха Караванки. Уморан и изнемогао не смем да се
одмарам, јер сам загрејан од напора, а време сувише хлад-
но, па тело могу грчеви да ухвате.
По прелазу пута, идући шумом, наишао сам на једну
глечерску риву, која иде са врха планине. Коритом риве по-
стоји бели обли камењар, чијом усеком бије јака и хладна
планинска струја,последње
ге. Прикупљам и услед напоре
зиме одскачу
снаге, вилице
и идем једна од дру-
уз глечерску
риву, према врху Караванки. Примећујем зраке источне зо-
ре, у које време и киша је почела да малаксава. Освитом да-
на 31 маја 1945 године, глечерска рива извела ме у поднож-
је глечерског точила, које се налази у котлини испод источ-
них оштрих врхова Караванки.
Прелазим преко читавог конгломерата временских, гле-
черских наслага, које су зарасле древном маховином и ме-
стимично ситном и густом шумом разне врсте, преко које се
тешко прелази. Када

ро пролистану, сам наишао
обрадовао сам се.наПрви
букову ситну
случај шуму,
после ско-
бегства
са стрелишта са Похорја да сам наишао на букову шуму.
Пре него што сам сео да се одморим, обема рукама почех да
чупам буково лишће и почнем јести, које је мокро од кише
и доста кисело, даје леп укус за јело. Не знам, колико сам
ту остао у времену. Када сам осетио да сам сит, окренем се
и погледам око себе, видим да сам оставио голе све гране
буковог жбуна. Ту сам се осећао највише слободан. Пустош,
где се ни глас птице не чује.
У подножју Караванки, где сам примећен у покушају
прелаза границе, чујем непрекидно пуцају пушке и дозива-
ње. Партизани претражују терен, где сам примећен. Ја уда-
љен од њих са апетитом једем буково лишће у највећој ти-
шини. Пошто је време било хладно, морао сам продужити
путовање. Изнад себе видим оштре врхове Караванки, који
стрче и дохваћају кишне облаке, који надлећу и разбијају
се од оштре суре стане Караванки. Точилом Караванки теш-
ко је изаћи на врх, па идем њиховим подножјем, а уз једну
шумовиту косу идем и долазим при сами врх, који раздваја
две котлине. Одмах по изласку из шуме, наиђем на пут и
клисуру, који ме изведе на једну раван испод самих врхова,
422
где бијаше доста сметова снега, а недалеко приметих и ста-

до оваца. Изгледа, да је њихов чобан био у служби парти-
зана и пази на излазак јединог пута за прелаз преко Кара-
ванки. Како је дувао јак и хладан планински ветар и време-
ном шибала снежна супражица у виду ситног града, то је
чобанин седео у заветрини, где пут излази на раван. Ја сам
ишао изнад пута шумом, те сам чобанина заобишао.
Од зараванка, где је стадо оваца, до врха Караванки има
око 200 метара, и постоји леп пут за прелаз на супротну
страну преко самог врха. Путем нисам могао проћи према
врху Караванки, јер бих био примећен од чобанина. Са јужне
стране зараванка постоји велика котлина, преко које прела-
зи пут у виду стопника. У дубодолини котлине види се пла-
нинска кућа, око које не видим живог бића. Када сам пре-
шао преко пограничну

аустриску котлине, видео сам натпис
стражу. да јепреко
Прелазим кућа котлине
служила од
за
источне стране према западној коси котлине, која коса раз-
дваја западну од источне котлине. Када сам искочио на врху
западне косе, испред мене појавила се велика котлина, ок-
ренута погледом према северозападу. У долини ове друге
котлине, такође постоји планинска кућа, у којој је горела
ватра, што се видело по диму. Према тој кући продужује
пут са косе у виду стопника преко друге котлине и пролази
даље према селима, која се простиру огромном равницом
поред Драве. И та је кућа у другој котлини раније служила
за граничну стражу. Тих дана власт Аустрије није постојала,
али Титови партизани већином су држали заседе даље од
границе на аустриском земљишту, ради лакшег ловљења љу-
ди, који беже преко границе из комунистичког „раја“.
Гледам изнад себе суре стене, које су од мраза, ветра и
кише, испуцале и лако се одроњавају. Испод мене, са десне
и леве стране, постоје стрме и високе стене, које својим гре-
бенима одвајају котлине. Ишао сам гребеном стрмих стена
и треба до самог врха да пређем још за 50 метара. Сео сам
да се одморим. Видим котлинама да се крећу дивокозе у
групама. Посматрам огромну долину Драве и целу Корушку
од Вилаха преко Клагенфурта и даље према Грацу. Са леве
стране Драве видим високе планине Савинских Алпи, на ко-
јима се виде сметови снега. Када сам бацио поглед низ до-
лину Драве према Марибору, на мојим очима појавиле су се
крваве траке и пред очима ми дође слика поклане моје бра-
ће у Похорју до Марибора, које су поклали Титови џелати.
Узбуђен, устајем и прибирам снагу и пузам се уз суре
стене Караванки. Иза себе нисам смео да погледам, јер ако
бих се оклизнуо и пао на десну или леву страну, одлетео
бих низ стене западне или леве котлине. Држим се рукама
за камење и помажем телу и ногама покрет пузања. После
423
дужег напора изашао сам на сами врх, где ме је дочекао јак

