n

BibliotekaPoiis" (I
iJx-
3 L-
Knjiga br, 9

VSadimirVuSetsc

B R TF Jlk i^t I jJ%

Ki
WECCUSinS QG03I!G

i^i: -> I

i
2006
Sadrzaj:
Predgovor, 7
Uvod - smisao i znacaj izucavanja globalizacije, 10 i
Preliminarno deinisanje pojma globalizacija, 15
IITeorije i koncepti globalizacije, 27
li 1, Istorijski pregled teorija, 28
If 1. 1. Teorija o imperijalizmu, 29
11 1. 2. Klasicne teorije modernizacije i konvergencije, 33
11 2. Klasifikacija i pregled modernih teorija globalizacije, 36
III Dimenzije globalizacije, 42
IV Aktuelne debate, 88
IV1. Globalizacija - Proces i/ili projektr88
iV 2. Interpretacija: Nova era Hi nista novo - Kada pocinje
proces globalizacije, 119
IV 3. Objasnjenje fenomeia globalizacije,! 38
IV 4, Globalizacija politike: Kraj ili ozivljavanje nacionalne
drzave, 166
!V 5. Globalizacija kulture - Mekburekizacija kulture, 212 IV
6. Posledice globalizacije, 257
VZakljucak: globalizacija proces i/ili projekt, 295
Literatura, 309
 PREDGOVOR

Ova knjiga je zapoceta kao misaona reakcija na

bombardovanje Srbije 1999 godine. Tada napravljena
skica (Vuletic, 2000) bila je rezultat nezadovoljstva
postojecim, uglavnom propagandnim, objasnjenjima
razloga bombardovanja, koja su dolazila kako iz Srbije, tako i iz
sveta. Potraga za smislenijim odgovorom upucivala je
m. analizvu 9|obaIizacije Biio je jasno da bombardovanje
nije klasican rat, odnosno da ga ne vodi neka nacionalna
drzava, ili alijansa tradicionalno shvacenih nacionalnih
drzava protiv jedne drzave, vec da ga vodi globalna siia
protiv jedne nacionalne drzave Polazna pretpostavka je bila
da globalna alijansa ne predstavlja pojedine nacionalne
;& drzave, vec transnacionaine aktere koji deluju u skladu s
logikom jednog poretka razlidtitogod medunarddhog
poretka drzava, Nesporazum koji je nastao izmedu Srbije i
sveta, predstavljao je nesporazum izmedu, s jedne strane,
;<||: shvatanja koja su preovladavaia u medunarodnom poretku
\W" kakav je u osnovnim konturama bio poznat poslednjih
-% nekoliko vekova, a dominantan u kratkom" XX veku i, s
druge strane, jednog novog, globalnog shvatanja koje se
nametalo kao vi2ija buducnosti.
u tc,Ku pisanja teksta nismo se, medutim, drzali ni
jedne odredene pretpostavke, pa ni malocas naznacene S
obzirom da nam je prvenstveni cilj bio da predstavimo
razhcita shvatanja o globalizaciji, hteli smo da budemo
otvoreni prema razlicitim gledistima, odnosno da ih
korektno predstavimo i medusobno suprotstavljamo, a ne da
ih suprotstavljamo sopstvenoj polaznoj pretpostavci Ipak,
navedena pretpostavka je uvek bila prisutna, mada nije uvek bila
od koristi..
 Uz sav trud da budemo objektivni u prikazu i analizi susreti s nedavno preminulim kolegom Miroslavom
Pojedinih pitanja, moguce je da su odredeni subjektivni Pecujlicem
stavovi uticali na iznete zakljucke Zato smo se trudili - Rad je najvecim delom nastao u periodu od 2000.
do
da odrzimo distancu prema razlicitim gledistima i da se 2002 godine1, a danas ga predajemo citaocu u delimicno
uzdrzimo od licnog suda, posebno onda kada smo imali izmenjenom izdanju. izmene se odnose, pre svega, na
snaznu potrebu da ga izrazimo. To je verovatno uticalo da ukljucivanje onih ideja koje su se pojavile nakon 2002,
knjiga izgubi snagu i zavodljivost koju sobom nosi isticanje godine, kao i na prilagodavanje teksta siroj citalackoj
licnog stava, Ipak, smatrali smo da je to neophodno, upravo publici.
zato sto je jedan od motiva da se poduhvatimo pisanja ovoga
rada bila zelja da domacem citaocu koji nije strucno upucen u
objmnu i raznorodnu iiteraturu o giobalizaciji prezentujemo
razno ikost ideja i pristupa u savremenim raspravama o
giobalizaciji i da na taj nacin doprinesemo premoscavanju jaza
koji je nastao gotovo potpunom izolacijom ovezemlje u
poslednjoj deceniji XX veka, odnosno, u periodu kada su se u
svetu knstalisale glavne debate o giobalizaciji S obzirom da se
broj studija o giobalizaciji stalno umnozava i da odavno
prevazilazi broj koji je moguce procitati u toku prosecnog
ijudskog veka, jasno je da neke od, mozda znacajnihjradova
nismo konsultovali. Ipak, verujemo da kljucne idejltvezi s
temama kojesmo ovde pokrenuli nisu izostale Tefrlravno,
neznacidasusveidejekojesuseiskristalisaieuvezJsraziicitim
aspektima globalizacije ovde prisutne, ali smo se zato trudili
da izdvojimo one teme koje su po nasem misljenju kljucne za
razumevanje savremenih rasprava o giobalizaciji
Od neprocenjive vaznosti za nastanak ovog teksta bio je
boravak u Londonskoj skoli ekonomije i politickih nauka
(Lbc) u toku zimskog semestra 2002-03 godine. Takode 1. Rec je o, za stampu priredenoj, doktorskoj tezi koja je odbranjena
razgovon s kolegama iz zemlje i regiona, kao i sa buducim decembra 2002. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pred
komisijom koju su cinili profesori Radmila Nakarada, Danilo Mrksic i
Koiegama, odnosno studentima koji su pohadali kurseve o Mladen Lazic Danonocni rad na tezi bio je rezultat naivne, ali ispostavilo
giobalizaciji, pomogli su u preispitivanju mnogih zakljucaka se, korisne vere danovo vreme"nakon petooktobarskih promena moze
ao kojih smo dosli. Posebno su, medutim, bili inspirativni postati zaista novo, samo ukoliko, umestosolunasenja", svako ponaosob i
najbolje sto ume prione na posao kojim se bavi

UVOD - SMISAO IZNACAJ IZUCAVANJA GLOBALIZACIJE
Globalna ekonomija ne obuhvata sveprivredne process na planeti,
ne ukljucuje sve teritorije i ne ukljucuje sve ijude i njihove poslove,
iako direktno ili indirektno uicenazivotcitavog covecanstva
Manuel Kastels, Uspon umrezenog drustva
Postavlja se pitanje sta temu globalizacije cinKtako
neodoljivom za stalna preispitivanja? Ako bismo, sieged
Gidensa, prihvatili tezu da globalizacija povezuje udajjena
mesta na takav nacin da lokalna zbivanja uoblicavaju
dogadaji koji su se odigrali hiljadama kilometara dafeko i
vice versa" {Gidens, 1998:69), postaje jasno da se zae||foman
broj ljudi na planeti svakodnevno otvara citav niz,|ir#blema i
pitanja koja su u manjoj ili vecoj meri povezana) s treYidom
globalizacije Mada nisu svi ljudi i svi regioni na planeti
ukljueeni u proces globalizacije, izvesno je da ona direktno ili
posredno utice na sve njih.
Otuda, u prakticnom pogiedu, tema globalizacije
obecava mnogo, odnosno otvara nova pitanja, kako o svetu u
kojem zivimo, tako i o nasem neposrednom okruzenju,
nasem svakodnevnom zivotu i nama samima.2
2. Mogla bi se povuci paralela izmedu procesa industrijalizacije i
globalizacije Kao sto je u proteklih dva-tri veka industraijalizacija izmenila
sve oblasti ljudskog zivota i ljudski pogled na zivot, tako i globalizacija
istovremeno menja svet i nasu sliku o svetu u kojem zivimo
-' d
Da bi se na takva pitanja adekvatno odgovorilo,
neophodno je, pre svega, nad zadovoljavajuci odgovor
na neke kljucne dileme.kpje.se ticu samog koncepta
globalizacije Naime, u vezi s pojmom gobalizacija, otvorilo
se niz debata koje jos uvek nisu zavrsene, a razliciti
odgovori na pitanja koja se nalaze u njihovom sredistu,
odreduju pravac analize konkretnih problema povezanih s
globalizacijom..
Debate o kojima ce u ovoj knjizi biti reci ne iscrpljuju
sva pitanja koja se mogu postaviti u vezi s globalizacijom
Medutim, na osnovu pregleda prevenstveno socioloske
literature o giobalizaciji, odnosno razlicitih nacina na koje se
pojam globalizacije konceptualizuje u socioloskoj literaturi,
dosli smo do zakljucka da uvod u proucavanje globalizacije
zahteva upoznavanje sa sest osnovnih tema o kojima postoje
razlicita, cesto potpuno suprotstavijena gledista:
Prvo pitanje odnosi se na znacenje globalizacije i
otvara prostorza kriticko preispitivanjedva rivalska pristupa,
Prema prvom, globalizacija je nezadrziv i nepovratan
proces integracije kultura, trzista i drzavnih zajednica,
koji je dostigao nivo nezabelezen u proslosti Prema
drugom, globalizacija je ideoloski projekat svetski uticajnih
grupa kojim se zeli podstaci ekonomska liberalizacija i
politicka deregulacija, s ciijem legitimacije dalje ekspanzije
kapitalizma U okviru ove debate, iskristalisalo se mnostvo,
po mnogo cemu, suprotstavljenih gledista. Po jednom, svet
postaje jedan prostor"u kojem ce svi ljudi na planeti ziveti
slicnim zivotom, sticati slicna zivotna iskustva i, shodno
tome, deliti iste vrednosti U okviru drugog, takvo videnje se
relativizuje isticanjem protivrecnosti globalizacije, kojima se
ne dovodi u pitanje nezaustavljivost procesa, ali se ukazuje
na nemogucnostjasnog predvidanja njenogtoka i posledica
Trece glediste istice da je rec o procesu sjrenja svetskog
9

kapitalistickog sistema, koji traje.vise stotina godina, a sada
ulazi u zavrsnu fazu. U ton svetlu, globalizacija predstavlja
ideoloski pojam koji zamagljuje kljucne promene do kojih
dolazi u savremenom svetu, Najzad, postoje gledista po
kojima aktuelna zbivanja ne upucuju na globalizaciju, vec bi
se pre moglo govoriti o fragmentaciji sveta na velike
civilizacijske blokove koji se medusobno sukobljavaju na
religijskim, vrednosnim i interesnim osnovama
Sledeca debata odnosi se na pitanje - kada pocinje
globalizacija? S jedne strane, tvrdi se da je globalizacija
potpuno novi fenomen, nezabelezen u istoriji, a s druge
strane, istice se da je rec samo o nastavku odredenih procesa
koji su zapoceti u odredenom trenutku prosfosti,
Treca velika debata odnosi se na objasnjenje
fenomena globalizacije. Da li se o giobalizaciji-wioze
govoriti kao o povezivanju prostornih jednica, ili ofa^pre
svega, podrazumeva deteritorijalizaciju, samo je jedno od
znacajnih pitanja u ovom kontekstu. Ko su kljucni akteri,
odnosno pokretacke sile globalizacije. Pored toga, u ovom
delu knjige akcenat ce biti stavljen na neka metodolbka, i
pitanja pristupa objasnjenju globalizacije.. |j!p"
Globalizacija politike i politicke polledice
globalizacije predstavljaju jos jednu debatufbkol koje
nema saglasnosti U prvom redu, ovde ce biti predstavljeni
razlicitipogledi na buducnost nacionalne drzave uepohi
globalizacije, a zatim ce biti red o uticaju globalizacije na
buducnost demokratije. Kultuma sfera je, takode, oblast u
kojoj nema saglasnosti, kakoo posfedicama kojeglobalizacija
ostavlja na kulturu, tako ni o znacaju kulture za globalizaciju.
Nairn, s jedne strane, tvrdi se da globalizacija znaci kulturnu
homogenizaciju koja za cilj ima nametanje dominantnih
vrednosti zapada", posebno Amerike, odnosno, u krajnjoj
liniji, novu vrstu kulturnog imperijalizma, S druge strane,
ispitivace se tvrdnja da je globalizacija zapravo prozimanje
12
i mesanje razlicitih kultura, sto doprinosi heterogenizaciji
savremenog sveta i, razlicito shvacenoj, kulturnoj
hibridizaciji.
Jedno od najpopularnijih pitanja u ovom kontekstu
tice se ocene znacaja i domasaja globalizacije, odnosno
njenih posledica na razlicite oblasti zivota: U ovom delu
rada pokusacemo da istaknemo osnovne argumente za i
protiv teze po kojoj globalizacijaznaci prosirenje sveukupne
ljudske slobode i blagbstanja,bdhoshb, njoj suprdtstavljene
teze da globalizacija predstavlja izuzetno veliku opasnost po
covecanstvo, Takode, u ovom delu bice podrobnijeobjasnjen
smisao anti i alter globalizacijskih pokreta koji u poslednjih
desetak godina sve vise jacaju..
Pored navednih debata, postoji jos citav niz
otvorenih pitanja koja se nalaze u fokusu paznje
teoreticara globalizacije Tu je, pre svega, rec o povezivanju
globalizacije i aktuelnih problema covecanstva, kao sto su:
porast siromastva i drustvenih nejednakosti, polozaj zena,
narastajuci ekoloski problemi, kriminalizacija drustava kao
izraz izopacene globalizacije" i tako dalje. O svemu tome
bice reci, pre svega, u kontekstu razmatranja posledica
globalizacije, ili ce biti pomenuto kao ilustracija odredenih
gledista, ali se necemofokusirati ni na jednu od pomenutih
oblasti, U ton smislu, upadljiv je izostanakpoglavlja koje bi
se speciicno bavilo temom ekonomske globalizacije Razlog
je jednostavan,, Ova problematika u toj meri prozima sva
poglavlja, da bi zaseban odeljak predstavljao nepotrebno
ponavijanje osnovnih ideja, S druge strane, sire eiaboriranje
razlicitih dimenzija ekonomske globalizacije zauzelo
bi nesrazmerno mnogo prostora, a sama problematika
zasluzuje da bude obradena u zasebnoj studiji
S obzirom da su se pojedina pitanja koja cine sustinu
navedenih debata javila u delima klasika sociologije i drugih
n

znacajnih sociologa XX veka, na pocetku rada nadnjen je
kratakosvrt na ranija socioloska gledista koja su u direktnoj
vezi sa savremenim debatama o giobalizaciji Naravno, rec je
o krajnje sumarnom i nepotpunom osvrtujer se pojedinacne
ideje i uvidi koji se mogu povezati s globalizacijom mogu
naci u gotovo svakoj boljoj klasicnoj socioloskoj studiji, ali u
kontekstu koji nije direktno povezan s idejom globalizacije,.3
Posebna paznja i sira elaboracija bice posvecena
prvoj u navednom nizu debata, jer se ona odnosi na
problematizovanje pitanja s kojima se na slican nadn nismo
sretali u literaturi o giobalizaciji, Rec je, zapravo, o znacenju
koje se pridaje giobalizaciji Na taj nacin se bitno odreduje
nas stav prema ostalim pitanjima koja traze objasnjenje.
Naime, kao sto sugerise Mart Skot,,,...globalizacija moze biti
interpretirana na politicki ili na dijagnosticki nacinjjtajazjjjjg
je bazicnija nego, na_pnmer, razlika izmedu_njarksisti:c1cog
1 nTmarksjsTfc]cog~pristupa tomjpjrojbjemu" (Scott, T997:
3). Dijagnost^]___pristup pojjjgzjumeva utvrdivanje
uzroka koji vode giobalizaciji sto, dxugim redrna,,;znac[
obiashjenie_odredenoq procesa^_druqejtrane,%po1iticki
pristup"znaci zadavanje odredenog pozgj^.nog m^^jaTojT
leHre^izuje akivnom poJ^com_yoljom^ Nara#n% cak
ruproTsTavljanje ovakvom politickom modelu doprinosi
njegovoj politickoj uticajnosti na nacin da postaje neka
vrsta samoispunjavajuceg prorocanstva Ovde se otvara niz
novih pitanja pocev od epistemoloskih, preko teorijskih, do
ideoloskih o kojima ce detafjnije biti raspravljano u pvbm
delu rada..
3 Olbou (Albow) je izneo tezu o povezanosti razvoja sociologije i
globalizacije Po njegovom misljenju, socioiogija se rodila i razvijala
izmedu nacionalizma i globalizacije. Olbou navodi pet faza u razvoju
sociologije koje su povezane sa globalizacijom: univerzalizam,
nacionalizam, internacionalizam, indigenizacija i globalizacija (prema:
Robertson, 1992)
I PRELIMINARNO DEFINISANJE POJMA GLOBALIZACIJA
Globalizacijaje nesumnjivo najvise (zlo)upotrebjavana i
najrede definisana, verovatno s najvise nesporazuma
povezana, najnebuloznija i politicki najdelotvornija rec
poslednjih, ali i narednih godina
Beck, Staje globalizacija?
Pre nego sto se upustimo u pregled savremenih
debata o giobalizaciji, potrebno je, radi lakseg pracenja
teksta, dati radnu definiciju globalizacije i odrediti je prema
srodnim pojmovima, sa kojima se manje ili vise opravdano
poistovecuje.
Odmah treba red da ne postoji opsteprihvacena
deinicija globalizacije. Ima, naravno uticajnijih j manje
uticajnih, opstijih i speciicnijih, apstraktnijih i konkretnijih,
ali jedinstvenog pogleda na to sta je globalizacija,
nema Razlog za to je, s jedne strane, kompleksnost i
multidimenzionalnost samog fenomena na koji se pojam
globalizacija odnosi, a sa druge strane, mnostvo uglova i
nivoa s kojih se taj kompleksan fenomen posmatra. No, ta
cinjenica ne znaci da nije moguce pronaci neke zajednicke
eiemente koji bi posluzili kao osnovza stvaranje jedne radne
deinicije globalizacije:
Postoje tri glavna opsta pravca misljenja u pogledu
shvatanja globalizacije, u okviru kojih je moguce razfikovati
mnostvo podvarijanti.
Prvom pravcu pripadaju autori koji smatraju da je
pojam globalizacije mit, ideoloska maska kojom se prikrivaju
stvarni procesi transformacije svetskog kapitalistickog
sistema. U ton smislu, dominira glediste Imanuela Volerstina
(ImmanuelWalerstein) koji tvrdi da jediskurs (globalizacije)
13

u stvari ogromno nerazumevanje savremene stvarnosti
- obmana koja nam je nametnuta od strane mocnih grupa i
sto je jos gore obmana koju smo, cesto u ocajanju,: sami sebi
nametnuli"(vVallernstein, 1999:1). Diskurs globalizacije, po
njegovom misljenju, vodi ignorisanju stvarnih pitanja i
pogresnom razumevanju procesa koji vode krizi svetskog
kapitalistickog sistema,
Toj grupi pripadaju i oni autori koji smatraju da
je globalizacija mit zato sto se preuvelicavaju dometi
savremenih gobalnih trendova. Medu njima, posebnu grupu
predstavljaju autori tradicionalne skole medunarodnih
odnosa koji insistiraju na znacaju nacionalne drzave kao
kfjucnog aktera medunarodnih odnosa. Za njih u najboljem
slucaju_globalizac_ija jmacj internacionalizacjju,_gdnosno
'intenziikacijuodnosa _jzmedu "^pojldinih nacionalnih
"drzava. Takode, toj grupi pripadaju i autoriT<ojTc7ol<azi^jLjrdla^
globalizacija nije fenomen bez presedana, jer je integracija
svetske ekonomije poznata s kraja XIX i pocetka XX veka
(Hirst and Thompson, 1996). 3./.'"..
Najzad, u tu grupu se mogu svrstati i oni autori,vpoput
Burdijea, koji ne spore aktuelnost niti obim globalizacije, ali
koji smatraju da globalizacija nije ireverzibifan prbllskoji se
ne bi mogao iz pocetka drugacije usmeriti (Burdij^2001).
Drugim recima, ovi autori smatraju da globalizacija^ sama
po sebi nije mit, ali je mit tvrdnja da globalni razvoj nema
alternative. Za sve njih se u literaturi iskristalisao termin
%skeptlci^
TDrugi pravac, cine autori koji naglasavaju sirinu,
dubinu i intenzitet promena koje su se u skorasnje vreme
dogodile u svim oblastima drustvenog zivota, S obzirom
da su te promene obuhvatile citav svet, oni taj niz promena
nazivaju globalizacija, a njih nazivaju hiperglobalistima
Razlike koje postoje medu njima odnose se kako na razlicite
teorijske pravce, tako i na razlicite metodoloske pristupe, a
u izvesnom smislu ne treba minimizirati ni znacaj ideoloskih
16
razlika. Osnovna razlika medu njima bi se mogla izraziti
terminima pozitivni" i negativni" hiperglobaiisti (Castels,
2000),4
U ovoj grupi ima onih koji jos uvek insistiraju na
klasicnim teorijskim konceptima,, Tu, pre svega, mislimo na
teoriju modernizacije i na klasicni marksisticki pristup. U
ton smislu, koncept globalizacije se poima, s jedne strane,
kao proces stalnog tehnoloskog napretka, univerzalizacije,
vesternizacije ili cak amerikanizacije sveta, a sa druge
strane, kao nastavak imperijalizma, odnosno kolonijalizma.
Interesantno je da je ovakvo poimanje svetske stvarnosti
prisutno kako kod dela onih koji se prema giobalizaciji
odnose afirmativno, tako i kod dela onih koji lamentiraju nad
njenim posledicama. Vestemizacija, odnosno amerikanizacija,
podrazumeva u ovom diskursu uniikaciju sveta po
ekonomskom, politickom i kulturnom modelu koji je
karakteristican za ekonomski najrazvijenije zernlje Amerike
i zapadne Evrope i koji je u njihovom interesu,
Ovom pravcu misljenja pripada i deo autora koji se
bave medunarodnim odnosima5 koji nisu nuzno zagovornici
4 Stefan Kastels (Stephen Castels) smatra da su pozitivni hiperglobaiisti
uglavnomneoliberalikojibraneglobalnotrzisteiverujudaonodoprinosi
optimalnom ekonomskom rastu, kao i opstem povecanju zivotnog
standarda. Negativni hiperglobaiisti uglavnom su skoncentrisani u
radikainim i neomarksistickim intelektualnim krugovima i naglasavaju
negativne posledice globalizacije, kao sto su nezaposlenost, socijalna
fragmentacija, konflikti, itd (Castels, 2000)
5 Ovaj pravac nije jedinstven, o cemu svedoci razlika izmedu realista i
liberaia Realisti priznaju da globalizacija ostavlja odredene posledice na
kulturni i ekonomski zivot, ali ne utice bitno na postojeci medunarodni
politicki poredak, Liberal! su, s druge strane, impresionirani tehnoloskom
komunikacijskom revoiucijom i tvrde da se sve, pa i sistem nacionalnih
drzava, bitno menja pod talasom globalizacije Izrecena ocena se
odnosi uglavnom na ovaj pravac misljenja koji je dominirao pocetkom
devedesetih godina XX veka i koji je stvorio citav niz pogresnih
predstava o giobalizaciji kao procesu homogenizacije, vesternizacije,
mekdonaldizacije itd (Baylis, J and Smith, S, 1997)
15
 teorije modernizacije, ali na odredeni nacin pokusavaju da
prevazidu njene nedostatke Razlog tome nalazise, izgleda,
u dnjenici da se nakon prestanka Hladnog rata javila potreba
za redefinisanjem mape medunarodnih odnosa., Ono sto
ovaj pravac u njegovom klasicnom izdanju cini jedinstvenim
je insistiranje na nacionalnoj drzavi kao osnovnoj analitickoj
jedinici, te u ton smislu, bez obzira da li ih svrstali medu
skeptike, ili hiperglobaliste, svi oni zajedno ostaju takozvani
pravac, odnosno skola medunarodnih odnosa.,
Najzad, treci pravac, koji je u teorijskom smislu
najrazudeniji, dne autori koje, uz sve razlike, povezuje
dnjenica da prihvataju pojam globalizacije kao koncept
kojim se najbolje mogu opisati drustvene promene i procesi
s kraja XX i pocetka XXI veka,, Oni insistiraju na poimanju
globalizacije kao protivrecnog procesa, U prvi plan jsticu
tenzije i protivrecnosti koje postoje u savremenomlsletu,
Upravo te protivrecnosti koje su u vezi s globalizadjom
kreiraju i cine buducnost svetanejasnom"ineodredenom"
Oni, za razliku od skeptika, prihvataju realnost globalizacije,
a istovremeno, za razliku od hiperglobalista, ne sjgtatraju
da je globalizacija svrseno stanje i neprotivrecar^^abilan
i, u krajnjoj liniji, ireverzibilan proces. Giobalizac|o%se po
njihovom misljenju moze, u vecoj ili manjoj meri; upravljati..
No, bez obzira na navedene razlike, koje su vise
idealno-tipske, svi ovi autori su ukljuceni u opstu debatu
o giobalizaciji, Otuda se prorockim pokazalo Gidensovo
zapazanje s pocetka devedesetih godina proslog veka, po
kojem je globalizacija termin koji mora da zauzme kljucno
mesto u leksikonu drustvenih nauka"(Gidens, 1998/90: 56),
Ostaje, medutim, otvoreno pitanje kako bi ta odrednica
trebalo da izgleda? Bezmalo svaki autor koji se upustio
u razmatranje ovog fenomena dao je svoju deiniciju, ili,
tacnije receno, okvirno odredenje globalizacije Ovde cemo
18
navesti nekoliko najuticajnijih i najpoznatijih definicija
i opstih zapazanja o giobalizaciji6 Navedena odredenja
predstavljaju citav spektar razlicitih stavova, od optimizmom
ispunjenih hiperglobalistickih, preko transformacionistickih,
koji ukazuju na promene koje se pod uticajem globalizacije
desavaju u svetu, do skeptickih, koja dovode u pitanje
postojanje globalizacije, odnosno koja ukazuju na njenu
ideolosku pozadinu:
Globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih
ljudi titavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko
drustvo, odnosno globalno drustvo. (Albou)
Globalizacija je ... nezaustavljiva integracija trzista,
nacionalnih drzava i tehnologija u do sada
nezabelezenom stepenu, stoje omogucilo pojedincima,
korporacijama i nacionalhim drzavama da svoje
aktivnosti prosire kroz svet brze, dublje i jevtinije
nego ikada do sada Globalizacija znaci sirenje
slobodnotrzisnog kapitalizama na gotovo svakuzemlju
u svetu (Fridman,T)
Globalizacija je drustveni proces u kome geografska
ogranicenja drustvenih i kulturnih aktivnosti gube
znacaj i u kome ljudi postaju sve vise svesni da ona gube
naznacaju. (Voters)
Globalizacija upucuje na kristalizaciju celine sveta kao
jednog mesia koje vodi stvaranju globalnih humanih
uslova i svesti o svetu kao takvom (Robertson)
Globalizacija moze biti definisana kao intenzifikacija
drustvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na
nacin dasu lokalni dogadaji oblikovani dogadajima koji
su se odigrali kilometrima daleko i vice versa. (Gidens)
6. Navedena odredenja su preuzeta iz razlicitih izvora.. Osnovni cilj
njihovog predstavljanja je ukazivanje na mnostvo razlicitih pristupa i
dimenzija koje se u razlicitim gledistima isticu u prvi plan
19
 Globalizacija znaci globalno umrezavanje kojim
se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno
izolovane zajednice na planeti u celinu, odnosno u
jedan svet" (Richter)
Globalizacija znaci da je svet postao globalni
supermarket u kome su ideje i prozvodipostal! dostupni
svudauisto vreme (Kanter)
Globalizacija je, jednostavno receno, intenziflkacija
globalne medupovezanosti. Globalizacija upucuje na
umnozavanje veza i medupovezanosti koje prevazilaze
nacionalne drzave (odnosno drustva) stvarajud
moderni svetski sistem, Ona oznacava proces kroz koji
dogadaji, odluke i aktivnosti ujednom delu sveta mogu
imati znacajne posledice za pojedince i zajednice u vrlo
udaljenim delovima sveta. (McGrew)
Globalizacija upucuje na intenzifikaciju zgusnjamnja
vremena-prostoraudrustvenomzivotu. (Harvi) '}:...
Dinamika globalizacije: investicije, industrija, informa-
tivna tehnologija i individualna potrosnja,- Prvo,
investicije nisu geografski ogranicene, one id^ tamo
gde postoje povoljni uslovibez mnogo uplitar)0$rzave,
Drugo, industrija je vise globalno orijentisan&Mgo pre
deset godina, strategije multinacionalnih kompdhija se
oblikuju prema potrebi novih trzista i resursa gde god
se om'nalazili. One nisu uslovljenedrzavnimrazlozimd,
i imaju malo respekta prema vladama zemalja u kojima
posluju. Trece, informativne tehnofogije omogucuju
kompanijama da posluju u razlicitim delovima sveta
bez stvaranja celog poslovnog sistema u svakoj od
zemalja u kojoj posluju i bezpotrebe bib za ekspertima
u transferu novca, biloza obucavanjem mnostva radne
snage Cetvrto, individualni potrosaci su postal! vise
globalno orijentisani time sto gledaju iste TV stanice
/ prihvataju slican zivotni stil i proizvode, nezavisno
od zemlje iz koje poticu. Kombinujuci mobilnost ova
cetiri faktora proizvodne jedinice u svakom delu sveta
obezbeduju sve sto je potrebno za njihov razvoj bez
oslanjanja na nacionalne vlade. (Omae)
Globalizacija jednostavno receno, oznacava sirenje
skale, porast znacaja, ubrzanje i produbljivanje uticaja
tnansnacionalnih tokova i obrazaca na drustvene
interakcije. (Held, Mek Grewj
Promena odnosa izmedu vlade i trzista postala je
posebno ocigledna kroz pojavu medunarodnih
trgovinskih sporazuma koji prenose sve vise i vise
politicke mod sa nacionalne drzave na globalne
korporacije. Opsti sporazum o trgovini i porezima
(GATT), Mastrihtski sporazum i Severno americki
sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) su znaci
promenjenih odnosa mod u medunarodnoj zajednici.
Pod ovim sporazumima stotine zakona suverenih
nacionalnih drzava potencialno su anulirani, ne vaze
ako ugrozavaju slobodu transnacionalnih kompanija
da slobodno posluju. Birad i grupe za pritisak u ovim
zemljama snazno protestuju sa ciljem da blokiraju
ove trgovinske sporazume u strahu da ce tesko
steceni zakoni koji stite radna prava, zivotnu okolinu,
zdravstvenuzdstitu i slicno biti odbaceni u ime gotovo
potpune kontrole transnacionalnih korporacija nad
ekonomskim poslovima u dtavom svetu. (Rifkin)
Globalizacija je integracija na osnovu projekta koji
uiogu trzistaprosiruje na globalni nivo. (Mekmajkl)
Globalizacijaje ono sto smo mi u Trecem svetu vekovima
nazivali kolonizacija..(Kor)
Karakteristike globalizacijskog trenda ukljucuju inter-
nacionalizaciju proizvodnje, novu medunarodnu

podelu rada, nove migracije sa Juga ka Severu, novu
takmicarsku atmosferu koja ubrzava ove procese i
internacionalizuje drzave pretvarajud ih u agenicje
globalizovanog sveta, (Koks)
Diskurs (globalizacije) je u stvari ogromno
nerazumevanje savremene realnosti - obmana
koja nam je nametnuta od strane mocnih grupa
(Volerstin)
Globalizacija je jedan snazan mit u punom znacenju
redjedan mocan diskurs, jedna snazna ideja koja ima
snagu da podstakne verovanje. Onaje glavno oruzje u
borbama protiv tekovina drzave socijainog staranja
(Burdije)
U vecini navedenih definicija i opisa u prvi plan se
isticu razfidti aspekti globalizacije. No, i pored toga, rfioglo
bi se red da postoji zajednicki imenitelj, odnosno crvena nit
koja povezuje navedena odredenja U ton smislu, uocljivo
je da se globalizacija poima, pre svega kao (ne)zavrsen
proces u kojem svet postaje jedno mesto ", odnoiho u
kojem dolazi do intenzifikacije odnosa izmedu pQjjeiihaca,
organizacija i institucija na globalnom nivou, bez4b b%ira na
drzavne granice. Na taj nadn o giobalizaciji se razmislja kao
o svojevrsnoj deteritorijalizaciji kako u smislu sve manjeg
znacaja prostomih ogranicenja, tako i u smisiu sve manjeg
znacaja koji se pridaje drzavnoj teritorijalnosti. Pored toga,
uzimajuci u obzirraztike kojepostoje u razlicitim odredenjima,
moglo al.se reci da globalizacija ne podrazumeva samo
unifikaciju sveta, vec se moze govoriti i o diversifikaciji kao
posledici razlicitih meduuticaja Globalizacija obuhvata
sva polja ljudske aktivnosti, ali je ekonomija istaknuta kao
primarno polje. Uporedo sa procesom globalizacije, na delu
je i proces lokalizacije, tako da mnogi autori danas govore
22
20
o glokalizaciji Drugim recima, poslednjih godina sve vise se
ukazuje, stot postaje jos jedna zajednicka karakteristika, da je
globalizacija ambivalentan i protivrecan proces.
Sve to ne znaci da se razlike izmedu pojedinih autora
gube, ali znad da u odnosu na prvu fazu debata o giobalizaciji
-zakojujebilakarakteristicnanepomirljivostsuprotstavljenih
gledista, danas sve vise autora zauzima umereniju poziciju i
odbacuje stereotipe koji su se iskristaiisali u prvobitno
radikalno suprotstavljenim gledistima o giobalizaciji.
Imajuci u vidu sve navedene stavove, slicnosti i
razlike koje postoje izmedu pojedinih autora, u ovom radu
pod pojmom globalizacija podrazumevace se: proces/
projekt intenzifikacije razlidtih drustvenih aktivnosti u okviru
mnogostrukih mreza odnosa na prekogranicnom nivou
Ovako neutralno odredenje odsceno je od mnogih
implikacija koje se mogu naci u razlidtim shvatanjima
globalizacije, Razlog je jednostavan, Ne smatramo da se
pojmom globalizacija mogu obuhvatiti svi dogadaji i svi
procesi koji se odvijaju u savremenom svetu,
Neretko se, medutim, pod pojmom globalizacija
podrazumeva opis zamisljenog stanja stvari koji ukazuje na
cinjenicu da je svet unutar sebe povezan, odnosno da su
pojedina drustva i nacionalne drzavefikcija, Ova konstatacija
vise upucuje na zamisljeno stanje stvari, bez vremenske
perspektive Za takav opis postojeceg stanja stvari sve cesce
se koristi izraz globalnost, Da bi se taj pojam, odnosno
postojece stanje stvari sto preciznije odredio, trebalo bi ga
suziti, pa se moze reci da se globalnost prostire samo tamo
gde postoji svest o tome da je svet jedno mesto. Taj prostor,
to jedno mesto, medutim, ne znad uniformnost, vec pre
multidimenzijalnost i policentricnost (Beck, 2000),.
Globalizaciju neki autori izjednacavaju sa
dominacijom svetskog trzista, odnosno, globalizacija se,
neretko, svodi na ekonomsku dimenziju, odnosno, jos uze
21

na slobodno trziste, medunarodnu ekonomsku integraciju,
smanjenje trgovinskjh barijera, i Slobodan protok kapitala7
Kako Bek kaze, postoji shvatanje da svetsko trziste istiskuje,
odnosno zamenjuje politicko delovanje Globalizacija, na taj
nacin, predstavlja oznaku za ideologiju vladavine svetskog
trzista, odnosno neoliberalnu ideologiju, Takav koncept istice
neminovnost promena i procesa koji su izazvani cirkulacijom
kapitala, Ove promene su monokauzalne, ekonomski deter-
minisane, a visedimenzijalnost globalizacije se svodi na
jednu - ekonomsku dimenziju (Beck, 2000), No, kao sto
cemo videti, osim za neoliberale, ovakvo suzavanje sadrzaja
pbjma globalizacije karakteristicno je i za deo marksista
Taj, u velikoj meri jednodimenzionalni pristup, ispravnije je
nazvati globalizam.
Globalizacija, globalnost i globalizam su pojmoyi koji
se neretko koriste kao sinonimi Takvopoimanjeovihtermina,
medutim, sve se vise dovodi u pitanje, a njihovo razlikovanje
prosiruje teorijski okvir za analizu globafnih drustvenih
kretanja.Tako Naj (Nye) istice:Mnogi ljudi misle da ova dva
termina oznacavaju isti fenomen,, Medutim, izmedu njih
postoji vazna razlika. Globalizam u sustini pokusavavcla opise
i objasni nista vise nego svet koji karakterise rrjriia veza
koja obuhvata kontinente. To je pokusaj da seshvate sve
medupovezanosti savremenog sveta i da se osvetle i objasne
obrasci na kojima one pocivaju. Suprotno, globalizacija
upucuje na povecanje ili smanjenje stepena globalizma
Ona je fokusirana na snage, dinamiku, odnosno brzinu
ovih promena.. Ukratko, globalizam mozemo posmatrati
kao potpornu, osnovnu mrezu, dok globalizacija oznacava
smanjivanje distance na sirem nivou (Nye, 2002)., Koen i
Kenedi (Cohen and Kennedy), s druge strane, smatraju
7, Osvrcuci se na aktuelne rasprave o giobalizaciji u Americi, Tonelson
kaze:Za vecinu Amerikanaca, bilo da su u vladi ili van nje, globalizacija
znaci,trziste'" (Tonelson, 1997:2).
da globalizacija uglavnom upucuje na seriju objektivnih
promena u svetu, a globalizam oznacava subjektivnu
stvarnost" (Cohen and Kennedy, 2000: 34). Subjektivna
stvarnost upucuje na nadn na koji smo internalizovali
promene koje su povezane sa globalizacijom i na nacin
na koji su one inkorporirane u nase emocije i misljenje,
Mi smo uglavnom prihvatili Bekovo odredenje po kojem
G(obafizam oznacava stav da svetsko trziste eliminise
ili zamenjuje politicku akciju - to je ideoiogija vladavine
svetskog trzista, ideoiogija neoliberalizma Globalizacija sa
druge strane oznacava proces kroz koji suverene nacionalne
drzave ulaze u krizu i bivaju potkopane aktivnoscu
transnacionalnih aktera razlicite mod, orijentacija, identiteta
imreza" (Beck, 2000:9-11).
Globalizaciju treba razlikovati i od univerzafizacije,
homogenizacije i slicnih pojmova koji upueuju na odredeni
zamisljeni ili pozeljni poredak stvari koji se ostvario, ili ce se
ostvariti u blizoj, odnosno daljoj buducnosti Univerzalizacija
koja podrazumeva prostorno sirenje razlicitih aktivnosti i
iskustava na svaki deo planete razlikuje se od globalizacije
shvacene u smislu zgusnjavanja vremena i prostora.
Najzad, ali mozda najvaznije, trebalo bi istaci
razliku izmedu globalizacije i internacionalizacije koja
oznacava intenzifikaciju medudrzavnih odnosa, Taj proces
medudrzavnog povezivanja se cesto koristi kao sinonim
za pojam globalizacija, sto dovodi do razlicitih problema u
analizi savremenih svetskih zbivanja, Po nasem misljenju,
najinstruktivniji putokaz za razlikovanje ovih pojmova
dao je Lesli Skier koji kaze: Osnovna karakteristika ideje
o giobalizaciji je stav da mnogi savremeni problem! ne
mogu biti adekvatno analizirani na nivou nacionalnih
drzava, odnosno u terminima pojedinih drzava i njihovih
medusobnih odnosa. Umesto toga javlja se potreba za
23
konceptualizacijom u terminima globalnih procesa u N TEORIJEI KONCEPTI GLOBALIZACIJE
mnogim studijama o giobalizaciji prisutna je konfuzija
zato sto autori koriste ovaj termin ne razlikujuci ga jasno U prvom delu ovog odeljka dat je pregled osnovnih
od termina internacionalizacija, a neki autori koriste ove teorijskih shvatanja razvijenih u XX veku u kojima se, delom
pojmove kao sinonime, Mora biti povucena jasna razlika ili u celini, tretiraju problemi globalnog sistema i globalnih
izmedu inter-nacionalnog i globalnog. Crtica izmedu drustvenih odnosa. Na izvestan nacin, ove teorije i teorijske
inter i nacionalno je tu da bi odvojila koncept postojeceg generalizacije predstavljaju pretecu savremenih teorija
globalno zasnovanog i promenljivog sistema nacionalnih globalnog sistema, pre svega zbog toga sto, na manje ili
drzava od izvornog koncepta globalnog koji je utemeljen vise uspesan nacin, pokusavaju da prevazidu nacionalnu
na globalnim procesima i sistemima globalnih odnosa koji drzavu kao osnovnu anaiiticku jedinicu u analizi drustvenih
nemaju karakteristike nacionalnog, ili nacionalnih drzava" odnosa lakoje najcesce rec o embrionalnom nivou u razvoju
(Sklair, 1 999) poimanja trenda globalizacije, ovaj istorijski pregled i kriticki
osvrt na njega vazni su iz dva razloga: Prvo, jer se na taj nacin
stice uvid u trend sirenja procesa globalizacije, odnosno
zgusnjavanja vremena i prostora Drugo, jer se mogu otkriti
zaceci savremenih ideja koje su inkorporirane u aktuelne
vizije i objasnjenja globalizacije U ton smislu, kriticki ce biti
preispitani doprinosi teorija o imperijalizmu i klasicna teorija
modernizacije,.
U drugom delu udnjen je pokusaj da se predstave
najvaznije klasifikacije savremenih teorija o giobalizaciji u
cilju lakseg snalazenja u mnostvu ideja koje utidu na nase
poimanje sveta u kojem zivimo, Ovaj klasifikatorski napor
ima, medutim, jos jednu vaznu funkciju koja se sastoji u
markiranju kriterijuma koji sami po sebi predstavljaju uvod u
raspravu o znacaju i mogucim nacinima objasnjenja
globalizacije, o cemu ce biti vise reci u raspravi o aktuelnim
debatama u sledecem delu knjige

25

I1 1. fstorijski pregled teorija
11 1.1. Teorija o impeijalizmu
L Gotovo da nema nijednog autora koji se sistematski
bavi problemom globalizacije, odnosno istorijom ideje
o giobalizaciji, a da odmah u uvodu ne pominje teoriju o
imperijalizmu (Waters, 1995; Sklair, 1991; Hoogvelt, 1997)
Neki autori, poput Sklera, teoriju imperijalizma tretiraju
kao jednu od ravnopravnih teorija o globalnom sistemu
(Sklair, 1991: 28), dok drugi, poput Votersa, teoreticare
imperijafizma uzgredno pominju kao deo sireg spektra
teorija o svetskom kapitalizmu (Waters, 1995: 20-22). No,
nezavisno od mesta u klasiikacijama teorija, dnjenica je da
su teoreticari imperijalizma medu prvima otvorili pitanje
globalnih drustvenih odnosa, sto im je obezbedilo mesto u
istoriji teorija o giobalizaciji.
Naravno, prvenstveni cilj teoreticara imperijalizma
(Vladimir iijic Lenjin, Nikolaj Buharin, Roza Luksemburg,
Rudolf Hifferding) nije bio objasnjenje problema globali
zacije kako ga mi danas vidimo, vec analiza kapitajjsfickog
sistema u njegovom centru, odnosno u velikim eyrsfpskim
drzavama toga doba Pokusaj da se objasne sukobi izmedu
velikih sila, borba za nova trzista, sirovine i plasman
investicija, bio je u fokusu paznje teoreticara imperijalizma.
Ovde se necemo baviti ideoloskom pozadinom shvatanja
o imperijalizmu kao poslednjem stadijumu u razvoju
kapitalizma", vec cemo pokusati da pokazemo na koji nacin
je teorija izvedena, sta su njene implikacije u odnosu na
globalni drustveni sistem i koji su glavni argumenti kriticara
te teorije zbog kojih ona, izmedu ostalog, vise nije aktuelna
u svom prvobitnom obliku,
No, pre toga, valjaistaci jednu interesantnucinjenicu.
Naime, osnove ove marksisticke teorije postavio je zapravo
2826
jedan liberal, tacnije socijal-libera! - Hobson 1905. godine
u studiji Jmperijalizam"8 Prema Hugveltovoj, Hobson je u
svom radu, primenjujuci dijalekticki metod u najboljem
Marksovom maniru, pokazao na koji nacin je imperijalizam
promenio proizvodne odnose u maticnim drzavama
Naime, akumufacija kapitala koja je kljucna za razvoj, kako
pojedinih drustava u celini, tako i pojedinih preduzetnika
konstantno suocenih sa konkurencijom, zavisi od profitne
stope. Opadanje profitne stope primorava preduzetnike
da istovremeno sa povecanjem proizvodnje snize nadnice,
sto periodicno vodi krizama hiperprodukcije, odnosno
nedovoljne potraznje, Najvaznije u Hobsonovoj tezi je
povezivanje imperijalizma i kriza hiperprodukcije. Jedan od
bitnih izlaza za resavanje ovih kriza,.po njegovom misljenju,
nalazio se u prekomorskim investicijama, odnosno osvajanju
novih nerazvijenih trzista. Otudaje njegovosnovni zakljucak,
nasuprot ostalim liberalnim teoreticarima, da imperijalizam
nije u sfuzbi nacije, sitnih preduzetnika, radnika i poreskih
obveznika vec, pre svega, u sluzbi male vladajuce klase
finansijera, koji su uzurpirali novae poreskih obveznika za
investicije u prekomorskim oblastima i koji od toga najvise
zaraduju.lzvozkapitala Hobson jepovezaosanemogucnoscu
investiranja u maticnoj zemiji, a izlaz iz takve situacije video
je u popravljanju zivotnog standarda, odnosno povecanju
traznje domaceg stanovnistva, sto pretpostavlja drustvene
reforme (Hoogvelt. 1998)
8 Interesantno je, u svetlu danasnjih preispitivanja savremenih teorija i
ideoloskih pozicija upozoriti na bliskost klasicnog marksizma i
liberalizma u analizi nekih kljucnih problema i fenomena savremenog
sveta, Ta bliskost, koja proistice iz zajednickog pozivanja na prosve-
titeljstvo i veru u razum, posebno je upadljiva danas kada se oba pravca
suocavaju sa kritikom koja dolazi iz razlicitih postmodernistickih struja. O
povezanosti i zajednickim korenima ovih ideoiogija posebno instruk-
tivno govori Volerstin (Voierstin, 2005), a odlican pregled politickih
teorija moze se naci kod Hejvuda (Hejvud, 2005).
27

Marksisticki teoreticari imperijalizma, mada nisu
dovodili u pitanje osnovne postavke Hobsonove teorije,
smatrali su da ona nije ceiovita i da se izlaziztakve situacije ne
moze naci u reformama^Polazna tacka u analizi imperijalizma
moraju biti pojmovi koncentracije i centralizacije kapitala
koji vode najyisoj fazi u razvoju kapitalizma - monopolnom
kapitalizmu. Naime, u prvoj polovini XX veka bilo je ocigledno
nekolikotrendova. Prvo,fuzionisanje bankovnog i industrij-
skog kapitala Drugo, sve izrazeniji rivalitet izmedu vodecih
kapitalistickih zemalja, koji je rezultirao Prvim svetskim
ratom i koji se nastavio i nakon njegovog zavrsetka. Najzad,
pojava internacionalizacije proizvodnje kroz vertikalnu
integraciju i pojava medunarodnih trustova i kartela. Ova,
naizgled, haoticna situacija u kojoj su se preplitali ekonomski
nacionalizamiinternacionalizam,zateoreticareimperija|izma
mogla je biti objasnjena samo polazeci od Marksbyog
shvatanja p razvoju kapitalizma. Za njih je, dakle, monopplni
kapitalizam, odnosno imperijalizam, predstavljao samo
odlaganje nuznog kolapsa kapitalistickog sistema time sto
je sprecio da krize hiperprodukcije ugroze postojecUistem.
Medutim, onog trenutka kada se kapitalizam prosiri po
citavom svetu, pomenuta kriza - imanentna kapitalistickom
sistemu - dovesce do njegove propastid svetskim
razmerarha.
Kbhcentracijaznaci sirenje pojedihacnbg kapitala
na osnovi akumulisanih profita, a centralizacija je proces u
kojem pojedinacni kapital u uslovima stalne konkurencije
gubi svoju nezavisnost, utapajud se u centra I izovanu
kontrolu velikih irmi. Proces centralizacije tece uporedo sa
procesom sjedinjavanja bankarskog i industrijskog kapitala,
bdnosno stvaranja finansijskog kapitala Problem nastaje
oiog trenutka kada karteli postaju toliko mocni da mogu
da uticu na ekonomsku politiku vlada u svojim maticnim
30
zemljama, u smislu zahteva za postavljanjem zastitnih
carinskih barijera. To u pocetku osigurava njihov monopolski
polozaj i obezbeduje visoke cene i visoke profitne stope
Medutim, posle izvesnog vremena trziste postaje zasiceno,
cene padaju, a s njima opada i profitna stopa Mogucnost
izvoza, odnosno osvajanja susednih trzista je ogranicena,
s obzirom da se protekcionisticka politika vodi u svim
velikim kapitalistickim zemljama i jedini izalaz postaje
pronala-zenje trzista (tacnije prostora za investicije) u
prekomorskim oblastima. Otvaranje novih trzista", kaze
Hilferding, (je) vazan momenat da se okonca industrijska
depresija, da se produzi trajanje prosperiteta i da se oslabi
dejstvo krize" (Hilferding, 1956: 382). Naravno, marksisticki
teoreticari imperijalizma bili su svesni znacaja ostalih
aspekata imperijalizma za maticne zemlje, ali su naglasak pri
objasnjenju njegovog nastanka stavljali na pornenutiaspekt
izvoza kapitala,9 Protekcionizam je na taj nacin sprecavao
izvoz proizvoda, ali je istovremeno potpomogao izvoz
kapitala Na taj nacin doslo je do opasnog protivrecnog
stanja S jedne strane, na delu je bila internacionalizacija
kapitala, a sa druge strane, pojacavale su se suprotnosti i
sukobi izmedu vodecih kapitalistickih zemalja za preostale
prekomorske teritorije Rezultat je mogao biti samo novi
imperijalisticki rat,.10
Odgledan je znacaj teorijef o imperijalizmu za
problem ekonomske globalizacije. Ona, mada joj to nije
bio cilj, objasnjava nacin na koji je' doslo do povezivanja
medusobno udaljenih teritorija Drugo, objasnjeni su razlozi
zbog kojih je doslo do povezivanja i internacionalizacije
9.. Pod izvozom kapitala podrazumevamo izvoz vrednosti koja je
odredena da u inostranstvu proizvede visak vrednosti"(Hilferding, 1956:
361),
10 Politicka moc postaje u ekonomskoj konkurentskoj borbi odlucujuca i
profit finansijskog kapitala. se dovodi u vezu sa politickom mod
drzave"( Hilferding, 1956:382)
29

kapitala. Najzad, objasnjene su neke od globalnih drustvenih
pojava kao sto su svetski ratovL
Naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri su ova
objasnjenjaadekvatna?Kriticariteorijeimperijaiizmaupucuju
bitne zamerke, zasnovane na empirijskim dokazima, koje se
odnose na dosledno izvedene impiikacije izteorije zavisnosti.
Prvo, ukazuje se na cinjenicu da su u veiikim imperijalistickim
konfliktima ucestovale i one zemlje za koje se ne bi moglo
reci da su predstavljale vodece kapitalisticke sile toga doba.
Jos vaznije je da su teoreticari imperijalizma, postavljajud
svoju teoriju, imali u vidu upravo iskustvo tih zemalja.,. Tu se,
pre svega, mislina Rusiju, Ameriku, Itaiiju i Nemacku. Naime,
njihovudeo u izvozu kapitala uzemljeTreceg sveta, odnosno
u nerazvijene zemlje bio je u to vreme neznatan. Ad hoc
hipoteza, po kojoj su se one borile za ponovnu prerasppdelu
prekomorskih teritorija - bila tacna ili ne - ne proizilazi iz
dosledno razvijene teorije o imperijalizmu, Drugo,; izvoz
kapitala u periodu na koji se odnosi teorija imperijalizma bio
je, prema podacima koje za Veliku Britaniju- tada najvecu
imperijalnu silu - navodi Hugveltova, strukturiran na-sledeci
nacin: u zemfjenovog sveta" islo je oko 60%, u zeml|<|ifreceg
sveta, koje nisu bile pod direktnom kolonijalnompo|:avom,
oko 40%, a svega neznatan udeo ukupnog izvoli l|pitala
odlaziojeukoionizovane zemlje (Hoogvelt, 1998:27). Prema
teoriji imperijalizma najveci udeo trebalo bi da je odlazio
upravo u koionijaine zemije. Najzad, prema dosledno
izvedenoj teoriji imperijalizma, izvoz kapitala, odnosno
investiranje u kolonizovane zemlje, vodio bi na duze staze
njihoyom syeukupnom, razvoju nalik onome u zemljama
iz kojih je kapital dolazio Naravno, do toga nije doslo
pa su one ostale nerazvijene, a neki autori marksisticke
provihijencije, poput Bila Vorena (Bil Warren), tvrde da
problem Treceg sveta nije u prevelikom, vec u premalom
kapitalistickom uticaju na njih (Prema Sklair, 1991:28)
32
Nije nam namera da ovde branimo, odnosno
osporavamo, argumentaciju teorije imperijalizma, vec
prvenstveno da ukazemo na koji nacin su se razvijala
gledista oglobalnom drustvenom sistemu i giobalizaciji kao
fenomenu danasnjice U ton smislu valja istaci da su prva
dva kontraargumenta empirijske prirode i da, ma koliko kao
takvi bili znacajni, ipak, izdvojeni, nisu dovoljni za dovodenje u
pitanje jednog teorijskog koncepta. Naime, neki dosledni
zagovornici teorije imperijalizma mogli bi naci izdvojene
empirijske podatke koji bi podrzali tu teoriju. Treci argument je
najznacajniji, u smislu da predstvaija logicki najjad dokaz zbog
koga je teorija imperijalizma neodrziva, odnosno zbog koga je
morala doziveti bitne modiikacije
U ton modiikovanom smislu, osnovne ideje teorije
imperijalizma su nastavile da zive, tacnije da uticu na
kasnije autore, a pre svega, na teoreticare zavisnosti, koji su
pokusaii da objasne jaz koji se siri izmedu zemalja Prvog i
Treceg sveta uprkos, a po njihovom misljenju i upravo zbog
bitnog prisustva kapitala iz razvijenih zemalja u nerazvijenim
zemljama
H1.2. Klasicne teorije modernizacije i konvergendje
Nakon Drugog svetskog rata, uporedo sa procesom
dekolonizacije i stvaranja tadasnjeg svetskog poretka koji
se oznacavao u kategorijama tri sveta", razvijene su teorije
modernizacije i konvergendje.Teorija modernizacije nastala
je prvenstveno kao odgovor na problem odnosa Treceg
i Prvog sveta11, a teorija konvergendje kao odgovor na
pitanja proistekla iz odnosa Prvog i Drugog sveta, odnosno
kapitalistickih i socijalistickih zemalja.Teorija modernizacije
11 Strah SADod sirenja komunizma i komunistickih ideja u nerazvijenim
oblastima i zemljama koje su sticale politicku nezavisnost, prema nekim
autorima, bila je u osnovi politicke odluke da sefinansijski podrze projekti
koji su teorijski razvijali koncept modernizacije (So, 1998)

trebalo je, pored ostalog, da objasni problem jaza izmedu
herazvijenih i razvijenih zemalja, i u ton smislu kao osnov
jbj je posluzilo klasicno evolucionisticko shvatanje,
Modernizacija je posmatrana kao proces transformacije
tradicionalnih drustava u moderna drustva, koja nisu
bila shvacena kao produkt neke ideje ili utopije, vec su
bila slika tadasnjih visokorazvijenih drustava, pre svega
Amerike i zapadne Evrope U ton smislu, proces tranzicije
shvacen je kao unilinearan put kojim moraju prod sva
drustva Taj put je nepromenljiv, nepovratan i postepen.
Promene se odvijaju mirno, u nekoliko faza, Osnovni
mehanizam promena, koji lezi u osnovi njihove stalnosti,
je strukturalno-funkcionalna diferencijacija, koja u krajnjoj
liniji pociva na tehnoloskom razvoju i industrijalizaciji.
Krajnji cilj promene je univerzalno poboljsanje Ijudskog
i drustvenog zivota, odnosno dostizanje stupnja ra|yoja
visokojndustrijalizovanih demokratskih zemalja Zapada;!-
/ Slicno teorijama modernizacije, teorija konvergen
dje, koju su razvili Kerr, Rostow i Hantington, u prvi plan
istice tehnoloski determinizam koji uslovljava prbmene
u drustvenoj organizaciji, politici, kulturnim obrascima,
vrednostima i svakodnevnom zivotu razlicitih ;Jj|Ustava
(Sztompka, 1992:134), Ovo zapazanje se, pre svega? 6%osilo
na priblizavanje, ideoloski suprotstavljenih, kapitalistickih
i socijalistickih drustava koja su se sedamdesetih godina
pfoslbg veka smatrala podednako ihdustrijalizbvahirn!
Teorije modernizacije dozivele su izuzetno ostre
kritike krajem sedamdesetih godina XX veka, Pre svega,
zamereno im je da su etnocentricne, unilinearne, da
njihove pretpostavke i zakljucci ne odgovaraju empirijskoj
evidenciji, posebno kada je rec o razvoju zemalja Treceg
sveta Ove kritike uticale su na njihovo napustanje, ali treba
naglasiti da to nije umanjilo njihov uticaj van naucnih
krugova. Krajem osamdesetih godina modifikovane su
34
neke od osnovnih ideja i ponovo razvijene u okviru novijih
teorija modernizacije,12
Znacaj teorija modernizacije za temu globalizacije
je ocigledan i prvenstveno se sastoji u implicitnom, ali
nedvosmislenom ukazivanju na nuzni proces homo-
genizacije sveta, S obzirom da je taj proces unifikacije
usmeren u pravcu dostizanja ekonomskog, politickog i
kulturnog uzora razvijenih zemalja Zapada, pre svega
Amerike, on je cesto oznacavan pojmovima vesternizacija
ili amerikanizacija U ton smiisu i danas se u publicistickim
radovima cesto mozemo susresti sa poistovecivanjem
globalizacije i vesternizacije, odnosno amerikanizacije,
Implikacije ovakvog stava su mnogostruke, kako kod onih
aktera koji se zalazu za globalizaciju, tako i kod onih koji joj
se protive, S druge strane, istaknuti politicari danasnjice u
svojim nastupima i dalje koriste termine i donosezakljucke,
odnosno politicke odluke, zasnovane na pretpostavkama
klasicne teorije modernizacije, a antiglobalizacijski usme-
reni aktivisti govore o amerikanizaciji kao sinonimu za
globalizaciju.
Pored toga teorija modernizacije bitno je uticala i na
druge aspekte savremenih rasprava o giobalizaciji, jer se u
mnogim debatama moze prepoznati pokusaj da se pojam
modernizacije jednostavno zameni pojmom globalizacije,
odnosno da se globalizacija shvati kao nastavak procesa
modernizacije, Gidens, na primer, gotovo eksplicitno
povezuje modernizaciju i globalizaciju, a temeljne dimenzije
modernizacije shvata i kao temeljene dimenzije globalizacije
(Gidens, 1998),
II 2. Klasiikacija modernih teorija globalizacije
Nije jednostavno saciniti valjanu kiasifikaciju teorija o
giobalizaciji. Postoje dve osnovne teskoce. Prva je povezana
12, Opsirnije o klasicnim i novijim teorijama modernizacije videti u:
Sztompka: 1992

