REVIJA ZA BEZBEDNOST

ONLINE

ISSN 1452-9777

Izdavač:
Centar za bezbednosne studije
Gračanička 18
11000 Beograd
Srbija

Tel/Fax:
(+ 381 11) 3243 863

E-mail:
office@cbs-css.org

Website:
www.cbs-css.org

Glavni i odgovorni urednik:

Aleksandar Fatić

Izvršni urednik:
Srđan Korać

Redakcija:
Aleksandra Bulatović
Slobodan Janković
Mijodrag Radojević
Miodrag Jovanović

Lektura i korektura:
Slobodanka Živković

Prelom i kompjuterska obrada:

Slobodan Papić

Projekt podržava:
Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida)

Internet izdanje je dostupno na:

www.cbs-css.org/review.php
 SADRŽAJ

KRIMINALIZACIJA
POTKULTURA U SRBIJI
Miša Đurković 5

KRIMINALISTIČKO-OBAVEŠTAJNA ANALIZA
Dragan Manojlović 17

ZAKON, ORUŽJE, MOĆ —

ZAŠTO POLICAJCI VRŠE KRIVIČNA DELA?
Danijela Spasić 22

ANTIKORUPCIJSKI TIMOVI
Dragana Prokić 26

SPECIJALIZOVANA SUDSKA INSTITUCIJA

ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL —
OČEKIVANJA I REZULTATI
Bojana Vukolić 32

GANGOVI
Aleksandar Fatić 36
 KRIMINALIZACIJA
POTKULTURA U SRBIJI

Miša Đurković∗

Postoji široko rasprostranjeno ubeđenje u našoj zemlji da je estrada tokom

devedesetih godina dvadesetog veka u punoj meri krimina lizovana i da ta vrsta
procesa označava odraz specifične krimina lizacije cele srpske države u datom
periodu. Cilj ovog istra živanja je da ispita da li je i u kojoj meri pomenuta teza
tačna, zatim, da estradu stavi u celokupni mi lje različitih pot kultura u Srbiji,
da pokaže uzroke i manifestacije pomenutog procesa krimina lizacije, da poka-
že šta se s ovim procesom dešava posle 2000. godine i da na kraju dâ određene
preporu ke ka ko se protiv krimina lizacije može boriti.
Svima nama koji smo prošli traumatično iskustvo života tokom devedese-
tih, sećanja na vreme propasti ureza la su se ta ko duboko da od fascinacije Ce-
com i Arkanom često zaboravlja mo ka ko sistem koji im je pret hodio ni u kom
slučaju nije bio utopija. Štaviše, jugoslovenski komunistički sistem je, ka ko se
to vremenom ot kriva, bio jedan izrazito banditski sistem koji je iteka ko imao
svoje ogromne crne zone. Goli otok, masov na ubistva političkih protiv ni ka i
nji hovo smeštanje u ludnice, strašna korupcija koja se kreta la od vrha vlasti do
poslednjeg stanov ni ka, obučavanje terorista iz Pa lestine i drugih „prijateljskih”
zema lja kao i čitav niz drugih metoda za maltretiranje i manipu lisanje ljudima,
obeleži li su pomenuti period.1 Kao što ćemo videti i na ovo vreme koje obrađu-
jemo poseban uticaj ima činjenica da su se u zemlju vrati li svi kriminalci koje
je komunistička tajna služba koristi la kao vojni ke za egzekuciju političkih pro-
tiv ni ka u emigraciji.
∗
Autor je viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije, Beograd.
1 O tome zaista sjajno govore izvanredni fi lmovi snimani u poslednje dve i po decenije. O per-
verznoj i bizarnoj prirodi komunističkog sistema najbolje govore ostvarenja poput Kusturičinih
— Oca na službenom putu ili Andergraunda, ili neverovatnog i, nažalost, veoma istinitog fi l-
ma Živka Nikolića — U ime naroda, u kom lokalni čelnici komiteta svoju moć i položaj koriste
kako bi pohapsili sve muževe čije su im se žene dopale i kako bi iznudom mogli da dobiju seks
od njih.
6 Miša Đurković

Dešavanja iz prošle decenije i, posebno, njihova kulminacija u njenoj pr voj

polovini, zaista predstavljaju stravičnu kulminaciju jednog talasa. Međutim, ni-
kako se ne smeju zaboraviti dve stvari: pr vo, ogroman porast kriminala dešava se
istovremeno kada kriminal buja i u drugim zemljama koje izlaze iz komunizma.
Naime, Rusija i Ukrajina već su po tome poznate, ali pored njih i druge zemlje
nekadašnjeg komunističkog lagera dobijaju podzemlja koja se legitimišu i etabli-
raju na sličan način kao i u zapadnim zemljama. I drugo, talas kriminala koji je
eksplodirao u pr voj polovini devedesetih začet je bar nekoliko decenija ranije, a
isto važi i za veze između kriminala i estrade.
Iako je oficijelna jugoslovenska ideologija neprestano govorila o izgradnji
savršenog društva s novim socijalističkim čovekom kome bi kriminal trebalo da
bude stran, i iako je u javnosti život prikazivan što je moguće svetlijim bojama
sa stalnim potiskivanjem društvenih devijacija, kriminal je u Jugoslaviji postojao
kao i svim drugim zemljama. Danas postoji ogroman broj dokumenata, svedočan-
stava i dosijea koji svedoče o tome kako se, na primer, u Beogradu od sedamdese-
tih godina prošlog veka razvijao kriminal i kako su postojale uske veze između
estrade i kriminala. Kocka, alkoholizam, nasilje, prevare, utaje poreza i slični fe-
nomeni bili su stalni pratioci karijera velikih estradnih zvezda. Dovoljno je, na
primer, pogledati samo karijeru najvećeg menadžera bivše Jugoslavije, Velibora
Džarovskog, i deo njegovih ispovesti pa shvatiti do koje mere je kriminal bio sa-
stavni deo i tadašnjeg estradnog života.2 Po pravilu, sve je bilo pod budnim okom
najvećeg subjekta kriminala, države, čiji su funkcioneri manipulisali ovim pod-
ručjima, ubirajući svoj reket u vidu novca ili društvenog prestiža.3
Neizbežno se sve ovo događalo od trenutka kada je polovinom šezdesetih
godina jugoslovensko društvo krenulo putem tržišne i delimično političke libe-
ralizacije. Na primer, od 1964. godine uveden je slobodan režim pasoša koji je
velikom broju građana omogućio odlazak na rad u inostranstvo. U isto vreme
krenula je proizvodnja robe široke potrošnje i svega onoga što čini masovnu po-
trošačku civilizaciju. Jugoslavija je već krajem šezdesetih i početkom sedamdese-
tih imala veliki broj televizora, radio prijemnika, gramofona i magnetofona. Se-
damdesetih godina već je nastala ozbiljna kulturna industrija s velikim brojem
potrošača, pa su tako nastajale i domaće zvezde s čitavim sklopom medijskih i
sličnih institucija za njihovu promociju, pored već etabliranih kafana i vašara kao
standardnog radnog mesta. Sve u svemu, stvorilo se jedno ogromno područje in-
dustrije zabave koje je država bila prinuđena da toleriše, a istovremeno je videla
dosta koristi kako od novca, tako i od raznih drugih uloga koje je ova nova klasa
2 Videti u: Petar Luković, Bolja prošlost, Mladost, Beograd, 1989, str. 286.
3 Sjajan fi lm Branka Baletića — Sok od šljiva iz 1981, osim što predstavlja niz tada vodećih
zvezda kao što su Šaban Šaulić, Miroslav Ilić i Nada Topčagić, preko nevolja glavnog junaka
Mikija Rudinskog izvanredno ocrtava simbiozu politike, estrade i kriminala.
Miša Đurković 7

ljudi obavljala (na primer, obezbeđivala je zabavu i zanimaciju kojom se popunja-

valo slobodno vreme).4 U njoj je takođe i radio veliki broj ljudi koji bi inače bili
nezaposleni.
Važno je uočiti da se navedeno nije odnosilo samo na izvođače narodne
muzike — narodnjake, iako su oni zarađivali više novca. Izvođači rok i pop mu-
zike takođe su bili deo estradnog establišmenta. Za rokere se specifično vezivao
i poseban porok: uživanje droga — posebno heroina i kokaina. Goran Bregović
je kasnije o tome više puta javno govorio. Bilo je dosta spekulacija i o poslovima
mnogih od njih. Za Olivera Mandića su se pronosile glasine da je vlasnik nekoli-
ko ilegalnih javnih kuća.
Osim političara, za ovaj segment života i, posebno, za novac koji se u njemu
vrteo interesovanje su, naravno, pokazali kriminalci. Istovremeno se s industri-
jom zabave u Beogradu sedamdesetih godina razvila i etablirala sasvim zavidna
kriminalna potkultura. Stasale su generacije urbanih momaka (često deca oficira)
koji su voleli oružje i navikli se na bahat način života i privilegije. Već krajem te
decenije, a posebno osamdesetih godina, već su i do zvaničnih medija počele da
stižu priče i izveštaji o određenim imenima i gangovima. Recimo, krajem sedam-
desetih etablirao se pr vi ozbiljan reketaš u Beogradu, čuveni Ranko Rubižić Šulc,
koji je pr vi koristio vatreno oružje za obračune u Beogradu. Pominje se da je, na
primer, pr vi ozbiljan problem imao kad je krenuo da reketira kockarnicu u hotelu
Srbija, koju je držao Đorđe Božović Giška, što znači da su ovi momci tada već uve-
liko imali i svoje lokale, kafane, kockarnice i slične manje-više legalne poslove.5
Već tokom ranih osamdesetih, raspoznaju se i pr vi ozbiljni gangovi poput
voždovačkog — kome su pripadali Giška, Beli, Goran Vuković Majmun, i zemun-
skog sa Ljubom Zemuncem, Ćentom, itd.6 Međutim, iako su ovi ljudi prolazili
kroz Centralni zatvor, retko su u Srbiji odlazili na izdržavanje ozbiljne kazne. Raz-
loge za ovo objasnio je Božidar Spasić, bivši savezni inspektor, u poznatom doku-
mentarcu Vidimo se u čitulji. Po njegovom mišljenju, svi ovi momci bili su pod
kontrolom i čak uključeni u delovanje tajnih službi policije. Od službe su dobijali
oružje, falsifikovane pasoše i imali su razne druge pogodnosti. Na taj način mo-
gli su slobodno da se šetaju i po zemljama u koje im je ranije bio zabranjen ulaz.
4 Naravno, i sami političari su bili ljudi od krvi i mesa pa se tako dosta govorilo o vezama poje-
dinaca s pevačicama narodne muzike. Od Draže Markovića preko Ivana Stambolića s njegovom
čuvenom vezom s Vesnom Zmijanac, do Miloševića ili Vučelića (opet Zmijanac).
5 U poslednje vreme bilo je dosta feljtona ili knjiga koje se bave istorijom beogradskog po-
dzemlja. Pogledati npr. knjigu bivšeg čuvara u Centralnom zatvoru: Jordan Antonić, Najžešći
robijaši centralnog zatvora, Evro, Beograd, 2004.
6 O početku etabliranja organizovanog kriminala kao prisutne delatnosti govori i činjenica
da počinje snimanje fi lmova u kojima društveni kriminal postaje legitimna tema: Neka druga
žena iz 1981. koji tretira ubistvo i narkomaniju, Halo taksi iz 1983. koji govori o švercu droge, ili
Šmeker iz 1986. koji prikazuje lokalne ekipe kriminalaca.
8 Miša Đurković

Za službu su obavljali razne prljave poslove, a pre svega ubistva značajnih ljudi u
emigraciji. U inostranstvu su pljačkali banke, butike, zlatare i švercovali drogu, a
onda bi sa zarađenim novcem dolazili u Jugoslaviju. Dok god tu nisu pravili pre-
više problema, sve je bilo idealno. Spasić tvrdi da je samo u njegovo vreme izdato
preko 120 falsifikovanih pasoša. Država je na taj način dobijala vojnike, a krimi-
nal izvozila na „truli zapad”.7
Dakle, nesporna je tvrdnja da su kriminal i razvijena estrada, osuđena na
ozbiljno koketiranje s njim, postojali i pre 1990. godine. Ali, tada dolazi do niza
novih okolnosti koje donose promenu u percepciji i praksi njihovih odnosa.
Veliki obrt dešava se 1990. godine kada je donet novi Zakon o unutrašnjim
poslovima kojim je policija potpuno centralizovana i kada je de facto, do tada
veoma moćna, kriminalistička policija razvlašćena, a umesto nje ojačala Služba
državne bezbednosti koja je u potpunosti preuzela staranje o kriminalu i kriminal-
cima.8 Međutim, pripreme za rat uveliko su bile u toku i očigledno je da su vojnici
iz inostranstva povučeni za poslove u zemlji. U novim političkim okolnostima,
takav demografski talas izazvao je čitav niz promena koje su dovele do povećanja
značaja kriminala u svim sferama u odnosu na raniji period.
Nika ko se ne sme zaboraviti da su i sami kriminalci počeli s političkim
prestrojavanjem. Voždovački klan je očigleno bio veoma blizak opozicionom
Srpskom pokretu obnove. Giška i drugari ozbiljno su učestvovali u organizaciji
uličnih demonstracija 9. marta 1991. godine. Pod nerazjašnjenim okolnostima pr-
vo je ubijen Matić Beli, a zatim je na ratištu (pod takođe sumnjivim okolnostima),
kao vođa Srpske dobrovoljačke garde, poginuo Božović Giška. O ovim ljudima
krajnje kontroverzne prošlosti Vuk Drašković i njegovi saradnici pričali su kao o
srpskim vitezovima i herojima.9
Uočavaju se dva podatka na kojima posebno insistiraju akteri filma Vidimo
se u čitulji. Osim što se u Beogradu i Srbiji pojavio mnogo veći broj kriminalaca
(kojima je, uzgred, mnogo teže bilo da odu i da posluju u inostranstvu što je iza-
zvalo povećanu konkurenciju za manje resurse), zahvaljujući ratnim dejstvima u
7 Prva ozbiljna istraga o vezi policije i kriminalca otvorila se 1990. godine nakon ubistva An-
drije Lakonjića u kafiću „Nana”. To je poznati slučaj inspektora Bižića koji je štitio počinioca
Darka Ašanina.
8 Nekadašnji šef za borbu protiv narkotika u beogradskom SUP-u — Marko Nicović smatra
da od tada počinje period veoma nedefinisanog odnosa između Službe državne bezbednosti i
kriminalaca, kada nije više jasno ko za koga radi. Pogledati veoma interesantnu seriju tekstova
o kriminalu u Beogradu na http://www.grupa.org.yu/cgi-bin/yabb/YaBB.pl?board=polit;action
=print;num=1070064489.
9 Kontroverzni odnosi između kriminalaca i opozicionih, a kasnije vladajućih političara na-
stavili su se i posle 2000. godine. Niko više ne poriče da su 5. oktobra pripadnici surčinskog i
budućeg zemunskog klana imali veliku ulogu, a da naplate tih usluga čine veliki deo objašnjenja
svih afera i kontroverzi iz 2002. i 2003. godine.
Miša Đurković 9