и хладан јужни ветар, који хоће да ме баци натраг низа сте-
не. Када сам изашао на сами равни врх, чинило ми се да се
још пењем уза стене, ради чега грчевито се држим за зем-
љу борећи се са ветром. Попео сам се на висину од 2124 ме-
тра надморске висине. Одмарам се на врху Караванки и по-
сматрам према југу високе планине и огромне словеначке
прашуме, које расецају велике речне дубодолине. Испод са-
мог подножја са јужне стране Караванки, виде се обретке
куће, удаљене једна од других по неколико километара, ко-
је са врха Караванки гледане у подножје изгледају као неке
тачке. У том правцу чује се да пуцају пушке, по чему закљу-
чујем да је партизанска зона. Према западу се види непре-
гледни планински ланац оштрих камених врхова, који се
протежетунелу
према изнадкод
десне обале реке
Јасеница, па свеДраве,
премаодИталији.
ЖелезнеТајКапије
про-
стор је скоро непроходан, али партизани су били посели све
путеве и клисуре скоро до равне долине Драве.
Долином Драве виде се груписана села, која су везана
вијугавим путевима преко равне и богате долине. На том
простору скоро од Клагенфурта до Плиберке, не чујем да
пуца пушка. Тим простором често су надлетали авиони. Са
врха Караванки авионе гледам према себи. С обзиром што
нису пуцале пушке тим простором и што сам видио изнад
тог простора авионе енглеских знакова, закључио сам да је
долина Корушке на територији Аустрије зона енглеске вој-
ске, у којом правцу сам кренуо.
Са врха Караванки идем према Железној Капији преко
обложитог терена. На самом врху нема ни козје путање. Рет-
ко је када и људска нога ишла. Испод самих врхова, са јуж-
не стране, постоје велике вртаче, вечито покривене снегом.
Када сам кренуо са врха, ноге се подламају. Мишићи ногу
изнемогли, а живци попустили. Сваких 10 корака седам да
се одмарам. Услед глади хвата ме несвестица. Планина пу-
ста, природа дивља, и нема никакве траве ни магаре да за-
качи.
ла да Због
расте.велике висине
Тешким и зиме,
напорима трава сам
спустио још се
није
са била
великепоче-
ви-
сине на прве брегове подножја Караванки, са којих идем
према северу за Корушку. Са једног брда силазим у једну
велику долину, којом иде обични друм и везује преко брда
испод Караванки села Словеније у Југославији са селима Ко-
рушке у Аустрији. Том долином протиче река у правцу Дра-
ве, која извире изнад саме долине, испод једне високе стене
западног подножја Караванки. На том простору срео сам
једног човека, старог око 55 година, који иђаше са две де-
војке, старе око 20 година, словеначке народности. Човек
висок и црвен у лицу. Девојке једре и румене. Приметих да
424
се плаше од мене. Казао сам им да се не плаше. Прилазећи

ближе, називамо Бога једно другоме, после чега сам питао,
јесу ли Словенци. Човек одговара: „Да“. И одмах пита мене
са речима: „Сигурно бежите од партизана?“ Место одгово-
ра ја сам питао: „Има ли партизана у близини или долином
Драве?“ Човек одговара: „Били су до пре 6 дана по целој
Корушкој у Аустрији, њих ће народ по злу памтити. Енгле-
ска војска окупирала је Корушку. Партизани су се повукли
на старе границе предратне Југославије и можете се слобод-
но кретати. До првог села има око 2 километра. Овај друм
води у село. Знам да сте гладни, и чим дођете у село питај-
те, где је кнежева кућа. Тамо ћете добити хране“. Радозна-
ло питам: „Чију власт кнез подржава?“ Човек зачуђено
тражи објашњење. Када сам објаснио он одговара: „Ми
Словенци
по титули кнезом
власти. називамо
У целој најбогатијег
Корушкој данасчовека у селу,
држи власта ен-
не
глеска војска. Пазите се енглеске војске. Код њих има кому-
ниста и Јевреја. То су људи трговци. Чуо сам да енглеска
војска хвата свако лице, које није грађанин Аустрије. На-
трпају у камионе и некуда одводе. Изгледа да силом вра-
ћају у државу, одакле су родом“.
Затим наставља речима: „Добро сте прошли, те вас пар-
тизани нису ухватили. Њихове су заседе и страже тим коса-
ма, којима сте прошли. Мени је кућа иза брда, са јужне стра-
не Караванки, и видео сам, да сваког дана партизани по не-
кога ухвате. Нико не зна, шта раде са ухваћеним лицима“.
Када сам казао, куда сам прошао, човек је рекао: „Вас је
срећа водила тим путем“. Девојке су ме питале, од чега су
ми исечене руке иза шака и зашто сам без одеће. Када сам
казао да су ме партизани свукли, везали и извели да стре-
љају, и да сам се истргао и побегао са стрелишта, обе де-
војке у један глас су рекле: „Партизани кажу да само из-
дајнике убијају“. Тужно сам погледао девојке и узвикнуо:
„Да, тешка је реч „издајник“, коју партизани често употреб-
љавају. За партизане је сваки издајник, ко није комуниста“.
сата Продужих пут,

испред ноћи, пошто
дошао самсеу село,
са њима поздравих.
где су На кне-
ми показали три
жеву кућу, која беше близу пута, до једне пилане са воде-
ним погоном. Пред кућом сеђаху пет девојака, младе и здра-
ве, лепо обучене. Скрећем с пута и идем у авлију кнежеве
куће. Девојке зачуђено погледаше једна другу. Изгледа да
су се уплашили од мене. Дођох ближе и назвах Бога. Чујем
збуњене гласове: „Грис Гот“. И понављање мојих речи „до-
бар дан“. У том моменту изашао је из куће један човек, стар
око 50 година. Када ме је видео, одмах је упитао: „Кај же-
лите, кдо сте ви?“ Ја сам упитао: „Је ли ово кућа кнежева?"
Човек одговара: „Ја“. Ја сам упитао: „Да ли сте ви господар
425
овога дома и могу ли добити што за храну, јер сам гладан?“