s problemom koji se tice svake kiasifikacije, odnosno sa
izborom kriterijuma i, s tim u vezi, iscrpnosti i doslednosti
kiasifikacije. Druga je povezana 5 problemom razvijenosti
teorija, odnosno s pitanjem sta se moze uopste smatrati
teorijom globalizacije, a sta manje ili vise razvijenim
gledistem, ili teorijskom generalizacijom? Rasprava o ovim
problemima odvela bi nas daleko van osnovne teme, tako da
ovde samo skrecemo paznju na njih
Autori poput Gidensa smatraju da se rasprave
o giobalizaciji tendencijski grupisu u dve struje, koje
su medusobno veoma udaljene Jednu cini literatura o
medunarodnim odnosima, a drugu ona koja pripada
svetskosistemskoj teoriji,.."13 (Gidens, 1998: 69),14 Drugi,
poput Votersa (Waters), razlikuju klasicne, teorije pretece
i savremene teorije globalizacije, U potonje on svrstava
teorije Robertsona (Robertson), Harvija (Harvey), Gidensa
(Giddens) i Beka (Beck) Naravno, kiasifikacija ima jos,15
13 Treba reci da Gidens, u nekim svojim radovima, teorijama
medunarodnih odnosa odrice aktuelnost: Naziv i deinjcija
,medunarodni odnosi' postali su zastareli" (Giddens, 2000: 122) Takav
stav obajsnjava izmenjenom strukturom svetskog poretka ]:j':v;
14 U radovima s kraja devedesetih, Gidens prihvata ^Idovu
podelu na skeptike i hiperglobaliste, s tim sto, bez obraziozenja,
izostavlja transformacionaliste (Giddens, 1999) Na drugorr .Wgstu, o
hiperglobalistima govori kao o radikalima (Giddens, 1999a)j '-*
15. Tako, na primer, Bejlis i Smit razlikuju realizam, liberalizam i svetsko
sistemsku teoriju o giobalizaciji (Baylis John and Smith Steve, 1997:
4). Skier (Sklair) govori o cetiri pristupa izucavanju globalizacije:
svetski sistem, globalna kultura, globalni kapitalizam i globalno
drustvo (Sklair,1999),Bek upucuje na razliku izmedu monokauzalnih i
multikauzalnih teorija globalizacije (Beck: 2000) Skot (Scott) insistira
da podela izmedu marksistickog i nemarksistickog pristupa postaje
sekundarna u odnosu na podelu izmedu dijagnostickog i politckog
pristupa (Scott, 1997), Bajer pravi razliku izmedu cetiri vrste teorija
globalnog, odnosno kako on kaze, svetskog sistema: teorija svetske
ekonomije Imanuela Volersteina, teorija nacionalnih drzava Dzona
Majera, teorija globalne kulture Rolanda Robertsona i teorije
globalnonog drustva Nikolasa Lumana (Beyer, 1994), i tako dalje
36
ali ove dve navodimo kao primere problema sa kojima se
svaka kiasifikacija suocava. Dok je Gidensova kiasifikacija
nepotpuna, Votersova ne vodi dovoljno racuna o izboru
kriterijuma i o doslednosti Tako se u pretece svrstavaju
autori poput Volerstina, Franka (Andre Gunder Frank) i
Sklera koji i danas objavljuju svoje veoma uticajne radove, a s
druge strane, ne vidi se u cemu je razlika izmedu, na primer,
Robertsona i Gidensa ili Beka.
Urijeva kiasifikacija, tacnije pregled teorija o
giobalizaciji, specificna je po tome sto ne polazi od zadatih
kriterijuma, vec teorije razdvaja s obzirom na ono sto je u
njima specificno. U ton smislu, Uri navodi: teorije kojeu prvi
plan isticu strukturalni karakter globalnog, odnosno koje
negiraju da je globalizacija plod individualnih ili grupnih
aktera Tu svrstava autore poput Cejz-Dana, Dzesopa ili Sklera
za koje je globalizacija proizvod kapitalisticke ekonomije
kao celine. Globalizacija se razvija iz medupovezanosti
razlicitih aktera koja dovodi do povecanja gustine giobalnih
interakcija i zgusnjavanja vremena-prostora; zatim teorije
koje globalno vide kao niz tokova, odnosno kretanja ljudi,
predmeta, informacija, ideja, tehnologija.. Apaduraj, Held,
Las i Uri, kao predstavnici ovog pristupa, konkretne ljude
vide kao cvorista tih tokova, a u zavisnosti od pristupa tim
tokovima stvara se nov sistem drustvenih nejednakosti.
Fukujama i Omae su tipicni predstavnici shvatanja koje
zastupaju transnacionalne kompanije i njihovi promoteri
medu novinarima, neoliberalnim politicarima i naucnicima,
a koje globalizaciju vidi kao novu epohu i zlatno doba
kosmopolitske bezgranicnosti, Drzave i drustva gube
kontrolu nad tokovima informacija, korporacije posluju
globalno s ciljem povecanja ekonomske efikasnosti i bez
obaveza prema drustvu; zatim teorije koje o giobalizaciji
govore ne kao o uzroku drugih dogadaja, vec kao o
posledici razlicitih drustvenih aktivnosti; teorije o globalnoj
 kompleksnosti isticu da se strukture ne mogu razdvajati od
procesa i analiziraju implikacije takozvane nove izike na
proucavanje odnosa vlasnistva u nastajucem kapitalizma TU
svrstava Kastelsovu teoriju o umrezenom drustvu, odnosno
razmenljivim mrezama koje produkuju bezvremeno vreme,
koja tehnologiju vidi kao osnovu nove paradigme koja je
pocela da se razvija u SAD sedamdesetih i osamdesetih
godina (Urry, 2003)..
Ovde cemo navesti jos tri kiasifikacije koje nam se
cine posebno znacajnim, bilo zbog toga sto isticu neke vazne
aspekte razlika u shvatanju globalizacije, bilo zbog toga sto
su siroko rasprostranjene u literaturi
Tako, na primer, Robertson savremene teorije o
giobalizaciji deli na homogenizatorske i heterogenizatorske
(Robertson, 1995). Ova kiasifikacija istice razliku izmedu
modernista (pozitivista) i hermeneuticara. Prvi dozivljavaju
svet kao objekat, a sebe kao subjekat analize, dok drugi sebe
vide kao deo sveta koji se menja i izte perspektivepristupaju
analizi., Ova podela upucuje na razliku koja postoji izmedu
autora koji, s jedne strane u slozenosti drustvene stvarnosti
pokusavaju da nadu zajednicke elemente i one ko#s?druge
strane, utakvim uniformnim predstavama osvetu pokusavaju
da prepoznaju specificnosti i protivrecnosti.
Daglas Kelner (Douglas Kellner) ukazuje na dve vazne
podeie. Prva je izmedu autora kojima globalizacija sluzi da
zameni pojam imperijalizam, i onih kojima ona zamenjuje
pojam modernizacija. U oba siucaja globalizacija je posluzila
kao ideoloski neutralniji termin, ali je sustina starih pojmova
ostala ista. S druge strane, stvar se dodatno komplikuje
podelom izmedu modernista i postmodernista, Dok je za
prve globalizacija proces standardizacije i homogenizacije,
za druge globalizacija predstavlja izvor hibridizacije i
stvaranja vece slozenosti drustvenih odnosa (Kellner, 1997)
Najzad, kao posebno rasprostranjenu, treba istaci
Heldovu podelu na skeptike, hiperglobaliste i transfor-
macioniste. Osim rasprostranjenosti, ova kiasifikacija
najneposrednije ukazuje na stav pojedinih autora prema
giobalizaciji U prethodnom odeljku i sami smo se posluzili
ovom podelom, svesni njenih ogranicenja u pogledu
zamagljivanja razlika koje postoje izmedu pojedinih autora,
odnosno teorijskih struja i pristupa koji se mogu prepoznati
u svakoj od ovih grupa (Held at al, 2000).
Interesantna je, mada nepotpuna, podela koju pravi
Dzonatan Fridman (Johnatan Friedman) izmedu teorija
o globalnom sistemu i teorija globalizacije, Fridman, kao
antropolog, pravi paralelu izmedu pomenutih vrsta teorija
i strukturalistickog pristupa koji je razvio Kiod Levi Stros i
strukturalno-funkcionalne analize koju su razvili Malinovski
i Retklif Braun, U ton smislu on istice: ,,Fundamentalna
razlika izmedu globalnog sistema i globalizacije kao
pristupa je sto prvi predstavlja teorijski okvir unutar koga
se institucionalne strukture sveta generisu i reprodukuju
u globalnim procesima koji nisu nesto sto je proizvod
,evolucije' koja traje poslednjih nekoliko decenija, vec su
strukturalni aspekt celokupne drustvene dinamike, dok
drugi pristup predstavlja istorijsku ili divelopmentisticku
sliku savremenih promena" (Friedman, J, 2000:638).
Na kraju, treba pomenuti i jednu znacajnu
metodolosku distinkciju koja se provlaci, a neretko stoji u
samoj osnovi razlika izmedu pojedinih teoreticara koji se
bave analizom globalnih fenomena Rec je o dva pristupa
koje razliciti autori razlicito imenuju, misled na istu stvar
Solte govori o metodoloskom (de)teritorijalizmu, a Ulrih
Bek, preuzimajuci ideju od Entoni Smita, govori o metodo
loskom nacionalizmu i metodoloskom kosmopolitizmu kao
naocarima kroz koje sociolozi posmatraju svet oko sebe.
37
 Metodoloski nacionalizam podrazumeva glediste po kome da se istovremeno u politickom smislu bude zagovornik
se okviri drustva poklapaju s okvirima nacionalne drzave kosmopolitizma i vice versa. S obzirom da nas, pre svega,
(Beck, 2000). Da bi ta razlika bila jasnija, Bek na drugom interesuje saznajni aspekt ovog problema vazno je istad
mestu istice osnovne greske koje cine autori koji svoju da se, mada je rec o relativno novom pojmu, metodoloski
analizu baziraju na postulatima metodoloskog nacionalizma kosmopoiitizam javio pre nego sto je kao takav oznacen
Metodoloski nacionalizam istice vaznost granica, dok, U ton pogledu posebno treba istaci radove imanuela
nasuprot tome, metodoloski kosmopoiitizam istice da se Volerstina, Lesli Sklera, a u novije vreme Manuela Kastelsa,
te granice brisu Ono sto su nekada bili spoljni dnioci sada Zigmunta Baumana, Ulriha Beka itd.
postaju unutrasnji. Ono sto iz perspektive metodoloskog
nacionalizma izgleda kao propadanje ili slom, iz nove
perspektive se moze sagledati kao stvaranje novog poretka.
Metodoloski nacionalizam zastupa aistoricnu predstavu
drzave, ne uvidajuci da drzava moze poprimiti razlicite
oblike, Drugim recima, promene u pogledu drzavnog
suvereniteta ne znace da drzava ne igra vise nikakvu ulogu u
savremenom svetu, vec samo da je njena uloga sve vise
nejasna i otvorena Metodoloski kosmopoiitizam sezalazeza
razlikovanje pojmova nacionalna drzava i drzava. Neoliberali
sezalazu za nacionalnu drzavu koja treba da bude u funkciji
liberalizovanja trzista i deregulacije. Altemativu, koja se s
nacionalne tacke gledista ne vidi, predstavlja, miautim,
mogucnost stvaranja kosmopolitske drzave. NajzaWr.azlike
postoje i u odgovoru na pitanje na osnovu cega se legitimise
transnacionalna moc, Prema zastupnicima metodoloskog
nacionalizma, ona proizilazi iz nacionalnih okvira, odnbsnb
ugovora nacionalnih aktera., Perspektiva metodoloskog
kosmopolitizma ukazuje, s druge strane, na samoniklost
transnacionalne moci i otuda insistiranje na razlikovanju
pojmova internacionalno i transnacinonalno (Beck, 2001,
2004)
Vazno je napomenuti da je razlikovanje metodo
loskog nacionalizma i kosmopolitizma prvenstvenosaznajne
prirode. Metodoloski nacionalizam ne iskljucuje mogucnost
38 39
 Ill DIMENZIJE GLOBALIZACIJE
Globalizacija nijejedan, jednostran feiomen,
vecsindrom procesa i aktivnosti
Mitelman, Globalizacijski sindrom
Raspravu u ovom poglavlju zapocecemo konsta-
tacijom da postoje razlicite dimenzije, odnosno aspekti
globalizacije. To se cesto zaboravlja pa se pojedine
dimenzije globalizacije predstavljaju kao globalizacija u
celini. Dimenzije su, dakle, samo pojedine strane, aspekti
obuhvatnijeg fenomena, ili globalizacijskog sindroma
kako ga naziva Mitelman (Mittelman), koje su medusobno
neraskidivo povezane. Njihova povezanost je takva da
jedna dimenzija u sebi cesto sadrzi i aspekte druge, ili
drugih dimenzija. Govoriti, na primer, o potrosnjFkao
ekonomskoj kategoriji podrazumeva raspravu o kulturi i
tako dalje U raspravama o giobalizaciji cesto je, medutim,
primetno zapostavljanje ove cinjenice. Globalizacija se
neretko izjednacava sa ekonomskom globalizacijom, ili sa
internacionalizacijom u smislu intenzifikacije medudMavnog
povezivanja. Takode, za neke autore izraz gleoa^zacija
predstavlja gotovo sinonim za vesternizaeiju u smislu
sirernjazapadnjackih kulturnih obrazaca..
Drugi problem koji se javljali vezi sardfmenzijama
globalizacije odnosi se na precenjivanje znacaja pojedinih
dimenzija u objasnjenju procesa globalizacije Drugim
recima, cak i kada postoji svest o tome da se globalizacija ne
moze svestina jednu dimenziju,opojedinimdimenzijamase
govori kao opokretackoj snazi"ili oodlucujucem ciniocu"
citavog procesa Ovo, samo po sebi, ne mora predstavljati
problem ukoliko su druge dimenzije organski"ukljucene u
sagledavanje citavog fenomena. Medutim, ponekad je ovaj
40
odlucujuci cinilac predstavljen kao srz citavog procesa, a
ostale dimenzije su vise mehanicki i uzgred pridodate, a
zapravo iskljucene iz analize citavog procesa,
Ovakve tendencije bile su primetne i pri proucavanju
drugih drustvenih fenomena i kritikovane od Gurvica
(George Gurvitch), Volerstina, Kocke (Jurgen Kocka), Tilija
(Charfes Tilly) i drugih autora koji su ukazivali na potrebu
prevazilazenja laznih dilema u sociologiji Pa ipak, u savre-
menim raspravama idebatama o giobalizaciji, one su jos uvek
siroko rasprostranjene, To se posebno odnosi na isticanje
ekonomske, ili jos uze, trzisne dimenzije kao pokretacke
snage globalizacije, koja je u okviru pojedinih struja u toj
meri predimenzionirana da se granici sa ideoiogizacijom.
Isticanje razlicitih dimenzija ukazuje na kompleksnost
fenomena i na taj nacin predstavlja protivtezu navedenim
tendencijama, Pored toga, u metodoloskom pogledu,
izdvajanje odredenih dimenzija olaksava empirijsku analizu
jer se pojam globalizacije lakse operacionalizuje, odnosno
lakse je ustanoviti indikatore ukoliko je osnovni slozeni
pojam prethodno rasclanjen na pojedine dimenzije, Najzad,
uocavanje i isticanje veceg broja dimenzija i indikatora,
znaci porast verovatnoce da ce se uodti eventualne
protivrecnosti medu njima. To, prirodno rada potrebu za
rekonceptualizacijom postojecih teorija, sto doprinosi
razvoju teorijskog znanja o giobalizaciji.
Razliciti autori navode razlidt broj dimenzija Pored
toga, postoji razlika i u njihovom shvatanju uloge pojedinih
dimenzija. Dok za neke, kao za Gidensa, ili u spedficnom
smislu za Robertsona, dimenzije istovremeno predstavljaju
analiticke cinoce na kojima razvijaju svoje objasnjenje
globalizacije, za vecinu drugih autora dimenzije su vise
deskriptivna kategorija. Ovakav pristup nam se cini
prihvatljivijim, ukoliko ostavlja prostor za prosirenje broja
4
1
 dimenzija, koje se javljaju kao posledica usloznjavanja
posmatranog fenomena, i ukoliko se ostavlja prostor da se
nove dimenzije ukljuce u deterministicki splet kao relativno
nezavisni cinioci, a ne samo kao posledice ustanovljenih
prvobitnih cinioca
Gidens navodi cetiri dimenzije globalizacije - svetsku
kapitalisticku ekonomiju, sistem nacionalnih drzava, svetski
vojni poredak i medunarodnu podelu rada. Te dimenzije
istovremeno smatra ciniocima modernih transformacija
(Gidens, 1998) On istice da time prevazilazi navodnu
jednostranost Volerstinove teorije, za koju kaze da:
posmatra samo jednu dominantnu institucionainu mrezu
- kapitalizam - kao cinioca modernih transformacija,.. i tako
se izrazito koncentrise na ekonomske uticaje, pa ne moze na
zadovoljavajuci nacin da objasni... pojave: uspon nacionalnih
drzava i sistem nacionalnih drzava"(Gidens, 1998/90:73);
Medutim, nas je utisak da upravo za Volerstinovu
teoriju ne vaze ove primedbe, s obzirom da on kapitalizam
vidi kao sistem drustvenih, a ne samo ekonomskih odnosa,
Drugim redma, u sam pojam kapitalizma yed su
ihkorporirane razlicite dimenzije, a ne samo ekcmpmska
Sasvim je drugo pitanje da li se u ton teorijskojt sjstemu
ekonomski odnosi i cinioci prenagiasavaju, ali se u svakom
slucaju ne svode samo na ekonomske odnose. Za Volerstina
i teoreticare svetskog sistema, kapitalizam je svetski sistem,
a izmedu sirenja toga sistema i globalizacije mogao bi se
staviti znak jednakosti. Predstavljajuci svetsko-sistemski
pogjedna globalizaciju, Cejz-Dan (Chase-Dunn) istice pet
dimenzija globalizacije: ekolosku, kulturnu, globalizaciju
komunikacija, ekonomsku i politicku. Ekoloska globalizacija
podrazumeva pretnje krhkom ekoloskom sistemu stvarajud
Ogranicenja, cije prevazilazenje trazi kolektivnu globalnu
akciju; kulturna globalizacija se dovodi u vezu sa sirenjem
42
individuaiizacije, odnosno sa globainom zastitom Ijudskih
prava i usvajanjem zapadnjacke institucionalne prakse koja
se odnosi na birokratizaciju i racionalizaciju; globalizacija
komunikacija je povezana sa novom erom u razvoju
informatickih tehnologija i posebno je vazna kao osnov
na kome se razvija globalno civilno drustvo; ekonomska
globalizacija znaci globalno sirenje trzista novca, dobara
i usluga. Stvaranje mreze tih odnosa kreirano je od strane
multinacionalnihorganizacijaionesuistovremenonajvaznija
manifestacija toga procesa; politicka globalizacija sastoji se u
institucionalizaciji medunarodnih politickih struktura (Chase-
Dunn, 1999:3-4). Navedene dimenzije, dakle, ukazuju da za
teoreticare svetskog sistema globalizacija ne predstavlja
jednodimenzionalan fenomen,
Robertson izdvaja cetiri dimenzije globalnog polja
i smatra da je taj model multidimenzionaian, u jednom
smislu koji je mnogo vise globalan, nego sto se obicno
podrazumeva pod znacenjem te reci. On, naime, smatra da
je globalizaciju neophodno analizirati kroz interakciju cetiri
oblika ili dimenzije: sopstvo (selves), nacionaino drustvo,
svetski sistem drustava i covecanstvo. Ovako postavljena
analiza omogucava da se rasprava o giobalizaciji prosiri na
ispitivanje oblika u kojima se globalizacija mogla pojaviti
U ton smislu on istice da je, na primer, i islam, istorijski
pOsmatrano, imao globatizirajucu tendenciju (Robertson,
1992:28).
Vecina drugih autora dimenzije globalizacije pred
stavlja na jedan, kao sto smo rekli, vise deskriptivan nacin.
Najjednostavniju podelu dimenzija daje Voters
koji govori o ekonomskoj, kulturnoj i politickoj dimenziji
globalizacije (Waters, 1995). Bek navodi komunikacijsko-
tehnicku, ekolosku, ekonomsku, radno-organizacijsku,
kulturnu i gradansko-drustvenu dimenziju, ukazujuci da se
43
 Ekonomska globalizacija
na taj nacin razvejava magla koja je u raspravi o giobalizaciji
stvorena isticanjem samo ekonomske dimenzije (Beck,
Ekonomska globalizacija je najvise razmatrana i
2000). U svom osvrtu na razlidta objasnjenja globalizacije,
analizirana strana globalizacije Ona je prva primecena,16 i
Mekgri (McGrew) ukazuje da razliciti autori svoje analize
najdalje je odmakla. Drugi razlog, zbog koga se ekonomska
globalizacije baziraju na jednom ili vise cinilaca koji su,
globalizacija ponekad poistovecuje sa globalizacijom u celini,
po njemu, istovremeno i dimenzije globalizacije, U ton
je teorijske prirode. Naime, nemali broj autora, kao i neke
smislu, mogli bismo istaci da pojedini autori, kao Rozenau
od najuticajnijih teorijskih struja u sociologiji i drugim
(Rosenau), na primer, u prvi plan isticu tehnolosku dimenziju
drustvenim naukama, kljucan znacaj pri objasnje-nju
Drugi, poput Fridmana (Friedman Thomas) pominju sve
drustvenih promena pripisuju upravo ekonomskim
nabrojane, isticuci komunikacijsku dimenzija Dzonatan
faktorima.. Cak i kada se drugi cinioci smatraju znacajnijim,
Fridman (Johnatan Friedman) uvodi antropolosku dimenziju
njihov znacaj se neretko sagledava u kontekstu promena
u izucavanje globalizacije Held i saradnici, ukazujuci na
koje ostavljaju na ekonomsku sferu zivota.. Najzad, ne
istorijske oblike globalizacije, navode osam dimenzija
manje bitan razlog nalazi se u cinjenici da je ekonomsku
svrstavajuci ih u dva niza Prostorno-vremenske dimenzije
globalizaciju najlakse operacionalizovati, odnosno utvrditi
obuhvatajasirenjeglobalnihmreza, intenziviranje globalnih
empirijski lako merljive indikatore, Pozitivisticki usmerena
medupovezanosti, brzinu globalnih tokova, sklonbst ka
nauka, koja tezi ka objektivnsti, odnosno proverljivosti,
povezivanju. Organizacione dimenzije su globalizadjska
preciznosti i sistematicnosti, prirodno je usmerena ka ovom
infrastruktura, institucionaiizacija globalnih mreza i mod,
aspektu globalizacije obracajuci mu najvise paznje..
obrasci globalne stratifikacije i dominantni rrtodeli
Indikatora, u ton pogledu, zaista ima mnogo17
globalnih interakcija (Held at al, 2000). M
Zapravo svaki oblik ekonomske aktivnosti koji je trans-
Broj dimenzija koje pojedini autori posrnaifaju ili
nacionalno organizovan mogao bi se smatrati indikatorom
ukljucuju u analizu se stalno uvecava. U nastavkuao^bg dela
ekonomske globalizacije Pojedini, indikatori uzeti sami po sebi,
nesto vise paznje cemo posvetiti ekonomskoj, kultdrnoj i
politickoj dimenziji, koje su po svojoj strukturi slozenije, i koje 16. Treba zabeleziti da se izraz globalizacija prvi put javlja 1959 godine
navode gotovo svi autori. Zatim cemo se osvrnuti na neke, upavo u kontekstu ekonomskih analiza vezanih za uvoz automobila u
Italiju (Waters, 1996:2) Solte navodi da se termini globalizovati i
takode izuzetno vazne dimenzije, o cijem znacaju, medutim, globalizam pojavljuju u tekstu Risera i Dejvisa iz 1944 godine, a da se
nema saglasnosti ili se posmatraju kao aspekti neke od tri imenica globalizacija prvi put pojavljuje u Websterovom recniku1961,
pomenute dimenzije. Tu mislimo na: socio-strukturalnu, godine (Scholte, 2000:43)
tehnolosku,komunikacijsku,ekolosku,vremensko-prostornu, 17. To, naravno, ne znaci da su svi precizni iako su podjednako podlozni
demografsku, vojnu i socijetalnu dimenziju globalizacije merenju. Siva ekonomija koja izmice drzavnoj kontroli predstavlja
izuzetno znacajan aspekt ekonomske globalizacije, a nju je najteze
Predstavljajuci ove dimenzije, necemo se dublje upuStati u
uhvatiti" Tek naknadno otkrivene afere vezane za utaje poreza,
njihov analiticki znacaj, vec cemo prvenstveno pokusati da nedozvoljena trgovina i slicni oblici ekonomskih aktivnosti ukazuju na
ukazemo na indikatore koji ih povezuju sa stvarnoscu. potencijalno sirok obim ekonomske globalizacije

46
44 45
 nisu podjednako znacajni, vec cesto u kombinaciji s drugim
ciniocima predstavljaju slozenije i sofisiticiranije indikatore.
Najcesce kbriscen indikatoru analizama ekonomske globa
lizacije je obim prekogranicne trgovinske razmene. S
obzirom da je rec o ispitivanjima trenda, apsolutne brojke
ne govore mnogo, pa se zato kao mera trgovinske razmene
koristi udeo ukupne svetske proizvodnje dobara i usluga koji
je presao nacionalne granice Drugi, cesto koriscen indikator
je obim direktnih stranih ulaganja (DSU) koji se izrazava
kao udeo celokupnog investiranog kapitala u svetu ciji
su vlasnici strand. Navedeni indikatori ne pokazuju isti
trend.. Trgovinska razmena je bila u izuzetnom porastu u
periodu od 1870. do 1913. godine, da bi nakon toga opadala
sve do 1950. godine, nakon cega, uz manje oscilacije siedi
konstantan porast sve do danas, S druge strane, direktna
strana ulaganja kulminiraju, takode, pocetkom XX "veka,
ali kasnije njihov obim belezi trend opadanja sve do I960,
godine, nakon cega se zaustavio i sledecih dvadesetak
godina odrzavao na istom nivou, da bi u poslednjih dvadeset
godina XX veka doziveo snazan prosperitet, U dej|3tama
o ekonomskoj giobalizaciji, jedno od pitanja je- koji bi
od ova dva indikatora trebalo smatrati vaznijim#u3bceni i
analizi ekonomske globalizacije. Po nasem misljenju^obim
trgovinske razmene ne mora biti kljucan jer se razmena
moze obavljatiiu uslovima medunacionalnog distanciranja,
pa cak i svojevrsne izolacije. Drugim recima, trgovinska
razmena, pre svega, svedod o stepenu ekonomske inter
nacionalizacije Takode, ona se moze nesmetano odvijati i
u uslovima poltickog distanciranja kao sto svedoci iskustvo
iz doba Hiadnog rata, kada je trgovinska razmena izmedu
zemalja istocnog i zapadnog bloka, odnosno Prvog i Drugog
sveta, neretko bila na zavidnom nivou - posebno kada je rec
o razmeni prirodnih resursa, pa se ipak ne moze govoriti o
trendu ekonomske globalizacije, Direktna strana ulaganja u
ton pogledu predstavljaju znacajniji indikator ekonomske
globalizacije Medutim, kako isticu pojedini autori i ova
mera, takode, moze predstavljati svojevrsnu zamku ukoliko
nemamo informaciju koje geografske oblasti su obuhvacene
ovim ulaganjima, Podaci svedoce da je najveci deo uzlaznog
trenda u prekogranicnim investicijama vezan za medusobnu
saradnju tri regiona - zapadna Evropa, severna Amerika i
jugoistocna Azija (Herst i Tompson, 1998, Volerstin, 2005)
Ukoliko prihvatimo Kastelsovo glediste da je za pojam
globalizacije nebitno da li su u ekonomske mreze ukljuceni
svi regioni, vec, pre svega, da li se savladavaju nacionalne
granice, onda ovo nije od znacaja, Medutim, pojedini autori
navedene podatke tumace kao izraz sve vece regionalizacije
koju suprotstavljaju pojmu globalizacije iztog razloga oni
kao sofisitciraniji indikator koriste korelac.iju izmedu rasta
bruto nacionalnih dohodaka (BND) u razlicitim zemljama
sveta, Pretpostavka je, naime, da bi indikator integrisanosti
svetske ekonomije, odnosno ekonomske globalizacije,
mogao biti sinhronizovano opadanje BND u vecini zemalja
u periodima kriza, i njegov sinhronizovani rast u periodima
prosperiteta Cejz-Dan u ton smislu navodi :Grajmovi (Grime)
nalazi su suprotni ovoj hipotezi korelacija izmedu stopa rasta
nacionalnog dohotka fluktuira ciklicno u poslednjih dvesta
godiia.:.'.; Na bsnovu podataka za period od 1860. do 1989
godineGrajmje pronasao dva perioda u kojima postoji visoka
korelacija u opadanju stopa nacionalnog dohotka razlicitih
zemalja: period od 1913 do 1927 godine i period nakon
1970 godine Pre i izmedu ovih tacaka su periodi veoma
niskesinhronizacije"(Chase-Dunn, 1999:195),, Naravno, ni ova
cinjenica ne mora biti dokaz protiv ekonomske globalizacije,
Ona, naime, govori samo o tome da svet nije bio ekonomski
integrisan u periodu od 1990, godine, pa unatrag bezmalo

vek i po Verovatno bi se slican zakljucak mogao izvesti i da je
posmatran period do kraja XX veka, ali i to ne bi znacilo da
proces globalizacije ne napreduje vec samo da nije zavrsen,
odnosno da svet nije potpuno ekonomski integrisan
Jos jedan cesto koriscen indikator ekonomske globa
lizacije je porast broja transnacionalnih kompanija (TNK) i
jacanje njihove ekonomske snage U ton smislu se cesto
navode podaci o ekonomskoj snazi pojedinih korporacija ciji
ukupan godisnji prihod prevazilazi BND ne samo malih, vec i
velikih drzava kao sto su Spanija, Brazil itd. Pored toga, kab
posebno vazna, navodi se dnjenica da se povecava broj TNK
cije je sediste u zemljama Treceg sveta, ne samo onih iz
takozvanih novo-industrijalizovanih zemalja jugoistocne Azije,
vec i zemalja poput Meksika i Brazila..
Dalje, kao indikator ekonomske globalizacije koriste
se trgovinski i ekonomski sporazumi izmedu pojedinih
zemalja ili grupa drzava kao sto su NAFTA, EEZ, koja je
prerasla u EU, OPEC, i njima slicni.. Problem je u tome sto
ovakve regionalne sporazume, kao sto smo vec rekliv neki
autori vide pre kao izraz ekonomske regionalizacije, a ne
globalizacije.
Za razliku od njih, aktivnosti globalnih ina$lijskih i
trgovinskih organizacija, kao sto su Svetska banka (Sj|5vetska
trgovinska organizacija (STO) i Medunarodni monetamj fond
(MMF), predstavljaju nesumnjive indikatore ekonomske
gipbalizacije, narocito nakon sto su mpdiikoyali sypju
aktivnost postavsi, umesto servisa, regulator globalnih
finansijskih i, sire posmatrano, ekonomskih tokova
Najzad, institucija velikih svetskih berzi na kojima se
formiraju cene kljucnih proizvoda i sirovina doprinosi
izrazenijoj ekonomskoj giobalizaciji isto kao i stvaranje
jedinstvenih obracunskih jedinica.,
No, i pored toga sto postoje tvrdi" indikatori, jos
uvek se vode debate oko obima ekonomske globalizacije,
Tako Hirst i Tompson, na osnovu opsezne analize mnostva
50
48
indikatora, zakljucuju:,, stepen integracije, meduzavisnosti,
otvorenosti ili samo zelja da se to opise, nacionalnih
ekonomija u sadasnjoj eri nije bez presedana. Ovim se ne
minimalizuje sadasnji stepen integracije samo se izrazava
odredeni skepticizam nad stavom da smo usli u radikalno
novufazuuinternacionalizaciji ekonomskih aktivnosti"(Hirst
and Thompson, 1996:49)
Postoje i drugi indikatori ekonomske globalizacije
koji nisu lako merljivi Geri Gerefi (Gary Gereffi), istice da
je otvaranje svetskog trzista podstaklo mnoge zemlje da
se specijalizuju u razlidtim granama industrije, pa cak i u
razlidtim segmentima proizvodnje u okviru iste grane.. To
je omoguceno zahvaljujud novim tehnologijama u oblasti
saobracaja i komunikacije sto je, uz niske cene rada, ali i
uz povecanje obucenosti radnika, povecalo privlacnost
nerazvijenih zemalja za svetske kprppracije. Drugim recima,
te se zemlje sve vise industrijalizuju18, sto za posledicu ima
stvaranje nove globalne podele rada. Stara podela rada,
koja je podrazumevala da je kapital bio zainteresovan za
nerazvijene zemlje samo u pogledu sirovina i prosirenja
trzista, sada je zamenjena njegovom potragom za jeftinom
radnom snagom sirom sveta. Cini se, ipak, preuranjeno da
se na osnovu toga zakljuci da je:Nova globalna podela rada
izmenila obrasce geografske specijalizacije izmedu zemalja
Klasicni odnosi cehtar - periferija su.....prevazideni"(Gereffi,
1996:56).
18 On navodi podatke da je od 1965 do 1990. godine udeo industrije
u BND porastao za 13% u zemljama istocne i jugoistocne Azije, 10%
u subsaharskoj Africi, 5% u Juznoj Aziji i 3% u Latinskoj Americi
Istovremeno, udeo poljoprivrede u BND je opadao, sto je sve doveio do
promenjene strukture BND u cijem formiranju, u pomenutim regionima,
na kraju posmatranog perioda industrija ucestvujesa 34% ujugoistocnoj
Aziji; 26% u Latinskoj Americi, 17% u Juznoj Aziji i 11% u subsaharskoj
Africi (Gerefi, 1996: 56-57)
49

Nasuprot navedenom zakljucku, koristeci slicne
indikatore kao sto su nove tehnoloske mogucnosti koje
omogucavaju trenutnu razmenu informacija na velikim
udaljenostima, sto obezbeduje korporacijama da posluju
globalno, Saskia Sasen (Saskia Sassen) zakljucuje da se,
suprotno ocekivanjima, ekonomska globalizacija materija-
lizuje u specificnom prostoru ogranicenom na mrezu nekoliko
velikih gradova, U ovom smislu mozemo videti pojavu nove
geograije centra, koja ukljucuje transteritorijalne presto re
povezujuci glavne gradove sirom sveta kroz specificna trzista i
transakcije" (Sassen, 1996:48).
Ovb zapazanje nas dovodi do jos jednog specifichbg
indikatora ekonomske globalizacije na koji posebno ukazuje
Skier. To je pojava nove transnacionalne kapitalisticke
klase (Sklair, 1999) Ona predstavlja kljucnog aktera u
transnacionalnim ekonomskim aktivnostima. Sacinjenavjeod
vlasnika i menadzera najmocnijih kompanija, ali i ljudi koji
zauzimaju kljucne poiiticke pozicije u razlidtim zemljama, i
koji promovisu interese transnacionalnog kapitala.
Ovakva vrsta indikatora ekonomske globalizadje, a
mbglo bi ih se navesti jos, kao sto su migracije radnesege, ili
globalna dominacijaodredeneekonomskedoktrine,(^ninam
se mnogo znacajnijom za objasnjenje ekonomske dimenzije
globalizacije. Njih je, istina, teze meriti, ali lako merljivi,
jednostavni pokazatelji kao sto su obim trgovinei investicija,
nisu iskljucivo pokazatelji globalizacije, vec se mogu
posmatrati i kao cinioci ekonomske internacionalizacije
Kompleksan pojam globalizacije ukljucuje i ekonomsku
internacionalizaciju, ali se ekonomska internacionalizacija
moze posmatrati i kao potpuno nezavisan proces Obim
trgovine izmedu relativno nezavisnih nacionalnih ekonomija
moze biti pokazatelj ekonomske internacionalizacije, ali
jos uvek ne mora nista znaciti za proces stvaranja globalne
ekonomije
52
Slozeni pokazatelji potvrduju da se ni jedna dimen
zija ne moze mehanicki izdvojiti jer svi slozeniji indikatori
ukljucuju pojedine aspekte drugih dimenzija kao sto su
demografska, geografska, politicka i tome slicno. Otuda ne
cudi da Voters, pozivajuci se na Lesa i Urija (Lash and Urry),
smatra da je u danasnje doba na delukulturna ekonomija" u
kojoj drzava vise nije sposobna da upravlja trzistem, u kojoj
je ekonomija nadredena individualnim ukusima i izborima,
odnosno u kojima oni postaju refeleksivno marketizovani"
Zahvaljujuci tome sto robe postaju simboli, mas-mediji i
industrija zabave postaju glavni privredni sektori (Waters,
1995)
Unekoiiko drugaciji pristup analizi ekonomske glo
balizacije predlaze Manuel Kastels, Osnovna ideja vezana
je za razlikovanje pojomva globalna ekonomija i svetska
ekonomija, Potonji pojam odnosi se, po njegovom misljenju,
na proces u kome akumuiacija kapitala napreduje po celom
svetu, U ton smislu, o giobalizaciji ekonomije, moze se
govoriti vec od XVI veka Ono sto globalnu ekonomiju cini
potpuno novim fenomenom, koji zasluzuje pojmovno
razgranicenje, jeste cinjenica da ona ima sposobnost
da radi kao jedinica stvarnog vremena na planetarnom
nivou". Dakle, ne samo prostorni vec, pre svega, vremenski
aspekt odreduje karakter ekonomske globalizacije Do ove
promene je doslo, pre svega, zahvaljujuci inovacijama u
oblasti informacione tehnologije koje su omogucile da se, na
primer, globalno integrisanim finahsijskim trzistima upravlja
na nacin da se transakcije vredne milijarde dolara obavljaju
momentalno, Za razliku od finansijskih trzista, trzista radne
snage - kao druga dimenzija o kojoj se mora voditi racuna
u analizi ekonomske globalizacije, nisu postala globalna u
punoj meri Medutim, i pored toga radna snaga je globalni
resurs jer se kompanije u potrazi za radnom snagom lako
 premestaju iz jednog dela sveta u drugi Vec smo rekli da
su promene u oblasti tehnologije omogudle globalizaciju
inansija, ali osim na taj nacin, tehnologija postaje aspekt
ekonomske globalizacije i kao nezavisna kategorija, u
smislu planetarnog sirenja tehnoloskih inovacija. Kada je
rec o trgovini dobrima i uslugama, Kastels smatra da nije
od presudne vaznosti cinjenica da li sve kompanije prodaju
sirom sveta, nego da je strateski cilj kompanija, malih i
velikih, prodati gde mogu po celom svetu" U ton smislu
kao, mozda, najvaznija promena koja svedoci o globalnom
karakteru savremene ekonomije, jeste promena upravljanja
proizvodnjom i distribucijom. Fleksibilna proizvodnja
podrazumeva proizvodni proces u koji su ukljucene razlidte,
teritorijalno dislocirane kompanije koje isti proizvod stvaraju
za posebne svrhe i za specitcna trzista. Na taj nacin se stvara
proizvodna i distributivna globalna mreza koja predstavlja
osnovnu karakteristiku globalne ekonomije, Jedinice te
mreze dne pojedine kompanije koje svoj opstanak i razvoj
baziraju upravo na ukljudvanju u mrezu (Castells, 2000).
Sve do sada navedene karakteristike i dimenzije
ekonomske globalizacije reievantne su pre svega sekpnom-
skog stanovista. U socioloskom smislu najvazniji^spekt
globalizacije ekonomije predstavlja globalna p6del# rada,
Integradja pojedinih nacionalnih privreda, ili segmenata
fih privreda, u giobainu podelu rada predstavlja, po
nasem misljenja najvazniji indikator stanja globalne
ekonomije. Ilustracije radi, mozemo navesti da razliciti oblici
protekcionizma i novog protekcionizma mogu uticati naobim
prekogranicne trgovine. To, medutim, ne znad nuzno da se
stepen ekonomske globalizacije menja u zavisnosti od ovih
trehdova. Moglo bi se zapravotvrditi da su protekcionisticke
mere koje, na primer, u formi novih vidova protekcionizma
- koje namecu razvijene zemlje sveta, ponekad usmerene u
pravcu odrzanja postojece strukture medunarodne podele
rada Ovastrukturatrenutnojedefinisanascetirihijerarhijske
pozicije. Proizvodaci visoke vrednosti, zasnovani na
informacijskom radu; proizvodaci velikih razmera, zasnovani
na jeftinijoj radnoj snazi; proizvodaci sirovina, zasnovani
na darovima prirode; i suvisni proizvodaci, svedeni na
devalorizovanu radnu snagu" Za razumevanje ekonomske
globalizacije najvaznije je da se razume da ove pozicije
nisu strogo teritorijalno definisane. ,,Globalna ekonomija
ne obuhvata sve privredne procese na svetu, ne ukljucuje
sve teritorije i ne ukljucuje sve ljude i njihove poslove, iako
direktno ili posredno utice na zivot citavog covecanstva.
lako njeni uticaji dostizu razmerecele zemaljske kugle, njeno
stvarno delovanje i struktura odnose se samo na segmente
privrednih struktura, drzava i regiona, u razmerama koje
se krecu u skladu s posebnim polozajem drzave ili regije
u medunarodnoj podeli rada. Osim toga, takav se polozaj
vremenom moze promeniti, stalno stavljajuci drzave,
regione i stanovnistvo u pokret, sto stvara strukturaino
uzrokovanu nestabilnost. Prema tome, nov globalni privredni
sistem je u svojim granicama istovremeno vrlo dinamican,
vrlo iskljuciv i vrlo nestabilan.. lako su preovladavajuci
segmenti svih nacionalnih privreda povezani u giobainu
mrezu, segmenti drzava, regija, privrednih sektora i lokalnih
drustava iskljuceni su iz procesa akumulacije i potrosnje
koji karakterisu informacijsku/globalnu ekonomiju Prema
tome, mada informacijska ekonomija oblikuje ceo svet i u
ton smislu je zaista globalna, vecina ljudi na svetu ne radi
za informacijsku/globalnu ekonomiju niti kupuje od nje. Pa
ipak, svi privredni i drustveni procesi povezani su struktu
raino preovladavajucom logikom te ekonomije" (Castells,
2000)
53

Politicka globalizacija
Pored ekonomske, politicka dimenzija je druga najsire
raspravljana tema u okviru debata o prirodi globalizacije,
U raspravama o politickoj giobalizaciji paznja je uglavnom
fokusirana na pitanje promene uloge nacionalne drzave u
savremenom drustva U ton smislu postoje dva medusobno
suprotstavijena gledista S jedne strane, gubitaksuvereniteta
i preuzimanjefunkcija drzave od strane drugih aktera smatra
se jednim od najznacajnijih indikatora globalizacije. S druge
strane, tvrdi se da je globalizacija moguca jedino ukoliko
je modelirana i vodena od strane hegemonih nacionalnih
drzava (Gilpin, 2000), odnosno ukoliko moc nacionalnih
drzava jaca (Weiss, 1996) U poglavlju koje se odnosi na
globalizaciju politike videcemo da ova, medusobno
suprotstavijena, gledista proisticu iz razlicitih teorljskih
pogleda na globalizaciju, a ovde je dovoljno napomenuti
da im je zajednicka karakteristika to sto nacionalnu drzavu
stavfjaju u epicentar debate o politickoj globalizacij|:,:Mada
se ovo pitanje ne moze zaobid, po nasem miifjenju,
globalizacija politike se ne iscrpljuje u odgovoru na njega.
Drugim recima, nezavisno od promena koje s^dlsavaju
u pogledu drzavnog suvereniteta, politicka globalizacija
podrazumeva, pre svega, stvaranje globalnog politickog
sistema koji paraielno egzistira sa sistemom nacionalnih
drzava Globalni politicki sistem moze sezamisliti kao mreza
transnacionalnih organizacija i institucija kojesu u manjoj ili
vecoj meri u vezi s nacionalnim drzavama, ali koji ima svoju
logiku delovanja razlicitu od one koja je karakteristicna za
medunarodni sistem drzava Transformacija jednog u drugi
sistem je gotovo neprimetna, krece se poput male kazaljke
na casovniku Vidljivi su samo krajnji efekti tih promena, koji
se mogu najbolje ilustrovati promenama do kojih je doslo u
54
56
nekim oblastima pravosuda. Naravno, ne treba gubiti iz vida
cinjenicu na kojoj insistira Gidens, da je bez obzira na razvoj
transnacionalnih organizacija (on misli pre svega na privredne
organizacije) moc nacionalne drzave jos uvek preovladujuca
jer drzave kontrolisu teritoriju i imaju monopol nad sred-
stvima prinude (Gidens, 1998/90), Medutim, postavlja se
pitanje u kojoj meri su drzave u mogucnosti da taj monopol
iskoriste, S jedne strane, u tome ih ogranicava razvoj
globalnog civilnog drustva, a sa druge strane, ako bi se, sto
nije nemoguce, ipak, odludle da iskoriste sva sredstva koja im
stoje na raspolaganju, konstantan rizik od, u krajnjoj liniji,
nukleamog razaranja sprecava ih u tome.19
No,iporedtoga,sobziromdasegloba!izacijaodrazava
na funkcije drzave, pomenuta cinjenica se mora uzeti u obzir
kao indikator politicke globalizacije U ton pogledu, gubitak
suvereniteta, odnosno slabljenje pozicije nacionalnih drzava
ostaje vazan indikator procesa globalizacije. Stirn u vezi,
treba praviti razliku, na koju ukazuje Held, izmedu spoljasnjeg i
unutrasnjeg suvereniteta, kao sto se mora imati u vidu i
stepen autonomije drzave u donosenju odluka. Moguce
je, naime, primetiti tendenciju da drzave istovremeno sa
gubitkom spoljnjeg suvereniteta i autonomije pokusavaju da
ojacaju unutrasnji suverenitet
Politicku globalizaciju moguce je zamisliti i na
drugaciji nacin koji je u vezi sa slabljenjem nacionalne
19 U ton smislu znacajna je analiza vesti o novom zaokretu ratne
strategije SAD. U strahu da bi opet mogla da bude zrtva atentata
katastrofalnih razmera, Amerika je obelodanila novu strategiju upotrebe
nuklearnogoruzja Plan Pentagona, naime, sugerise da cesiromplanete
poceti da puca oruzje za masovno unistavanje......pri cemu gotovo da
nema regiona koji bi bio posteden pustosenja ... SAD su sada spremne
da prvi put, posle bombardovanja Hirosime i Nagasakija atomskim
eksplozijama prinude neprijatelje na kapitulaciju..." (Politika, 2002) Sve
intenzivnije pretnje atomskim oruzjem da bi bile delotvorne, morace u
jednom trenutku, i bar na ogranicenom prostoru, biti realizovane, a to bi
predstavljalo, u najmanju ruku, ekolosku katastrofu globalnih razmera.
55

drzave, ali podrazumeva jacanje kosmopolitske drzave (Beck,
2004) Ovde je naglasak na jacanju drzave kao polja na
kome se izrazava politicko, koje podrazumeva ukljucenost
mnostva aktera u donosenje odluka. Tokom politicke
globalizacije ostvaruje se transformacija od autonomije
na osnovi nacionalne ekskluzije do suverenosti na osnovi
transnacionalne inkluzije Transnacionaine drzave su bolje
nacionalne drzave, jer sebi otvaraju mogucnost dobitka u
transnacionainom prostoru kako bi bolje resile i nacionalne
probleme" (Beck, 2004:134).. Ova, jos uvek utopijska, vizija
naglasak stavlja na neophodnost uioge drzave u regulisanju
problema koji su nastaii u vezi s delovanjem ekonomskih
aktera. S obzirom da nacionalno organizovane drzave
nemaju kapacitet da se suprotstave transnacionalno
organizovanim ekonomskim akterima, jedini prostpr za
ozivijavanje politickog vidi se u kosmopolitizaciji drzave,
koja podrazumeva priznavanje jednakosti i razlicitosti.
Broj i znacaj funkcija koje se sa nivoa nacionalne
drzave prenose na institucije transnacionalnog, regio.na.lnog
ili lokainog nivoa, takode, predstavlja jedan od ind^tora
siabljenja drzave i vice versa. Habermas u ton smislu Savodi
tri aspekta siabljenja mod nacionalne drzave;' gubitak
sposobnosti drzavne kontrole u smislu da drzava vfe ne
moze svoje gradane dovoljno zastititi od spoljnih efekata
odluka drugih aktera, odnosno od lancanog dejstva procesa
ciji je izvor van njenih granica"; rastuci legitimacijski deficit
u procesu odlucivanja koji nastaje uvek kada se krug onih
koji ucestvuju u demokratskom odludvanju ne poklapa
sa krugom onih koje te odluke pogadaju"; nemoc da
se preduzimaju koraci na polju poreza i organizacije jer
kapital.....vise nema obavezu da ostane u nacionainim
granicama....moze da preti izlaznim opcijama dm ga neka
vlada ... previse optereti socijalnim zahtevima, ili sigurnoscu
58
zaposlenja u nacionainim okvirima" (Habermas, 2002). U
literaturi se navodi jos citav niz indikatora koji se odnose na
krizu nacionalne drzave, a koji upucuju na njenu smanjenu
sposobnostda upravlja ekonomskim tokovima i da realizuje
socijalne programe (Waters, 1995) Po nasem misljenju,
ovi indikatori ne moraju nuzno biti u vezi sa slabljenjem
nacionalne drzave kao takve, vec se pre mogu odnositi na
slabljenje odredenog tipa drzave Socijalisticke drzave koje
su imale sve prerogative u svim oblastima zivota, ali koje su
se raspale, zasigurno se ne mogu smatrati jakim drzavama U
svakom slucaju, argumenti da u svetu raste broj nacionalnih
drzava, ili da mnoge nacionalne zajednice zele da imaju svoju
drzavu, ne mogu se uzeti u obzir kao indikator jacanja znacaja
i snage nacionalnih drzava. U ton smilsu Suzan Streindz
(Suzan Strange) istice da takve drzave imaju jos manje
spoljasnjeg suvereniteta i autonomije nego one od kojih
su se odvojile, S druge strane, ni regionalizacija, odnosno
multifunkcionalno povezivanje niza nacionalnih drzava ne
mora nuzno predstavljati pokazatelj globalizacije, sve dok
se ne utvrdi karakter takve integracije i odnos te zajednice
prema ostatku sveta i civilnom drustva Evropska Unija, koju
mnogi navode kao primer globalizacije moze predstavljati
i prepreku ton procesu ukoliko iz bilo kog razloga pocne
voditi izolacionisticku politiku.
Drugi, mnogo vazniji, indikator politicke globalizacije
predstavlja porast broja i uloge vladinih i nevladinih
transnacionalnih organizacija. Ovde je znacajno istaci
promenu do koje je doslo u nazivu tih organizacija, Naime,
kako sugerise Arcer (Clive Archer) tradicionalni pojam
medunarodnih organizacija ustanovljenihnameduvladinom
nivou, baziran je na modelu koji je u centru paznje imao
medunarodne odnose izmedu suverenih drzava, odnosno
na modelu u kome su suverene drzave bile iskljucivi subjekat

tih organizacija. No, s obzirom da medunarodne organizacije
ukljucuju i grupe, asocijacije, organizacije i pojedince koje
ne predstavljaju vladu, za njih je poceo da se koristi izraz
transnacionalne organizacije (TNO),, Nastaje sve vise vrsta
ovih organizacija: medunarodne nevladine organizacije
(MNVO), dji su danovi nevladine grupe ili pojedinci (na
primer, Medunarodni olimpijski komitet, Svetski savez
crkava, Armija spasa, Svetsko esperanto udruzenje itd.);
hibridne MNVO koje ukljucuju, kako vladine predstavnike,
tako i predstavnike nevladinih organizacija ili pojedince (na
primer, Medunarodni savet naucnih unija itd.); transvladine
organizacije (TVO) koje ukljucuju vladine predstavnike,
koji nisu pod kontrolom organa spoljnih poslova (na
primer, Interpol, Medunarodni savet za eksploataciju mora,
Medu-parlamentarna unija itd); najzad, rec je o posloynim
medunarodnim nevladinim organizacijama (BINGOrod
koji su najvaznije multinacionalne korporacije (MNK) i
multinacionalna preduzeca (MNP), (Archer, 1992). Porast
broja TNO, kao i srazmera tog broja u odnosu na broj
medunarodnih viadinih organizacija (MVO) predstavljaju
vazne indikatore globalizacije politike na koje se^psvrce
vecina analiticara ovoga fenomena20, s tim sto neki autpri, bez
jasnog obraziozenja kao indikator globalizacije posmatraju
i porast broja MVO Najvaznije u vezi sa uticajem TNVO na
globalizaciju jeste njihova sve izrazenija sposobnost da
preuzimaju tradicionalne drzavne uloge, kako u oblasti
zastite okoiine, tako i u oblasti zdravstva, obrazovanja,
socijalne zastite, odbrane, ekonomije i tako dalje
Najtesnje povezan sa prethodnim, pa ipak siri i
znacajniji indikator politicke globalizacije je porast broja
planetarnih problema Medu najzancajnijim problemima
ove vrste sa kako ih navodi Voters, zastita ljudskih prava,
20. Naravno, kao sto ukazuje Voters, INGO nisu nuzno globalne po svom
delokurgu, ali uzete zajedno, one cine giobainu mrezu (Waters, 1995)
60
zastita prirodne okoiine, ekonomski razvoj, odnosno sma
njenje nejednakosti, ocuvanje mira i stabilnosti globalnog
poretka Svako od navedenih pitanja je u toj meri vazno i
slozeno da se neka od njih mogu posmatrati kao zasebne
dimenzije globalizacije, kao sto su, na primer, pitanje zastite
covekove okoiine i pitanje globalnog razvoja i smanjenja
nejednakosti.21 Nije, naravno, neophodno posebno
isticati u kojoj meri se kroz ova pitanja prozimaju razlicite
dimenzije globalizacije. Ono, sto, medutim, ovde treba
prokomentarisati odnosi se na pitanje razlidtog shvatanja
globalizacijeodozdo"iodozgo", pri cemu mislimo na razlike
koje postoje izmedu autora koji smatraju da je globalizacija
moguca jedino ukoliko je kontrolisana od strane hegemonih
sila (Gilpin), ili, na primer, Grupe X najznacajnijih zemalja
(Gidens)22. Naime, po misljenju ovih autora, resursi i moc za
resavanje ovakvih pitanja su u posedu najmocnijih drzava
danasnjice, i samo se one mogu i moraju suociti sa njihovim
resavanjem, Ovakva shvatanja, po nasem misljenju, u
velikoj meri diskredituju ideju globalizacije i pribiizavaju
je shvatanju po kome se globalizacija izjednacava s novim
svetskim poretkom, kako ga shvata, na primer, Comski
(Chomsky). Treba, medutim, primetiti da i pored toga sto
ovakav pogled deluje prilicnorealno" on ipak ne odgovara
u potpunosti stvarnom stanju stvari Naime, u resavanje
vecihe ovih pitanja upravo su ukijucene razlidte TNO, bilo
da je rec o TVO, ili TVNO. Kao ilustraciju takvog stava mogli
21, Ovde bi, cini se, trebalo dodati i pitanje globalnih" bolesti kao sto je
AIDS, zatim pitanje globalnog kiminala i terorizma, dakle globalne
bezbednosti, koja se, istina, mogu posmatrati i u svetlu analize problema
mira i poretka
22. Gidens u ton pogledu nijetvrd"kao Gilpin i utisakje da je kod njega
problem u interpretaciji stavova, jer ne uocava u dovoljnoj meri razliku
izmedu IGO iTGO. Naime, na osnovu celokupnog njegovog pogleda, pre bi
se moglo reci da se on zalaze za afirmaciju TGO.
59

bismo navesti primer koji kazuje da i u pitanjima od vitalnog
znacaja za nacionalnu bezbednost najmocnije nacionalne
drzave, njen predsednikse, bar formalno konsultovao s
celnicima jedne od TNO,23 Razlicite aktivnosti Amnesty
International, Oxfama, Greenpeaca i slicnih organizacija
svedoce da su, animiranjem globalnog javnog mnjenja
uspevale da nateraju pojedine mocne kompanije, ili drzave da
se uzdrze od nameravanih aktivnosti
Najzad, kao bitan indikator, ne samo politicke globa
lizacije, moze se posmatrati dominantna politicka filozofija.
U vremedvostruke refleksivnosti", kada svest sve vise utice
na praksu i praksa na svest, i kada se taj uticaj spiralno i
progresivnouvecava,brojnaucnihradova,novinskihtekstova,
simpozijuma koji afirmisu odredenu giobainu filozpfiju,
nesumnjivo se moze posmatrati kao indikator globalizadje.
U ton pogledu postoji odredeni diskontinuitet. Akb se
pocetkom devedesetih godina XX veka Fukujamina khjiga
Kraj istorije i poslednji covek mogla smatrati sazetkpm i
manifestacijom epohalne svesti koja se ogledala u potpunoj
afirmaciji liberalno-demokratskog svetonazora, gdlite koje
su usledile promenile su dosta toga, lako je ta knjiga ndanas
svojevrstan manifest jednog dela covecanstva, he znaci
da je jedini. U razvijenim zemljama sveta sve je uticaj nija
ideoiogija takozvanog Treceg puta" koja promovise nove
23. Ovde mislimo na dogadaj od 11. septembra 2001, godine i teroristicki
napad na Njujork, nakon koga je americki predsednik konsultovao
NATO, a Robertson kao predsednik toga saveza dao saglasnost za vojnu
akciju Amerike U ton smislu, pomenuti napad se moze tumaciti pre kao
napad na globalni sistem, nego napad na jednu drzavu, jer u kolebljivoj
ravnotezi odnosa izmedu sistema nacionalnih drzava i sistema TNO,
ovakav incident vise potkopava proces globalizacije i jaca poziciju
onih aktera koji se zalazu za ozivljavanje drzavo-centirstickog sistema
medunarodnih odnosa,
socijal-demokratske ideje.24 Pored toga, nova-nova levica25
promovise ne toliko originalni svetonazor, koliko se istice
u borbi protiv globalistickog (neoliberalnog) koncepta
drustvenog razvoja, a ne treba zaboraviti ni ozivljavanje
nekih konzervativnih, pre svega, nacionalistickih ideoiogija,
kao ikonstantnojacanjereligijskogfundamentalizma26na koji
upozorava Barber (Barber, 1992) S prethodnim u vezi, moglo
bi se reci da ovaj indikator ne govori u prilog giobalizaciji,
ali sa druge strane, svaka od navedenih ideoiogija tezi da
postane globalna, sto u izvesnoj meri govori u prilog tezi o
giobalizaciji,
Ovde treba istaci da za mnoge autore, posebno one
koji pripadaju razlidtim neomarksistickim strujama, postoji
znak jednakosti izmedu ideje globalizacije i neoliberalnog
politickog koncepta To je, medutim, veoma problematican
stav, s obzirom da mnogi autori koji afirmisu ideje globa
lizacije ne pripadaju toj ideoloskoj skupini i kriticki anaiiziraju
njene aktivnosti, U ton smislu je napravljena razlika izmedu
pojmova globalizacija i globalizam, gde se potonji odnosi na
skup neoliberalnih ideja u pogledu ekonomske globalizacije.
Zato bi se za takve protivnike globalizacije, pa i za vecinu
takvih pokreta, moglo red da su pre antiglobalisticki nego
24 Kriticari Treceg puta"dovode u pitanje socijal-demokratski karakter
ove politicke ideologije, ali u ovom kontekstu to nije od presudne
vaznosti..
25 Izraz koji se sve cesce koristi da bi se opisale razlike koje po mnostvu
pitanja postoje izmedu levicarski orijentisanih intelektualaca Uz to se
koriste termini nova-stara levica, stara-nova levica, stara-stara levica
(Falk, 1999)
26. Naravno, religijski fundamentalizam samo u odredenom smislu
pripada navedenom nizu politickih svetonazora. On je totaliniji
fenomen i tesko ga je, cak i u analiticke svrhe, posmatrati samo kroz
politicki aspekt, odvojeno od drugih aspekata, posebno zbog toga
sto fundamentalist! politiku ne dozivljavaju na isti nacin na koji se ona
shvata u zapadnoj politickoj kulutri, od Makijavelija na ovamo
 antiglobalizacijski usmereni, tim pre sto njihova aktivnost, s
obzirom da je prevashodno trahsnacionalna, u velikoj meri
predstavlja pokazatefj globalizacijskog trenda.
Na ovom mestu potrebno je istaci da je politicku
globalizaciju, samo u analiticke svrhe moguce odvojiti
od drugih dimenzija, pre svega od ekonomske Ponovno
naglasavanje ove dnjenice neophodno je zbog toga sto
se svojevrsna debata vodi oko pitanja da li je politicka
globalizacija sinhronizovana s ekonomskom globalizacijom,
ili je rec o protivrecnim procesima.. Autori poput Comskog
smatraju da, pre svega, SAD predstavljaju kljucnog aktera
koji usmerava ekonomsku i politicku globalizaciju kao dva
medusobno nerazdvojna procesa (Comski, 1999). S druge
strane, Bek, na primer, ukazuje na svojevrsnu metaigru mod
izmedu najznacajnijih aktera globalizacije - korrrpanija,
drzava i NVO - u kojoj se proces politicke globahzacije,
odnosno stvaranje kosmopolitske drzave, vidi kao alterriativa
aktuelnim ekonomskim procesima i njihovim posiedicama.
Drugim redma, problemi koje stvara ekonomska globalizacija
stvaraju svojevrstan izazov za ozivaljavanje politike na
glbbalhom planu, nasuprot preovladujucem gledetu da
ekonomska globalizacija vodi kraju ideoiogija, a slffilm tim,
kraju politike (Beck, 2004) ' *
Globalizacija kulture
Pojedini element! kulture imaju dugu tradiciju glo-
balizovanja,. Nastanak i sirenje velikih svetskih religija je
jedan od najboljih primera sposobnosti ideja i verovanja da
savladaju ogromne distance i da vrse presudan planetarni
drustveni uticaj U ton pogledu, veliki znacaj imala je kultura
vladajucih klasa i elita u tradicionalnim drustvima i svetskim
imperijama, koja je uz vojnu i politicku kontrolu predstavljala
glavni oslonac odrzavanja poretka na tim teritorijama i
njihovog sirenja u pravcu poznatih granica sveta, Proces
civilizovanja koji je opisao Norbert Elijas o tome upecatljivo
govori (Elijas, 2001) Pojavom nacionalnih drzava i jacanjem
nacionalnih pokreta, difuzija kulture je bitno ogranicena,
Medutim, tehnoloske inovacije omogucile su pojavu novih
oblika globalizacije kulture,
Moderno doba donelo je sa sobom ekspanziju
Zapada" sto je, izmedu ostalog, znacilo i ekspanziju zapadne
nauke i zapadnih ideoiogija, pre svega liberalizma i socija-
lizma. Novi talas sirenja i ubrzavanja kulturne komunikacije
izazvan je ponovo tehnoloskim napretkom u toj oblasti.
Radio, televizija, Internet, satelitski prenos informacija
i digitale tehnologije omogucile su da kuiturni sadrzaji
nekontrolisano prelaze drzavne granice, U ton pogledu,
sirenje dominacije engleskog kao svetskog jezika imalo je
poseban znacaj koji je omogucio da se premoste iingvistike
barijere. Veliki znacaj u sirenju kulturnih sadrzaja, posebno
u sirenju takozvane popuiarne kulture, imale su korporacije
kao glavni proizvodaci i distributer! kulturnih sadrzaja (Held
at al 2000).
Ovaj kratak istorijski pregled globalizacije kulture
trebalo bi dopuniti zapazanjem dahomogenizacija", ili kako
se sve cesce govori mekdona!dizacija" kulture nije linearan
neprotivrecan proces, Opstajanje nacionalnih kultura
gra, takode, vrlo znacajnu ulogu, Medusobno prozimanje
mesanje ovih raznorodnih uticaja, kao sto upozoravaju
mnogi autori, pre vodi hibridizaciji kulture nego njenoj
homogenizaciji Otuda bismo ovu tendenciju pre mogli
nazvatimekburekizacija" kulture (Vuletic, 2002).
Sta se, u ton pogledu, moze ocekivati u buducnosti
najbolje ilustruje Robertsonova sema koja sazima cetiri
moguca pravca kulturnog razvoja. Globalna homogenizacija

predstavljala bi potpunu domiiaciju zapadne kulutre
(vesternizaciju) Sve ostalo bi bilo replika zapadnih
obrazaca zivotnog stila, potrosnje, vrednosti, normi, ideja i
verovanja, U prodavnicama bi se nalazili isti proizvodi, iste
predstave bi se igrale u pozoristima, isti automobiii bi se
vozili po ulicama, restorani bi nudili istu hranu, isti filmovi
bi se prikazivali u bioskopima, Svet bi bio preplavljen istim
knjigama, novinama, TV serijama i istom muzikom. Drugim
recima, pod pritiskom homogenizirajucih civilizacijskih
uticaja nestale bi sve lokalne specificnosti Kao podvarijanta
ove verzije, moguc je scenario zasicenja"u kome je
naglasena vremenska dimenzija Po ton modelu, periferija
lagano prihvata kuiturne obrasce nastale u centru, i u roku
od nekoliko generacija postaje prezasicena njima, a lokaini
kulturni obrasci nestaju Treci moguci scenario je periferijsko
kvarenje, koji predvida da ce se u procesu prihvatanja
uticaja iz centra pre prihvatiti negativni uticaji. Pre ce se
prihvatiti Dinastija nego Sekspir, pre pornografija nego
lepa knjizevnost, pre hip-hop nego Betoven, Dva se razloga
navode u prilog ovoj tezi: Prvo, na strani koja prima kuiturne
sadrzaje, u skladu sa teorijom modernizacije, rregbstaju
kuiturne pretpostavke i ne postoji izgraden soistieiran ukus,
dok istovremeno, na strani koja salje kuiturne sadrzaje, vaze
pravi la kulturnog dampinga, odnosno, kao i kada je rec o
rbbi stroke potrosnje, na periferna trzista se saija najlosiji
proizvodi jer je cena njihove proizvodnje (autorska prava)
niska. Drugo, u procesu prihvatanja dolazi do razaranja
i kvarenja primljenih vrednosti u skaldu sa postojedm
lokalnim obrascima. Tako se demokratija pretvara u
despotizam, jednakost u nepotizam itd Cetvrti, scenario
sazrevanja pretpostavlja ravnopravan dijalog i ekvivalentnu
razmenu kulturnih dobara izmedu centra i periferije., On
podrazumeva lokalnu intrepretaciju primljenih vrednosti,
66
64
sto za posledicu ima opstanak lokalne kulture, koja u izvesnoj
meri biva relativizovana i nadogradena uticajima iz centra,
Kljucnu ulogu u ton procesu igraju lokaini medijatori koji
su zaduzeni za selekciju uvezenih proizvoda, u skladu sa
potrebama i osecanjima lokalnog trzista. To, drugim recima,
znaci da se univerzalne vrednosti modifikuju u skladu sa
lokalnim znacenjima. Rezultat ovakvog scenarija moze biti
hibridizacija kulture i njena slozena sinteza (Robertson, 1992,
Sztompka, 1996).
Koji od ovih modela predstavlja realnu perspektivu
zavisi od mnostva faktora. Izvesno je da je kulturna
homogenizacija proces koji se u velikoj meri odvija pod
uticajem promena u giobalnom kapitalizmu Proizvodnja
kuitumih simbola nesumnjivo je najznacajniji vid kuiturne
globalizacije U ton smislu, velike kompanije se trude
da u cilju sopstvene promocije, ali i promocije potrosac-
kog zivotnog stila, globalno prosire sopstvene simbole,
Medutim, u poslednje vreme taj trend se modifikuje i stvara
se nova strategija globalnog nastupa,. Velike korporacije,
poput Koka-Kole ili Sonija, kao osnovni marketinski cilj imaju
da postanu deo pojedinacnih lokalnih kultura Svet u kome
ne bi bilo lokalnih razlika znacio bi kraj trzista i kraj profita,
Svetski kapitalizam, poljuljan krizama potraznje, iziskuje
lokalnu raznolikost i protivrecnost, kako bi kroz proizvodne
i trzisne inovacije opstao u svetskoj konkurenciji U ton
smislu, promene u giobalizaciji kulture sve vise poprimaju
obrazac globalne lokalizacije (Sklair, 2001)
Indikatori koji govore u prilog nekom od navedenih
scenarija su mnogobrojni. Njih predstavljaju svi kulturni
proizvodi koji postaju zajednicka svojina ljudi sirom sveta,
odnosno stepen njihovog sirenja i prihvatanja, a kao tvrdi
pokazatelji kuiturne homogenizacije najcesce se koriste
podacikojiukazujunaprosirivanjedeiatnostitransnacionalnih
medijskih kuca Medutim, ovi indikatori nisu do sada
dovoljno korisceni, Koliko je nama poznato, istrazivanja u
65