okruženju, u zemlju se slila i ogromna količina oružja koja je lako mogla da se na-
bavi, a i da se upotrebi.10 Kao rezultat navedenih činjenica, zatim iskustva rata i
generalno podignute kulture nasilja (setimo se čuvenih dodataka u televizijskom
Dnevniku s eksplicitnim prikazivanjem unakaženih leševa), ubistva su postala
svakodnevna, takoreći normalna pojava. Broj registrovanih ubistava u Srbiji to-
kom pr ve dve godine rata veći je za 100 odsto u odnosu na ranije godine. Uz to,
kako obično biva u ratnim vremenima i s početkom brze tranzicije kapitala iz
društvenih u privatne džepove, etablirao se mentalitet „sve ili ništa” koji je propa-
girao otimačinu i brz život u odnosu na mukotrpni rad i niske profite.
Osim toga, droga počinje da se valja beogradskim i srbijanskim ulicama.
Ranije je to ipak bio „sport” rezer visan za više slojeve društva i vlast ga je dovolj-
no kontrolisala. Od 1991. godine država je očigledno dopustila nekim svojim pu-
lenima da prave ogroman novac od tog biznisa, a postoje opravdane sumnje da su
pripadnici (a možda i sâm vrh) službe bili umešani u proizvodnju i promet droga.
Rat je trebalo finansirati iz nekih izvora. U krajnjem slučaju, ostalo je zabeleženo
da je nakon 5. oktobra 2000. godine u službenom sefu srpske tajne policije u Ko-
mercijalnoj banci pronađeno 550 kg droge, uz još 72 kg u sefu MUP-a.
Nova realnost morala je da se probije i na scenu. To je jednako značajan fak-
tor: ono što je ranije bilo potiskivano iz javne sfere, a posebno iz medija, dakle či-
tava potkultura kriminala, odjednom se naglo prelilo i u medije, da bi u jednom
trenutku gotovo postalo mainstream. Najveća novost u devedesetim godinama je
da kriminalizacija društva (a posebno estrade) gotovo postaje transparentna, da
se odjednom kriminalci javno pokazuju, bahato promovišu željni slave i da popu-
larna kultura počinje da ih slavi i opeva. U pr voj polovini devedesetih, kriminal-
ci su postali modeli za identifikaciju mladih naraštaja.
Kriminalno ponašanje se manifestuje i promoviše na mnogo načina, ovde
ćemo navesti samo neke. Kriminalce je pr vo počela da promoviše ondašnja polu-
tabloidna štampa. U crnim hronikama vodećih dnevnih listova nije bilo mnogo
informacija o njima, ali su magazini poput Osmice ili Duge, a kasnije Nedeljnog
telegrafa ili Profila počeli da im posvećuju ogromne temate, da im daju puno pro-
stora, da ih opisuju u skoro mitskim oblicima i da gotovo mistifikuju njihove pod-
vige po bankama i zlatarama zapadne Evrope. Po modelu koji je takođe preuzet iz
Holivuda (serijal filmova Kum ili serija Gangsterska hronika), kriminalci su prika-
zivani kao pozitivni junaci, buntovnici koji nagrizaju pokvareni sistem. Kada se
to povezalo s njihovim ratnim angažmanom (kao što je poznato, takvi pojedinci
su uglavnom i formirali specijalne jedinice poput JSO, a predvodili su ih Željko
Ražnatović Arkan i Milorad Ulemek Legija), dobili smo čitavu seriju instant Obi-
lića i Marka Kraljevića za dvadeseti vek. Paralelno se razvijala i estradna štampa
10 Čuvena izjava Bate Trlaje o „maloj bari punoj krokodila”.
10 Miša Đurković

poput Sabora, da bi se u novoj generaciji koja počinje s Čobanovim Svetom ova

dva sveta spojila. Svet je naprosto prikazivao javne ličnosti (celebrities), što uklju-
čuje jednako i estradne zvezde i kontroverzne biznismene i sportiste.
Družina koja je polako počela da stvara novi srpski džet-set, formirala se
početkom devedesetih oko takozvane potkulture splavova. Nekad su centar noć-
nih dešavanja predstavljale kafane i hotelski restorani, da bi se krajem osamdese-
tih godina prošlog veka nametnuli kafići. Početak devedesetih donosi afirmaciju
velikog broja noćnih klubova koji se otvaraju na savskim i dunavskim splavovima
u Beogradu.11 Nakon čuvene „Nane”, ekipa se seli na splavove od kojih je najčuve-
niji „Lukas” smešten nedaleko od Brankovog mosta. Atmosfera ovih mesta iz tog
perioda danas zvuči potpuno nestvarno. O njoj povremeno govore pevači poput
Ace Lukasa i Marka Bulata koji su karijeru gradili dok se oko njih pilo, šmrkalo,
pucalo, tuklo, ubijalo... Od samih aktera retko ko je preživeo. Tu su se, međutim,
sklapala poznanstva koja su mogla da pomognu u estradnom proboju. Uspon Dže-
ja Ramadanovskog gotovo je u potpunosti povezan sa zaštitom koju mu je pru-
žao Arkan. Za Arkana se inače smatra da je uz pomoć policije i države uspeo da
uvede red u podzemlje i da pod svoju kontrolu stavi gotovo celokupnu estradu.
Najupečatljivije je bilo kada su, tokom kampanje za parlamentarne izbore 1993.
godine, na njegovim mitinzima bili prinuđeni da pevaju Lepa Lukić, Džej, Ceca
i cela pr va postava narodnjačke estrade. Njihovi nastupi su zapravo bili deo reke-
ta, ali Ražnatoviću nisu mnogo pomogli u političkoj karijeri.
Iz pisanih medija pomenuta kultura počela je da se preliva u elektronske ko-
ji su počeli da se poput pečurki šire u Srbiji. Pojavila se serija emisija u kojima su
kriminalci počeli da gostuju. Dve su najznačajnije. Pr va je autorska emisija Vanje
Bulića — „Crni biseri” (kasnije samo „Biseri”) koja se prikazivala na trećem kana-
lu državne televizije, pa na TV Politika, da bi se konačno skrasila na BK televiziji.
Bulić, ranije novinar Duge, doveo je na televiziju mnoge junake beogradskog pod-
zemlja koji su otvoreno pripovedali svoje doživljaje raspaljujući maštu klinaca po
Srbiji.12 Druga emisija je svakako šou „Minimaksovizija” preko koje je Milovan
Ilić Minimaks (još jedan od onih koje je Arkan „štitio”) promovisao novu estrad-
no-kriminalnu elitu u Srbiji. To je bila emisija u kojoj su se Arkan i Ceca redovno
pojavljivali da nam prenesu sve novosti iz svog privatnog života.
11 Animirani spot benda Beogradski sindikat za pesmu „Alal vera” u pomalo karikiranoj ver-
ziji u suštini donosi realizovanu čitavu poetiku kulture splavova. Od junaka u liku Al Paćina,
odnosno Tonija Montane iz fi lma Lice s ožiljkom, preko šatrovačkog jezika dorćolskih krimi-
nalca, do odličnog teksta koji u potpunosti oslikava percepciju sveta ove populacije. Čuvene su
reči Baneta Grebenarevića (ubijen u 21. godini života) o tome kako to što on proživi za jedan
dan, obični smrtnici ne mogu za ceo život.
12 U značajnom Dragojevićevom fi lmu Rane postoji karikirana referenca na „Bisere”, emisija
„Puls asfalta”.
Miša Đurković 11

Sâm Arkan predstavlja vrhunac fenomena o kom pričamo i čitava njegova

medijska promocija je vrhunski skandal. Osoba za koju je cela Srbija znala da je te-
žak kriminalac s mnoštvom ubistava iza sebe, potpuno je izašla u javnost kao tran-
sparentni biznismen i političar koji je na izborima 1992. godine ušao i u Narodnu
skupštinu Srbije. Mediji su gradili sliku o njemu kao o hrabrom ratnom heroju, pa-
trioti, vitezu beogradskog asfalta itd. U isto vreme on je uveliko pljačkao po ratiš-
tima i reketirao pola Srbije za svoj ili za državni račun. Postoje opravdane sumnje
da je za svoj i(li) račun policije bio umešan u brojna ubistva nepodobnih krimina-
laca, pre svega onih koji su se približili nekim opozicionim strukturama.
Način života momaka koji brzo žive preslikao se i u hitove nove narodne
muzike. Najpoznatiji je svakako hit „Koka kola, malboro, suzuki”, koji je pevala
Viki:
„Koka kola, malboro, suzuki;
diskoteke, gitara, buzuki —
to je život, to nije reklama,
nikom nije bolje nego nama.”
Navedena simbioza i novostvoreni sistem vrednosti materijalizovani su nad-
grobnim spomenikom Zoranu Šijanu, vođi surčinskog klana, ubijenog 2000. go-
dine. Pored Šijanove bronzane figure u prirodnoj veličini, postavljen je mermerni
stočić na kome se nalaze litarska flaša koka kole, kutija cigareta i pepeljara.13 Su-
protno standardnim predrasudama o nekakvom nacionalističkom sistemu vred-
nosti, u oči upada činjenica da su za ove nove aktere svi pot kulturni simboli
vezani za najznačajnije brendove zapadne potrošačke kulture. U stvaranju novog
imidža kriminalaca početkom devedesetih najznačajniji uticaj imala je globalno
sve značajnija hip-hop kultura.14 Debeli zlatni lanci (kajle), firmirane trenerke i
patike direktno su preuzete od tamnoputih junaka geta (obično bivših profesio-
nalnih dilera i/ili makroa) poput Tu-peka ili Dr Drea koji su počinjali da se us-
pinju na američkim top listama. Dakle, uticaj globalne kriminalizacije zapadne
kulture nikako se ne sme zanemariti kao značajan segment kriminalizacije lokal-
ne srpske estrade.
Još drastičniji je slučaj dens grupe „Mobi Dik” koja se posebno istakla sa
dva hita. Pr vi je „Kralj kokaina”:
„Nikad te nije imao kao ja,
i snaga a i ponos mu je utoka,
on tebi belim puni glavu, puni nos (...)
Rodićeš mu sina, kralja kokaina,
rodićeš mu decu belu kao sneg.”
13 Videti: „Stariji i lepši Beograd”, Vreme, broj 574, 3. januar 2002.
14 Odličan roman Jelene Bogavac, Betmen sa Zvezdare, napisan 1996, sjajan je omaž ovoj izgu-
bljenoj generaciji i dobar ilustrator atmosfere i imidža koji su ovi momci gradili.
12 Miša Đurković

Drugi, još drastičniji primer predstavlja pesma sa refrenom:

„Ja ubio sam čoveka zbog tebe,
a ti me pitaš kako živim, kako mi je sad,
ja ubio sam čoveka zbog tebe,
i gde ćeš sada bejbi, kad bio ti je drag.”
Značaj segmentne institucionalizacije ovog sistema jesu Cecini albumi iz
sredine devedesetih. Svadba Cece i Arkana realizovana je kao kulminacija proce-
sa simbioze države, politike, kriminala i estrade. Državna televizija prenosila je
„svadbu decenije” etablirajući model društveno priznatih heroja tog doba u vidu
kriminalca i pevaljke. Nakon toga Ceca je objavila album Fatalna ljubav, za na-
še prostore vrhunski marketinški produkt koji je kompletno vođen pod Arkano-
vom palicom. Angažovani su najbolji muzičari, stilisti, tekstopisci i kompozitori,
a posebno značajni bili su pažljivo rađeni spotovi s tigrovima i ostalim simboli-
ma koji su manifestovali Arkanov pečat. Album Fatalna ljubav s mnoštvom hito-
va i ogromnim tiražem postao je himna čitave generacije novih brzih momaka i
devojčica, ali i onih koji su o tome samo maštali. Istovremeno, album je označio
prelaz čitavog ovog kosmosa iz perioda improvizacije u čist profesionalizam. Kao
što je to s pravom najuticajniji album devedesetih sa daleko složenijim muzičkim
strukturama, tako su i kriminalci tog doba iz faze trenerki, patika i maskirnih
uniformi prešli u firmirana odela (uz obavezni „roleks” sat) i počeli polako da ula-
ze u ozbiljnije polulegalne poslove.
Radio B92 je početkom 1995. godine objavio dugo rađeni i zaista nadreal-
ni dokumentarni film Vidimo se u čitulji — autorski projekat Janka Baljka rađen
je kao strašno svedočanstvo o jednom vremenu i o jednom izopačenom vredno-
snom haosu. Dok se film snimao poginula su čak tri njegova aktera, a danas je
od svih njih živ samo jedan. Paradoks je koliko je taj film stekao kultni status i
među samim kriminalcima i da ga nove generacije klinaca gledaju sa strahopoš-
tovanjem kao galeriju svojih nekadašnjih idola, „legendi”.
Kriminal i nasilje polako su postajali regularni deo kinematografije.15 U Bu-
levaru revolucije (1992) Vladimira Blaževskog, koji još odiše onom atmosferom
naivnosti velike Jugoslavije, kriminalci su prikazani kao fini gradski momci, vrlo
pozitivni a glavni junak je pravi džentlmen koji brine o mladoj devojci. Kriminal je
tu uzgredna pojava, muški posao, kao i svaki drugi. Filmovi rađeni u drugoj polo-
vini decenije saželi su svo iskustvo ratnih godina. U ostvarenjima Bobana Skerlića
— Do koske (1998) i Srđana Dragojevića — Rane (1998) glavni junak je sâm krimi-
nal. Do izvesne mere to se odnosi i na Paskaljevićev film Bure baruta, rađen je iste
godine. Krajnje brutalan i preterano iskarikiran u nastojanju da bude realističan,
15 Za solidan pregled tretmana nasilja u srpskim filmovima devedesetih pogledati: Andrew J.
Horton, “Vignettes of Violence”, Central Europe Review, Vol. 1, No. 18, October 1999.
Miša Đurković 13