Он се мало размисли, па узвикну: „Пачекајте мало“. Затим
пође у кућу, а после кратког времена из куће је изашла јед-
на жена и обраћа се мени са речима: „Ходите сем“.
По уласку у кућу жена ме је увела у кујну, где сеђаше
човек, са ким сам разговарао у авлији. У кухињи бијаше
још двоје мале деце. Када сам ушао у кухињу, задахнуо ме
мирис разних јела, која се куваху на шпорету. Показаше ми
да седнем за један сто кухиње, а жена напуни лавор топле
воде и са сапуном принесе да се умијем. Деца су ме зачу-
ђено посматрала. Пошто сам се умио и обрисао, принели су
ми чешаљ да се очешљам. Коса замршена, пуна трња и ига-
ла од четинара. Жена ме пита са речима: „Закај сте так за-
пуштени, голи и боси?“ Када сам почео да причам мој до-
живљај, жена се крсти и стално виче: „Јух Марија“. Дома-
ћин куће поче да говори са речима: „До пре неки дан пар-
тизани су били овде. Њихова власт је била тешка, али је
срећа, да није била дуга. Више су направили зла и штете
нашем народу, за то кратко време, него аустриска власт, под
којом робујемо толико векова. Пошто је енглеска власт до-
шла, партизана нема више овде“.
Домаћица принесе топла млека, топле чорбе, подварак
упржен са пршутом, хлеба и сира, тако да би имали да једу
још и три друга. Појео сам мало чорбе, мало млека и хле-
ба, узео сам једну кашику подварка, жудно гледам подва-
рак, моје омиљено јело, али не смем да једем, стомак и цре-
ва празни већ толико дана, па се плашим последица, ако се
нагло наједем.
У РУКЕ ЕНГЛЕЗА
За време мога боравка у кући, девојке које су остале
у дворишту, стварају план да обавесте Енглезе, како би Ен-
глезе имале у својој средини, у циљу познанства. Шаљу јед-
ног дечка са бициклом у стан енглеске команде са писмом и
обавештавају, да се
Безбрижно седим и у
не кући кнежевој
слутећи налазиТек
на клопку. непознато
што самлице.
до-
вршио са јелом код куће кнежеве долази ауто, џип са 4 на-
оружана енглеска војника са белим каишима преко груди и
митраљеткама. Улазећи у кухињу, обраћају се мени и траже
документа. Наређују да пођем са њима. Два Енглеза пођо-
ше са мном у џип, а двојица осташе са девојкама у двориш-
ту. Довели су ме до енглеске команде, која се тада налаза-
ше у селу звано Ст. Стефан. Код команде бијаше неколико
енглеских војника. Официра није било. Казваше да ће доћи
капетан идућег дана у 8 часова. На питање војника, казао
сам циљ доласка у Аустрију, а после кратког саслушања,
426
умолих да бих негде легао да спавам, јер сам уморан и неи-

спаван. Донеше две деке, које наместих у углу једне собе и
чим сам легао одмах сам заспао.
Идућег дана
ме пробудили. 1 јуна
Када сам1945 године,
устао, мени око 8 часова
се чини, војници
да сам су
тек за-
спао. Војници ме приводе код капетана на саслушање. По
саслушању, капетан ми саопшти, да није надлежан за доно-
шење одлуке по случају прелаза границе, а да је за то над-
лежна друга команда, која се налази у Плиберку, на самој
граници, где морам ићи ради саслушања. Почео сам да се
буним, износећи разлог, да ме енглеска команда из Плибер-
ка једном вратила и предала партизанима, и да се плашим
да ме поново не врате. Хтео не хтео, морао сам опет ићи.
Пред зградом команде чека џип, у који седам, и мотор се
пали и крећемо за Плиберк.
Идем према истоку у правцу Југославије. Са десне стра-
не посматрам високе врхове Караванки, преко којих сам пре-
шао. У срцу ми лед, а у глави разне мисли, јер идем према
граници Југославије. Кратко време и брзина мотора све пла-
нове ми пореметише. Нисмо путовали ни пола часа, већ смо
стигли у Плиберк, које је гранично место. Џип улази у дво-
риште једне велике штале неког барона. У дворишту неко-
лико зграда за становање, где бијаху канцеларије тадање
пограничне команде и велика штала, где бијаше преко 50
крава.
разних На спрату штале
народности: бијашеИталијана,
Француза, смештено Немаца
преко 200 лица
и Руса,
који су били у Титовој војсци, Јевреја и других народности.
Моји спроводници приведоша ме енглеским војницима,
који стајаху у дворишту, а после кратког објашњења дво-
јица ме приведоше у једну зграду, која служаше за канце-
ларије. Ту бијаше један капетан и два нижа официра, сви
Енглези. Са њима бијаше и тумач, пореклом Словенац. Када
сам приведен, капетан ме пита, ко сам и одакле. Казао сам
да сам Србин, затим сам казао циљ доласка и објаснио звер-
ства, која су починили партизани у Марибору и моје бег-
ство са стрелишта. Показао сам му руке иза шаке, које су
биле исечене са телефонском жицом. Видели су ме гола и
боса, нашта нису ни обраћали пажњу.
После саслушања, капетан је узео телефон и разговарао
са главном командом у Клагенфурту. Нису хтели веровати
мојој изјави, нити су хтели поклонити пажњу случају, који
сам изложио. Протестовао сам и тражио, да енглеска коман-
да пошаље комисију да се на лицу места увери о злочинима,
где ће наћи на гомили 5000 лешева, људи које су Енглези
вратили и предали Титовцима пре 15 дана. После моје из-
јаве, капетан поново узима телефон и разговара са коман-
427
дом у Клагенфурту. Капетан је добио налог, да пошаље пис-

мено моју изјаву команди у Клагенфурту.
У исто време код нас у канцеларију дошао је један офи-
цир Интелиџенс Сервиса и поставља ми питања преко тума-
ча са речима: „Којој сте политичкој странци припадали за
време предратне Југославије?“ Одговорио сам да сам при-
падао радикалној странци. Официр је узвикнуо са речима:
„Аха, Стојадиновић“, после чега је продужио да ме пита, да
ли сам припадао којој војној организацији за време окупа-
ције Југославије у време од 1941-1945 године. Одговорио
сам: „Од почетка окупације Југославије па и данас, припа-
дам четничкој организацији ђенерала Михаиловића“. После
моје изјаве дотични је официр узвикнуо: „Аха, Дражино-
вац, знамо ми предратну и за време рата политику у Југо-
славији“. У знак протеста казао сам, да је познају преко
Тита и Москве и њихових агената. Официр је устао и по-
шао, а мене су повели у шталу међу цивиле разних народ-
ности. Дали су ми једно војничко ћебе.
Идућег дана, 2 јуна 1945 године, око 10 часова пре под-
не, био сам позват преко тумача. У страху питам тумача:
„Да нећу за Југославију?“ Тумач одговара: „Нећеш за Ју-
гославију, већ мораш ићи ради опширног саслушања у дру-
гу команду“. Приводе ме до једног камиона, који чекаше у
дворишту речене штале. Са зебењом прилазим аутомобилу.
Наређено ми је да уђем у кабину до шофера и седам са ле-
ве стране сам
Погледао шофера. Затварају
на врата, се врата
нема кваке, кабинеда аутомобила.
шта значи сам закљу-
чан. У случај потребе за бегство, не могу да искочим. Чвр-
сто сам решио да се борим са шофером ако кренем за Југо-
славију. Камион креће, у којем се налазимо само ја и шо-
фер. Излазимо на улице града Плиберка и пажљиво посма-
трам кретање аутомобила, те ако би окренуо десно према
истоку, онда би ме повезао за Југославију. Ауто је окренуо
према северу и изашао из града.
Идемо пољем према Драви. Када смо дошли на обалу
Драве, спуштамо се окукама до моста на Драви, на којем бе-
ше енглеска војска као стража. Левом обалом реке Драве
иде друм од Клагенфурта према Дравограду за Југославију.
Пошто смо прешли мост, гледам у којем правцу треба да
идемо. Шофер окреће ауто десно низ Драву према Драво-
граду. Моје срце у грудима бије све јаче, и свака длака на
глави ми је накострешена. Због близине енглеске војске, ко-
ја је код моста, устручавам се од одлуке напада на шофера.
Чекам да мало даље одмакнемо од моста. Пошто смо одмак-
ли за један километар низ Драву, обема рукама хватам за
волан и почнем трзати десно и лево. Шофер се уплашио и
моментално угасио мотор. Да није то урадио, ауто би пошао
428
стрмоглавце у реку Драву. Када је ауто стао, Енглез шофер