ovoj oblasti, na globalnom nivou su jos uvek sporadicna Kao
primere takvih empirijskih istrazivanja, mogli bismo navesti
Inglhartovoistrazivanje of postmodernim vrednostima
(Inglehart, 2000), Rutenovo istrazivanje o muzickim kulturnim
vrednostima koje je, nazaiost, ograniceno samo na zapadnu
Evropu (Rutten, 1999) i komercijalna istrazivanja gledanosti
i slusanosti TV i radio stanica Postoji, medutim, sve vise
antropoloskih istrazivanja, odnosno studija slucajeva koja
problematizuju vezu izmedu lokalne kulture i globalnih
uticaja..
Globalizacija i drustvena strukura
Jedna od dimenzija globalizacije,za koju bismo mpgli
reci da je u velikoj meri zapostavljena u radovima savremenih
autora koji se bave pitanjima globalizacije, jeste projtjena
u globalnoj drustvenoj strukturi.. To je posebno uodjivb s
obzirom da su istrazivanja drustvene strukture u drugoj
polovini XX veka postala gotovo sinonim za sociolbsku
aktivnost uopste, Sociolozi koji se bave globalizacijom
gotovo da su potpuno zapostaviii ovu oblast, posmijrajud
globalizaciju iskljudvo kao pitanje drustvene prompt^, cime
se jos jednom stvorio jaz i dualizam izmedu,,reda"i|pfo;o;resa"
odnosno strukture" i promene", koji je nacelno siroko bio
kritikovan i teorijski prevaziden.27 Ova oblast predstavljena
27. Razlozi za to su, medutim, u velikoj meri i prakticne prirode jer je
mnogo slozenije istrazivati giobainu nego nacionalnu strukturu, kako u
organizacionom tako i u finansijskom pogledu. No, cini nam se da je
dsnovni problem u nepostojanju adekvatnog teorijskog okvira koji bi
tikljucio nova saznanja iz ove oblasti, tako da za sada postoje samo
pojedinacni proboji u toj oblasti od kojih cemo neke sada pomenuti.Ono sto
postoji kao pogled na giobainu drustvenu strukturu je, prvenstveno, prost
zbir pogleda na promene u nacionainim strukturama (ndikativno je,
uostalom, da se jos uvek, u udzbenicima sociologije, pod pojmom
globalno drustvo misli na drustvo sabijeno u okvire nacionalne drzave, uz
naznaku da je rec o relativno samodovoljnoj celini..
je uglavnom kroz ilustracije produbljivanja jaza izmedu
bogatih i siromasnih zemalja i porasta, odnosno smanjivanja
siromastva u svetu..
Kao osnovni razlog za nedostatak ove perspektive
mogli bismo navesti pomodan trend napustanja intereso-
vanja za problem klasa. Mnogi sociolozi su pozurili da objave
smrt klasa, tvrdeci da klase postaju sve manjeznacajan cinilac
u savremenom svetu, jer se, navodno, drustveno grupisanje
odvija sve vise na kulturnim, a sve manje na ekonomskim
razlikama.. Drugim recima, stratifikacija je fluidna i bazirana
na izboru zivotnog stila. Politicko organizovanje na
klasnom principu je stvar proslosti, a potrosacke sklonosti
odreduju poziciju pojedinca u drustvu (Haralambos, 2002)
Interesantno je pri ton, da ovi autori ne spore porast
drustvenih nejednakosti, ali tu cinjenicu ne dovode u vezu
s mogucnoscu da klasni polozaj determinise izbor zivotnog
stila,. "
No, i pored ovakvog trenda mogu se uociti odredeni
pomaci, usmereni u dva pravca. Prvi je prenosenje znanja
i iskustava vezanih za izucavanje drustvene strukture sa
nacionalnog na globalni nivo, a drugi podrazumeva razvi-
janje novih dimenzija i indikatora koji su direktno povezani sa
globalizacijom. Ovde cemo samo pomenuti nekoliko imena
i kljucne ideje, odnosno pravce u kojima ti autori razvijaju
svoje ideje.
Lesli Skier je jos krajem osamdestih godina proslog
veka govorio o nastanku transnacionalne kapitalisticke
klase On smatra da se vise ne moze govoriti o viasnistvu
ili kontroli nad kapitalom kao iskljucivom kriterijumu koji
definise kapitalizam, posebno ne globalni kapitalizam
Otuda transnacionalnu kapitalisticku klasu treba definisati
kao: drustveno homogenu kategoriju, koja obuhvata
preduzetnicku elitu, menadzere, vise drzavne funkcionere,
vodece politicare, pripadnike intelektualnih profesija i
67
 pojedince sa slicnim polozajem u svim sferama drustva"
(Sklair, 1991:62, Sklair, 2002)
Habermas* izmedu ostalih, govori o nastanku
potklase, Po njegovom misljenju, rec je o sve siroj kategoriji
nezaposlenih i poluzaposlenih lica, koja se od klasicnog
proleterijata ili siromasnih osoba razlikuje time sto je
iskljucena izsvih drustvenih sistema. On smatra da do pojave
i porasta broja pripadnika ove kategorije dolazi prvenstveno
usled globalizacijskih promena (Habermas, 1999),
Bauman istice da globalizacija vodi ostroj polarizaciji
na giobalnom nivou izmedu globalno bogatih i globalno
sirbmasnih Pri ton su sviostali atributi socijalnog polozaja
vezani za ovu podelu, pa zato govori o globalno mocnima
i lokalno nemocnima itd., Vazno je istaci da on smatra da
izmedu ove dve kategorije ne postoji veza kao sto je to bio
slucaj u klasicnim klasnim drustvima (Baumman, 1999);
Piter Draker (Peter Drucker) analizira promene do
kojih je doslo u strukturi radnicke klase u ovome veku Od
kada su, pocetkom XX veka, radnici preuzeli dominantnu
ulogu od seljaka, njihov socijalni polozaj se^talno
popravljao Oni su, suprotno svim ocekivanjima, uspeli da
poprave svoj polozaj, prevashodno nenasilnim sredstyima,
ali nisu uspeli da uticu na transformaciju drustva. Drustvo se
trabsformisalo bez njihovog uticaja, bilo da je rec o krizama
kroz koje je prolaziio (misli pre svega na ratove), bilo u
pogledu uspona koje je dozivljavalo Jedan od tih uspona
- tehnoloski - uticao je i na relativno brz silazak radnika iz
centra privrednog i drustvenog zbivanja.To mesto, kada je o
razvijenim zemljama rec, preuzeli su strucnjaci (knowledge
workers) koji su postali vodeca (ne i vladajuca) drustvena
klasa Ovo je, po Drakeru, kljucna promena koja ima
globalne posledice, jer je bitno transformisala kapitalisticku
organizaciju proizvodnje. Drustvo znanja, kako on naziva
novu drustvenu organizaciju, razlikuje se u odnosu na sva
prethodna u mnogo cemu, ali je najvaznija promena u tome
sto sada zaposleni postaju vlasnici sredstavaza proizvodnju,
odnosno znanja koje je glavni resurs i sredstvo za
proizvodnju Novo drustvo znanja, takode, menja i obrasce
drustvene integracije Stare zajednice ustupaju mesto novoj,
kljucnoj drustvenoj jedinici - organizaciji. S obzirom da
organizacija postaje osnovna celija" drustva to baca novo
svetlo i na ulogu menadzmenta koji postaje centralni organ,
a skola, umesto politike, dobija centralnu ulogu u drusvu
(Drucker, 1994). Navedene ideje nisu preterano originalne i,
u ovom ili onom obliku, vec su raspravljane u teorijama o
informatickom, postindustrijskom, programiranom drustvu,
ali je za nas interesantno zato Sto ih Draker povezuje sa
promenom u organizaciji proizvodnje koja je imala globalni
uticaj.
Interesantnija u ton pogledu je Bekova (Beck) rasprava
o tri mita koji vladaju u novom periodu postindustrijske ili
globalizacijske ere. Rec je o neostvarenim ocekivanjima
koja su izjalovljena prvenstveno pod uticajem ekonomske
globalizacije i koja se direktno odrazavaju na drustvenu
strukturu. Prvi mit, koji on naziva mitonepreglednosti, odnosi
se, pre svega, na cinjenicu da, pod uticajem globalizacije, a
suprotno ocekivanjima, potreba za radnom snagom opada,
a ponuda radne snage se uvedava Dugorocno posmatrano,
ovaj trend u razvijenim zemljama u prvi plan postavlja
ne pitanje redistribucije rada, vec pitanje redistribucije
nezaposlenosti, bilo da je rec o nezaposlenosti ili polu-
zaposlenosti Drugi, odnosno, servisni mit, govori o tome
da ce sektor usluga resiti problem nezaposlenosti Takvo
ocekivanje, medutim, pada pred cinjenicomda se sve veci broj
multinacionalnih organizacija odlucuje da administrativne i
druge sektore iz oblasti pruzanja usluga, preseli u zemlje u
69

razvoju, gde je cena rada niza. Najzad, treci, mit o troskovima,
zasniva se na uverenju da cese, snizavanjem cene rada, smanjiti
stopa nezaposlenosti Komparativna analiza nemackog i
americkog slucaja pokazuje besmislenosttakvih ocekivanja
Bek na osnovu nje zakljucuje da novi zakon produktivnosti
globalnog kapitalizma glasi: sve manji i manji broj visoko
obrazovanih globalno pokretnih ljudi moze proizvoditi sve
vise i vise dobara i usluga" Drugim recima, ekonomski razvoj
nece dovesti do smanjenja nezaposlenosti vec do smanjenja
broja poslova (Beck, 2000). Ono sto u ovakvoj Bekovoj analizi
cudi, jeste zapostavljanje analize promena do kojih, zbog
navedenih okolnosti, dolazi u nerazvijenim zemljama Na
taj nacin se, izmedu ostaiog, ostavlja prostor za kritike koje
neoliberaii upucuju protivnicima ekonomske globalizacije i
slobodnog trzista, po kojima su njihovi argument! nempralni,
jer zapostavljaju dobrobiti koje takva globalizacija dbhosi
nerazvijenim podrucjima (Martin, 2000), Umesto toga, Bek
samo tvrdi da ce takav razvoj dogadaja potkopati legitirhltet
kapitalista koje interesuje samo profit, a nezaposleni,;d.rzava
socijalnog staranja i demokratija (Beck, 2000),, f|
Bez namere da se na ovom mestu upi^mo u
raspravu o ovim pitanjima, za kraj treba sam6r%d da
je u socioloskom pogledu ovo najznacajnija dimenzija
globalizacije, i da zato treba ocekivati da ce se buduca
socioloska istrazivanja drustvene strukture sve vise odvijati
u globalnom delokrugu. Takvi poduhvati, naravno, iziskuju
da se prethodno rese mnoga teorijska, metodoloska i
organizaciona pitanja, ali slicni problem! su stajali i pred
istrazivanjima nacionalnih drustvenih struktura sve dok ona
nisu postala rutinska Utom pogledu, znacajan metodoloski
prodor predstavlja Bekovo insistiranje na prevazilazenju
metodoloskog nacionalizma,,, Upravo na primeru analize
drustvene strukture, on pokazuje kako je moguce da velike
70
72
drustvene nejednakosti koje postoje na globalnom nivou
ostaju gotovo neprimecene, Usredsredivanjem na male"
nacionalne nejednakosti drustvena nauka ostaje slepa za
velike" globalne nejednakosti i na taj nacin ih posredno
legitimise (Beck, 2004:49-62),
Tehnoloska i komunikacijska dimenzija
Da smo dimenzije predstavljair po fedosledu koji
im u pogledu znacaja u objasnjenju seta promena, koji
nazivamo globalizacija ili globalizacijski sindrom", pri-
daju hiperglobaiisti, nesumnjivo da bismo najpre mora I i da
govorimo o tehnoloskoj dimenziji, odnosno o komuni-
kacijskoj dimenziji28 globalizacije,
Jos od vremena kada je, sredinom sezdesetih godina
XX veka, kanadski komunikatolog Marsal Herbert..Mekiuan
(Marshall Herbert McLuhan) zakljudo da je svet postao
globalno selo, znacaj komunikacija je postao prvorazredan za
vecinu autora koji se bave globalizacijom. Mekluan je, pre
svega, bio fasciniran televizijom, te je otuda znacaj njegovih
zapazanja bio primecen uglavnom kod teoreticara
komunikacija i sociologa mas-medija Medutim, od
casa kada je televizija uznapredovala, odnosno od kada
su se pojavile globalne TV mreze i mogucnost prenosa
slike satelitom, a posebno od kad su se razvili kompjuteri
i prenos informacija Internetom, sto je bilo povezano sa
tehnoloskim razvojem optickih vlakana, insistiranje na
znacaju komunikacija za globalizaciju ne prestaje U ton
smislu posebno su vazne dve ideje, Prva se odnosi na
cinjenicu da posredstvom savremenih medija i razvojem
28 Mada postoje dobri razlozi da se ove dve dimenzije posmatraju
odvojeno, odlucili smo se da ih ovde predstavimo zajedno jer se, kada je
o komunikacijama rec, one najcesce pominju u kontekstu tehnoloskih
mogucnosti koje su u toj oblasti razvijene.
71
 i
globalnih TV mreza vecina ljudi na planeti u isto vreme
moze steci istovrsna iskustva, sto razyija svest p tome da
zivimo na svetu kaojednom mestu" Druga ideja vezana je
za mogucnost poslovanja na daljinu, koje je omoguceno
istovremenim prenosom ogromne kolidne informacija na
velike udaljenosti Time je zapravo savladano ogranicenje
koje je nametao prostor koji je faforizovao lokalnu dimen
ziju zivljenja.
S druge strane, tehnoloski napredak u ostalim oblas-
tima, pre svega, u saobracaju, doprineo je mogucnosti dis-
lokacije proizvodnih jedinica na vrlo udaljena mesta, pri
cemu je cena transporta sirovina i gotovih proizvoda, kao
i cena prenosa informacija neophodnih za organizovanje
privredne aktivnosti, postala gotovo zanemarljiva..
Treba, medutim, odmah red da je fasciniranost ovom
dimenzijom kod nekih autora u tolikoj meri prisutna, da preti
zapostavljanjem svih ostalih dimenzija i banalizovanjem
argumentacije Tako, na primer, pokusavajuci da pokaze
razlike koje postoje izmedu, kako ih on naziva,. prvog
(1870-1914) i drugog kruga (od 1990. godine na^pyamo)
globalizacije, pored porasta obima trgovinske rlzfhene i
smanjenja cena komunikacijskih usluga, Tomas.fridman
kao kljucni argument navodi dnjenicu da njegove? baba
danas igra bridz sa svojim ispisnicama u Francuskoj preko
intemeta i pita, sve one koji tvrde da se zapravo nista
sustinski nije promenilo u odnosu na taj period, da li su to
mbgle raditi babe pocetkom veka (Friedman, T 2000),
S druge strane, suprotstavljajuci se naivnom
tehnoloskom determinizmu, mnogi autori isticu da uticaj
tehnologije nije potpuno jednosmeran, odnosno da se na
osnovu samotedimenzijene mogu objasnjavati sve promene
do kojih je doslo u skorije vreme Tako, na primer, Saskia
Sasen ukazuje da je, i pored toga sto je razvoj tehnologije i
komunikacija omogucio potpunu dislokaciju svih aktivnosti,
prisutna koncentracija pojedinih, pre svega, upravnih i
finansijskih aktivnosti u svega nekoliko velikih gradova sto,
zakljucuje ona, vodi novom obliku centralizacije prostora
(Sassen, 1996),
Korak dalje idu autori koji tvrde da su tehnoloske
promene obezbedile samo povecanje brzine prenosa
informacija, ali da u sustini nisu uticale na logiku ekonom-
skog procesa (Wallerstein, 2004),.
Ovde je znacajno da naglasimo da se uticaj tehno-
loskih promena moze posmatrati samo kao jedan od dnilaca,
odnosno u sklopu sireg procesa ukupnih drustvenih
promena, pa i promena do kojih dolazi u oragnizaciji kapita
listickog nacina proizvodnje, Bez tog povezivanja otvara
se pitanje znacaja tehnoloskog, odnosno, s druge strane,
drustvenog determinizma koje je u spciologiji sjstematski
raspravljano i nije dalo ubedljive dokaze za pretpostavku
o tehnoloskom determinizmu (Rankovic, 1983, Haralmbos,
2002)
Kastels pokusava da relativizuje ovu debatu
dokazujuci, da su tehnoloske i drustvene promene medu
sobno uslovljene, i da se zapravo ne moze govoriti o
deterministickom prioritetu jednih nad drugim.. On to
ilustruje primerom razvoja informaticke tehnologije koja
ima dugu predistoriju, zakljucujuci da se ona nije razvila
iz neke prethodno uspostavljene nuznosti Bila je vise
podstaknuta tehnoloski nego sto je bila drustveno odredena
Medutim, kada je uspostavijena kao sistem njen dalji
razvoj, primena i sadrzaj, odlucno su oblikovani istorijskim
kontekstom u kome se sirila" (Castells, 2000:73-86),

Ekoloska dimenzija
Jednaod parola ekolbskog pokreta, koji je sredinom
druge polovine XX veka doziveo snazan procvat u vecini
razvijenih zemalja sveta, glasila je: Misli globalno deluj
lokalno" Vec i sama ta parola govori o znacaju ekologa
i ekologije za razvoj globalne svesti Jedan od kljucnih
indikatora ekoloske globalizacije jeste upravo stvaranje
globalnih nevladinih i vladinih institucija i mreza tih insti-
tucija koje, rukovodeci se navedenim principom, pokusavaju
da uticu na regulisanje i prevenciju ekoloske degradacije.
Drugi znacajan indikator je posledica pomenutog
delovanja i ogleda se u donosenju odredenih obavezujucih
preporuka i standarda koji se odnose na zastitu covekove
okoiine. U ton pogledu mnogi autori pominju svetskVskup
u Rio de Zanejru 1992. godine na kome su se predstaVhici
vlada vise od 200 zemalja sveta obavezaii na postovanje
Odredenih ekoloskih standarda. '"-;;'/.
Samo zagadenje covekove okoiine, odnosno njegov
porast, takode, predstavlja jedan od indikatora ekoloske
globalizacije.. Globalno zagadenje ima razlicite 'oblike
koji se manifestuju kroz: zagadenje zajednickih;"pf1tdnih
resursa (vode, vazduha, zemljista, suma), globalni transport i
skladistenje otrovnih i opasnih materija, porast rizika od
nuklearnog unistenja itd.
Istorijski posmatrano, prema Heldu isaradnicima,
prvi ekoloski globalni uticaji bili su vezani za medukontinen-
tainu razmenu" flore, faune i bakterija, kao i za intenzivnu
eksploataciju prirodnih resursa, pre svega suma, od strane
evropskih kolonizatora Medutim, tek od polovine XX veka
moze se u punom smislu reci govoriti o globalnoj ekoloskoj
medupovezanosti koja, pre svega po posledicama, pre-
vazilazi lokalnu dimenziju Njeni direktni uzroci su u
74
76
industrijalizaciji i naglom porastu svetskog stanovnistva
(Held at al 2000).
Drugim recima, bez obzira na sve razlike koje postoje
izmedu stanovnika planete, koje ih dele po razlidtim
osnovama, i bez obzira na sve barijere koje stoje izmedu
njih, ili na sva medusobna suprotstavljanja, ostaju dnjenice
da svi disu isti vazduh, da ih greje isto Sunce, da su, manje-
vise, podlozni uticajima istih virusa i da se, sve vise, hrane
istim namirnicama. lako u ton pogledu postoji odredeni
stepen segregacije i ekskluzivizma, ostaje cinjenica da su
navedeni resursi zajednicki Vec sama ta cinjenica morala je
uticati na porast svesti o zivotu na jednom mestu. Medutim,
bilo je potrebno da svojom aktivnoscu, ili kako Bek kaze
nenameravanim, nezeijenim i neocekivanim posledicama
prve modernizacije29, covek poremeti prirodnu ravnotezu i
da postane izlozen negativnom uticaju svih navedenih egzi-
stencijalnih faktora, pa da pocne da se budi svest o potrebi
zajednickog angazovanja na prevazilazenju tih posledica
Bek navodi tri razlicita izvora pretnji koje se nalaze pred
savremenim covecanstvom: pretnje izazvane izobiljem
(ozonske rupe, fenomen staklene baste, genetski inzenjering
itd.), rizici izazvani siromastvom (unistavanjetropskih suma,
29 Ako bismo se mogli sloziti da je rec o nezeijenim posledicama, ne
bismo se mogli sloziti da je rec o neocekivanim posledicama ideja da je
priroda sila koju treba savladati, nesto sto treba iskoristiti za zadovoijenje
covekovih potreba, kao da covek nije deo prirode, vec duh suprotstavljen
materiji, u velikoj meri je stvorila dualizam koji je morao izazvati
posledice koje su bile sve, samo ne neocekivane Uostalom, dobar deo
napetosti i anksioznosti modemog coveka proizvod je takvog odnosa
prema okruzenju koje je zahvaljujuci modernistickom svetonazoru
intemionalizovano kao neprijateljsko U ton smislu i objasnjenja koja
idu za tim da se tehnoloski razvoj objasni covekovom potrebom za
nadvladavanjem prirode koja predstavlja izvorraznihfrustracija, mogu se
tumaciti kao izraz naknadne modernisticke pameti koja, izmedu ostalog,
ima teznju da sve pojave tumaci i objasnjava iz sopstvene perspektive.
75
77

koriscenje zastarelih tehnologija itd), opasnost od oruzja za
masovno unistavanje (ratovi, terorizam itd) Po njegovom
misljenju, upravo izlozenost ovim pretnjama predstavlja
inicijalnu podlogu i pokretacku snagu politicke globalizacije
(Bek, 1999)
Dimenzija vreme/prostor
Banalna ideja da se sve sto se desava zbiva u odre-
denom vremenskom i prostornom okviru, uticaia je da
jedan od dominantnih nacina konceptualizacije procesa
globalizacije bude zasnovan na dimenziji vreme/prostor.
Gidens smatra da je odvajanje vremena od
prostora i njihovo medusobno udaljavanje bilo jedna od
najznacajnijih pretpostavki modernizacije i, konsekventno
tome, globalizacije. Predmoderna drustva su povezivala
vreme i prostor tako da je racunanje vremena bilo
nerazdvojno povezano sa prostornom dimenzijom, a sarhim
tim i neprecizno. Drugim recima, o vremenu se nijernoglo
razmisljati van prostornih okvira, Razdvajanjemvremena
od prostora upravo je omoguceno suprotno Razdvajanjem
tih dimenzija postalo je moguce da lokaiitet# p%puno
zaposedaju i oblikuju drustveni uticaji koji su od njih veoma
udaljeni" (Gidens, 1998:28). Razdvajanje vremena i prostora
bilo je, po Gidensu, preduslov za procese iskorenjivanja,
racionalizacije i prisvajanja proslpsti, cime je pmpguceno
da se, kao sopstveno iskustvo, obuhvati iskustvo dtavog
sveta, koji cine temelje modernosti koja je inherentno
globalizirajuca.
Na sasvim drugadji nacin vreme i prostor koncep-
tualizuje Dejvid Harvi. Po njemu, zgusnjavanje vremena
i prostora predstavlja kljucnu prekretnicu u poimanju
(post)moderne stvarnosti Ta se prekretnica odigrala
78
pocetkom sedamdesetih godina XX veka i bila je povezana,
s jedne strane, sa prelaskom safordistickog"nafleksibilno
akumulacioni"30 model organizovanja kapitalistickog nacina
reprodukcije proizvodnje, a sa druge strane, sa promenama
koje su se desile u domenu finansijskog trzista, Zapravo,
zgusnjavanje vremena i prostora je dug istorijski proces
koji je moguce precizno izmeriti31 Taj proces je sukcesivno
vodiosmanjivanju sveta" koji je od 1500 do 1960, godine
u ljudskom iskustvu i percepciji smanjen" za 70 puta.
Kljucna promena se, medutim, dogodila 1973., godine
napustanjem zlatnog standarda, odnosno vezanosti doiara
za zlato sto je dovelo do dematerijalizacije novca Od tada
su svetska finansijska trzista mogla da obuhvate citav svet u
veoma kratkom vremenskom periodu. Ovakvo zgusnjavanje
doprinelo je ubrzavanju svih faza ekonomskog procesa,
a odatle i ubrzavanju drustvenog zivota uopste (Harvey,
30 Harvi opisuje fordizam" kao model koji naglasava standardizaciju,
masovnu produkciju, stabilnost i postojanost radne snage kao resursa
Nasuprot tome, model fleksibilne akumulacije sve navedene elemente
relativizuje i dovodi u vezu sa trenutnim potrebama proizvodnog
procesa,cimesesnizavaju troskovi proizvodnje (Harvey, 1989). Negri ovaj
prelaz naziva prelazom iz fordistickog u model Tojote. Potonji se zasniva
na okretanju fordisticke strukture komunikacije izmedu proizvodnje
i potrosnje. ldealno zamisljeno, prema ton modelu, planiranje
proizvodnje komunicirat ce s trizistima stalno i neposredno Fabrike ce
odrzavati zalihe na nuli, a robe ce se proizvoditi upravo na vreme prema
trenutnoj potraznji postojecih trzista (...) U krajnjem slucaju roba se ne
proizvodi dok je potrosac nije vec izabrao i kupio Medutim, uopsteno,
bilo bi tacnije zamisliti model koji tezi prema stalnom medusobnom
delovanju ili brzoj komunikaciji izmedu proizvodnje i potrosnje" (Negri
i Hardt, 2003:244)
31, Na primer, u periodu od 1500 do 1840, godine najbrzim kocijama
ljudi i posta su mogli prevaliti svega 10 km/h; u periodu od 1850. do
1930. godine, uz pomoc parne lokomotive, bilo je moguce prevaliti 65
km/h; 1950 godine propelerski avioni su omogucavali brzine do 400
km/h, a vec 1960 godine letelo se brzinom od 700 km/h i tako dalje
 1989). Ovim procesom su unistene sve prostorne barijere,
a sto je posebno vazno, takav razvoj je doveo do pojave
postmodernizma kao nove kuiturne konstrukcije, koja
je, dakle, plod novog fleksibilno-akumulacionog modela
organizacije u ekonomiji
Robertson istice da, za razliku od marksistickog,
modernistickog ili postmodernistickog koncepta koji, baveci
se pita njima prelaza iz feudalizma u kapitalizam, odnosno iz
tradicionalnih u moderna i dalje, u postmoderna drustva, u
prvi plan istice vremensku dimenziju, koncept globalizacije
airmise teritorijalnu dimenziju.. To, drugim recima, znaci
da je za globalizacijski koncept prevashodno bitna analiza
prostornog sirenja odredene pojave.. Vazna implikacija
ovakvog stava je da se sada tesko moze govoriti samo o
jednom globalnom poretku, odnosno da je nuzno analizirati
vise globalnih poredaka koji su prostorno raspofedeni
(Robertson, 1992).,
Jan Solte (Jan Art Scholte) takode, insistrra na
prostoru kao bitnoj dimenziji globalizacije, U ton kontekstu,
on globalizaciju odreduje kao deteritorijalizaciju^sto u
njegovom konceptu znaci da su drustveni odnpsrfpostali
potpuno otvoreni, u smislu nestanka ogranicenja prostorne
distance Pod tim odnosima on podrazumeva,^ prewega,
komunikaciju i proizvodnju, koje se odvijaju bez obzira na
""geogfafska ogra nicenja, a kao posledica toga We viseljudi
postaje svesno da zivi na jednom mestu i dolazi do porasta
drustvene kompleksnosti (Sholte, 2000).
Sazimajud na izvestan nacin razmisljanja o novom
poimanju vremena-prostora u globalnoj epohi, Kastels
uvodi pojam bezvremenog" vremena.. To podrazumeva
mesanje, a time i poricanje, dimenzija proslosti i buducnost!
Time se stvara vecni svemir koji je samoodrzavajuci, cime
se obezbeduju postojeci odnosi dominacije Vreme kao
ponavljanje dnevne rutine.. u sredistu je industrijskog
kapitalizma i etatizma To iinearno, nepovratno, merljivo,
predvidljivo vreme unisteno je u umrezenom drustvu, u
pokretu izvanrednog istorijskog znacenja, Nove informa-
ticke tehnologije odlucno potpomazu oslobadanje kapitaia
od vremena i beg kulture od sata, sto je ugradeno u strukturu
umrezenog globalnog drustva"(Castells, 2002).
Vecina ovih pokusaja da se rekonceptualizuje
shvatanje vremena i prostora povezana je s napustanjem
klasicne ideje o vremenu kao apsolutnom, odnosno nepro-
menljivom kontinuumu. Anstajnova teorija pokazala je
da ne postoji apsolutno vreme nezavisno od sistema na
koji se odnosi Primenjujuci ove ideje u analizi drustvenih
fenomena doslo se do teze da ne postoji jedno vreme, vec
mnostvo vremena koja se mogu razumeti samo ako se
drustvene pojave analiziraju u kontekstu razlicitih tokova
Otuda Bauman poziciju razlicitih drustvenih grupa anaiizira,
odnosno polarizaciju koja cepa svet vidi, izmedu ostalog,
i kao njihov odnos prema vremenu (Bauman, 1999, Beck,
2001,Urry, 2003),
Demografska dimenizija
Demografska dimenzija je u toj meri isprepletena sa
ostalim dimenzijama, posebno ekonomskom i politickom,
da cesto ostaje neprimecena u kontekstu sireg globalizacij-
skog seta promena Medutim, ona je na odredeni nacin
najmanifestnije izrazena dimenzija globalizacije To postaje
jasno ako stvar postavimo na nivo indikatora,
U ton smislu, prvi indikatorsu migracije radnesnage
sa sela u grad, kojima sve brojnija populacija postaje podlozna
globalnim uticajima, posebno u novo-industrijalizovanim
drzavama, cija je industrijalizacija posledica ekonomske
79
 globalizacije Pored toga, kao posiedicu ekonomske
globalizacije moguce je posmatrati i promene u regionalnim
migracijama, posebno na felacijama: Latinska Amerika -
Severna Amerika i juzna Evropa - zapadna Evropa. Istorijski
posmatrano, prve velike ekonomske migracije, ako se izuzmu
velike seobe naroda, bile su vezane za nasilno deportovanje
robova iz Afrike u Severnu Amerika Nakon toga, od kraja
XIX veka, pa sve do Prvog svetskog rata, bila je izrazena
migracija evropske sirotinje u SAD Nakon Drugog svetskog
rata, posebno pedesetih i sezdesetih godina, ekonomski
uspon zapadne Evrope uslovio je veliki talas ekonomskih
jmigranata sa juga i jugoistoka Evrope. Takode, u citavom
periodu nakon drugog svetskog rata prisutna je stalna
ekonomska migracija ka Australiji i Kanadi iz svih manje
razvijenih krajeva sveta
Ovde je interesantno pomenuti klasifikaciju
ekonomskih migracija koju navode Held, Mekgrev, Goldblet
i Piraton: migracije elita iz centra ka periferiji u cilju osvajahja;
zatim, migracije elita, ali i mase stanovnistva, iz zaleda
imperija ka njihovom centru, odnosno ka gradoyfrna u
potrazi za poslom; i, migracije nomadskih zajednica (ield at
al,2000). jjf
Migracije izazvane politickim turbulencijama; %kode,
na razlicite nacine predstavljaju indikator 'globalizacije'.'Ako
je padom Berlinskog zida propusnost granica izmedu istoka i
zapada Evrope bila indikator globalizacije, onda nesumnjivo
i povecanje broja izbeglica u svetu govori o problemima
koji usporavaju taj proces Istorijski posmatrano, politicke
migracije bile su posebno izrazene u toku, i nakon Drugog
svetskog rata Ogroman broj Jevreja napustio je u ton
periodu Evropu i otisao u Izrael, a Nemci su u velikoj meri
biii prisiljeni da se iz podrucja koje je u toku rata okupirao
Vermaht odsele u Nemacku. Ovde je rec o izbeglicama koje
su prinudene da se vrate u maticne" zemlje Medutim, s
80
82
druge strane, politicki migranti koji napustaju maticnu
zemlju, mogu predstavljati indikator tokova koji podsticu
globalizaciju
Znacaj migracija je u toliko velik, da neki uticajni autori
smatraju da su upravo migracije, uz mas-medije, osnovni
uzroci globalizacije (Appadurai, 1996). Migracije se nalaze u
osnovi procesa kreolizacije, odnosno mesanja stanovnistva
razlicitih rasa i kultura sto, po nekim autorima, predstavlja
osnov kuiturne globalizacije (Eriksen, 1999),
Turizam ovde navodimo kao jos jedan od indikatora
migracija, mada je to pojava koja nesumnjivo zasluzuje da
bude posmatrana kao nezavisna dimenzija globalizacije, jer
obuhvata mnogo vise aspekata nego sto su ekonomske, ili
politicke migracije Tu, pre svega, mislimo na razvoj svesti
da zivimo na svetu kao jednom mestu, kroz neposredno
dozivljeno iskustvo susreta sa drugima, koje nije posredo-
vano medijima Dzon Uri (John Urryjprosiruje ovaj pojam,
pa osim fizickog kretanja od mesta do mesta, pod pojmom
putovanja podrazumeva jos: virtueina putovanja putem
Interneta; imaginativna putovanja putem radija, televizije,
telefona; i putovanja kroz infrastrukturu globalne industrije
On istice da je razvoj turizma uticao na globalizaciju kroz
porast turisticke refleksivnosti", ali i kroz stvaranje dtave
giobalne industrije koja prati turizam S druge strane,
promenjena yizija prostora kao posledica globalizacije,
uticala je da se turizam, u klasicnom smislu te reci, sve vise
gubi u okviru ekonomije simbola Pored toga, uocljiva je
promena ponasanja turista, cije se ponasanje kada su van
mesta svog boravka, sve manje razlikuje od ponasanja kada
su kod kuce, sto je u velikoj meri posledica nestanka distance,
odnosno zgusnjavanja vremena i prostora (Urry, 2001)
Demografska komponenta je vazna i kao aspekt
globalnih problema koji se, s jedne strane, ticu prenaselje-
nosti i uopste porasta broja stanovnika na planeti, a s druge
81
83

strane, demografske karakteristike (smrtnost, smrtnost
odojcadi,ocekivanastarost zivota itd) predstavljaju socijalne
indikatore nivoa razvijenosti, odnosno nerazvijenosti
pojedinih regija sto je, takode, jedan od vaznih globalnih
problema
Vojna dimenzija
Rat, vojna sila i organizovano nasilje bili su od cen-
tralne vaznosti za globalizaciju ljudskih aktivnosti tokom
istorije, posebno u modemoj epohi, a najskorije u periodu
Hladnog rata" (Held at a I, 2000), Ovim recima, s kojima se
mnogi ne bi slozili, posebno oni koji nastanak globalizacije
povezuju s krajem Hladnog rata, Held i saradnici opisuju
znacaj vojne dimenzije u procesu globalizacije. Po
njihovom misljenju, savremena vojna globalizacija je
znacajno obuhvatnija i intenzivnija nego u predmodernoj
epohi. Savremena vojna globalizacija odlikuje se, a to su
istovremeno i njeni kljucni indikatori, prosirenjem vojnih
diplomatskih veza, trgovinom naoruzanjem i yojnom
industrijom Nakon Hladnog rata nastavljena je,V%tina
neravnomerno, institucionalizacija i regionalizacgajVojnih
i odbrambenih poslova. Sve vise zemalja biva ukljucerio u
multilateralne sporazume o bezbednosti, a istovremeno
nastavljase umnozavanje vojnih kapaciteta koji su bez
presedana, sto stvara nove globalne i regionalne rizike koji
iziskuju multilateralnu akciju (Held at al, 2000)
Znacaj vojnog dnioca, pomenuli smo,naglasava
i Gidens, koji svetski vojni poredak izdvaja kao jednu od
dimenzija globalizacije (Gidens, 1998). Suzan Strejndz (Suzan
Strange) smatra da razvoj nuklearnog naoruzanja, odnosno
nemogucnost njegovog koriscenja, vodi gubitku osnovnog
razloga postojanja nacionalne drzave sto je jedan od
aspekata globalizacije, a to glediste deli i Omae (Ohmae)
S druge strane, autori poput Tede Skocpol (Theda
Skocpo!) i Majkla Mana (Michael Mann), upravo isticu
nezavisnost drzave, kako od kapitala tako i od ostalih dnioca,
u pogledu vodenja rata i dogadaja vezanih za rat,32 Man,
pored toga, rat vraca u samu zizu socijalne teorije (Shaw,
2000),
U ton pogledu, za nas je posebno interesantno
glediste Martina Soa, koji smatra da savremeni autori koji se
bave globalizacijom zapostavljaju politicku i vojnu dimenziju
savremene istorijske promene, uz istovremeno svodenje
globalizacije na razvoj tehnologije, posebno komunikacija
Opiruci se tehnoloskom determinizmu u objasnjavanju
globalnog karaktera svetske politike, on svoju analizu
usmerava u pravcu ispitivanja savremenih karakteristika
revolucija i rata Po njegovom misljenju, demokratske
revolucije igralesu kljucnu ulogu u nestanku Hladnog rata
Pored toga, one su dovele do stvaranja niza mini drzava
ugnjetenih manjina. To je imalo dve neposredne posledice
po globalizaciju S jedne strane, demokratske revolucije
su postale globalisticki pokret, jer nisu bile vodene samo
nacionainim idealima, vec su se zaiagale za univerzalne
principe i standarde demokratije i ljudskih prava. S druge
strane, one su vodile prakticnoj ekspanziji zapadnih sila
(bilo direktno, krozNATO okupaciju Kosova", bilo indirektno,
kroz centralnu ulogu koju zapadne site imaju u snagama UN
u Istocnom Timoru) Rat, dakle, nije neutralan proces resa-
vanja spornih pitanja izmedu drzava, vec naprotiv:ratovanje
je centralni proces i kompleksna strukturalna sila modernog
drustva" (Shaw, 1999: 8). Medutim, tu se njegova analiza ne
zavrsava, vec zapravo pocinje, jer kao sto menja drustvene
32. Centralno mesto drzave i politicke mod, kao i njihovu nezavisnost u
odnosu na ekonomske tokove, Skocpolova istice i kada objasnjava
socijalne revolucije, ne kao posledicu ekonomskih uzroka, vec kao
posledicu krize drzavne moci (Shaw, 2000)
odnose, rat se istovremeno i sam transformise Novi rat"33
ili ,,genocidni rat"znacajan je za svetsku politku i izgradnju
globalnog poretka, jer zrtve traze pomoc od globalnih
institucija, de facto od zapadnih sila Na taj nacin se lokaini
ratovi reprodukuju kao globalne krize koje traze globalni
politicki odgovor. Prakticno, to vodi prisutnosti i dominaciji
zapadnih vojnih snaga u zonama krize, razvoju medunarod
nih sudova i posredovanju UN u humanitarnim operacijama
od kojih zavisi ugrozeno stanovnistvo (Shaw, 1999), Drugim
recima, za Soa rat nije samo dimenzija globalizacije vec
i pokretacki mehanizam toga procesa,, Izvesna naivnost,
koju So pokazuje pretpostavljajuci demokratski karakter
savremenih nacionalnih pokreta,proizvodjeviseslike kojuti
pokreti emituju u obracanju svetskoj javnosti, nego stvarnog
karaktera modernih nacionalistickih pokreta, Bek i Volefstin,
cini se mnogo realnije opisuju savremeni nacionalizam ikao
reaktivni pokret koji je izgubio onu proaktivnu snagu koju je
imao u XIX veku (Volerstin, 2003),,
Socijetalna dimenzija
Na kraju, trebalo bi pomenuti jos jednu vepml^yaznu
- socijetalnu - dimenziju globalizacije. U nekicvaspektima ova
dimenzija obuhvata religijsku i antropolosku dimenziju, a pored
toga, ona je, vise bd osta11ih, pfbzeta utlcajertii dfuglri dimenzija.
Rec je, zapravo, o preovladujucem tipu drustvene organizacije
kao glavnom indikatoru ove dimenzije, Kao sto se o procesu
modernizacije najcesce razmisljalo kroz dihotomiju
moderno-tradicionalno, tako se i o giobalizaciji cesto razmisija
u dihotomnim, manje ili vise, slozenim
33 Ovaj pojam uvodi Meri Kaldor (Mary Kaldor), u nameri da opise: slom
drzava, parazitsku politicku ekonomiju, etnicka ciscenja, porast znacaja
paravojnih formacija i medunarodne humanitarne intervencije, sto sve
zajedno predstavlja novi oblik ratovanja (Shaw, 1999:8-9).
86
kategorijama i pojmovima: globalno - lokalno; univerzalizam -
partikularizam; central izacija - decentralizacija; homogenizacija
-fragmentacija; organizacija -zajednica;/Wc world- tribalizam;
post-fordizam (fleksibilnaakumulacija) -fordizam
Ove dihotomije imaju cilj da upozore na promenu koja
se na razlidtim nivoima dogodila u organizaciji celokupnog
ljudskog zivota u vreme globalizacije, U ton smislu one su
opravdane i znacajne Medutim, sve veci broj autora ove
dihotomije koristi kao idealne tipove u Veberovom znacenju
te reci, dok se za analizu savremene stvarnosti sve cesce
umesto tih pojmova koriste izrazi kao sto su: glokalizacija
(Robertson); univerzalni partikularizam; centralizovana
decentralizacija; hibridizacija itd, cime se zeli naglasiti
protivrecnost savremenih procesa, ali i mogucnost da se oni,
bar na teorijskom nivou, prevazidu
Time se relativizuje dilema da li globalizacija
predstavlja potpuno novu epohu ili proces Drugim reci
ma, globalizacija ne znaci momentalan i radikalan prekid
s modernom epohom, vec sadrzi mnogobrojne elemente
prve modernosti.
87

IV AKTUELNE DEBATE
IV1. Globalizacija - proces i/ili projekt
Jedanaesti septembar 2001 godine ostace zabelezen
u svetskoj istoriji kao datum kada su po drugi put u novijoj
istoriji napadnute Sjedinjene Americke Drzave Jos dok su se
rusile kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, mnogi
svetski politicari i analiticari politickih zbivanja pohitali su da
izjave kako vise nista nece biti isto nakon toga dogadaja.34
U tekstu koji sledi jedno od kljucnih pitanja je da li
globalizacija predstavlja proces, ili projekt, Dugotrajna
teorijska rasprava o ovoj dilemi nije dovela do jedinstvenog
odgovora Dogadaj o kome je rec, medutim, mogao bi da
posluzi kao krucijalni empirijski dokaz u prilog jedne od
suprotstavljenih teza. Ukoliko se, naime, u svetskoj pblitici
i svetskim odnosima nakon jedanaestog septrembra nista
bitno ne promeni, gotovo sa izvesnoscu mogli bismo tvrditi
da globalizacija predstavlja dugotrajan istorijski proces.
Ukoliko, medutim, dode do sustinskih pomeranj%u ma
kom pravcu, vrlo je verovatno da bismo globalizaciju mogli
tretirati kao jedan u mnostvu istorijskih projekatak6]tje bio
karakteristican za nekoliko poslednjih decenija XX veka
Sta stpji izaove, mada prpypkatiyne, u osnovi
jednostavne, a neko ce reci, pojednostavljene tvrdnje? Rec
34.Nepunihpetmeseci kasnije, analizirajuci da lise nakon 11. septembra
nesto promenilo u pogledu odnosa prema giobalizaciji Razeh Sali
(Razeei Sally) zakljucuje: Svet je jos uvek konfrontiran izmedu rivalskih
vizija globalizacije koje su zaokupljaie paznju pre 11 septembra,, (Sally,
2002:1). Sasika Sasen predvida da, dugorocno posmatrano, dogadaj od 11,
septembra nece zaustaviti globalizaciju, ali ce promeniti odnos SAD prema
njoj (Sassen, 2002). Volerstin 11. septembar vidi kao jos jedan u nizu
dogadaja koji sveodoce o dugotrajnom procesu siabljenja SAD
zapocetom sedamdesetih godina XX veka (Volerstin, 2004).
je, naprosto, o uvidu u osnovnu argumentaciju koja stoji
iza navedenih teza u jednoj od sustinskih debata o prirodi
globalizacije.
Pre svega, treba istaci da se pitanje da lije globalizacija
istorijski proces, ili politicko-ekonomski projekt izdvaja po
svom znacaju od ostalih aktuelnih debata koje se vode o
prirodi globalizacije Razlog tome je u cinjenici da se nave
dena dilema odnosi na znacenje koje se pridaje giobalizaciji
sto bitno odreduje stav prema ostalim pitanjima koja traze
objasnjenje, Naime, kao sto smo pomenuli, globalizacija
moze biti interpretirana na politicki, ili na dijagnosticki
nacin. Dijagnosticki pristup podrazumeva utvrdivanje
cinilaca koji vode giobalizaciji sto, drugim recima, znaci
objasnjenje odredenog procesa. S druge strane, politicki
pristup podrazumeva postavljanje i zagovaranje odrede
nog pozeljnog ciija koji se pokusava realizovat! aktivnom
politickom voljom
U tekstu koji sledi, izlozicemo najpre argumentaciju
autora koji stoje na suprotstavljenim stanovistima, a zatim
cemo pokusati da zauzmemo relativno jasan stav o ovom
problema No, pre toga, da bi se izbegli kasniji nesporazumi
treba istaci da ovde pod terminom proces podrazumevamo
izvesni tok drustvenog zbivanja kome je moguce utvrditi
izvor,smeriishod.Drustveni proces jerezultatniza drustvenih
odnosa koji se formiraju na osnovi drustvenog delanja.
Ovde se, naravno, odmah postavlja niz pitanja vezanih
za aktere koji su nosioci drustvenog delanja: Da li je rec o
drustvenim grupama i/ili pojedincima? Koji tip drustvenog
delanja preovladuje u drustvenim odnosima, odnosno ka
kojim ciljevima ili vrednostima je to delanje usmereno i pod
uticajem kojih afekata (emocija) i nasledenih normi ponasanja
se ono modifikuje? Najzad, samim tim sto podrazumeva
smislenu orijentisanost ka drugima, drustveno delanje je

u vecoj ili manjoj meri interaktivno, Ono sto, dakle, bitno
odreduje drustveni proces je cinjenica da on nije posledica
volje pojedinaca ili grupa, vec interakcije svih ucesnika u
razlidtim odnosima koji cine proces, bez obzira na to sto
oni u taj odnos stupaju s razlidtom kolicinom drustvene
mod. Za razliku od Vebera (Weber), na cije se shvatanje
drustvenog delanja i drustvenog odnosa ovde oslanjamo,
ne smatramo da akferi svoje delanje moraju orijentisati
prema predstavi o postojanju jednog legitim-nog poretka"
Ova modifikacija nam se cini posebno vaznom u kontekstu
analize globalnih procesa u kojima se suceljavaju akteri
koji se u svom delanju orijentisu prema predstavama
o razlicitim, a ponekad i suprotstavljenim legitimnim
porecima. Posmatrac drustvenog procesa moze zbog toga
izolovati odredene cinioce koji su kljucni za razumevanje
toka procesa, moze opisati njegov tok i moze predvideti
razlidte ishode procesa, pa cak u izvesnoj meri, sa manje
ili vise pouzdanosti, odrediti najverovatniji ishod, odnosno
daljni tok odredenog procesa.35
S druge strane, projekt, kako ga ovde shvatarno^ pod
razumeva odredeni zadati model delanja. U projektu su
unapred definisani akteri kao i obrasci njihovog ponasanja,
Projekat ima svojearhitekte", od cije sposobnosti da realno
sagledaju sve elemente koji su ukljuceni u projekt zavisi
ishod projekta;
Odnos izmedu procesa i projekta je takav da se cesto
govori oprocesu realizacije projekta. Ali tu vrstu procesa treba
razlikoyati od procesa o kojem je gore bilo reci. Pre svega,
iako moze postojati, a najsesce i postoji, razlika u mod i
sposobnosti razlicitih aktera ukljucenih u neki drustveni
35. Treba odmah reci da proces nema nuzno linearan tok, takode, tok
procesa moze biti diskontinuiran. Odredeni proces, dakle, moze biti
prekihut pa opet nastavljen, ali se moze pretociti i u neki drugi proces
koji je kvalitativno razlicit od njega.
90
proces, ne moze se govoriti o cilju nekog procesa. Ishod
procesa je proizvod interakcije razlicitih aktera.. Cilj procesa
mogu odrediti pojedini akteri koji su ukljuceni u njega, ali
treba imati u vidu da su to njihovi ciljevi, a ne svrha procesa
Ideoiogija pojedinih aktera moze njihove partikularne ciljeve
predstavljati kao svrhu procesa, ali to ne bi smelo da utice na
istrazivace pri proceni ishoda i toka procesa
Nasuprot tome, proces realizacije projekta, odnosno
proces u uzem smislu, kako se ovde shvata, moze imati svoj
utvrdeni cilj, cenu kostanja i odredeni, manje ili vise, definisan
rok trajanja. Ukoliko bilo koji od ovih elemenata, na primer,
cena kostanja, ili duzina trajanja, ili konture finainogzdanja"
ne odgovaraju arhitektama" oni mogu napustiti realizaciju
projekta, Moguce je, takode, da se istovremeno realizuje
vise projekata koji su medusobno konkurenti u smislu da
zahtevaju iste resurse i isti prostor za svoju realizaciju, Tada
opstanak jednog projekta nuzno podrazumeva eliminaciju
konkurentskog projekta. S druge strane, projekti mogu biti
shvaceni kao pojedine etape ili delovi nekog drustvenog
procesa, medutim, i tada je rec o pokusajima ideologizacije
analize procesa.
Nije nemoguce zamisliti da ce se jednoga dana pojaviti
toliko mocni akteri koji ce raspolagati silom, sofisticiranim
orudima i ogromnom kolicinom informacija koja ce im
omoguciti da njihov projekt bude usmeravanje toka
sirokih drustvenih procesa. Kada se govori o giobalizaciji
kao projektu, onda se ima u vidu upravo ovakav scenario
Odgovor na pitanje da li je globalizacija projekat zavisi
otuda od odgovora na pitanje da li ovakav scenario
aktuelan, Svi dosadasnji pokusaji da se u imevisih ciljeva"
realizuju projekti koji su bill u suprotnosti sa sire shvacenim
drustvenim procesima doziveli su neuspeh,
Razlika izmedu shvatanja globalizacije kao procesa,
odnosno projekta upucuje na razliku izmedu humanistickog
89

i tehnokratskog videnja globalnog razvoja.36 No, ova razlika
nije jasno uodjiva. Postoje autori koji su svesni ili, bolje
receno, strahuju da je na pomolu realizacija odredenog
projekta i kriticki su orijentisani prema njemu (Burdije),
Postoje, zatim, autori koji podrzavaju odredeni projekt, iako
su svesni nemogucnosti njegove realizacije (Hantington).
Ima onih koji odredeni projekt predstavljaju kao proces
(Fukujama), i onih koji odredeni proces vide kao projekt
(Comski), kao i onih koji smatraju da se postojeci procesi
pogresno interpretiraju (Volerstin) Postoje autori, kao sto
su Gidens i Bek, koji priznaju postojanje sirokog drustvenog
procesa, ali zele da uticu na njegovo poboljsanje u meri u
kojoj je to moguce
Autori poput Gidensa veruju da je moguce intervenisati
u odredenom sire shvacenom drustvenom procesu s
obzirom na (dvostruko) refleksivni karakter savremenog
sveta No, imajuci u vidu upravo pomenutu refleksivnost,
neki autori upozoravaju da analizom odredenog procesa
naucnici nehoticno mogu da popularisu odredeni projekt
(Scott, 1999) Raziozi za ovakvu bojazan mogu se eliojnisati
ukoliko se utvrdi da li je globalizacija proces ili projectr
Globalizacija shvacena kao istorijski proces
Da li pojedini autori shvataju globalizaciju kao
proces ili kao projekt cesto je odgledno vec iz njihove
36. U prosvetiteljskoj tradiciji racionaino delanje je humanisticki ideal.To se
posebno odnosi na odnos coveka prema prirodi Preiazod covekovog
robovanja prirodi ka njegovom gospodareiju nad njom dugo je smatran, a
neretko se i danas smatra, merom progresa, Takav stav se, medutim,
preneo i na odnos coveka prema coveku. To je bilo posebno ocigledno u
epohi kolonijalizma kada je porobljavanje nizih, odnosno divljih (prirodi
bliskih) ljudskih bica dobilo svoj puni legitimitet. Odgovor na pitanje u
kojoj meri je tu reco humanizmu trazi vise prostora i otvara nove rasprave
koje se udaljavaju od nase teme
definicije osnovnog pojma No, ima slucajeva kada na
osnovu samog odredenja pojma globalizacija nije moguce
nedvosmisleno utvrditi koja je stvarna pozicija autora
Tako, na primer, Volerstin odbacuje pojam globalizacije,
zato sto po njegovom misljenju on pogresno predstavlja
postojecu stvarnost, Podrobnija analiza njegovih stavova,
medutim, upucuje na zakljucak da on odbacuje jedno
populamo shvatanje globalizacije, dok istovremeno sam
njegov pojam svetskog sistema predstavlja svojevrstan
sinonim za proces globalizacije Objasnajvajuci razloge za
odbacivanje pojma globalizacija, Volerstin istice da diskurs
globalizacije vodi ignorisanju stvarnih pitanja i pogresnom
razumevanju stvarne krize u kojoj se svet danas nalazi. Po
njegovom misljenju, svet se nalazi u periodu tranzicije, ali ne
samo tranzicije nekoliko zaostalih zemalja koje treba da se
prikljuce giobalizaciji, vec je rec o transformaciji ceiokupnog
kapitalistickog sistema u nesto drugo. Buducnost je daleko
od toga da bude izvesna, kaze Volerstin, ona je neizvesna
i kljucno pitanje danas nije da li se treba pokoriti procesu
globalizacije ili ne, vec sta da se radi kada ovaj proces pocne
da se mrvi (Wallernstein, 1999:2-3)
Ako se posmatra period nakon Drugog svetskog
rata, moguce je uociti da je rast produktivnosti doveo do
prezasicenosti trzista, sto je za posledice imalo premestanje
kapitala iz proizvodnih u spekulativne aktivnosti, rast
nezaposlenosti i premestanje proizvodnje u zone s nizim
nadnicama Probleme je dodatno povecao rast cena nafte
sedamdesetih godina, koji je doveo do ukupnog porasta
cena, smanjenja proizvodnje, nejednake razmene proistekle
iz dispariteta cena finalnih proizvoda i cena sirovina sto je
dovelo do problema u platnom bilansu siromasnih zemalja. S
druge strane, visak gotovog novca, koji se pojavio kao posle
dica drasticnog povecanja cene nafte, uslovio je povecani
91

uvoz iz zemalja centra i stednju u zapadnim bankama Ovaj
visak novca u bankama uticao je na intenzivnije zaduzivanje
zemalja Drugog i Treceg sveta, sto ce ih dovesti u stanje
prezaduzenosti (Volerstin, 2005).
Na osnovu objasnjenja dogadaja u samo jednoj fazi
razvoja svetskog sistema jasno je da Volerstin globalizaciju
shvata kao proces37. Ostrica njegove kritike usmerena je, dakle,
na pojedina popularna shvatanja globalizacije kao harmo-
nicnog procesa koji vodi homogenizaciji i amerikanizaciji
sveta
Ovde seotkriva jos jed na bitna karakteristikarasprava
o giobalizaciji Rec je, naime, o tome da medu autorima
koji se slazu oko osnovnog pitanja znacenja globalizacije,
odnosno oko stava da globalizacija predstavlja istorijski
proces ne mora nuzno biti slaganja oko pitanja ishoda toga
procesa.,- -;:>|
Volerstinova umerena i neodredeno pesimisticka
pozicija u pogledu okoncanja procesa globalizacije, izrazena
u predvidanju da je proces sirenja svetskog (kapitalistickog)
sistema dosao u fazu konacne krize, predstavlja jejgtn:od
odgovora na pitanje ishoda globalizacije Zapravo;|iierstin
u svojim radovima retko kada koristi termin glpia%acija.
Razlog za to je, pre svega, u cinjenici da je on, pre nego sto
je taj termin usao u modu, razvio teoriju svetskog sistema
koju mozemo posmatrati kao alternativnu, bdhbshb kao
rivalsku teoriju, u odnosu na teorije globalizacije. S druge
strane, sobzirom da se sadrzajkljucnih pojmova tih teorija u
velikoj meri poklapa, stvar je licnog opredeljenja autora da
lice jedan pojam zameniti drugim. Na slican nacin, Manuel
Kastels razvija teoriju umrezenog drustva koja, takode,
predstavlja jedno od rivalskih shvatanja globalizacije. Ono
37 Ovde nema potrebe izlagati celokupno Volerstinovo shvatanje o
sirenju svetskog kapitalistickog sistema, jer ce o tome vise reci biti u
iarednom poglavlju
sto izaziva zabunu jeste, po nasem misljenju, pogresno, ali
veoma cesto prisutno razumevanje da globalizacija nuzno
predstavlja veseli holivudski" pojam kojim se obelezava
proces ciji ishod ima srecan kraj,
Znacajnije od samog naziva, odnosno opredeljenja
za odredeni pojam, je pitanje da li objasnjenje procesa
globalizacije, ma kako ga nazvali, sadrzi sve bitne element n
na osnovu kojih je moguce izvrsiti njegovu teorijsku i
empirijsku verifikaciju Drugim recima, da li objasnjenje
sadrzi odgovor na pitanja: kada i kaj<o^pjojcesjnastaje; sta ie
pokretacka snaqa procesa; kako proces tece, odn~o1sno_sta_cj;
karaktejJs^JkcLSJj kliucni akteri proces_a; i cime je uslovlj
ishoa^pjocesa^----.-.
U ton smislu Volerstinovo objasnjenje raz oia
svetskog sistema izgleda celovito Naime, kao sto smo vec
pokazali na drugom mestu Volerstin u podeli rada vidi
osnov na kome se formira svetski kapitalisticki sistem Jasno
je obrazlozen njegov nastanak, kao i vremenski i prostorni
okviri u kojima se on zbiva Ono sto, medutim, predstavlja
odredeni problem u Volerstinovom delu je pitanje aktera
kao i problem vezan za policentricnost sistema, odnosno
za napetosti i sukobe izmedu vise centara koji, u krajnjoj
iiniji, mogu usloviti raspad sistema,38 Nas je utisak, naime,
da je sustina problema vezana za neodredenost pojma
nacionalna drzava, kao i za neodredenost uloge koju ona
ima u Volerstinovom koncepta Ono sto, sudeci na osnovu
njegovog kapitalnog dela, cini bitnu odiiku svetskog sistema
jeste cinjenica da se on razvija i siri mimo i preko granica
38 Ostaje, naime, nejasno da li u okviru svetskog sistema koegzistira vise
svetskih sistema ili je rec samo o jednom svetskom sistemu. Postojanje
vise centara u okviru jednog sistema ne znaci nuzno da su oni u odnosu
konfrontacije Takva pretpostavka jeverovatnija ukoliko su akteri razlicite
nacionalne drzave, Zbog toga je vazno precizno odrediti ulogu i funkciju
nacionalnih drzava u okviru svetskog sistema,
93
 pojedinih nacionalnih drzava Nacionalne drzave, mogu,
naravno, stvarati prepreke za razvoj svetskog sistema, ali
se u ton slucaju kapital b'rzb premesta u podrucja u kojima
postoje pogodniji uslovi za njegovu oplodnju Takode,
cinjenica da je prisutan u jednoj drzavi, ne znaci da je sistem
prisutan u svim delovima te drzave. U svakom slucaju, takvi
stavovi tesko da impliciraju izvodenje zakljucaka po kojima
se u scenarijima za buducnost svetskog sistema kao glavni
akteri isticu nacionalne drzave, odnosno sukob izmedu
razlicitih osovina tih drzava (Wallemstein, 1999)..
U svojim novijim radovima Volerstin, medutim, raz-
Ibge herhihovhe prbpasti svetskog sistema vidi u sekularnim
trendovima koji vode krizi temelja na kojima podva njegova
reproduktivna logika. Prvi sekularni trend je rast nadnica,
sto je posledica klasne borbe, Kapitalisti su ranije uspevali
da rese ovaj problem premestajuci proizvodnju u zone
niskih nadnica, odnosno u ruralnezone koje su predstayljale
rezervoar jeftine radne snage. Migranti sa sela pristajuda
rade za nizu cenu jer je, s jedne strane, cak i niska n.adhica
visa od zarade koju mogu da ostvare na selu, a sjJruge
strane, iskorenjeni iz lokalnezajednice, ti radnici su u pqcetku
neorganizovani Medutim, ovakva situacija se menjS^picno
u drugoj ili trecoj generaciji, nakon tridesetak godina.^Kada
seto desi, kapital se seii u druga ruralna podrucja. Medutim,
problem je sto takvihzona vise nema, stoceneminovno
dovesti do porasta nadnica u citavom svetu Drugi sekularni
trend je rast troskova sirovina i skladistenja otpada. Do sada
se taj problem resavao eksternalizacijom troskova, odnosno
prebacivanjem tog tereta na leda drustva. Medutim, sada
je, zahvaljujuci ekoloskom pokretu, postalo jasno da se taj
problem ne moze resitidrugacije, vecsamonateretsmanjenja
profita.Treci sekularni trend odnosi se ha poreze. Rast poreza
je, pb Volerstinu, neminovan jer od toga zavisi socijalnj mir.
Posledice ovih sekularnih trendova ogledaju se u smanjenju
96
proitnih stopa, a situacija se dodatno usloznjava gubitkom
drzavnog legitimiteta To, drugim recima, znaci da drzava
vise ne moze efikasno da obezbeduje kvazimonopo!
kapitalu, niti da legitimise poredak i cuva ga od opasnih
klasa. Sve to zajedno vodi postojeci ekonomski sistem u
krizu koja ce usloviti ogromno nezadovoljstvo opasnih
klasa na koje nece biti moguce adekvatno odgovoriti, Takva
situacija vodi u haos, ali istovremeno predstavlja izazov za
slobodnu ljudsku akciju Ostaje otvoreno pitanje da li ce iz
te situacije, iz sukoba onih koji zele odrzanje postojeceg, i
onih koji zele promene, doci do promena koje covecanstvu
otvaraju nove perspektive, ili ce se stvoriti jos nepodnosljiviji
sistem, ili ce se, na kraju krajeva, sve promeniti da bi sve
ostalo isto (Volerstin, 2001,2005).
Jedan od osnovnih prigovora Volerstinovom shva
tanja jeste da ono predstavlja konzistentan opsti pristup, ali
da se ne bi moglo smatrati teorijom u punom smislu red, jer
ga je nemoguce operacionalizovati (Mlinar, 2003) Takode,
neki drugi autori smatraju da kapitai, odnosno korporacije
razvijaju nove strategije kojima obezbeduju odrzavanje,
pa cak i poVecavanje profitne stope. Bek, na primer, navodi
da je upravo u poslednjih dvadesetak godina dosio do
znacajnog povecanja profitnih stopa nemackih firmi
dok je istovremeno doslo do tek neznatnog rasta reainih
nadnica. Slicno tome, zahvaljujuci upravo giobalizaciji,
odnosno premestanju proizvodnje u druge zemlje, vecina
velikih korporacija vise gotovo da nigde ne placa poreze,
prebacujuci poreska opterecenja na gubitnike u procesu
globalizacije (Beck, 2001)
Jedan od najdoslednijih zagovornika teze da je
globalizacija istorijski proces dugog trajanja je Roiand
Robertson Siroj intelektualnoj javnosti on je manje poznat,
pre svega, zbog odsustva jasno izrazenog ideoloskog stava,
kao i zbog cinjenice da globalizaciju dozivrjava na neutraian
97

nadn, kao produkt niza raznorodnih cinilaca koji su se susti-
cali i preplitali tokom dugog vremenskog perioda. 0 teorij-
skoj osnovi njegovog koncepta bice reci na drugom mesta
Ovde je dovoljno istaci samo osnovne poente njegovog
stava., Rec je, naime, o pokusaju da se izbegne redukcionizam
bilo koje vrste u objasnjenju procesa globalizacije, a posebno
politickog i ekonomskog redukcionizma, koji je u velikoj
meri karakteristican za aktuelne rasprave o giobalizaciji
Robertson insistira na stavu da globalizacija nije posledica
amorfno shvacenog procesa modernizacije, kao ni posledica
razvoja kapitalizma, vec da ima imanentnu logiku razvoja
koja se ogleda u razvoju globalnog socio-kulturnog polja.
U ton smilsu, neki su Robetsonov doprinos okarakterisali
kao svojevrsni kulturalizam (Waters, 1995), ali to je tacno
tek u meri u kojoj on odbija da prizna primat ekonomskih
ili politickih cinilaca kao pokretaca globalizacije. Da'-fl-se
na taj nacin samo prikriva jedan proglobalisticki, stay nije
jednostavno odgovoriti U svakom slucaju, to nije njegova
namera jer on giobalizaciji ne pridaje ni pozitivne ni
negativne vrednosti, vec samo konstatuje da:Globaiizacija
znaci kristalizaciju ceiine sveta kao jednog mesja koja
upucuje na stvaranje globalnih okolnosti i svesfi'%svetu
kao takvom" (Robertson, 1992:8) To zgusnjavanje sveta, po
njegovom misljenju, traje vec vise yekpya i prpslo je kroz
razlicite faze, tacnije kroz pet faza, pocev od rudimentarne39,
pa dp aktuelne faze nesigurnosti.40
39, Ta je faza zapocela u Evropi pocetkom XV veka, pojavom prvih
j)odanika_koji se, mada ne iskljudvo, odngsi_na PpJjtej^Cju)
nacionalnih drzava, univerzalizacijom kalendara, kolonijalizmom,
nastankom heliocentricnog sistema i stvaranjem prvih mapa planete
Zemlje (Robertson, 1992).
40. Ova faza je zapocela 1969 godine i karakterisu je: istrazivanje svemira,
postmaterijalisticke vrednosti, fluidnost i kompleksnost medunarodnih
odnosa, razvoj svemirske tehnologije, razvoj mas-medija, problemi
zivotne okoiine i njihovo globalno resavanje itd. (Robertson, 1992)
Ono sto se, medutim, ne da razabrati iz njegovog
shvatanja je odgovor na pitanje zasto se, nakon toliko
vekova, tek od nedavno pocelo razmisljati u kategorijama
globalizacije.. Ovim pitanjem se ne implicira bilo kakva ideo-
logizacija Robertsonovog gledista, vec se samo ukazuje na
tradicionalnost njegovog pristupa, koja se ogleda u jednom
istorijskom determinizmu koji, ma koliko bio kompleksan,
ne oznacava jasno diskontinuitete u naznacenom procesu
koji bi mogli da istaknu njegovu posebnost. Takode, mada
govori u kategorijama zgusnjavanja prostora, Robertson
jos uvek prostor smatra bitnom kategorijom za konceptua-
lizaciju procesa globalizacije
Na slican nacin, mada s drugacijom argumentacijom,
o giobalizaciji razmislja i Gidens Za njega je globalizacija
vrh ledenog brega koji u svojoj osnovi ima proces moder
nizacije.. Parafrazirajuci Lenjina, mogli bismo red da Gidens
globalizaciju vidi kao najvisi stadij modernizacije, U najkra-
cem, Gidensovo poimanje procesa globalizacije podva na
sledecoj teorijskoj argumentaciji, Razdvajanje vremena i
prostora, refleksivno preuredivanje drustvenih odnosa i
iskorenjivanje drustvenih sistema predstavljaju tri kljucna
temelja na kojima pociva dinamicka priroda modernosti Na
osnovu tih pretpostavki razvile su se cetiri institucionalne
d[menzije modernosti: kaojtalizam, odnosno sistemrobne"
proizvodnje;indj^ijalizam,odnosnoupotrebane^jgat&kUx ^>
izvoraenernijeza proizygdnjuusprezi sj cenlialnom ulog^rTT^^
masineriie gproizvodnom procesu: nadzonnad delovanjem
sferu Xjiacionalnu drzavu, koja j'e predusjgxJJS^eiPQjw^
nadozra; vojna mgxjkoja je u moderno doba dobila nove \y ^
ka?agerist[ke. lako meduioJ^ooisptep,letane ove dimenzije
su, po Gidensg sustinski nezavisne jedna od druge.