film Do koske je priča o sukobu dve generacije kriminalaca u Beogradu. S jedne

strane je ekipa matorih bosova a s druge vojska novih, uglavnom maloletnih mo-
maka kojima je pištolj postao sastavni deo školske opreme. Masovna klanica koja
nastaje u obračunu na kraju filma i završni govor Kovača koji klincima objašnjava
da su život zamenili filmovima i da nakon pogibije nema druge prilike, i pored ne-
sumnjivog nastojanja autora ipak ostavlja moralno pitanje da li sâm film kritikuje
ili podstiče nasilje. U svakom slučaju, kriminal je postao subjekat.
Najvažnije svedočanstvo o vremenu o kome govorimo svakako su Dragoje-
vićeve Rane. Na pomalo komičan i crnohumoran način, autor je ispričao jednu,
nažalost, realnu priču o generaciji koja je odrasla u Beogradu devedesetih godi-
na prošlog veka, o njenom novom sistemu vrednosti, o masovnim ubistvima, o
tome kako su ovi klinci polako poubijali svoje učitelje, preuzimali poslove s dro-
gom, cigaretama i naftom. Tu su i sjajni pasaži o istoriji starije generacije krimi-
nalaca, odnosno o mitovima o njima, zatim reference na kulturu koja je uzdizala
kriminalce i nametala ih kao mainstream, o vezama s pevačicama, o splavovima
i novoj muzici ove brze generacije i, konačno, o njihovom kraju koji dolazi pre
punoletstva.
O tome kako su reference na kriminalce (odnosno nove biznismene) postaja-
le sasvim normalan i legitiman deo umetničke prakse u popularnoj kulturi, uklju-
čujući i državnu televiziju, najbolje svedoči evolucija Pavićevih porodičnih serijala
rađenih za termin nedeljom u 20 časova. Dok u Boljem životu taj svet poroka ne
postoji (sem u obličju socijalističkih direktora ili elitnih kockara), u Srećnim lju-
dima se već pojavljuju telohranitelji, uterivači dugova i sumnjivi biznismeni nove
generacije. Njih ima sve više u Porodičnom blagu da bi u aktuelnoj Beloj lađi to
već bili ozbiljni igrači iz senke koji kontrolišu biznis, marketing, politiku i veći
segment naših života.
S druge strane, od devedesetih godina se i na estradi otvorio ogroman pro-
stor za nove vrste nelegalnih delatnosti. Možda najznačajniju pojavu u tom smislu
predstavlja piraterija. U Srbiji su se bez legalnih autorskih prava i licenci prodava-
li nosači zvuka svih aktuelnih imena svetske scene. Čak su televizije bez ikakvih
prava prikazivale nove filmske hitove ili sportske utak mice. Domaći izvođači su
se najčešće žalili kako su i oni žrtve pirata a, s druge strane, bilo je dosta glasina
da piraterija uopšte nije tako divlja kao što izgleda i da je reč o organizovanom i
dobro kontrolisanom kriminalu. Mogle su se čuti glasine o tome kako je i pirate-
risanje domaćih autora često dobro organizovano od strane njihovih izdavača, ka-
ko bi se izbegla plaćanja poreskih dažbina državi. Problem poreske evazije jedan
je od najvećih u Srbiji devedesetih godina i svi estradni akteri izveštili su se u toj
praksi: i danas se zna da pevači i estradni menadžeri ne prijavljuju najveći deo
svojih prihoda, posebno ono što se stiče na tezgama u inostranstvu. Čitava ova sfe-
ra delatnosti nastala je u jednoj sivoj zoni i sve do danas vešto izbegava da uđe u
14 Miša Đurković

legalne tokove. Naravno, takva situacija pogodovala je raznim oblicima krimina-

la, pa se uz estradu šlepala prostitucija, trgovina ženama, narkomanija itd.16
Rokerska potkultura je u isto vreme potpuno propala. O razlozima za to
moglo bi dosta da se priča. Većina aktera je svoj eskapizam potražila u raznim vr-
stama opijata kojih je bilo u izobilju i po veoma niskoj ceni. Pomenimo samo naj-
tragičniji slučaj članova Ekatarine velike koji su svi umrli tokom devedesetih, a
spekulisalo se da je upotreba droga odigrala veliku ulogu u tome. Još jedan bitan
akter te scene koji je na sličan način okončao život jeste Čavke, bubnjar Električ-
nog orgazma. Pripadnici ove potkulture više nisu bili akteri u novim vremenima,
već su poput većine ljudi postali objekti, odnosno žrtve novih gospodara.
Tragična slika iz devedesetih počela je delimično da se menja još u drugoj
polovini decenije. Julovska vladavina nastupila je kao promocija novih japija u
lister odelima, a policija je u koordinaciji s određenim režimskim kriminalcima
potamanila većinu onih koji su kao solo igrači pravili probleme u prethodnom
periodu. Ponovo se znalo ko i za koga ima pravo da obavlja i da kontroliše krimi-
nalne aktivnosti. Čak se i Arkan u poslednjim godinama života nije toliko poja-
vljivao u javnosti.
Trend proterivanja kriminalaca iz javne sfere delimično se nastavio posle
2000. godine, ali paralelno sa drugim procesom. Očigledno se sa raspadom Mi-
loševićevog sistema raspao i državni sistem obaveštajnih delatnosti, pa su razne
frakcije počele da rade za određene centre moći u politici, biznisu ili kriminalu.
Naravno, povećao se uticaj stranih faktora. Stvorio se jedan opšti galimatijas u ko-
me su se pomešali svi akteri, da bi novonastala smeša, posle niza ubistava (uklju-
čujući i neke viđenije kriminalce poput Šljuke ili sumnjivih vlasnika fudbalskih
klubova), otmica, neverovatnih kriminalnih akcija kao što je bilo dizanje u va-
zduh firme „Difens roud” 2002. i slično, dovela do atentata na premijera Đinđića
i velike akcije „Sablja”.
Uprkos kriminalizovanoj realnosti u kojoj su i sami učestvovali, pripadni-
ci političkog i intelektualnog establišmenta uradili su dosta da se polako menja
nasleđeni kriminalizovani sistem vrednosti. Dominacija novog prosvetiteljskog
diskursa videla se i u medijima, pa se pojavio čitav niz akcija poput serije spotova
16 Postoji mnoštvo materijala o kriminalizaciji sporta u tom periodu. Arkanovo vlasništvo nad
fudbalskim klubom „Obilić” i način na koji je ovaj klub postao prvak države možda su najbolja
svedočanstva o tome kako je država čitave oblasti predala na upravljanje siledžijama i ubicama.
Mahinacije ostalih fudbalskih klubova, nameštanje rezultata, prodaja važnih utakmica, ogrom-
ni novac koji je dobijen za prodaju igrača a koji je netragom nestajao na privatnim računima
uprave, samo su delovi ukupne slagalice kriminala u sportu kojoj ni do danas niko ništa ne može.
Videti npr. knjigu u izdanju časopisa Tabloid, Sjaj i beda sportske mafije. Pomenimo takođe pri-
mer kik-boksera Zorana Šijana koji je bio veliki šampion u ovom sportu, a uzgredna delatnost
mu je bilo upravljanje surčinskim klanom, dakle krađa automobila i prodaja droge. Šijanova su-
pruga inače bila je pevačica Goca Božinovska.
Miša Đurković 15

„Nije teško biti fin” ili mnoštva kampanja protiv narkomanije tipa „Droga je smrt,
bavi se sportom”. Mediji su postali otvoreni za ozbiljne analize i rasprave, kako pro-
blema sistema vrednosti, tako i za ozbiljne kritike devijantnog ponašanja i prakse.
U mere koje su država i društvo sproveli spadaju još i: poboljšanje zakon-
ske regu lative i stvaranje prav nih osnova za ozbiljnije suzbijanje krimina la,
osnivanje Posebnog odeljenja suda za organizovani kriminal, kao i Specijalnog
tužilaštva za ratne zločine; ozbiljnija borba protiv piraterije kojom su muzički
diskovi proterani s ulica, ali su filmovi i da lje prisutni u ogromnim količina-
ma što je, zajedno s prisustvom pirata u regularnim video klubovima, dovelo
do konačnog uništenja bioskopske industrije u Srbiji; podizanje plata u javnoj
upravi, stručnim delatnostima, školama, bolnicama i generalno veće vrednova-
nje rada, popularisanje i podsticanje obrazovanja i njegovog boljeg vrednovanja
u društvu; bolje obezbeđenje škola i školskih dvorišta, uključujući i uvođenje
plaćenog obezbeđenja i policajaca koji patroliraju oko dvorišta; ograničavanje
radnog vremena većeg broja kafića i klubova u gradovima; počeci kontrole estrad-
nih i koncertnih delatnosti i oporezivanja ovih manifestacija s najavom da će i
prihodi estradnih aktera zarađeni u inostranstvu takođe uskoro doći na red...17
Prostor za delovanje je, međutim, i dalje ogroman. Analizu ćemo završiti
ukazivanjem na jedan broj mera i područja u kojima se može mnogo uraditi na
suzbijanju navedenih pojava i svođenju kriminalizacije društva i potkulturnih de-
latnosti na onu meru koju imaju u savremenim razvijenim društvima.
Država najpre mora da definiše šta je njen stvarni domen delatnosti i u
tom okviru mora maksimalno efi kasno da ispunjava postavljene norme i zadat-
ke. Tokom akcije „Sablja” između osta lih uhapšeni su, i više meseci držani u
zatvoru, Ceca Ražnatović i Aca Lu kas, dvoje vodećih zvezda estrade. Način i
obrazloženje hapšenja pokaza li su da oni nisu bi li optuženi ni za ka kva ozbilj-
nija krivična dela, već da je u pitanju bi lo to što je neke krugove tadašnje vlasti
frustrira la činjenica da ljudi u Srbiji slušaju ta kvu muzi ku?! Toga više ne sme
da bude jer je reč o klasičnoj zloupotrebi i tota litarnim repovima komunistič-
kih kulturnih revolucija. S druge strane, i da lje veoma niska cena droge na ulici
pokazuje da država ne radi dobro svoj posao ta mo gde bi treba lo da ga obavlja.
I pored mestimičnih veli kih zaplena švercovanih narkoti ka, mora se napraviti
ozbiljna strategija za radi kalnije smanjenje prometa narkoti ka, budući da je na-
cija na putu da ozbiljno oboli. Medijske kampanje jesu potrebne, ali neće imati
efekta ako osta li društveni i držav ni sistemi ne funkcionišu. Jedan od va žnijih
jeste smanjenje dostupnosti droga, što bi podiglo i njenu cenu.
Mora se nastaviti s uvođenjem tokova novca u legalne okvire i na estradi.
Kao što je poznato, pevači i menadžeri i dalje skrivaju svoje prihode, poslovi se
17 Pogledati: Marko Savić, „Razlika između redovnih i specijalizovanih policijskih, tužilačkih
i sudskih institucija”, Revija za bezbednost, broj 2, avgust 2007.
16 Miša Đurković

naplaćuju u kešu, peru se velike količine novca. Takođe postoje i razni oblici reke-
tiranja protiv kojih bi država morala da otpočne ozbiljnu borbu.
Piraterija i samopiraterija takođe predstavljaju još jedan segment kriminal-
nog delovanja protiv koga je potrebna ozbiljnija akcija. Potrebno je opremiti poseb-
ne jedinice za takvu vrstu posla kako bi se lanci poreske evazije pratili do samog
vrha. Država je zaista dosta uradila da u poslednjih sedam godina smanji obim
sive ekonomije i da smanji nekada ogromnu poresku evaziju, ali estradna scena
jedna je od onih koje i dalje uspevaju da se izmigolje. Naravno, uslov za sve vrste
jačeg delovanja države jeste borba protiv korupcije koja je zahvatila i trese sve ni-
voe izvršne vlasti, uključujući i službe koje bi trebalo da sprovode zakone.18
Važno je da i sâmi estradni delatnici nađu načina da se bolje organizuju i
zaštite. U nizu slučajeva počeli su da shvataju da, dugoročno gledano, njima za-
pravo odgovaraju jasna pravila igre. Organizacija SOKOJ, koja bi trebalo da štiti
izvođačka prava i da ubira tantijeme od emitovanja u ime izvođača, svoj posao
ili ne obavlja ili radi po potpuno arbitrarnim kriterijumima gde se ispostavlja da
nepoznati pevači dobijaju veće honorare nego neke istinske zvezde čije se pesme
očigledno najviše vrte. To je dovelo do oštrih sporova, pa čak i do tuče između pe-
vača Vlade Georgijeva i menadžera i kompozitora Dragića. Sami akteri moraju
da nađu načina da svoje organizacije bolje urede i sačuvaju od raznih mafija. Slič-
no je sa raznim sindikalnim i strukovnim udruženjima koja bi mogla da igraju
mnogo veću ulogu u zaštiti njihovih prava i interesa.
Osnova svih reformi morala bi da bude reforma sistema vrednosti i moral-
na obnova. Ništa ne može da nadomesti ulogu porodice kao pr vog kosmosa u ko-
me jedinka stiče koordinate za snalaženje u svetu. Jačanje uloge porodice i njenog
autoriteta, kao i značaja komšiluka, lokalne zajednice i drugih oblika zajednič-
kog delovanja ljudi najbolja je prevencija kriminala u jednom društvu. U preven-
ciji, sprečavanju i lečenju raznih oblika društvenih devijacija i delinkvencije, kao
što su kriminogena ponašanja, narkomanija ili ukupna pornografizacija javnog
prostora, postoji ogroman prostor za crkve kao i za druge institucije građanskog
društva. Tek zajedničkom akcijom svih ovih segmenata od porodice do države,
uz jasno postavljene ciljeve moguće je postepeno smanjivati nivo kriminalizacije
društva i njegovih potkultura.