се прибрао и ступа у објашњење са мном. Из џепа вади
спроводни акт и мапу, из чега видим, да има налог да ме по-
веде у Ст. Јакоб између Лаваминта и Волсберга у Корушкој
Аустрији. На мапи ми показа правац пута и место, где тре-
ба да дођемо. Пошто сам се уверио да нећемо за Југослави-
ју, продужили смо пут, али шофер опрезно и полако вози.
После кратког времена, стигли смо код Лаваминта. На путу
близу једне недовршене електричне хидроцентрале код Ла-
ваминта бијаше гранична рампа. На стражи бијаху енглески
војници. Од рампе друм иде једним делом према Дравогра-
ду за Југославију, а други иде лево према Волсбергу. Од Ла-
ваминта до Дравограда у Југославију нема више од 5 кило-
метара, и налазимо се скоро на самој граници Југославије.
Пошто јеоншофер
Југославију, окренуо илево,
ме погледао према
почео Волсбергу,
да се смеје и аполако
не за
окреће ауто лево и виче: ,,Оке?“ Пошто сам видео да неће
за Југославију, дубоко сам уздахнуо, а после се прекрстио.
Шофер, који шофира зачуђено ме посматра, после чега је
престао да се смеје и постао је озбиљног лица. Путовали смо
од Лаваминта са Драве према северу око 15 километара, и
дошли у Ст. Јакоб. На један километар од варошице, дошли
смо код неких барака и то 3 мале изван логора и 2 велике
у огради од жице. Одмах ми је било јасно, мој долазак у
другу команду ради опширнијег саслушања. Код барака шо-
фер је зауставио аутомобил, где сам прихваћен од енглеских
војника наоружаних митраљеткама. Увели су ме у канцела-
рију једне бараке изван логора, где бијаше један енглески
подофицир средњег раста доста развијен и дежмекаст, са
црним подсеченим брковима и кривог носа.
Када сам ушао у канцеларију бараке, подофицир је уз-
викнуо: „Ду ју спик инглиш?“ Нисам хтео да одговарам на
питање, јер сам видео, где се налазим. Подофицир љут уста-
је и узима кључ са табле, излази из канцеларије, ја позади
њега, праћен са наоружаним енглеским војницима. Видео
асамсаслушање
да је такоододлучено код главне команде
стране подофицира било је уинформативно.
Клагенфурту,
По изласку из канцеларије бараке, после неколико корача-
ји, отворила су се врата кавеза, пред којима чуваше стражу
енглеска војска са митраљеткама.
У логору бијаше до 50 људи разних народности. После
уласка у логор показали су ми место у једној соби бараке.
Окружен сам присутнима у логору, који из радозналости
питају, које сам народности. Међу присутнима у логору би-
јаше Милорад Стаменковић, капетан из Књажевца, којега је
довела иста судбина као и мене. Питам, шта раде са људи-
ма, који су ту приведени. Обавештен сам, да их држе око
429
5 дана, док сакупе довољан број, затим групом одводе ка-

мионом и нико не зна у којем правцу.
Изађох и прошетах у двориште, и приметих да жица
није укопана у земљу, те би се испод жице, копањем малог
канала у дужини од 2 метра могло побећи. Тај се посао мо-
же извршити, ако би ноћ била кишна и мрачна, јер су осма-
трачнице високе и честе. Жица висока до 4 метра са 18 ре-
дова висине. Зидови су жице дупли, између којих исплетена
жица ширине до једног метра. Тај се логор налазио у под-
ножју шумског планинског венца, који се протеже од југо-
истока према северу. Тим простором стално пуцају пушке.
Присутни у логору казали су ми, да је планински венац гра-
ница Југославије и Аустрије, која је удаљена од логора не-
колико километара. Вратих се у бараку и легох, а присутне
умолих
да да обавесте
ћу бити упућен укоманду да одакле
болницу, сам болестан. Веровао
бих лакше сам
побегао.
Саопштено ми је, да ћу идућег дана ићи на лекарски пре-
глед.
Дана 3 јуна 1945 године, око 9 часова пре подне, пред
логор су дошли 2 аутомобила: један теретни, други санитет-
ски, после чега један Енглез врши прозив. Том приликом
прозвао је око 15 људи све из Југославије, после чега терет-
ни ауто прилази вратници кавеза. Прозвати људи улазе у
аутомобил, а затим неколико енглеских војника наоружани
митраљеткама седају на ћошковима у аутомобил. Ја сам
особено прозван и ушао сам у санитетски аутомобил. Када
је све било готово, аутомобили крећу, а после месец дана,
видео сам у Клагенфурту једног од људи, који су ушли у
аутомобил. Он ми је казао, да су сви људи отерани за Југо-
славију и предати Титовцима у Дравограду. Он ми је казао
да је имао срећу да побегне из аутомобила код самог Дра-
вограда.
Пошто је теретни аутомобил пошао из логора, са мном
су ушли у санитетски аутомобил два енглеска војника нао-
ружана митраљеткама, а после кратке вожње стигли смо у
варошицу
ле, у којуСт.
се Андрија.
тада тек Привели
вршаше су ме у зграду
смештај основне
енглеске шко-
војске. У
једној соби речене школе, на другом спрату бијаше један
млад енглески официр као лекар. Моји спроводници преда-
ли су том официру акт, који ме по прочитању пита од чега
се осећам болестан. Казао сам да осећам болове стомака, за-
тим показах болесне ноге, из којих цури гној и крв. По све-
страном прегледу, официр лекар пита моје спроводнике, за-
што сам у логору. Спроводници увише раменима, а лекар се
почеша иза врата и поново изврши преглед нада мном. При-
метио сам, да је лекар мислио да сам неки злочинац, јер му
је сумњива толика предострожност према мени.
430
Пошто је лекар поново извршио преглед нада мном, ле-