Ove cetiri institucionalne dimenzije modernosti, i
na njima zasn ova ne pomenute pretpostavke dinamizma
modernosti, omogucile su zapadnim drustvima da postanu
vodece sile sveta u ekonomskom, pofitickom i vojnom
pogledu A!i, i to je ono sto je bitno, sirenje ovih modernih
instltucija na sve veci broj zemalja, i konacno na sve zemlje
sveta, predstavlja proces globalizacije Na taj nacin su mo-
demizacija i globalizacija neraskidivo povezane,. S jedne
strane, dinamicki karakter modernosti cini je imanentno
globaiizirajucom", a s druge strane, giobalizadja znaci sirenje
modernosti,..
Otuda ne cudi da su cetiri osnovne dimenzije glo
balizacije usko povezane s gore pomenutim dimenzijama
modernosti., Po Gidensu, te cetiri dimenzije globalizacije
su: svetska kapitalisticka ekonomija, sistem nacionalnih
drzava, svetski vojni poredak i medunarodne podela rada.
Nacionalne drzave su glavni akteri na globainoj politickoj
sceni, a multinacionalne korporacije na ekonomskoj sceni,
Ono sto multinacionajnlm korporacijarna nedostaje.-iesu
kontrolanad^eTitonjorrrT^parat prisile. Globalizacija vojne
moci odnosi se na naoruzanje, saveze medu drzavJar&a i na
sam rat. Medunarodna podela rada utice na industfpk%azvoj
i izvrsena je s obzirom na razvijenost regiona, uz napomenu
da industrtjaiizam proaire u sve oblasti i u sve reglone sveta.
Kao rezuitat svih ovih procesa doslo je do inten-
zjikacije drustvenih odnosa na svetskpm planu, koja
povezuje udaljena mesta na takav nacin da iokalna zbivanja
uobiicavaju dogadaji koji su se odigrali kilometrima daieko i
vice versa" sto cini samu sustinu globalizacije,
Mada bi se ovoj argumentaciji moglo mnogo toga
prigovoriti, kao uostalom svakoj argumentaciji koja sezeu,
vremenski i prostorno, sfroko polje razumevanja i objasnje
nja drustvenih odnosa, to ovde nije prvenstveni cilj, Vaznije
100
je zapaziti da je Gidens ove teze iziozio 1990,. godine, u
vreme epohalne euforije i neobrazlozenog, ili bar slabo
potkrepljenog, optimizma u pogledu buducnosti svetskih
odnosa, nakon raspada bipolarnog globalnog poretka.
Pokazalo se da uklanjanje sovjetskog bloka samo po sebi
nije znaciio, niti je moglo znaciti, prevaziiazenje konfiikata
koji su bill prisutni u samoj prirodi globalnog sistema
Naime, postojanje sovjetskog bloka samo je zamagljivaio
i zakiahjalb osnovni konflikt koji se razvijao u globaiizi-
rajucim tendencijama. To je konflikt izmedu protagonista
ekonomske iprotagonista politicke globalizacije. U todoba,
dnlio se da medu njima nema nikakvih napetosti. Prvima,
kao i drugima, cilj je bio zajednick? - uklanjanje, odnosno
ovfadavanje Drugim svetom"41 Medutim, ubrzo nakon
sto je taj cilj postignut, postavilo se pitanje kuda vodi eko
nomska globalizacija.. -
0 ton probiemu pisali su rnnogi.. Soros (George
Soros) upozorava da je globalni kapitalizam u krizi, jer
razvoj globalne pivrede nije pracen adekvatnim razvojem
globalnog drustva, lako gaiopirajud giobalizacijski trend
posmatra uglavnom kroz prizmu sirenja inansijskih trzista
I porasta uloge inansijskog kapitala, taj je okvir dovoijno
sirok da se uoce neuskladenosti koje podrazumeva
nekontrolisana cirkulacija; pre svega, spekulativnog kapitala
rra globalnom nivou,. Slom globalnog kapitalistickog
sistema, ako do njega docfe, bice posledica napetosti izmedu
globalnog opsega finansijskog trzista I nacionalnog opsega
41. Ne smatraju svi autori da je raspad SSSR-a bio cilj zapadne politike.
Volerstin smatra da su SAD takvim raspietom bile iznenadene i da im
zapravo nije bio u interesu.. Zapravo SSSR je imao funkciju da kontroiise i
odrzava stabilnost u deiu sveta. Nakon raspada SSSR, tu uiogu je morala da
preuzme Amerika. Prva posledica te promene bila je Iracka invazija
Kuvajta (Volerstin, 2005).
99
 politike, smatra Soros Moguce je, naime, zamisliti da ce
lokaini pokreti pokusati da nacionaiizuju multinacionalni
kapital, sto bi izazvalo ozbiljne poremecaje u citavom
sistemu (Soros, 1999), Naravno, Soroseva argumentacija
se bazira na pretpostavci da su nacionalne drzave jos uvek
kljucni akteri na politickoj sceni i da njihov suverenitet nije
okrnjen. Medutim, ono sto predstavlja ozbiljan problem,
ukoliko se prihvati ovakvo glediste, jeste cinjenica da izlaz
iz takve situacije moze predstavljati samo globalna politicka
regulacija trzista i privrednih aktivnosti, o cemu se Soros
eksplicitno ne izjasnjava,
Drugaciji pogled na napetosti koje postoje izmedu
sfere politike i ekonomije, predstavlja Tilijevo (Charles
Tilly) ukazivanje da je globalni kapitalizam doveo u pitanje
suverenitet najsnaznijih nacionalnih demokratskih drzava,
Drzava vise nije u mogucnosti da kontrolise tokove novca
i robe, a samim tim gubi ekonomski oslonac i mogucnost
da realizuje projekte iz sopstvenog domena, Na taj nacin su
prvenstveno pogodeni koncept drzave blagostanja Lprava, i
polbzaj zaposlenih (Tilly, 1999). IIF
Na slican nacin o ovom problemu pisu Brelffj Valas
(YorkBradshawandMichaelWallace) koji ukazuju haferomen
industrijskih gradova-duhova, koji su nastali kao posledica
odliva kapitala i zatvaranja dtavih industrijskih kompieksa
oko kojih su biii stvoreni gradovi u periodu industrijalizacije
Kapital je otisao u nerazvijene oblasti, s jedne strane,
pod pritiskom jakih sindikalnih zahteva, as druge strane,
privucen nizim cenama rada, nizim standardima u oblasti
ekoloske zastite i nizim poreskim stopama. Drugim recima,
neregulisana ekonomska globalizacija pogada nerazvijene
zemlje eksploatacijom resursa, a u razvijenim zemljama
dovodi do nezaposlenosti i, kao posledica toga, do citavog
niza socijalnih i politickih problema koji dodatno mogu
oslabiti legitimitet drzava i demokratske tekovine,
Imajuci u vidu sve ove probleme i neuskladenosti,
koje su isplivale na povrsinu u poslednjoj deceniji proslog
veka, vratimo se Gidensu, koji u svojim poslednjim radovima
promovise politiku Treceg puta. U vezi sa globalizacijom, a
posebno u vezi s nasom osnovnom temom, promena fokusa
analize svedoci o napustanju, ili bolje receno, stavljanju u
drugi plan, posmatranja globalizacije kao procesa, a u prvi
plan se isticu oni aspekti globalizacije koje bismo mogli
nazvati politickim projektom Ova promena fokusa analize
predstavija ilustraciju prelaza s dijagnostickog na politicki
pristup izucavanja globalizacije U najkracem,tri su osnovne
ideje na kojima se bazira koncept Treceg puta u vezi sa
problemima globalizacije:
Prvo, po Gidensovom misljenju, giobalni poredak
koji se stvara ne moze se odrzati kao cisto trziste, Trzista
istovremeno ujedinjuju, ali i dele Zato bi cisto trzisno
zasnovan globalni poredak bio nestabilan i opasan. Stabi-
lizirajuci faktor, u ton pogledu, bio bi ponovno ucvrscenje
uloge nacije No, s obzirom da i nacionalizam ima Janusovo
lice, odnosno da, osim integrativne, ima i dezintegrativne
posledice, Gidens se zalaze za naciju koja bi imala kosmo-
politski predznak,
Drugo, u tesnbj vezi s prethodnom idejom, jeste
zalaganje za sirenje kosmopolitske demokratije koja se
ogleda, ne samo u sve razudenijoj mrezi globalnih nevladinih
i vladinih organizacija, vec i u teznji da se stvori jedno
globalno vodstvo Njegova uloga bila bi, pre svega, da se
bavi regulisanjem globalnog trzista Nema smisla, smatra
Gidens, regulacija trzista na nacionalnom nivou, ako na
globalnom nivou vlada trzisni fundamentalizam koji stvara

ogromne ekoloske opasnosti i socijalne nejednakosti
(Giddens, 1999).
Najzad, i najvaznije, Gidens smatra da je neophbdno
da vlade levog centra preduzmu citav niz mera kako bi spredle
korporacije da zavladaju svetom Po njegovom misljenju
neophodno je da: vlade afirmisu politiku konkurencije na
nacionalnom i globalnom nivou; u saradnji sa nevladinim
organizacija ma kontrolisu rad kompanija i da na taj nacin
stvore protivtezu njihovom uticaju i mod; stimulisu
korporativnu odgovornost poreskim oiaksicama i rigoroznim
nadzorom ponasanja kompanija; nateraju korporacije da se
ponasaju ekoloski odgovorno; sacuvaju znatan deo javnog
zivota od uticaja korporacija, odnosno od komercijalizacije;
ohrabruju kompanije da uvecaju radnicko akcionarstvo I
da otkupljuju akcije zaposlenih u slabim irmama kako-bi se
kapital generisao (Giddens, 1999), ';}*
Ma koiiko bile interesantne, ove ideje narnecu
najmanje dva pitanja. Prvo, da li bi, s obzirom na svojstvo
kapitala da maksimizira profit, ovakva promena utieala na
podrivanje samih temeija kapitalizma. S tim u vezi, oostavija
se pitanje u kojoj meri ce ovakav koncept izazvat|ff||kcye i
protivljenje transnacionalnih korporacija, odnosn#pb|tavlja
se pitanje mod politickih cinilaca da se suprbtstave modi
kapitala, U ton pogledu, odgovor zagovomikaTreceg
puta je da se vodece grupe industraijalaca moraju suodti s
dnjenicom da je to jedini nacin da se prevazidu problem!, a
Bek smatra da su neki od njih vec svesni te cinjenice I da u
skladu stim modifikuju svoje ponasanje (Beck, 2001)
Drugo, I cini se interesantnije, pitanje je u kojoj meri
ovakav koncept siuzi" interesima bogatih, a u kojoj meri
interesima siromasnih regiona.. Drugim recima, sadasnji
tok ekonomske globalizacije ukazuje da se kapital sell u
nerazvijenija podrucja, odnosno da bezi iz razvijenih pod-
102
104
rucja izazivajuci u njima socijalne probleme.42 Zagovornici
sadasnjeg procesa potpuno slobodnog trzista smatraju
da bi zaustavljanje toga procesa znadlo prepustanje
nerazvijenih podrucja njihovoj sudbini" sto bi, bilo da se
onazaglave"u nerazvijenosti, bilo da izaberu sopstveni put
razvoja, koji bi mogao biti i radikalno drugaciji od zapadnog,
znadlo prestanak sadasnjeg trenda globalizacije, ili bi ona bila
ogranicena samo na razvijena podrucja kao neka vrstamini
globalizacije". Usvakom slucaju, kapitalizam bisemorao bitno
transfomisatijernetrpi ogranicenja,a njegovim nestankom,
osim sto bi licemini sveta" postalo humanije, postavilo bi
se i pitanje njegovog daljeg, pre svega ekonomskog razvoja
Naravno, na ovaj projekt bi se moglo gledati kao na jednu
etapu, jednu vrstu predaha i konsolidovanja razvijenih
zemalja, nakon cega bi usledio novi talas ekonomske
globalizacije, ali ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri bi to
posustajanje mini sveta" ostavilo prostora za ubrzanje
razvoja nekih drugih podrucja kao sto je Kina, na primer, i u
kojoj meri bi se kasnije mogao uhvatiti prikljucak uborbi"za
42 O uticaju globalizacije, odnosno direktnih stranih ulaganja na
deindustrijalizaciju u razvijenim zemljama, pise Artur Alderson (Arthur
S, Alderson), Analizirajuci rast direktinih ulaganja u periodu od 1982
godine, kada su ukupna strana ulaganja 17 najrazvijenijih zemalja
iznosila 82 milijarde dolara, do 1990 godine kada su ona dostigla 219
milijardi dolara, ili prosecan godisnji rast od 31 %, on zakljucuje da je
taj porast direktno uticao na deindustrijalizaciju u razvijenim zemljama
On pravi razliku izmedu pozitivne" i negativne" deindustrijalizacije
Prva je posledica ekonomskog razvoja i promene privredne strukture
koja se manifestuje u razvoju servisnog sektora, koji apsorbuje radnu
snagu i ostale ekonomske resurse, Druga je patoloska, odnosno,
posledica strukturalne neuravnotezenosti ekonomije i povezana je sa
opadanjem industrijske proizvodnje, stagnacijom zarada i povecanjem
nezaposlenosti. Aldersonov zakljucak je da: deindustrijalizacija u
savremenom dobu nije bila samo rezultat,prirodnog'procesa ,pozitivne
deindustrijalizacije' vec se moze prepoznati i uloga jedne vrste
,negativne deindustrijalizacije"'(Alderson, 1997).
103

globalno vodstvo Bilo kako bilo, razvijeni svet je suocen sa
rizicima rasta i sa porastom unutrasnjih i spoljasnjih tenzija,
s tim sto su prve kratkorocno, a druge dugorocnb aktuelne.
U ton smislu, s obzirom na cilj - stabilan razvoj razvijenih
zemalja - ideja Treceg puta ne donosi nista radikalno
novo, a kada je o sredstvima da se taj cilj ostvari rec, ona je
interesantna u tolikoj meri sto pokusava da spoji krajnosti
- nacionalizam i kosmopoiitizam; globalno i lokalno; neoli-
beralizam i socijaldemokratiju U svakom slucaju, koncept
Treceg puta baziran je na strahu od posledica koje su
prpizvod dosadasnjeg svetskog kapitalistickog razvoja, ali je,
bar kada je o Gidensu rec, ostao teorijski neutemeljen i u
znacajnoj meri u suprotnosti s teorijskim okvirom koji je
postavio u svojim ranijim shvatanjima globalizacije,
U ton smislu, mnogo provokativnije i teprijski
zasnovanije je Bekovo (Ulrich Beck) glediste, koje se osfaYija
na proslost, odnosno na period modernosti kao na osnovu,
ali negativnu osnovu, na kojoj se gradi jedan nov global ni
poredak. Ukratko, nenameravane i nezeljene posledice prve,
ili prirodne modernosti dovele su svet u stanje gipjlalnog
rizika. Tu se, pre svega, misli na ekoloski rizik ^Ifstenja
planete i sveukupnog zivota na Zemlji. Noyf p%edak
zasnovan je na strahu, sa osnovnim ciljem izbegavanja
rizika globalnog unistenja. Razlog tome Bek vidi u dnjenici
da, nasuprot industrijskom dobu, kome je odrednica bila
proizvodnja dobara, epohu druge modernizacije odreduje
proizvodnja rizika. Rizik nije ocigledan, vec je vezan za
supstance koje izmicu opazanju i koje ugrozavaju zivot
na planeti. Sve to vodi ukidanju, odnosno redefinisanju,
kategorija u kojima smo do sada mislili - vreme, prostor, rad,
dokolica, nacionalne drzave, granice itd. (Beck, 1992).
Kljucna tacka koja odvaja globalno od predglobalnog
doba je, prema Beku, promena deterministickog modela.
106
U rizicnom drustvu proslost gubi snagu da determinise
sadasnjost, a na njeno mesto stupa buducnost, dakle nesto
nepostojece, iskonstruisano, nesto fiktivno, sto predstavlja
uzrbk"sadasnjeg iskustva43 Proslost gubi moc da odreduje
sadasnjost, a umesto nje buducnost ima ulogu da uslovljava
sadasnje iskustvo i aktivnosti Koncept SDR transcendentira
razliku izmedu kulture i prirode, jer je covek stvorio hibridni
svet u kojem se ta razlika izgubila, Takode, novi tipovi rizika
su istovremeno i globalni, i lokaini, odnosnoglokalni"(Beck,
1999:135-147)
Rizik je povezan sa odgovornoscu, isto kao i sa
poverenjem i sigurnoscu. Bek smatra da zivimo u dobu
organizovane neodgovornosti. U tim uslovima, glavno
pitanje koje se postavija pred covecanstovo jeste kako
donositi odluke u uslovima proizvodnje nesigurnostijer ne
samo da je znanje koje imamo nedovoljnb, vec kumulacija
znanja znaci porast nesigurnosti,
Primer organizovane neodgovornosti predstavlja
globalno trziste, Ono je organizovano impersonalno, tako
da nema odgovornosti Ono je potpuno neregulisano jer ne
postoji svetska vlada Ideoiogija slobodnog trzista je dozivela
fijasko i danas mnogi traze politizaciju globalne trzisne
ekonomije, odnosno politicku kontrolu nad slobodnim
trzistem, Posledice globalne trzisne ekonomije su dve logike
raspodele koje su medusobno povezane - raspodela dobara
i raspodela bede, Milioni nezaposlenih i porast siromastva
43 Drugim recima, to znaci da od nase konstrukcije buducih dogadaja
zavisi nasa sadasnja aktivnost Ovaj teleoloski pristup posledica je, kao
sto smo rekli, stanja u koje je covecanstvo nasio nakon nenameravanih i
nezeijenih posledica prve modernosti Na pojmu rizika baziran je koncept
svetskog drustva rizika (SDR) SDR koncept predstavlja modern! pristup
za predvidanje i kontrolu buducih posledica ljudske aktivnosti, odnosno
razlicitih nenameravanih posledica radikalizovane modernosti SDR je
pokusaj da se stvori kognitivna mapa kojom bisekolonizovala buducnost
Koncept SDR okrece odnose proslosti, sadasnjosti i buducnost!
 prete stvaranjem uslova za socijalnu eksplozivnost koja je
postala veoma realna U uslovima kada jei nacionalna drzava
dozivela fijasko, potreba za odgovornom globalizacijom
postaje pitanje kojim mora da se pozabavi svetsko javno
j pplitickp mnjenje. Resenja koja se u ton smislu predlazu
vezana su za nacionalni i regionalni protekcionizam ili za
jacanje transnacionalnih institucija i globalne demokratije,
Za razliku od takvih predloga, Bek predlaze novi
koncept individualizacije koji, za razliku od klasicnog kon
cepta koji vodi atomizaciji, ne znaci privatizaciju zivota.
Naprotiv, njegov koncept podrazumeva povezanost s
drugimaipretpostavljakolektivnistilzivota.OnpretpostavIja
punu zaposlenost, za sta je pretpostavka obrazovanje i
mobilnost. Taj koncept, dalje, znaci razvijanje politickih
sloboda, gradanstva i civilnog drustva. Osim politicke i
socijalne demokratije (koje su dostignute u demokratseoj i
drzavi blagostanja), potrebna je i kulturna demokratija koja
menja osnove porodicnih, polnih, emotivnih i seksuajnih
odnosa. Takav individualizam je zapravo altruisticki
inidividualizam, on znad misliti o sebi i ziveti za^ruge,
znaci da ziveti sam znaci ziveti drustveno. Akteri kbjimogu
realizovati takav koncept su nove generacije koje;#e%aziva
Me-f7rst"generacije ideca slobode"(Beck, 1992, Beck, 1999).
Rec je o mladim i visoko obrazovanim ljudima u koje Bek
polazenadeza buducnost, neobjasnjavajucipri ton nacemu
se ta nada u transformaciju atomizacije u individualizaciju
zasniva. Na osnovu kasnijih radova postaje jasno da Bek
govori u kategorijama pozitivne utopije Medutim, upravo
utopijski karakter njegove koncepcije otvara mogucnost
za njenu realizaciju Nema zivot neophodan preduslov da
se saniraju negativne posledice prve modernosti, onda
utopija predstavlja nuznu realnost koja izvor i podstrek ima
u buducnosti (Bek, 2003,2004),
108
Bek globalizaciju shvata kao realahifehbmeh ikao
manje-vise neminovan proces koji je zapoceo kao pozitivna
reakcija na nezeljene posledice modernosti. Kljuchi akteri
tog procesa su nove generacije koje se socijalizuju na pbst-
materijalistickim vrednostima Speciicnostovakoshvacenog
procesa globalizacije je u izmenjenoj deterministickoj
strukturi zbivanja, Otuda njegovo shvatanje, takode, ima
elemente politickog pristupa,
Globalizacija shvacena kao projekt svetski uticajnih grupa
Jedno od najradikalnijih i najuticajnijih antigioba-
lizacijskih shvatanja je Burdijeovo (Pierre Bourdieu) poimanje
globalizacije kao mita koji su nametnuli neoliberalni
intelektualci, Po Burdijeu globalizacija je Jedan snazan mit
u punom znacenju reci, jedan mocan diskurs, jedna snazna
ideja, jedna ideja koja ima drustvenu snagu koja postize
verovanje, To je glavno oruzje u borbama protiv tekovina
welfare state-a" (Burdije,1999:38).
Vec na osnovu ovog odredenja, jasna je Burdijeova
osnovna pozicija On smatra da su mit o giobalizaciji stvo-
rifi intelektualci jos pre pojave tacerizma. Neoliberalna
ideoiogija, koja taj mit inspirise, iako se predstavlja kao
nesto novo predstavlja, zapravo, ideologiju konzerva-
tivne revolucije koja bastini ideje prvih industrijalaca
Ta ideoiogija poziva na sprovodenje u praksu utopije
neoliberalizma koja je pretocena u politicki program i koja,
uz pomoc ekonomske teorije, pokusava da se predstavi kao
opis stvarnosti, Ona podva na jednom uskom poimanju
racionalnosti, poistovecenom s individualnom racional-
noscu, Ona je postala stvarna jer iza nje stoji ogroman
politcki rad, program sistematskog potkopavanja kolektiva
sa ciljem da se dovedu u pitanje sve kolektivne strukture
109

- nacija, radna grupa, sindikat, cak i porodica Snaga
neoliberalizma podva na drustvenom neodarvinizmu Iza
mondijalisticke vizije internacionale bogatih i mbcnih, stoji
filozofija takmidanja u kojoj su najkompetativniji oni koji
upravljaju i koji imaju zaposlenje, Takmicenje na taj nacin
postaje teorijsko opravdanje povlastenih (Burdije, 1998/9),
iza te ideologije stoje najmocnije svetske drzave, pre
svega SAD, i multinacionalne kompanije, odnosno domi-
nantne grupe i pojedinci koji njima upravljaju,
Posledice koje globalizacija, odnosno neoliberalizam
(stoje za njega isto), ostavlja su mnogostruke. Pre svega,
ugrozen je polozaj radnika koji su prinudeni da se takmice
sa mnogostruko manje placenim radnicima u nerazvijenim
zemljama, Time su socijalna prava evropskih radnika, koja
su plod i tekovina visevekovne borbe dovedena u pitanje,
Umesto da se ta prava prosire po citavom svetu, dolazi do
njihovog ukidanja i tamo gde su postojala U vezi s tirn je
i gubljenje znacaja i suvereniteta nacionalnih drzava, Samo
drzave s najduzom tradicijom mogu se odupreti ovom
trendu globalizacije,44 Najzad, globalizacija znaci ppyratak
na jedan kapitalizam koji je divlji, ali racionalan i ci|pm
Navedene posledice proizvod su, po BuM||ovom
misljenju, ne jednog neumitnog i objektivnog procesa, vec
stanja stvari koje je nametnuto, koje je prividno, odnosno
kojeje stvarno teku meri u kojoj je prihvaceno kaotakvo. U
sustini, objektivno posmatrano, 70% razmene koju realizuju
evropske zemlje predstavlja razmenu koju obavljaju izmedu
sebe, Globalizacija se kao objektivan proces odvija jedino
44 Novi moralni poredak, zasnovan na rusenju svih sistema vrednosti,
potvrduje se u prizoru, koji mediji usluzno prenose, svih onih visokih
predstavnika drzave koji umanjuju svojestatusno dostojanstvo klanjajuci se
pred sefovima mulitnacionalnih korporacija, kao sto su Daewoo ili
Toyota, ili takmiceci se u osmesima i izrazima inteligencije pred jednim
Bilom Gejtsom" (Burdije, 1999:116),
na nivou i u oblasti inansijskih trzista, Medunarodni kapital je
ogranicio autonomiju nacionalnih kapitala i onemogudo
nacionainim vladama da vode autonomnu ekonomsku
politku Dakle, struktura svetskog polja je ta koja vrsi
strukturalni pritisak i koja cini da ti mehanizmi deluju kao
neminovnost, a zapravo,rec je o produzetku mod i uticaja
malog broja dominantnih nacija nad celinom nacionalnih
berzi" (Burdije, 1999/8:43),
No, upravo na ton finansijskom polju, Burdije vidi
mogucnost za suprotstavijanje neoliberalnoj utopiji Naime,
njegov kljucni argument je da ekonomska teorija ne uzima
u obzir socijalnu cenu odredene politike, U ton pogledu
ekonomska politika je cesto neekonomicna. Toj skucenoj i
kratkovidoj ekonomiji treba suprotstaviti jednu ekonomiju
srece koja bi uzela u obzir sve individualne i kolektivne,
materijalne i simbolicke profite vezane za zaposienje (kao
stoje sigurnost), kao i sve materijalne i simbolicke troskove
vezane za nezaposlenost ili za prekaritet (kao stoje na primer
potrosnja lekova )"(Burdije, 1999/8:45).
Kao nacin da se jedan takav antiglobalizacijski i anti-
neoliberalni projekt realizuje Burdije vidi jacanje drzave.
Ali ne nacionalne drzave, koja bi bila podrzana od strane
nacionalista, jer bi to bio jedan korak unatrag, vec jedne,
kako je on naziva, internacionalne", zapravo kosmopolitske
drzave, koja bi povratila funkcije stare drzave socijalnog
staranja i koja bi mogla da se suprotstavi nasilju trzista Dakle,
drzave koja ne bi bila samo relej" finansijskih trzista, vec
koja bi imala snagu da se suprotstavi fatalizmu neoliberalne
ideologije
U ton pogledu, kljucnu ulogu morali bi preuzeti
sindikati, a njihov cilj bi morao biti da se u okviru jedne takve
nadnacionalne drzave izbore za: minimale dohotke koji
bi se korigovali po zonama; mere protiv korupcije i utaje

poreza; zajednicka socijalna prava; zajednicku politku
ulaganja itd, (Burdije, 1999)
U svakom slucaju spisak zadataka koji stoje pred
jednom takvom politikom je refativno kratak, ne samo zbog
esejistickog stila pisanja, vec, pre svega, zbog toga sto jednu
takvu internacionalisticku drzavu tek treba izmisiiti, Treba,
dakle, osmisliti jedan novi projekt koji bi se ravnopravno
suprotstavio vladajucem neoliberalnom projektu koji je
sazet u pojmu globalizacija.
Mada ce o tome biti vise reci u zakljucku, nije na
odmet vec sada skrenuti paznju da je Burdijeov pogled na
globalizaciju prilicno suzen Postavlja se, naime, pitanje
moze li jedna, po njegovom misljenju, tako nerazumna
logika i ideoiogija predstavljati osnovza citav niz pojava koje
karakterisu savremeni svet, Moze li se ton iogikom, kao sto
to istice Fridman (Thomas Friedman), objasniti dnjenica da
njegova (Tomasova) baka igra bridz preko Interneta sa svojim
nepoznatim ispisnicama iz Francuske, ili cinjenica da je cena
jednog minuta razgovora izmedu Londona i Njujorka: 1930
godine iznosila 300 dolara, a da je danas, koristedifternet,
gotovo besplatna (Friedman, 2000: XVI), Ova dva banalna
primera svedoce da je tesko svesti jedan raznofbaa^ svet
svakodnevnog novog zivotnog iskustva na ekonomsku ili
ideolosku ravan, One nesumnjivo jesu znacajne, mozda
otkrivaju samu sustinu logike funkcionisanja sistema, ali
ne objasnjavaju sve relevantne cinjenice. Pa i vise od toga,
zamagljuju jedan pojam koji je stekao reputaciju i van
kruga onih koji zagovaraju neoliberalnu ideologiju U ton
smislu, Bek (Beck) je u pravu kada upucuje na razlikovanje
termina globalizam, globalnost i globalizacija, u kome je
prvopomenuti rezervisan za neoliberalnu ideologiju
Burdije, naravano, nije usamljen u shvatanju
globa-lizacije kao savremenog mita, Posebnost njegove
112
pozicije je, medutim, u tome sto nastupa kao angazovani
intelektualac,45 Drugi autori, poput Hirsta iTompsona (Paul
Hirst, Grahame Thompson), pokusavaju da dokazu da su
razmere ekonomske globalizacije prenaglasene i da, s tim u
vezi, ne postoji opasnost da ce se sile trzista oteti politickoj
kontroli vlada, jer uloga medunarodnih agencija, rezima
i politickih struktura, zapravo, sve vise jaca, Svoje glediste
oni zasnivaju na pet argumenata: prvo, smatraju da je
sadasnja medunarodna ekonomija manje otvorena nego
stoje bila u periodu od 1870 do 1914. godine; drugo, da
su prave multinacionalne kompanije u stvari prilicno retka
pojava, odnosno da je vecina onih koje se tako oznacavaju,
zapravo, nacionalno ukorenjena. Takode, smatraju da ne
postoji tendencija rasta broja pravih multinacionainih
kompanija; trece, da pojacana mobilnost kapitala ne dovodi
do znacajnog odliva investicija iz razvijenih u nerazvijene
zemlje, odnosno da su direktna strana ulaganja uglavnom
skoncentrisana u okviru razvijenih zemalja, a da Treci svet
ostaje marginalizovan, kako u pogledu obima investicija,
tako i u pogledu obima trgovine Izuzetak predstavlja mali
broj novo industrijalizovanih zemalja; cetvrto, smatraju
da su trgovina, investicije i protok finansijskog kapitala
skoncentrisani u tri kljucna regiona - Evropi, Japanu i
Severnoj Americi, tako da se aktuelno stanje ne moze
oznaciti kao globalizacija; najzad, peto, najsnaznije drzave
imaju sposobnost, posebno ukoliko deluju kordinirano, da
uticu na finansijska trzista i druge ekonomske tendencije,
45 U ton pogledu pored njega, od istaknutijih autora treba pomenuti
Noama Gomskog, o cijem ce shvatanju globalizacije biti vise reci u
poslednjem poglavlju koje se tice posledica globalizacije Medutim,
treba istaci da, osim njih, postoji mnostvo, u naucnom pogledu manje
znacajnih ili jos neaflrmisanih, autora koji deluju pod pokroviteljstvom
razlicitih nevladinih organizacija kao sto su Oxfam ili slicne, koji o
giobalizaciji razmisljaju i pisu iskljucivo kao o ideoloskom projektu
1
 Globalno trziste, dakle, nije van kontrole, cak bi se moglo
reci da je limitirano razlidtim interesima jakih drzava i
preovladujucim ekonomskim uverenjima elita tih zemalja
(Hirst and Thompson, 1996)
Navedena gledista su cesto komentarisana u rado
vima autora koji se bave fenomenom globalizacije Mada se
u osnovi radi o proverljivim podacima koje je tesko osporiti,
kao kontraargumenti se uglavnom navode sest cinjenica
Prvo, da veliki broj multinacionalnih kompanija ima ved
godisnji prihod od prodaje, nego sto iznosi bruto nacionalni
dohodak mnogih drzava. Drugo, da je broj mul-tinacionalnih
kompanija koje imaju sediste u zemljama Treceg sveta,
prvenstveno Azije i Latinske Amerike, sve ved, Trece, da
sediste kompanije nije od presudne vaznosti pri odredivanju
njenog (multi)nacionalnog statusa Cetvrto, istice se da
multinacionalne kompanije preko svojih lobija jgraju
veoma znacajnu ulogu u politici cak i najsnaznijih drzava,
odnosno da ta politika umnogome zavisi upravo od interesa
najmocnijih multinacionalnih kompanija, Peto, istice se
da za razumevanje globalizacije nije od presudne yaznosti
njena teritorijalna rasprostranjenost, koliko dnjeppda li
se radi o povecanju obima prekogranicnih aktivnbs,t Sesto,
dovode se u pitanje podaci koje Hirst i Tompsoh iavode u
pogledu obima trgovine i direktnih stranih investicija itd
(Sklair, 2001, Held at al, 2000, Castells, 2000).
Jos jedno od uticajnih gledista koje dovodi u
pitanje proces globalizacije, jeste Hantingtonovo glediste o
savremenom globalnom poretku kao poretku civilizacija.
Ono je bilo jedna od prvih reakcija na optimisticko, univer-
zalisticko Fukujamino tumacenje posthladnoratovskog
perioda kao "kraja istorije"
Hantington, da podsetimo, dovodi u pitanje
predstavu o nastankuuniverzalne civilizacije, bez obzira
na koji nacin shvatili taj pojam, Kulturnozajednistvo i
114
prihvatanje odredenih zajednickih vrednosti predstavlja
suvise tanko vezivno tkivo da bismo govbrili b univerzalnoj
globalnoj civilizaciji. Nedovoljnojeza odredenjetog pojma
i navodenje elemenata koji su svima zajednicki, kao sto su,
na primer, gradovi i pismenost Kultura Davosa", koja se
ponekad navodi kao izraz globalizacije, odnosi se samo na
usku svetsku elitu, tako da ni to odredenje nije dovoljno
Isticanje sirenja zapadne popularne kulture, takode, ne
upucuje na vesternizacijajerzapadnu civilizaciju karakterise
Magna charta, a ne magna Mc" globalni mediji i globalne
komunikacije Ako se pojavljuje, univerzalnu civilizaciju bi,
po Hantingtonovom misljenju, trebalo da prati univerzalni
jezik i univerzalna religija kao dva elementa koja stoje u
temelju civilizacija, Podaci, medutim, govore da je engleski
samo tehnicki posmatrano svetski jezik, a s druge strane
uocljiv je trend da sve manji broj ljudi na svetu govori
engleski (1958 - 9,8%, a 1992 - 76%). U pogledu reiigije
ima jos manje osnova da se pretpostavi da se priblizavamo
globalnoj civilizaciji,
Ne ulazeci u opravdanost nacina na koji odreduje
pojam civilizacije, ovde je vazno istaci osnovnu Hanting-
tonovu ideju da je univerzalizam ideoiogija Zapada: Ono
sto se na Zapadu vidi kao univerzalizam, nezapadnjaci vide
kao Zapadni imperijalizam. Upravo insistiranje Zapada
na univerzalizmu moze stvoriti niz problema, od kojih je
najozbiljniji sukob civilizacija koji bi se, iako nije yerovatno,
mogao zavrsiti nukleamim sukobom. U svakom slucaju,
realna opasnost, na koju je Hantington upozorio pocetkom
devedesetih godina XX veka, jeste globalni terorizam kao
Odgovor slabih protiv vojno i ekonomski superiomih
Zbog svega toga, Zapad bi morao da shvati da je njegova
velicina u posebnosti, a ne u univerzalnosti. Univerzalizam
je pogresan, nemoralan i stetan. Pogresan je jer smatra da
je kultuma raznolikost istorijski uslovljena. Nemoralan, s
115
 obzirom da koristi imperijalizam za ostvarenje svojih ciljeva,
a opasan jer moze da dovede do globalnog rata. Glavni
problem Zapada je sto hoce da preoblikuje svet po ugledu
na sebe, a nema modi za to.
lako krajnje sumarno izlozeno, u navedenom shvatanju
ocigledne su dve stvari, Prvo, Hantington globalizaciju vidi
kao projekt univerzalizacije koji je izvorno Zapadni projekt
Drugo, njegovo shvatanje predstavlja jedini relativno
koherentan projekt ideoloske desnice, koje se moze shvatiti
kao konzervativni protekcionizam.
Ostaje, medutim, pitanje u kojoj meri Hantingtonove
preporuke mogu biti od koristi za ocuvanje zapadne
civilizacije. S jedne strane, protekcionizam predstavlja
odbrambenu meru, a Zapadna civilizacija se izgradivala
u poslednjih pet vekova upravo na ekspanziji Zapadni
kapitalizam, o kome Hantington ne govori, bio bi u temelju
potkopan zatvaranjem u okvire zapadne civilizacije S druge
strane, postavlja se pitanje da li bi druge civilizacije, posebno
one u demografskom usponu, takode, bile spremne da se
zatvore u sopstvene okvire, ili bi iskoristile posustajanje
Zapada da na siican nadn ugrozavaju Zapad, kao stp-fprema
zastupnicima ove teze, Zapad dni danas u odnosU/h!,njih.
Zakljucak
Navedena gledista predstavljaju ilustracije dva ba-
zicna pristupa poimanju znacenja globalizacije, Za jedne je
globalizacija realan fenomen koji trazi objasnjenje Za druge,
globalizacija u stvarnosti ne postoji, a cinjnica da se o njoj
govori predstavlja samo izraz jednog ideoloskog projekta,
Pozeljno stanje stvari Zabludu intelektualaca koji, svesno
ili nesvesno, afirmisu i legitimisu napore odredenih centara
mod da svoj pogled na svet udne dominantnim i u krajnjoj
liniji realnim.
116
Ova bazicna podela na razlicite nacine utice na
rasprave o giobalizaciji. Pre svega, odreduje predmet
interesovanja Za one koji globalizaciju posmatraju kao
proces otvara se citav niz pitanja i problema"o kojima treba
diskutovati, Pre svega, postavlja se pitanje kada taj proces
pocinje, sta su njegove pokretacke snage, kako se izrazava
u razlicitim oblastima zivota, kakve posledice ostavlja,
kuda vodi i postoje li alternative ton procesu. Za one koji
smatraju da je globalizacija bezsadrzajan pojam i ideoloska
mantra, kao osnovni cilj se postavlja kritika ideologije ciji je
globalizacija kljucni pojam. Demaskiranjem te ideologije
moguce je, smatra se, ukazati na druge kljucne procese
koji se zbivaju u stvarnosti, a koji su prikriveni pojmom
globalizacija
U osnovi ovih razlikovanja nalazi se nekoliko
pretpostavki koje su debatu usmerile u naznacenom
pravcu. Pre svega, pretpostavka da giobaiizacija predstavlja
harmonican proces u kome svi dobijaju, Ova pretpostavka
zasnovana je na shvatanju da giobaiizacija znaci prostorno
prosirivanje modernosti. Kao sto je modernizacija, smatra
se, doprinela povecanju blagostanja u razvijenim zemljama,
tako ce doprineti i povecanju blagostanja u zemljama koje su
stupile na put modernizacije, Druga pogresna pretpostavka
odnosi se na shvatanje da globalizacija predstavlja jedini
relevantan proces, odnosno da ponistava sve ostale
procese koje je moguce uodti u globalnim razmerama
Treca pogresna pretpostavka odnosi sa na shvatanje da
globalizacija podrazumeva da su svi delovi planete i svi ljudi
na planeti neposredno ukljuceni u taj proces
Razumljivo je sto su ovakve maksimalisticke pret-
postavke uticale na znacajan broj intelektualaca da se
suprotstave ovakvom shvatanju globalizacije. Medutim, da
se posluzimo starom loskulom, bacajud prljavu vodu, oni
su bacili i dete Odbacujuci ova nerealna shvatanja, odbacili
117

su i mogucnost da je moguce ubciti izvesne promene u
svetu koje ranije nisu bile obuhvacene ni jednim postojedm
pojmom,Taj niz raznorodnih promena mogao bi se oziaciti
kao proces globalizacije, sto ne implicira da je rec o jedinom
nizu promena, a mozda cak ni najznacajnijim promenama
koje se desavaju u svetu Izvesna doza neskromnosti, kada je u
pitanju ukazivanje na proces globalizacije, uticala je da se
pojam koji ga obelezava nametne kao oznaka za epohalnu
promenu, koja je sve na svetu promenila iz osnova.
Po nasem misljenju, pojam globalizacije se mora
suziti na nivo koji ce obuhvati sadrzaj koji nije obuhvacen
postojecim pojmovima, Ukoliko je, i u meri u kojoj je
moguce, pozeljno je da koncept globalizacije obuhvati i
postojece pojmove, ali ne na nacin da ih zameni, ili obesmisli,
Pojam globalizacija, drugim recima, ne obuhvata sve procese
ni sve aktere Nacionalne drzave nisu kljucni akter u prPcesu
globalizacije To ne znaci, medutim, da nacionalne drlave
nestaju, niti nuzno znaci da njihova uloga slabi Zapravo,
proces globalizacije u izvesnoj meri utice na transformaciju
drzave, bas kao sto drzavne politike mogu utjdati na
usporavanje, ili ubrzavanje globalnih tokova iSfutim,
razumno je pod od pretpostavke da na proces globaizacije,
kao i na proces transformacije drzave uticu i drugi cmioci,
Drugim recima, neposredovano povezivanje globalizacije s
transformacijom nacionalnih drzava, ili cak shvatanje da su
nacionalne drzave kljucni akter globalizacije, moze dovesti
:xj
do ozbiljnih nesporazuma, koji se, uostalom, i javljaju u
debatama o giobalizaciji, Na slican nacin se moze govoriti i
o ulozi ideoiogija, Poistovecivanje globalizacije s projektom
uspostavljanja globalne neoliberalne hegemonije, ostavlja
van vidnog polja i bez adekvatnog pojmovnog pokrica citav
niz promena koje se desavaju u savremenom svetu.
118
K>h?MK*Kf
f\
IV 2. INTERPRETACUA: NOVA ERA ILI NISTA NOVO
- KADA POeiNJE PROCES GLOBALIZACIJE?
Globalizacija nema pocetak u smislu odredene pocetne
tacke. Pre se moze govoriti o trendu dugog perioda
bremenitosti bezpreciznog momenta zaceca.
Solte, Globalizacija
Pitanje kada pocinje proces globalizacije nije intere-
santno samo istoricarima, vec se odgovor na taj problem
odrazava i na interpretaciju samog fenomena, Ukoliko se,
naime, moze dokazati da je proces globalizacije zapoceo pre
vise stotina godina, ili da njegov pocetak korespondira sa
pocetkom razvoja civilizacije, onda se opravdano postavlja
pitanje nije li znacaj koji je posvecen pitanju globalizacije u
savremenim raspravama preuvelican Nije li, samim tim, rec
ojednoj velikoj intelektualnojzabludi koja znaci da jeufokus
paznje postavljena lazna dilema, iza koje promicu mnogo
znacajniji procesi Ako se, s druge strane, pocetak procesa
globalizacije smesti u relativno skorasnji period, pocetak
osme ili devete decenije XX veka, na primer, ima osnova za
pretpostavku da je rec o fenomenu kojim se stvara odredeni
diskontinuitet u istoriji. To bi u teorijskom smislu, moglo
voditi redefinisanju dosada postojecih teorija i bacilo bi
novo svetlo na analizu savremenih i buducih dogadaja, kao
sto je to, uostalom, bio slucaj sa procesom industrijalizacije
bez koga se ni jedna moderna pojava ne moze adekvatno
objasniti,
U ovom delu rada pokusacemo da prikazemo
osnovna stanovista koja upucuju na vremensko datiranje
pocetka procesa globalizacije, Drugim recima, predstavicemo
nekoliko teza i osnovne argumente koji im se navode u
prilog,
 U najkracem, mogli bismo reci da su se o pitanju
pocetka globalizacije iskristalisala sledeca stanovista:46
Globalizacija zapocinje samim razvojem Ijud-
ske civilizacije
Globalizacija se razvija uporedo sa moder-
nizacijom
Globalizacija se razvija uporedo sa sirenjem
kapitalizma
Globalizacija je novi fenomen nastao
sedamdesetih, odnosno osamdesetih godina
XX veka, pojavom neoliberalizma, odnosno
tacerizma i reganizma
Globalizacija je novi fenomen nastao deve-
desetih godina XX veka, nakon rusenja
Berlinskog zida [S:
Ako se ima u vidu nastanak razlicitih dimenzija
globalizacije onda je jos teze odrediti nedvosmislen bdgo-
vor na postavljeno pitanje Tako, na primer, Jan Solte smatra
da globalizacija nema jasno odreden trenutak nastanka.
On razlikuje tri faze u nastanku globalizacije, Ptyjj fazu
predstavlja pojava svesti o svetu kao jednom mestfjfa svest
se javlja vec pojavom prvih svetskih religija poput#d1|izma u
VliVvekuprenoveere Sekulama svest o giobalizaciji nastaje
kasnije, u srednjem veku, i ispoljava se na razlicite nacine
Mozemo jepratiti uriiteraturi,' kroz 'poj'rn'bvFmeduharbd'hbg
prava itd. Prosvetiteljstvo, jos kasnije, daje poseban pecat
46. Mauro Gilijen daje slicnu klasiikaciju navodeci da se neslaganje
oko pitanja kada pocinje globalizacija ogleda u sledecim stavovima:
po jednima - prvom plovidbom oko sveta, odnosno usponom evro-
centricne svetske ekonomije pocetkom XVI veka; po drugima- Drugim
svetskim ratom, po trecima - naftnom krizom sedamdesetih godina;
po cetvrtima - dolaskom na vlast Margaret Tacer i Ronalda Regana; po
petima - kolapsom SSSR-a 1989. godine (Guillen, 2001: 6). S obzirom
da ne navodi na cija se gledista poziva, moramo priznati da nam nije
poznato koji autori uzimaju Drugi svetski rat kao pocetak globalizacije
120 119
 govori i o cetvrtoj - buducoj fazi globalizacije koja ne mora
razvoju globalne imaginacije No, tehnoloska zaostaiost nuzno predstavljati intenzifikaciju ovih procesa. Naime,
onemogudla je da se globalizacija pojavi van imaginamog u toj fazi moze doci do usporavanja, zaustavijanja, pa cak
polja,47 Drugu, inicijalnu fazu smesta u drugu polovinu XIX i okretanja smera globalizacije (Scholte, 2000: 62-88).
veka, povezujuci je s prodorima u oblasti komunikacija, Opravdano se postavlja pitanje da li bi tada uopste imalo
kao sto su pojava telegrafa, transatlanskog kabla, prvog smisla govoriti o giobalizaciji, kao i da li je za odredenje
radio signala itd, zatim, razvoja sistematske prekogranicne pocetka globalizacije od presudne vaznosti kvantitativni
trgovine, globalizacije finansijskog poslovanja, pojavom element nakomeSolteinsistira. Medutim, njegovostanoviste
medunarodnih organizacija i razvojem globalne svesti, je znacajno jer relativizuje saznajni domet suprotstavljenih
podsticane i sirene organizacijama medunarodnih izlozbi, stanovista koja pokusavaju da manje-vise precizno datiraju
Olimpijskih igara, masovnom distribucijom razlicitih oblika pocetak globalizacije, Precizna odre-denja vise isticu
pisanih sadrzaja. Medutim, u punom smislu o giobalizaciji teorijsku i ideolosku poziciju autora, a manje doprinose
se moze govoriti tek od sezdesetihih godina XX veka, Tek razumevanju pitanja kada nastaje globalizacije,
tada komunikacije, trzista, proizvodnja, novae, finansije,
organizacije, ekoloska i svest uopste postaju u punoj 47, Solte, za razliku od Brodela, smatra da je trgovina na velikim
meri globalni, odnosno tek tada stotine miliona ljudi stice udaljenostima suvise beznacajna u pogledu obima i da obuhvata
neznatan deo populacije, tako da je ne uzima ozbiljno u razmatranju
neposredno iskustvo globalizacije. Interesantno je da Solte
pitanja o nastanku globalizacije.

Globalizacija shvacena kao civilizacija
Najsire, ali i najnepreciznije definicije globalizacije
taj pojam odreduju kao svako povezivanje ljudi, ljudskih
zajednica i kultura Time se upucuje na zakljucak da
proces globalizacije nastaje prvim dodirom razlicitih
ljudskih zajednica, dakle i onih najprimitivnijih Razmena
elementarnih dobara, srodnicko povezivanje, pa cak i
sukobi, mogli bi se u ton kontekstu shvatiti kao izraz
globalizacijskih tendencija. Takvo shvatanje implicira jedno
videnje globalizacije po kome ona obuhvata citav hod
ljudske istorije" usmeren ka jednom cilju koji bi se mogao
sagledati kao globalna zajednica ljudskog roda, (Tehranian,
Bentley).48 Takvo shvatanje je, po nasem misljenju, presiroko
i neplodno. Pored toga, ono zanemaruje razlicite epohe u
kojima su se ljudske zajednice udaljavale jedne od drugih
i stvarale medusobne barijere Cak i u nesto modifikovanoj
i istorijski odredenijoj verziji, ovakvo shvatanje tesko da se
moze braniti, Rec je, naime, o gledistu po kojem se period
predhriscanskih tradicionalnih civilizacija, ukljucuji|d tu i
Rimsko carstvo, moze sagledati kao epoha glpbatizacije
Teznja da se sav poznati svet obuhvati jednim ^virom
pod nadzorom jednog ovozemaljskog gospodara 1<oji je
po rangu bio priblizan bozanstvu, intuitivno bi se mogla
podvesti pod pojam globalizacije, Takvo ,/globalhb"selb
u kome dominira, da se posluzimo Dirkemovim izrazom,
mehanicka solidarnost"sa tacke gledista danasnjih saznanja
ne korespondira s onim sto nazivamo globalizacija, Znacaj
prostora je ogroman, nema meduzavisnosti cinilaca, vec
48. Tehrenin kaze:Globalizacija je proces koji traje vec 5000 godina, ali je
znacajno ubrzan nakon propasti Sovjetskog Saveza 1991 godine" Bentli ide
dublje u istoriju ljudskog roda i istice:Neke znacajne prelomne tacke u
istoriji globalizacije su:.. migracije Homo erectusa iz Afrike pre 500 000 dol
000.000 godina" (Riggs,1999)
postoji iskljuciva zavisnost od centra, znacaj komunikacija i
kategorija vremena su marginalizovani. Drugim recima,
takav statican, nefleksibilan i nerefleksivan okvir tesko da bi se
mogao nazvati globalnim okvirom, ma koliko po nekim
svojim elementima asocira na tu ideju,
S nesto vise paznje morali bismo pristupiti shvatanju
da religija, hriscanstvo, na primer, koje duhovno integrise
razlicite narode, predstavlja jedan globaiizirajud pokret
(Beyer, 1994) Medutim, prisustvo i pojava drugih svetskih
religija, kao i podele u okviru samog hriscanstva dnetu ideju
problematicnom u kontekstu odgovora na pitanje iz naslova
ovog poglavlja,
Treba na kraju reci da pokusaj da se na ovakav nacin
tretira pojam globalizacije vodi, ili moze voditi, u pravcu
potpunog negiranja mogucnosti postojanja globalizacijskog
trenda Naime, civilizacijski pristup koji, ma koliko bio
fleksibilan, civilizacije shvata kao relativno homogene
kuiturne zajednice, ne ostavlja puno prostora za jednu
univerzalisticku perspektivu, koju na ovaj ili onaj nacin, ideja
globalizacije podrazumeva.
Globalizacija shvacena kao modernizacija
Vec smo ranije istakli da pojedini autori globalizaciju
dovode u neposrednu vezu sa procesom modernizacije,
Modernost je imanentno globalizirajuca, kaze Gidens,
jedan od kljucnih autora koji zastupaju tezuo povezanosti
globalizacije i modernizacije (Gidens, 1998/90: 68) Ovaj
stav Gidens obrazlaze refleksivnoscu i iskorenjenoscu
modernih institucija, Iskorenjenost podrazumeva izdizanje
drustvenih odnosa iz lokalnog konteksta i njihovo
ponovno strukturiranje u okviru neodredenog vremena-
prostora (Gidens, 1998: 30) Iskorenjivanje se vrsi pomocu
 dva mehanizma Prvi je stvaranje simbolickih znakova od
kojih je najvazniji novae, a drugi uspostavljanje ekspertskih
sistema Pretpostavka Za funkcionisanje oba mehanizma je
poverenje. Refleksivnost modernosti, s druge strane, znaci
da se drustvena praksa neprestano ispituje i menja Praksa
vise ne zavisi od tradicionalno ustanovljenih normi, vec
od medusobne igre misljenja i delovanja, u kojoj jedno
drugo osvetljavaju i nadograduju (Gidens, 1998: 44-5) Na
osnovu toga, proizilazi da modernost predstavlja nuzan
uslov globalizacije, Bez modernosti nema globalizacije, te
utoliko prihvatanje ovakvog stava dodatno dovodi u pitanje
gore razmatranu tezu o giobalizaciji kao najsire shvacenom
civilizacijskom procesu
Postavlja se, medutim, pitanje da li je modernost,
osim sto je nuzan, i dovoljan uslov za pojavu i razvoj
globalizacije. Drugim redma, dnjenica da bez modernosti
nema globalizacije, jos uvek ne znaci da se globalizacija
javlja kada i modernost, niti da njome moze biti u potpu-
nosti objasnjena,
Gidensova doslednost u stavu o poyefanosti
modernizacije i globalizacije uocljiva je i ^pjilikom
analize dimenzija globalizacije Naime, kao-'sfb- smo
pokazali, cetiri institucionalne dimenzije globalizacije
(svetska kapitalisticka ekonomija, svetski vojni poredak,
medunarodna podela rada i sistem nacionalnih drzava)
direktno su izvedene iz cetiri institucionalne dimenzije
modernosti (kapitalizam, vojna moc, industrijalizam
i nadzor). Ovde necemo ulaziti u pitanje uspesnosti
obrazlozenja ovih dimenzija, ali dnjenica na koju se mora
ukazati je da se navedene dimenzije globalizacije odnose na
dimenzije globalnog ili svetskog poretka s kraja XX veka, a
ne na dimenzije globalizacije shvacene kao proces Drugim
recima, utisak je da Gidens mesa pojmove globalizacija i
124
svetski poredak, ili jos preciznije, presek stanja svetskog
poretka u odredenom istorijskom trenutku s procesom
globalizacije Ovaj utisak se dodatno pojacava analizom
kasnijih Gidensovih radova iz kojih postaje ocigledno da se
on zaiaze za jednu kontrolisanu globalizaciju u kojoj bi se
nezeljene posledice jednog aspekta globalizacije suzbile
aktivnoscu, pre svega, jednog globalnog vodstva (Gidens,
1999),
Tezu o nastanku globalizacije u vreme nastanka
modernizacije moguce je osporiti i na drugaciji nacin
Naime, modernost je za Gidensa Zapadni projekt, sto
implicira da modernizacija istovremeno znaci i pozapad-
njacenje, Uostalom, za teoreticare modernizacije je
karakteristicno da modernizaciju shvataju u smislu
prenosenja ekonomskih, politickih i kulturnih modela
zapadne civilizacije na podrucja koja se modernizuju No,
tu treba imati na umu Hantingtonovo upozorenje da taj
proces nije jednodimenzionalan, vec da su moguce razlicite
kombinacije usvajanja obrazaca modernizacije zapadne
kulture, trzista i politickog organizovanja (Hantington, 1998)
Samo jedan od tih oblika - kemalizam - je blizak ovome sto
Gidensov stav implicira, dok fundamentalizam znaci sasvim
suprotno, odbacivanje i zapadne kulture (sistema vrednosti),
i modernizacije, a reformizam podrazumeva prihvatanje
modernizacije uz istovremeno odbacivanje kulturnih
obrazaca Zapada (Hantington, 1998),
Najzad,ukolikobismodos!ovnoshvatili,vecpomenuto
Gidensovo odredenje globalizacije kao intenzifikaciju
drustvenih odnosa na svetskom planu koja udaljena mesta
povezuje na takav nacin da se lokalna zbivanja uoblicavaju
dogadajima koji su se odigrali kilometrima daleko i viceversa,
morali bi smo da primetimo da je za takvu meduslovljenost
bilo neophodno da se razvije izuzetno soisticiran sistem
123 125

komunikacija,49 koji se javlja tek u poslednjoj trecini XX veka,
dok je modernizacijski tokzapoceo bar dva veka ranije,
Gidensovom stavu, u ton pogledu, ali sa drugacijom
argumentacijom, se suprotstavlja jos jedan znacajan autor.
Roland Robertson smatra da giobaiizacija prethodi procesu
modernizacije Globalizacija, po njemu, ima svoj nezavisan
i nezadrziv put, voden sopstvenom unutrasnjom logikom,
U ton pogledu, prvu rudimentarnu fazu globalizacije
predstavlja period od 1400. do 1750 godinem u kojem se
razvijaju ideje humanizma i individualizama.. To je vreme
pojave prvih drzavnih zajednica, ali i vreme znacajnih
otkrica kao sto su helio-centricni sistem, mapa sveta,
univerzalni kalendar prihvacen na Zapadu, procesi globalne
ekspioatacije resursa i kolonijalizam Ovo Robertsonovo
zapazanje koje se odnosi na modemizaciju, podjednako vredi
iza kapitalizam, odnosno kao sto prethodi modernizaciji,
globalizacija prethodi i kapitalizma Ovim se, naravno, vise
zeli |staci samosvojnost procesa i koncepta globalizacije,
odnosno njena neuslovljenost procesima i konceptima koji
su dominirali drustvenim naukama u drugoj polpvini XX
veka. Pa ipak, iako se mozemo sloziti s Robertsonom da su se
odredeni dogadaji, neobicno vazni za proces glpBaJizacije,
zbiii pre nastanka modernizacije i kapitalizma50, "ostaje
klasican phgovor po kome sama pojava odredenih proizvoda
materijalne i duhovne kulture jos uvek nista ne govori o
njihovoj siroj primeni Naime, postavlja se pitanje drustvenih
uslova koji su pogodovali da odredene ideje (humanizam,
49: Uostalom, i Sam Gidens u nekim skorasnjimradovima istice znacaj
komunikacija za proces globalizacije:Trenutno,komunikacijskepromene
su gotovo posvuda prisutne. One prodiru u svaku poru svakodnevnog
zivota, ali, takode, doprinose i rekonstrukciji drugih institucija" (Gidens,
2000:2).
50. S tim sto ostaje dilema za koji period treba vezati nastanak kapitalizma
Mi smatramo da ima vise opravdanja govoriti o XVI, nego o XIII veku
individualizam) postanu opsteprihvacene, ili da odredeni
predmeti (mapa, kalendar, casovnik) udu u siru upotrebu,51
Globalizacija shvacena kao sirenje kapitalizma
Medu autorima leve orijentacije, izraz globalizacija
nijepreteranoomiljenNekiodnjihganeradokoristeilitocine
tek da bi istakli njegovu ideolosku usmerenost, Globalizacija
je, po njima, koncept razvijen u krilu neoliberalne ideologije
kojim se, ne samo neminovnom, vec i pozeljnom zeli
predstaviti dominacija finansijskog kapitala na globalnom
nivou, Globalizacija, drugim redma, ne postoji, postoji samo
ideoloski koncept kojim se zele zamaskirati ozbiljni globalni
procesi i problemi, medu kojima su najznacajniji -stampedo
multinacionalnog kapitala; hegemonija jedne velike sile u
svetskim odnosima; ppgprsanje pplpzaja zappslenjh; dalje
produbljivanje jaza izmedu bogatih i siromasnih zemalja
itd,
Cak i u manje radikalnim, akademskim varijantama,
osnovna poiazna pretpostavka ostaje ista. Za Volerstina, rekli
smo, globalizacija predstavlja pogresan koncept, ideolosku
masku smisljenu radi lakseg ostvarenja interesa mocnijih
svetskih grupa, Umesto globalizacije, na delu je posiednja
faza u razvoju svetskog sistema,, Globalizacija nije, dakle,
nista nbvbsto vec nije videhburanijim istorijskim periodima
smenjivanja faza, odnosno uspona i padova svetske
ekonomije, Globalizacija je samo jedan isecak, poslednji
uspon svetske ekonomije, nakon koga sledi sunovrat. S
ton razlikom sto ce ovoga puta sunovrat biti konacan, jer
se zavrsetkom ovog uzeg ciklusa istovremeno zavrsava i
51.. Primer casovnika koji je razvijen u Japanu u XII veku, ali njegovznacaj
nije ni izdaleka tako vazan kao masovna upotreba casovnika u Evropi,
pocev od XVII veka,kada on sluzi odredenoj svrsi u kontekstu onoga sto
Gidens naziva razdvajanje vremena i prostora

siri ciklus koji je zapoceo pre mnogo vekova nastankom
svetskog sistema.52
Jos neutralnije izrazeno, nasuprot dominantnom
diskursu koji globalizaciju vidi kao savremenu, skorasnju
promenu koja se ogleda u pojavi savremene tehnologije
i porastu ekonomskog takmicenja, koje se desava u
kontekstu globalnog trzista za teoriticare svetskog
sistema globalizacija je dugotrajan rastuci trend politicke
i ekonomske promene na koju uticu ciklicni procesi
Skorasnje tehnoloske promene i ekspanzija medunarodne
trgovine i investicija samo su deo ovih dugotrajnih promena"
(Chase-Dunn, 1999:189).
U svetsko-sistemskoj perspektivi globalizacija pocinje
znatno ranije, u zavisnosti od dimenzije koja se posmatra, Svest
o globalnim procesima javlja se, prema Cejz-Danu (Chase-
Dunn), pre vise od 600 godina, pojavom medunarodnog
52. U ton kontekstu interesantna je debata izmedu Tilija (filly) i
Volerstina, predstavnika dve razlicite makrosocioloske skole misljenja.
Naime, oni se slazu da su u istoriji, pre sadasnjeg, vec postpjaii veliki
taiasi globalizacije Tili smatra da se u prethodnom mileniju:ru mogu
prepoznati tri takva talasa: prvi u Xill veku, kada je podJWrigolima
stvoren afro-euro-azijski trgovacki svetski sistem; drugPu.;XVI veku
kada je evropska trgovacka i vojna ekspanzija povezala Ihdijskj okean
sa Karibima; i tree! u XIX veku kada je tri cetvrtine sveta bilo pod
dominacijom Evropljana. Volerstin u osnovi prihvata ovakvu ocenu, ali se
neslaze sa argumentacijom koju Tili navodi u pogledu uzroka sadasnjeg
talasa globalizacije Po njegovom misljenju, ne radi seo opadanju znacaja
drzave pred snagom multinacionalnih organizacija, vec suprotno,
multinacionalne organizacije, kao MMF, su podrzane odmocnih drzava
Slichb je i sa transnaciohalnim kOrporacijama Danasnje korporacije su
u istom odnosu prema drzavi kao i Fugeri, Ducts East India Company ili
mancesterske manufakture Drzava je tu da garantuje njihove pokusaje
da monopolizuju trziste, obezbede visoke profitne stope i ogranice
radnicke zahteve. U ton smislu, nema znacajne razlike izmedu 1994,
1894,1794 i 1594,godine. Mada ima promena u obimu ibrzini razmene,
, osnovni ekonomski proces ostao je isti"(Arigghi, 2000)
kapitalistickog sistema u Evropi i njegovom ekspanzijom
u druge svetske regione Politicka globalizacija, takode,
ima dugu istoriju i njena pojava se moze povezati s
pojavom prvih medunarodnih organizacija pre 200 godina,
Medunarodna ekonomska integracija seze jos dublje u
proslost i treba zabeleziti da su se prve velike kompanije,
koje su poslovale van granica maticne drzave, pojavile u XVII
veku, a medunarodna povezanost ekonomskih, politickih i
vojnih mreza dobija ogromnu vaznost vec u XIV i XV veku
(Chase-Dunn, 1999:189)
Neomarksisticki pravac u svojoj najrazvijenijoj
- svetsko-sistemskoj varijanti - globalizaciju shvata kao
veoma sirok proces koji se zapravo izjednacava sa procesom
sirenja svetskog kapitalistickog sistema.53 S druge strane,
neretko se termin globalizacija, u ton diskursu, koristi
u znacenju koje mu se pridaje od strane modernisticki i
neoliberalno orijentisanih autora ali, prvenstveno, da bi se
takav koncept kritikovao, Ovo je veoma vazna napomena jer
se tek s obzirom na tu distinkciju mogu razumeti radovi ovih
autora posvecenih giobalizaciji,
Problem je, medutim, u tome sto kada govore o
svetskom sistemu, autori ovog pristupa uglavnom i jesu
orijentisani na promene koje se desavaju u ekonomskoj sferi,
sto su kriticari vec vise puta naglasili. Kada pak upotrebljavaju
pojam globafizacija, mnogo vise paznje posvecuju ostalim
dimenzijama drustvenog zivota. Tako Cejz-Dan navodi pet
dimenzija globalizacije koje treba imati na umu prilikom
analize: ekolosku, komunikacionu, politicku, kulturnu i
ekonomsku, Sama cinjenica da je ekonomska dimenzija
posebno naglasena pri objasnjenju istorijskog razvoja,
53 U ton smislu, Cejz-Dan napominje daje taj koncept razvijen sredinom
sedamdesetih godina, u radovima Volerstina i Franka, dok su se oni
koji danas govore o giobalizaciji bavili bogatstvom nacija" i kulturnim
razvojem u okviru pojedinih nacija

po nama, ne predstavlja poseban problem pogotovo sto
Volerstin usvojim radovima ne insistira na univerzainom
deterministickom znacaju ekonomije, vec taj dnilac istice
samo u objasnjenju kapitalizma, sto je stav koji malo ko
osporava, Sasvim je drugo pitanje da li se kapitalizmom
moze objasniti sveukupnost drustvenih odnosa54
Globalizacija kao sirenje tokova finansijskog kapitala
Jedno od, takode, uticajnih gledista kojeje prihvaceno,
posebno medu ekonomistima i onima koji ekonomskim
ciniocima, prvenstveno kretanju kapitala, pridaju posebnu
vaznost, jeste povezivanje procesa globalizacije s neo-
liberainim zaokretom u politici Velike Britanije i Sjedinjenih
Americkih Drzava pocetkom osamdesetih godina XX veka,
Ti preokreti, poznati pod nazivomtacerizam"ireganizam",
znacili su oslobadanje kapitala od stega koje mu je u
prethodnom periodu nametao kenzijanizam" i kbhcept
drzave blagostanja" Slobodan tok kapitala odra?io se
na njegovu nesmetanu cirkulaciju dtavim svefam, sto
je izazvalo posledice koje su oznadene kao fRefnomska
globalizacija, v'^'"?
Jedno od najdoslednije izrazenih shvatanja, u ton
pogledu, izneo je Dzordz Soros Istina, po njegovom mislje
nju, do stvarne pojave globalnog kapitalizama doslo je
sedamdesetih godina razvoj medunarodnih finansijskih
trzista dobio je veiiki podsticaj oko 1980 godine kada su na
vlast dosli Margaret Tacer i Ronald Regan sa programom da
drzavu ukione iz privrede i da omoguce trzisnom mehanizmu da
obavlja svoju funkciju" (Soros, 1999:92-3)
54. S tim u vezi, Gidens, na primer, kapitalizam posmatra kao samo
jednu od cetiri dimenzije modernosti koja, iako povezana sa ostalim,
predstavlja nezavisnu dimenziju
Soros smatra da je glavna odlika globalnog kapita
listickog sistema slobodno kretanje kapitala Sama cinjenica
medunarodne trgovine robom i uslugama nije dovoljna
da bi se objasnio globalni privredni sistem, Za njegovo
funkcionisanje neophodni su mobilni proizvodni cinioci, a
posto su prirodni resursi i ljudi tesko pokretni, za privrednu
integraciju, najzasluzniji su pokretljivost kapitala, informacije
i preduzetnistvo. U ton pogledu, posebnu ulogu igra
finansijski kapital; Finansijski kapital izbegava zemlje u
kojima podleze strogim propisima ili visokim porezima, lako
je pokretan i distribuira se preko finansijskih trzista Sve su to
razlozi zbog kojih finansijski kapital danas igra dominantnu
ulogu u svetu, i zbog kojih odreduje tokove transformacija u
globalnom kapitalistickom sistemu.
Istorijski posmatrano, slobodno kretanje kapitala
je relativno nova pojava Neposrednoposie Drugog svet
skog rata privrede su jos uvek bile nacionalne, Zato je
planirano da Medunarodni monetarni fond i Svetska banka
omoguce medunarodnu trgovinu u svetu u kome nije bilo
medunarodnog kretanja kapitala Ideja je bila da Svetska
banka nadoknadi manjak neposrednih ulaganja, a MMF
manjak finansijskih kredita. Neposredno ulaganje se prvo
oporavilo. Americke flrme su krenule u Evropu, a kasnije i u
druge zemlje, Mnogim propulzivnim granama su ovladale
multinacionalne kompanije Jos 1953. godine finansijska
trzista i banke su bile strogo kontrolisane na nacionalnoj
osnovi, Do stvaranja globalnog kapitalizma doslo je tek
sedamdesetih godina XX veka. Godine 1973 OPEC je
podigao cene nafte sa 1,90 na 9.76 US dolara po barelu55 sto
je izazvalo velike suficite kod zemalja izvoznica nafte i velike
deficite kod uvoznika Odgovor vlada uvoznika nafte je bio
prepustanje bankama da recikliraju sredstva sto su one
55, Novi talas poskupljenja nafte usledio je 1979 godine, kada je cena
barela sa 12 7 skocila na 28 76 US$