18 Možda je najočitiji primer tužna priča o antimonopolskom zakonodavstvu u Srbiji. Nakon

što je usvojen loš zakon, i nakon što su s ogromnim zakašnjenjem konačno doneti podzakon-
ski akti i formirana Komisija za zaštitu konkurencije, njen učinak tokom više od godinu dana
ravan je nuli. U zemlji prepunoj monopola gde su pojedine firme poput „Salforda” čak i same
objavljivale da drže preko 80 odsto proizvodnje i tržišta, broj postupaka koje je Komisija pokren-
ula zanemarljiv je. I Komisija i ministri u Vladi smatraju da je uzrok porasta cena zloupotreba
položaja monopolista, ali niko ne sme da imenuje o kome je reč.
 KRIMINALISTIČKO-OBAVEŠTAJNA ANALIZA

Dragan Manojlović∗

Kriminalistička prosvećenost
i opasnosti nerazumevanja

U naučnoj kriminalističkoj literaturi u svetu krajem devetnaestog veka, raz-

mišljanja o složenoj međuzavisnosti pojava u kriminalnom miljeu, a u jugoistoč-
noevropskom prostoru krajem dvadesetog veka, nametnula su pitanja koja sve
više zaokupljaju pažnju krimina lista — šta se događa u prostoru i vremenu u
kriminalnom miljeu pre nastupanja posledice i zašto to nije vidljivo za organe
gonjenja. To što kriminalistička teorija u nas ne prepoznaje ili ne uočava, sa zakaš-
njenjem od jednog veka, potrebu za razvojem kriminalističko-obaveštajne analize
koja bi svojom naučnom teorijom, ali i praksom, omogućila spoznaju nevidljive
kriminalne delatnosti pre nastupanja posledice, ne znači da ona ne postoji — na-
protiv, to je dovoljan razlog za obuhvatnije promišljanje i razumevanje nužnosti
njenog utemeljenja. Prepoznavanje i tumačenje pojava u kriminalnom miljeu u
našoj kriminalističkoj naučnoj misli bilo je rezer visano za kriminalističke disci-
pline kao što su: taktika, metodika, operativa, tehnika. Ipak, to nije bilo dovoljno
da se shvate ne samo procesi koji su se razvijali u kriminalnoj delatnosti već i pro-
cesi u samom kriminalnom pristupu koje sa sobom nose kriminalističko-obaveš-
tajna analiza ili kriminalističko-obaveštajna delatnost. Oni će svojim metodama
osvetliti ono što je do tada bilo nevidljivo za kriminalistiku, ili bar nije bilo u onoj
meri vidljivo da bi omogućilo izgradnju instrumenata za kontrolu kriminala, ali
ne sa aspekta represije već prediktivnog istraživanja i longitudinalnih operacija
kroz vreme u kriminalnom miljeu.
Mnogi autori iz oblasti kriminalistike nisu videli, možemo reći da u našoj
kriminalističkoj teoriji i praksi ne vide ni danas, složenost i međuzavisnost mno-
gih pojava u kriminalnom miljeu, koje izmiču ili se ne mogu objasniti metodama i
∗
Autor je zaposlen u Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova Repub-
like Srbije.
18 Dragan Manojlović

instrumentima taktike, tehnike, operative ili metodike koje su usmerene na ra-

svetljavanje kriminalnog delikta. One ne prepoznaju ključni prostor za kontrolu
kriminala u pretpolju posledice, vremenu i prostoru koji su potrebni da se izgra-
di kriminalni poduhvat. Jedan broj autora iz oblasti krimina lističke ana litike
smatra, čijem stanovištu se priklanjam, da je potrebno novo naučno promišljanje
metoda za rano upozorenje o kriminalnim delatnostima, da ih učine vidljivim.
Upoređujući potrebu razvoja novih metoda u okrilju kriminalističke analitike,
autori to upoređuju sa antivirus programom. Efikasan je onaj koji upozorava na
dolazeći virus, a ne onaj koji ga traži kada se razvije jer tada neminovno nastupa
manja ili veća posledica. Naime, kriminalističko-obaveštajni rad i kriminalistič-
ko-obaveštajna analiza svojim metodama osvetljavaju taj prostor i omogućavaju
rano upozorenje (early warning). Još jedan od štetnih pokušaja u našoj krimina-
lističkoj nauci, jeste i težnja da se kriminalističko-obaveštajna analiza poistoveti
sa prognostikom kriminaliteta, što je u delatnosti izveštajne ili statističke analiti-
ke, a samo jedan manji deo u delatnosti kriminalističko-obaveštajne analize, ili
da se između njih stavi znak jednakosti.
Bez obzira na to što je kriminalističko-obaveštajna analiza u svetu utemelje-
na pre nešto više od jednog veka, primetno je da u našoj kriminalističkoj teoriji
još nije precizirana oblast njene primene i funkcionisanja. Pomenuto je važno, na-
ročito, ako uzmemo u obzir znatno izmenjene i stalne promene funkcionisanja i
bitisanja kriminalne delatnosti u kriminalnom miljeu, usmerenih na nacionalni i
globalni plan. Značaj naučne delatnosti na utemeljenju kriminalističko-obaveštaj-
ne analize kao veoma važne discipline, u skladu sa opštim razvojem kriminalne
aktivnosti, neprocenjiv je u svakom pogledu. Naime, produbljenjem naše nauč-
ne kriminalističke misli, sa jedne strane, i kriminalističko-obaveštajne analize,
sa druge strane, potrebno je primeniti dosadašnja svetska dostignuća, i spoznati
nit međuzavisnosti koja postoji između kriminalistike, kriminalističke analitike,
kriminalističko-obaveštajne analize, kriminalnog miljea, kriminalne delatnosti i
zahteva za bezbednim društvom.

Opšta pitanja
kriminalističko-obaveštajne analize kao edukativne oblasti

Ekspanzija kriminalističke analize kao tehnike za rano otkrivanje i suzbi-

janje kriminalnih delatnosti, u drugoj polovini dvadesetog veka, u okrilju kri-
mina listike u svetu je fascinantna. U našoj naučnoj teoriji i nastavnonaučnoj
oblasti kriminalistike nije do danas izučavana i još uvek se ne izučava. Suština
očiglednog zaostajanja leži, sa jedne strane, u nepoznavanju savremenih naučnih
kretanja u kriminalistici i kriminalnim delatnostima, a sa druge strane, u identifi-
kaciji postojećih disciplina kao što su prognostika kriminala, izveštajna analitika,
Dragan Manojlović 19

metodologija istraživanja bezbednosnih pojava i mnogih drugih, sa kriminalistič-

ko-obaveštajnom analizom. Bez obzira na veliki broj naučnih disciplina koje su
svoje mesto našle u nastavnim programima na katedrama u svetu gde se izuča-
va suzbijanje kriminala, podržavamo stanovište autora iz oblasti kriminalistike
u svetskoj literaturi, da taj proces svakodnevno biva obogaćivan novim discipli-
nama u okviru kriminalistike, radi celovitog pristupa proučavanju suzbijanja kri-
minala, te da on nije kompletan i da se može očekivati nastanak novih disciplina
koje bi osvetlile nove pravce izučavanja i suzbijanja kriminala, kako sa teorijskog
tako i praktičnog aspekta.
Navedeno stanovište odnosi se na kriminalističko-obaveštajnu analizu kao
jednu od disciplina iz oblasti kriminalistike analitike u nastanku u teorijskoj i
naučnoj misli u Srbiji. Sa naučnog aspekta, stanovište autora iz oblasti kriminali-
stičko-obaveštajne analize koja je razvijena više od jednog veka u velikom broju
zemalja, a od polovine dvadesetog veka i njegovog kraja u svim zemljama, nedvo-
smisleno upućuje na neminovnost utemeljenosti ove discipline u nas. Ona je je-
dan od krucijalnih (nezaobilaznih) predmeta na svim fakultetima i akademijama
bezbednosnog ili kriminalističkog opsega u svetu — nikako izborni i još neoba-
vezni predmet. Naime, nedostaci u sveobuhvatnosti istraživanja kriminala do ta-
da poznatih kriminalističkih disciplina, u skladu sa principom podele naučnog
opsega, iznedrilo je nove naučne grane kriminalistike, kao što je kriminalistička
analitika sa svojim disciplinama (kriminalističko-obaveštajna analiza, kriminali-
stičko-operativna analiza, kriminalističko-istražna analiza, kriminalistička anali-
za aktivnosti i dr.) koje omogućuju posmatranje i teorijsko sažimanje specifičnih
kriminalnih pojava.
Uspostavljanjem novih kriminalističkih znanja u okviru nove discipline kri-
minalistička analitika omogućiće objedinjavanje do sada pojedinačnih izučavanja
i znanja iz oblasti kriminalistike i analitike u nove oblike i vidove naučne aktivno-
sti, gde bi ona bila posmatrana u celini kriminalističke nauke. Svedoci smo trendo-
va u razvoju kriminalističkih disciplina u svetu i njihovog fundamentiranja, koje
treba da ukaže na nužnost za proširenjem teorijskog znanja i njegovog uticaja na
kriminalističku praksu. Nastanak i definisanje kriminalističko-obaveštajne ana-
lize u svetskoj kriminalističkoj literaturi kao discipline kriminalističke analitike,
pored navedenih osnova, opredelila je nova kriminalistička naučna svest kao i ve-
ći broj faktora koje su autori iz ove oblasti označili kao najbitnije:
• složenost i dinamičnost u kriminalnom miljeu koje se mogu razumeti
samo novom naučnom disciplinom: primenom metoda kriminalističko-
obaveštajne analize kao discipline kriminalističke analitike;
• potreba građana, društva i organa gonjenja da spoznaju kriminalnu de-
latnost pre ostvarenja i nastupanja posledice;
20 Dragan Manojlović

• potreba da se naučna znanja o kriminalističkoj obaveštajnoj analizi na

sistematizovan način, kroz pedagoški rad i praksu učine dostupnim bu-
dućim studentima i ekspertima iz oblasti kriminalistike;
• dostignut stepen naučne svesti, znanja i kriminalističko-obaveštajnih in-
formacija o kriminalnim delatnostima koje nisu prepoznavale postojeće
kriminalističke naučne discipline;
• potreba zajednica na nacionalnom i međunarodnom nivou da suzbijanje
kriminala podigne na viši nivo.
Da kažemo nešto o pažnji, doduše više stidljivoj i maglovitoj, nego otvore-
noj i svesnoj, koja je usmerena na uvođenje ove discipline u program kriminalistič-
ko-policijskog obrazovanja, ali ne sa punim kapacitetom, jer je još uvek vidljivo
nerazumno onemogućavanje izgradnje novih nastavnih sadržaja potrebnih za
kompletiranje znanja iz oblasti kriminalistike. Naime, u srpskoj kriminalističkoj
nauci i stručnoj praksi možemo sa žaljenjem reći da je kriminalističko-obaveštaj-
na analiza prinuđena da se razvija na marginama i pod uticajem aspekta bezbedno-
snih znanja službenika državne bezbednosti. Svedoci smo da neshvatanje u srpskoj
kriminalističkoj nauci (bliže i dalje budućnosti) da su trendovi razvoja kriminali-
stičke nauke pri davanju znanja studentima i specijalistima na poslovima krimi-
nalističkih i policijskih istraživanja usmereni na ostvarenje zahteva da se pretnja,
izazov i rizik prepoznaju u početnom razvoju, nemoguća bez disciplina kriminali-
stičke analitike, što odlučujuće doprinosi da se kod nas njena znanja marginalizu-
ju, a pospešuju ona znanja koja akciju razvijaju nakon izvršenja delikta i nastajanja
posledice, a to je više od pola veka prošlost u svetskoj krimina lističkoj teoriji.
Značaj naučnog proučavanja kriminalističko-obaveštajne analize može biti
višestruk — teorijski, praktičan i pedagoški. Teorijski i praktični značaj proučava-
nja kriminalističko-obaveštajne analize opredeljen je shvatanjem odnosa teorije i
prakse, u kome teorija oblikuje praksu a praksa proverava, dopunjuje i menja teori-
ju ostvarujući tako lanac stalnog napretka u kriminalističkoj nauci i stručnoj kri-
minalističkoj praksi. Pedagoški značaj proučavanja kriminalističko-obaveštajne
analize fundiran je težnjom koja se ogleda u zahtevu, da studenti usvoje naučni
pogled na aspekte mogućnosti prepoznavanja ranih simptoma kriminalne delat-
nosti u kriminalnom miljeu.

Naučni i praktični aspekt

kriminalističko-obaveštajne analize

Savremeni razvoj kriminalističke nauke u svetu u znaku je sve snažnijeg

obrazovanja kadrova iz oblasti krimina lističko-obaveštajne ana lize kao ključ-
nih razvojnih resursa za prepoznavanje i praćenje razvoja kriminalnog miljea,
Dragan Manojlović 21

kriminalnih pojava i kriminalnih delatnosti u „sivoj zoni” njihovog nastajanja.

Stanovište ogromnog broja autora kriminalističke naučne oblasti, ukazuje na to
da će kompetentnost kriminalistike u velikoj meri u budućnosti biti uslovljena
razvojem novih disciplina pod njenim okriljem, a jedna od njih je kriminalistička
analitika. Polazeći od stalnih i krupnih promena u kriminalnom miljeu i krimi-
nalnim delatnostima, treba istaći neophodnost promena i u sistemu kriminali-
stike i njenom naučnom fondu za obrazovanje. Navedene promene ne samo što
obogaćuju znanja, već pružaju šansu studentima i specijalistima iz oblasti krimi-
nalistike, da uspešnije sagledaju mogućnosti, slabosti, prednosti i opasnosti kako
kriminalnog miljea tako i sopstvenih resursa. Naučnoobrazovni aspekt kriminali-
stičko-obaveštajne analize kao jedne od disciplina kriminalističke analitike, pod-
razumevao bi sledeće:
• sveobuhvatno i celovito, na nauci zasnovano, razumevanje kriminalnih
pojava u kriminalnom miljeu, kao i metoda i sredstava za prediktivan
odgovor na njih;
• osposobljavanje za metodički pristup posmatranja kriminalnih pojava;
• optimalno razvijanje „uspostavljanje i održavanje” doživotnim obrazova-
njem intelektualnih mogućnosti službenika na poslovima kriminalistič-
kih istraživanja.
Iz navedenog se može zaključiti da se kriminalističko obrazovanje i krimina-
listička nauka nalaze u centru i imaju najznačajniju ulogu u razvoju kriminalistič-
ko-obaveštajne analize. Kriminalističko-obaveštajna analiza pruža nam znanja i
veštine kako da prepoznamo lavirint kriminalnih pojava u kriminalnom miljeu,
ona nam otkriva metode i pronalazi sredstva za takvo delovanje. Stanovište krimi-
nalističke nauke u svetu dalje nas dovodi do zaključka da sve savremene i ozbiljne
države u svoj sistem obrazovanja na svim nivoima, od osnovnog, opšteg i specijali-
stičkog do naučnog (u opsegu bezbednosnih, kriminalističkih i policijskih znanja),
ugrađuju pojedine sadržaje kriminalističko-obaveštajne analize u zavisnosti od ni-
voa obrazovnog profila koji se traži, ili čitavu kriminalističko-analitičku discipli-
nu (sa više grana: obaveštajna, operativna, istražna, aktivnosti i dr.) koja se odnosi
na prepoznavanje lavirinta kriminalnih pojava, kriminalnih delatnosti i odnosa u
kriminalnom miljeu, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Ta-
ko, na primer, pored osnovnih, strukovnih, specijalističkih i naučnih obrazovnih
institucija, policijskih, bezbednosnih i kriminalističkih, svedoci smo sve većeg
broja obrazovno-naučnih institucija koje obrazuju kadrove iz opsega kriminali-
stičko-obaveštajnih analitičkih znanja za oblast internog istraživanja kriminalnih
delatnosti u privatnim kompanijama kao što su: banke, osiguravajuće agencije,
nevladine organizacije, vladine agencije na nacionalnom i međunarodnom planu.
 ZAKON, ORUŽJE, MOĆ —
ZAŠTO POLICAJCI VRŠE KRIVIČNA DELA?