кару сам показао ране на рукама од жице иза шаке. Њему
сам објаснио мој случај извођења на стрелиште и бегство са
стрелишта.
лати Уверих
извршили код лекара о злочинима,
Марибора и другим које су Титови
местима. џе-
Објасних
мој живот и рад за време окупације као четника и циљ до-
ласка у Аустрију. Изложих наше враћање и предају Титов-
цима из Плиберка. То су разлози, који су ме довели овде,
ради чега је толика предострожност према мени. Пошто ме
лекар саслушао, он је пришао писаћем столу и написао по-
тврду на акт за мој пријем, који акт предаје спроводницима.
Моји спроводници примише акт, поздрављају и одлазе.
Лекар прилази на телефон, после чега долази један ен-
глески војник, којему лекар предаје акт и наређење да ме
одведе у цивилну болницу. Из Ст. Андреја стигли смо исто-
га дана болничким аутомобилом у цивилну болницу у Волс-
берг, где бејаше лекарско особље аустриске народности.
Пријем сасвим хладан и окрутан. Испитивање болести тра-
јало је од 3 до 11 јуна 1945 године, којега ми дана лекар са-
општи, да се морам вратити у логор, једно што нема ко да
плати болничке трошкове, а друго што нисам болестан, већ
изнурен од напора и глади. Лекаре сам умолио да ме за-
држе у болници још 24 часа, а као разлог навео сам, да бих
опрао мој веш. Лекар је прихватио мој предлог, и ја сам
остао у болници до идућег дана. Из магацина вратили су ми
прљаву кошуљу и гаће и са нестрпљењем очекујем да на-
ступи ноћ.
Око 12 часова у ноћи између 11 и 12 јуна 1945 године
сишао сам са горњег спрата опрезно низ степенице до при-
земља. Видим да на главним вратима стоји стража, а исто
тако стража је на вратици код улаза са улице. Отворио сам
прозор од ходника, који гледа у двориште. Прозор је висок
од земље 3 метра. Кроз отворен прозор скочио сам у дво-
риште, а затим преко дворишта дођох до ограде са северне
стране, поредодкоје
направљена иде споредна
бетонске улица. које
греде, изнад Ограда је висока
постоји и
висока
ограда од гвоздених шипака са шиљцима на врху. Са теш-
ком муком прескочио сам ограду, високу око 2 метра, и про-
шао улицом до једног парка, одакле преко ограда и башта
дошао сам до реке, која протиче кроз варош Волсберг. По
прелазу реке, срела ме је железничка пруга, а станица и ва-
рош остали су ми на десној страни. Дохватио сам се поља,
где сам страдао од велике росе преко ливада и жита.
У расвит зоре дошао сам у подножје високе планине
Савински Алпи, која се планина налази са југозападне стра-
не од Волсберга. По прелазу огромних четинарских шума
431
изашао сам на врх Савинских Алпа, чије је пространо шље-

ме без шума са великим пашњацима. Ту је надморска виси-
на 2081 метар. На врху бејаше много снежних сметова. Паш-
њаци бејаху издељени и свака деоница бејаше ограђена бо-
дљикавом жицом по неколико редова висине. У ограде ме-
стимично бијаху затворена говеда читави чопори без чоба-
на или чувара. Скоро на врху планине бејаше планинска ку-
ћа, ограђена бодљикавом жицом и бункерима. Кућа бијаше
наскоро сагорела, а бункери разрушени. Са Савинских Алпа
посматрао сам целу Корушку и један део Штајерске према
Грацу. Према долини Драве и кретању сунца одредио сам
правац кретања за прелаз преко непроходних шума, које се
простиру испод врхова Савинских Алпа са мањим прекиди-
ма све до Клагенфурта.
Са врха планине спустио сам се и ушао у четинарску
шуму и путовао шумом преко брда и долина од пола дана
скоро до ноћи. У току путовања неколико часова кроз шуму
нисам видео живе душе. Тек испред ноћи срело ме једно се-
ло на 5 километара од Св. Волбурга. Уморан и гладан реших
се да преноћим у селу, где бејаху грађани словеначке народ-
ности. Био сам лепо дочекан и угошћен. Простор без парти-
занске војске и власти, а удаљен од енглеске војске. Осећао
сам се потпуно слободан. Ту сам могао остати на миру дуже
времена, али су ме интересовали догађаји, који су ме гони-
ли напред.
Дана 13 јуна 1945 године крећем према Клагенфурту и
са једног брда спуштам се ка варошици Ст. Волбург. У сва-
ком насељу поред друма и железничке пруге тих дана по-
стајале су посаде енглеске војске, која је формирала аустри-
ску полицију, а која полагаше испит верности Енглезима и
хвата свако непознато лице стране народности и предаје
енглеској војсци. Ради тога морао сам обилазити свако на-
сеље и избегавао кретање друмовима и прелаз преко мосто-
ва. Газио сам преко неколико брзих и дубоких река и пре-
трпио велике патње и напоре. Овога дана, око 10 часова, по-
чела је да ме шиба крупна и хладна киша, праћена северним
ветром преко целога дана. Газећи реку, обишао сам варо-
шицу Ст. Волбург и варошицу Брикл, а недалеко од те ва-
рошице, пошто сам разминуо фабрику, која бијаше на рас-
крсници друмова, притерала ме зима и глад, те сам дошао
у једну сеоску кућу, где сам преноћио.
Идућег дана 14 јуна 1945 године дошао сам до предгра-
ђа Клагенфурта у насеље Ебентале. У пољу сам нашао јед-
ног Словенца, који окопаваше кукуруз. Испред ноћи дошао
сам у насеље као његов радник. Тих дана тешко су грађани
примали на преноћиште страно лице. Дана 15 јуна 1945 го-
432
дине, да бих обишао Клагенфурт, овај Словенац упутио ме