ucinile stvaranjem evrodolara koji su omogucili razvijanje
offshore trzista. Pored toga, vlade su poceleda daju poreske
olaksiee kapitalu kako bi ga ponovo vratile u zemlju Od
1983 godine, nakon savladavanja duznicke krize iz 1982
godine, podnje snazna ekspanzija globalnog finansijskog
trzista koje traje, uz povremene regionalne krize,56 do danas
(Soros, 2002),
Soros nije ideoioski zagovornik ovoga zaokreta,57 on
samo objasnajva mehanizam koji je doveo do stanja koje su
mnogi oznacili kao globalizaciju U ton smislu, prigovor da
je ovakvo shvatanje globalizacije preusko jer se fokusira na
finansijsko trziste tesko da se moze uputiti direktno njemu.
Pa, ipak, vazno je istaci da je ovakvo shvatanje, pre svega
zbog svoje egzaktnosti, dosta cesto u tumacenju nastanka
globalizacije ^
Globalizacija -populamo shvatanje opadu Berlinskogzida
Popularno shvatanje globalizacije na koje seosvrcu
i teoreticari svetskog sistema, mozda je ponajbolj%izrazio
Tomas Fridman (Thomas L Friedman) sledecom cejbicijom:
Globalizacija je nezaustavljiva integracija trzist%nacio-
nalnih drzava i tehnologija u do sada nezabelezenom
stepenu, sto je omogucilo pojedincima, korporacija ma i
nacionainim drzavama da svoje aktivnosti prosire kroz
svet brze, dubljei jevtinije nego ikada do sada"(Friedman,
2000: 7),
56, Najcesce komerrtarisane inansijske krize tog tipa bile su one u
Meksiku i u novoindustrijalizovanim zemljama juznog Pacifika sredinom
devedesetih godina XX veka
57 Vec smo napomenuli da on, iako, kako sam kaze, svoje bogatsvo
duguje globalnom finansijskom trzistu, smatra da ovakvo stanje
ugrozava principeotvorenog drustva"za koje se zalaze, i da dugorocno
vodi krahu sistema.
Svet je star 10 godina, kaze u jednom podnaslovu
Fridman, Nova era je podela 1989. godine, padom Berlinskog
zida, Ali to nije prva era globalizacije. Prva era trajala je od
sredine XIX veka do pocetka Prvog svetskog rata Ona je u
mnogo cemu bila slicna sadasnjoj Velika Bitanija je bila
velika svetska sila, a njena ulaganja u svetsko trziste bila su
ogromna. Medutim, Prvi svetski rat, sovjetska revolucija i
velika ekonomska kriza su okoncale taj period. Nakon toga
nastupila je era Hladnog rata, a sada je na delu drugi krug
globalizacije,
Mada postoji dosta slicnosti izmedu te dve ere
globalizacije, postoje i znacajne razlike: spoljno trgovinska
razmena bila je poeetkom XX veka na dnevnom nivou
izrazavana u milionima dolara, a 1992, godine je iznosila
820 miiijardi dolara dnevno; prva era globalizacije bila je
izgradena oko transportnih sredstava, odnosno nacina
transporta robe i ljudi, a drugasegradi oko telekomunikacija
i prenosa informacija U njoj kljucnu ulogu igraju mikrocipovi,
sateliti, opticka vlakna i Internet Posebno je vazno da su
komunikacije postale masovne, pre svega, zahvaljujuci
niskoj ceni;58 najzad, kao kljucni argument u prilog tezi o
posebnosti novog doba Fridman istice tehnoloski napredak
U ton kontekstu on pita: ako se nista nije promenilo da li su
vase bake mogle igrati bridz sa svojim ispisnicama s druge
strane okeana?
Globalizacija je zamenila Hladni rat, Novu epohu
dominantno odlikuje tehnoloski napredak, To je era teh-
nicara i takmicara, a ne era prijatelja i neprijatelja Postoje
i druge bitne razlike izmedu ere Hladnog rata i ere druge
globalizacije, One se ogledaju u: strukturi mod - koja se
u vreme Hladnog rata ogledala u balansu izmedu SAD i
58, Fridman navodi da su 1930 godine tri minuta razgovora izmedu
Londona i Njujorka kostala oko 300 dolara, a sada, koristeci Internet,
takav razgovor je skoro besplatan.
 SSSR-a, a sada je zamenjena dominacijom jedne velike
sile; dominantnim idejama - vodeca ideja globalizacije
je slobodno trziste, a dominantna ideja u kulturi je
homogenizacija; demografskim, odnosno migracionim tren-
dovima - u novoj epohi deblokiran je pravac istok-zapad;
definisanju tehnologije - drugu industrijsku revoluciju
zamenila je kompjuterizacija; definisanju mera uspeha -
broj i usavrsenost raketa vise ne predstavljaju meru uspeha;
definisanju straha - nuklearni rat je prestao biti osnovni izvor
straha
Novi globalni sistem, za razliku od hladnoratovskog
sistema, po Fridmanovom misljenju, ima osnov i odrzava
ravnotezu na tri nivoa: postoji tradicionalni balans izmedu
nacionalnih drzava; postoji balans izmedu nacionalnih
drzava i globalnog (super)trzista; postoji balans izmedu
(super)pojedinaca i nacionalnih drzava, Kljucni akteriTiatim
nivoima su: super drzave, super trzista i super pojedind,
Globalizacija se, po Fridmanovom misljenju, izrazava
kroz sest dimenzija: politicku, ekolosku, tehnolosku,; eko
nomsku, kulturnu iglobalnu" i sve se one moraju uzJrhati u
obzir pri objasnjenju savremenih globalnih pojava.-v
U teorijskom pogledu, izlozeno glediste ne predstav
lja veliki doprinos analizi savremenih drustvenih tokova, Ono,
takode, sadrzi niz nedorecenosti i unutrasnjih protivrecnosti
koje nije tesko zapaziti i kritikovati. ipak, pored svega
toga, ono ima, zbog svoje popularnosti, znacajan uticaj
na ukupnu svest o giobalizaciji,59 a samim tim predstavlja
jedan od cinilaca formiranja toka aktuelnih zbivanja Cilj
autora, medutim, nije ni bio da stvori teorijsku sintezu, niti
59, Uticaj Fridmanovih stavova vidljiv je ne samo kroz snaznu mar-
ketinsku promociju njegove knjige, koja doprinosi da vec vise godina
predstavlja bestseler na virtuelnim knjizarama, vec i po tome sto su neke
antiglobalizacijske organizacije osetile potrebu da na Internetu otvore
sajt sugestivnog naziva (wwwantifriedman.com)
134
da studiozno pristupi analizi procesa globalizacije60 Kako
sam kaze, on svoju analizu bazira nadtanju"jednostavnih
svakodnevnih zivotnih prica, truded se pri ton da ih
sagleda iz vise uglova i na vise nivoa. Ipak, za nasu sadasnju
temu vazno je primetiti da ovakvo shvatanje, da bi bilo
prihvaceno, mora odgovoriti na dtav niz pitanja koja se
nalaze u njegovom podtekstu. Prvo, da li je giobaiizacija
s kraja proslog veka stvarni pocetak globalizacije koja je
bila prekinuta pomenutim dogadajima, a zatim nastavljena
nakon sto jedejstvo tih cinilaca prestalo, ili jerecodve razlicite
vrste globalizacije? Drugo, ako je rec o nastavku globalizacije,
da li se onda moze reci daje globalizacija nezadrziv proces,
odnosno moze li se ocekivati pojava cinilaca koji bi mogli
zaustaviti i sadasnji tok globalizacije? Ako je rec o potpuno
novoj epohi baziranoj na tehnoloskom napretku, zasto je
prestanak Hladnog rata bio kljucan za pocetak tog procesa?
Da li je suvise naivno tvrditi da prestankom sovjetske
opasnosti" svi raspolozivi resursi mogu biti stavljeni u
siuzbu daljeg tehnoioskog usavrsavanja? Kako odgovoriti
na problem drugih izvora opasnosti (fundametnalizam,
terorizam) koji iziskuju nesmanjeno angazovanje resursa u
vojne svrhe? Broj nerazjasnjenih pitanja koje ovo popularno
glediste namece gotovo je neiscrpan i tesko da bismo ga u
ovom radu mogli iscrpsti
Za kraj cemo ga samo kratko konfrontirati sa gledis-
tem koje je potpuno suprotno. Radi se o tezi da je upravo
globalizacija doprinela, ako ne i presudno uticala, krahu
sovjetskog i ostalih socijalistickih sistema u srednjoj i istocnoj
Evropi Prema Frankovom (Andre Gunder Frank) misljenju
SSSR, mada u prilicnoj meri izolovan, bio je integrisan u
svetsku ekonomiju. Opadanje cena zlata, nafte i gasa nakon
60 Fridman, dobitnikvise Pulicerovihnagrada, novinarje/VewVbr/cT/mes,
izvestavao je iz razlicitih svetskih regiona, te su njegova neposredna
zapazanja veoma lucidna i dobrodosla.
135
 !
1981, godine, uz istovremeno povecanje vojnih rashoda,
izazvano zapocinjanjem nove trke u naoruzanju, imale su
katastrofalan uticaj na sovjetsku ekonomiju sto je dovelo
do ekonomskog kraha Sovjetskog Saveza, koji je dodatno
bio ubrzan uvodenjem trzista i ekonomskim teskocama u
ostalim istocnoevropskim zemljama (Frank, 1994), Drugim
redma, giobaiizacija je prethodila okoncanju Hladnog rata,
odnosno na izvestan nacin pre se moze tumadti kao njegov
uzrok, a ne posledica,61
Zakljucak
Globalizaciju, odnosno njen nastanak, mogli bismo
metaforicno shvatiti kao recni tok koji ima mnostvo izVora.
Taj tok se vremenom siri primajuci u sebe razlicite pobocne
tokove, Na svom putu tok ima mnogo zaokreta i rukavaca,
pravi mnostvo ostrva, nailazi na prirodne prepreke ali mu se
postavljaju i vestacke prepreke. U njegovom slivu stvaraju se
brane i njegova snaga se koristi za razne namene Kada se tok
nepredvideno izlije, javljaju se opasnosti koje se pokfisavaju
preduprediti stvaranjem nasipa. Ali tok je nezadri(y?l<a sebi
priviad sve vode i preti da poplavi sve oko sebefZfTazliku
od recnog toka globalizacija se sirenjem ne usporava, vec"
naprotiv, ubrzava.
U torn smislu, valja misliti i o pocetku globalizacije,
Tesko da bi se potok sa izvora mogao poistovetiti sa recnim
masivom koji se prostire u nekoj udaljenoj dolini i, naravno,
da je u toj vodenoj masi mnostvo vode iz pobocnih tokova,
koja katkada dramaticno menja izgled prvobitne recice
Na taj nacin, po nasem misljenju, treba shvatiti i doprinose
razlicitih odgovora na pitanje nastanka globalizacije
Nastanak kapitalizma je jedan od kljucnih cinilaca u razvoju
61, Detaljnije o raspravama o slomu socijalizma videti u: Kuljic, 2001,
136
globalizacije i bez njega tesko da bismo danas mogli govoriti o
giobalizaciji, Medutim, izvorno, po nasem misljenju,
globalizaciju treba povezati s elementima koje Robertson
istice u prvi plan Oni, medutim, nisu dovoljni da bi se
objasnio pocetak globalizacije, Verovatno je da bi ti donioci
poprimili drugi tok, ili bi njihovo dejstvo prestalo da nije bilo
modernizacije, ali to jos uvek ne spori njihovo prvobitno
postojanje, U ton smislu, mogli bismo govoriti i o svim
ostalim ciniocima koji su pomenuti Treba, takode, red da je za
prepoznavanje toga toka bilo neophodno da se dogode
promene u oblasti tehnologije, narocito komunikacione
tehnologije, finansijskih trzista itd,
S druge strane, ekonomsku ekspanziju s kraja proslog
veka mogli bismo posmatrati kao jedan pobocni tok koji je
imao sasvim drugaciju putanju, Naravno, da bismo izbegli
opasnost od potpunog poistovecivanja s metaforom, mora-
mo biti oprezni, i svakom od navedenih cinilaca mozemo
pridati i nezaVisan karakter, u smislu paralelnog toka, kao sto
je bio slucaj sa sirenjem nacizma, ili komunizma, koje bismo,
takode, po analogiji sa sirenjem britanskog imperijalizma
mogli podvesti pod globalizaciju sto oni, naravno, nisu bili62
Takode, uz malo maste mogli bismo zamisliti svet u kome
kapitalizam ne bi bio osnovni ekonomski sistem Da li bismo
onda mogli tvrditi, s obzirom na danasnje stanje materijalne
i duhovne kulture, da bi proces globalizacije presahnuo?
62, Razliciti pokusaji da se ovlada svetom, pocev od Aleksandra
Makedonskog, Rimskih cezara, preko Dzingis Kana, Otomanskih sultana,
Napoleona, pa zakljucno sa Hitlerom i, u izvesnom smislu, Staljinom,
neretko se tumace kao globalizacija ili mini-globalizacija. Takvi pokusaji
nesumnjivo imaju odredene elemente globalizacije, ali u osnovi svaki
pokusaj da se golom fizickom silom nametne vrhovni autoritet jednog
vladara nad ostatkom sveta nema niceg zajednickog sa procesom
u kojem ucestvuje citav niz aktera koji, bez ambicije da apsolutno
zagospodare svetom, rukovodeni svojim parcijalnim interesima i
ogranicenim ciljevima, stvaraju globalne mreze
 IV 3. OBJASNJENJE FENOMENA GLOBALIZACIJE
U tekstovima o giobalizaciji dominira
navodenje primera i nepotpuni
opisi pretpostavljenih nagovestenih promena:
Mlinar, Globalization as a Research Agenda
Mnostvo raziidtih pogleda na globalizaciju i ne-
pregledan broj tekstova i studija posvecenih ovoj temi
otvara pitanje u kojoj meri ta hiperprodukcija doprinosi
razumevanju i objasnjenju fenomena globalizacije, odnosno
unosikonfuzijuizamagljujesustinskeprocesekojikarakterisu
savremeni svet U ton smislu, postavlja se pitanje sta je
kljucni kriterijum za razvrstavanje tih tekstova na osnovu
koga bismo mogli izdvojiti one koji su saznajno releyantni?
Cini nam se da se odgovor nalazi kako u sferi teorije; tako i
u oblasti metodologije koja je primenjena u analizi, Upravo
u ovome delu rada ce biti reci o razlicitim pristupima
objasnjenju globalizacije i o metodologiji koja se prirnenjuje
u izucavanju tog fenomena. Pokusacemo, drugiracredma,
da odgovorimo na pitanje u kojoj meri tekstovi^bjsveceni
fenomenu globalizacije odgovaraju standardiml^ucnog
istrazivanja, odnosno saznanja i u kojoj meri ga prosifuju,
S obzirom da svako istrazivanje polazi od problema, ili
pitanja koje istrazivaci sebi postavljaju, pocecemb pregledbm
pitanja koja se postavljaju u vezi sa globalizacijom Hipoteticki
je moguce ocekivati bar cetiri vrste pitanja koja autori sebi
postavljaju pri izucavanju neke pojave: sta se desava,
odnosno deskriptivni nivo utvrdivanja cinjenicnog stanja;
da li se to sto se desava desava svuda, odnosno komparativni
nivo utvrdivanja rasirenosti pojave i njenih modifikacija; da
li se to sto se desava desavalo i ranije, odnosno dijahronijski
nivo utvrdivanja promena u okviru posmatrane pojave;
zasto se desava to sto se desava, ili teorijski nivo uzrocnog
objasnjenja pojave Pokusacemo, dakle, da utvrdimo u kojoj
meri debate o giobalizaciji ukljucuju navedena pitanja i da
kasnije, na osnovu toga utvrdimo da li se koristi odgovarajuca
metodoiogija, odnosno u kojoj meri se ona uopste koristi U
drugom delu odeljka osvrnucemo se na istrazivacketehnike
koje se koriste u prikupljanju podataka, kao i na pitanje u
kojoj meri i na koji nacin su prikupljeni podaci sredeni. U
trecem delu bice reci o objasnjenju posmatranih fenomena.
Najzad, u zakljucku cemo pokusati da odgovorimo na pitanje
da li aktuelne debate o giobalizaciji odgovaraju standardima
naucnog misljenja. S obzirom da su izbor pitanja koja
autori sebi postavljaju kao i odgovori na ta pitanja cesto u
velikoj meri optereceni ideoloskim sadrzajem, odnosno da
po definiciji imaju odredenu ideolosku pozadinu, ukratko
cemo se osvrnuti i na uticaj ideologije na objasnjenja
globalizacije
Obuhvatnost uvida
Pitanje sta se desava, odnosno sta je stvarno novo u
vreme globalizacije, razotkriva dva temeljna problema u vezi
s analizom ovog pojma. Prvi ukazuje na suzavanje obima
pojma, koji se neretko svodi na ekonomsku dimenziju,
odnosno na izjednacavanje ekonomske globalizacije
s globalizacijom u celini Drugi problem odnosi se na
razlike u pogledima na to osnovno pitanje. Naime, postoji
razlika izmedu autora koji smatraju da giobaiizacija donosi
mnostvo potpuno novih iskustava i onih koji smatraju
da globalizacija predstavlja sadrzajno prazan pojam
Globalizacija, po misljenju potonjih, u najboljem slucaju
dovodi samo do intenzifikacije ranije postojecih procesa
Suzavanje pojma globalizacija na ekonomsku dimenziju, a

neretko samo na pojedine aspekte ekonomske dimenzije
kao sto je liberalizacija trzista, ili ubrzavanje finansijskih
tokova, predstavlja svojevrsni izraz ideologizacije rasprave
i globalizacije, jer onemogucava sagledavanje razlicitih
protivrecnosti koje globalizacijski sindrom neminovno
podrazumeva S druge strane, odbijanje da se prihvate
odredene cinjenice koje svedoce o razlicitosti globalne
epohe u odnosu na prethodne epohe, uglavnom vodi
suzavanju debate o giobalizaciji na kritiku (neoliberalne)
ideologije. Na taj nacin se (sociolosko) saznajno polje suzava
na jedan relativno uzakaspekt
Autori koji pokusavaju da na celovit nadn sagledaju
fenomen globalizacije uglavnom su slozni da se o gioba
lizaciji mora govoriti kao o nizu medusobno povezanih
procesa. Razlike, naravno, postoje u naglasavanju odredenih
aspekata stvarnosti, ili u zanemarivanju nekih od njih; Ipak,
u celini uzev, primetan je trud da se ne zanemari ni jedan
aspekt savremene stvarnosti. To se najbolje moze ilustrovati
tendencijom stalnog ukljucivanja novih dimenzija kroz koje
se sagledava globalizacijska promena. Pored tri klasicne
- ekonomija, politika, kultura - sve cesce se;|afanlizu
ukljucuju i dimenzije kao sto su ekologija, tefiitplogija,
komunikacije, vojna dimenzija, demografska kretarija itd.
Razlog tome je sve ved znacaj koje ove dimenzije dobijaju
u epohi globalizacije, ali i potreba da se sto bolje i detaljnije
opise aktuelno stanje stvari U ton smislu, bez obzira na
teorijska i ideoloska usmerenja, autori koji globalizaciju
dozivljavaju kao nov fenomen se slazu da, posmatrano
prema razlicitim dimenzijama, savremena stvarnost ima
sledece karakterisitke:
Ekonomija - raste snaga, uticaj i broj multinacionalnih
kompanija; ubrzava se fluktuacija finansijskog kapitala;
razvijaju se globalna trzista valuta; nastaju globalne banke
i globalna osiguranja kapitala; kreditne kartice su postale
140
138
globalne; raste spoljnotrgovinska razmena; raste kolicina
kapitala koji se plasira kroz direktna strana ulaganja;
pojavljuju se globalni brendovi i globalne strategije prodaje;
proizvodnja dobija stvarno globalni okvir, kao j resursi koji se
koriste u proizvodnji; promena u organizaciji proizvodnje iz
fordizma" u postfordizam"; opadaju izdavanja za socijalne
potrebe; opada udeo zaposlenih u ukupnom stanovnistvu;
povecavaju se profitne stope; raste broj novoosnovanih
kompanija; fluktuacija radne snage ne prati fluktuiranje
kapitala; raste broj ugasenih kompanija; sve je intenzivnije
horizontalno i vertikalno povezivanje kompanija; povecava se
jaz izmedu bogatih i siromasnih zemalja, itd,
Politika - raste broj transnacionalnih vladinih i
nevladinih organizacija; nacionalna drzava gubi neke
od primarnih funkcija, odnosno gubi deo suvereniteta;
raste broj novoformiranih nacionalnih drzava; jacaju
nacionalisticki i separatisticki pokreti; sve ved broj zemalja u
svetu ima demokratske rezime; raste uticaj pojedinih centara
mod; intenziviraju se integracije na medudrzavnom nivou;
nestanak bipolarnog sveta; nestanak socijalizma sa evropske
politicke scene; participacija u politickom zivotu u razvijenim
zemljama opada; jacaju politicki pokreti koji afirmisu rasizam i
nacionaiizam; javljaju se zahtevi za kosmopolitizacijom drzave
i politike; jacaju alterglobalisticki pokreti; javija se ideja o
socijalistickoj giobalizaciji, itd,
Kultura - dolazi do prozimanja globalnih i lokalnih
uticaja; javljaju se pokreti za ocuvaije nacionalne regionaine
kuiturne bastine; sve je izrazeniji trend ozivljavanja znacaja
religije i tradicije; konumerizam postaje sve dominantnija
kultura, odnosno ideoiogija, razliciti oblici fundamentalizma
predstavljaju direktan odgovor na globalizaciju; razvija se
svest o svetu kao jednom mestu; pojavljuju se globalni
simboli, globalni dogadaji i globalna solidamost, itd
139
 Ekologija - dolazi do pprasta sveukupnog zagadenja
covekovog okruzenja; dolazi do globalnog zagrevanja
planete, tanji se ozonski omotac i sve su vece ozbnske rupe;
ugrozena su sumska bogatstva; raste svest o globalnoj
ugrozenosti ekosistema; opstaje opasnost masovnog
unistenja ojacana globalnim terorizmom; vlade se ukljucuju
u resavanje ekoloskih problema; raste uticaj transnacio
nalnih ekoloskih organizacija, itd,
Tehnologija - na delu je treca tehnoloska revolucija
koja se ogleda u kompjuterizaciji i robotizaciji; razvijaju se
novi pronalasci u oblasti optickih vlakana, bioinzenjeringu;
uvode se nove tehnologije u sve oblasti proizvodnje i
komunikacija itd.
Komunikacije - raste znacaj globalnih informativnih
mreza; razvijeni su satelitski prenos informacija, Internet
dobija sve ved znacaj; dolazi do povezivanja mecijskih
korporacija; medijska moc je veca nego ikada do sada ltd,
Rat - sve je vise lokalnih sukoba; opada znacaj
nuklearnog naoruzanja i raste znacaj konvencionalnog
naoruzanja; veliki projekti raketne zastite se nastavljaju;
ratna oprema postaje sve sofisticiranija; rastu vojn|iuclzeti;
trgovina oruzjem se nastavlja; stvaraju se multilateral vojni
sporazumi; pojavljuju se novi oblici rata, ratni sukob iimedu
visokorazvijenih drzava je sve manje verovatan, itd.
Navedene cinjenice, najcesce navodene u raspra
vama o giobalizaciji, nabrojanesubezodredenog kriterijuma
i predstavljaju skup uvida u savremeno stanje stvari i
trendova koji se mogu dodatno operacionalizovati Treba
reci da ove cinjenice svi ozbiljni autori, na ovaj ili onaj nacin,
imaju u vidu u svojim radovima dajuci im odredeni, veci ili
manji, znacaj Medutim, u zavisnosti od teorijskog pristupa,
odnosno pojmovnog odredenja globalizacije, pojedini
autori izdvajaju samo one fakte koji su u vezi s pocetnim
odredenjem. Tako, na primer, Solte izdvaja samo one novine
koje svedoce o procesu deteritorijalizacije, navodeci neke od
promena kojese odnose nakomunikacijetrzista, proizvodnju,
novae, finansije, organizacije, socijalnu ekologiju i svest
(Scholte, 2000). Drugi autori, manje skrupulozni u nabrajanju
novina i njihovoj preciznoj klasiikaciji, viseobracaju paznju
na dovodene u vezu naizgled medusobno protivrecnih
pojava Tako, na primer, Gidens smatra da je globalizacija
po mnogo cemu ne samo nova, vec i revolucionama, ali u
prilog ton gledisu navodi samo promene u vezi s pojavom
satelitskih komunikacija i porasta znacaja medija Medutim,
s druge strane, ukazuje na vezu izmedu ovih promena i pada
socijalizma, ili jacanja fundamentalizma (Gidens, 2005)
Drugo vazno pitanje, u kome se ogledaju izvesne
razlike medu raznim autorima tice se komparativne analize
Najveci broj autora dolazi iz razvijenjih regiona sveta i
razumljivo je da njihovo neposredno iskustvo utice na
njihove genera I izacije, Otuda se cesto desava da u radovima
ne postoji komparativna analiza, vec se generalizacije
izvode na osnovu ogranicenog prostornog delokruga, Ta
evrocentristicka tradicija prisutna je u drustvenoj nauci od
ranije i nije uvek plod svesne ideologizacije. Treba, medutim,
istaci da ima radova koji se isticu svojim komparativnim
uvidima, sto u raspravama o giobalizaciji predstavlja njihov
poseban kvalitet. U torn smislu, mogla bi se navesti studija
Bredsoa i Volasa o globalnim drustvenim nejednakostima
u kojoj se podjednaka paznja posvecuje svim svetskim
regionima (Bradshaw and Wallace, 1996) Problem je,
medutim, u tome sto se takvi radovi uglavnom odnose
na relativno uske oblasti drustvenog zivota, izdvojene iz
spektra kompleksnih drustvenih pojava i promena. To je, na
neki nadn, razumljivo jer je tesko ocekivati od strane jednog
ili dva autora da pruze celovitu komparativnu analizu sireg
141

spektra pojava, pa su otuda u literaturi o giobalizaciji posebno
zapazeni zbornici radova veceg broja autora koji dpnose
priloge koji se odnose na razlicite zemlje i pojave.63 Medutim,
i ovakav pristup ima odredenih problema koji nisu vezani za
autore, vec za podatke koji im stoje na raspolaganju, Naime,
kao sto primecuje Lesli Skier, vecina kvantitativnih podataka
prikupljena je na nivou i u okviru pojedinih nacionalnih
drzava sto, samo po sebi, odreduje teorijski okvir istrazivanja
(Sklair, 1999)
Mogli smo zapaziti da u skupu pojava koje se navode
kao specificnosti doba globalizacije, neke predstavljaju
opsta mesta, poznata od ranije, iz rasprava o modernizaciji,
industrijalizaciji, kapitalizmu i drugim procesima koji su
bili u fokusu paznje istrazivaca, posebno u toku druge
polovine XX veka, ali i ranije64 Fasciniranost pojedinih
istrazivaca odredenim aspektima stvarnosti ne mora se
uzeti kao argument u prilog odredenja znacaja ili noyine
pojave, Odredene tendencije postojale su i ranije, ali se
sada ispoljavaju u novom svetlu S druge strane, kao sto je
navedeno, ima potpuno novih pojava, Upravo uadekyatnom
odredenju znacaja tih novih pojava lezi deo odgp|6ra na
pitanje o karakteru savremene stvarnosti. U torn^pQgledu,
vodi se ozbiljna debata medu istrazivacima i malo je prostora
za ideoloska iskrivljavanja koja bi bila produkt nepoznavanja
ili iskrivljavanja istorijskih cinjenica. Za to su nesumnjivo
posebno zasluzni autori svetsko-sistemskog pristupa koji
63 Leachner and Boli, eds, Mitellman, ed, Held and McGrew, eds,
Fearstone, Lash, Robertson, eds, Held, McGrew, Goldblatt and Perraton,
eds,Waters, ed, itd.
64 S jedne strane, rec je o tome da pojedini autori nekriticki povezuju,
ili podvode pod pojam globalizacije, sve sto se danas desava u svetu, a s
druge strane, oni koji odbacuju pojam globalizacije, takode ucestvuju u
raspravi o njoj, tvrdeci da aktuelna zbivanja nisu manifestacija
globalizacije, vec nekih drugih procesa.
142
naglasavaju potrebu, a i sami imaju naglasenu istorijsku
dimenziju u analizi pojava.65
Najzad, objasnjenje pokretackih snaga globalizacije,
predstavlja posebno vazno pitanje, jer zadire u oblast
objasnjenja drustvenih promena, a istovremeno pomaze da
se istakne ono novo, sto pojam globalizacije cini opravda-
nim U ton smislu, razlike koje postoje medu teoreticarima
drustvenih promena prenele su se i na objasnjenja nastanka
i pokretackih snaga globalizacije Neki od autora navode
razliku izmedu monokauzalnih i multikauzalnih objasnjenja
(Beck, 2001). Monokauzalna objasnjenja globalizacije u
prvi plan isticu jedan predominantni cinilac, Najcesce je
rec o isticanju tehnologije, kapitalizma, transnacionalnih
organizacija, mocnih drzava, neoliberalne ideologije,
modernizacije itd. Multikauzalna objasnjenja polaze od
pretpostavke da ni jedan od navedenih cinilaca sam po
sebi nije dostatan za objasnjenje fenomena globalizacije,
vec tek nekoliko cinilaca uzetih zajedno, odnosno
meduzavisnost niza cinilaca omogucava shvatanje razvoja
ovog kompieksnog fenomena,
Drugi autori isticu razliku koja postoji izmedu
strukturalista i nominalista (Scholte, 2000) Struktura I isti
isticu cinioce kao sto su, na primer, kapitalizam, odnosno
promene u kapitalizmu, ili odredeno stanje duha kao sto
je, na primer, racionalnbst Nominalisti, s druge strane, u
prvi plan isticu delovanje pojedinih aktera, bilo daje rec o
pojedincima, bilo kolektivima, Tako se, na primer, ukazuje
na delovanje korporacija, ili tehnoloskih inovacija koje su
plod aktivnosti pojedinaca, odnosno istrazivackih timova
Solte se suprotstavlja ovim podvajanjima, ukazujud da je
rasprava izmedu zagovornika strukture, odnosno aktera,
65 Naravno, nije rec samo o njima Znacajni autori poput Robertsona,
Mana, Soa itd., takode, naglasavaju istorijsku dimenziju u analizi
savremenih pojava
143
 rasprava o pitanju sta je starije - kokos ili jaje On se zalaze
za strukturacijski pristup koji povezuje ova dva nivoa analize,
na nadn da se izbori koje dne akteri desavaju u odredenim
strukturalnim okvirima, Drugim recima, akteri imaju slobodu
delovanja, ali su njihovi izbori proizvod strukturalnih
dispozicija,
Navedene razlike imaju svoj koren u socioloskoj
tradiciji Podela na marksisticku i veberijansku socio-
logiju oseca se i kod autora koji se bave analizom
globalizacije. Medutim, time ne zelimo da kazemo da
su iskljucivo neomarksisti zastupnici monokauzalnih i
strukturalnih objasnjenja, niti pak, da svi nemarksisti
zastupaju multikauzalni pristup. Strukturalisticka struja
u neomarksizmu u velikoj meri odstupa od tog klisea,
a pojedini autori neoliberalne orijentacije posebno
insistiraju na monokauzalnim objasnjenjima isticueX na
primer, tehnoloske promene kao kljuc za objasnjenje
procesa globalizacije Takode, nisu svi autori koji zastupaju
monokauzalna objasnjenja ekonomisticki opredeljeni,
Dobar deo njih istice u prvi plan tehnoloske (Ohmae 2000,
Castells, 2000), kuiturne (Robertson, 1992, FearJifstone,
2002), ekoloske (Beck, 1992,1999), politicke (Rose$atp000,
Held, 1999), ili vojne (Shaw, 1999) cinioce. v *
Pored ovih razlika potebno je istaci i podelu koja se
odnosi na pristup analizi savremenih dogadaja. Metodoloski
nacionalizam, odnosno metodoloski teritorijalizam je
oznaka za pristup koji na dogadaje gleda iz perspektive
nacionalne drzave, odnosno jasno odredene teritorijalnosti
Nasuprot tome, metodoloski kosmopoiitizam, odnosno
metodoloski transteritorijalizam, na dogadaje i promene u
savremenom svetu gleda iz sire transnacionalne perspektive,
odnosno perspektive tokova i globalnih mreza razlicitih
odnosa i aktivnosti. Bek u ton smislu identifikuje sest
razlicitih pristupa koji su doprineli razvijanju transncionalne
perspektive Istrazivanje migracija otvorilo je perspektivu
transnacoinalnih soeijalnih prostora, jer migrant! razlicitih
vrsta koji zive i ovde i onde""ukidaju lokalnu povezanost
zajednice Teorija svetskog sistema jos je radikalnije istakla
pretostavku da se drustveno delovanje dogada u
sveobuhvatnom okviru svetskog kapitalistickog sistema"
Rozenauovo glediste o postinternacionalnoj politici, takode,
prekida s nacionalno-drzavnim razmisljanjem, isticud znacaj
transnacionalnih organizacija, kompanija i pokreta koji
postaju sve znacajniji akteri politickog zivota. Svoju teoriju
svetskog rizicnog drustva, takode, smatra doprinosom
ovom novom transnacionalnom pristupu, jer sama cinjenica
da rizici postaju globalni onemogucava njihovu analizu iz
lokalne perspektive, a istovremeno otvara prostor za nastanak
kosmopolitske svesti, globalne politike i globalnog drustva.
Kao posebno znacajan, istice se doprinos razlicitih varijanti
teorije kulture, koje govore o talasima globalne kulture i
na taj nacin prevazilaze drzavo-centricnu perspektivu kao
potpuno neadekvatan okvir za razumevanje aktuelnih
dogadaja i procesa. Najzad, ideja o globalnom civilnom
drustvu i stvaranju drustva bez drzave predstavlja skorasnji
doprinos ovom novom nadnu razmisljanja (Beck, 2003).
Na drugadji nadn, istu ideju formulise Dzon
Uri (John Urry). On smatra da je kljucna podela izmedu
autora i pristupa koji razmisljaju u kategorijama prostora,
odnosno regiona, i onih koji razmisljaju u kategorijama
mreza i tokova. Razmisljanje u kategoriji prostora dovodi
nas do predstave o medupovezanosti razlicitih prostora,
dakle o internacionalizaciji Medutim, cak i kada je ova
povezanost potpuna, u smislu poimanja sveta kao jednog
mesta, ona jos uvek podrazumeva jedan statican i linearan
pristup u kome je vreme iscepkano na sekvence Ovakav
 pristup je neadekvatan za razumevanje onog sto je
novo upostindustrijskoj, globalnoj eri Navodeci da su
predihdusirijska drustva razmisljala u metaforama koje su se
odnosile na zivotinje ili poljske radove, industrijska drustva
u kategorijama sata, masine i posebno fotografskog sociva,
postindustrijska drustva kao kljucnu metaforu imaju hologram
koji najbolje opisuje kompleksno informaticko drustvo Dok
pogled kroz socivo fotoaparata implicira postojanje sekvenci,
odvojenost dela i celine, hologram implicira informaciju o
celini.. Objasnjenje postmodemog, globalnog sveta trazi,
dakle, drugaciji pristup, Uri identifikuje dva takva pristupa
Prvi naziva globalna integrisana mreza, Njega karakterise
pretpostavka da se veze izmedu ljudi, stvari i tehnologija
sire kroz razlicite i udaljene prostore i vremena. Mrezu
karakterise deteritorijalizacija i minimalna centralizacija,
Kao primer navodi umrezenost globalnih kompanija koje
standardizuju odredene nacine ponasanja, Globalni tokovi su
drugi savremeni pristup analizi stvarnosti, Tokove mozemo
uporediti s krvotokom, U izvesnom smislu su haoticni. i tesko
ih je pojmiti u kategorijama lineamosti, Podrazurhevaju
stalnu razmenu i ucesce svih elemenata celin&fOni su
nezaustavljivi i ireverzibilni, jer su povezani s vreaetpm koje
je nepovratno, Primere tokova predstavljaju putnci66, Internet
koji omogucava horizontalnu komunikaciju, informacije koje
su u svakom trenutku svudainigde, zapravo stainocirkuiisu
kroz mrezu, svetski novae, globalni brendovi, razliciti oblici
rizika i novi drustveni pokreti. Svi ovi fenomeni su u izvesnom
smislu samoobnovljivi i nemoguce ih je razumeti u starom
kategorijalnom aparatu (Urry, 2003),
Za nas je ovde vazno da istaknemo da se u zavisnosti
od pristupa objasnjenju globalizacije razlikuju predstave
66. Uri navodi da, u svakom trenutku, samo na nebu iznad SAD, nalazi
preko 300 000 ljudi. Pored toga, specificnu vrstu putnika predstavljaju
izbeglice i migranti kojih u svetu ima 31, odnosno 100 miiiona (Urry ,2003)
146 147
148
 o tome sta globalizacija donosi kao novost.. Posmatranje blizak ideoloskim pogledima koji, takode, predstavljaju
globalizacije iskljudvo u kategorijama prostora, posebno odredenu sliku sveta. istina, ideoloska slika se pre moze
izzablje" perspektive, stvara mesto za argument da globa nazvati pozeljnom slikom sveta koja odgovara interesima
lizacija ne donosi nista novo sto vec, u izvesnoj meri, nije jedne drustvene grupe, Nauka, s druge strane, pokusava da
videno. Posmatranje globalizacije u njenoj kompleksnosti, prezentuje objektivnu sliku sveta. Veze izmedu te dve si ike
u kategoriji tokova, iz pticje" perspektive, vec samo po cesto su veoma cvrste jer se autori tesko oslobadaju uticaja
sebi predstavlja novost, i ukazuje na izmenjenu arhitekturu sopstvenog identiteta (Manhajm, 1968, Berger i Luckmann,
globalnih procesa, 1992) Treba, medutim, red da ideologiji ne robuju samo
Posebno vazno pitanje u ovoj fazi je ideologizacija autori koji u svojim radovima prezentuju odredenu sliku
rasprava o giobalizaciji Selektivan pristup, kojim sezanema- sveta, vec i oni koji takvu sliku kritikuju.To se posebno moze
ruju pojave koje protivrece pocetnim zamislima jedan su od primeniti na slucaju analize globalizacije, Cesto se, naime,
prvih izvora ideologizacije Naime, zanemarivanje odredenih istice kako je prica o giobalizaciji produkt neoliberalne
pitanja koja zadiru u oblast komparativne i dijahrone ideologije (Wallerstein, 1999, Burdije, 1999, Chomsky, 1999)
analize, takode, predstavlja nacin ideologizacije, Drugim U ton smislu, takvu ideologiju, tvrdi se, podupiru autori koji
recima, teorijski ili konceptualni okvir, kojim se raznorodan u svojim analizama isticu: predominantan znacaj svetskog
niz pojava sreduje u relativno koherentan sistem, bitno utice trzista, odnosno oni koji kompleksnost globalizacije svode
na ukupan drustveni svetonazor. Otuda je taj okvir veoma

na ekonomsku dimenziju, koja se posmatra kao linearan
konstantan rast zavisnosti svih sfera zivota od svetskog trzista;
zatim oni koji isticu prednosti koje sa sobom nosi slobodno
trziste u pogledu rasta standarda, uz zanemarivanje
nezeljenih efekata kao sto je porast nezposlenosti,
ogranicenja u oblasti prava zaposlenih, iskljucenje odredenih
regiona iz tokova ekonomske integracije itd, (Beck, 2000:
122-8) Treba, medutim, dodati da autori koji zanemaruju
pozitivne efekte globalizacije, ili insistiraju samo na znacaju
nekih pojava, koje potkopavaju svest o giobalizaciji, takode,
zastupaju odredene ideologije Otuda se isticanje samo
negativnih posledica koje odredeni aspekti globalizacije
ostavljaju na radnicka prava, na ekologiju, ili na opadanje
znacaja drzavnog suvereniteta, takode, moze okarakterisati
kao ideoloska konstrukcija,
Faze istrazivanja
Naravno, tesko je u potpunosti eliminisati uticaj
ideologije na naucno misljenje, ali on se moze.:.z|iacajno
smanjiti postujuci standarde procedure u razlidtitftffazama
istrazivanja Kada je o prikupljanju podataka redfrepa istaci da
se istrazivanja o giobalizaciji koriste istim tehhikama kao i
istrazivanja o drugim drustvenim fenomenima, s ton
razlikom sto je ovde, s obzirom na delokrug istrazivanja,
situacija nesto slozenija, No, krenimo redom.
Posmatranje je najcesci izvor podataka za vednu
autora koji se bave analizom globalizacije. Neposredni uvidi
se siroko koriste i vecina studija obiluje mnostvom primera iz
svakodnevnog zivota kojima se potkrepljuju odredene teze
Znacaj posmatranja netreba posebno obrazlagati, ali je jasno
da uzostala ogranicenja (Mi lie, 1979), zbog sirineprostornog
delokruga, u istrazivanju globalizacije ono nema znacaj kao
150
pri istrazivanju nekih lokalnih pojava, Izvesni izuzetak u ton
pogledu, naravno, mogu predstavljati timovi autora ili vrlo
pokretni istrazivad Mediji, na prvi pogled, u mnogome
prosiruju mogucnosti posmatranja, ali istovremeno dovode
u pitanje saznajne mogucnosti posmatranja, Ne treba,
poput Bodrijara, id toliko daleko i tvrditi da realnost ne
postoji Dovoljno je imati u vidu da mediji neretko prenose
iskrivljenu, ili stereotipnu sliku stvarnosti pa razumeti
ogranicenja posmatranja oslonjenog na medijske izvestaje
Otuda koriscenje sekundarne grade igra veoma
vaznu ulogu, U ton pogledu, narodto su znacajni istorijski
izvori u kojima se posebno dobro snalaze i koje u prvi
plan isticu autori svetsko-sistemske teorije, Takva grada je
vise nego vazna dopuna svakom ozbiljnom izucavanju
globalizacije jer je rec o oblasti koja se velikim delom odnosi na
problematiku drustvene promene. Naraynp i pyde postoji
ogranicenje vezano za stalne reinterpretacije istorije, ali
odredene cinjenice oko kojih se svi slazu nesumnjivo mogu
doprineti obuhatnosti uvida.
Ipak, najcesce koriscen izvor podataka u istrazivanjima
globalizacije su razlicite statistike, posebno kada je rec o
izucavanju ekonomske dimenzije globalizacije. Znacaj ove
vrste podataka je narodto velik jer su oni najdostupniji i
najobimniji. U savremenom kvantifikovanom svetu, u kome
je sve podlozhb merenju, i u kome se velidnom i obimom
meri uspeh, lako je dod do najrazlidtijih podataka o broju,
udelu, odnosu, stopi, koefkijentu itd, razlicitih aspekata
proizvodnje, razmene, raspodele i potrosnje, ali i drugih
neekonomskih pojava,67 Medutim, treba istaci da ovo obilje
67 U ton pogiedu bogatstvom podataka posebno se istice studija Hirsta
i Tompsona. Do podataka je relativno lako doci jer se na sajtu Svetske
banke (www,worldbank com) i drugih medunarodnih organizacija nalaze
baze podataka o razlicitim ekonomskim i neekonomskim aspektima
globalizacije.
149

statistickih podataka nosi i neke veoma ozbiljne izvore
teskoca. Krenimo od najbenignijih Znacaj statistika je
posebno vazan u komparativnim studijama, ali s obzirom
na razlike koje postoje izmedu pojedinih zemalja u pogledu
statistickih merenja, ovaj znacaj progresivno opada, Dok su
u razvijenim zemljama, kao sto su Velika Britanija, Francu-
ska, Nemacka, SAD itd, statisticka tradicija i praksa veoma
razvijene, pa se mogu naci podaci za najrazlidtije oblasti za
duzi vremenski period, u manje razvijenim ili novostvorenim
zemljama, nedostaju cak i elementarni podaci o mnogim
oblastima drustvenog zivota. To obilje podataka, pored
toga, cesto stvara problem izbora adekvatnog indikatora. U
mnostvu indikatora tesko je izabrati pravi Tako, na primer,
kriticari ukazuju da je izbor direktnih stranih ulaganja kao
kljucnog indikatora, kojim Hirst i Tompson dovode u pitanje
postojanje ekonomske globalizacije, sporan.68 U najmanju
ruku, smatra se, ovaj indikator je nedovoljan, jer postoji
citav niz drugih indikatora koji njihovu tezu opovrgavaju
(Waters, 1992). Medutim, najozbiljniji problem sa ovom
vrstom podataka sastoji se u tome sto su oni prikiijlfjeni na
nacionalnom nivou. To, s jedne strane, unapred odreduje
teorijski okvir analize, a sa druge strane, zamagljirje uvid
u stvarne tokove i zbivanja, Naime, kao sto pokazuje Skier
(Sklair), cinjenica da raste ekonomski jaz izmedu bogatih i
siromasnih zemalja zamagljuje i skriva ne samo distribuciju
dobara i sliku drustvene strukture u okviru pojedinih zemalja,
ved stoje mnogo vaznije, istovremeno zamagljuje dnjenicu
stvaranja jedne transnacionalne kapitalisticke klase, cija
je klasna pripadnost nezavisna od njihove nacionalne
68 Oni, naime, pokazuju da je procenat direktnih stranih ulaganja
1913 godine bio veci nego 1992 godine (Hirst and Thompson, 1996), ali
zanemaruju znacaj citavog niza drugih indikatora ekonomske
globalizacije koji pokazuju suprotan trend
pripadnosti i drzavljanstva. Najzad, i najvaznije, time se
stvara utisak o znacaju nacionalnih ekonomija i nacionalnih
drzava u globalnom kapitalistickom sistemu, bez obzira na
objektivno stanje stvari (Sklair, 1999)
Ove mane statisticke grade kao izvora podataka
mogle bi, po nasem misljenju, biti nadomestene sirom
primenom empirijskih istrazivanja konzorcijumskog tipa
na globalnom nivou. U ton smislu, treba ocekivati veci broj
takvih istrazivanja, posebno s obzirom na dnjenicu da postoje
organizacije koje se bave takvom vrstom istrazivanja kao,
na primer, Organization of the World Values Survey (OWVS)
Empirijska istrazivanja, posebno anketnog tipa, takode,
obiluju brojnim ogranicenjirna, posebno kada je rec o
troskovima, ili mogucnosti da se razgovara s pripadnicima
visih drustvenih slojeva. No, i pored toga, moglo bi se
ocekivati da ce one biti posebno dragocene i da ce dati
vaiidne rezultate u oblasti ispitavanja stavova i vrednosti
na globalnom nivou
Posebno zelimo da istaknemo porast znacaja kvali-
tativnih istrazivackih tehnika. Nakon duge i potpune domi-
nacije kvantitativnih tehnika koje su, neretko, sluzile za
potvrdu polaznih hipoteza, sve cesce se koriste kvalitativna
istrazivanja, koja u prvi plan stavljaju nefokusirano
iskustvo ispitanika, otvarajuci mogucnost za postavljanje
novih hipoteza, Istovremeno, ovakva istrazivanja na
zivopisan nacin otvaraju pitanja i daju odgovore koji
daleko nadmasuju ocekivane efekte Takva istrazivanja iz
pozicije svakodnevnog zivota konkretnih ljudi, govore o
posledicama i mehanizmima globalizacije neretko mnogo
dublje i upecatljivije od kvantitativnih istrazivanja, Posebno
su inspirativne studije slucaja koje koriste Bredso i Volas
u vec pominjanoj studiji o globalnim nejednakostima

(Bradshaw and Wallace, 1996).69 Naravno, bib bi neozbiljno
69, Sobzirom da dobroilustrujuznacajkvalitativnih istrazivanja, posebno
studija slucaja, ovde cemo ukatko prepricati dva od cetiri slucaja Prva
prica je o 24-ogodisnjoj Sadisi iz Dzakarte Ona radi u kompaniji Nike.
Kao stoje poznato, Nikeje jedna od vodecih multinacionalnih kompanija
u proizvodnji obuce. Mada je osnovana u SAD, Nike ima fabrike u
citavom svetu, najvise u Indoneziji, Kini, Maleziji, Tajlandu i Tajvanu,
Kompanija je irnala fabrike i u Juznoj Koreji, ali suzahtevi za vecim platama
naterali upravu kompanije da te fabrike premesti u siromasnije zemlje.
Polovinom prosle decenije Nike je zaradio oko 4 milijarde dolara od
prodaje, i ostvario profit od oko 320 miliona dolara, Generalni menadzer
kompanije zaraduje u proseku oko milion dolara godisnje. Za to vreme
Sadisa radi 10 do 11 sati dnevno, sest dana u sedmici Njena plata je oko
14 centi na sat Ona na svojoj masini napravi 14 pari Nike obuce dnevno.
Cena radaza proizvodnju jednog para Nike obuce je oko 12 centi, Cena
istete obuce je u Americi oko 80 dolara Jasno je da, cak i kada sedoda
cena materijala, transporta i svega drugog, ostaje veliki profit. Sadisa je
veoma zadovoljna svojom pozicijom, Mada zivi u malom stanu bez vode
i struje, ona je u mnogo boljoj poziciji od vedne stanovnika Dzakarte, ili
od svojih roditelja i sestoro brace i sestara, Ona zaraduje dovoljno rjovca
da pokrije troskove hrane i smestaja, ali ne moze sebi da priusti kuppvinu
para Nike obuce. Sadisa nije nikada videla sliku Majkla Dzordana/j.ako je
on jedan od najcuvenijih promotera Nike korporacije Vaznije od toga,
Sadisi bi trebaio da radi oko 44 500 godina da bi zaradila sumu koju
Dzordan dobija za njegov visegodisnji visemilionski ugovor sa|e#e Ovo
je stvarnost danasnjeg sveta -:3slP:
Druga prica je o tipicnom americkom radniku koji jel||zapoien
u General Motorsu. Posle desetogodisnjih pregovora/J^a^kalnim
sindikatom, Dzeneral Motors je zatvorio postrojenja u Ohaju i ,isto-
vremeno, otvorio nekoliko povih postrojenja u Meksiku Radnici
koji su izgubili posao nastavili su da zive u takozvanimindustrijskim
gradovima-duhovima cijije ekonomski zivot potpuno bio vezan za bivse
fabrike. Njihova sudbina je manje-vise slicna sudbini 46-ogodisnjeg
RaselaTanera koji je pokusao da nade drugi posao i da se prekvalifikuje
Njegova zena, takode, pokusava da zaradi nesto novca radeci dodatne
posfove, ali to je nedovoljno da bi se ostvarili snovi pripadnika srednje
klase - siguran posaO, stabilan prihod, sopstvena kuca i dobra skola za
decu. Tanerovi su razmisljali da, u potrazi za tim snom, odu u drugi grad
i nadu zaposlenje Medutim, niko ne zeli da kupi njihovu kucu, a oni su
optereceni 30-ogodisnjim kreditom za nju,
Poenta ove price je da hifjade piavih kragni, caki kada zive u najrazvije-
nijim zemljama kao stoje Amerika, postaju zrtve globalnog ekonomskog
takmicenja nad kojim oni nemaju nikakvu kontrolu (Vuletic, 2000 b: 1)
154
tvrditi da se istrazivanja globalizacije mogu osloniti samo, ili
prvenstveno na studije slucaja. Sigurno je, medutim, da su
podaci prikupijeni na ovaj nacin u velikoj meri podsticajni za
usmeravanje istrazivanja u novim pravcima. Studija Tomasa
Fridmana Lexus and the Oliva Tree, koja obiluje ovom vrstom
podataka, u ton smislu je indikativna.70
Zahvaljujuci, izmedu ostalog, ovoj vrsti istrazivanja
uoceni su mnogi kontrasti i protivrecnosti u savremenom
svetu, sto je predstavljalo podsticaj drugim autorima da
razviju nove koncepte koji omogucavaju bolje razumevanje,
naizgled, kontradiktornih pojava Te pojave, uzete u celini,
nisu mogle biti objasnjenje klasicnim teorijama i klasicnim
pristupima giobalizaciji Klasicni pristupi su, zarad dosled
nosti, bili prinudeni da apstrahuju neke od pojava koje im ne
idu u prilog, odnosno da se fokusiraju samo na one koje im
idu u prilog, stoje dodatnoideologizoyalo njihove zakljucke
U ton smislu, u nastavku teksta prezentovacemo dva klasicna
pristupa objasnjenju globalizacije, a zatim cemo se osvrnuti
na neke koncepte koji su razvijeni kao odgovor na nedostatke
sada vec klasicnih teorijskih pristupa giobalizaciji.
70. Vredi se osvrnuti na jedan pasaz iz te knjige Naime, nakon
dana provedenog u jednoj Tojotinoj fabrici, u kojoj su mu domacini
demonstrirali potpuno robotizovanu proizvodnju Tojote Lexus sedan,
koja omoguduje da sa jedne trake dnevno side 360 novih automobila,
autor je, vracajuci se otuda vozom koji je jurio 180 km/h, citao novine u
kojima ga je, istovremeno dok je sredivao fascinantne utiske iz fabrike,
uzbudila vest o zestokoj borbi koja se u Palestini vodi izmedu ljudi oko
vlasnistva nad jednim drvetom masline Taj kontrast koji postoji izmedu
istovremene robotizacije i tribalizacije inicirao je Fridmana da se ozbiljnije
pozabavi pitanjima vezanim za globalizaciju (Friedman,T, 2000:34-5)
155
153

Pristupi objasnjenju globalizacije
Vec smo pomenuli da su raspravu o giobalizaciji
inicirali takozvani hiperglobaiisti, Rec je o, teorijski i ideoioski,
nehomogenoj grupi autora koji se, u pojedinim aspektima
medusobno razlikuju ali, koji generalno posmatrano, imaju
relativno blizak stav u pogledu znacaja globalizacije u
savremenoj epohi, Zajednicke crte ovog pogleda mogle bi
se sazeti na sleded nacin: globalizacija predstavlja potpuno
novo doba ljudske istorije koje se karakterise globalnom
ekonomijom (kapitalizmom), globalnom politikom i
globalnim dvilnim drustvom Pored toga, moc i znacaj
nacionalnih drzava u stalnom je opadanju71 Na izvestan
nacin ovo se doba moze oznadti kao epoha kraja nacionalnih
drzava. Kljucni faktori koji odreduju i usmeravaju globalizaciju
su kapitalizam i tehnoloski napredak, Posledice globalizacije
su ocigledne u svim sferama drustvenog zivota. Na kulturnom
planu dolazi do homogenizacije i mekdonaldizacije kulture.
Takode, uocava se promena i preoblikovanje sveu.kupnih
drustvenih odnosa, a u vezi s tim je preoblikovanjejosnova
drustvenih hijerarhija i drustvene strukture u cefjhi Sve
te promene vode, u krajnjoj liniji, stvaranju jedne nove
globalne civilizacije (Held, 1999), Kao sto smo rekli, u nekim
tackama, kao sto je insistiranje na stavu da globalizacija
predstavlja potpuno novo doba, zatim, u pogledu posledica
koje globalizacija ostavlja u kulturnoj sferi, nema mnogo
razlika izmedu neoliberala i autora koji pripadaju pojedinim
neomarksistickim strujama. Razlike, i to vrlo bitne, mogu
71, Suzan Strejndz to opadanje opisuje na sledeci nacin: Kada kazem
da su,. priroda i funkcije drzave promenjeni mislim na to da industrijska
trgovinska politika postaju mnogo vaznije nego odbrana i inostrani
poslovi" (Strange, 1995) U drugim radovima ona dokazuje daje, usled
razvoja nuklearnog oruzja, rat postao gotovo neverovatan, te otuda
nestajei kljucna odbrambena funkcija drzave,
se, medutim, zapaziti u naglasavanju onoga sto je dovelo
do promena, zatim u znacaju koji se pridaje nacionalnoj
drzavi, kao i u pogledu posledica koje globalizacija ostavlja
u drustvenoj strukturi, Dok neoliberali govore o trijumfu
slobodnog trzista i autonomnog pojedinca, neomarksisti
govore o trijumfu bezobzirnog kapitalizma koji atomizuje
pojedince Dok neoliberali isticu daje stara podela na centar i
periferiju zamenjena novom, mnogo kompleksnijom
strukturom ekonomske mod u kojoj dobitnici i gubitnici
nisu iskljucivo vezani za sever i jug, a u krajnjoj liniji svi imaju
koristi od globalizacije (win-win concept), neomarksisti tvrde
daje globalni kapitalizam osnazio stare i stvorio nove podele u
okviru pojedinih drustava, kao i izmedu njih, i doveo do
socijalne polarizacije nezabelezene u istoriji,
S druge strane, kao odgovor na pomenute teze, javile
su se teze takozvanih skeptika koji, s razlicitih ideoloskih i
teorijskih pozicija, tvrde u osnovi sledece: globalizacija je
mit i nista se radikalno u stepenu globalne integracije nije
promenilo u odnosu na ranije periode, cak je ekonomska
integracija manje izrazena nego krajem proslog veka (Hirst
and Thompson, 1996) Ekonomska integracija je jos uvek
regionalna i odvija se izmedu tri glavna finansijsko-trzisna
bloka, sto predstavlja trend suprotan giobalizaciji, Otuda i
dodatna marginalizacija, tradicionalno marginalizovanog,
Treceg sveta. Nacionalne drzave i njihove vlade ne gube na
znacaju, Na protiv, od njihove sposobnosti da modeliraju
transformativne strategije zavisi uspeh nacionalnih
ekonomija72 (Weiss, 1998) Pored toga, vlade nacionalnih
drzava ne samo da nisu zrtve globalizacije, vec direktno uticu
i usmeravaju medunarodne ekonomske odnose S tim, sto
72 Ona svojetvrdnjezasnivana analizi ekonomske politike koju suvodile
vlade Svedske, Nemacke, Japana i novoindustrijalizovanih zemalja
jugoisticne Azije, koje su dovele do znatnih komparativnih prednosti u
odnosu na druge zemlje cije vlade nisu u toj meri bile sposobne

pojedini autori, kao Gilpin73 (Gilpin) na primer, isticu znacaj
jedne od njih - americke, dok drugi, posebno neomarksisti,
tvrde da je rec o novoj fazi zapadnog imperijalizma u kojoj
nacionalne vlade igraju ulogu agenta monopolnog kapitala
(Callinicos, 1994). Dalje, ne moze se govoriti o homogeni-
zaciji kulture jer je uticaj religije u stalnom porastu, a samim
tim raste i znacaj civilizacija i njihovih kulutra (Hantington,
1998). Najzad, s obzirom da postoji trend sve izrazenijeg
jacanja fundamentalizma i agresivnog nacionalizma, tesko
da se moze govoriti o pojavi neke univerzalne civilizacije
Naprotiv, buduca medunarodna saradnja zavisice od
volje, sposobnosti i podrske nacionalnih vlada ekonomskoj i
politickoj integraciji (Weiss, 1998)
Mogli smo primetiti da razlike izmedu ovih suprot-
stavljenih pristupa ne proisticu samo iz ideoloskih pozicija,
jer i (neo)liberali i (neo)marksisti cesto na siican nadn vide
pokretackesnageglobalizacije,cimesejosjednompotvrduje
zapazanje Skota da razlika izmedu marksista i liberala nije
kljucna za razumevanje rasprava o giobalizaciji. (Scott,
1997), Gilpin se zalaze za slobodno trziste, ali smatra da
ono moze biti ostvareno iskljucivo u kontekstujpdstojanja
nadnacionalnog ekonomskog sistema, koji,^ tiedutim,
zavisi od politicke podrske mocnih drzava Za rreomarksistu
Volerstina svetski kapitalisticki sistem se, takode, rasprostire
nezavisno od nacionalnih granica, ali je uloga drzava
nezaobilazna u analizi njegovog funkcionisanja.
73. Gilpin tvrdi da je prestankom Hladnog rata oslabila potreba za
cvrscom pblitickom povezanoscu SAD, EU i Japana, S obzirom daje
od te veze do sada zavisila povezanost medunarodnog ekonomskog
(kapitalisitickog) sistema, on nece mod opstati bez jakog i mudrog
vodstva, a to vodstvo mogu predstavljati SAD i druge ekonomske sile
koje moraju obezbediti stabilnost potrebnu za funkcionisanje sistema.
On, takode, smatra da ta stabilnost podrazumeva i obezbedivanje
minimalne sigurnosti gubitnicima u trzisnoj utakmici (Gilpin, 2000)
Gledista ovih autora predstavljaju ilustraciju
mogucnosti da se prevazidu suprotstavljenosti izmedu teza
hiperglobalista i skeptika Oba gledista su bliza transfor-
macionalistickoj struji, kako je naziva Held Upravo tu struju
vidimo ne samo kao posebno glediste vec, pre svega kao
naziv za pokusaje autora razlicitih usmerenja da na suptilniji
nacin opisu i objasne savremene globalne trendove, Ovu
struju odlikuje sposobnost da poveze suprotnosti, koje
hiperglobaiisti i skeptici isticu u prvi plan
Gilpin, uprkos tome sto je skeptik, s obzirom na
znacaj koji pridaje nacionalnoj driavi, ne spori postojanje i
porast ekonomske i tehnoloske meduzavisnosti, ali smatra
da se ona moze odrzati samo u kontekstu postojanja jakih
nacionalnih drzava, na ceiu sa jednom hegemonom silom
(Gilpin, 2000), Drugim redma, iako globalizaciju shvata kao
sirenje transnacionalnih aktivnosti, smatra da ona zavisi od
nacionalno drzavnog suvereniteta, ili kako kaze Bek, smatra
da globalizacija trazi dozvolu od nacionalnih drzava Ovakav
stav implicira da je globalizacija stalno ugrozena Sam
Gilpin u ton smislu kaze:Moja pozicija glasi - potreban je
hegemon, da bi se odrzao medunarodni liberalno trzisni
poredak" (Gilpin, 2000),
Barber, takode, ukazuje na suprotnost koja postoji
izmedu, s jedne strane, ekonomske i, s druge strane, poli
ticke globalizacije On smatra da, i pored toga sto ne postoji
principijelni razlog za to, iskustvo poslednjih dvadesetak
godina svedoci o stalnom rastu te suprotnosti (Barber,
2000)
Svest o postojanju tenzija izmedu razlicitih oblasti
stvarnosti jeste ono sto bitno odvaja transformisticka
gledista od gledista hiperglobalista i skeptika Pored toga,
zajednicka crta svih transformacionista je to sto isticu
da savremene promene preoblikuju svet kako na nivou
 pojedinih drustava, tako i na nivou svetskog poretka, Uz sve
to, svi oni, manje ili vise, prihvataju da je globalizacija proces
koji stoji u pozadini tih tenzija i promena, Razlike koje postoje
izmedu njih ticu se prvenstveno nadna i mogucnosti da se
te tenzije prevazidu Takav metodoloski pristup, koji u prvi
plan istice protivrecnosti je u saznajnom pogledu, po nasem
misljenju, vazniji od toga da li inkliniraju hiperglobalistickom
ili skeptickom pogledu na proces globalizacije
Martin So (Martin Shaw) globalizaciju vidi kao proizvod
tenzije izmedu lokalnog karaktera savremenih ratova i nadna
na koji se oni globalno prevazilaze kroz dominaciju zapadne
vojnesile, stvaranje medunarodnih sudovaiposredovanje UN
u humanitarnim aktivnostima od kojih ugrozena populacija
postaje zavisna Njegovim recima izrazeno,lokalni ratovi se
reprodukuju globalnim krizama, koje traze globalni politicki
odgovor" (Shaw, 1999), -4j..
Rozenau (Rosenau) globalizaciju vidi kao koncept koji
najboljeopisujedubinu savremene drustvene transformacije
koja se ogleda u svim aspektima zivota i na svim nivoima To
ne znaci daje globalizacija svrseno stanje. Naprotiy^pha pre
ukazuje na nesto novo u svetskim odnosima, a tq-jertenzija
izmedu globalizacije i lokalizacije Centar svetskjh Zbivanja
se danas sastoji u tenziji izmedu dinamika globalizacije i
lokalizacije"(Rosenau, 2000). Tu tenziju on izrazava terminom
fragmentacija.Fragmentacija postaje, ponjegovommisljenju,
kljucna za razumevanje savremenih svetskih odnosa koje
on naziva postinternacionalni odnosi. Medunarodni sistem
drzava, iako jos uvek postoji, nije vise kijucza razumevanje
globalnih odnosa, U novoj fazi, drzave su prinudeneda svoju
moc dele sa razlicitim medunarodnim organizacija ma jer
globalni problemi, koji su istovremno i lokaini, kao sto su
ljudska prava, problemi izbeglica, ekoloske katastrofe itd,
podrazumevaju novu redistribuciju mod. Pored toga, pritisak
ka decentralizaciji dolazi i od mogucnosti koje pruzaju
160
nove komunikacione tehnologije, koje, bez posredstva
vladinih kanala i diplomatije, obezbeduju transnacionalnu
komunikaciju i saradnju pojedinaca i delatnih grupa, Sve to,
dakle, utice na pojavu nove policentricne distribucije mod
koju poseduju razlidti transnacionalhi i nacionalni akteri koji
se nalaze u odnosima medusobne saradnje i takmicenja
(Rosenau, 2002),
Na slican nacin, kao sto je pomenuto, o giobalizaciji
razmislja i Robertson. On uvodi pojam glokalizacija da bi
opisao i objasnio protivrecnosti koje postoje u savremenom
svetu. Po njemu, giobaiizacija nije samo pitanje rasta
objektivne medupovezanosti Druga strana tog procesa
je svest o toj medupovezanosti, ili kako on voli da kaze,
svest da zivimo na svetu kao jednom mestu, Lokalno i
globalno se, po njemu, ne iskljucuju, Lokalno je pre aspekt
globalnog, nego sto mu je suprotstavljeno, Upravo kroz
taj pojam Robertson "istice znacaj kuifufe zargZL(rrievanje
svih ostaiih aspekata globalizacije, jer se kroz kulturu, koja
mora biti shvacena kao dijalekticki proces, prozimaju i
susrecu naizgled suprotstavljene tendencije kao sto su
univerzalizam i partikularizam, povezanost ifragmentacija,
centralizacija i decentralizacija, sukobi i ravnoteze Taj
stav ilustruje primerom nekih vrednosti kao sto su ljudska
prava, koja su prihvacena univerzalno, ali istovremeno
njihova interpretacija i raziicito shvatanje zavise od lokalnog
konteksta. Istovremeno, kulturna glokalizacija sprecava
poistovecivanje drzave i drustva, jer u globalizovanom
svetu nastaje sve vise veza na daljinu, koje su zasnovane sa
primarnim identitetima, kao sto su posao, ili rodbihske veze,
zahvaljujud kojima kultura prevazilazi teritorijalne granice
(Robertson, 1992),
Na znacaj i povezanost globalnog i lokalnog u
vremenu globalizacije ukazuje i Bauman (Bauman), ali za
razliku od Robertsona, on ne smatra da su to dva aspekta
159 161