Danijela Spasić∗

Policija je u svakoj državi subjekat bezbednosti. Akcenat njenih aktivnosti

definisanih zakonom stavljen je upravo na borbu protiv kriminala. Razumljivo,
jer kriminal razara društvene institucije i vrednosti i podriva temelje svake prav-
ne države više od bilo kog drugog oblika društveno štetnih aktivnosti.
Poštovanje zakona jeste preduslov kvalitetnog funkcionisanja svake organi-
zovane društvene zajednice. A pred zakonom su svi jednaki — to je njihovo Usta-
vom garantovano pravo. I svi na isti način, jednako moraju poštovati zakon. E,
to se zove obaveza. Ipak, prava i obaveze moraju biti u direktnoj srazmeri. Direkt-
no proporcionalni moraju biti i moć i odgovornost. Kako je policiji kao nosiocu
sredstava prinude zakonom dodeljen visok stepen moći, iz njega mora proisteći
i velika odgovornost za svaki korak, postupak, za sve što se preduzme ili ne pre-
duzme.
Nekada je policija, a tada milicija, bila „ponos i dika socijalističke zajedni-
ce”. Bilo je to vreme kad u miliciju nije mogao svako. Ulazilo se „kroz iglene uši”,
posle mnogih testova i provera moralne, političke i bezbednosne podobnosti. Ali,
vreme i istorija uvek donesu poneko „ali”...
Devedesetih godina prošlog veka, u eri kompletne kriminalizacije društva,
učešća u ratovima koje zemlja nije vodila, promašenih vrednosti, opšteg siromaš-
tva i bede, plate nisu pokrivale osnovne ljudske potrebe. A posla nije bilo. S druge
strane, ljudski život — nikad jeftiniji. Tadašnja politička garnitura, ne želeći da iz-
gubi veliko parče slatkog kolača vlasti, uvećava aparat prinude do neslućenih gra-
nica, od preko 30 000 naoružanih policajaca. Tada, kao i danas, vladalo je uverenje
da je jedini, državi uvek potreban, siguran posao — posao policajca. Počinju bezbroj-
ni konkursi za šestomesečne kurseve za policajce, za upis u četvorogodišnju Sred-
nju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, za upis na dvoipogodišnju
∗
Autorka je istraživač-pripravnik na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu.
Danijela Spasić 23

Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu i za upis na četvorogodišnju Policijsku

akademiju. Dakle, upisi na četiri nivoa (?!). Takva selekcija trebalo je da izdvoji
samo najbolje. Da li je?
Neki od izabranih su završetkom školovanja i zasnivanjem radnog odnosa
u policiji, obukavši uniformu, zaduživši službeni pištolj i dobivši službenu legiti-
maciju prigrabili sebi pravo i mogućnost da vrše krivična dela. Zvanični podaci
govore da su tokom 2005. i 2006. godine policajci izvršili ukupno osam ubistava
i četiri samoubistva. Vršili su i druga krivična dela sa elementima nasilja ili iz ko-
ristoljublja: nanošenje teških telesnih povreda, razbojništva, trgovina ljudima,
iznude, ucene, primanje mita, preprodaja automobila, nedozvoljena trgovina ci-
garetama, falsifikovanje službene isprave, nezakonito postupanje, krivična dela
u vezi sa saobraćajem, ali su se bavili i prometom i prodajom narkotika i radili u
ličnom obezbeđenju poznatih kriminalaca ili noćnih klubova.
Pri tome su oružje i ovlašćenja koja su im data iskoristili kao sredstvo da
dođu do cilja, odnosno do novčane ili neke druge koristi, odnosno, za vršenje kri-
vičnih dela, uglavnom iz koristoljublja. Međutim, ako pođemo od pretpostavke
da svi oni imaju iste plate kao i hiljade drugih policajaca, pitamo se zašto i mnogi
drugi nisu zloupotrebili moć koja im je data? Ili još neko neće odoleti izazovu?
Ako se ovome doda i činjenica da je dobar deo policijskog kadra u poseb-
nim jedinicama policije učestvovao i u ratnim dešavanjima na teritorijama sused-
nih država i na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja, preživljavajući
sve ono što rat sa sobom nosi, postaje jasno da su mnoga krivična dela nastala i
kao posledica tzv. vijetnamskog, odnosno, balkanskog sindroma, a da će posledi-
ce PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj) tek dolaziti do izražaja tokom na-
rednih godina.
Godinama unazad, potreban i neophodan kvalitet policijskog kadra defini-
sao je kompleksne postupke selekcije. Sistem policijskog školstva trebalo je da uob-
liči taj kvalitet prema potrebama i stvori najbolje. Pri tome, često se zaboravljala
poznata misao Arčibalda Rajsa: „Policajac ne može biti stvoren na brzu ruku, već
obrazovanje policajaca treba da bude brižljivije nego kod drugih”.
Uzimajući ovo u obzir, a na osnovu višegodišnjeg iskustva u postupcima se-
lekcije kandidata za upis na školovanje na svim nivoima, smatram da se, takođe:
• kao prioritetan uzrok kriminalizacije policijskog kadra mora analizirati
motiv zasnivanja radnog odnosa u policiji:
1. mnogi od policajaca–izvršilaca krivičnih dela još su, kao petnaestogo-
dišnji dečaci, psihofizički neizgrađeni, počinjali policijsko školovanje
internatskog tipa, koje je trajalo 4–8 godina;
24 Danijela Spasić

2. jedan deo upisivao je policijske škole samo zato što roditelji nisu imali
materijalnih sredstava za njihovo školovanje, a upis je obezbeđivao pla-
ćene troškove studija, stipendiju i brzo zaposlenje po završetku studija;
3. trećina je bila motivisana ljubavlju i simpatijama prema ovom zanimanju;
• u kvantitativnoj ekspanziji policijskog kadra gubio potreban i neopho-
dan kvalitet;
• definisani uslovi za upis na školovanje nisu pokaza li dovoljno rigoro-
znim (jedino su konkursi Policijske akademije tražili najmanje vrlo do-
bar uspeh u prethodnom školovanju);
• „ličnim vezama” i urgencijama gubila objektivnost selekcije;
• relativno malo pažnje i vremena posvetilo izradi kvalitetnih psiholoških
testova kao i razgovoru kandidata za upis sa psihologom i psihijatrom;
• nije definisao realan odnos između psiholoških karakteristika kandidata
i njihove fizičke spremnosti i osposobljenosti za policijski posao;
• nije objektivno i kompletno sagledala „bezbednosna geneza” kandidata
i porodične sredine iz koje su dolazili;
• opravdanom, mada teško dokazivom čini i priča o korupciji koja je prati-
la konkurse za policijsko školovanje;
• uvažavajući ove činjenice, a posebno dužinu trajanja kurseva (6 meseci),
pogubnom pokazala praksa davanja oružja i velikih ovlašćenja licima psi-
hološki, moralno i bezbednosno nepodobnim za policijski posao;
• kao indikativna, i diskusije vredna, pokazala i činjenica o slabo izraženoj
zainteresovanosti za upis kandidata sa područja grada Beograda.
Uverena sam da bi istraživanja, da su sprovedena, pokazala da su policajci
— izvršioci krivičnih dela verovatno završili kurseve za policajce, da potiču najčeš-
će iz siromašnih sredina iz unutrašnjosti Srbije, da su imali osrednji ili loš uspeh
u srednjoj školi, da nisu mogli naći zaposlenje u struci u svojoj sredini, da poti-
ču iz porodica srednjeg ili siromašnog imovnog stanja, ili iz razorenih porodica,
da su i ranije, ali i tokom školovanja, pokazivali sklonosti ka vršenju prekršaja ili
lakših krivičnih dela. Sve ono naučeno tokom školovanja iskoristili su za rad „na
suprotnoj strani”. Nisu vredeli niti zakon, pravilnici, direktive, niti Uputstvo o
policijskoj etici i načinu obavljanja poslova policije.
Postaje jasno i očigledno da su se kao uzroci kriminalizacije policijskog ka-
dra vremenom izdvojili i socijalni status i psihološka struktura pojedinaca, kao
dominantna. Psihološka struktura je, kao obrazac ponašanja uvažila jednačinu
„uniforma + pištolj + legitimacija = moć ”. A taj osećaj moći je bio „karika koja
nedostaje” u obrascu neispunjenih želja, neostvarenih planova i mehanizam od-
brane od osećanja „niže vrednosti”. Osećaj moći stvarao je sliku veličine, gran-
dioznosti, snage i uticaja. Upravo stoga, a da bi se sprečio „trend zloupotrebe
Danijela Spasić 25

zakonom date moći”, bili su neophodni i preko potrebni kompleksni psihijatrij-

ski pregledi, psihološki testovi i periodične analize promena u strukturi ličnosti
svakog policajca, počev od samog postupka selekcije za upis na kurs ili u policij-
sku školu, pa do obaveznih lekarskih pregleda tokom policijskog rada i praćenja
promena u ponašanju i mišljenju ili načinu života. Drugim rečima, bile su neop-
hodne provere psihološke podobnosti, kako na početku školovanja, tako i perio-
dično, tokom službe.
Sve su to samo pretpostavke, jedno razmišljanje zasnovano na iskustvu, jer
još nije izvršeno nijedno istraživanje koje bi dokazalo ili demantovalo navedene
tvrdnje. A takvo istraživanje je preko potrebno. Da bi se videlo gde je i ko je, slu-
čajno ili namerno, načinio propust ili nešto prevideo. Ako već nije kasno za to...
 ANTIKORUPCIJSKI TIMOVI

Dragana Prokić∗

Nacrt za kona o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa objedinjava-

nje delat nosti u su zbija nju korupcije, formal no uokvirenih Nacional nom stra-
tegijom i Akcionim pla nom, na jed nom mestu. Či ni se da bi stva ra nje nove
držav ne institucije bi lo neracional no sa sta novišta orga ni zacije, raspoloživih
resursa i vremena do sada utrošenog na refor misa nje jav nih slu žbi. Projekat
anti korupcijske agencije sa objedi njenom i centra lizova nom nad ležnošću mo-
že se poka zati kao nedelotvoran ili delotvoran ali sa dejstvi ma koja su ispod
očekiva nja, s obzirom na socijal ne pri li ke u koji ma je rizik od bavljenja korup-
cijom i orga ni zova nim kri mi na lom nesra zmer no ma li u od nosu na dobit. Na
drugoj stra ni, oni ma koji korupcijom protiv prav no stiču korist, pru ža se na-
da da će dok traje redi zajni ra nje institucija dobiti još ma lo vremena za lično
bogaćenje i na nošenje štete već iscr pljenoj državi.
Opravda no se postavlja pita nje da li je ipak racional nije potra žiti reše-
nje u postojećim institucija ma koje poka zuju dobre rezultate, uz poboljša nje
unutrašnje struk tu re, proši riva njem i preci zi ra njem nad ležnosti i uz for mi ra-
nje odgova rajućih stručnih slu žbi koje bi im pomogle u radu.
Borba protiv korupcije i pra nja novca suštinski je deo ukupne borbe za
su zbija nje i prevenciju orga ni zova nog kri mi na la, koji, ako se ne zaustavi, pre-
ti da pot kopa politički i ekonomski sistem. Ključno pita nje u svim mera ma
za sprečava nje korupcije i pra nja novca jeste da se obezbedi da in for macije o
kri mi nal nim rad nja ma dođu do istra žnih orga na i tu ži laštava koji su zadu že-
ni da ih adekvat no sankcionišu i odu zmu nelegal no stečeno bogatstvo. Ka ko
je na ovom polju prisutan visok stepen profesiona li zma iz vrši laca, može se
slobod no reći da su to „visoko sofistici ra ni kri minalci”, koji se veoma dobro
sna la ze u prav nom i privred nom okru ženju i često imaju veli kog uticaja na
za konodav nom pla nu. Pri tome neki od njih su često zaštićeni i imu nitetom
∗
Autorka je istražni inspektor u Upravi carine Republike Srbije.
Dragana Prokić 27

kao ustav nom kategorijom što umnogome otežava ot kriva nje i doka ziva nje.
U nekim slučajevi ma bez pri mene specijal nih istra žnih mera doka ziva nje je
gotovo nemoguće i daje ma le šanse da se iz vršioci ot kriju. Infor macije koje
su potrebne za podršku istraga ma protiv korupcije i pra nja novca, često uklju-
čuju ši rok spek tar ljudskih ak tiv nosti iz van onih koje su zasnova ne sa mo na
motivaciji za kri mi nal. Efi kasno sprečava nje korupcije, pra nja novca i drugog
fi nansijskog kri mi na la zahteva ne sa mo poznava nje za kona i propisa, istra-
ga i ana li za, već i ban karstva, fi nansija, raču novodstva, spoljnotrgovinskih
propisa i dr. Ka ko je potreban ši rok spek tar zna nja u ot kriva nju i doka ziva-
nju ovih kri mi nal nih rad nji, uspešne borbe nema bez odgova rajuće sa rad nje
raz ličitih ak tera, jer nijed na savremena držav na institucija koja se bavi su zbi-
ja njem korupcije ne može da funkcioniše bez meha ni za ma među institucio-
nal ne sa rad nje.
U borbi protiv kri mi na la postoji sporadična sa rad nja između Mi nistar-
stva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Uprave za sprečava nje pra nja
novca i dr. Međutim, iako je razmena in for macija u nekim slučajevi ma da la
pozitiv ne rezultate u ot kriva nju krivičnih dela, ovaj vid sa rad nje opterećen je
kompli kova nim bi rokratskim procedu ra ma i preklapa njem ovlašćenja.
U uređenim zemlja ma sa jasnom podelom odgovornosti i delova nja raz-
ličitih ad mi nistrativ nih orga na, defi nisa ni su jasni komu ni kacijski ka na li i
pravi la međusek torske sa rad nje. U ta kvim društvi ma sve je zasnova no na do-
brim na mera ma, međusobnoj interakciji, poverenju i zajed ničkim napori ma
u ostva renju jav nog interesa. U na šem društvu je pot pu no obr nuta situacija.
Svi držav ni orga ni individual no deluju, ret ko koordi ni rajući ili razmenjujući
in for macije sa drugim subjek ti ma. Često su raz lozi za ta kvo pona ša nje nepo-
verenje, borba za prestiž („prisvaja nje ingerencija”), „tašti na” pojedi naca ili
institucija, sum nja u dobre na mere, ali i nejasna prav na regu lativa koja daje
prostora za ta kvo pona ša nje.
Jed no od mogućih rešenja u pravcu unapređenja sveobu hvat ne borbe
protiv korupcije i orga ni zova nog kri mi na la bi lo bi stva ra nje mešovitih (an-
ti korupcijskih) ti mova, čiji bi rad bio pod kontrolom parla menta. U sa mom
stva ra nju učestvova le bi slu žbe i orga ni koji su za interesova ni za kon kret ne
slučajeve: Uprava ca ri ne, Uprava za sprečava nje pra nja novca, Poreska upra-
va, Mi nistarstvo unutrašnjih poslova, posebno Slu žba za borbu protiv orga ni-
zova nog kri mi na la, nad ležna tu ži laštva i drugi držav ni orga ni. Inicijative bi
dava la slu žba ili organ koji su već pokrenu li istragu u svom domenu rada, a
postoje indicije da se istraga može proši riti na domene iz nad ležnosti osta lih
orga na ili slu žbi.
28 Dragana Prokić

Dijagram 1: Predlog organizacione strukture tima

VOĐA TIMA
(Tužilac)