је преко неких шумовитих брда између Драве и Клагенфур-
та, а испред ноћи стигао сам у насеље Марија Рајна. Ту се
налазе на Драви 2 моста, један за железнички саобраћај, дру-
ги за колски и пешачки саобраћај. Мостови су удаљени је-
дан од другог око 150 метра. На мосту за колски саобраћај
постоји стража енглеске војске, која пази на прелаз преко
железничког моста. Од моста на Драви код Марије Рајне до
Клагенфурта има око 10 километара. Имао сам намеру пре-
ћи ноћу преко железничког моста са леве на десну обалу ре-
ке Драве. Затим преко тунела Јасенице према Италији у са-
став четничких јединица, за које сам успут добио обавеш-
тење да се налазе у Удинама у Италији под командом ђене-
рала Дамјановића.
Доласком код једне цркве у насеље Марија Рајна, при-
метио сам у црквеној порти да седи на клупи један човек са
војничком шајкачом на глави. Чим сам га приметио, журним
кораком вратио сам се назад у правцу шуме. Дотични човек
на чисто српском језику казао је: „Немојте, брате, да се пла-
шите, ја нисам партизан“. Казао је да се зове Новак Север,
и да је подофицир предратне југословенске војске и да при-
пада четничкој организацији за Словенију. Пошто сам ви-
део да је сам и да нема оружја, ступио сам у преговоре. Он
ме је обавестио, да се у Ветрињу до Клагенфурта налази ло-
гор словеначког
разних покрајина.живља
Он меи обавестио
да има садањима око 20 обустави-
су Енглези Срба из
ли насилно репатрирање. Предложио ми је, да пођем до ло-
гора и да се обавестим, после чега могу продужити даље
или остати у логору. Нисам веровао његовој изјави. Пошао
сам до куће једног мештанина, за кога ми је дотични казао
да је словеначке народности, који ме је уверио да није зам-
ка, већ да у Ветрињу постоји логор Словенаца, који су пре-
бегли из Југославије и да се слободно крећу.
Како сам био изнемогао, а пут до Италије далек и ри-
зичан, одустао сам од пута за Италију, до даљих прилика,
и реших да пођем за Ветриње до Клагенфурта.
ЛОГОР У ВЕТРИЊЕ
У Ветрињу, близу католичке цркве Св. Јанез на једној
долини, бејаху направљене колибе од јелових кора и шато-
ра разне боје и тканина. У разним правцима између колиба
и шатора крећу се стари људи, жене и деца, њих на броју
око 6000 лица. До самог логора бијаше зграда, која је сво-
једобно служила за основну школу, у којој бејаше тада сме-
штена логорска управа, састављена од представника из ло-
гора. Јавио сам се управи логора и дао изјаву, која је до-
433
стављена енглеској команди у Клагенфурту и објављена у

ондашњем логорском часопису. Моју изјаву Словенци су
доставили и канцеларији Папе у Риму.
Ту сам
фесора у логору
Пајковића, нашао
Крста од Срба: Миладина
Влаховића, Васу Ђуришића, про-
Булатовића,
Тодора Милетића и још око 20 четника, већином који су по-
бегли са стрелишта. У Ветрињу сам затекао беду и тугу. На-
род у страху и сузама за својим милим и драгим, који су
насилно враћени од енглеске војске и предати Титовим џе-
латима, који су их побили и бацили у јаме на територији
Словеније.
Био сам изнурен и изнемогао, да ме нису могли познати
моји другови, које сам затекао у Ветрињу. Истога дана 15
јуна 1945 године моји другови измерили су ме на вагу и та-
да сам имао 56 килограма. Доласком у Ветриње постао сам
чланом логорске заједнице и живео тешким логорским жи-
вотом, да би на крају по речима цивилизованог Запада ог-
лашен Ди.Пи.
Из оваквих примитивних логора, којих је било широм
западног дела слободне Европе, створени су сабирни лого-
ри. Становнике логора Англо-саксонци назваше „диспдес
персон“. Док Тевтонци огласише становнике логора „аус-
лендерима“ и профуге. Дивне речи изговорене језиком на-
рода високе културе и цивилизације.
Ти касније
УНРА, сабирниИРО,
логори, преко
посташе међународне
тржишта организације
англо-саксонских на-
рода и пробраше здраве и снажне, да би потпунили радну
снагу њихове тешке индустрије. Остатак узеше тевтонски
народи за обнову њихове ратом оштећене земље, да би вре-
меном опет свет запалили. Изнемогле и старце стрпаше у
старачке домове и логоре са храном Хитлеровог јеловника,
да би постепено брже изумрели. Тако нас је срео цивили-
зовани Запад, ради чијих интереса и грубе силе пођосмо
тим путем. Преварени, затим издани, расути широм света да
живимо тешким животом и трошимо горки хлеб у хладној
туђини, удаљени од породице и домова и огњишта праота-
ца, где су многа огњишта угашена. Наше породице и срп-
ски народ у Отаџбини, поробљен и окован стегом тирана,
шибани бичем комунизма, очекује помоћ и спашење од из-
беглих синова, који се још не могу отрезнити да пођу пу-
тем Светосавља.
На троугаоној мраморној плочи Лавћен-Комови-Дур-

митор, исписана је крвљу српског народа целокупна српска
историја, од првог српског краља Владислава до данашњег
краља Петра Другог. Избрисати или подценити историју са
434
те мраморне плоче, српска историја, по речима славног срп-