iste stvari Po njemu: Biti lokalan u globalizovanom svetu je
znak drustvene deprivacije i degradacije" (Baumman, 1998:
2). Globalizacija je, naime, dovela do promena u drustvenoj
strukturi koje ne mogu biti shvacene van globalnog
konteksta, Rec je o tome daje nova polarizacija i stratifikacija
svetskog stanovnistva zasnovana na razlici izmedu bogatih,
koji su ukljuceni u globalizaciju, i siromasnih koji nisu, vec su
vezani za lokalno Po Istoj osnovi su rasporedene privilegije i
deprivilegovanost, moc i nemoc, sloboda i ogranicenja, Veze
izmedu ova dva sveta - dobitnika i gubitnika - sve su slabije
i taj trend ce se nastaviti Nekadasnja organska povezanost
izmedu siromastva i bogatstva u novoj epohi je nepovratno
izgubljena,74 tako da je eufemizam govoriti o glokalizaciji
(Baumman, 1998).
Na slican nacin o rekonstruisanom svetskom poretku
u epohi globalizacije govori i Skier Da bi ilustrovao globalni,
a ne nacionalni karakter podela u globalnom sistemu Skier
koristi primer siromastva, odnosno bogatstva i pririeeuje da
Treci svet nije pasivna zrtva hegemonije bogatih zemalja,
sto bi proisticalo izdrzavo-centristickog pogieda na_pdnose
u svetu Siromasnih pojedinaca i grupa ima i uPfybm", bas
kao sto bogatih ima u Trecem svetu To, dakfe, np gepgrafski
uslovijena siucajnost, vec je uslovljeno kiasnim polbzajem.
Isto bi se moglo reci i za dnjenicu da postoji disproporcija
u broju siromasnih i bogatih u tim zemljama Kao i kod
Baumana i kod Sklera igurira svest o novoj globalnoj eliti, s
tim sto on govori o transnacionalnoj kapitalistickoj klasi, koja
ima svoj poseban zivotni stil koji je cini posebnim svetom za
sebe
74 Globalizacija deli svetsku populaciju na giobalizovano bogate koji
nadvladavaju prostor i nikada nemaju dovoljno vremena i lokalizovano
siromasne koji su prikovani za mesto i samo mogu da ,ubijaju' vreme"
(Baumman, 1998)
Bauman i Skier, objasnjavajuci globalizaciju, dolaze
do posledica koje ona ostavlja u savremenom svetu. Bek,
s druge strane globalizaciju objasnjava posledicama koje
savremeni razvoj ostavlja na razlicite oblasti drustvenog
zivota Kroz citavu istoriju ljudske vrste, zajednice su se
stvarale i jacale odgovarajuci na pretnje i izazove koji su
dolazili spolja. Globalne pretnje stvaraju globalno drustvo
(Beck, 2000). To novo drustvo je svetsko drustvo rizika, ili
drustvo druge modernosti Za razliku od veeine autora
koji smatraju da nova post" epoha nastaje kao posledica
nameravanih aktivnosti razlicitih aktera, Bek smatra da
upavo nenameravane i nezeljene posiedice ljudskih aktiv
nosti, koje se desavaju iza ieda'Mjudi, stvaraju novi globalni
poredak. U ton smislu on razlikuje tri vrste globalnih
ekoloskih pretnji: ekoloske pretnje koje su posledica
bogatstva (ozonske rupe, efekat staklene baste, genetski
inzenjering); ekoloske pretnje koje su posledica siromastva
(seca suma, lose skladistenje otrova, niski standardi ekoloske
zastite); i oruzjeza masovno unistenje koje mogu upotrebiti
pripadnici razlicitih radikalnih pokreta i teroristickih grupa
Sve navedene pretnje su u medusobnoj vezi i jedna drugu
pospesuju Tako na primer, ekolosko pustosenje moze
izazvati masovne migracije lokalnog stanovnistva sto, daije,
moze isprovocirati ratnesukobe sa onima na dju se teritoriju
doseljavaju. Ovakva spirala destrukcije" samo dodatno
dokazuje da ove pretnje nikada nisu lokalnog vec uvek
globalnog karaktera (Beck )
Zakljucak
Na prethodnim stranicama pokusali smo da pokazemo
da razlike koje postoje u objasnjenju fenomena globalizacije
nisu proizvod samo jednog cinioca, a u svakom slucaju nisu
 plod samo ideoloskih razlika koje postoje izmedu autora,
kako se to cesto pojednostavljeno pokusava prikazati Bez
obzira sto se vecina autora slaze da globalizacija doprinosi
drustvenoj polarizaciji, odnosno sto se mogu identifikovati
dobitnici i gubitnici atom procesu, to jos uvek ne znaci da je
globalizacija koncept izmisljen da bi se zastitili ili promovisali
interesi dobitnika u ton procesu, Uticaj ideologije, naravno,
ne treba iskljudti Postoji jedno, relativno pojednostavljeno,
shvatanje globalizacije koje vecina autora naziva globalizam,
koje je blisko neoliberalnoj ideologiji. Medutim, to shvatanje,
bar kada je rec o naucnim krugovima, vise nije dominantno
Ono se zadrzalo u krugovima novinara, poslovnih ljudi,
politicara i vrsi znacajan uticaj na celokupno javno mnjenje,
ali kada je o nauci rec, pretrpelo je sustinsku kritikui tesko
se moze smatrati relevantnim To shvatanje u odredenoj
meri nalikuje shvatanju hiperglobalista koji isticu znacaj
globalizacije ali, videli smo, da se u ton krugu autora nalaze
predstavnici razlicitih teorijskih pravaca koji su tradicionafno
povezani sa razlidtim ideoiogijama, sto dodatno svedod da
se ideoloskim razlikama moze objasniti samo deo varijacija
koje postoje izmedu razlicitih autora,
Veci znacaj, po nasem misljenju, imaju razlozi
metodoloske prirode koji se ogledaju, kako u postavljanju
relevantnih pitanja na koja se pokusava odgovowtt; tako i u
izvorima podataka koji su dostupni i kojima se autori koriste
Takode, obim delokruga istrazivanja, mada ne nuzno, foku-
sira autore na pojedine aspekte globalizacijskog procesa, sto
uslovljava zanemarivanje nekih bitnih aspekata globalizacije
Ovaj nedostatakse poslednjih godina prevazilazikolektivnim
naporima grupa autora, sto rezultira pojavom sveveceg broja
zbornika o giobalizaciji Medutim, i daljeje sustinsko pitanje
sta pojedini autori podrazumevaju pod objasnjenjem
globalizacije Drugim recima, da li se objasnjavaju svi
procesi i dogadaji u savremenoj epohi globalizacije, ili je rec
164
o objasnjenju samo odredenog broja procesa koji se mogu
podvesti pod globalizacijski sindrom, ili je rec o objasnjenju
samo jednog, najcesce procesa ekonomske globalizacije
Po nasem misljenju, najznacajniji doprinos objasnjenju
globalizacije dali su oni autori koji globalizaciju shvataju
kao niz procesa koji se desavaju u savremenom svetu To,
medutim, ne znad da se u tim globalizacijskim procesima
iscrpljuju svi drustveni procesi Objasniti globalizaciju, u
ton smislu znad objasniti one fenomene i procese koji su
deteritorijalizovani Globalizacija je nesumnjivo totalizirajud
fenomen, u smislu da utice na preoblikovanje sveta, ali osim
globalizacijskih procesa moguce je identifikovati i mnostvo
drugih procesa koji mogu, ali ne moraju nuzno biti povezani
s globalizacijskim sindromom,
Kao sto se moglo i ocekivati ,dobar deo razlika prois-
tice iz teorijskog okvira koji pojedini autori koriste u analizi
globalizacije, Naglasak koji se pridaje pojedinim dniocima u
objasnjenju utice na razlike izmedu, s jedne strane, tvrdog
rnaterijalistickog, najcesce ekonomistickog i, s druge strane,
kulturalistickog pristupa koji insistira na svesti kao bitnom
dniocu globalizacije Treba, medutim, primetiti da i u ton
pogledu sve vise dolazi do konvergendje koja je ponekad
mehanicka, sto se ogleda u retorickom priznavanju znacaja
drugim dniocima, bez njihovog organskog" ukljucivanja
u teorijski okvir To je u velikoj meri posledica nasledenih
pristupa i oslanjanja na sociolosku tradiciju XIX veka koju,
naravno, nije lako prevazici,
Najznacajnji uzrok razlika je vezan, medutim, za sire
shvacen metodoloski pristup koji se ogfeda u prevazilazenju
statickog i prihvatanju dijalektickog nadna misljenja o
savremenom svetu koji, iz tog ugla predstavljen, izgleda
neureden, protivrecan, satkan iz jedinstva suprotnosti i
podlozan stalnom preoblikovanju koje nije nuzno svesno
usmereno
165
163

IV 4. GLOBALIZACIJA POLITIKE : KRAJ ILI OZIVLJAVANJE
NACIONALNE DRZAVE
Globalizacijajepovezanaskrizom teitorijalne nacionalnedtlave,
zato stoje nacionalnaddavasuvise maiaza velike i
suvie velika za maiezivotneprobleme:
Daniel Bell
Pojava desnogpopuiizma u Evropi (i drugim delovima sveta)
objainjava se kao reakcija na nedostatak bilo kakve perspektive
u odnosu nasvet Cije se granice i osnove stalno menjaju
Beck, Mocprotiv mod u doba globalizacije
Pri pomenu termina globalizacija nemali broj ljudi
najpre pomisli na nestanak nacionalne drzave Jedan od
razloga zbog kojih su debate o giobalizaciji neretko prozete
stepenom emocija koji prevazilazi akademski pozeljan
nivo lezi upravo u toj dnjenici. Takvo stanje stvari ne cudi,
Tri poslednja veka ljudske istorije gotovo u potpunpsti su
protkana sukobima izmedu nacionalnih drzava i bgrbama
za ostvarenje, ili ocuvanje nacionalnog identitetSAfcbji se
gotovo uvek vezivao za ocuvanje, prosirenje Nifstyaranje
granica nacionalne drzave. Stotine miliona ljudi dalo je
svoje zivote, a jos nekoliko puta vise njih je dobar deo svog
zivota na razlicite nacine zrtvovalo za razlidte ideafe koji su
najtesnje bili povezani sa pitanjem dobrobiti nacionalne
drzave Kolektivna svest i kolektivno pamcenje ogromnog
broja danasnjih stanovnika planete u velioj meri su protkani
kategorijom nacionalne drzave, a cak i oni koji ni na koji nacin
nisu okusilislast"zrtvovanja za nacionainu stvar od samog
rodenja su suoceni sa definisanjem sopstvenog identiteta
kroz kategoriju drzavljanstva. Pored toga, sudbina apatrida,
ili naroda koji vekovima nisu imali svoju drzavu, kao Jevreji,
166
na primer, ili kao Romi, koji je jos uvek nemaju,75 kao da i
danas upozoravaju na znacaj i vaznost nacionalne drzave za
nacionalne kolektivitete
Sve je to, izmedu osta log, uticalo da se u raspravama
o sudbini nacionalne drzave u epohi globalizacije kao
dominantna iskristalisu dva polarizovana gledista, S jedne
strane, hiperglobaiisti tvrde da je epoha globalizacije,
odnosno posledice koje ona ostavlja na dtav drustveni
zivot, ucinila nacionainu drzavu suvisnom i da je odgledan
gubitak dtiavnog suvereniteta, u gotovo svim aspektima koji
se podrazumevaju pod tim pojmom posledica objektivnih
cinilaca, S druge strane, skeptici, cak i kada priznaju uticaj
globalizacije na razlicite segmente drustvenog zivota,
isticu da suverenitet nacionalnih drzava nije ugrozen i da
nacionalne drzave i dalje igraju kljucnu ulogu u svetskom
sistema Razlozi koji se navode u prilog jedne, ili druge teze,
cinice sadrzaj prvog dela ovog poglavlja, Treba, medutim,
istaci da su ova suprotstavijena gledista dala ton i pravac
debati, ali sadrzaj debate cine priiozi autora koji zauzimaju
srednju poziciju i govore o transformaciji drzave u epohi
globalizacije Pre svega, kao podvarijanta teze o znacaju
nacionalne drzave, javlja se jaca teza da globalizacija ne samo
da ne slabi pozicije nacionalne drzave vec ih, nasuprot tome,
jaca Drugim redma, globalizacija vodi prosirenju uloge i
znacaja nacionalne drzave. Drugi autori, pak, isticu potrebu
za redefinisanjem uloge i sadrzaja drzave u uslovima ubrzane
globalizacije, sto za sobom povlad i redeinisanje pojma
suverenitet na kome podva svaka prica o nacionainoj drzavi
Ovi autori su bliski stavu da i pored toga sto gubi znacajan
deo suvereniteta i autonomije, nacionalna drzava dobija
75. Naravno, nekoliko hiljada nacionalnih zajednica nema svoju nacio
nainu drzavu nego zive u razlicitim autonomnim oblastima, tako
da se podrazumeva da se ovde pravi razlika izmedu nacionalnosti i
drzavljanstva

ulogu medijatora izmedu lokalnog i globalnog nivoa, te, u
ton smislu, njena uloga u buducnosti moze biti jos izrazenija.
Na kraju odeljka pokusacemo da obrazlozimo tezu, koju i
sami zastupamo, da prica o giobalizaciji ne ukljucuje nuzno
pitanje nacionalne drzave, odnosno da sirenje globalizacije
i opstanak nacionalne drzave nisu nuzno suprotstavljeni
fenomeni Drugim recima, pokusacemo da pokazemo da
akteri globalizacije dne jedan zaseban svet u odnosu na
svet" nacionalnih drzava,75 To razlikovanje dva sveta" treba
vec sada upozoriti, vazno je pre svega na teorijskoj, odnosno
anafitickoj, ali je sve vise ocigledno i na empirijskoj, odnosno
pojavnoj ravni
U ovom delu rada ostace prostora za jos jednu temu
koju necemo iscrpno obrazlagati, ali je neophodno da bude
pomenuta u kontekstu politickih posledica globalizacije i
rasprave o buducnosti nacionalne drzave Rec je o pitanju
buducnosti demokratije kao danas najpozeljnijeg modela
politickog organizovanja u vecem delu razvijenog sveta
Veza koja u ton smislu postoji izmedu buducnosti
demokratije i odnosa izmedu globalizacije i sudbine nacio
nalne drzave jejednostavna. Globalizacija u svojo|i|0asnjoj
fazi vodipolarizaciji globalnog drustva Globalopriyiegovani
deo populacije je jos uvek relativno malobrojan. S&Jruge
strane, veci deo populacije koji je vezan za lokaini, odnosno
nacionalni okvirjedeprivilegovan u odnosu nasvetsku elita
S obzirom da deprivilegovani cine vecinu u nacionainim
okvirima, oni mogu u vazedm uslovima politickog organi
zovanja demokratskim putem dovesti na vlast desnicarske,
nadonalisticki usmerene rezime77 Perspektiva demokratije
76. Ova teza bliska je pogledu Rozenaua (Rosenau) koji govori o
post-internacionalnom dobu politike u kome drzava deli moc sa
transnacionalnim organizacijama
77 Ovim bi se delom mogao objasniti uspon desnicarskih, naciona-
listickih partija i pokreta u nekim zemljama zapadne Evrope (Italija,
Austrija, Francuska. )
u ton slucaju nije izvesna Pored toga, takvi rezimi bi bili u
latentnom sukobu sa interesima sve mocnije svetske elite
Da bi izbegla takve konfrontacije, posebno u slucaju ako bi
direktno bili ugrozeni njeni interesi, svetska elita bi mogla
da iskoristi svoju mod u cilju demontiranja demokratskog
obrasca odlucivanja na jos uvek postojecem nacionalnom
nivou, dme bi buducnost demokratije takode bila
ugrozena.
Globalizacija i nacionalna drzava
Prethodna pitanja
Kljucno pitanje koje prethodi raspravi o uticaju
globalizacije na sudbinu nacionalne drzave jeste da li globa
lizacija vodi siabljenju nacionalne drzave, odnosno da li je
ona uzrok promena do kojih dolazi upoziciji nacionalne
drzave, ili je giobaiizacija manifestacija, odnosno jedan od
indikatora promena do kojih dolazi u poziciji nacionalne
drzave. Drugim redma, postavlja se pitanje uzorcnog sleda
u objasnjenju odnosa izmedu ova dva procesa Globalizacija
je, naravno, siri i obuhvatniji proces od procesa promena
sadrzaja i forme nacionalne drzave, no to ne znaci a priori
da se globalizacijom mogu i moraju objasnjavati promene
do kojih dolazi u procesu transformacije nacionalne drzave
Dovoljan razlog za ovu tvrdnju je i cinjenica da jedo promena
u konceptu nacionalne drzave dolazilo i pre nego sto je
proces globalizacije poprimio razmere koje su ga udnile
znacajnim.
Drugo, podjednako vazno pitanje koje se prethodno
mora raspraviti jeste da li se moze govoriti o nacionalnoj
drzavi uopste, ili se mora govoriti o nacionainim drzavama
Tacnije, bez obzira kako odredili odnos izmedu globalizacije
i nacionalne drzave, postavlja se pitanje da li se na isti nacin

mole analizirati odnos globalizacije i mocnih, bogatih,
odnosno drzava sa dugom tradicijom, i odnos globalizacije
i slabih, siromasnih, skorojevickih" nacionalnih drzava.
Odgovor na ovo pitanje implicira, s jedne strane, primenu
razlidtih pristupa u analizi problema odnosa globalizacije i
nacionalne drzave, a sa druge strane podrazumeva primenu
jednog naglasenijeg istoristickog pristupa, u kome bi isto-
rijska analiza nastanka, razvoja i odumiranja" pojedinih
nacionalnih drzava bila pretpostavljena nomotetskom
traganju za odgovorom o univerzalnom kauzalnom odnosu
izmedu posmatranih procesa Kao jedan od ishoda, odnosno
mogudh odgovora, mogla bi se pojaviti tvrdnja da takvog
univerzalnog kauzalnog odnosa nema, vec da je proces
globalizacije uzrok siabljenja vec slabih nacionalnih drzava,
odnosno posledica jacanja jakih drzava,
Naravno,ova pitanja nisu postavljena kao izraz "riaseg
stava o ton problemu, nego kao pokusaj da se problematizuju
pitanja koja dominiraju u raspravama o sudbini nacionalne
drzave u kontekstu procesa globalizacije. U prethpdnim
delovima teksta vec smo istaklt shvatanje globalizag|je kao
procesa koji je bitno razlicit od procesa intemacicffilizacije
sa kojim se cesto poistovecuje, ali smo, takode,Ti!iistirali i
na kompleksnom shvatanju procesa globalizacije koji se ne
moze svesti na iskljucivo ekonomsku ravan, iako je sa njom
veoma usko povezan
Najzad, pre nego sto predemo na glavni deo rasprave,
neophodno je istaci koje shvatanje drzave pyde imamo u
vidu Ovo trece prethodno pitanje tice se nadna na koji se
pojam nacionalne drzave shvata, U krajnjoj liniji, od toga
moze zavisiti i ocena o njenom slabljenju, odnosno jacanju
Na ovom mestu za nas je vazna podela izmedu autora
koji, s jedne strane, drzavu shvataju kao polje susretanja
razlicitih aktera koji deterministu drustvene procese i, s
170
druge strane, autora koji drzavu dozivljavaju prvenstveno
kao aktera drustvenih promena,
U okviru prvog shvatanja postoje razlike izmedu
autora koji drzavu vide, pre svega, kao polje sukoba klasa
i onih koji je vide kao polje susretanja interesnih grupa
Prvo shvatanje izvorno polazi od marksisticke teze da je
drzava orude u rukama burzoazije", odnosno da drzava
sluzi interesima jedne klase. Ova jaka teza o klasnoj sustini
nacionalne drzave unekoiiko jerelativizovana od strane
strukturalisticki usmerenih neomarksista (Pulanzas, 1980;
Jessop, 1999), tezom da nije rec o direktnom sluzenju drzave
interesima jedne klase, vec da se radi o tome, da je njena
uloga da obezbedi strukturalnu reprodukciju kapitalistickih
odnosa proizvodnje Time je unekoiiko data autonomija
drzavi kao instituciji, ali je kljucni akter i dalje ostala
kapitalisticka klasa78
78, Ovakvo shvatanje neomarksistickog pogleda na drzavu u odredenoj
meri je pojednostavljeno B!anke,JirgensiKastendik(8lanke,Jurgensund
Kastendiek) navode tri razlicita pristupa koja su prisutna u marksistickim
analizama drzave: Prvo polazi od shvatanja da mogucnost da drzava sluzi
opstim interesima postoji samo na povrsinskom nivou kapitala, tj na
nivou proste cirkulacije roba. Na ton nivou ne postoji suprotnost izmedu
posebnihiopstih interesaijedinonatom nivou postoji stvarnajednakost
izmedu svih subjekata razmene; drugo shvatanje polazi od pojma krize,
ukazujuci na suprotnost izmedu potreba i proizvodnje vrednosti (profita)
Dinamika ovoga konlikta iziskuje razlicite oblike drustvene organizacije.
Ovakvo shvatanje drzavu vidi kao organizaciju dominacije, ali i kao
administratora potreba koje nisu adekvatno zadovoijene drustvenom
proizvodnjom rukovodenom zakonom vrednosti, Najzad, zastupnici
treceg pristupa, na tragu Engelsa, uzimaju klasnu borbu kao polaznu
tacku u analizi gradanske drzave, posmatrajuci je samo kao posebnu
vrstu klasne drzave uopste (Blanke, Jurgens und Kastendiek, 1978:120-
121). U svakom slucaju, navedeni autori insistiraju da adekvatna analiza
drzave mora biti povezana sa kapitalom. Drugim recima, drzava ne
moze biti analizirana zasebno, vec samo u okviru reprodukcije drustva,
odnosno kapitala (isto, 113,118).
169

Ako marksisti, u obe varijante, modernu nacionainu
drzavu dozivljavaju kao kapitalisticku, odnosno burzoasku
tvorevinu, onda bi se moglo reci da je u okviru demokratsko-
liberalne tradicije ona shvacena, pre svega kao demokratska,
odnosno pluralisticka tvorevina Drugim redma, drzava je
zajednica svih gradana, koji kroz demokratske institucije
imaju prava da uticu na drzavne poslove, a drzava ima
obavezu da stiti interese i prava svih gradana Jedan od
najznacajnijih predstavnika ovakvog shvatanja uloge drzave
Robert Dal (Robert Dahl), smatra da se kroz reprezentativnu
demokratiju ostvaruju interesi svih interesnih grupa U okviru
drustva, Najvaznije interesne grupe su politicke partije, koje
se u fer borbi takmice za vlast i za upravljanje drzavom
u odredenom periodu. (Klase su, dakle u okviru ovoga
shvatanja, videnesamo kao jedna u mnostvu takvih grupa)
(Mann, 1993), No, i pored toga, za nas je vazno da zapaZimo
da je i u ovom slucaju drzava videna, pre svega, kao polje
susretanja i takmicenja politickih partija, a ne kao nezavisan
akter
Bez obzira, na uticajnost pristupa koji saizfiedrili
navedene poglede na drzavu, u savremenim rasjfavama
o ulozi drzave u procesu globalzacije dominanthc%nesto
zauzima shvatanje drzave kao nezavisnog aktera na medu-
narodnoj politickoj sceni. Prvopomenuti pristup koji drzavu
posmatra kao polje susretanja, bilo klasa, bilo partija,
prevashodno je okretnut analizi unutrasnjih drustvenih i
politickih problema. XX vek, u kome su se vodila dva velika
rata i jedan Hladni rat" u prvi plan je istakao ulogu drzave
kao nezavisnog suverenog aktera u medunarodnim
odnosima Kljucna uloga drzave bila je da zastiti sve svoje
pripadnike od opasnosti spolja i da im pruzi sigurnost Svet
je postao drzavo-centrican, a suverenitet drzava se nije
dovodio u pitanje Organizacija vojske i policije, odnosno
172
siie, i ocuvanje nepovredivosti teritorije postali su sinonim za
modernu nacionainu drzavu. Sve to je drzavi kao instituciji
dalo ogroman autoritet, a onima koji su njome upravljali,
pre svega drzavnoj i vojnoj administraciji, ogromnu moc
Nezavisno, dakle, od klasnih, partijskih ili nekih drugih
interesa, interes drzave je stavljen u prvi plan, Autori koji
su svoju paznju usmerili na analizu sirih istorijskih procesa
promena, pre svega onih u XX veku, kao Po! Kenedi (Paul
Kennedy), Teda Skocpol (Theda Skoepol)>Majkl Man
(Michael Mann), Carls Tili (Charles Tilly), kao i vedna autora
iz takozvane skole medunarodnih odnosa u prvi plan su, u
vecoj ili manjoj meri, upravo istakli ovakvu ulogu i poziciju
drzave
Bezpreterivanja bi se moglo reci daje upravo ovakvo
shvatanje79 postalo dominantno u raspravama o buducnosti
isudbini nacionalne drzave u periodu globalizacije. Cilj ovog
dela rada je, izmedu ostaiog, da seodgovori na pitanje da li
ovako shvacena drzava gubi pretpostavljeni znacaj u vreme
globalizacije
Polarizovana gledista
Savremena rasprava o uticaju globalizacije na
slabljenje nacionalne drzave u velikoj meri je provocirana
radovima Kenici Omaea (Kenichi Ohmae) i Susan Strejndz
(Susan Strange), cija bi se pozicija najsazetije mogla
izraziti u stavu da globalizacija, odnosno cinioci koji je cine
nezadrzivim procesom vode nestanku, ili bar znacajnom
79 Majkl Man ovo shvatanje naziva eiitistickim jer implicira presudnu
ulogu drzavnog vodstva, odnosno politicke elite ili administracije u
svetskim poslovima.To je, po nasem misljenju, tacno samo u meri u kojoj
smo skloni da zanemarimo raznorodne uticaje koji oblikuju donosenje
politickih odluka, odnosno ako posmatramo samo pojavnu ravan
medunarodnih odnosa.

slabljenju sistema nacionalnih drzava u medunarodnoj
politic!. Osnovni razlog za to nalazi se u tvrdnji da je
suverenitet nacionalnih drzava potkopan pojavom i jaca-
njem supra-nacionalnih entiteta koji su novijeg datuma, kao i
neizbeznoscu nestanka ekonomskih granica pod uticajem
cetiri cinioca, takozvana cetiri I": investicija, industrije (u stvari
multinacionalnih kompanija), inormacionih tehnologija i
individuainih potreba.80
Nasuprot takvom stavu, iskristalisalo se glediste da
globalizacija nije nov fenomen i da, uprkos njenom posto-
janju, nacionalne drzave i dalje predstavljaju kljucnog
aktera u medunarodnim odnosima. Jaca varijanta ove teze
tvrdi da upravo drzave upravljaju procesom globalizacije
Gilpin smatra da globalizacija, misled prevashodno na
ekonomsku globalizaciju, nije moguca bez pokrovitefjstva
mocnih drzava. Mada ekonomska globalizacija vodi
transnacionalizaciji poslovanja, ona jos uvek zavisi od
dopustenja vlada mocnih drzava, pre svega SAD (Gilpin,
2000).
80. Omae,inace japanski biznismen, jedan jeod najcesce citira,rtif! autora
kojizastupajujakutezuglobalizacije On,tvrdidajeeranacionainfidrzava
na svom kraju. Ekonomska meduzavisnost i takmicenje sa.$asu vezani
za globalni nivo Nacionalna drzava ne samo da je izgubita svojjznacaj,
vec se moze ocekivati da ce u narednih tridesetak godina biti potpuno
zamenjena sa par stotina gradova drzava. Gradovi drzave i regionalne
drzave postace znacajnije jer su potpuno i direktno ukijucene u giobainu
ekonomiju Pa i vise od toga, globalna ekonomija takvim entitetima daje
identitet To se moze videti na primeru Londona koji je vise povezan sa
svetom nego sa unutrasnjoscu Britanije, Otuda i njegovo predvidahje d
porastu nejednakosti izmedu onih koji su ukljuceni uglobalnu ekonomiju
i ostalih, s tim u vezi je stvaranje dve ekonomije - lokalne i globalne
Globalnom ekonomijom ce dominirati multinacionalne korporacije
i globalno trziste kapitala, roba i rada, Demokratska kontrola koja je
vrsena kroz drzavne institucije bice zamenjena time sto ce ljudi svoju
volju izrazavati kroz Slobodan izbor na trzistu kao potrosaci (Giddens,
1999, Castels, 2000, Held, 1999)
Argumenti autora koji tvrde da nacionalna drzava
slabi uglavnom su vezani za koncept suvereniteta koji je po
njihovom misljenju neraskidivo povezan sa postojanjem
nacionalne drzave,81 Na gubitak suvereniteta utice citav
niz cinilaca koji bi se, kako ih sumira Held, mogli grupisati u
pet kategorija: medunarodno pravo; internacionalizacija
politickog odlueivanja; hegemonske sile i medunarodna
struktura bezbednosti; globalizacija kulture i globalna
ekonomija (Held, 1997)
Medunarodno pravo, koje je do drugog svetskog
rata bilo definisano kao pravo koje regulise odnose
izmedu suverenih drzava koje su, dakle, njegovi subjekti,
pretrpelo je znacajnu korekciju nakon Nimberskih procesa
1945 godine, Medunarodna prayila koja stite osnovne
ljudske vrednosti pretpostavljena su zakonima pojedinih
nacionalnih drzava, Svaki ppjedinac, drugirn recima, mora da
pretpostaviti medunarodna pravila nacionainim zakonima
(izuzevu slucaju kada nema prostora za moralni izbor), Ovim
presedanom, prema Heldu, nacionalni suverenitet potkopan je
na najosetljivijem mestu po nacionainu drzavu - u vojsci
Nakon toga, stvoren je jos citav niz konvencija i dogovora
kojima se dalje potkopavao suverenitet nacionalnih drzava u
domenu prava i odnosa prema gradanima,
Internacionalizacija politickog odlueivanja odgledna
je kroz mnostvo primera, ali dovoljno je istaci da je u
periodu od pocetka do kraja XX veka broj medunarodnih
vladinih i neviadinih organizacija mnogostruko povecan Pored
81 Sistem suverenih nacionalnih drzava konstituisan je Vestfalskim mi-
rovnim ugovorom, 1648 godine Podrazumeva dva aspekta - unutrasnji i
spoljni suverenitet. Prvi aspekt, prema Heldu,,, izrazava uverenje da
politicko telo, koje je uspostavljeno kao suvereno, ima pravo da vrsi
,vrhovnu komandu' nad drustvom" a drugi aspekt se odnosi na uverenje da
suverene drzave same odlucuju o svojoj sudbini unutar svog
teritorijalnog okvira" (Held, 1997/95:124)

toga, neke od tih organizacija kao sto su Svetska banka,
Medunarodni monetarni fond, UNESCO ili Ujedinjene nacije,
imaju ogromnu moc uticaja na mnoge nacionalne drzave
kako u ekonomskim, tako i u politickim pitanjima
Dominacija dva vojna saveza i dve supersile do
1990. godine, odnosno jedne od njih nakon toga perioda,
ogranicavala je suverenitet mnogih drzava koje su im pripa-
dale kroz neposredno strano vojno prisustvo, kroz zajednicki
sistem naoruzanja, kao i kroz obavezu sudelovanja u ratu koji bi
savez eventual no poveo.
Stvaranje novog globalnog kulturtog identiteta
omoguceno je razvojem komunikacijskih sredstava koja su
obezbedila da se stari identitet odvoji od vremena, prostora
i tradicije Direktnim prenosima dogadaja sirom planete
omoguceno je da se stvori osecanje globalne pripadnbsti,
Najzad, globalna ekonomija znaci da je u oblasti
proizvodnje i finansija doslo do stvaranja gigantskih
multinacionalnih kompanija i banaka koje uticu na trziste,
na takav nadn da ekonomska politika pojedinih vladamora
da bude usaglasena sa globalnim kretanjem kapitalafkoje ne
zavisi od njih. Stoje privreda pojedine zemlje sla||||| to je i
manja mogucnost da ta zemlja utice na svoju buduc%)st
Pored navedenih razloga, neki autori, poput Suzan
Strejndz i Jana Soltea, isticu u prvi plan znacaj razvoja
savremene tehnologije za suzavanje drzavnog suvereniteta
i autoriteta, Strendz to obrazlaze opadanjem verovatnoce
ratnih sukoba usled razvoja nuklearnog naoruzanja^ a upavo
je odbijanje napada ili vodenje rata, po njenom misljenju,
osnovna uloga tradicionalne nacionalne drzave, S druge
strane, razvoj tehnologije doprineo je znacajnom porastu
komfornosti zivota, sto za mnoge ljude znad da sada imaju
sta da izgube u slucaju rata, te otuda nisu vise raspolozeni da
ucestvuju ili podrzavaju takvu aktivnost (Strange, 1996),
176
Najzad, kao jos jedan od argumenata u prilog tezi o
nuznom opadanju znacaja i postojanja nacionalne drzave
navodi se, intuitivno ali ne manje znacajno, zapazanje da je
nacionalna drzava istorijska kategorija, nastala sredinom
XVII veka, i da nema opravdanja da se ona posmatra kao
univerzalan oblik ljudskog organizovanja.. Drugim redma, kako se
pojavila na istorijskoj sceni tako ce sa nje i otici.
Nasuprot ovim argumentima, nalaze se argument!
autora koji zastupaju tezu da, uprkos ociglednom ubrzanju
procesa globalizacije, nacionalna drzava jos uvek igra
kljucnu ulogu i predstavlja glavnog aktera na globalnoj
sceni, odnosno da vreme nacionalnih drzava jos uvek nije
proslo, niti je znacaj nacionalne drzave umanjen U ton
smislu Held sazima neke od osnovnih argumenata razlicitih
autora koji zauzimaju ovaj stav (Held, 1997:117-18)
Pre svega, istice se da opadanje pojedinih velikih
nacija-drzava, kao sto jebio "siu'caj sei Britanskom imperijom
pocetkom XX veka, ne znaci da slabi znacaj sistema nacional
nih drzava, Umesto njih pojavile su se druge vodece nacije,
odnosno drzave, kao SAD na primer, a proces stvaranja novih
nacionalnih drzava nakon raspada nekih velikih drzava, kao
stoje SSSR, najbolje svedoci o tome daje ideja suvereniteta
jos uvek vrlo ziva,
Dalje, vecina regionalnih kriza, kao sto je ona u
bivsoj Jugoslaviji, imaju koren u teznji pojedinih naroda za
suverenitetom U ton kontekstu posebno se apostrofira
rat u Bosni, kao cinjenica o koju su se, kako navodi Held,
razbile mnoge internacionalisticke iluzije"82 S tim u vezi je
82 Suzan Strejndz, takode, ukazuje na ovaj argument koji se kosl
sa njenom tezom o povlacenju nacionalne drzave, ali istice da je to
svojevrstan paradoks, jer koliko god bila izrazena teznja malih naroda ka
etnickoj ikulturnoj samostalnosti, nakon sticanja samostalnostitedrzave
jos lakse bivaju podvrgnute zakonima trzista i gubitku autonomije
Tako se pobeda u borbi za nacionainu samostalnost moze, po njenom
misljenju, smatrati Pirovom pobedom (Strange, 1996)
 "
i argument da globalizacija zapravo podstice ozivljavanje
pojedinih lokalnih oblasti koje u zelji da ocuvaju sopstveni
hacionalni identitetteze kastVaranju nacionalne drzave
Nasuprot gore pomenutoj tezi, koju je iznela Suzan
Strejndz, skeptici isticu da je neupotrebljivost nuklearne
sile ", zbog visokog rizika totalnog unistenja, otvorila prostor
mnogim nacionainim drzavama da se potvrde i ucvrste, ili
prosire svoj suverenitet kroz rat koji se vodi konvencionalnim
naoruzanjem
Takode, suprotno pretpostavkama hiperglobalista,
istice se da je prosirenje informisanosti kroz razvoj medija
doprinelo stvaranju slike o razlidtosti u odnosu na druge
narode i kulture, i time pojacalo osecaj sopstvenog identiteta i
posebnosti vlastite kulture (Hantington, 1997)
Dalje, sve cesce i sve intenzivnije protivljenje poje
dinih drzava da se podvrgnu arbitrazivise instance" takode,
svedoci o zilavosti nacionalizma i nepristajanju nacionalnih
drzava da se povinuju trendu globalizacije
Slicno tome, ekonomski uspeh nekih novoindus-
trijalizovanih azijskih drzava, tumaci se kao prilpg^tezi o
sposobnosti nacionalnih drzava da samostalno;Hfzvijaju
nacionalna drustva83 ;|5%
Najzad, tvrdi se da promene koje sa sobom donosi
globalizacija vise predstavljaju izazov eri hegemonskih
drzava", nego eri nacionalnih drzava
Po nasem misljenju, za vecinu navedenih argume
nata moglo bi se reci da nisu posebno utemeljeni i da
vise predstavljaju zapazanja koja se odhosne na izuzetke
83. Suzan Strejndz smatra da se razvoj novoindustrijaiizovanih azijskih
zemalja moze pre tumaciti speciicnim geostrategijskim polozajem i
pomoci koja im je zbog toga dolazila iz SAD, Speciicne niske potrosacke
navike i stedljivost uticali su pored toga da ove zemlje dozive nadpro-
secan prosperitet u periodu nakon 1950 godine, ali sve to ne govori u
prilog njihovoj samostalnosti, naprotiv (Strange, 1996)
nego sto predstavljaju pravilo u aktuelnim medunarodnim
odnosima No, i pored toga, nesumnjivo da ih treba imati u
vidu pri proceni znacaja koji nacionalne drzave i sistem
nacionalnih drzava danas imaju u svetu
Kao utemeljeniji prilog tezi o neokrnjenom znacaju
koji nacionalne drzave danas imaju, cine nam se, vec ranije
pomenuti, argumenti koje navode Hirst i Tompson Da
podsetimo, rec je o siedecim tackama: sveukupan obim
privrednih veza danas je jos uvek manji nego u periodu 1870
- 1914; vecina multinacionalnih kompanija su nacionalno
utemeljene; direktna strana ulaganja su skoncentrisana u
najrazvijenijim zemljama i nisu siroko rasprostranjena; slicno
je i sa finansijskim tokovima koji su skoncentrisani u trouglu
Evropa - Japan - SAD; najzad, najsnaznije ekonomske sile
i njihove vlade imaju moc da kontrolisu finansijska trzista
i ponasanje multinacionalnih kompanija, Naravno, vecinu
ovih argumenata, kao sto smo videli na drugom mestu,
moguce je relativizovati i podvrd pojmovnoj kritici, Sada
samo treba reci da se njihova argumentacija ne odnosi u
tolikoj meri na ulogu nacionalne drzave, koliko na ulogu
naicionalnih ekonomija Drugim redma, njihovi argumenti
protiv teze da globalizacija potkopava ulogu nacionalne
drzave su zasnovani na tvrdnjama koje se odnose na veliki
znacaj koji imaju nacionalne ekonomije, a ne drzave, te u
ton smislu ne pogadaju cilj, U sustini, njihova argumentacija
je ekonomske prirode i upravo zbog toga, dni nam se, ne
moze da odbrani tezu koju oni pokusavaju da brane u vezi
sa ulogom nacionalne drzave.
Zato nam se interesantnijom cini teza Majkla Mana
(Michael Mann), koji, analizirajud istorijski razvoj nacionalne
drzave, pokazuje da je ona od pocetka XVIII veka do danas
konstantno sirila obim svojih funkcija, Dok je pocetkom
tog perioda njena uloga bila uglavnom vezana za rat i

diplomatiju, tokom XIX i pocetkom XX veka njene funkcije su
prosirene zastitom gradanskih prava i regulisanjem
ekonomske i socijalne infra strukture, da bi u drugpj polovini
XX veka, sa razvojem drzave blagostanja, uloga nacionalne
drzave bila prosirena na oblast socijalne zastite i makro
ekonomskog planiranja (Mann, 1993),
Naravno, osnovni prigovori ovoj tezi su da je
prosirenje, odnosno suzenje funkcija nacionalne drzave u
vezi sa promenama u politickom, a ne drzavnom uredenju,
i da se ove funkcije uglavnom odnose na unutrasnji, a ne
na spoljni suverenitet84 i autonomiju nacionalnih drzava.
Najzad, za neke od ovih promena, kao na primer za pro
mene u odnosu prema zastiti ljudskih i gradanskih prava,
zasluzna je upravo globalizacija, a vec smo ranije videli da su
se te promene negativno odrazile na suverenitet nacionalnih
drzava i dodatno ga potkopale J^
No, svi, ili bar vecina, navedenih argumenata u prilog
ili kontra tezi o potkopanom suverenitetu nacionalne drzave
su empirijske prirode Ne umanjujuci znacaj empirijskih
argumenata, moramo biti svesni i odredenih rizikajlhedo-
stataka koje oni imaju u dokazivanju, Pre svega,irjg"c je o
tome da se nizanje argumenata u prilog jednojAHKdrugoj
tezi moze protegnuti u nedogled, a da pritom ne prdvagnu
ni jedni ni drugi. Dalje, sami po sebi, iskljuceni iz sireg
teprijskog konteksta, ovi primerivise u vazduhu" a sa druge
strane, videli smo da se odredeni empirijski uvidi mogu
tumadti na razlicite, cak suprotstavljene, nacine kao, na
primer, nesumnjivo prosirenje dosega i uticaja mas-medija,
ili ogranicavajuci faktor razvoja nuklearnog naoruzanja
Najzad, samo na osnovu izdvojenih empirijskih primera tesko
da se moze suditi o trendu koji postoji u pogledu sudbine
84. Held pravi teorijski znacajnu razliku izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg
suvereniteta sto, je posebno vazno pri konkretnoj analizi pitanja kojim
se bavimo
nacionalne drzave Zbog toga nam se cini uputnim da
ispitamo teorijske osnove koje, iako mogu biti spekulativne
prirode, otvaraju mogucnost za bolje razumevanje procesa
koji je u sredistu nase paznje
Teorijski argumenti
Tvrdnja da je proces globalizacije u velikoj meri
uslovio proces urusavanja znacaja nacionalne drzave i
potkopao njen suverenitet u osnovi, za jedan deo autora,
ima eksplicitno ili implicitno prihvacenu pretpostavku o
kijucnoj ulozi kapitalizma za oba procesa, Naime, promene
i razlicite faze u razvoju kapitalistickih odnosa uslovile su,
pojednostavljeno receno, nastanak nacionalne drzave, ali
u novije vreme one uslovljavaju i njeno prevazilazenje kao
preuskog okvira za njegovdaIj i razyoj i sirenje To bi se, d rug im
redma, moglo tumaciti kao stav daje globalizacija zapravo
jedna etapa u razvoju kapitalizma Imperijalizam, dakle, ne bi
bio poslednja faza u razvoj u kapitalizma, vec se kao novi oblik
javlja globalizacija, koja se od imperijalizma razlikuje u meri
u kojoj nacionalne drzave, pa, dakle, ni najmodje nacionalne
drzave, nisu najvazniji akteri promena, vecje kljucni akter
kapitalizam kao sistem, odnosno sirenje kapitalistickih
odnosa. Najmocnije nacionalne drzave su samo sredstvo
u ostvarenju toga cilja, a razvijeni aparat unutarnje prisile i
vojna moc koje one poseduju su garant globalizacije U ton
smislu, i utoj meri, ovedrzave mogu ocuvatisvoj suverenitet i
one mogu biti privremeno dobitniei u procesu globalizacije
Sve ostale nacionalne drzave nuzno postaju gubitnici u ton
procesu. Drugim recima, nacionalne drzave se transformisu
u ono sto Bek naziva neoliberalne drzave, koje predstavljaju
samo relej za prenosenje naloga krupnog kapitala na lokaini
nivo, dok se istinska moc drzave gubi (Beck, 2005),
179
 :mv-
Druga pretpostavka, koja lezi u osnovi razlicitih
tumacenja siabljenja nacionalnih drzava, koju takode
zastupa znacajan broj autora, povezana je sa insistiranjem
na tehnoloskom determinizmu85 Smatra se, naime, da
je razvoj tehnologije, prvenstveno u oblasti informacija
i komunikacija, doveo do promena u mnostvu sfera
javnog zivota pocev od kulture, preko privrede, odnosno
proizvodnje, potrosnje, finansija, do sistema medunarodnih
odnosa (Ohmae, 1996; Strange, 1996; Friedman, 1999, a
sve vise i Giddens, 1999) Odmah treba zapaziti da ovakav
uticaj koji se pridaje tehnologiji, ma koliko bio odgiedan u
oblasti privrede i kulture, na politiku, kao sto smo videli, ne
ostavlja jednoznacne posledice Posebno je vazno istaci, da
za razliku od pomenutih oblasti, taj uticaj nije odgiedan,
niti neposredno povezan sa promenama koje se desavaju
u domenu diiavnog suvereniteta, Naime, ma koliko se
pojedini autori trudili da pokazu direktnu vezu izmedu
razvoja tehnologije i siabljenja nacionalne drzave, ti napori
izgledaju polovicni i nedovoljno utemeljeni,
S druge strane, autori koji smatraju da:_proces
globalizacije nema uticaja na slabljenje uloge fhacaja
nacionalne drzave, polaze od pretpostavke di'^e njen
85. Naravno, sama ta cinjenica ukazuje na bliskost ovih autora sa
teoreticarima modernizacije. No, s tim u vezi valja istaci da mi ovde,
iako uocavamo i pravimo razliku izmedu razlicitih (neo)marksistickih
struja i (neo)modernizacijskih teorija, ne smatramo da je ona od
presudne vaznosti Ideja progresa i tehnoloskog napretka je ono sto
ih cini bliskima Razlike, koje su posebno nagiasavane i dovedene do
suprotstavljenosti u eri Hladnog rata, odnose se uglavnom na dnjenicu da
(neo)marksisti ukazuju na nejednakosti koje postoje u smislu koristi koje
pojedini segmenti drustva "imaju od progresa i na konfliktnost koja, s tim u
vezi, postoji u drustvu, dok kod teoreticara neomodernizacije to nije slucaj
vec ukazuju na progres drustva kao celine Ova razlika je bila ,u teorijskom
smislu, dominantna sve do pojave postmodernizma koji je doveo u
pitanje citavu ideju progresa, odnosno temelj na kome su pocivala oba
navedena suprotstavijena stanovista
nastanak i razvoj nezavisan proces koji je imao (ili nije
imao86) svoju unutrasnju logiku, te otuda i promene do
kojih dolazi u drugim oblastima, kao sto je ekonomija ili
tehnologija, ne mogu bitno u'tica'ti" na promene znacaja
koji nacionalna drzava ima u organizaciji drustvenog
zivota, To se najbolje vidi u radovima Linde Vejs (Linda
Weiss) koja zastupa jaku antiglobalizacijsku tezu, po kojoj
su nacionalne drzave, zapravo, moderatori globalizacijskog
procesa Drugim recima, za razliku od Hirsta iTompsona koji
insistiraju na tome da ekonomska globalizacija nijeodmakla
u tolikoj meri da bismo mogli govoriti o njenom uticaju na
ulogu nacionalne drzave, Vejsova smatra da je globalizacij-
ski tok upravo odreden ponasanjem nacionalnih drzava U
ton smislu ona kritikuje hiperglobaliste tvrdnjama da se
obim trgovine danas nije bitno uvecao u odnosu na period
pre Prvog svetskog rata i da je u deceniji koja je oznadena
kao decenija ubrzane globalizacije "doslodousporavaija
rasta svetske trgovine, Ona istice jos tri trenda koji ne
korespond!raju sa hiperglobalizacijskim argumen-tima, Prvo,
postoji izrazena tendencija ka nacionalno zasnovanoj
proizvodnji, zatim, podela na sever i jug, u kojoj postoji visoka
nesrazmera u nivou ekonomskih aktivnosti u korist bogatog
severa, i najzad, tendencija ka regionalizaciji koja ukazuje
na tendenciju stvaranja medudrzavnih asocijacija (NAFTA,
EU, OPEC). No, u njenoj argumentaciji je vaznije zapaziti
dnjenicu da ona insistira na ulozi drzave kao kljucnom
ciniocu koji modelira ekonomske tokove i u prvi plan istice
ideju da drzave mogu resiti mnostvo vaznih problema bolje
nego trfiste87 U drugom kontekstu, ali na isti nacin razmislja
86, Ukoliko se smatra da je bio plod niza slucajnosti, kao sto to smatra
Gidens (Gidens, 1998)
87. Svoje teze o sposobnosti drzave da upravlja ekonomskom
transformacijom ona pokusava da dokaze u svojoj knjizi The Myth of
Powerless State? kroz uporednu analiz.u ekonomske politike Svedske,
Japana, Nemacke i jugoistocne Azije (Waiss, 1998).
181

i Jan Klark (Ian Klark), koji tvrdi da je globalizacija oblikovana i
vodena interesima mocnih drzava (Klark, 1997: 197). On
smatra da globalizacija i ne moze biti drugadje shvacena
nego kao posledica politike vodecih sila, a uloga drzave je,
po njemu, upravo u moderiranju izmedu medunarodnih i
unutrasnjih pritisaka, od cega zavise periodi globalizacije,
odnosno fragmentacije, koje on vidi kao dve medusobno
suprotstavljene i simultano smenjive faze u istoriji medu
narodnih odnosa XX veka (Klark, 1997).88
Naravno, izrazene u ovako pojednostavljenom obliku,
navedene tvrdnje asociraju na razliku koja u sociologiji postoji
izmedu tradicija dji su rodonacelnici Marks i Veber. No, kao sto
se i u njihovim izvornim pristupima, osim razlika, mogu uociti
i odredene slicnosti, one su jos izrazenije u analizama autora
koji se bave savremenim problemima Otuda, cesto nije lako
razluciti kome pravcu pojedini autori pripadaju89 Posebno
je fascinantno sto se u konkretnim analizama, polazed sa
razlicitih osnovnih teorijskih pozicija stize do zakljucaka koji
su medusobno bliski, kao stoje pomenuti zakljucakorastu
uticaja pojedinih, najmocnijih nacionalnih drzava V:
Ono sto cemo, medutim, na kraju ovoga deiappkusati
da pokazemo jeste da je odstupanje od izvornih" rhodela,
autore obe ove grupe dovelo u svojevrsnu zabluocelo, po
nasem misljenju, pogresnih zakljucaka Naime, navedeni
88. Klark je mozda najtipicniji znacajni autor koji ne shvata razliku
izmedu globalizacije i internacionalizacije
89 Razlog tome mogli bismo traziti i u cinjenici da, kao i u ostalim
oblastima ljudske aktivnosti, tradicija ima sve manju ulogu u deinisanju
identiteta, a umesto nje identitet se sve vise ormira kroz interakciju sa
savremenicima Na taj nacin mogli bismo razmisljati i o identitetu"
pojedinih savremenih teorijskih stajalista Naime, nekada zestoko ospo-
ravani eklekticizam kao izraz nedoslednosti u razvijanju sopstvenih
zaokruzenih teorijskih shvatanja, danas je postao takoreci mera uspeha
teoreticara Razlog za to sigurno ne bismo mogli naci u licnoj jednacini
pojedinih autora, vec pre svega u duhu vremena koji podrazumeva
pomenuti nacin izgradnje identiteta.
zakljucci su plod, naizgied, ociglednog trenutnog stanja
stvari koje ukazuje da najmocnije drzave, pre svih Sjedinjene
Americke Drzave, jacaju svoju medunarodnu ulogu (sto samo
po sebi ne mora biti netacno90). Medutim, takav zakljucak
znaci samo da one jacaju svoju poziciju u odnosu na druge
nacionalne drzave, ali to jos uvek ne znad da njihova
uloga i njihov suverenitet ostaju netaknuti. Upravo ovo
nerazumevanje i mesanje dva nivoa analize predstavlja izvor
mnogih nedoumica izabluda koje se pojavljuju oko pitanja
sudbine nacionalne drzave. Pretpostavka o postojanjudva
sveta" - sveta nacionalnih drzava i sveta transnacionalnih
organizacija - mogla bi da unese odredeni red u ovu zbrku91
Moze, naime, biti sasvim tacno da u svetu nacionalnih drzava
pojedine od njih dobijaju na znacaju i da jaz izmedu njih i
onih slabijih raste, mereno kriterijumima koji vaze u ton
svetu. No, s druge strane, znacaj svih, pa i najmocnijih drzava
opada u odnosu na druge aktere, odnosno muitinacionalne
organizacije koje su u osnovi novog sveta, koji se razvija i
postoji paralelno sa svetom nacionalnih drzava., U osnovi,
razlika izmedu ova dva stava mozda se najboije moze uociti
u poerdenju stavova dva istaknuta teoreticara globalizacije i
medunarodnih odnosa - Gilpina (Gilpin) i Rozenaua (Rosenau)
Gilpin zastupa tezu da su vlade hegemonih sila, posebno
SAD, odgovorne za stanje medunarodnih odnosa i da
prvenstveno od njih zavisi sudbina kapitalistickog sistema
90 Naravno, ovde se necemo upustati u ispitivanje zasnovanosti tvrdnji
da se, i pored trenutno neosporno vodece uloge, Sjedinjene Drzave
nalaze u fazi opadanja u odnosu na druge potencijalne centre svetske
modi (Kenedi, 1999; Hantington, 1999; Wallerstein, 1999; Soros, 1999)
91 Podela na dva sveta nije striktna, oni se medusobno u velikoj meri
prozimaju, mnostvo pojedinaca i institucija igra odredenu ulogu u oba
sveta, ali jeza analizu konkretnih zbivanja, pre svega onih koja ukazuju
na protivrecnosti, neophodno da se ima u vidu razlicita logika na kojoj
pociva funkcionisanje ta dva sveta i razliciti ciljevi, interesi i vrednosti ka
kojima su usmereni i od kojih su usmeravani.
 ciji su akteri, posebno multinacionalne kompanije, svojim
nekontrolisanim ponasanjem taj sistem ugrozill To je
posebno vazno danasrjer je nakon prestanka Hladnog rata
doslo do prirodnog siabljenja veza izmedu SAD, zapadne
Evrope i Japana, koje su nekada odrzavane zbog straha
od SSSR-a, Drugim recima, Gilpin smatra da su hegemone
nacionalne drzave kljucni akteri globalizacije ili bi to bar
morale postati
S druge strane, Rozenau istice da je globalizacija
dovela do takozvane postinternacionalne politike", koja
je zamenija drzavo-centristicki sistem, To ne znaci da su
nacionalne drzave potpuno nestale sa politicke scene, ali
znaci da sada dele moc sa nizom transnacionalnih aktera,
odnoso multinacionalnih i nacionalnih organizacija koje
postaju sve znacajniji akteri na globalnom nivou i koji se, pre
svega zahvaljujud komunikacijskoj revoluciji, sada mnogo
lakse organizuju i cine poseban svet za sebe, (Rosenau, 1999;
Beck, 2000) Rozenau, pored toga, istice da drzavne institucije
jos uvek imaju vlast, ali njihova sposobnost da tu vlast koriste
neprestano opada Drzave su sve manje sposobne^da, na
primer, sprece protok ideja preko njihovih granica-ipne ne
mogu da kontrolisu tokove novca, radne snage-t robe koji
ulaze i izlaze iz zemlje. One imaju samo minimalnu kontrolu
nad kretanjem ljudi i gotovo nikakvu kontrolu nad putevima
droge, Njihova sposobnost da promovisu medugrupnu
solidarnost i da stvore drustvenu koheziju vremenom postaje
sve manja, a kriminal, korupcija i nacionalni resentimani
ozbiljno potkopavaju nacionainu zajednica Odbojnost
prema politicarima i najvaznijim institucijama raste i ljudi
u sve manjoj meri prepoznaju vezu izmedu sopstvenog
blagostanja i blagostanja njihove zajednice Mnoge drzave
ne mogu da sprovedu zakone, sprece sirenje korupcije ili da
mobilisu svoju vojsku za borbu"(Rosenau, 2000:11)
Saskija Sasen smatra da se globalizacija odrazava na
nacionainu drzavu u kontekstu stvaranja nove geografije
mod Kao osnovni razlog koji vodi potkopavanju drzavne
mod ona vidi stvaranje nove vrste teritorijalnosti do koje
dolazi usled disperzije privrednih aktivnosti, Kompanije
svoje aktivnosti istovremeno realizuju u vise zemalja. S
jedne strane, to stvara problem prikupljanja poreza, a
s druge strane, disperzivna organizacija jaca centralnu
ulogu kompanija cime one sticu sve vise mod. Drugi razlog
je stvaranje novog pravnog rezima. Uz deregulaciju na
drzavnom nivou, istovremeno se stvara medunarodna
trgovinska arbitraza kao, u osnovi privatni sistem prava.
Najzad, sve vise ekonomskih aktivnosti se premesta u
elektronski prostor nad kojim drzave nemaju kontrolu
Po njenom misljenju, najznacajnije od svega je sto upravo
d rzave daj u I eg i ti m itet ovi m promena ma, stokaorezu fta t
ima transformaciju drzavnog suvereniteta u pravcu njegove
deobe s medunarodnim privatnim pravom, nadnacional-
nim organizacijama i nadnacionainim kodeksom ljudskih
prava (Sasen, 2004).
Glediste o gubitku nacionalnog suvereniteta deli i
Kastels, s tim sto on smatra da se taj proces odvija uprkos
zelji nacionalnih drzava. Zapravo, u zelji da osnaze svoju
poziciju, nacionalne drzave se okupljaju oko nadnacionalnih
projekata, poput Evrbpske Unija. Medutim, rezultat takvih
projekata nije jacanje vec erozija drzavne mod u zamenu za
njeno trajanje. Drugi znacajan proces koji vodi urusavanju
suvereniteta predstavlja regionalizacija, odnosno decentra
lizacija mod drzave, kao pokusaj da se prevlada kriza
legitimacije, izazvana neuspesima da se rese kljucni problemi
gradana Medutim, i taj proces samo dodatno potkopava
snagu nacionalne drzave Najzad, a zapravo najvaznije,
suverenitet nacionalnih drzava je potkopan zbog nuznosti
 sve vece vojne meduzavisnosti. Cak ni vojno najmocnije
drzave poput SAD, na razlicite nacine postaju meduzavisne
u ovoj oblasti (Castels, 2002),
Sumirajud, na izvestan nacin, argumente koji ukazuju
na uticaj globalizacije na drzavu, Solte navodi pet kljucnih
promena. Globalizacija vodi kraju suvereniteta nacionalnih
drzava, drzave se preorijentisu sa sluzenja nacionainim na
sluzenje supranacionalnim interesima, prestaju da budu
garant javnog blagostanja, redeinise se upotreba vojne sile
i, kao posebno vazno, same drzave se sve vise oslanjaju na
medunarodne regulatorne sporazume (Scholte, 2000),
Specifican pogled na slabljenje drzavnog suvereni
teta iznose Antonio Negri i Majkl Hart Po njihovom misljenju,
slabljenje suverenih nacionalnih drzava, deregulacija medu
narodnih trzista i stisavanje medudriavnih sukoba ukazuju
na pojavu imperije kao nove paradigme, u kojoj se moraju
promisljati globalni odnosi, Kao sto pokazuju prethodna
istorijska iskustva, svaka imperija podrazumeva hijerarhiju,
centra I izovanu izgradnju normi i proizvodnju legitimacijskog
obrasca prihvacenog na njenoj teritoriji, koji oznacaya svo-
jevrsnu vladavinu bez vlade. Priroda svetskog ppfetka koji
nastaje je takva da se on ne stvara prevashodno na tirtelju sile,
vec na sposobnosti da se upotreba sile predstavi kao da je u
sluzbi mira i prava Drugim redma, nastanak nove imperije
se prikazuje ne kao proizvod sopstvene namere i vblje, vec
kao odgovor na poziv najsposobnijima da resavaju sukobe
Zato je prvi cilj imperije da prosiri podrucje konsenzusa koji
podriava njegovu vlastitu moc (Negri i Hardt, 2003);
Na osnovu do sada recenog, odgovor na pitanja
koja smo postavili na pocetku ovoga podpoglavlja mogao
bi se sazeti na sleded nadn. Giobaiizacija je i posledica i
uzrok siabljenja nacionalnih drzava Posledica u meri u kojoj
su problemi koje je proizveo sistem nacionalnih drzava
186
zahtevali resenja koja se nalaze van toga sistema, i koje
takav sistem nije mogao da resi, a uzrok u meri u kojoj
proces globalizacije suzava prostor i delokrug aktivnosti na
koje pojedine nacionalne drzave, ili citav sistem nacionalnih
drzava, mogu da ponudeadekvatan odgovor Drugim redma,
problemi koji se stvaraju u novom globalnom sistemu su
takvi da sve vise zaokupljaju paznju sve veceg broja ljudi, a
istovremeno prevazilaze sposobnost nacionalnih drzava da
ih rese Posledica toga je gubljenje elemenata suvereniteta,
ali i gubljenje legitimi-teta, koje je povezano sa novim
identitetom, koji se rada iz svesti da zivimo u novoj epohi
i da pripadamo jednom svetu, Oni koji ne shvataju novu
realnost i koji zive iskijudvo u svetu nacionalnih drzava
mogu dokazivati znacaj nacionalne drzave, ali u odredenim
trenucima bivaju suprotstavljeni kako onima koji zive u
svetu transnacionalnih organizacija, tako i onima koji, mada
privrzeni ideji nacionalne drzave, shvataju novu realnost i
zbog toga joj odricu deo suvereniteta, u zelji da joj produze
rok trajanja
U ton smislu, danas se kljucna polemika ne vodi
izmedu autora koji afirmisu, odnosno osporavaju suverenitet
nacionalnih drzava, vec izmedu potonjih i onih koji se zalazu
za ogranicavanje suvereniteta kao nuznog uslova opstanka
nacionalne drzave u ma kom obliku,
Medu onima koji se zalazu za ogranicenje suve
reniteta kao uslova opstanka nacionalne drzave, postoji
razlika u argumentaciji koja ipak vodi slicnom zakljucku
U nastavku teksta osvrnucemo se na dva takva relativno
razvijena stanovista koja polaze od razlicitih pretpostavki,
ali vode identicnom zakljucku Rec je, s jedne strane, o
gledistu Bob Dzezopa (Bob Jessop), jednog od najaktivnijih
neomarksistickih teoreticara drzave, a s druge strane, o
gledistu Entoni Gidensa,
1 87

Jedan neomarksistickipogled - Bob Jessop
U marksistickoj tradiciji kapital i nacionalna drzava
predstavljaju dva reda pojmova razlicitog ranga92, uz napo-
menu da je problematika nacionalne drzave bitno manje
problematizovana9394 No, i pored toga, moguce je sumarno
rekonstruisati marksisticki pogled na pitanje nacionalne
drzave i njenog razvoja koji je, dakako, najuze bio povezan
i determinisan analizom kapitalizma i kapital odnosa,
Kapitalu je jaka i centralizovana drzava, bila potrebna
najpre da bi se prevazisle parohijalne barijere koje su bile
naslede feudalnog sistema odnosa, a kasnije da bi se na
bajonetima takvih mocnih i organizovanih drzava prosirio
po podrucjima u kojima njegova logika nije bila razumljiva,
vecjedino logika fizicke sile. Onoga trenutka kada je, sjedne
strane jezik kapitala - novae - preovladao, a sa druge strane
92 Svest o toj cinjenici u marksizmu se javila tek u okviru debate koja
je vodena sedamdesetih godina XX veka. Cilj ove debate je bio da se
sistematski izdvoji drzava kao politicki obiik iz konteksta kapitalistickih
odnosa proizvodnje kao prvi korak ka stvaranju materialistic^ teorije
gradanskedrzavei njenog razvoja"(Hollowayand Picciotto,;;lM 7J8":2)
93 0 tome svedoce i reci Holveja i Pikota (Holloway and ||^>tto):U
proslosti, marksisticka teorija, ukoliko se bavila drzavomy najcesce se
ogranicavala na ukazivanje da su drzavne aktivnosti u interesu kapitala i na
analizu meduzavisnosti drzavnih aktivnosti i interesa vladajuce klase"
(Holloway and Picciotto, 1978:1).
94 Blanke, Jirgens i Kastendik smatraju da su se marksisti bavili
drzavom jedino u kontekstu analize fasizma i radnickih prava (Blanke,
Jurgens, Kastendiek, 1978) U ton smislu, po nasem misljenju, izuzetak
predstavljaju politicki spisi pojedinih ideologa socijalizma, koji su se
nakon socijalistickih revolucija suocili s problemom organizovanja
drzave U cisto teorijskom pogledu, pitanje nacionalne drzave bilo je,
medutim, u marksizmu zapostavljeno, Situacija se u ton pogledu
radikalno menja krajem sedamdesetih godina kada je zapocela velika
marksisticka debata o pitanjima drzave, u kojoj su dominirali Pulancas i
Miliband (Holloway and Picciotto, 1978)
188
kada se kao posledica sirenja kapitala deo nacionalnog
kapitala transformisao u transnacionalni kapital, izicka sila,
odnosno drzava kao njen legitimni i legalni nostlac pocinju
da predstavljaju smetnju i ogranicenjeza dalji razvoj kapita
lizma Posmatrano samo iz ovog ugla, kapital bi mogao da
se reprodukuje bez posredstva bilo kog oblika drzave, Ali sa
druge strane, cak i transnacionalnom kapitalu je potrebna
zastita Socijalni nemiri koji proisticu iz logike kapital
odnosa predstavljaju pretnju za nesmetano funkcionisanje
kapital odnosa,To znaci da takvu zastitu moze pruziti samo
drzava kao institucija koja ima legitimitet da upotrebi
nasilje i silu
Nacionalna drzava kakva se pojavila u Evropi
postala je uzor i model po kome su nastajale i drzave u
ostalim delovima sveta Takva nacionalna drzava imala
je mnogobrojne karakteristike, a jedna od njih je bila
vezana upravo za nacionalni resantiman, koji je rasion
d' etre nacionalne drzave nalazio upravo u nacionainim
posebnostima i njihovom isticanju kao osnovnom razlogu
postojanja pojedinih drzava ovakva situacija je nepodnos-
Ijiva za kapital Kapital ima univerzalan jezik, a nacije govore
posebnim jezicima Pored toga, osnov njihovog postojanja
je u razlicitosti, a ne u istosti. Osim razlike u jezicima,
nacionalne drzave setrude da istaknu svoju posebnost i u
svim ostalim domenima organizovanja drustvenog zivota,
pa i u propisima koji su lokalno obojeni Ovakva situacija
kapitalu i odgovara i ne odgovara Postojanje razlika znaci
da postoje razlicita, bolja i losija mesta za poslovanje, ali,
s druge strane, postojanje razlika preti da se univerzalni
jezik kapitala zameni lokalnim jezikom koji mu se moze
suprotstaviti, bilo daje rec o nacionalnom, religijskom ili ma
kom drugom jeziku koji bi mogao dovesti u pitanje logiku
kapitala U ton smislu inspirativno je predvidanje Dzordza
189