Administracija i
unutrašnja kontrola

Uprava carine Finansijska

MUP Interna revizija
Poreska uprava obaveštajna služba

2 operativca 2 operativca 1 operativac 1 operativac

Uloga antikorupcijskog tima bila bi da se fokusira na ozbiljnija krivična dela

odnosno dela sa elementima korupcije i organizovanog kriminala na lokalnom i
međunarodnom nivou. Predmeti istraga antikorupcijskih timova bili bi sledeći:
• iznos utajenih dažbina (carine i poreza) preko 50 000 evra;
• transakcija (sumnjivih ili ne);
• krivičnih dela pronevere;
• sumnjivih postupaka privatizacije;
• kupovina/krijumčarenje antikviteta;
• znatno prisustvo elemenata udruženih kriminalnih grupa;
• slučajevi koji u izvesnom stepenu uključuju zabranjenu/ilegalnu robu
(drogu, oružje ili pedofilski materijal);
• evidentirani slučajevi kršenja propisa;
• novi oblici prevare koji vode ka ozbiljnom napadu na sistem ubiranja da-
žbina;
• krivična dela učinjena od strane velikih multinacionalnih kompanija ili
više njih;
• slučajevi koji uključuju ovlašćene službenike (korupcija);
• politički osetljivi slučajevi;
• slučajevi koji uključuju izvore poverljivih informacija.
Delovanje antikorupcijskih timova omogućilo bi protok informacija izme-
đu službi i organa i direktnu saradnju na konkretnim slučajevima istraga. Infor-
matička povezanost dala bi kvalitetnu pripremu rada antikorupcijskih timova,
Dragana Prokić 29

identifikaciju i otvaranje slučajeva istraga. Međutim, kako ta povezanost može

biti ostvarena tek za određeni vremenski period, organizovanje mešovitih timo-
va moglo bi se ostvariti odmah u okviru sporazuma o saradnji i zajedničkom de-
lovanju.
Opravdanost antikorupcijskih timova strukturisanih kao što je prikazano
na Dijagramu 1 ogleda se u bržem i efikasnijem načinu rada i to u konkretnom
slučaju:
Tužilac je vođa tima. Pri javnim tužilaštvima obrazuju se posebna odeljenja
koja bi se bavila krivičnim delima korupcije, kao i onim krivičnim delima koja se
odnose na privredni kriminal povezan sa korupcijom i pranjem novca. Usposta-
vljanjem novih, preciznih i postojanih mehanizama saradnje članova antikorup-
cijskog tima, povećao bi se značaj uloge tužioca u pretkrivičnom postupku tako
što bi mu se obezbedilo da u najkraćem roku dobije podatke relevantne za pokre-
tanje krivičnog postupka.
Carinske istrage pružaju informacije, analiziraju i izveštavaju o uvozu, izvo-
zu, dvojnim fakturama, plaćanju prema inostranstvu, fiktivnim firmama, sarad-
nji sa stranim carinskim administracijama, krijumčarenju, i sl.
Poreska uprava pruža informacije, analizira i izveštava o poreskim prekrši-
ocima, fiktivnim firmama, sumnjivim transakcijama i sl.
MUP pruža informacije, analizira i izveštava o osumnjičenima, okrivljeni-
ma, bavi se poslovima forenzike, saslušavanja, pretresa prostorija, istražuje nele-
galnu trgovinu antikvitetima, privredni kriminal, i sl.
Finansijska obaveštajna služba (Uprava za sprečavanje pranja novca) pru-
ža informacije, analizira i obrađuje finansijske informacije, informacije banaka,
transfere novca, i sl.
Organizovanje antikorupcijskih timova omogućilo bi zajednički rad na kon-
kretnim slučajevima istraga kako bi se što efikasnije i sistematičnije došlo do či-
njenica koje dokazuju konkretnu povredu propisa. Sva ka služba/organ da la bi
doprinos iz poslova u svojoj nadležnosti za koji je stručna, te zajedničkom anali-
zom dobijenih činjenica mogle dokazati ne samo povrede iz svojih nadležnosti već
bi imale potpunu sliku i o drugim radnjama/licima koje stoje iza velikih prevara.
Zajedničkim akcijama postigli bi se: ušteda u vremenu (informacije idu
direktno), zatim smanjenje troškova (birokratskih i stvarnih), izbegavanje dupli-
ranja poslova, jasnije sagledavanje situacije, otkrivanje velikih prevara, međuna-
rodna saradnja, ugled i odjek u javnosti.
Mešoviti timovi koji bi se bavili istragama dela sa elementima korupcije
i organizovanog kriminala mogli bi se sastojati od: tužioca, službenika policije
(SBPOK, forenzičar), carinskog istražnog inspektora, službenika poreske policije,
30 Dragana Prokić

stručnjaka za internu reviziju–finansijskog stručnjaka i službenika Uprave za spre-

čavanje pranja novca. Po potrebi i veličini akcije, mogao bi se broj angažovanih
službenika menjati, kao i pridruživati timu stručnjake iz specijalizovanih oblasti
(procena antikviteta, osiguravajuća društva, stručnjake za informacione tehnolo-
gije i sl.).
Pretpostavke za transparentan rad antikorupcijskih timova podrazumevaju
uspostavljanje integriteta i poboljšanje funkcionisanja pravosudnog sistema, koje
bi trebalo da prati i postizanje većeg stepena javnog poverenja. Pomenute pretpo-
stavke naročito se odnose na:
1) postupak imenovanja sudija i tužilaca;
2) postupak obrazovanja posebnih odeljenja pri javnim tužilaštvima koja
bi se bavila krivičnim delima korupcije i pranja novca;
3) uspostavljanje preciznih mehanizama saradnje između članova tima
(ministarstava);
4) zakonsko ustanovljavanje i praktično osposobljavanje za sprovođenje
specijalnih istražnih tehnika;
5) za konsko omogućavanje privremenog i trajnog blokiranja sumnjivih
transakcija;
6) obezbeđivanje bezizuzetnog i efikasnog privremenog i trajnog oduzima-
nja imovine u utvrđenim slučajevima korupcije i pranja novca;
7) edukacija za članove antikorupcijskih timova kojom bi se podigla spo-
sobnost za postupanje u slučajevima sumnje na krivična dela korupcije
i pranja novca;
8) osposobljavanje članova antikorupcijskog tima za otkrivanje i zaplenu
koristi stečenih kriminalnim radnjama;
9) smanjenje birokratije (pojednostavljivanje i skraćivanje postupaka za do-
bijanje potrebnih dozvola);
10) objavljivanje instrukcija čija je svrha upućivanje zainteresovanih u sadr-
žinu postupaka;
11) upoznavanje javnosti sa rezultatima.
Osnovni cilj je da se razvije efektivan i efikasan tim koji će biti sposoban
za otkrivanje, sprečavanje i istragu prekršaja i za obradu slučajeva krivičnog go-
njenja prekršilaca. Ovi timovi, da bi obezbedili naplatu prihoda i zaštitu društva,
moraju biti dovoljno fleksibilni da odgovore na izazove jedne moderne strategije
i vremena u kome živimo. Oni se moraju bazirati na upotrebi informacija dobi-
jenih obradom podataka iz raznih obaveštajnih izvora i korišćenjem najnovijih
metoda procena rizika. Neophodno je, takođe, definisati efikasne komunikacio-
ne kanale i saradnju među državama i saradnju između istražnih organa i orga-
na za suzbijanje kriminala i drugih relevantnih organa (npr. organa granične i
unutrašnje kontrole).
Dragana Prokić 31

Jedna od dobrih posledica ovog tipa organizacije javnih službi jeste niži
stepen represivnog duha, jer bi model borbe protiv organizovanog kriminala i
korupcije bio zasnovan na obaveštajnom radu, analitici i konkretnim akcijama
u saradnji i finansijskih i policijskih službi. Time bi se kod građanstva postigao
efekat proširene kontrole i povećanje poverenja u bezbednost kroz delovanje jav-
nih službi. Isto tako, posledice delovanja antikorupcijskih timova imale bi preven-
tivni karakter, jer bi se kroz rezultate slali jasni signali kriminogenim grupama
i pojedincima.
Formiranje antikorupcijskih timova za suzbijanje raznih oblika kriminali-
teta vratilo bi poverenje građanstva u javne institucije, povećao bi se značaj uloge
tužioca u pretkrivičnom postupku i podstakla politička volja za dosledno sprovo-
đenje Nacionalne antikorupcijske strategije. Suština organizovanja antikorupcij-
skih timova upravljena je na obezbeđivanje visokog integriteta rada javnih službi.
Kvalitet javne administracije u srazmeri je sa kvalitetom integriteta Vlade. Svako
umanjenje integriteta Vlade znači gubitak poverenja građana u vlast, samim tim
demokratija ne može da funkcioniše i u krajnjoj instanci, prestaje da postoji. Ima-
jući to u vidu, demokratizacija podrazumeva podržavanje visokog nivoa integrite-
ta javnih službi, a položaj se čvršće pozicionira tako što im se pridaje veći značaj,
ali i zahteva odgovornost.
 SPECIJALIZOVANA SUDSKA INSTITUCIJA
ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL —
OČEKIVANJA I REZULTATI

Bojana Vukolić∗

Tek nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i opsežne akcije „Sablja” ko-
ja je trebalo da preseče lance organizovane kriminalne delatnosti u Srbiji, posta-
vilo se pitanje efikasnosti procesuiranja dela organizovanog kriminala. Građani,
uplašeni činjenicom da čak i premijer pod punim obezbeđenjem može lako po-
stati meta kriminalne grupe, očekivali su najstrožu kaznu za počinioce i nalogo-
davce atentata.
Premda fenomen organizovanog kriminala na ovim prostorima nije novi-
jeg datuma, specijalizovane ustanove nadležne za procesuiranje ove vrste krivič-
nih dela formirane su tek početkom 2003. godine. One su prepoznate kao jedino
rešenje u zemlji u kojoj je kriminal toliko ojačao da gradi sopstvene strukture pa-
ralelno sa državnim, a u nekim segmentima državu čak i kontroliše. Kako tužilaš-
tvo i sudski organi nisu pošteđeni, a na reformu pravosuđa se nije moglo čekati,
krenulo se sa eksperimentom specijalizovanih ustanova.
Prema odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u
suzbijanju organizovanog kriminala, usvojenog jula 2002. godine, osnovani su
specijalizovani izvršni i pravosudni organi za dela organizovanog kriminala. Ta-
ko je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova formirana Uprava za borbu pro-
tiv organizovanog kriminala (danas Služba), pri Okružnom javnom tužilaštvu u
Beogradu formirano je Specijalno tužilaštvo a kao deo Okružnog suda u Beogra-
du — Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.
Osnivanje specija lizovanih institucija na kon ubistva premijera moglo se
istovremeno protumačiti kao implicitno priznanje vlasti da su redovne sudske in-
stance nedovoljno osposobljene ili neadekvatne da sprovedu „suđenje veka”. Ne
može se izbeći utisak da je Vlada, osnivanjem popularno nazvanog Specijalnog
∗
Autorka je saradnica Centra za bezbednosne studije i student kinja poslediplomskih studija
na Fa kultetu političkih nau ka Univerziteta u Beogradu.
Bojana Vukolić 33

suda za organizovani kriminal, pokušala da udovolji građanima koji su, tradicio-

nalno nepoverljivi prema domaćem sudstvu, zahtevali nova rešenja i mehanizme
za efikasno procesuiranje najtežih zločina. Od Posebnog odeljenja očekivala se
apsolutna nezavisnost u radu, vrhunska stručnost i rešenost da se, uprkos očekiva-
nim pritiscima i opstrukcijama, počinioci kazne srazmerno težini učinjenih dela.
Materijalne i bezbednosne garancije sudija Posebnog odeljenja, uz njihovu
ličnu motivisanost, nametnule su se kao preduslov za efikasno funkcionisanje
novostvorene ustanove. Garancije, međutim, ni iz daleka nisu bile primerene ote-
žanim uslovima rada usled neizdrživog pritiska javnosti i „pretnji” amblemom
vukova sa majica koje je nosio deo publike u sudnici. Materijalnu nezavisnost su-
dija pomenuti zakon rešava tako što za sudije ovog odeljenja određuje zaradu koja
ne može biti veća od dvostruke zarade koju je lice imalo pre dolaska na funkciju
u Posebnom odeljenju. Imajući u vidu plate sudija u Okružnom sudu i sa druge
strane motivisanost okrivljenih da podmićivanjem i pretnjama utiču na sudske
odluke, stiče se utisak da je zakonodavac previše vere položio na integritet i ličnu
motivisanost sudije u postupcima koji zahtevaju apsolutnu nedodirljivost. Suđe-
nja visokog rizika i društvena odgovornost koju na sebe preuzimaju u ovako ose-
tljivim postupcima, stavlja studije u prilično nezavidan položaj. Doduše, nema ih
mnogo na takvom položaju.
Svega dvanaest sudija sudi u postupcima za organizovani kriminal dok u
sudsko veće ulazi po troje. Prosta računica ukazuje da se suđenje istovremeno
može sprovoditi u najviše četiri predmeta. Analizirajući period nakon akcije „Sa-
blja”, tj. broj krivičnih predmeta u kojima je prisutan element organizovanog kri-
minala, zastarelost bi se mogla sprečiti eventualno ukoliko bi sudije radile i noćnu
smenu. Ne treba izgubiti iz vida veći broj okrivljenih i krivičnih dela po jednom
predmetu koji proizlaze iz same prirode organizovanog kriminala. Samo u sluča-
ju „drumske mafije” trebalo je saslušati skoro 60 okrivljenih dok je u postupku
protiv pripadnika Zemunskog klana obuhvaćeno 29 lica. Ovako glomazni pred-
meti sigurno zahtevaju duži period procesuiranja pa u tom smislu treba imati raz-
umevanja za sudije koje sprovode navedene postupke.
Ipak, primedbe o neefikasnosti i sporom sprovođenju postupka najčešće su
navođene kao dokaz lošeg rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. Oni
koji su stajali iza takvih ocena uglavnom su imali u vidu suđenje za ubistvo pre-
mijera, koje je, istina, trajalo više od tri i po godine. Ako se imaju u vidu do tada
neviđena opstruisanja rada suda — počevši od brojnih zahteva za izuzeće sudija,
krivičnih prijava koji su protiv istih podnošene i u najmanju ruku neprofesional-
nog ponašanja medija, izgleda da se brže nije ni moglo. Hapšenje brata predseda-
vajućeg veća Marka Kljajevića dovelo je do njegovog napuštenja sudijske funkcije
što je ceo slučaj vratilo na početak. Naslednici, sutkinji Nati Mesarević, prećeno
34 Bojana Vukolić