ског беседника владике Др. Николаја, изгледала би „као
оглодани костур“. Ове речи бесмртног владике Др. Нико-
лаја нико не може оповргнути или изопачити, јер су изго-
ворене из уста светитељских. Својим многобројним гово-
рима о борбама и историјској улози у српству народа Црне
Горе, владика Др. Николај исправио је историју професора
Ћоровића, који, као историчар, руковођен осветом према
краљу Николи, зато што је краљ Никола опевао у свом спе-
ву сва браства херојске Херцеговине, осим браства Ћоро-
вића, неверно је професор Ћоровић описао у његовој исто-
рији борбе црногорске војске у току Првог светског рата.
У време, када се није смело српски зборити и писати,
нити се смело носити српска капа, тада је једна мала српска
покрајина, у коју су се збегли прваци свих српских племена
и продужили борбу противу Турака са преносом на поко-
љења, да Турци никада нису ставили под своју власт ту срп-
ску покрајину, која би названа Црном Гором. Тако и у Дру-
гом светском рату, када све српске земље беху окупиране
и све се стави у ланце, народ Црне Горе први у историји
света, дигао је устанак против окупатора сила Осовине.
Народу Црне Горе историјски је предодређено да буде
предходник витешке борбе за остварење српских идеала.
Традиционално јунаштво и витешки дух Светосавља увек се
истицао изнад
традиције свега.
народа ЦрнеТајГоре,
херојски дух и славна
проговориле прошлостус-
су народним и
танком и борбом против окупатора сила Осовине у 1941 до
1945 године. Наметнута борба од Богохулника, Титових ко-
муниста, после њихова бегства из Србије и доласка у Црну
Гору, сатрла је народ Црне Горе под окупацијом сила Осо-
вине.
При завршетку Другог светског рата, напуштени и из-
дани, народ и борци Црне Горе нису хтели да приклоне гла-
ву најезди комуниста, подржаним од Англо-саксонаца. Од-
рекли су наредбу Владе, Краља и Англо-саксонаца о прила-
зу Титу и комунизму. Одустали су од пута спасења за Гр-
чку и пошли за Босну, на пут Голготе, где их је позвао Вр-
ховни Командант ђенерал Михаиловић. На том тешком и
трновитом путу за Босну кренуло се листом. У току путо-
вања савладали су нападе непријатеља и сурову природу,
преко снежних и завејаних босанских планина и покосили
смрти тифуса. Доласком у Босну, територији Требаве, по-
гледом истини у очи, остали су усамљени, а покушај пре-
лаза Хрватске за Словенију савладан је у крви од удруже-
них комуниста и хрватских усташа, предвођени од два Хр-
вата — Павелића и Тита. У том злочину Павелића и Тита
435
помогле су домаће Јуде. Ми живи сведоци и очевидци стра-

шних мучилишта и догађаја, говоримо из крви оних, који
су пали за слободу народа.
Из масовних гробница, дубоких јама и речних дубина,
где је бачен и уништен српски народ, непрекидно се чује
подземни јек, невино просуте крви српског народа, која крв
уз подземну тутњаву тражи утјеху. Српска мајка у сузама,
немоћна, тражи расуте кости своје деце и позива нараштаје,
да сруше окове тирана, како би српски народ у слободи
открио масовне гробнице своје браће.
Традиција витешке борбе слободарског народа, никада
престати неће. Окови тирана немогу саломити дух витешки.
Из крви оних, који свесно падоше за слободу народа, пла-
нуће буктиња слободе, коју ће прихватити нараштаји палих
хероја.
Ударцима народа руше се демонски окови и народ соп-
ственим снагама крчи пут слободи.
КРАЈ
И С П Р А В К А
На страни 134 испуштено: Код Матешева постоје две
пилане, пилана Стијовића и пилана Ђуровића, до Бара, где
је била главна борба на Баре.
На страни 135 и 136 у место Обло Брдо треба да стоји:
Веље Брдо, које је изнад Бара. На крају предпоследњег па-
суса, страна 135 испуштено: При прелазу комуниста за Ве-
ље Брдо, испред зоре напали су и побили истакнуту стражу
за обезбеђење Бара, када су погинули: три брата Губери-
нића и учитељ Милош Мићовић.
436
САДРЖАЈ
Посвета
Реч писца
Предговор
П Р В О П О Г Л А В Љ Е
ОПШТИ ДЕО
Страна
Народни отпор .............................................................................. 1
Подвизи славе херојској борби.................................................... 2
Гашење славе ................................................................................ 4
Сурова срџба ............................................................................ 5
Припремање издајства ................................................................. 9
Фатални састанци .............................................................................12
Интересне свере ............................................................................ 15
Судбоносне грешке ...................................................................... 18
План поделе реона за борбу......................................................... 21
Наредба за рушење мостова ........................................................ 25
Званична преписка ........................................................................ 26
ПОСЕБНИ ДЕО
Југословенска Влада ..................................................................... 29
Хрватски политичари ................................................................... 35
Српски политичари ...................................................................... 46
Официрски кор ...................... ...................................................... 53
Каирска афера ............................................................................... 61
Ратни заробљеници ...................................................................... 66
Интернирци и заробљеници ........................................................ 67
Преокрет ......................................................................................... 71
Безумна трка ................................................................................. 73
Д Р У Г О П О Г Л А В Љ Е
БОРБЕ НАРОДА СРБИЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ
ОД 1941 — 1945 ГОДИНЕ
ПРВИ ДЕО
Четнички покрет ........................................................................... 79
Појава комуниста у Србији ......................................................... 79
Окупаторска власт у Србији........................................................ 83
Устанак У Србији ......................................................................... 84
Долазак на власт ђенерала Недића ............................................. 86
Угушење устанка .......................................................................... 88
Јавна безбедност у Србији ................ .......................................... 89
Кретање партизана по Србији ................. ................................... 90
ДРУГИ ДЕО
Покушај сарадње са совјетском армијом.................................... 92
Покољ Пилетићевих људи ........................................................... 94
Проглас мобилизације ............................ .................................... 95
Већање команданата .................................................................... 96
Разни поремећаји .......................................................................... 97
ТРЕЋИ ДЕО
Покрет за Црну Гору..................................................................... 98
Положај Врховне Команде .......................................................... 100
Школа командуса ......................................................................... 102
Одлуке команде Србије ............................................................... 103
Бомбардовање Сјенице ................................................................ 104
Покрет за Приморје ...................................................................... 104
ЧЕТВРТИ ДЕО
Са Тромеђе за Босну ..................................................................... 105
Расипање одреда ........................................................................... 106
Излазак и земљи и мандатори ..................................................... 109
Састанци у Бечу............ ............................................................... 112
Догађаји у Словенији ................................................................... 112
Преговори у Љубљани ................... ............................................. 115
Натраг за Тромеђу ........................................................................ 116
Т Р Е Ћ Е П О Г Л А В Љ Е
БОРБЕ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ
ОД 1941 — 1945 ГОДИНЕ
ПРВИ ДЕО
Општи преглед ............................................................................. 119
Народни устанак ........................................................................... 120
Угушење устанка .......................................................................... 121
Терор комуниста ........................................................................... 122
Одлазак Павла Ђуришића за Србију .......................................... 124
Сукоб на
Борба са Лубнице
комунистима у Црној Гори ......................................... 124
......................................................................... 130
Покрет на Шаховиће .................................................................... 132
Борба на Баре ................................................................................ 134
Пад Колашина у руке четника .................................................... 137
Колашин — четничка тврђава .................................................... 139
Акција оружане борбе из Колашина .......................................... 140
Поход на Липово ............................................... .......................... 140
Поход на Мојковац ..................................................... ................. 141
.
Борба на Црквине и Марково Брдо ............................................ 144