Sorosa (George Soros) - da globalnom kapitalistickom siste-
mu preti slom koji ce biti posledica napetosti izmedu
globalnog opsega inansijskih trzista i nacionalnog opsega
politike" (Soros, 1999:108)
Ovako pojednostavljeno izrazena slika marksistickog
videnja sudbine nacionalne drzave, koja se odnosi samo na
aspekt njegovog globalnog sirenja, svedod o nedijalektickom
pristupu koji su marksisti imali prema pitanju drzave. Naime,
dualizam koji postoji u osnovi marksistickog shvatanja nikada
nije bio prevladan u radovima klasicnih marksista prve i
druge internacionale Taj dualizam se preneo i na savremene
neomarksiste95 pa otuda ne crude kritike da se u radovima
Volerstina cesto ne vidi kakva je uloga nacionalnih drzava u
okviru svetskog sistema, iako ih on cesto pominje96
95 To je jedan od osnovnih razloga sto su pojedini neomarksisti jnsisti-
rali na tome da drzava ne moze biti analizirana odvojeno od drustva, vec
samo kao oblik reprodukcije drustva, odnosno kapitala (Bianke, Jurgens,
Kastendiek, 1978)
96. Pozicija Volerstina i ostalih teoreticara svetskog sistema, u pogledu
uloge i znacaja d rzave, ostavlja zaista puno nedoumica Ipak, utisak je, na
osnovu ceiine njihovih radova, da su drzave, posebno one najzgacajnije,
agenti krupnog kapitala Drzave, s jedne strane, imaju|ufogu da
obezbede kvazimonopolni polozaj krupnom kapitalu, a s dr'uge strane,
da obezbede socijalni mir (Volerstin, 2005) Dovani Arigi smatra da
sadasnja epoha globalizacije predstavlja samo inancijalizaciju koja je
mogla biti identifikovana i u ranijim fazama kapitalisticke akumulacije,
Iskustvo ranijih perioda ukazuje da su drzave koje su imale kljucnu
ulogu u oblikovanju svetskog sistema, kao Velika Britanija krajem XIX i
pocetkom XX veka, ubrzo nakon takvih perioda financijaiizacije, koje su
se odvijale pod njihovim uticajem, dozivljavale slabljenje U ton smislu,
on ocekuje da ce sadasnja hegemonija SAD u svetskom sistemu ubrzo
biti zamenjena hegemonijom azijskih zemalja Razloge financijaiizacije
Arigi vidi u kombinaciji neravnomernog razvoja, koji je posledica dve
komplementarne tendencije: prekomeme akumulacije kapitala od
strane kapitalista kroz reinvestiranje kapitala i praznjenja drzavnih
budzeta sto je posledica smanjenja trgovinske i proizvodne ekspanzije
(Arrighi, 1997).
Jedan od znacajnijih savremenih neomarksista koji se
bavi pitanjem globalizacije, Bob Dzezop (Bob Jessop), svoju
poziciju gradi na pokusaju da prevazide dualizam izmedu
analize kapitalizma i nacionalne drzave. U svojim radovima,
on se u velikoj meri oslanja na Pulancasa (Poulantzas), koji
je tvrdio da, uprkos internacionalizaciji kapitala, koju je on
definisao kao imperijalizam, znacaj nacionalne drzave ne
opada jer je njena egzistencija povezana sa pitanjem klasne
borbe. Naime, veza izmedu kapitala i nacionalne drzave
odrzava se upravo zbog nacionalnog karaktera klasne borbe
Ekonomska uloga nacionalne drzave, dakle, nije neutralna,
ona je izrazena u njenoj politickoj ulozi eksploatacije i
klasne dominacije, i nemoguce je odvojiti tu njenu ulogu
od ekonomske uloge. Upravo na toj ideji Dzezop razvija
svoj pristup u kome povezuje dva nivoa analize Jedan
je apstraktni nivo strukturalne determlnacije, a drugi je
konkretni nivo klasne borbe u specificnim uslovima. Na
osnovu takvog razmatranja, on smatra da je u uslovima
globalizacije doslo do promena u ulozi drzave u odnosu na
raniji period Te se promene ogledaju u tri kljucna aspekta
Prvo, neke tehnicko-organizacione, politicke i ideoloske
funkcije nacionalne drzave su premestene na druge nivoe
drzavne organizacije i tu, pre svega, misli na denacionaliza-
ciju drzavljanstva. Drugo, postoji trend porasta broja funkcija
koje se dele sa drugim para-drzavnim ili privatnim politickim
akterima i institucijama Najzad, medunarodni kontekst
postaje sve znacajniji za akcije koje vodi nacionalna drzava,
No, i pored svega toga, nacionalna drzava i dalje igra vaznu
ulogu u organizaciji drustvenog zivota, Procena znacaja te
uloge mora se utvrditi konkretnom empirijskom analizom,
smatra Dzezop, jer varira od drzave do drzave. Drugim
recima, uprkos ekonomskim trendovima i redefinisanju
znacajnog dela funkcija koje je nekada imala, drzava i dalje
191

ima vaznu ulogu u regulaciji klasnih sukoba, odnosno
odrzavanju drustvene kohezije, Na taj nadn, dilema da li
je drzava subjekt, ili objekt ekonomskih procesa, postaje
izlisna Zato on smatra da je shvatanje globalizacije kao
koherentnog uzrocnog mehanizma potpuno pogresno, bilo
da je rec o naglasavanju uloge trzista ili uloge drzave Pre
bi se moglo tvrditi daje globalizacija kompleksna rezultanta
mnostva razlicitih procesa, ili kako on kaze kompleks
haoticnih i naddeterminirajucih posledica serija procesa
koji deluju u specificnom strukturalnom kontekstu" (Jessop,
1999).
Gidensovo shvatanje drzave kao moderatora izmedu
globalnog i lokalnog nivoa
Do slicnog zakljucka o redeinisanoj ulozi nacionalne
drzave, polazeci od sasvim razlicitih teorijskih pretpostavki
dolazi Entoni Gidens On ne spori znacaj globalizacije na
savremena svetska zbivanja, Smatra cak izlisnom. tezu
radikalnih skeptika da se pojavom globalizacije nista
sustinski nije promenilo. Pa ipak, kada je o nadpnalnoj
drzavi rec, on smatra da na medunarodnoj scenhtdWonalne
drzave ostaju najznacajniji akteri Takav stav potkrepljuje
argumentom da, za razliku od multinacionalnih organizacija
koje hiperglobalisti ug lavnom smatraju hovim kljucnim
akterima, drzave kontrolisu teritoriju, poseduju vojnu silu i
odiiavaju pravni poredak97 (Gidens,1998), No, i pored takvog,
97 Treba primetiti da se navedena tri argumenta mogu svesti na sredisnji
- posedovanje vojne sile -jer se kontrola teritorije i odrzavanje pravnog
poretka u krajnjoj liniji obezbeduju vojnom silom Ovaj argument je sam po
sebi problematican ne samo s obzirom na prigovore koje su u ton
pravcu uputili Suzan Strejndz i drugi autori, vec i s obzirom na dnjenicu da
poredak koji se odrzava iskljucivo na sili ne moze dugo odolevati
aiternativnim porecima
naizgled, tvrdog stava u pogledu znacaja nacionalnih drzava
Gidens je eksplicitan u stavu da svetski sistem ne moze da
bude opisan ili analizovan samo na nivou nacija", vec da se,
osim vlada, moraju ukljudti i privreda i civilno drustvo. Upravo
zbog pritiska privredne globalizacije odozgo" i civilne"
globalizacije odozdo" Gidens savetuje da se nacionalne
politike moraju potpuno integrisati u svetske perspektive
U ton smislu on koristi pojam kosmopolitske nacije"
jer je svestan znacaja nacije kao integrativnog faktora u
okviru pojedinih nacionalnih drustava ali, s druge stane,
svestan je i ogranicenja koje takav koncept nosi u pogledu
privrednog razvoja. Kosmopolitska nacija bi, dakle, morale
zadrzati integrativnu funkciju na lokalnom nivou, a izgubiti
dezintegrativne osobine koje se odnose na sukobijavanje
sa drugim nacijama na globlanom nivou Da li je ovakav
koncept nacije i drzave, koja biostvarilaravnotezu izmedu tri
razlicita nivoa - lokalnog, nacionalnog i globalnog - ostvariv,
za Gidensa se ne postavlja kao pitanje. Naprotiv, upravo u
ostvarenju toga cilja on vidi osnovnu ulogu vlada nacionalnih
drzava i razlog njihovog postojanja. Drugim recima,
nacionalne drzave i njihove vlade morale bi u godinama koje
slede postati moderatori u areni u kojoj sve vise dominiraju
muitinacionalne korporacije i nevladine organizacije. Razlog
za to je sto se prve ponasaju nekontrolisano, a druge, cesto
deluju neodgovorno, U ton smislu, posebnu odgovornost
imaju vlade najrazvijenijih nacionalnih drzava, o kojima
on govori kao o GX, odnosno grupi sedam najrazvijenijih
zemalja plus niz vaznih drzava poput Rusije, Kine, indije,
Brazila, Meksika i tako dalje
Teorijski koncept koji Gidens predlaze, kao sto
smo videli, u prilicnoj meri je fluidan On se ne zasniva na
nekim cvrstim strukturalnim elementima Sam nastanak
nacionalne drzave on tumad spletom slucajnih istorijskih
193

okolnosti, a njenu transformaciju u epohi globalizacije
vidi kao svesnu aktivnost vlada najvaznijih zemalja u.'cilju
Izbegavanja rizika koje moderno doba donosi sa sobom.98
Kao najvaznije on istice ekoloske rizike i strukturalni
rasizam. Drugim redma, transformisana nacionalna drzava,
koja podva na kosmopolitskoj naciji, izgubila bi obelezja
tradicionalno shvacenog suvereniteta,Tu se, pre svega, misli
na propusnost granica i vojnu moc koju bi upotrebila protiv
suseda ili za gusenje ljudskih prava, a zadrzala bi odredene
prerogative unutrasnjeg suvereniteta. Takode, s obzirom
na pretpostavijeno globalno vodstvo, vecina nacionalnih
drzava izgubila bi autonomiju u pogledu odredivanja pravca
drustvenog razvoja koji bi bio globalno deinisan.
Zakljucna razmatranja
Osnovni problem u debatio odnosu globalizacije
i transformacije nacionalne drzave sastoji se, po nasem
misljenju, u tome sto se kao imperativ nametnulo shvatanje
da je u analizi globalizacije osnovna analiticka jedinica
nacionalna drzava Shvatanje i tumacenje globalizacije kao
procesa koji znaci sve intenzivnije povezivanJf;$aciona[nih
drzava je kljucno za nerazumevanje globalizadje Nesum
njivo da je porast medudrzavnih veza i politickih aranzmana
u porastu, ali taj proces internacionalizacije zaklanja neke
od sustinskih problema s kojima se suocava nacionalna
drzava.
Odgovore na tri kljucna pitanja oko kojih se vode
savremene rasprave o odnosu globalizacije i nacionalne
drzave - da li se moze govoriti o tome da su nacionalne
98 Poverenje koje Gidens ima u vodece drzavnike zaista je fascinantno
Nama sa prostora bivse Jugoslavije poverenje u odgovornostdrzavnika"
tesko da ce ikada biti vraceno. Ali nije rec samo obalkanskom sindromu".
Oba svetska rata u XX veku vodena su u periodu potpune dominacije
nacionalnih drzava
drzave jos uvek glavni akteri u svetskim posiovima; da li
postoji vodeca nacija koja diktira globlane odnose; i kakva je
uloga nacionalne drzave u buducnosti - mogli bismo sazeti na
sledeci nacin:
Nacionalne drzave vise ne predstavljaju jedinog, ni
najznacajnijeg aktera u svetskim posiovima
Nacionalne drzave i nacionalne birokratije sve vise
se uplicu u svakodnevni zivot pojedinaca i time pokusavaju
da ojacaju unutrasnji suverenitet.99 Takav trend je u pro
tivrecnosti s procesom individualizacije i sve vise smeta
gradanima, posebno u razvijenim zemljama, koji imaju sve
manje poverenja u nacionalna vodstva.100 Trend jacanja
unutrasnjeg suvereniteta u obrnutoj je srazmeri sa trendom
siabljenja spoljnjeg suvereniteta i autonomije Tradicionalno
shvaceni, nacionalni interesi ne igraju vise bitnu ulogu u
medunarodnim odnosima,101 te u ton smislu ni tradicionalno
shvacena nacionalna drzava ne igra vise kijucnu ulogu u
medunarodnim posiovima,
99 To je, s jedne strane, kada je o razvijenim drustvima red, reakcija
na dezintegrativne procese i opadanje nivoa drustvene kohezije kao
nezeljene posledice modernog drustvenog razvoja, a sa druge strane,
kada je o nerazvijenim drustvima rec posledica bilo potrebe da se ona
modemizuju, stoje bilo karakteristicnoza socijalisticka drustva, bilo da
se odrze u stanju zavisnosti, stoje slucaj sa neokolonizovanim zemljama
U oba slucaja, osim zadovoljavanja proklamovanih ciljeva, treba imati
u vidu i realizaciju partikularnog interesa osamostaljenih grupa koje su
dosle u posed drzavne modi, da tu mod sacuvaju i po mogucstvu uvecaju
kao bazicni resurs na kome temelje svoj privilegovan polozaj.
100, Suzan Strejndz u uvodu svoje knjige upozorava da je slom sovjet
skog Saveza i propast rezima u ostalim istocnoevropskim zemljama bio u
velikoj meri posledica oslobadanja od iluzija koje su gradani imali u
pogledu nacionalnih lidera Takav trend nije, medutim, karakteristican
samo za bivse socijalisticke zemlje Rast nepoverenja u vlade prisutan je i u
vecini najrazvijenijih kapitalistickih zemalja (Strange, 1996:4)
101 O tome opsirije videti u tekstu autora o NATO bombardovanju
Jugoslavije (Vuletic, 1999)
195

Za vecinu tradicionalno levicarski orijentisanih autora
ovo je posledica preuzimanja globalnog vodstva od strane
jedne nacionalne drzave - SAD, ili nekoliko najrazvijenijih
zemalja koje cine takozvani Zapad" To je istovremeno i
jedan od ponudenih odgovora na sledece pitanje koje nas
interesuje - da li se moze govoriti o postojanju vodece
nacije koja modelira svet u skladu sa sopstvenim interesima
Mada se administracija u Vasingtonu cesto smatra jednim
od kljucnih aktera u mnogim svetskim posiovima, razlozi
koji uticu na sve nacionalne drzave uticu i na one koje su
trenutno najmocnije Trebalo bi ispitati u kojoj meri ame-
ricka administracija samostalno donosi odluke i pod cijim
uticajem se takve odluke donose, odnosno kojim motivima
se rukovode predsednik i kongres SAD pri opredeljivanju
za odredenu opciju koju propagiraju ili realizuju 102 Ako bi
se moglo dokazati da su tradicionalno shvaceni nacionalni
interesi kljucni motiv pri donosenju odluka, mogli bismo
tvrditi da postoji vodeca globalna nacija 103
102 Odluka americke administrate iz marta 2002 godine, da poveca
carinsku stopu na uvoz celika i tako zastiti domace proizvocface
predstavlja vazan argument za one koji isticu da epoha naejbnalnih
drzava nije zavrsena Takva odluka je, medutim, izazvala buf^ reakcije u
svetu, a u citav slucaj se umesala i svetska trgovinska organizacija koja
treba da preispita validnost takve odluke
103. Ovde se postavlja pitanje sta uopste pojam nacionalni interes
podrazumeva. U literaturi o naciji i nacionainim odnosima nemogude je
naci odredenje ovog pojma On je fluidan, zavisi od vremena i prostora
i konsenzusa uskih grupa koje definisu nacionalni interes, U okviru toga
deinisanja osim razlike u pogledu kratkorocnei dugorocne perspektive,
implementirani su i razliciti interesi razlicitih drustvenih grupa u okviru
jedne nacije Tradicionalno tumacenje koje nacionalni interes dovodi
u vezu sa nacionalizmom i, s tim u vezi, kao nacionalni interes shvata
poklapanje etnickih i drzavnih granica, ne resava problem u situaciji kada
svega nekoliko drzava na svetu mozemo tretirati kao jednonacionalne
(Gelner). Sireshvacen nacionalni interes, koji pre svega ima u vidu interes
moderne gradanske drzave koja se zalaze za blagostanje i sigurnost
svojih gradana, takode postaje problematican u situaciji kada se formira
198
Odgovor na trece pitanje zavisi od ideoloske pozicije
pojedinih autora, koju nije uvek lako odrediti Za neoliberalno
orijentisane autore takvo pitanje je suvisno. Za tradicionalno
orijentisane liberale nacionalno driavni okvir jejedina sansa
da bi se predupredile pogubne posledice neoliberalne
globalizacije (Sulce, 2003) Nadnacionalno orijentisani des-
nicari smatraju da vlade najrazvijenijih zemalja moraju u
buducnosti preuzeti odgovornostza svetske poslove ukoliko
zele da bude ocuvan savremeni kapitalisticki sistem (Gilpin,
1999).
Potpun odgovor na ovo pitanje zahteva razdvajanje
pojmova nacionalna drzava i drzava kao koncept drustvenog
organizovanja Bek pravi razliku izmedu cetiri tipa drzava
- nacionalna ili etnicka drzava, neoliberalna drzava, nad-
nacionalna zastitnicka drzava i kosmopolitska drzava, Po
njegovom misljenju, nacionalna drzava ne moze da se
suprotstavi mod velikih kompanija koje su nadnacionaIno
organizovane. U ton smislu, buducnost nacionalne drzave
nije svetla, Neoliberalna drzava nije nista drugo nego promo
ter interesa mod transnacionalnih kompanija na svojoj
teritoriji.. Nadncionalna zastitnicka drzava pojavljuje se kao
mehanizam koji bi trebalo, pre svega, da osigura bezbednost
gradana i postojeceg neoliberalnog poretka Kosmopolitska
drzava, koja jos uvek predstavla pozitivnu utopiju, jedina je
u mogucnosti da interese gradana pretpostavi pogubnim
posledicama delovanja transnacionalno organizovanog
kapitala
nova svetska elita koja svoj identitet gradi pre svega u odnosu na svoj
socijalni status koji je proistekao iz uloge u globalnoj strukturi modi
Moc te grupe je takva da bitno utice na definisanje nacionalnog interesa
zemalja iz kojih poticu, a tako shvacen interes nesumnjivo moze biti u
koliziji sa sigurnoscu i blagostanjem vecine lokalnog stanovnistva To,
drugim recima, znaci da se vlade pojedinih zemalja mogu u donosenju
odluka rukovoditi pre interesima globalne elite, nego nacionainim
interesom shvacenim na bilo kojiod dva predlozena nacina.

U ton smislu, Bek identifikuje i aktere na politickoj
sceni:
Protekcionisticka levica brani nacionalnodrzavni
politicki model u cilju zastite demokratije i socijalne drzave
Nju cine stari socijaldemokrati, komunisti i protekcionisti.
Zajednicko im je sto se zalazu za istovremenu zastitu nacije,
demokratije i socijalne sigurnosti, sto vide kao najdelo-
tvornijiprotivotrovtotalitarizmu"
Neoliberalna levica, odnosno Treci put, pirhvata
izazov globalizacije Zalaze se za sintezu nacionalne drzave i
svetskog trzista. Internacionalizaciju nacionalne drzave,
ukljudvanjem u nadnacionalne organizacije, vidi kao mo
gucnost resavanja gorucih svetskih problema,
Nadnacionalno utvrdena levica zalaze se za socijalnu
pravdu, ali samo za stanovnike Evropske Unije Evrppska
tvrdava morala bi postati zastitnik od migranata
Kosmopolitska levica je protiv neoliberalne hegemo-
nije, ali i protiv antiglobalizacijskih i ksenofobicnih pokreta i
stranaka, Zalaze se za nadnacionalno umrezavanje razlicitih
identiteta, :"#?^:
Etnicka desnica u prvi plan istice privredrtifjkulturni
protekcionizam i neprijateljski je orijentisana premi strSpcima.
Neoliberalna desnica spaja privrednu otvorenost s
kulturnom ksenofobijom.
Nadnacionalno utvrdena desnica, takode, spaja zaia-
ganje za slobodno trziste s kulturnom ksenofobijom koja je
evropski (civilizcijski) motivisana,
Kosmopolitsku desnicu predstavljaju kosmpolitski
konzervativci bliski katolickoj crkvi.
Ovaj vise idealnotipski model u konkretnoj analizi
stvara problem jasnog razgranicenja Takode, aktivnosti
pojedinih, kao neocekivane efekte imaju jacanje pozicije
suprotstavljenih ideoiogija, Tako, na primer, neoliberalna
200
levica trazi vise vlasti za drzavu, ali u cilju lakse realizacije
interesa krupnog kapitala Na taj nacin doprinosi sveopstoj
nesigurnosti i otvara prostor jaca nju neoliberalne desnice,
koja trazi vise reda i zakona, da bi na taj nacin omogucila
ostvarenje interesa kapitala (Beck, 2004),
U ton pogledu meta-igra izmedu kljucnih aktera
- transnacionalnih korporacija, drzave i civilnog drustva je
otvorena.
Globalizacija i demokratija
Kada se 1992, godine pojavila Fukujamina (Frencis
Fukuyama) knjiga Kraj istorije i poslednji covek104, mnogi su
je okaraktehsali kao manifest univerzalizma i liberalno-
demokratske ideologije Slom Sovjetskog Saveza i socija-
listickih rezima u istocnoj Evropi, ili Treci talas demokratizacije,
da upotrebimo Hantingtonov termin, bili su, smatralo se,
najupecatljiviji empirijski dokaz koji se mogao navesti u
prilog Fukujaminoj tezi Univerzaina covekova potreba za
priznanjem, ili Tymos, kako ju je Fukujama nazvao, podela
' je da se realizuje na globalnom nivou, Svetla buducnost
demokratije, cinilo se, bila je osigurana.'05 Medutim, jos
se euforija oko nezadrzivog pohoda demokratije nije
smiriia, a etnicki sukobiu Ruandi, Somaliji i posebno bivsoj
Jugoslaviji bacili su senku na ovu optimisticku viziju, i sve
104 Mada su se kljucne ideje pojavile tri godine ranije u istoimenom
clanku.
105. U ton smislu, kao kljucni argument koji se navodi u prilog tezi
da globalizacija, ma sta ona znacila, predstavlja proces koji airmise
demokratiju i demokratske vrednosti, navodi se porast broja demo-
kratskih zemalja u svetu, koji je narocito eskalirao u epohi globalizacije
ponajvise zahvaljujuci tranziciji bivsih drzava socijalistickog bloka u
istocnoj Evropi Treba, medutim, napomenuti da je taj broj porastao
i zahvaljujuci pojavi nekih novih drzava cepanjem starih socijalistickih
zemalja

ved broj autora jepoceo da saskepsom gleda na Fukujamine
prognoze, U oblasti politickih nauka razvila se dtava skola,
takozvana teorija haosa" a jedan od njenih rodonadelnika,
Samjuel Hantington, razvio je jos specifrcniji civilizacijski
pristup"izucavanju globalnih odnosa
Time se otvorio prostor za sve izrazenije pitanje
buducnosti demokratije u godinama koje dolaze, a posebno s
obzirom na promene koje su izazvane setom procesa i
promena pod zajednickim nazivom globalizacija. Nova
pitanja koja su se otvorila, i kojima cemo se baviti u nastavku
teksta preplaviia su optimizam Fukujamine knjige koja je,
kako je iznenadno zadobila, isto tako iznenadno i izgubila
paznju svetske javnosti
Nove pesimisticke vizije buducnosti pocele su da
zaokupljaju paznju socijalnih misliiaca. lza horizonta
savremenih dogadaja nalaze se dve moguce politicke
perspektive - obe sumorne, nijedna demokratska" (Barber,
1992:
1) Recenica kojom je Bendzamin Barber (Benjamin
Barber) poceo svoj tekst Jihad Vs, McWorld"mozda najbolje
opisuje stanje duha intelektualne javnosti, zabrir&ite za
buducnost demokratije u savremenom svetu B^berova
osnovna teza je da su u epohi globalizacije rrfecfusobno
suprotstavijena dva principa, odnosno dve tendencije
- tribalizam i globalizam. Njihova jedina zajednicka crta je
indiferentnost ili cak neprijateljstvo prema demokratiji,
Cetiri imperativa - trzisni, informativno-tehnoloski,
ekoloski i imperativ resursa - cine osnovu na kojoj podva
savremeni McWorld. Demokratski imperativ se ne nalazi u
ton paketu, jer participacija u odlueivanja socijalna pravda
i jednakost, po Barberovom misljenju, nisu neophodni za
uspesnu proizvodnju i potrosnju. Multinacionalne korpo
racije cesto preferiraju poslovanje sa lokalnim oligarhijama,
i ukoliko despotske vlade mogu da obezbede stabilnost
202
poslovanja u svojoj zemlji, nema nikakvih prepreka da se u
tim zemljama posluje. Drugim redma, McWorld je u najmanju
ruku indiferentan prema pitanju postojanja demokratije
Demokratske vrednosti su brzo detronizovane pred
stampedom koji je usmeren u pravcu slobodnog trzista i
njegove sveprisutnosti, kao i pred televizijskom promocijom
propagandnih pom ka" (Barber, 1992:5) Obiik vladavine koji
cak vise odgovara McWorldu je oligarhijski birokratizam ili
meriokratski elitizam
S druge strane, Jihad, svet\ rat" protiv svake vrste
meduzavisnosti, insistira na lokalnim identitetima, znacaju
zajednice i solidamosti medu srodnicima, On promovise
parohijalizam, tehtorijalnu iskljucivost, fanatizam u vero-
vanju, solidarnost koja podva na poslusnosti autoritetu,
brisanje individualnosti u ime kolektivizma, Kao rezultat
takvih zahteva javljaju se anarhija,represija,terori novi,
nekomunisticki, anahroni oblici despotizma koji su
karakteristicni za dobar deo Treceg sveta. Takav tribalizam je
antidemokratski i za njega su kao oblik vladavine
karakteristicni jednopartijske diktature, vojne hunte ili
teokratskifundamentalizam (Barber, 1992)
Ima li, dakle, prostora za sirenje demokratije u svetu
u kome preovladuju naznacene tendencije? Izmedu
cekica i nakovnja" Jihada i McWorlda, prostor koji ostaje
za demokratski ideal Barber vidi u konfederalnoj uniji polu-
autonomnih zajednica, koje bi bile manje od nacionalnih
drzava, ali koje bi medusobno bile povezane u ekonomske
asocijacije i trzista, koja bi bila veca od sadasnjih nacionalnih
drzava Participacija i samouprava bi se praktikovaie na lokal-
nom nivou, a reprezentativnost na globalnom nivou
OnonastaBerbereksplicitnoneukazujeusvomtekstu,
ali sto su primetili mnogi autori u kasnijim radovima, tice se

zapazanja daje proces globalizacije u vezi sa obe navedene
tendencije. S tim, sto je veza sa McWorldom direktna, a sa
J/jhadom indirektna, u smislu da se retribalizacija pojavljuje
kao reakcija na univerzalisticke tendencije koje u nekim
svojim aspektima, pre svega, ekonomska globalizacija
nosi,
Takode, vredno pomena je njegovo ukazivanje na
razlidte izvore iz kojih dolazi pretnja demokratiji. Konzerva-
tizam, ali i neoliberalizam, figuriraju kao podjednako opasni
neprijatelji demokratije, S tim u vezi, treba primetiti da su
neoliberali isticali socijalizam i konzervatizam kao dva
glavna antidemokratska uporista, Konzervativci neprijatelje
demokratije vide u mondijalistima i kosmopolitima Soci-
jaldemokrati osnovnu opasnost za demokratiju vide u revi-
valizacji nacionalizma i sovinizma, a levicari u neoliberalnim
tendencijama 105 . ':'; -'?- .
U teorijskom pogledu, utisak je, da su levicarske
opservacije najrazvijenije, sto je posledica kako sirine
istorijske perspektive, tako, jos vise, povezivanja pitanja
buducnosti demokratije sa drugim pitanjima i prpjjpmima,
pre svih sa pitanjem radnickih prava i socijalne drzave.107
106 U ton pogledu izuzetakmozda predstavlja DzordzSoros,zakoga bi
se tesko moglo tvrditi da je levicar, ali koji ipak ne spori da, i pored toga
sto je stekao veliko bogatstvo na trzistu, kao glavnu opasnost za ideal
otvorenog drustva vidi upravo neobuzdano neoiiberaino zalaganje za
potpuno slobodno trziste: Mada sam imao srece na finansijskim trzis-
tima, sada se plasim da neobuzdana (untrammelled) intenziikacija
laissez-faire kapitalizma i sirenje trzisnih vrednosti u sve oblasti zivota
ugrozava nase otvoreno i demokratsko drustvo Glavni neprijatelj
otvorenog drustva nije vise komunisticka vec kapitalisticka pretnja "
(Soros, 1997)
107. No, pored toga, nas je utisak da su teorijska promisljenost i
leprsavost levicarskih autora posledica oslobodenosti od ideoloskog
pritiska Pozeljna vizija drustva kao osnov ideoloskog pogleda na svet, u
radovima levicara nestala je onoga trena kada je nestao realno postojeci
204
U ton smislu indikativan je Tilijev (Charles Tilly)
doprinos razmatranju pitanja buducnosti demokratije u
savremenom svetu, posebno u zemljama u kojima je ona
dominantan oblik vladavine Svoju poziciju Tili razvija u
sedamnaest tacaka, pofazeci od tvrdnje da je za postojanje
prava neophodan upravni poredak (authorities), Takav
poredak ne mora nuzno da obezbedi nacionalna drzava,
ali istorijski posmatrano, od sredine XIX veka, upravo ova
institucija je obezbedivala zastitu prava Od toga doba do
danas, kroz intenzivnu borbu, radnici su dosegli citav niz
prava, Za nas je, medutim, u Tilijevoj tezi vazniji stav da se,
uporedo sa borbom za radnicka prava, razvijala i demokratija,
odnosno da su kroz parlamentarnu borbu, koju su vodile
radnicke partije, izbegnuti gradanski ratovi, Drugim recima,
demokratija u Evropi svoju konsolidaciju duguje upravo
razvoju radnickih prava, Globalizacija ekonomskih aktivnosti,
medutim, potkopava sposobnost drzave da nadzire i kon-
trolise tokove ekonomske aktivnosti, a to dalje znaci da
opada i njena sposobnost da utice na socijalnu politiku,
ukljucujuci i zastitu radnickih prava, Aktuelne promene
ugrozavaju sva stecena, dakle, i radnicka prava Kapitalisti su
ovu promenu prepoznali i stekli prednost u odnosu na radnike
medu kojima, sa druge strane, raste svest o ovoj promeni,
koja se ogleda kroz razlicite reakcije, ukljucujuci i sovinizam.
Medutim, ni sovinizam ni protekcionizam ne mogu zastititi
radnicka prava, pa dakle, ni demokratiju. Naprotiv, zastitu
svojih prava, pa time i zastitu demokratije, radnici moraju
obezbediti pronalazenjem novih strategija borbe na nivou
medunarodnog kapitala. Dugorocno posmatrano, ukoliko
ne dode do osmisljavanja nove strategije, ovakva situacija
socijalizam, kao poiigon za eksperimentisanje U radovima zapadnih
levicara do takvog reza je doslo jos ranije, pedesetih godina, kada su se
odrekii Staljinovog rezima.
203

ugrozava ne samo radnicka prava, nego i demokratiju i
njene tekovine u celini.'06
Slicnu tezu o ugrozenosti demokratije usled
promena koje u oblasti radnih odnosa donosi ekonomska
globalizacija, iznosi i Habermas (Habermas, 1999) On,
naime, smatra da usled siabljenja drzave socijalnog
staranja pocev od osamdesetih godina XX veka raste
socijalni pritisak na nezaposlene, odnosno raste jaz izmedu
zaposlenih, poluzaposlenih i nezaposlenih Poslednje dve
grupe cine bazu heterogenog drustvenog sloja, odnosno
novonastajuce potklase Ona se razlikuje od klasicne nize
klase jer nastaje po osnovu iskljucenja iz svih vitalnih
drustvenih sistema: obrazovnog sistema, platnog prometa,
sistema zaposljavanja, etc, i upravo zbog toga ne moze
sopstvenim naporima da izmeni svoj socijalni polozaj
Dugorocno posmatrano, ovakva desolidarizacija razorice
liberalnu politicku kulturu, a demokratska drustva zavise
prevashodno od zajednickih uverenja, stavova i prakse
koji su dovedni na nivo univerzalnih principa (Habermas,
1999), ; V;
Osim navedenih, teorijski produbljenihatializa koje
ukazuju na opasnosti koje prete demokratiji usled procesa
globalizacije, moguceje u literaturi nacijos nizides^riptivnih
opisa i argumenata koje razlidti autori navode u prilog tezi
108. Treba primetiti da Till ne vodi dovoljno racuna o promenama u
struktui zapbslehih Radnici koji su se izbdrnizapfbmeieradhbg prava
i njihova sindikalna borba znacajno su oslabili usled opadanja znacaja
rada u savremenim razvijenim privredama, 0d 1990 industrijski radnici
i njihovi sindikati su u defanzivi Oni su postali marginalni i brojcano"
(Drucker, 1994). Pri ton, njihova marginalizacija nije posledica samo
konkurencije jeftine radne snage iz Treceg sveta, kako se obicno tvrdi.
Primera radi, Americko trziste ne ugrozava konkurencija automobilske
industrije iz zemalja Treceg sveta, nego prvenstveno one iz Evrope
i Japana, gde su cene rada iste ili vece nego u Americi (Drucker, isto)
Treba, medutim, reci da ni Druker ne vodi dovoljno racuna o cinjenici da
je i automobilska, kao i druge industrije u velikoj meri vezana za delove
koji se proizvode u zemljama u razvoju, gde cene rada jesu nize.
da globalizacija predstavlja atak na demokratiju U ton
smislu, karakteristican je stav Edvarda Hermana (Edward
Herman), koji tvrdi da su sve kljucne odluke, posebno
procesi udruzivanja (NAFTA, Europian Monetary Union)
bili iskljucivo rukovodeni interesima velikog biznisa, da
su sluzili interesima elite, a da stvarna debata i rasprava o
tome nije ni vodena. Vlade nacionalnih drzava su taj proces
pomagale politickim akcijama koje su cesto bile skrivane
od javnosti, a raspoiozenje javnog mnjenja je kreirano
putem masivnih propagandnih kampanja koje su vodile
velike poslovno-medijske korporacije (Habermas, 1999)
Ocigledno je da se vecina navedenih upozorenja
odnosi na nezeljene posledice globalizacije, koje se mogu
odraziti na kvalitet demokratskih institucija u razvijenim
zemljama, koje se smatraju visoko demokratskim
drzavama.
Siru viziju, u ten pogledu, predstavlja stanoviste
Dejvida Helda (David Held), koji se zalaze za promisljanje
pitanja demokratije na globalnom nivou i koji zastupa
tezu i ideju da je demokratiju moguce ocuvati samo kao
kosmopolitsku demokratiju 109Takavzaokreton opravdava
109. Slicno glediste ima Volerstin, ali ga zasniva na potpuno drugacijoj
argumentaciji i s razlicitim implikacijama Naime, Volerstin smatra da
je demokratija pojam koji u razlicitim interpretacijama dobija razlicit
sadrzaj Demokratija se, medutim, u svakom slucaju mora povezati
s rastom jednakosti. Borbe za demokratiju dovele su do ostvarenja
delimicne demokratizacije u drzavama centra, zahvaljujuci tome sto se
princip gradanstva, odnosno negradanstva, premestio s nacionalnog
na globalni nivo. Dve trecine ljudi na svetu nema liberalnu drzavu zbog
strukture kapitalisticke svetske ekonomije koja ih lisava mogucnosti
da imaju takav politicki sistem" (Volerstin, 2004: 153) Drugim recima,
demokratija nije neka ranije postojeca, pa sada izgubljena privilegija, vec
je sistematski onemogucavana kao nacin da se ocuvaju privilegije uskog
sloja privilegovanih Borba za demokratiju, i tu je slicnost s Heldom, moze
se ostvariti samo na nivou svetskog sistema Sadasnja tranzicija svetskog
sistema, koja ce rezultirati pojavom nekog novog sistema, svedoci o
sukobu izmedu onih koj zele da taj (novi) drustveni sistem bude u osnovi
demokratski sistem i onih koji to ne zele" (Volerstin, 2004:155).

s obzirom na tri cinjenice. Prvo, postojecem teritorijalnom
sistemu odgovornosti, koji je pod kontrolom nacionalnih
drzava, izmicu problemi koji su nastali globalnim finansijskim
tokovima, kao i ekoloski, bezbednosni, komunikacijski i
problemi dugova zemalja u razvoju, Drugo, regional ne
i globalne institucije i agencije, koje su osmisljene da bi
resavale navedena pitanja od javnog interesa nedovoljno
su snazne i ne predstavljaju dovoljno jako uporiste iz koga
bi se navedeni procesi mogli regulisati, Najzad, postoji
sve izrazeniji problem komunikacije i usaglasavanja izme
du razlicitih grupa i ustanova koje se bave navedenim
problemima na nacionalnom i globalnom nivou.
Svi navedeni problemi mogli bi, po Heldovom
misljenju, biti reseni ili bar minimizirani, ukoliko bi se reali-
zovao kosmopolitski modeMj^mokratye, a on obuhvata osam
tacaka:
a. Globalni poredak, koji se sastoji iz vise medu
sobno isprepletanih sistema mod, iziskuje
potrebu da oni budu ograniceni i regulisani
b, Sve grupe i udruzenja imaju pravo na.samo-
odredenje koje bi bilo regulisanpM okviru
kosmopolitskog demokratskog--fjravnog
poretka.
c Globalno moraju biti usvojeni standard! koji
vaze za sve gradane i koje hi jedan politicki
rezim ili udruzenje ne moze krsiti,
d Mora se prosiriti uticaj medunarodnih i regio-
nalnih sudova da bi se ti standardi dosledno
ostvarivali na razlicitim mestima
e, Najopstiji kolektivni ciljevi su odbrana prava
na samoopredeljenje, stvaranje zajednicke
strukture politickog delovanja i ocuvanje
demokratskog dobra
208
f Moraju se zastititi principi socijalne pravde u
svim faza ma privredne aktivnosti,
g Mora se obezbediti princip neprinudnog,
nenasilnog resavanja sporova, a upotreba sile
mora postati samo krajnje sredstvo
h, Gradanima se mora obezbediti pravo da
imaju pristup razlicitim oblicima politicke
participacije
Da bi ovakav model postaofunkcionalan neophodno je
da se obezbede garanti odrzavanja i odbrane ovakvog
kosmopolitskog prava. Held te garante vidi u:
a, Ugradenosti ovih principa u ustave nacio
nalnih drzava,
b Prosirenju uticaja medunarodnih sudova,
c Stvaranju regionalnih parlamenata,
d Uvodenju i jacanju institucije regionalnog
referenduma,
Izlaganju medunarodnih vladinih organizacija
javnoj kontroli,
f Formiranju autoritativne i delotvorne skup-
stine svih demokratskih drzava koje bi u
pocetku bile deo sistema UN
Held analizira i moguce prigovore ovakvom konceptu
medu kojima je najznacajniji onaj o njegovoj nerealisticnosti.
Realizacija ovakvoga modela moguca je, smatra on, ukoliko
bi se vodilo racuna da je rec o procesu koji bi se realizovao
u nekoliko faza u duzem vremenskom periodu, Uprvoj fazi
realizovala bisesamoona prava i obaveze koja utvrduju samo
goruce potrebe i koja podrazumevaju samo neposrednu
odgovornost postojecih nacionalnih drzava. U drugoj fazi
bi se realizovale obaveze koje se smatraju dostiznima i iz
njih bi, za odredeni period, bila izuzeta odredena podrucja
ili zone razvoja" koje nemaju mogucnosti da ih adekvatno
209

realizuju Treca faza se odnosi na realizaciju idealnih ciljeva
koji se ne mogu ostvariti u kratkom vremenskom roku,
Na ovaj nacin, dakle, jedino na globalnom nivou, bi se, po
Heldovom misljenju, mogao ostvariti koncept kosmopolitske
demokratije i spasti demokratski model koji je danas u
izvesnoj meri doveden u pitanje (Held, 1997),
Nas stav u ton pogledu, respektujuci navedena
stanovista, jeste da proces globalizacije nesumnjivo vodi
redefinisanju postojecih standarda u svim oblastima, pa
i u oblasti postojece demokratske prakse Kao sto smo
vec u uvodu ovoga poglavlja napomenuli, globalizacija
dovodi u pitanje funkcionisanje demokratskih institucija na
nacionalnom nivou Tu, pre svega, mislimo na izbor organa
zakonodavnei izvrsnevlasti kojizaviseodvoljevecinebiraca
Globalizacija, koja u sadasnjoj situaciji doprinosi socijalnoj
poiarizaciji na nacionalnom nivou, izaziva, pre svega u
razvijenim zemljama, mnostvo problema Gubitak zapos-
lenja za sve veci broj ljudi, ugrozenost socijalnih institucija
iz vremena drzave blagostanja, omasovljenje potklase,samo
su neki od njih Oni, medutim, proizvode ksenofobicna klimu
u kojoj se, uz pomoc politicke demagogije, kaO|ii?rocnici
takvog stanja prepoznaju strani radnici, imigrahtilvostale
tradicionalno stigmatizovane grupacije stanovnistva, Sve
to pogoduje jacanju nacionalistickih pokreta i partija koje
same po sebi predstavljaju pretnju demokratiji i njenim
tekovinama, S druge strane, cak i izbor vlada koje bi se
zalagale za postovanje demokratskih nacela, ali koje bi uz
to vodile racuna o nacionalnom interesu", shvacenom na
nacin da stite sigurnost i blagostanje vecine svojih gradana
moze predstavljati problem ako se ti interesi sukobe sa
interesima transnacionalnog kapitala i transnacionalneelite
Izolacionizam i igranje na kartu jacanja nacionalnog kapitala,
u odnosu na pozicije transnacionalnog kapitala, suprotan
210
je logici na kojoj podva kapitalizam. U slucaju manjih
drzava, kao sto smo to mogli videti na primeru Jugoslavije
devedesetih godina XX veka, dovodi do unutrasnjih
problema, medu koje spada i ogranicavanje demokratskih
prava i sloboda, kao i do agresivnog militarizma koji
ugrozava regionalnu stabilnost U slucaju vecih drzava, kao
sto su Sjedinjene Americke Drzave, takvi procesi bi vodili
agresivnom militarizmu koji bi mogao da ugrozi svetsku
stabilnost110
To, medutim, ne znaci da se demokratska praksa
ne moze ocuvati na regionalnom nivou, Naprotiv, nase
je misljenje da se na ton nivou ona moze unaprediti, Broj
pitanja o kojima ce se demokratski odlucivati bice, formaIno
posmatrano, suzen Medutim, postavlja se pitanje u kojoj
meri se, bez obzira na razvijenost demokratskih institucija, do
sada demokratski pdludyalp p sustinskim pitanjirna
Demokratsko odludvanje na nacionalnom nivou manje-vise je
svedeno na odludvanje o tome koja ce oligarhija vladati u
svom mandatu Sve to, naravno, ne znaci da giobaiizacija sa
sobom ne donosi druge ozbiljne pretnje, ali o njima, kao i o
mogucnostima da se one prevazictu, bice vise reci u delu koji se
odnosi na posledice globalizacije
110, Ako bi se za SAD moglo reci da predstavljaju kolevku moderne
demokratije (zacete u Evropi), moglo bi se, takode, reci da one mogu
biti i njen kovdeg, ukoliko se administracija u Vasingtonu odluci da vodi
samostalnu, izolovanu poiitiku, za sta ved ima izvesnih nagovestaja,
kao sto je uvodenje dodatnih carina na uvoz celika i celicnih proizvoda,
opiranje da se u cilju zastite nacionalne ekonomije primenjuju globalno
usaglaseni ekoloski standardi, najave izolovanih vojnih aktivnosti u
pojedinim regionima sveta, opiranje da priznaju medunarodni sud za
ratnezlocine, stvaranje zidova prema susedima itd.
 IV 5. GLOBALIZACIJA KULTURE - MEKBUREKIZACIJA
KULTURE
Postoji li globalna kultura? Ako pod globalnom kulturom
podrazumevamo nesto istotodnoskulturom nacionalne
diiave kao Sto se tvrdi, ondaje odgovoi oigledno negativan.
Majk Feterston, Global Culture
Kljucna debata vezana za odnos globalizacije
i kulture, odnosi se na diiemu da li globalizacija vodi
kulturnoj homogenizaciji sveta, ili njegovoj sve izrazenijoj
diferencijaciji i fragmentaciji. Prva teza je ostavila dubok
trag u svesti ljudi i mnogi globalizaciju poistovecuju s
homogenizacijom kulture U strucnim krugovima, medutim,
oko ovog pitanja nema konsenzusa, a kako debata o
globaiizacijii odmice sve je rasirenije glediste da umesto
izraza homogenizacija i heterogenizacija, vise smisla ima
upotreba termina hibridizacija kulture
U ovom poglavlju bice predstavljeni argumetni
suprotstavljenih gledista S obzirom da se svakodlEevno
pojavljuju prilozi koji pretenduju da na nov nacin dppfjnesu
konceptualizaciji nekih od kljucnih pitanja i pfolsfema
koji povezuju kulturu i globalizaciju, u nastavku teksta
osvrnucemo se na glediste Arjuna Apaduraia (Arjun
Appadurai), za koga bi se moglo reci da relativno uspesno
kombinuje elemente modernisticke i postmodernisticke
tradicije u razvijanju sopstvenog koncepta, pokusavajud da
objasni nekeod najvaznijih problema danasnjice, povezanih
sa kulturnom globalizacijom Ogranicenja takvog pristupa
bice ociglednija u poerdenju sa alternativnim pristupom
Dzonatana Fridmana (Johnatan Friedman), kojisvojeglediste
bazira na postavkama svetsko-sistemskog pristupa,
Ostatak poglavlja posvecen je osvrtu na debate koje
se vode oko razlicitih tema u vezi s kulturnom globalizacijom
212
Citalac ce mozda biti iznenaden sto ce u ton delu naid na
veoma raznovrsne teme, pocev od ocekivanih, koje se ticu
uloge medija i pitanja identiteta, pa do onih za koje se obicno
smatra da pripadaju drugim oblastima kao sto su nacionalni
sukobi, ideoiogija i ekonomija. Medutim, debata o kulturnim
aspektima globalizacije prelama se kroz svaku od navedenih
tema, ne samo zbog sirokog shvatanja pojma kultura, vec i
zbog toga sto je kulturni determinizam dospeo ponovo u
zizu interesovanja upravo u eri globalizacije
Kultura
Koncept kulture u sociologiji i drugim drustvenim
naukama,uvedenjekaoantitezabiofogistickimstanovistima,
po kojima su covek i njegovo ponasanje prevashodno deter-
minisani razlicitim bioloskim dniocima. JD_.ile.rna.p stepenu
uslovljenosti coveka prirodom, odnosno kulturom, prisutna
je u sociologiji tokom citave njene istorije, ali vec od kraja
XIX veka preovladava humanisticko shvatanje u komeje za
biologiju bilo sve manje mesta, Poseban doprinos ovom
trendu dao je razvoj feministicke struje u sociologiji, od
sezdesetih godina XX veka U poslednje vreme, medutim,
ponovo se reaktuelizuje znacaj prirode i biologije za drustvo,
kako u pojedinim prilozima postmodernisticki usmerenih
autora, tako i kroz faziicita istrazivanja u sve popufarnijoj
sociobiologiji, sto se moze povezati sa promenom u sirim
kulturno ideoioskim strujanjima koja u prvi piah isticu
razlicite aspekte socijaldarvinizma. Medutim, nezavisno od
novih strujanja pojam, kulture i dalje igra vaznu ulogu u
svim socioloskim teorijama, te je otuda neophodno osvrnuti
se na glavne ideje i doprinose pojedinih pristupa
U zavisnosti od teorijske orijentacije, pojam kulture
u sociologiji je shvatan na razlicite nacine, Funkcionalisti su
pojmu kulture pridali sredisnju ulogu u procesu drustvene
213
 integracije i drustvene kontrole, Norme i vrednosti kao
element! kulture, kljucni su u dva, od cetiri Parsonsova
drustvena podsistema (Parsons, 1998) Cak i kada su
pojedini funkcionalisti, kao Merton (Merton), dovodili u
pitanje koncept zajednicke kulture, ostajali su vezani za
opsti pojam kultureobjasnjavajuci nacinena koje pojedinici
prihvataju razlicite kuiturne sadrzaje
S druge strane, marksisti nisu dozivljavaii kulturu kao
centralni analiticki pojam, ali bas zbog toga, u okviru raznih
struja neomarksizma, razvijen je citav niz pojmova koji se
odnose na kulturu i koji danas imaju sredisnju vaznost u
ispitivanju ove drustvene dimenzije Tu, pre svega, mislimo
na pojmove alijenacije, kuiturne hegemonije, ideologije,
kao i na pojam elitne kulture Elitnu kulturu marksisti
shvataju kao kulturu vladajucih klasa, dme je otyoren
prostor za kasniju analizu razlicitih subkultura, kao f za
analizu popularne ili masovne kulture koja je dovedena u
vezu sanovim"industrijskim nacinom proizvodnje. ?5/'
Na tragu, s jedne strane, marksisticke ideje o klasnoj
podeljenosti drustva, a sa druge strane, ideje o podeli na
tradicionalna i moderna drustva, razvijenoj u sklopuJteorija
modernizacije, citav niz sociologa i antropoloa^;druge
polovineXX veka uvodioje nove pojmove korisneza analizu
kulture i njen odnos prema drustvu i pojedincima Tako
suse razvili pojmovi klasni identitet, kultufna deprivacija,
masovna kultura, kulturna autonomija, kulturni kapital itd,
u cijem je stvaranju ucestvovalo mnostvo autora o kojima
ovde ne moze biti reci.
Neki drugi pravci, kojima osnovni cilj nije bio da
objasne drustvo kao totalitet, kao sto su razlicite skole
u okviru interpretativnog pristupa u sociologiji, kulturu
su videli prvenstveno kao proces, a ne kao strukturu U
interakciji pojedinaca, znacenja i simboli dobijaju sredisnju
ulogu, a kultura se shvata nafleksibilniji nadn, kao posledica
tih interakcija Znacaj ovih pristupa, osim u fleksibilizaciji"
pojma kulturernalazi se i u uvodenju novih pojmova, kao
sto su koncept sOpstva/releksiVnost, identitet ltd
U ton pravcu, pojam kulture se dalje razvijao u
okviru postmodernizma Postmodernisti sugerisu da ljudi
konstruisu kulturu kroz procese kao sto su pisanje, citanje
i interpretacija teksta, Drugim recima, ljudi stalno iznova
stvaraju i raspravljaju znacenja razlicitih aspekata kulture kao
sto su reci, rituali i koncepti. Uporedo s postmodernistickim,
razvijao se i koncept zenskih studija kulture, u kojima je
naglasena drustvena konstrukcija identiteta i pojmovi
kao sto su patrijarhalna kultura, seksualnost, teio i telesno
(Abbott, 1998).
Svi navedeni pojmovi, kao i promene do kojih je
doslo u nekoliko poslednjih decenija XX veka, bitno su
odredili savremena shvatanja kulture i bitno su uticali na
ukljucivanje koncepta kulture u razmatranjeglobalizacijskih
promena. Pod uticajem tih novih trendova razvili su
se pojmovi konzumerizam, kultura rizika, glokalizacija,
Mcdonaldizacija, menadzment kultura itd.
Neki od ovih pojmova predstavljaju sasvim nove
koncepte, a neki su modifikacija ili speciikacija pojmova
koji su od ranije u upotrebi U svakom slucaju, ono sto
je, bez obzira ha rrinostvo definicija, elemenata i autora,
ostalo zajednicko i sto cemo u ovome radu koristiti kao
odrednicu pojma kulture, osim ako se drugacije ne naglasi,
jeste shvatanje da kultura upucuje na obrasce misljenja i
delanja koji pomazu pojedincima i grupa ma da se orijentisu
u drustvenom prostoru, i koji presudno uticu na formiranje
njhovog identiteta,
 Globalizacija kulture - homogenizacija ili diferencijacija

Homogenizacija kulture predstavlja jednu od prvih

velikih teza u vezi s globalizacijom. Ova ideja postala je koliko
dominantna, toliko i zastrasujuca. U najkracem, ona bi se
mogla sazeti u sledecem opisu, Svet ide ka potpunoj domi-
naciji zapadne kulture Sve ostalo ce biti replika zapadnih
obrazaca zivotnog stila, odnosno potrosnje, vrednosti,
normi, ideja i verovanja Isti proizvodi u radnjama, iste
predstave u pozoristima, isti automobili na ulicama, ista
hrana u restoranima, istifilmovi u bioskopima, iste knjige u
knjizarama, iste novine i TV serije, ista muzika, Sve lokalne
specificnosti nestace pod pritiskom homogenizirajucih
civilizacijskih uticaja. Kao posebna, pomalo umeksana
varijanta ove vizije pojavio se takozvani scenario zasicenja,
koji naglasava vremensku dimenziju tog procesa.. Do
homogenizacije ne dolazi odmah, vec periferija polako
prihvata kuiturne obrasce, i u narednih nekoliko generacija
postace prezasicena njima, a lokaini kulturni obrasci ce, kao
sto predvida osnovna teza, nestati (Sztompka, 1996).
Na stvaranje ovakve vizije uticalo je visejBnilaca,
Razlikujuci materijalne i duhovne aspekte razvoja dvllizacije,
mnogi, nesamo marksisticki orijentisani autori, su se iahvatili
u klopku tradicionaine marksisticke sheme o odnosu baze i
nadgradnje. Razvoj komunikacionihtehnoiogijanekritickije
propradenidejomopojaviglobalnekulture Poredtoga,sirenje
globalnog trzista i sve izrazenije prisustvo transnacionalnih
korporacija i njihovih proizvoda, dodatno su ucvrstili uverenje
o neumitnoj homogenizaciji kulture Kulturni imperijalizam
Amerike, koji prati njen politicki imperijalizam takode se
cesto isticao kao razlog homogenizacije Sirenje americkih
vrednosti i normi ponasanja, ali i simboli popularne kulture,
videni su kao nesumnjiv dokaz homogenizacije koja je