je MMS porukama a neposredno nakon toga predsedniku Posebnog odeljenja,

Milanu Raniću, olabavljeni su zavrtnji na prednjim točkovima privatnog automo-
bila, što je lako moglo da dobije tragičan epilog. Uporedo sa tim, u medijima je
vođena kampanja sa ciljem da se relativizuje i obezvredi rad sudija i da se izazove
nepoverenje javnosti u buduće odluke ovog odeljenja Okružnog suda.
Stepen bezbednosti garantovan učesnicima u postupku svakako igra zna-
čajnu ulogu za njegovo valjano sprovođenje. Shodno povećanom riziku koji prati
presuđivanje u postupcima pred Posebnim odeljenjem, sudijama bi trebalo da bu-
de obezbeđen poseban program policijske zaštite. To podrazumeva obezbeđenje
imovinske i lične sigurnosti kako za sudije, tako i za članove njihove najuže poro-
dice. Za sada, samo neki od sudija imaju pratioce iz posebnog odeljenja MUP-a
koje obezbeđuje lica i objekte, dok procenu o potrebi i stepenu zaštite vrši sama
policija. Tako se desilo da predsednik Posebnog odeljenja, i pored više neospor-
nih napada na njegovu ličnost, nije dobio traženo obezbeđenje. Inicijativa o uvođe-
nju posebne pravosudne policije koja bi garantovala bezbednost sudija, njihovih
stanova i pravosudnih objekata, nije do danas dobila potrebnu podršku. Istovre-
meno, nepostojanje posebnih propisa na osnovu kojih bi sudije mogle da dobiju
policijsku zaštitu dodatno otežava njihov rad i može da dovede u pitanje objektiv-
nost izrečene presude.
Iako je od uspostavljanja suda u medijima prisutna kritika valjanosti krite-
rijuma na osnovu kojih se vrši izbor sudija Posebnog odeljenja, javnost do sada
nije imala ozbiljnije primedbe na njihov rad. Uzimajući u obzir da je do sada sva-
ki potez sudija, posebno onih u postupku za ubistvo premijera strogo ispitivan
sa stanovišta zakonskih i moralnih propisa, njihov rad, u najmanju ruku, zaslu-
žuje priznanje. Prethodna vlada je u tom smislu bila veoma škrta a svi predlozi
koji su se odnosili na rad ovog odeljenja Okružnog suda sadržali su već u naslo-
vu reč ukidanje.
Teško se mogu uzeti kao održive tvrdnje pojedinaca koji su se svojevremeno
zalagali upravo za ukidanje Posebnog odeljenja da bi svaki sudija Okružnog suda
mogao da sudi u postupcima za organizovani kriminal, te da je njihov izbor kraj-
nje delikatno pitanje. Specijalizovane sudske institucije nisu domaća tvorevina i
u zemljama gde već postoje praksa je da se samo visoko stručna, iskusna i speci-
jalizovana lica biraju za sudije u ovakvim postupcima. Takvu praksu preuzeo je
Okružni sud u Beogradu čijem je predsedniku po zakonu poverena ocena struč-
nosti i sposobnosti sudija Posebnog odeljenja.
Ako posmatramo materijalne uslove za procesuiranje krivičnih dela or-
ganizovanog krimina la, prostorije i sistemi obezbeđenja Posebnog odeljenja
ispunjavaju sve međunarodne standarde predviđene za suđenja najvišeg rizika. Iz-
dvajanje Posebnog odeljenja u zgradu bivšeg Vojnog suda bilo je uslovljeno višim
Bojana Vukolić 35

kriterijumima bezbednog suđenja. U adaptaciju zgrade u Ustaničkoj 29 uloženo

je četiri miliona američkih dolara što je rezultiralo tehnološki opremljenim i bez-
bednijim sudnicama — postojanjem video-veze, korišćenjem audio-zapisa, posto-
janjem posebne pritvorske jedinice i jedinice policije za zaštitu svedoka saradnika
i ostalih učesnika u krivičnom postupku. Zbog očekivanog interesovanja medija,
predviđena je posebna novinarska soba i prostor za publiku. Za optužene i njihove
čuvare formiran je, od neprobojnog stakla, specijalni boks sa stotinak mesta.
Imajući u vidu uslove koji su obezbeđeni za rad suda i rešenost vlasti da ko-
načno suzbije kriminalno udruživanje, ni rezultati nisu izostali. U toku četvorogo-
dišnjeg rada Posebno odeljenje Okružnog suda za organizovani kriminal donelo
je 33 presude za 110 osoba od čega je 13 presuda i potvrđeno. Presuda u postupku
trgovine ljudima doneta je za samo šest radnih dana. Pr vi put u istoriji domaćeg
pravosuđa osuđen je sudija Vrhovnog suda, a još su u toku postupci protiv neko-
liko sudija. Posle više od deset godina rasvetljeno je ubistvo Ivana Stambolića i
pokušaj ubistva Vuka Draškovića, a počinioci ovih dela nalaze se na izdržavanju
zatvorske kazne. U toku su suđenja optuženim pripadnicima Zemunskog klana,
stečajne, drumske i saobraćajne mafije a počelo je i suđenje Mihalju Kertesu za
krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Uprkos postignutim rezultatima, sredinom 2006. godine najavljene su izme-
ne Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala
kojima bi se ukinula posebna odeljenja Okružnog suda i umesto njih formirala
posebna veća za organizovani kriminal pri okružnim sudovima u Beogradu, Ni-
šu, Novom Sadu i Kragujevcu. Ukidanje Posebnog odeljenja za organizovani kri-
minal, u trenucima kada su suđenja taman krenula normalnim tokom, stručna
javnost oštro je osudila. Građane su ovakve najave logično navele na pitanje da
li je proklamovana borba protiv organizovanog kriminala i dalje prioritet Vlade
i u kojoj meri.
Odlučnost specijalizovanih pravosudnih organa za borbu protiv organizova-
nog kriminala da složene procese sprovede do kraja, naišla je na podršku građana
i počela da povećava poverenje u domaće pravosuđe. Uprkos brojnim pritiscima i
opstrukcijama, izrečene su očekivane kazne u suđenju za ubistvo premijera koje
je sa pravom najavljivano kao test za domaće pravosuđe. Da li će se sa jednakom
rešenošću nastaviti dalja suđenja — ostaje da se vidi, ali dosadašnje iskustvo ne
ostavlja mnogo mesta za pesimizam.
 GANGOVI

Aleksandar Fatić∗

Zvezdama posuta kriminološka diskusija o organizovanom kriminalu, da-

nas gotovo jedinoj temi o kojoj stručnjaci debatuju, počiva na velikim delom za-
postavljenoj temi, teorijski daleko zahtevnijoj i sociološki interesantnijoj — temi
o uličnom kriminalu. U evropskoj literaturi, fenomen uličnog kriminala se, sa
dobrim razlozima, obično povezuje sa analizom gangova, ili uličnih bandi. One
su primarne strukture regrutovanja počinilaca krivičnih dela, i u njima stasavaju
kasniji akteri organizovanog kriminala. Istovremeno, veliki deo društvene opa-
snosti od kriminala ostaje u okvirima gangova, jer značajna proporcija nasilnog
krimina la, klasičnih krivičnih dela poput prova la, krađa i dela sa elementima
vandalizma, kao i, najvažnije, trgovine drogom, ostaje u domenu gangova i ne
prerasta u strukture organizovanog kriminala. Stoga ćemo se u ovom kratkom
tekstu pozabaviti nekim od definišućih elemenata u strukturi i aktivnostima gan-
gova koji određuju njihovu zrelost i sposobnost da se transformišu u strukture
organizovanog kriminala i da sa njima sarađuju. Istovremeno, ta jednostavna raz-
matranja bi trebalo da ukažu na postojeće stanje sa ukupnim kriminalitetom u
Srbiji, to jest na njegovu unutrašnju strukturu: u kojoj meri je ukupan volumen
kriminala strukturisan kao organizovani kriminal, a u kojoj meri on zadržava
tradicionalnu formu gangovske aktivnosti. Kriterijumi koje ću koristiti za proce-
nu gangova u ovom tekstu potiču sa anglosaksonskog područja, na kome je izvr-
šena i najnaprednija kriminološka analiza kako gangova, tako i organizovanog
kriminala.
U literaturi o gangovima može se sresti ista razlika između dva dominantna
shvatanja njihove unutrašnje strukture kakva se nalazi i u diskusijama o organi-
zovanom kriminalu. Naime, jedna grupa autora sklona je da teorijski usvoji iste
one pretpostavke koje karakterišu opšti utisak javnosti o gangovima i organizo-
vanom kriminalu podjednako: da svaka kriminalna struktura poseduje složenu
i disciplinovanu hijerarhijsku organizaciju, podelu uloga i unutrašnju lojalnost sa
jasno razgraničenim pravilima ponašanja, što ih čini jednako efektivnim kao i
∗
Autor je glav ni i odgovorni urednik Revije za bezbednost.
Aleksandar Fatić 37

disciplinovana legalna preduzeća. Ti autori smatraju da gangovi imaju jasno defi-

nisane zajedničke ciljeve, sposobnost da motivišu svoje članove da rade na posti-
zanju tih ciljeva, i da su u stanju da funkcionišu sa finansijskom efikasnošću.1
Druga grupa autora smatra da gangovi funkcionišu na amorfniji način, da
nisu dobro organizovane grupe, i da su, u suštini, uglavnom oportunistička udru-
ženja pojedinačnih prestupnika koji nastoje da zadrže visok stepen lične nezavi-
snosti i inicijative, što same gangove čini manje efektivnim kao grupe.2
Poseban element procene gangova čini analiza trgovine drogom, najprisut-
nijom delatnošću među evropskim gangovima i čija organizacija, imajući u vidu
visok profit koji omogućava, pokazuje kapacitet gangova i njihov stepen evolucije
ka strukturama organizovanog kriminala.

Strukturni kriterijumi za procenu gangova

Pr vi strukturni kriterijum koji se koristi u proceni gangova jeste njihova

unutrašnja struktura u smislu postojanja različitih nivoa članstva u gangu. Ukoli-
ko postoje različiti „činovi” unutar grupe koji se stiču činjenjem ozbiljnijih krivič-
nih dela, dokazivanjem visokih organizacionih sposobnosti ili pak dužim stažom
članstva, to je znak da je reč o utemeljenijem gangu, koji je pokazao sposobnost da
opstane u srednjoročnom ili dugoročnom periodu, i koji poseduje osnovne struk-
turne pretpostavke da se u budućnosti transformiše u pravo kriminalno preduze-
će, to jest u organizovanu kriminalnu grupu. Ukoliko pripadnici ganga nemaju
jasnu svest o različitim nivoima članstva, dele izvesnu kulturu ravnopravnosti
i značajne uzajamne nezavisnosti, i ukoliko njihovo članstvo u gangu ne podra-
zumeva mogućnost napredovanja ka višim nivoima učestvovanja u samoj kri-
minalnoj strukturi, reč je o difuznijoj formi ganga koja je ili mlađa po vremenu
nastanka, ili nije zasnovana na principima koji omogućavaju da postane kriminal-
na organizacija u smislu normativizovanog pojma organizovanog kriminala.
Drugi strukturni kriterijum u proceni gangova jeste postojanje lidera. Pri
tome se pod liderima podrazumevaju ličnosti koje se izdvajaju iz grupe ne po
tome što upravljaju konkretnim aktivnostima, jer takva funkcija uvek postoji u
svim gangovima, nego po tome što njihovo mišljenje podrazumeva izvestan auto-
ritet, smatra se da njihov savet treba slediti, i oni raspolažu izvesnom harizmom
koja utiče na sve ostale članove ganga. Liderstvo je u ovom smislu karakteristika
1 R.W. Fox & M.E. Amador, Gangs on the Move, Copperhouse, Placer ville, CA, 1993; videti
ta kođe: Scott Decker, “The Impact of Organizational Features of Gang Activities and Relation-
ships”, u: Malcolm W. Klein et al. (eds), The Eurogang Paradox: Street Gangs and Youth Groups
in the U.S. and Europe, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, 2001, pp. 21–40.
2 P. Cromwell et al., Breaking and Entering: An Ethnographic Analysis of Burglary, Sage Publi-
cations, Beverly Hills, CA, 1991; S.H. Decker & B. Van Winkle, Life in the Gang: Family, Friends,
and Violence, Cambridge University Press, New York, 1996.
38 Aleksandar Fatić

pojedinaca, a ne karakteristika aktivnosti. U onim gangovima u kojima će veći-

na članova jasno prepoznati jednog ili više lidera, postoji potencijal za izrastanje
ganga u kriminalnu organizaciju. U suprotnom, reč je o grupi za koju je verovat-
nije da će ostati u domenu uličnog kriminala. U nedavnom razgovoru sa jednim
od beogradskih kriminalaca ovaj autor je dobio i neformalnu potvrdu opisane
karakterizacije liderstva. Prilikom opisivanja uloge kriminalaca u ratovima u biv-
šoj Jugoslaviji, sagovornik je, govoreći o jednom od poznatih beogradskih krimi-
nalaca koji je pre nekoliko godina ubijen, a imao je svoju paravojnu jedinicu koja
je ratovala u ratovima 1991–1995, izjavio da je taj kriminalac, iako bez vojničkog
obrazovanje i znanja, imao nesporni autoritet kao komandant paravojske, jer je
„imao harizmu” i nametao je poslušnost, a uz sebe je imao druge, koji su znali vi-
še o ratovanju i vojsci, pa je koristio njihove savete. Na pitanje kako je moguće da
neko ko se bavi iznudama i nasilnim kriminalom postane lider u kriminalizova-
nom ratu, sagovornik je odgovorio da je za kriminalni svet jedino bitan autoritet
koji proističe iz osobina ličnosti i njene sposobnosti da se nametne kao lider, dok
konkretna znanja ne igraju gotovo nikakvu ulogu. Stoga je postojanje individual-
nih lidera u gangu izuzetno opasan znak da će taj gang postati problem za polici-
ju i za društvo, jer će lider biti u stanju da motiviše ostale članove na aktivnosti
koje bi inače ostale daleko van delokruga ganga bez takvog lidera. Ratovi u bivšoj
Jugoslaviji pokazali su, na jedan krajnje tragičan način, kako se manifestovalo kri-
minalno liderstvo u haotičnim bezbednosnim okolnostima, kada su lideri gango-
va u nekim delovima bivše Jugoslavije čak postavljeni za komandante odbrane
pojedinih gradova, poput Sarajeva. Kasnije, kao u slučaju Juke Prazine, dobro po-
znatog kriminalca i svojevremeno komandanta odbrane Sarajeva, ti isti lideri su
stradali u obračunima sa policijom, što govori o kontinualnoj kriminalnoj aktiv-
nosti koja je u vreme ratova dobijala privremena patriotska obeležja.
Treći strukturni kriterijum je postojanje pisanih ili jasno definisanih pravi-
la ponašanja u gangu. Pravila definišu najvažnije organizacione vrednosti ganga,
predstavljaju sredstvo za uspostavljanje konsenzusa članova i omeđuju članstvo
u grupi tako što određuju koje nedopustive forme ponašanja članova ganga pod-
ležu kazni.3 Većina gangova ima jasno određena pravila ponašanja, a neki gango-
vi, pre svega u Severnoj Americi, imaju prave pisane ustave kojima se uspostavlja
čitava supkultura ganga. Primera radi, gang Gangster Disciples u Čikagu ima svoj
pisani ustav.
Četvrti, i poslednji, strukturni kriterijum za gangove jeste redovno održa-
vanje sastanaka članova. Ti sastanci mogu biti manje ili više formalni, i oni, kao
i u legitimnim organizacijama, pokazuju na bitan način kako se u gangu donose
3 Scott Decker, “The Impact of Organizational Features of Gang Activities and Relationships”,
op. cit., p. 26.
Aleksandar Fatić 39

odluke i koliko se vodi računa o izvesnoj zajedničkoj kulturi i dugu članova. Sa-
stanci vrše više funkcija, od kojih su najvažnije unapređivanje kohezije grupe, to
jest odnosa između članova ganga, pravilno i redovno informisanje članova o do-
gađajima koji se tiču ganga, i podela odgovornosti za različite poslove i zadatke
unutar grupe na način koji ne ostavlja mesta sumnji u autentičnost zaduženja bi-
lo kog člana.