Припреме за обрачун и догађаји ................................................. 146
Други поход на Мојковац............................................................. 148
Одбрана Колашина ....................................................................... 153
План операција ............................................................................. 156
ПОСЕБНИ ДЕО
Титове „офанзиве“ ........................................................................ 160
Догађаји пре битке на Неретви ................................................... 178
Снаге партизана пре битке на Неретви ...................................... 181
Битка на Неретви .......................................................................... 182
Поход јуришних бригада из Колашина ..................................... 185
Битка на Калиновику.................................................................... 186
Развој фронта
Прелаз на Дрини
партизана ...............................................................
на Дрини 188
......................................................... 191
Врховна Ком. и ђен. Михаиловић напуштају Ц. Гору 197
Упад Немаца у Колашин и Црну Гору......................................... 198

Анархија Шифтара и Башибозлука............................................. 201
ДРУГИ ДЕО
Црна Гора од маја 1943 до децембра 1944 године .................... 204
Последњи трзаји италијанске војске ........................................... 207
Мучки упад партизана у Колашин .............................................. 210
Контра напад на Колашин............................................................. 213
Одбрана Берана .............................................................................. 216
Продор Немаца и Арнаута ........................................................... 218
Немачка окупација Црне Горе ..................................................... 221
Борба на Кокоте ............................................................................. 222
Састанак и одлуке ......................................................................... 223
Оружана акција према Чеву.......................................................... 224
Поход преко Куча и Вјетерника .................................................. 225
Долазак Павла у Санџак ...................................................... ......... 228
Припреме за обрачун са партизанима.......................................... 229
Одбрана врата Србије ....................................................................231
Покрет из Санџака за Црну Гору ................................................. 233
Насиља после одлука у Техерану................................................. 237
Отпор насиљу................................................. ................................ 239
.
Пир Черчил — Тито ...................................................................... 245

Англо-саксонско бомбардовање српских градова ..................... 248
Бомбардовање Подгорице ............................................................ 248
Ноћно бомбардовање Подгорице ................................................ 251
Концентрација ...............................................................................
Већања ...................................................... ,.................................... 252
253
Изасланство за Италију.................................................................. 255
Вести из Србије......................................... ..................................... 256
.
Вапај Цетиња 258

Dokumen - Tips - Rasute Kosti Mihailo Minic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips - Rasute Kosti Mihailo Minic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/30/2019 Rasute Kosti Mihailo Minic

Детроит — Сједињене Државе Америке

о Малој Госпојини 1965 године

UNIVERSAL SLAVIC PRINTERS — 2209 Caniff. Detroit 12, Michigan

Ову књигу посвећујем мојој кћери Миљашу. Она ме је пратила и

Михаило са кћерком Миљаш

у брдима централне Црне Горе

У овој књизи описао сам догођаје и њихов развој, као

Последице једног рата тешке су и судбоносне. Деце-

свирепост џелата српског народа, који су се утркивали како

Три хероја борбе под окупацијом Југославије:

ђенерал Дража Михаиловић, пуковник Зарија

Остојић и војвода Павле Ђуришић

Краткотрајни рат југословенске војске са силама Осо-

патор није успео да Црну Гору прогласи „самосталном

њима херојској борби и њеном вођи ђенералу Михаилови-

чини један дали

раме с онима који никада нису сматрали да се једна велика

После протеривања Тита са комунистима из Србије кра-

тором у Југославији. Том приликом Москва је ставила до

се неке радио станице, под изговором БиБиСи која је ве-

претставници српских политичких странака, изливање от-

басадору код Краља Петра у Каиру, да пошаље телеграм из

ђенерала Михаиловића сарађују са непријатељем у борби

против Тита и партизана“. Овај притисак сурове срџбе у

После битке на Неретви, марта 1943 године, нарочито

команде за Блиски Исток о стационирању снага ђенерала

дира Армстронга из штаба ђенерала Михаиловића, била

пред Стаљином јесу: Изражене жеље Рузвелта о уређењу

Тројица Великих при решавању судбином света

Питање европске политике, Рузвелт је препустио муд-

та војних старешина, да се рат са Јапаном неможе заврши-

ство између Рузвелта и Черчила на састанцима „Тројице

так продаје народа, Черчил дели са Стаљином интересне

Черчил и Стаљин нагодбом процента деле Источну Европу октобра

О срамном пазару и продају народа Источне Европе

други 10%. Грчка — Велика Британија 90% — Русија 10%.

Краљ Јужне Арабије и Черчил

После састанка у Москви и деобе интересних сфера са

љави пазар „Тројице Великих“ и потврдила легалитет ти-

уточишта у Црној Гори кроз векове. Истакао је и уточиште

дружила са пуковником Белием, падала је у немилост. На

реорганизоване могу бити корисне за опште савезничке на-

супротан са извештајем британске Владе, који ми је послат

преко претседника Краљевске југословенске Владе под б. 300

и ја сам на то поностан. Што се тиче другог дела одлуке,

коју сам примио са још већим чуђењем, тражи се да са сво-

вештаји нису достављени краљевској југословенској Влади,

НАРЕДБА ЗА РУШЕЊЕ МОСТОВА

тали и усвајали, да би се што мање просуло плаве крви, да-

Од половине новембра 1943 године наступила је зва-

де издат“. Бацањем блата на светла лица, перу се флеке са

„Јула 8 1943 године, мешовите немачко-бугарске трупе би-

Из изложеног извештаја енглеских официра, види се

ком Неиз може се рећиудаизгнанству,

тражили, да не би пуштали отров интрига, лажи и клевета

принели одсудан преокрет државног уређења Југославије.

мативним захтевом, да Влада Трифуновића прими и унесе

ренције из Техерана. У току притиска од стране Черчила у

Лондону, Краљ Петар врши саветовање са шефовима поли-

После састанка Черчила са Титом, одржаног 12 августа

Дана 15 фебруара 1945 године Шубашић са Владом од-

венске заједнице. У току Другог светског рата они су успе-