Kriterijumi za procenu u vezi sa aktivnostima gangova

Pored strukturnih kriterijuma, u literaturi se koristi i nekoliko glavnih kri-

terijuma u vezi sa aktivnostima ganga koji omogućavaju pouzdanu procenu opa-
snosti od ganga i njegove sposobnosti da preraste u kriminalnu organizaciju. Ti
kriterijumi se mogu sistematizovati na sledeći način:
Specijalizacija za određena krivična dela
Gangovi koji imaju viši stepen unutrašnje organizacije bave se samo odre-
đenim tipovima kriminala i njihovi članovi su u izvesnom smislu specijalizovani
za činjenje konkretnih krivičnih dela. Oni su upoznati kako sa pravnom karak-
terizacijom tih dela, tako i sa načinom na koji rade policija, tužilaštvo i sudovi,
sankcijama koje se najčešće izriču i najefikasnijim modelima odbrane, tako da
poseduju branioce i unapred pripremljene mehanizme koji im omogućavaju naj-
veći mogući stepen zaštite kada budu otkriveni i procesuirani. Opisana specijali-
zacija već predstavlja pr vi stepen prerastanja ganga u kriminalnu organizaciju i,
kada se uoči u operativnom radu, treba da predstavlja snažnu indiciju da je reč o
organizovanom kriminalu u najavi prema kome je potrebno primeniti sve mode-
le borbe protiv organizovanog kriminala, kako u smislu organizacionih struktu-
ra na raspolaganju, tako i u smislu procesnih sredstava.
Većina gangova u Evropi, međutim, ne funkcioniše na osnovu specijaliza-
cije uloga, već više po principu koji savremena kriminologija naziva „kafeterija
stilom”: njihovi članovi čine različita krivična dela, i planiranje aktivnosti zavisi
ne od nekakve prethodne specijalizacije i opredeljenja za određena dela, nego od
oportunističkih razmatranja, dakle od prilike do prilike i od procene eventualnih
mogućnosti i koristi od različitih krivičnih dela. Takav kafeterija stil delovanja
ujedno je i jedan od osnovnih razloga za manju efektivnost i u ukupnom smislu
manju dugoročnu opasnost od gangova nego od kriminalnih organizacija.
Organizacija trgovine drogom
Gotovo svi gangovi u Evropi bave se trgovinom drogom, jer je reč o najuno-
snijem poslu. Upravo u oblasti trgovine drogom događa se najviše transformacija
gangova u kriminalne organizacije, jer profiti generisani ovom delatnošću, ako se
40 Aleksandar Fatić

racionalno upotrebljavaju, omogućavaju razvijanje unutrašnje organizacije ganga

u strukturu kriminalne organizacije. Osnovni način da se pouzdano razume delo-
vanje neke organizacije jeste praćenje finansijskih priliva i troškova te organizacije,
pa je to slučaj i sa gangovima. Način na koji oni trguju drogom i način na koji ko-
riste profite od droge ukazuje na to kojim putem se razvijaju kao grupe i šta se od
njih može očekivati u bliskoj i srednjoročnoj budućnosti. Pre svega način na koji
se protok novca kanališe kroz grupu i na koji se troši pokazuje nivo organizovano-
sti grupe. U gangovima koji nemaju potencijal da prerastu u kriminalne organiza-
cije neposredni učinioci ovih krivičnih dela zadržavaju profite za sebe i koriste ih
za lične i neposredne svrhe, poput kupovina odeće, vozila i nakita. Većina analiza
ukazuje da je gotovo isključivi način upotrebe profita od trgovine drogom u gan-
govima lična potrošnja. Ukoliko se novac koristi za unapređivanje same organiza-
cije, a posebno ukoliko neposredni dileri dobijaju samo izvestan deo novca, dok
glavnina odlazi organizatorima i liderima, reč je ili o graničnom fenomenu izme-
đu ganga i kriminalne organizacije, ili o kriminalnoj organizaciji u punom smislu.
Posedovanje legalno registrovanih preduzeća
Izvestan broj gangova nastoji da proširi svoj uticaj u lokalnoj zajednici i da
utiče na legalna preduzeća kupovinom ili osnivanjem sopstvenih legalno registro-
vanih preduzeća. Na ovaj način postiže se više vrlo važnih ciljeva za gang. Pre sve-
ga, posedovanje preduzeća omogućava pranje kriminalno stečenog novca. Potom,
ono omogućava lakše plasiranje različite robe koja je nabavljena na neza konit
način. Konačno, na taj način moguće je vršiti pritisak na druga, legalna preduze-
ća, bilo obaranjem cena usled prodaje nezakonito pribavljene robe, izbegavanja
poreza ili zahvaljujući drugim krivičnim delima, ili putem prinude na saradnju,
otkupom robe ispod tržišne vrednosti, prinudom na ustupanje distributivnih ka-
paciteta, i na druge različite načine.
Gangovi u Severnoj Americi i Evropi često poseduju svoja preduzeća, i ona
obično odudaraju od malih i srednjih preduzeća u njihovim lokalnim zajednica-
ma, iz jednostavnog razloga što se koriste za pranje novca stečenog trgovinom
drogom, što znači da je, mora biti, reč o preduzećima sa širim dosegom i većim
obimom poslovanja, kako bi se u njihove finansijske okvire mogle uklopiti velike
sume stečene trgovinom drogom. U nekim sredinama gangovi poseduju i manje
upadljive firme, poput ser visa za popravku automobila, koji se tada obično koriste
više za okupljanje članova, neupadljivo prenošenje informacija i zadataka i slične
socijalne svrhe nego za pranje velikih količina novca.
Odnosi sa drugim gangovima
U analizama nekih policijskih službi u Evropi insistira se na tome da gango-
vi „šire svoje pipke” u prostornom smislu, što se u praksi svodi na model po kome
Aleksandar Fatić 41

najstariji članovi ganga, takozvani veterani, odlaze u drugi grad ili na drugu teri-
toriju gde uspostavljaju gang, istovremeno razvijajući veze sa matičnim gangom, i
tako šire tržište za iznudu, trgovinu drogom i oružjem i regrutovanje novih člano-
va. Empirijska istraživanja pružaju veoma malu podršku ovakvom utisku policije,
jer ispitivanja članova gangova pokazuju da veliki broj gangova nema kapacitet da
migrira. Kada se migriranje i dešava, to je iz sasvim praktičnih i obično slučajnih
razloga, poput uspostavljanja veza sa drugim gangovima na drugim teritorijama
ili slučajnog stvaranja uslova da se na teritoriji nekog drugog grada ili okruga za-
počne sa aktivnostima bez preteranih troškova i praktičnih problema. Drugim
rečima, ispitivanja članova gangova ne otkrivaju da postoji sklonost za planira-
njem širenja, već da se najveći deo energije i resursa ganga usmerava na relativno
ograničenu teritoriju na kojoj je taj gang dominantan.
Istovremeno, međutim, postoji jedna veoma duboko ukorenjena forma od-
nosa između gangova koja nije toliko prostorno raširena, koliko je strukturno opa-
sna, a to je bliska veza između uličnih gangova i gangova u zatvorima. Svi ulični
gangovi u načelu imaju takve veze, jer njihovi članovi povremeno odlaze u zatvor,
a zatvor kao institucija nameće akutna pitanja lične bezbednosti, čime stvara i
imperativ samozaštite, koja je moguća samo pridruživanjem zatvorskom gangu.
Zauzvrat, ulični gang obavlja poslove za račun zatvorskog ganga, i ta praktična si-
nergija dramatično povećava ukupnu društvenu opasnost, jer omogućava zatvor-
skom gangu da usmerava nasilje i druga krivična dela koja se čine na ulici, bez
ikakve mogućnosti policije ili zatvorskih vlasti da to efektivno spreče.
U sredinama u kojima postoji duža tradicija gangova, veza je još čvršća ne-
go inače, jer su lideri gangova obično stariji, sa dužim kriminalnim stažom, što
po zakonu verovatnoće znači da je značajan broj njih u zatvoru, a time se pomera
i struktura upravljanja gangovima i više se centralizuje u zatvorima. Stoga je u Se-
vernoj Americi i u Evropi česta situacija u kojoj zatvoreni članovi gangova usmera-
vaju ubistva, transakcije u drogama i novcu, lokacije za različite poslove, iznude,
a ponekad iniciraju i saradnju različitih gangova. Istovremeno, ulični gang, za-
hvaljujući ovoj vezi, može preko zatvorskog ganga da plasira drogu i drugu robu
u zatvor, da naruči ubistvo u zatvoru ili da na drugi način prenese svoje interese
unutar zatvora. Pošto zatvor stvara imperativnu potrebu za udruživanjem radi
opstanka, trenutni trend povećane upotrebe zatvorskih sankcija idealan je ambi-
jent za rast aktivnosti gangova i proširivanje njihovog članstva.

Zaključak

Analiza aktivnosti i strukture gangova u zemljama razvijene kriminološke

tradicije višestruko je značajna za kontrolu kriminaliteta u Srbiji i na Balkanu.
42 Aleksandar Fatić

Pre svega, paralelizam aktivnosti i razvijanja kriminala u Evropi i na Balkanu već

se pokazao, pre svega, u sferi metoda delovanja organizovanog kriminala, u mode-
lima regrutovanja počinilaca dela organizovanog kriminala, a naročito u struktu-
rama transformacije gangova u kriminalne organizacije. Osim toga, normativne
definicije organizovanog kriminala, koje su prisutne i u srpskom zakonodavstvu
i u zakonodavstvu drugih zemalja Balkana, još uvek ne prati odgovarajuće razu-
mevanje samog pojma razlike između uličnog i organizovanog kriminala unutar
kontrolnog sistema. To razumevanje se unapređuje analizom trendova evolucije
ganga u organizovanu kriminalnu grupu, jer razumevanje karakteristika ganga
jasnije ukazuje na granicu između ganga i kriminalne organizacije. Usled velikog
značaja koji se u evropskoj koncepciji meke bezbednosti pridaje organizovanom
kriminalu, kao i traumatizujućeg uticaja organizovanog kriminala na balkanska
društva, a pogotovo na srpsko društvo, u kome je i premijer postao žrtva te vr-
ste kriminala, vrlo često se zanemaruje činjenica da nije svaka forma integracije
kriminaliteta istovremeno organizovani kriminal. Gang je niža forma integraci-
je kriminaliteta koja, pod određenim uslovima, može evoluirati u kriminalnu or-
ganizaciju.
Već i letimičan pregled publikovanih informacija u javnosti o aktivnosti kri-
minalnih struktura u Srbiji pokazuje izuzetno visok stepen integracije na nivou
ganga, i vrlo jasne parametre na osnovu kojih je moguće zaključiti da su gangovi
u Srbiji integrisani do nivoa kriminalnih organizacija. Oni se pre svega odlikuju
izuzetno personalizovanom ulogom pojedinih lidera, što je pr va karakteristika
koja gotovo garantuje njihov kapacitet da postanu kriminalne organizacije. Osim
toga, iako uglavnom ne poseduju pisana pravila ponašanja, njihova nepisana pra-
vila toliko su jasno postavljena da odstupanje od njih često podrazumeva najdra-
stičnije zamislive posledice.
Kada je reč o navedena četiri strukturna kriterijuma integracije ganga, ve-
rovatno je ispravno zaključiti da u Srbiji većina gangova zadovoljava tri od njih,
naime članstvo po diferenciranom modelu nivoa unutar ganga, profilisanu ulo-
gu liderstva i postojanje pravila. U funkcionalnom smislu, integrisani ulični kri-
minalitet u Srbiji zadovoljava sva četiri kriterijuma visoke integracije. U njemu je
prisutna specijalizacija i organizaciona diferencijacija počinilaca različitih tipova
krivičnih dela, uglavnom po narudžbi, od ubistava, preko nabavke oružja, sve do
krađe vozila. Trgovina drogom je retko amorfno strukturisana i profiti od nje se
retko koriste za ličnu potrošnju, već je ova vrsta kriminala uglavnom integrisana
u složenije „poslovanje” koje već pripada domenu kriminalne organizacije. Štavi-
še, niži nivo integracije kroz trgovinu drogom za lični profit prisutan je samo u
ruralnim sredinama — gde tek predstoji integracija u složenu kriminalnu organi-
zaciju. U urbanijim sredinama niži stepen integracije često predstavlja značajan
Aleksandar Fatić 43

rizik za počinioce, jer se delatnost grupe odvija kao konkurencija visokointegri-

sanom kriminalu. Posedovanje legalno registrovanih preduzeća od strane gang-
stera dugo je već ustanovljena tradicija na Balkanu, pa sve upotrebne vrednosti
takvog vlasništva redovno proizvode efekte u kriminalnom svetu regiona. Konač-
no, saradnja kriminalnih organizacija, sa svim svojim problemima, koji su veliki,
neminovnost je na području malih tržišta malih zemalja regiona, te geografska
stešnjenost i uzajamna upućenost kriminalaca jednih na druge istovremeno znači
i da one veze koje bi možda duže čekale na formiranje, poput veza između pojedi-
nih gangova, sticajem okolnosti, moraju da se uspostave zbog uzajamne bezbed-
nosti i mogućnosti da se posluje u kriminalnom svetu.
Imajući u vidu navedena kratka razmatranja, jasno je da u Srbiji i na Bal-
kanu postoji visok stepen integracije krimina liteta, te da se može sa visokom
pouzdanošću zaključiti da ukupan transfer gangovskog kriminaliteta u sferu orga-
nizovanog kriminala predstavlja stvar bliske budućnosti. U tom smislu, usvajanje
svih kriminoloških uvida i iskustava zemalja koje imaju veći analitički kapacitet,
kao i više vremena i resursa za analizu, stvar je imperativa kako bi se sprečila dra-
matična erozija društvene bezbednosti u godinama koje dolaze.
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

351 . 74/ . 76

REVIJA za bezbednost : stručni časopis o korupciji i organizovanom

kriminalu. – God. 1, br. 1 (juli 2007) – .
– Beograd (Gračanička 18) : Centar za bezbedonosne studije, 2007– . – 25 cm

Mesečno
ISSN 1452-9335 = Revija za bezbednost
COBISS. SR – ID 141336588