214 215
216
 2000). Na slicnu tendenciju upucuju i zakljucci autora
dobila sinonime - vesternizacija ako se mislilo na vrednosti, svetsko-sistemske teorije koji isticu da od sedamdesetih
odnosno amerikanizacija ako su u prvi plan isticani simboli godina, dolazi do pomeranja centra u svetskom sistemu sto
Jeans, odnosno Z.ev/5, Coca-Cola i McDonalds postali su upucuje na opadanje sveukupnog, dakle, i kulturnog uticaja
kljucni simboli na koje su se pozivali zagovmici teze o kul- Amerike (Wallerstein, 1991), Navedeni stavovi relativizuju
turnoj homogenizaciji, odnosno kulturnom imperijalizmu tendenciju amerikanizacije, ali nedovodeu pitanjesustinsku
Sirenje ovihikona"zapadne kulture po svim delovima sveta logiku univerzalizacije kulture U ton smislu, kao kljucni
omoguceno je, smatraju zagovornici ove teze, razvojem kontraargument tezi o kulturnom imperijalizmu istice se
globalnih medija, odnosno medijskih korporacija koji se da, i pored nesumnjivog sirenja razlidtih vidova masovne
intenzivira od sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka kulture, postoje dublji slojevi kulture na koje ovi kulturni
Medutim, kao sto istice Fukujama, govoreci o uticaju produkti nemaju uticaja i koji im se opiru
americke kulture naAzijske drzave, uticaj Americkekulture bio O tome svedoci Hantingtonova teza o sukobu
je mnogo izrazeniji pedesetihih i sezdesetih godina XX veka, civilizacija, koja se pojavila upravo u vreme najsnaznije
kada je za neke od tih drzava americki model modernizacije dominacije ideja o homogenizaciji i univerzalizaciji. Osnovna
predstavljao primer koji treba slediti. Danas, pod utiskom ideja da je svet civilizacijski podeljen, odnosno da ta podela
mnostva problema, odnosno dekadencije americkih imakoren u religijskim razlikama kojevodehomogenizovanju
gradova i porodice, taj model vise nije atraktivan (Fukuyama, pojedinih civilizacija, a samim tim i heteregionizaciji sveta
kao celine, bila je kljucna za pocetak ozbiljnijeg preispitiva-
nja odnosa kulture i globalizacije. Sirenje zapadnog sistema
vrednosti na ostataksveta neznad* nuzno, pa cakni verovatno,
homogenizacija vec moze izazvati jednu od tri moguce
reakcije na periferiji: istovremeno odbacivanje zapadnog
sistema vrednosti i modernizacije - fundamentalizam; pri
hvatanje sistema vrednosti i modernizacije - kemalizam;
prihvatanje modernizacije uz odbacivanje zapadnog sistema
vrednosti - reformizam (Hantington, 1998),
Alternativne hipoteze: aproprijacija, hibridizacija,
glokalizacija, kreolizacija i mekburekizacija kulture
Nasuprot ovim suprotstavljenim gledistima, koja su
dominirala u prvim fazama debate o kulturnoj giobalizaciji,
razvila su se gledista koja su bazirana na kombinaciji Uvida
koji su izlozeni u suprotstavljenim tezama, ili koja donose
neke nove uvide koji su nezavisni od tih gledista.
Joana Bridnbah i ina Zikrigl (Joana Breidnbach i Ina
Zukrigl) sadnile su pregled gledista koja predstavljaju nove
hipoteze u raspravama o giobalizaciji kulutre Njihov pregled
dopunicemo jos nekim gledistima koja prevazilaze ovaj,
paznje vredan okvir.
Nasuprot gledistu da razlicita drustva pasivno
preuzimaju strane i globalne uticaje, sve cescese istice da je
to pogresna pretpostavka Naprotiv, u razlicitim drustvima
razvijene su razlicite strategije odbrane od globalnih
uticaja, a najcesce je rec o suprotstavljanju tim uticajima i
prilagodavanju tih uticaja lokalnim uslovima.
Suprotstavljanje je najcesce ogoljeno Ono se ogleda
u zabranama drzavnih organa da na svojoj teritoriji tolerisu
kuiturne inovacije koje dolaze spolja Takvi siucajevi
su poznati iz prakse nekih muslimanskih teokratija koje
zabranjuju filmove, knjige i druge kuiturne artefakte
koji dolaze sa Zapada Drugi vid suprotstavljanja vezan
je za uskracivanje prava, odnosno nametanje obaveza
pojedincima i drustvenim grupama da praktikuju odredene
strane obrasce ponasanja, u cilju ocuvanja tradicije Treba,
medutim, reci da je suprotstavljanje u nekim slucajevima
potpuno spontano, odnosno inicirano od strane raznih
drustvenih pokreta ili institucija, a nasuprot preporukama
koje dolaze od strane drzavnih organa. Primer suprot
stavljanja katolicke crkve pravu na abortus je mozda
najupecatljiviji, ali treba pomenuti i antiglobalizacijske
proteste protiv pojedinih korporacija i bojkot njihovih
proizvoda.
Mnogo cesci oblik aktivnog odnosa prema stranim
i globalnim trendovima je njihovo prisvojenje, odnosno
prilagodavanje lokajnim potrebama koje se ogleda u
inkorporiranju i modifikaciji stranih uticaja u nacin zivota
i obicaje lokalnog stanovnistva, Tako su, na primer, kao
replika McDonald's restoranima u Indiji, Kini i Rusiji stvoreni
land restorana koji prodaju tradicionalnu hranu, sto sada
predstavlja najozbiljniju konkurenciju McDonald'su na tim
trzistima. Ti novi restorani privlace bogatiju klijentelu,
a McDonald's postaje utociste za siromasnije slojeve,
ili za srednje slojeve koji ga posecuju samo zato sto je
nivo higljene visi negoTii" domacim restoranima (Joana
Breidnbach und Ina Zukrigl, 1998)
Cesto se kao primer homogenizacije navodi da porast
kulturnih kontakata vodi nestanku pojedinih tradicionalnih
aktivnosti i institucija. S tim u vezi ocekuje se da ce svega
deset posto od sadasnjih sest i po hiljada govornih jezika i
dijalekata opstati u uslovima izrazene kuiturne globalizacije
Medutim, ono sto teoreticari homogenizacije zapostavljaju
je pojava novih kulturnih formi. Drugim redma, porast
217

kulturnih kontakata ne vodi jednostavnom nestanku starih
obrazaca, vec pre mesanju razlicitih tradicija i stvaranju
novih praksi Za ovaj trend Ulf Hanerc (Ulf Hannerz) koristi
pojam kreolizacija11'1, Kreolizacija se odnosi na kuiturne
izraze koji nemaju istorijske korene, vec su rezultat globalnih
medupovezanosti Preciznije, kreolizacija znaci mesanje dve
ili vise ranije nepovezanih tradicija ili kultura (Eriksen, 1999)
Proces kreolizacije manifestuje se u porastu broja osoba koje
isticu svoje multikulturalno poreklo, a sa druge strane, sve
je izrazeniji porast broja transnacionalnih lokalnih zajednica
kao sto su Latinoamerikanci, ili Afro-Nemci Oba ova procesa
ukazuju na neadekvatnost koncepta kulture kao zatvorene
staticne jedinice (Joana Breidnbach i Ina Zukrigl, 1998: 4)
Drugim recima, ovi procesi ukazuju da slika sveta nesamo da ne
postaje sve vise homogenizovana, vec, naprotiv, postaje
mozaik sastavljen od razlicitih odvojenih jedinica sa jasno
izrazenim identitetom,112
Suocen sa kontradiktornim cinjenicama vezanim,
s jedne strane, za sve izrazeniju diferencijaciju koja postoji
u svetu, a sa druge strane, za sve vecu slicnost koja/postoji
izmedu pojedinih drustava i zajednica, Ricard Vilk^Richard
Wilk) je izneo tezu o globalnoj strukturi razljk^ izmedu
da nova.. Po ton shvatanju, nova globalna hegemonija
podrazumeva giobainu kulturu koja sadrzi univerzalne
kategorije i standarde pomocu kojih se kuiturne razlike
medusobno dopunjuju i razumevaju (Joana Breidnbach
j ina Zukrigl, 1999) Drugim redma, savremena globalna
struktura organizovana je na razlika ma, tako da postoji
samo hegemonija takve strukture, a ne pojedinih elemenata
koji je sacinjavaju. Sam kulturni sadrzaj, dakle, malo je bitan
111 Izvorno crlollo je oznaka za Evropljanina rodenog u Novom svetu,
nasuprot peninsulares, odnosno domorodac (Eriksen, 1999:1).
112. O ovoj tezi opsirnije ce biti raspravljano nize, kroz suocavanje
gledista Arjuna Apaduraia i Dzonatana Fridmana
218
sve dok se nalazi u strukturi koja je definisana globalnim
standardima koji su, medutim, proizvod Zapada
Najzad, ovom nizu novih ideja i hipoteza vezanih
za proces kulturnih susretanja u globalnoj epohi treba
dodati hipotezu po kojoj, prominentnost koncepta kulture,
koji insistira na razlikama i pozeljnosti razlika, cesto biva
zloupotrebljen na razlicite nadne Ponekad je rec o politickoj
zloupotrebi od strane lokalnih politickih elita koje etnicke
razlike koriste u cilju sopstvene politicke legitimacije. Otuda
se za vecinu etnickih konflikata ne bi moglo reci da su Vezani
za primordijalne animozitete, vec su motivisani politickim
ciljevima lokalnih elita (Joana Breidnbach i Ina Zukrigl,
1999). S druge strane, postoje i benignije zloupotrebe tog
koncepta, koje se ogledaju u praksi nekih etnickih grupa da
isticu svoje posebnosti zbog stvaranja bolje trzisne pozicije
Njihova egzotienost, u kontekstu novog odnosa prema
kulturnim razlikama, postaje glavna trlisna prec|nost; a
ponekad i artikal
lako je izrazena u nesto simpliikovanijoj formi, ovde
treba zabeleziti i tezu Frensisa Fukujame, po kojoj jekulturna
homogenizacija prisutna samo na povrsinskom nivou, dok su
dublji nivoi kulture ostali netaknuti i predstavljaju osnov
otpora kulturnoj homogenizaciji,
Kao sto smo videli, teorija kuiturne homogenizacije
u prvi plan istice standardizaciju, odnosno takozvanu
mekdonaldizaciju kulture. Ricer (Ritzer) o mekdonaldizaciji
govori na vrlo kritican nadn, isticuci da je rec o iracionalnoj
racionalnosti (Ritzer, 1999/96), No, ono sto je za nasu analizu
vaznije jeste dnjenica da je taj pojam prisutan i da se
mekdonaldizacija odnosi na globalno sirenje jednog
specificnog tipa racionalizacije i birokratizacije na sve
drustvene sektore Kljucni principi na kojima mekdonaldi
zacija podva su: produktivnost, merljivost, predvidljivost,
kontrola i stalno tehnicko usavrsavanje (Ritzer, 1999/96).
219
220 ':
221
Svi ovi principi odgovaraju standardima koji zadovoljavaju
ambicije kupaca, odnosno potrosaca113 Najzad i najvaznije,
ono sto ovaj pojam dni posebno interesantnimza teoreticare
globalizacije jeste dnjenica da mekdonaldizacija znad
takvu vrstu standardizacije, koja obezbeduje da, bez obzira
u kom delu sveta stupi u McDonald's restoran, posetiiac
moze ocekivati identicnu vrstu usluge i identican kvalitet
proizvoda.
Medutim, upravo ovo isticanje jedinstva forme i
sadrzaja predstavlja, po nasem misljenju, osnovni razlog
zbog koga se o kulturnoj giobalizaciji ne moze govoriti kao
o mekdonaldizaciji. Naime, nesumnjivo je da su globalni
uticaji prisutni u gotovo svim podrucjima sveta. Ono o
cemu se, ipak, ne vodi dovoljno racuna jeste cinjenica da su
oni mnogostruko posredovani, odnosno najcesce vidljivi i
prisutni uobliku forme,dokje sadrzaj u velikoj meri podlozan
lokalnim modifikacijama koje zavise od ukorehjenih
kulturnih obrazaca i od lokalnih drustvenih i ekonomskih
uslova. Primera za ovu tvrdnju ima mnogo.114 Medutim,
113 Sasvim je druga stvar sto ova tiiisno orijentisana organizacija
zadovoljava, pre svega, interese prodavca, a potrosace stavijaitpoziciju
da besplatno posluzuju sami sebe i pospremaju stolove, tfStmu se i
ogleda iracionalnost racionalnosti sa stanovista potrosaca :; - |
114 U domadoj literaturi, posebno kod Ive Andrica,mogu sena&ljterarno
obradeni primeri opstajanja odredenih tradicionainih pravila i obrazaca
ponasanja, cak i kada su formalno, pod direktnim uticajem stranih,
bilo turskih, ili austrougarskih, ili socijalistickih, pravnih, vrednosnih I
kulturnih obrazaca, oni bili odbaceni i prihvacena nova pravila Kada je,
nakon aneksije Bosne i Hercegovine 1876, godine,austrougarska uprava
odlucila da iskoreni korupciju i mito, donela je uredbu kojom se takve
aktivnosti najstrozije zabranjuju No, kako je i pored toga nastavtjeno
sa istom praksom, doneta je nova uredba kojom se precizno propisuju
davanja pojedinim drzavnim cinovnicima za odredene usluge Forma
je zadrzana a sadrzaj je ostao nepromenjen. Vise od sto godina kasnije,
2002 godine, Srbija je krenula putem globalne integracije, koja je
izmedu ostalog podrazumevala i prihvatanje normi pravne drzave
i vladavine prava. Kada su se pojedini visoki funkcioneri oglusili o
takve norme, kao stoje saobracajna norma da se ulica prelazi na za to
odredenom pesackom prelazu, nakon intervencije javnosti, nacrtan je,
222
vaznije od navodenja primera, je dnjenica da kultura i
kulturni obrasci, s jedne strane, predstavljaju delom nezavisnu
dimenziju koja se ogleda u obicajima i tradicijama koje, mada
cesto nefunkcionalne, a ponekad iracionalne, ipak odolevaju
i istrajavaju u odredenom vremenskom periodu S druge
strane, odolevanje je tim istrajnije ukoliko se ne menjaju
uslovi i odnosi koji su doveli do stvaranja takvih kulturnih
obrazaca Iz tog razloga skloni smo da prihvatanje odredenih
globalnih kulturnih obrazaca i vrednosti, pre nazovemo
mekburekizacijom nego mekdonaldizacijom kulture
Drugim recima, na globalne uticaje u pocetku su prijemcivi
samo pojedini, uglavnom visi, slojevi stanovnistva. Nizi
slojevi cvrsce su vezani za tradicionalne obrasce, nametnute
lokalnom kulturom, a na srednje slojeve deluju podjednako
obe vrste uticaja, Upravo srednji slojevi najlakse poprimaju
formu novih, zadiiavajuci pri torn sadrzinu tradicionainih
kulturnih obrazaca, sto je pre svega u vezi sanjihovimporeklom,
ali i sa nestabilnim drustvenim polozajem,115 Sirenje globalnih
uticaja mora se, dakle, pre svega, analizirati u kategorijama
pod sugestijom (cak ne ni naredbom) visokog funkcionera, u najkracem
mogudem roku, novi pesacki prelaz. Forma vezana za pravnu drzavu je
zadrzana a sadrzaj, odnosno praksa da se na mig visokih funkcionera
odgovara skokom, takode je ostala nepromenjena Ovim naravno ne
zelimo da prenaglasimo otpornost kulture na promene, vec samo da
ilustrujemo ono o cemu je govorio Raif Darendorf u kontekstu tranzicije
istocno evropskih zemalja, i sto je vec postala klasicna anegdota. Za
promene u poljtici potrebno jesest meseci,za ekonomske promene sest
godina, a za promenu kulture sezdeset godina
115 Ovde se, takode, mozemo pozvati na neke domace knjizevne uzore,
poput Nusica, koji je na duhovit nacin opisao upravo ovu osobenost
srednjih slojeva, Savremeni oblik ovakve vrste ponasanja prisutan je
u mnostvu novostvorenih NGO, koje se formalno bave promocijom
civilnog drustva, a cijije prvenstveni cilj obezbedivanje licne inansijske
koristi. Cak i u drustvima koja imaju duzu tradiciju ekonomske i politicke
stabilnosti, srednji slojevi su skloni da, s jedne strane, sporije menjaju
navike, a s druge strane, u zelji da bar na simbolickom nivou (s obzirom
da im za stvarno unapredenje nedostaju materijalni resursi) unaprede
svoj drustveni status, skloni su da ih menjaju imitirajuci zivotni stil visih
drustvenih slojeva
223

globalnih drustvenih mreza, a ne iz ugla drzavocentricnog
pristupa koji u prvi plan istice razliku lokaino-globalno,
Ukljucenost, odnosno iskljucenost pojedinaca i drustvenih
grupa u razlidte globalne mreze, kroz koje struje kulturni
sadrzaji, objasnjava prisutnost raznorodnih kulturnih
obrazaca u okviru pojedinih drzava O nacinima na koji se
kulturni uticaji sire, empirijski zasnovano svedodanstvo
ostavio je Norbert Elijas tvrdeci u osnovi da pojedine kuiturne
inovacije nastaju u visim drustvenim slojevima kako bi istakle
njihovu posebnost u odnosu na ostale slojeve Vremenom
ove inovacije bivaju prihvatane i sirene u nizim slojevima
Cinjenica da neki poseban drustveni sloj u odredenoj
fazi drustvenog razvoja predstavlja srediste porcesa, te
tako stvara obrasce za ostale slojeve, da se ti obrasci sire
kroz ostale slojeve i tamo bivaju prihvaceni kap takvi,
podrazumeva posebno stanje drustva i njegovu strukturu,
pri cemu jednom krugu pirpada zadatak stvaranja obrazaca,
a drugom sirenje i razvoj potonjih"(Elijas, 2001:175),
Appadurai - teorija prekida
Pokusaj da nacini korak dalje u analizi kulturiidimen-
zije procesa globalizacije, odgiedan je u pristupu Arjuna
Apaduraia Taj pokusaj se ogleda kako u resenjima koja se
odnose na dilemu homogenizacija - heterogenizacija, tako
i u otvaranju novih pitanja koja se ticu odnosa etniciteta i
globalizacije, koja postaju sve vazhija Apadurai...smatra
da je nacionalna drzava u krizi i da ce globalne migracije i
komunikacije voditi daljoj deteritorijalizaciji nacionalnih
identiteta. Savremeni svet se odlikuje porastom kuiturne
hibridizacije koja je posledica rasta manjinske javne sfere"
odnosno globalnog protoka ljudi, slika, novca, tehnologija i
ideoiogija,Drugim recima,oninsistiranaidejidaseo globalnoj
224
kuituri mora razmisljati kao o kulturi u deteritorijalizovanim
kategorijama
Za razliku od vedne teoreticara oslonjenih na.moder-
nisticku tradiciju, Apadrurai tvrdi daje modernost nejednako
rasprostranjena samosvest proistekla iz nejednako proziv-
Ijenog iskustva Dakle, modernost ne shvata kao jedan, za
svezajednicki trenutakprekida izmedu proslosti i sadasnjosti S
obzirom da priroda ovoga diskontinuiteta jos uvek nije
dovoljno ispitana, on predlaze teoriju prekida (repture), koja
masovne medije i migracije uzima kao dva glavna cinioca u
obajsnjenju kulturnih promena. Po njegovom misljenju, ovi
dnioci odlucujuce uticu na takozvani rad imaginacije koja je
sustinska crta modernog subjektiviteta
Migracije uzrokuju novu nestabilnost u sferi stvaranja
subjektiviteta. U saradnji sa globalnim, medijima posredo-
vanim protokom slika, oni proizvode manjinsku javnu sferu
koja zbunjuje teoreticare socijainih promena koji "u fokus
analize stavljaju nacionainu drzavu
Da bi jasnije odredio osnovni pojam imaginacije u
postelektronskom svetu, Apadurai istice razlike koje postoje
izemedu:
Izuzetnih i svakodnevnih postupaka Ta razlika upucuje
na to daje imaginacija prekinula sa praksom koja je umetnost,
mit i rituale dnila iskjudvo delom harizmatskih pojedinaca i
specijalista, odnosno da su te aktivnosti spustene na nivo
svakodnevnog zivota obicnih ljudi koji su ranije iz njih bili
iskljuceni.
Imaginacijei fantazije, Za razliku od mnogih kriticara
mas rnedija, koji su isticali gubitak aktiviteta i spontanosti,
Apadurai smatra da konzumacija nedija ne vodi nuzno
pasivnosti vec moze izazvati i otpor, selektivnost i aktivnost
S tim u vezi on pravi razliku izmedu fantazije, koja jeste
opijum za narod, i imaginacije, koja predstavlja podsticaj za
225
 koji nadn je moguce da se ove transnacionalne aktivnosti
izrazavanje i koja moze biti osnov za akciju, a ne samo za beg iz
realizuju, ali se nagovestava mogucnost stvaranja nekog
stvarnosti,
oblika transnacionalne vlade
Individualnog i kolektivnog osecaja za imaginaciju
Za nas je posebno interesantan njegov pokusaj da
Transformacija svakodnevnih subjektiviteta kroz medije i
pojam kulturezameni pojmom kulturalno (cultural) Koncept
imaginaciju nije samo kultuma dnjenica, vec je duboko
kulture, naime, kao koherentan entitetzapostavlja dnjenicu
povezana sa politikom Na potpuno nove nacine individualni
nejednakosti i razlika u zivotnim stilovima razlicitih grupa
interesi presecaju interese nacionalnih drzava. Danasnja
Za razliku od toga, pojam kulturalno upravo istice razlicitost
bitka za prava imigranata nije samo bitka za pluralizam, vec
kao bitnu odliku savremenog sveta Pojam kulture, s druge
pokazuje sposobnost drzave da obuhvati i politike, odnosno
strane, danas vise predstavlja sredstvo za isticanje razlika,
interese njenih manjina (Appadurai, 1996)
nego sto predstavlja svojinu pojedinih kolektiviteta. Otuda
Apadurai smatra da njegov pristup nije samo
je pojam kulture u njegovom pristupu veoma blizak pojmu
modifikacija teorije modernizacije, vec da donosi bitne
etniciteta, Drugim recima, etnicitet je naturalizovani grupni
novine koje se ogledaju u tome sto:
identitet Tako i kultura postaje stvar grupnog identiteta
1 on ne postavlja teleoloske propozicije u pogledu
Etnicitet otuda nije samo ostatak primordijalnih stanja,
ishoda procesa globalizacije;
vec se nalazi u centru svesti i imaginativne konstrukcije,
2, njegova teorija nije teorija velikog obima vec je
istovremeno mobilisuci razlike. Iz pojma etnicitet on izvodi
fokusirana na svakodnevne kuiturne aktivnosti i transfor-
i pojam kulturalizam, koji najcesce znad multikulturalizam
maciju imaginacije;
ili interkulturalizam Kulturalizam je podignut na nivo
3 je sumnjicav prema svakoj vrsti predvidanja. Otuda
politike i mnoge grupe se integrisu na identicne nadne
sumnja da sadasnje stanje stvari vodi bilo nacionatizmu i
protiv napora savremene nacionalne drzave da ih, ponekad
nasilju, bilo socijalnoj pravdi; ipf
i nasilno, obuhvati.
4. je njegova teorija transnacionalna, pa dak i post-
Svoje videnje globalizacije, Apadurai povezuje s
nacionalna, odnosno sto ne vidi drzavu kao uzfocnrcinilac
idejom interaktivnosti. Smatra da se u vreme globalizacije
promena.
ne moze govoriti o dominaciji ni jedne posebne zemlje,
Istina, kako sam kaze, on ne predlaze nekieksplicitno
pa ni Amerike. On smatra da Amerika nece jos dugo biti
novi alternativni model drustvene organizacije, vec samo
vodeca sila u svetskom sistemu predstava, vec samo jedan
sugerise da postojece socijalne forme nose potencijal za
od aktera u kompleksnoj transnacionalnoj konstrukciji
buducu raznolikosttransnacionalnog zajednistva On srhatra
imaginarnih predstava Nova globalna kulturna ekonomija
da vec sada postoje akteri za postnacionalnu imaginarnost
mora biti sagledana kao kompleksan poredak koji se ne
koje cine, pre svega, pripadnici manjinske javne sfere
moze razumeti u kategorijama centar i periferija Umesto
Aktivisticki pokreti, feministi, enviromentalisti i zastitnici
toga on predlaze okvir koji sadrzi pet dimenzija globalnih
ljudskih prava stovrili su vec oblast transnacionalnog
kulturnih tokova koji su razdvojeni, ali i medusobno
diskursa. Istina, iz njegove teorije ne moze se zakljuciti na

226
 povezani. Bitno je naglasiti da ovi tokovi u njegovoj
interpretaciji nisu objektivno dati vec zavise od tacke
posmatranja. Oni su, dakle, konstrukcije posredovane
istorijskim, lingvistickim i politickim pozicijama aktera Ovi
pejzazi su imaginarni svetovi u kojima ljudi zive Turisti,
imigranti, izbeglice, egzilanti, gastarbajteri i svi ostali koji su
u stalnom pokretu predstavljaju snazan impuls za promene
koje se odvijaju u politici nacija i medunarodnoj politici
Tehnopejzaz se izrazava u stalnom protoku tehnologija
Finansijski pejzaz cini novae koji u ogromnim kolicinama
i velikom brzinom na berzama menja lokaciju. Medijski
pejzaz upucuje na prosirenje eiektronskih mogucnosti da
se proizvedu i distribuiraju razlicite informacije koje postaju
dostupne velikom broju ljudi, a istovremeno na dnjenicu da
su te informacije kreirane od strane nedija Ideoloskjpejzaz
takode sadrzi pred stave koje su cesto politicki kontaminfrane
od strane drzave ili razlicitih opozicionih pokreta, Ovaj pejzaz
se sastoji od elemenata, odnosno ideja i pojmova razvijenih
u prosvetiteijstvu kao sto su sloboda, blagostanje,-;prava,
suverenitet i nadasve demokratija (Appadurai, 200|E
Svi ovi tokovi razaraju politicku kartu sveta.-Kultura
vise nije vezana za neko odredeno mesto i vreme, a najyaznija
promena ogleda se u tome sto ljudi sebe i svet koji ih okruzuje
dozivljavaju na mnostvo razlicitih nacina, zahvaljujuci tome
sto svoju predstavu projektuju kroz medijske slike koje im
se prezentuju putem nedija Kao sto kaze Bek, Naocare
kroz koje ljudi gledaju, dizu i spustaju vrednost svbg zivota,
svojih nada, poraza i svoje situacije, napravljene su od prizmi
mogucih zivota, koje televizija neprekidno prezentuje i slavi"
(Beck, 2000),
Friedman - teorija globalnog sistema vs. teorija
globalizacije
Dzonatan Fridman, kao sto smo ranije istakli, pravi
razliku izmedu teorija globalizacije i teorija o globalnom
sistema Po njegovom misljenju teorije globalizacije insis
tiraju na specificnosti sadasnjeg istorijskog trenutka Pre
smo bili lokaini a sada smo globalni" (Friedman, J, 2000:
637) U ton smislu on teorije globalizacije vidi vise kao
ideolosko iskrivljivanje, nego kao naucno otkrice. One su se
pojavile kao direktan produkt rastuce svesti intelektualaca
i pripadnika drugih elita da se nesto desava, a ne kao
rezultatozbiljnih naucnih istrazivanja, Globalizacijske teorije
zasnovane su na direktnom iskustvu onoga sto se desilo i
desava, a neretko su plod iskustva samog istrazivaca, One
ne govore o prirodi drustvenih odnosa, teptudane mogu
stvoriti ni nove, pristupe vec samo ponavijaju da se svetpro-
menio Drugim recima, takva perspektiva nijefokusirana na
analizu dubinskih struktura, vec je usmerena na direktno
opazljivu ili prozivljenu realnost. Otuda u globalizacijskom
diskursu, umesto ozbiljnih naucnih zakljucaka, nalazimo
samo jednostavne iskaze o globalnoj realnosti i s tim pove
zane moraine implikacije
S druge strane, teorije o globalnom sistemu
predstavljaju sasvim razlicit nivo analize Veze koje takve
teorije uocavaju izmedu pojava nisu ociglednesamepo sebi
Te teorije ne predstavljaju samo opis ocigledne realnosti,
vec su, pre svega, hipoteticke konstrukcije. U ton smislu,
on istice da teorije o globalnom sistemu svoj uzor imaju u
Levi Strosovoj analizi srodstva, koja predstavlja hipoteticki
model stvoren u glavi naucnika, ili u teoriji gravitacije koja
ukazuje na povezanost tela i univerzuma, a nije samo opis
posmatrane realnosti
227

Iz te perspektive Fridman se osvrce i na Apaduraiev
pristup giobalizaciji. Po njegovom misljenju, Apaduraiev
pojam identiteta nije teorijska konstrukcija, vec je zasno-
van na iskustvu, i to vrlo specificnom iskustvu pripadnika
kosmopolitskog pokreta i clan transnacionalne intelektual-
ne elite U ton pristupu nije sugerisana ni jedna hipoteza,
vec je realnost jednostavno definisana na nadn koji
proizilazi iz autorovog svakodnevnog iskustva, Iz tog ugla on
procenjuje i Apaduraieva predvidanja da predstoji evo-
lucija iz nacionalnog u postnacionalni svet u kome ce svi
biti slobodni i u kome ce staromodne institucije, uz podrsku
manjina, biti zamenjene kulturnom slobodom.
Po njegovom misljenju, cilj stvarne naucne analize
mora biti razumevanje sveta i kulturnih identiteta koji su
strukturalno generisani Zato on sugerise da postoje dva
procesa koja su ukljucena u sadasnji proces giobalizaciji,
S jedne strane, postoji opadanje hegemonije u
svetskom sistemu Ono je izrazeno u slabljenju nacionalnih
drzava bivseg centra tog sistema, odnosno zapadnih
nacionalnih drzava. Ovaj proces doveo je do mjjsovne
decentralizacije i pojave novih ili obnovljenih politickih
identiteta. On je, takode, doveo do masovne 3ii%kacije
stanovnistva, sto je rezultiralo masovnim migracijama.. Taj
proces se manifestuje kroz talas etnifikacije koji je rezul-
"ira'b u kuiturnoj i politickoj fragmentadji bTvsih Velikih
drzava, Etnifikacija podrazumeva snaznu reidentifikaciju,
ali i povecanje konfliktnog potencijala u svetu Uspon
domorodackih pokreta, regionalnih pokreta, politike ma
njina i jacanje nacionalizma su izraz istog transformacijsko-
fragmentacijskog procesa identifikacije na svetskoj areni"
(Friedman, J, 2000: 649), Ali sve se to desava u zonama
opadanjasvetskog sistema Sdrugestrane,u zonamasvetskog
sistema koje su u usponu, kao sto su istocna i jugoistocna
Azija, postoji sasvim suprotan trend jacanja nacionalnih i
228
230
regionalnih identiteta uz slabljenje, cesto nasilno gusenje,
manjinske politike i zahteva manjina. To ne znaci da tamo
manjine nestaju, vec samo da se one, uspesnim vodenjem
integrativne politike, prilagodavaja postojecem poretku ili da
se njihovi zahtevi ignorisu, a neretko i nasilno guse
Na osnovu ovih uvida, Fridman postavlja hipotezu
da podrucja svetskog sistema koja su u usponu postaju
centralizovanija u okviru ogranicene zone uz istovremeno
slabljenje subdrzayne identifikacije. Regionalizacija kao deo
procesa ekonomske globalizacije kljucna jeza razumevanje
tendencije ka stvaranju podele sveta na tri velika regio-
nalna entiteta - EU, NAFTA i ASEAN kao potencijalno tri
medusobno takmicarske hegemone zone. Ova promena
ukljucuje slabljenje veza i fragmentaciju u bivsem centru
sistema, uz istovremenu konsolidaciju u novim zonama koje
su u usponu
Svoju tezu Fridman pojashjava uvddenjerh pojma
indigenizacije koji upucuje na proces ukorenjivanja i na,
sire posmatrano, proces identifikacije. Proces indigenizacije
zahvatio je nekada homogenizovani Zapad, bivsu sovjetsku
imperiju i uvek slabo povezanu Afriku Taj pokret je deo
sireg sistemskog procesa i ima dva razlicita, ali medusobno
povezanaaspekta. Prvije vezan za dezintegraciju nacionalne
drzave, a drugi se odnosi na povecanje zahteva za posebnim
pravima ili pravima zaposebne"ljude Toje konflikt izmedu
individualnih i kolektivnih prava i izmedu nacionalnog i
etnickog nivoa S obzirom da je kulturna politika prvenstve
no politika razlika, samo je korak od transformacije isticanja
razlika u zahteve za priznanjem, vodenjem sopstvenog
budzeta i nezavisnu teritoriju, Medutim, treba primetiti da,
sa druge strane, nacionalne drzave mogu biti generator!
stvaranja regionalnih identiteta kao stoje to slucaj u Evropi
(Friedman, J, 2000)
231
229

S druge strane, osim oyog procesa opadanja hegemo-
nij e,usadasnj em svetskom-sistemu postoji i proces klasne
polarizacije Nova globalna elita ima svoju ideologiju -
globalizacijsku teoriju, bas kao sto i nove nize klase imaju
svoju ideologiju -limun nacionalizam", odnosno vracanje
korenima Ove ideologije imaju izvor u procesima koji se
odvijaju u globalnom sistemu, Kao stoje pokazao Bauman,
oni koji imaju kontrolu nad teritorijom nezeleda zive u blizini
siromasnih (Bauman, 1998)Teizolovaneeliteblizesu drugim
elitama, a, kao stoje pokazala analiza Saskije Sasen, postoji
nekoliko gradova u kojima se ove elite koncentrisu (Sassen,
1996) Globalne elite proizvode sliku novog miienijuma
u kome zive srecni, multikulturalni, translokalni svetski
gradani. Sa druge strane, postoji svet iskijucenih koji se bore
za golu egzistenciju. Globalizacija klasne strukture izrazena
je samo na nivou elita, kod kojih postoji sve izrazenija
samosvest o svetskoj pozidji.Toj eliti se prikljucuju, kao sto
je pokazao Skier, i druge elite, posebno kulturna elita, koja
je sve vise ukljucena u taj proces (Sklair, 1999), Sve to ukazuje
na povezanost globalizacije, kreolizacije i neoliberalizma, ciji
suostaci prisutni i u radu Apaduraia i njemuslicnie"utora
Za razliku od njih, Fridman istice da njegovii. anal iza
predstavlja kombinaciju indigenizacije i kosmopolitske
hibridizacije kao dva mocna procesa polarizovane kultu-
ralne identifikacije u savremenom globalizovanom svetu,
Ta analiza je, dakle, zasnovana na razlicitim socijalnim
iskustvima. Ona globalizaciju posmatra kao posebnu fazu
sireg procesa, koja je povezana sa opadanjem hegemonije u
starim centrima, sa decentralizacijom akumulacije kapitala,
odnosno sa njegovom globalizacijom i sa dvostrukom
tendencijom - globalizacije elita i lokalizacije srednjih i nizih
klasa, Upravo ta polarizacija vodi kuiturnoj fragmentaciji
koja se vidi u kompieksnoj komibinaciji etnifikacije i klasne
232
polarizacije Postmodernisti, postkolonijalisti i ostali koji
promovisu ideje elite ne predstavljaju stvarnu intelektualnu
poziciju, vec pre segment koji mora biti ukljucen u ovu
analizu (Friedman, 2000).
Fridmanova pozicija, u kojoj se oseca snazan uticaj
teorije svetskog sistema i strukturalizma, ne ostavlja puno
dilema u pogledu odnosa prema giobalizaciji Pa, ipak, cini
namse, da kao i kod ostalih teoreticara svetskog sistema, njena
osnovna slabost proistice iz neodredenog odnosa prema
pojmu globalizacije S jedne strane, taj pojam se kritikuje
kao prazan, a sa druge strane se prihvata i koristi u analizi
bez eksplicitno naznacene promene u njegovom sadrzaju
Drugim recima, osnovni problem ovakvog stanovista je
u tome sto je ono istovremeno plod dve suprotstavljene
teorijske pozicije Taj problem nije toliko vazan kada ostaje
samo na ravni medusobne teorijske kritike, Medutim, on
se odrazava i na analizu savremenih globainih drustvenih
problema
Osnovni problemi proizasli iz rasprave o kuiturnoj
giobalizaciji
Na prethodnim stranicama istaknute su razlike u
konceptualizaciji globalizacije u oblasti kulture Ukazalismo,
s jedne strane, na razlike koje postoje izmedu shvatanja o
homogenizaciji kulture, odnosno heterogenizaciji i hibri-
dizaciji kulture, a s druge strane na razlike koje proizilaze
iz razlicitih teorijskih okvira - svetsko sistemskog i kultu-
roloskog
U nastavku teksta paznju cemo posvetiti pre
svega nekim od centralnih pitanja i problema kroz koje
se navedene razlike konkretizuju, Rec je o temama koje
su medusobno povezane, tako da je njihovo razdvajanje
 ucinjeno, pre svega, u cilju lakseg pracenja kljucnih debata
koje se vode izmedu razlicitih autora,
Uloga nedija u kuiturnoj giobalizaciji
Ranije je istaknuto da zastupnici teze o kuiturnoj
homogenizaciji, kao pokretacku snagu tog procesa vide
masovne medije Ova jaka teza o ulozi masovnih nedija
potkrepljena je mnostvom cinjenica koje se odnose na
promene do kojih je doslo u tehnoloskim mogucnostima i
vlasnickoj strukturi nedija. Kada je o tehnoloskim prome-
nama rec, u prvi plan se istice satelitski prenos signala, koji je
omogucio da sadrzaji koji se prezentuju putem elektronskih
nedija budu dostupni na svim tackama planete Na taj
nadn je onemogucena drzavna kontrola nad protokom
informacija i kulturnih sadrzaja koju su ranije imale vlade
nacionalnih drzava, Istovremeno, kontrola nad stvaranjem i
distribucijom sadrzaja masovne kulture koncentrise se u sve
uzem krugu velikih transnacionalnih kompanija, Osnovne
karakteristike ove koncentracije mogle bi se saze||u cetiri
tacke. Medijske korporacije koncentrisu vlasnistvbtiad svim
vidovimajavnih nedija, odnovina,prekoradijaite1#yjzije, do
filma i interneta. Vednsko vlasnistvo nad ovim kdrpofacijama
preslo je iz ruku drzave u ruke privatnih finansijera.. Na taj
nacin omogucena je transnacionalizacija OVog VlasnistvaT
Nastavlja se proces fuzionisanja medijskih kuca, Medu
dvadeset najvecih igraca, na ovoj sceni dominiraju medijski
konglomerati koji sediste imaju u razvijenim zemljama, pre
svega u SAD i EU (Held, at al: 2000).
Nesumnjivo da ove promene, koje su nastupile
sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, syedode o
tehnoloskim i organizacionim mogucnostima da oni koji
proizvode i plasiraju odredeni kulturni sadrzaj nametnu
svoju sliku sveta potencijalnim primaocima kojih je sve
vise, Medutim, protivnici teze o kulturnom imperijalizmu
smatraju da to samo po sebi nije dovoljno da bi se ta teza
odrzala U ton smislu,Tomlinson, na primer, navodi rezultate
istrazivanja koji svedoce o razlicitim nadnima prijema
istog sadrzaja u zavisnosti od kulturnog nasleda primaoca
(Tomlinson, 2000), Dzon Sinklar smatra da, suprotno
pretpostavci od koje polaze zagovornici teze o kulturnom
imperijalizmu, jednosmerna medijska usmerenost kultur
nog uticaja iz centra ka periferiji nije konstantno stanje,
vec pre svega jedna, pocetna faza. Analizirajuci uticaj
americkog programa na tlu Latinske Amerike, odnosno u
Brazilu i Meksiku, on zakljucuje da vremenom dolazi do vece
ponude televizijskog programa u djem stvaranju pretezno
ucestvuju lokalne televizije (Sinclair at al, 2000),
Ono sto se moze zakljudti iz ovog kratkog osvrta na
debatu o ulozi nedija u kuiturnoj giobalizaciji, jeste da se u
njoj ponavljaju tipicne greske proizasle iz dizavo centricnog
pogleda na problem, Rec je, naime, o tome da misija, ako
se o misiji moze govoriti, globalnih nedija nije sirenje
specificnih nacionalnih, pa ni americkih kulturnih vrednosti
sirom sveta, vec bi analiza morala biti usmerana u pravcu
ispitivanja uticaja globalnih nedija na sirenje speciicne
kulture, odnosno ideologije konzumerizma Kako istice Skier,
moze se zapaziti da u marketinskim kampanjama velikih
korporacija, u kojima mediji imaju nezaobilaznu ulogu, na
glasak vise nije na promociji proizvoda, vec na promociji
odredenog stila zivota koji je u saglasnosti s vrednostima
potrosackog drustva (Sklair, 2002)
Poseban doprinos nedija giobalizaciji ne moze se
u celini sagledati ukoliko se zapostavi skorasnja praksa
prenosenja znacajnih svetskih dogadaja uzivo Autenticnost
ovih prenosa koja nas stavlja u poziciju neposrednog
233
svedoka dogadaja nesumnjivo pomazejacanju svesti o svetu
kao jednom mestu S druge strane, medutim, mnpgi autori
govore o mod nedija da ovakvu poziciju zloupotrebe na
razlicite nacine, podev od selektivnog prikazivanja dogadaja
do reziranja samog dogadaja
Giobaiizacija i identitet
Teza o gubitku identiteta postala je opste mesto i
predstavlja logicnu posledicu teze o kuiturnoj homogeni
zaciji kao sinonimu za globalizaciju kulture S obzirom
da kulturni identitet predstavlja izvor smisla, odnosno
simboiicku identifikaciju svrhe delovanja pojedinaca
(Castells, 2002), razumljiva je uznemirenost ljudi suocenih s
perspektivom njegovog nestanka
Osnovna teza zagovornika kuiturne homogenizacije,
odnosno kulturnog imeperijalizma, jeste da kulturni sadrzaji
koji se prenose putem globalnih nedija slabe tradicionalne
kulture, istovremeno nadomescujuci tu prazninu name-
tanjem zapadnog kulturnog okvira. U cilju sirenja;,strasti
za posedovanjem globalnih materijalnih dobara, ljudi
gube sopstveni identitet, Barnet i Kavana navpdelprimer
transformacije tradicionalne muzike, kao jedndg ocF izvora
kulturnog identiteta lokalnih zajednica pod uticajem
globalne muzicke industrije, izrazavajuci zabrinutost za
kulturno naslede, odnosno kulturno osiromasnje i gubitak
kulturnog identiteta (Barnet, Kavana, 2003),
Nasuprot ovoj pesimistickoj viziji, Tomlinson
iznosi kontra tezu da je kulturni identitet vise proizvod
globalizacije, nego sto predstavlja njenu zrtvu Svoju tezu
obrazlaze dovodenjem u pitanje naizgled samorazumljive
pretpostavke da su pre globalizacije postojali autonomni,
teritorijalno locirani kulturni identiteti koje globalizacija
234
sada razara, Drugim redma, on smatra da kulturni identiteti
nisu univerzalna obelezja covecanstva, vec da svoj koren
imaju u modernosti. Utradicionalnim drustvima, po njego
vom misljenju, identitet kao refleksivna kategorija nije
od central nog znacaja, vec taj znacaj dobija u modernoj
epohi S obzirom da, pozivajuci se na Gidensa, globalizaciju
shvata kao sirenje modernosti, logicka konsekvenca je da
globalizacija doprinosi stvaranja a ne urusavanju kulturnih
identiteta (Tomlinson, 2003).
Ono o cemu, po nasem misljenju, Tomlinson ne vodi
dovoljno racuna, a na cemu insistira Kastels,jeste da kulturni
identiteti mogu biti izgradeni na razlicitim osnovama, s
tim sto je za vednu aktera identitet izgraden oko jednog
pirmarnog izvora, U ton smislu, preciznije bi bilo reci da se u
moderno doba transformise primarni izvor identiteta, sto ne
znaci da pre modernosti nisu postojali drugi izvori kulturnog
identiteta,
Upravo na bazi razlikovanja razlicitih izvora grupnog
identiteta, Kastels obrazlaze svoju pretpostavku o uticaju
globalizacije, odnosno jacanja umrezenog drustva na
slabljenje procesa izgradnje identiteta Njegova pocetna
pretpostavka je da se izgradnja umrezenog drustva u
iskustvu vecine pojedinaca i grupa,, temelji na sistematskom
razdvajanju lokalnog i globalnog" Ovde se, prvenstveno,
misli na legitimised identitet koji je, kao proizvod drustvenih
institucija, osnova civilnog drustva, S druge strane, odbram-
beni ili identitet otpora stvara kvazizajednice sastavljene od
ljudi koji se nalaze u marginalizovanom polozaju, Globa
lizacija po Kastelsovom misljenju, upravo afirmise ovaj tip
izgradnje identiteta jer on izgraduje oblike kolektivnog
otpora, inadenepodnosljivomugnjetavanju,obicnonateme-
Iju identiteta koji su, po svemu suded, bili jasno definisani
istorijom, geografijom, biologijom, olaksavajuci sustinsko
235
 odredivanje graniea otpora". U ton smislu, etnicki motivisan
nacionalizam i religijski fundamentalizam predstavljaju
izrazeovog tipa izgradnje identiteta koji sustinski dovodi u
pitanje komunikaciju izmedu razlidtih zajednica. Tek ukoliko
ovaj odbrambeni mehanizam izgradnje identiteta preraste u
projektni identitet, koji ima potencijai da na osnovu razlidtih
kulturnih resursa redeinise polozaj marginalizovanih grupa,
otvara se mogucnost za izgradnju stvarnog identiteta u
globalnoj epohi (Castells, 2002).
Na slican nacin o odbrambenim mehanizmima, koji
se izrazavaju u jacanju razlicitih oblika verskog fundamenta-
lizma i nacionalizma, razmislja i Volerstin, Vrsta etnickog
razdora koju smo imali prilike da gledamo tokom poslednje
dve decenije uopste nije uporediva sa talasom nacionalizma
u svetskom sistemu koji je bio poznat na pocetku XIX veka,
pa sve do sredine XX veka Ti nacionaiizmi bili su u najyecoj
meri drzavno orijentisani, teritorijalni i etnicki samp po
tonu jersu imali potrebu da se razlikuju od imperijalistickih
vrhovnih gospodara, Ali, iznad svega, bili su sekularni,
optimisticki i samosvesno modernisticki po orijentaciji.,
Takvi nacionaiizmi pozivali su se na tradicije Frinluske i
Ruske revolucije, Moderni zagovomici etnickog pro^iscenja
deluju upravo suprotno tim tradicijama Nisu optimrsti, vec
ocajnici, Ne gledaju napred, u slavnu sutrasnjicu, vec gledaju
natrag u slavnu proslost koja mozda nikada nece moci da
se vrati Zbog toga ti konflikti ne samo sto su krvavi nego ih
je i nemoguce prekinuti,..,.. Sasvim je jasno da smo svedoci
pojave ove vrste ocajnickih razdora u bogatim nacijama,
koje tvrde da su civilizovane Dokaz za to je odgledini slom
posrednickih struktura i zakonodavstva, pojava otvorenog
rasizma koncentirsanog oko tvrdnje da je doslo do invazije
varvara koji se zovu doseljenici, koji sa sobom donose
kriminal i degeneraciju"(Wallerstein, 1999)
236
Na osnovu ove debate moglo bi se zakljuciti
da globalizacija istovremeno dovodi do rastakanja i
stvaranja razlicitih vrsta kulturnih identiteta, Implicitna
pretpostavka zagovornika kulturnog imperijalizma, da
se umesto bogatstva i sarenolikosti razlicitih kulturnih
identiteta stvara jedan novi globalni identitet, mogla bi se
prihvatiti samo uslovno i u smislu koji oni ne prihvataju
Naime, globalni kulturni identitet ogranicen je samo na
relativno usku giobainu elita Globalizacija,dakle, doprinosi
stvaranju specificnih kulturnih identiteta, ali ne na nadn koji
pretpostavlja Tomlinson, vec na nadn da identiteti otpora
ugrozavaju globalizaciju kao legitimisuci izvor identiteta
Drugim redma, svet prolazi kroz fazu u kojoj gubitnici u
procesu globalizacije, odnosno pojedinci i grupe koji su
iskljuceni iz mreza globalnog informatickog drustva, u
potrazi za smislom sopstyenog postojanja, grade rovove
prema ostalim zajednicama otvarajuci na taj nacin prostor
za sukobljavanja na nacionainim i verskim osnovama,
Globalizacija i nacionalni konflikti
Pocetkom devedesetih godina XX veka globalizacija
je predstavljala svojevrstan sinonim za svetski mir i stabilnost
Smatralo se daje kraj Hladnog rata oznacio nestanak jedinog
znacajnog izvora pbtehcijalnih sukoba u svetu. Medutim,
sukobi na tlu SFRJ, Somaiiji, Ceceniji, Ruandi itd,, privukli su
paznju globalnog javnog mnjenja i otvoriii novu debatu u
vezi buducnosti novog globalnog poretka,
Nasuprot optimistickoj viziji o pacifikaciji medu
narodnih odnosa, sve vise zagovornika dobijala je teza o
giobalizaciji kao epohi u kojoj do izrazaja dolaze sukobi
na etnickoj i verskoj osnovi Zakljucci proistekli iz takvih
razmisljanja bili su prilicno sumorni Sadovska ih sumira na
237
 sleded nacin: prvo, aktueini trend sirenja zapadnih politic
kih, ekonomskih i kulturnih institucija uslovio je da se sve
vise ljudi sirom sveta suod sa drugadjim vrednostima
Drugo, kao rezultat kulturnog prozimanja dolazi do
urusavanja tradicionainih vrednosti sto, s jedne strane,
rezultira porastom kriminala inasilja, a sa druge strane, jaca
pokrete koji se bore za retradicionalizaciju na isto tako grub
i svirep nacin Trece, kao rezultat globalizacije pojavljuje se
ekspanzija iracionalnognasilja koje se ogleda uplemenskim
masakrima, fundamentalizmu i etnickom ciscenju, Zlocini,
ratovi i genocid se umnozavaju i izmicu kontroli tako da
proces globalizacije, koji je, po Fukujami, unistio komu-
nizam, sada preti da potkopa i temelje zapadne civilizacije i
svet odvede u stanje sveopsteg haosa Ideje prezentovane
u radovima ovih autora pojavile su se pod razlicitim
nazivima, dolazak anarhije", Dzihad vs. McWorld", ,,sukob
civilizacija", ali se sve mogu svrstati u grupu takozvanih
teorija globalnog haosa (Sadowski, 1998: 2)
Jedan od najuticajnijih i najpoznatijih radova ove
struje je Sukob civilizacija Samjuela Hantingtona.,.^jegova
centralna teza je da civilizacijski identitet, projjstekao iz
kulture i kulturnih identiteta, oblikuje modele -e.hezije,
dezintegracije i sukoba u posthladnoratovskom periodu.
Iz te pretpostavke proisticu kljucne teze koje Hantington
obrazlaze: prvi put u istoriji svetska politika je multipblarha
u smislu da je multicivilizacijska; modernizacija je odvojena
od pozapadnjadenja i ne proizvodi univerzalnu civilizaciju;
ravnoteza sila se menja: znacaj Zapada opada, Azija se
ekonomski, vojno i politicki uzdize, islam demografski
eksplodira, sto ima destabilizirajuce posledice po citav svet,
a ukupno posmatrano, nezapadne civilizacije reairmisu
vrednosti sopstvenih kultura; novi svetski poredak je
zasnovan na civilizacija ma koje cine drustva koja su kulturno
238
bliska, a napori da se drustva iz jedne civilizacije prikljuce
drugoj su neuspesni; zapadne univerzalisticke pretenzije
dolaze u sukob sa drugim civilizacijama, pre svih sa kine-
skom i islamskom; opstanak Zapada zavisi od SAD, koje
moraju reafirmisati svoj zapadni identitet, i zapadnjaka, koji
moraju shvatiti svoju civilizaciju kao jedinstvenu, a ne kao
univerzalnu; verovatnoca globalnog rata civilizacija zavisi
od izbora voda da odrze, ili ne odrze multicivilizacijski
karakter globalne politike (Hantington, 1998).
Ono sto karakterise odnose u savremenom svetu su
lokaini sukobi oko granica izmedu muslimana i pravoslavnih,
hindu i afrikanaca. Na globalnom planu to je sukob zapadne
i ostalih civilizacija, pre svega islamskih i azijskih drustava
Opasni buduci sukobi, smatra Hantington, mogli bi proisteci
iz interakcije zapadne arogancije, islamske netolerancije i
sinickog potvrdivanja Opstijegoyoreci,razlozisukobljavanja
izmedu pripadnika razlicitih civilizacija su osecanje superior-
nosti (inferiornosti) u odnosu na druge koji se dozivljavju
kao razliciti; strah i nedostatak poverenja u njih; teskoce u
komunikaciji; nedostatak prisnosti sa vrednostima i praksom
drugih; povezanost kuiturne i ekonomske saradnje; vojni i
ekonomski savezi koji zahtevaju poverenje, a ono izvire iz
zajednicke kulture i vrednosti,
Multikulturalizam u ton kontekstu treba shvatiti kao
pokusaj da se padikuje globalni, ali i prostor multietnickih
zajednica, koji je, pod uticajem nacionalizma, pretvoren u
polje sukoba Multikulturalizam, pored toga, ogranicava i
zadrzava razlike u kulturnom okviru, ne dozvoljavajuci da
se prenesu na oblast ekonomije i politke, Hantington takvu
poziciju, medutim, ne odobrava, smatrajuci da ce ona voditi
slabljenju Zapada, odnosno zapadne civilizacije u odnosu na
druge, a pre svega na islamsku civilizaciju koja je u usponu
S druge strane, Dzonatan Fridman multikulturalizam shvata
239
 kao posledicu vec ociglednog siabljenja Zapada, odnosno
premestanja centra svetskog sistema sa Zapada na Istok,
potkrepljujuci taj stav zapazanjem da se multikulturalizam
javlja samo u zapadnim zemljama, dokje na Istoku proces
obrnut116 Ove teze, ma koliko, naizgled, suprotstavljene,
govore zapravo o istoj stvari. Multikulturalizam se shvata
kao posledica siabljenja Zapada, Dok je bio u usponu,
Zapad jevodio ekskluzivisticku kulturnu politiku. Podela na
civilizovana i primitivna drustva bila je prizma kroz koju se
posmatrao svet,
Dzon Buven samtra da ta vrsta razmisljanja i danas
vodi pogresnom razumevanju globalnih etnickih konflikata
koji se vezuju za primitivna drustva, Po njegovom misljenju,
rasirena pretpostavka da se svet suocava s primordijalnim
etnickim konfliktima ignorise mogucnost da razliqti ljudi
zive u miru On identiikuje tri pogresne pretpostavke; koje
leze u osnovi takvog shvatanja: etnicki identiteti postoje
oduvek i u osnovi su nepromenljivi; etnicki identiteti
motivisu ijude da se sukobljavaju; etnicke razlike po sebi
neminovno vode nasilju, Nasuprot takvim pretpos:|aykama,
on smatra daje etnicitet proizvod modernog doba,,da Ijude
na nasilje motivise borba oko dobara i deprivilegovanpolozaj
u odnosu na grupe s kojima se nalaze u sukobii, i da nasilje
nije posledica etnickih i verskih razlika, vec je motivisano od
strane politickih elita Njegov zakljucakje da su sukobi koji
potresaju svet u globalnoj epohi stvar politickog izbora, a ne
etnicitetom uslovljena neminovnost (Bowen, 2000),
Buvenova argumentacija kojom osporava etnicki
koren sukoba u globalnoj epohi, analizirajuci posebno
slucajeve sukoba u Bosni i Ruandi, deluje razumno, ali
116, Problem sa teorijama je ponekad u tome sto ostaju slepe za
najocig led nije cinjenice Naime, broj istocnjaka na zapadu je mnogo veci
nego zapadnjaka na istoku Istocnjaci su na zapadu drustvena pojava, a
zapadnjaci na istoku individualna pojava,
240
242
alternativni odgovor po kome su sukobi stvar politickog
izbora je nedostatan, jer se ne objasnjava cime je taj izbor
uslovljen, Mada ne sporimo da svaki od konkretnih sukoba
ima sopstenu dinamiku i speciichosti, te u ton smislu
mora biti zasebno analiziran kako bi se doslo do odgovora
o nuznim uslovima sukoba, smatramo da je neophodno
identifikovati odredene globalne dnioce kojima se mogu
objasniti ne samo uzroci sukoba, nego i dnjenica da se
odvijaju u globalnoj epohi. Po nasem misljenja promene do
kojih je doslo u globalnoj ekonomiji, uticalesu na gubitak
samopouzdanja i povecanje anksioznosti sve atomizova-
nijih pojedinaca Izolovani pojedinci, u hemogucnosti da
sagledaju kompleksne izvore promenjene situacije lako
postaju plen ambicioznih, populisticki nastrojenih lidera,
Pitanja povezana sa samoidentitetom, ukoliko ne nalaze za-
dovoljavajuci odgovor u perspektivi vremena koje dolazi,
nalaze da u proslosti, u afirmisanju nacionalizma i ozivljava-
nju reiigijskog fundamentalizma. Istorijski posmatrano,
nacionalizam nije nuzno posledica inferiornosti, Ali cak
i kada je posledica osecaja superiornosti nad drugima,
predstavija odgovor na promenjenu drustvenu situaciju,
odnosno gubitak prethodne ravnoteze Otuda su upravo
srednji slojevi najpodlozniji nacionalizma Njihova srednja
pozicija u vremenima promena je najnestabilnija Moguc
nost uspona, ali jos izrazenija mogucnost gubitka polozaja i
sigurnosti, predstavljaju osnov nacionalizma Nizi slojevi su
skloni nacionalizmu ukoliko u ton pokretu vide mogucnost
uspinjanja na drustvenoj lestvici, dokse visi slojevi priklanjaju
nacionalistickim pokretima kada im preti opasnost od
gubitka privilegija
241
243
 Kultura i ekonomija
:'.\:;:\::-:X^.':-.'.:Na've"denr^argument1 svedode o povezanosti kulture
i nacionalnih sukoba, ali, takode, govore o odnosu kulture i
ekonomije. Zapravo, sve izrazenije mesto koje kultura dobija
u raspravama o ekonomskim pitanjima u doba globalizacije,
u izvesnoj meri predstavlja reakciju na shvatanje po kome
je ekonomska globalizacija jedan od osnovnih cinilaca koji
doprinosi povecanju globalnih drustvenih nejednakosti.
Osnovni argument neoliberalnih teoreticara glasi da je
nerazvijenost posledica nesposobnosti i korupcije politickih
elita u zemljama Treceg sveta, a ne sistemskih mehanizama
na kojima insistiraju kriticari ekonomske globalizacije U ton
svetlu, sve se vise govori i o drugim dniocima nerazvijenosti,
a na prvom mestu o kuiturnoj uslovljenosti ekonomskog
razvoja Dejvid Lendis, u ambiciozno zamisljenoj studiji o
razlozima bogatstva i siromastva nacija, u prvi plan istice
kuiturne cinioce (Lendis, 2004) Slicne ideje su predomi-
nantno zastupljene i u zborniku radova koji su priredili
Hantington i Haris (Hantington, Haris, 2003), ;; ,.
Nakon Hantingtonovih kritikada potpunoz|pPstavlja
kulturni dnilac u svom univerzalistickom pristupaFakujama
je napisao knjigu Sudar kultura, a zatim i studiju Poverenje.
Ideje koje je izneo u tim knjigama najtesnje su povezane sa
odnosom ekonomije i kulture. Posebna paznja posvecena
je ulozi poverenja, koje on shvata kao vrstu sociokultumog
kapitala117 (Fukujama, 1998) Tu ideju ponavlja i kasnije
117 Ideja sociokultumog kapitala najtesnje je povezana sa odnosnom
kulture i ekonomije. Naime, na kritici klasicnih ekonomistickih shvatanja
privredne aktivnosti, izdvojila se citava grupa autora koja je, s jedne
strane, istakla znacaj istorijskedimenzijerazlicitihformalnihineformainih
institucija (teorija predenog puta), a s druge strane, sociokultumog
uticaja na privredni sistem U ton kontekstu, kao kljucni autori navode se
Samuels, odnosno Putnam, Fukujama i North (Stulhofer, 2000:53-105)
244
u sklopu sireg poimanja odnosa kulture i ekonomije, Po
njegovom misljenju, preovladujuce uverenje da razvoj
tehnologije, posebno komunikacione tehnologije doprinosi
kuiturnoj homogenizaciji, odnosno kuiturnoj giobalizaciji,
je pogresno, Drugim recima, odnosi se samo na jedan
povrsinski aspekt kulture, koji on naziva konzumeristickom
kulturom koju sire velike svetske kompanije, Za ekonomsku
aktivnost presudni su oni aspekti kulture koji se odnose na
moraine norme, On navodi primere azijskih drzava, poput
Kine, koje su porodicno-centricne, sto utice na ogranicavanje
rasta porodicnih preduzeca, jer vlasnici ne zele da se u njima
pojave menadzeri van porodicnog kruga To, po Fukujami,
govori o znacaju poverenja i mreza poverenja u ekonomskim
procesima Slican obrazac moguceje uociti i u vecini latino-
americkih korporacija koje su pretezno u vlasnistvu vise
porodica Otuda razvoj tehnologije, sam po sebi, ne moze
uticati na sirenje ekonomske globalizacije. Naprotiv, s
obzirom da je poverenje bazicno socijalni fenomen koji
se stice kroz medusobne kontakte, kao i s obzirom na
dnjenicu da je ono od sustinskog znacaja za poslovne
odnose, nerealno je ocekivati da ce savremene digitalne
mreze obezbediti dovoljan stepen informacija o poslovnom
partneru i uspostaviti potreban stepen poverenja na kome
bi se mogle graditi poslovne veze118 (Fukuyama, 2000)
S druge strane, Fukujama istice da postoje neke uni-
verzalne ljudske karakteristike, koje prevazilaze kuiturne
i nacionalne barijere, kao sto su zelja za materijalnim
progresom, zelja za razmenom na trzistu, preduzetnistvo
118. Fukujama ovde ocigledno misli samo na van institucionalne kontak
te Berze i drugi oblici institucionalnog povezivanja upravo obezbeduju
preliminarni stpen poverenja koji se bazira na informacijama koje te
institucije imaju o pojedinim akterima. Pored toga, postoji i poverenje u
institucije bez koga nije moguce, kao sto istice Gidens, zamisliti moderni
svet.
245
itd., sto su, po njegovom misljenju, elementi univerzalizacije
koju on izjednacava s globalizacijom. Time, medutim, osim
sto potvrduje svoju (neo)liberalnu pozioiju, istovremeno, po
nasem misljenju, dovodi u pitanje sopstvenu tezu o uticaju
kulture na ekonomiju. Problem je, cini se, u specificnom,
implicitno izrazenom, shvatanju kulture, kojim se ona
ogranicava na tradicija obicaje i neke moraine kategorije
kao sto je poverenje Otuda je razumljivo da, pored isti-
canja razlika koje postoje na dubljim kulturnim nivoima,
istovremeno zastupa misljenje da danas postoji sve veca
homogenizacija institucija i ideoiogija" (Fukujama, 2000:
1). Na ovaj nacin, po Fukujami ideoiogija je izmestena iz
kulturnog podsistema, sto ne smatramo opravdanim
Kultura - ideoiogija neoliberalizma
Povezivanje ideologije sa politikom nije, medutim,
specificnost samo Fukujaminog pristupa vec predstavlja
dominantan trend u sociologiji. Takvo shvatanjeje, po nasem
misljenju, sa jedne strane, razumljivo, ali sa drugerstrane,
nije korektno. Razumljivo je zato stoje kultura, shyaee'na kao
obrazac ponasanja, u velikoj meri bila vezana zaJradiciju, u
smislu da je ponasanje bilo vezano za uobidajehe, odnosno
tradicionalno praktikovane obrasce ponasanja, Tako je
veza izmedu kulture i tradicije bila direktno uspostavljena.
Moderna epoha, medutim, donosi bitnu promenu u smislu
da uticaj tradicije na delatnost aktera postaje sve manji.
Vrednosti koje uticu na norme ponasanja, dakle, elementi
kulture, inkorporirani su u ideologije. Tacnije, predstavljaju
temelje razlidtih ideoiogija Sta je liberalizam, ako se iz njega
uklone kljucne vrednosti na kojima podva - individualizam i
kompetitivnost Sta je socijalizam, a ko se uklone kolektivizam
i jednakost kao temeljne vrednosti, Ako vizije pozeljnog
drustva shvatamo kao bitan element ideologije, upravo
vrednosti cine ono sto je pozeljno u toj viziji Shvatanje
neprijatelja i pitanje aktera, iako vazni, samo su neki od
elemenata koji definisu ideologiju, delimicno je povezujud
s politickim podsistemom usmerenim na postizanje ciljeva
Drugim recima, ideologiju smatramo bitnim aspektom
kulture U ton kontekstu, postavlja se pitanje da li je moguca
ideoloska homogenizacija, uzistovremenu kulturnu hetero-
genizaciju, kao sto tvrdi Fukujama: Po nasem misljenju,
naglasavanje kulturnih razlika, uz istovremeno isticanje
ideoloske homogenizacije, predstavlja analiticku gresku
Zbog toga o ideoiogiji govorimo upravo u odeljku
koji se tice kuiturne globalizacije. Ideoiogija koja se, direktno
ili indirektno, povezuje sa globalizacijom je neoliberalizam,
Burdije poistovecuje globalizaciju i neoliberalizam, Noam
Comski (Noam Chomsky) onepjiberalizamu i giobalizaciji
govori kao o doktrini i stvarnosti koje su najtesnje povezane.
Vec smo ranije istakli nase neslaganje sa takvim gledistima,
s obzirom da se u njima ne pravi razlika izmedu globalizacije
i globalizma, odnosno izmedu procesa globalizacije i neo
liberalnog projekta, Kljucno pitanje, na koje se sada ponovo
vradamo, postavljajuci ga u zaostrenoj formi, glasi: da ii je
proces globalizacije proizvod neoliberalnog projekta, ili je
neoliberalna ideoiogija proizvod sire shvacenog procesa
globalizacije
Od odgovora na to pitanjezavisi,cini nam se, i odgovor
na pitanje da li je danas moguc opstanak kapitalizma, u
bilo kojoj drugoj formi osim u neoliberalnoj? Odnosno da
li postoje alternative neoliberalnom kapitalizmu ili, kao sto
je tvrdila Margaret Tacer neoliberalna varijanta kapitalizma
nema alternativu Drugim redma, ako je sadasnja neolibe
ralna faza kapitalizma strukturalno uslovljena, odnosno
ako je proizvod dosadasnjeg procesa razvoja kapitalizma,
 Onda nema puno izbora Jihad, odnosno tribalizam, ostaje
jedino realna alternativa Ako je, pak, rec o projektu, onda
izvesna traganja za Tredm putem" ili za socijalistickom
globalizacijom imaju smisla,
Ovde se necemo upustati u analizu ovako krupnog i
slozenog problema Namera nam je, pre svega, da ukazemo
na odredene kontravreze koje prate pojam neoliberalne
ideologije i njen uticaj na globalizaciju,
Oni koji smatraju da je neoliberalizam ideoloski
projekt koji usmerava globalizaciju, uglavnom su aktivisticki
raspolozeni. Suzan Dzordz (Susan George) istice: kada
se shvati da neoliberalizam nije sila poput gravitacije vec
potpuno vestacka konstrukcija, moze se takode razumeti
da ono sto ljudi stvore drugi ljudi mogu promeniti" (George,
1999), Po njenom misljenju, nukleus neoliberalizma
predstavljali su Fridrih fon Hajek (Friedrich von Hayek),
Milton Fridman (Milton Friedman) i njihovi donatori koji su
stvorili dtavu mrezu fondacija, instituta, istrazivackih centara,
publikacija, novinara i naucnika koji su sirili neoliberalnu
doktrinu i ucinili je neumoljivom Oni su, dakle, izgfidili efi-
kasan ideoloski kadar, jer su shvatili znadenje Graifsijevog
koncepta kuiturne hegemonije (George, 1999: 2|t^dstva
za realizaciju tog projekta su ogromna, ali korist je vecaOni
su potrosili stotine miliona dolara, ali svaki peni se isplatio
jer su ucinili da neoliberalizam izgleda kao nesto prirodno i
normalnoza covedanstvo" (George, 1999:2)
Savremenu realnost kao ostvarenje neoliberalnog
projekta, vidi i Noam Comski (Noam Chomsky). Njegova
argumentacija je, medutim, unekoiiko drugacija, Neo
liberalizam je mesavina novih i klasicnih liberalnih ideja.
Rec je o doktrinarnom sistemu poznatom kao Vasingtonski
konsenzus Rec je, zapravo, o projektu koji su sadnile vlada
SAD i medunarodne finansijske institucije, sa osnovnim
246
ciljem da kreiraju novi svetski poredak u cilju zastite
kapitalizma Te institucije fakticki dne svetsku vladu ciji je
zadatakda kontrolise medunarodnu ekonomiju, da dominira
medunarodnom politikom i da formira javno mnjenje. Ovaj
projekt ima dugu predistoriju. Osnovni razlog formiranja
ove, de facto, svetske vlade, bio je strah od radikalnih i
nacionalistickih rezima, najpre u Latinskoj Americi, a kasnije
svuda u svetu Amerika je ovu ulogu dobila jos u vreme
Drugog svetskog rata, a prvi uspesan zadatak obavljen je
potkopavanjem demokratije u Italiji 1948 godine, kada
su fer izbori mogli odvestiu pogresnom pravcu" Od toga
doba, nacionalisticki rezimi smatrani su virusom od koga se
mora zastititi svim sredstvima, cak i silom, da bi se sprecilo
njihovo dalje sirenje (Chomsky, 1998)
Comski smatra da razlog nastanka ove doktrine
nije njena nuznost, odnosno da onanije posledica nekog
prirodnog zakona, vec je rec o vestini sticanja mod i profita,
koji vode, kako on kaze, stvaranjusocijalizma za bogate"
Po njegovom misljenju, neophodno je vratiti se izvornom
liberalizmu kakav su propovedali Smit (Smith), Humbolt
(Humboldt) i Tokvil (Tocqueville), koji su, iako liberali,
protestvovali protiv nehumanih posledica liberalizma i
pretvaranja ljudi u objekte i kreature (Smit), ili upozoravali
na opasnost trajne nejednakosti uslova po demokratiju
(Tokvil).
Na slican nacin, kao sto smo Videli, o savremenim
zbivanjima razmisija Burdije, koji smatra da je ono sto se
sada desava neoliberalna kontrarevolucija"
Prvo pitanje, koje se na osnovu navedenih gledista
postavlja, jeste u cemu je razlika, odnosno ima li uopste
razlike izmedu liberalizma i neoliberalizma, s obzirom da se
i u radovima onih koji potonju koncepciju kritikuju, najcesce
govori o slobodnom trzistu, takmicenju, privatizaciji i
247

slicnim elementima koji su u osnovi klasicnog liberalizma,
Odgovor na to pitanje mogao bi uputiti na zakljucak o
tomeda Ji je neoliberalizam nuzna posledica kapitalistickog
razvoja ili voluntaristicki projekt. Za one koji smatraju da je
neoliberalizam u velikoj meri voluntaristicki projekt, on je
sustinski povezan s konzervativizmom, a ne s liberalizmom
(Volerstin, 2005, Soros, 1999).
U ton cilju posluzicemo se uporednim pregledom
elemenata ove dve doktrine, U najkracem, mada je izveden
iz liberalizma neoliberalizam je znacaj na modifikacija kla
sicnog liberalalnog stanovista Verovanje u trziste i trzisne
snage je zajednicko, ali za neoliberale trziste postaje
cilj po sebi, a ne samo sredstvo za proizvodnju dobara
i usluga. General no, neoliberalizam je voden zeljom za
intenzifikacijom i sirenjem trzista kroz povecanje i ubfzanje
broja transakcija. Neoliberalizam je postao globalni kulturni
obrazac Autori koji su radili na studiji Svetskog socijalnog
foruma o giobalizaciji isticu da on nije u neposrednoj vezi
ni sa jednom nacionalnom kulturom, mada je povezan
sa engleskim jezikom i u izvesnom smislu pjejboznat
kao americki kulturni produkt, U najkracem,-cefincija
neoliberalizma koju oni predlazu glasi: neoliberalizam je
filozofija u kojoj postojanje trzista predstavlja vrednost po
sebi, odvojenu od odnosa proizvodnje robe i usluga, On je
jednostavno vodic za ljudsku akciju i zarhehaizafprethodno
postojeca moralna pravila (Grupa autora, 2000)..
Na osnovu navedenih karakteristika mogli bismo
zakljudti da je neoliberalizam postao neka vrsta turbo-
liberalizma i da, kao sto tvrdi i Ricer (Ritzer), govoreci o
mekdonaldizaciji, predstavlja iracionalnu racionalnost
jer covek postaje sredstvo sistema Ovde bi bilo uputno
podsetiti na kritike koje su kapitalizmu upudvali predstavnici
frankfurtske skole, pre vise od tri decenije, u vreme procvata
250
248
drzave socijalnog staranja Oni su, naime, govoreci o
tadasnjem kapitalizmu, dosli do slicnih zakljucaka u pogledu
njegove nehumanosti i iracionalnosti Marksova analiza
kapitalizma i Engelsova analiza uslova zivota radnicke klase,
pre vise od sto pedeset godina, imale su slicne zakljucke.
Neoliberalni kapitalizam, drugim recima, viden ocima
danasnjih kriticara, izgleda podjednako strasno" kao sto
je tadasnjim kritidarima izgledao kapitalizam onoga doba
na koji se sada gleda kao na dobra stara vremena, Time ne
tvrdimo da kapitalisticki sistem za veliki deo ljudi nije surov
Naprotiv, tvrdimo samo da neoliberalni oblik kapitalizma
sledi osnovnu logiku kapitalizma u izmenjenim civilizacijskim
i politickim okolnostima,119
Na taj nacin razmislja i Bek, koji smatra da je Neo
liberalni program pokusaj insitucionalnog ucvrscenja
trenutnih istorijskih dobitaka svetskopolitickog mobilnog
kapitala" Zavodljivost te ideologije, Bek vidi u tome sto se
ona ne legitimise pozivajuci na oslobadanje egoizma ili
povecanje konkurencije, vec pre svega u obecanju globalne
pravde. Obecanje glasi da ono sto je dobro za kapital, dobro
je za sve, pa ce u krajnjoj liniji svi postati bogatiji Na taj nacin
neoliberalna ideoiogija obecava bolji put u socijalizam, pa
zato drzava socijalnog staranja nije ni potrebna (Beck, 2005:
25).
S druge strane, predstavnici neoliberalne ideologije,
koji ne vole da se tako nazivaju, isticu da su mere koje su
nazvane Vasingtonski konsenzus, pre svega usmerene
u pracvu resavanja privrednih problema s kojima su se
suocile nerazvijene zemlje Izvorno, Vasingtonski konsenzus
119 Pri proceni ekonomskog polozaja mora se voditi racuna o stan-
dardima koji se koriste pri proceni blagostanja, odnosno siromastva,
odnosno o razlici izmedu apsolutnog i relativnog siromastva, sto se
neretko zanemaruje u raspravama o efektima globalizacije i savre-
menog kapitalizma
249
 je fraza koju je 1990 godine skovao Dzon Vilijamson (John
Williamson) da bi opisao skup preporuka koje su godinu dana
ranije americke i svetske ekonomske i finansijske institucije
predlozile zemljama Latinske Amerike. Ove preporuke
uskoro su postale globalni ekonomski credo koji ce kriticari
oznadti frazom neoliberalizam" Lista tih preporuka, po
Vilijamsonovom misljenju, svodi se na: uspostavljanje
fiskalne discipline; preusmeravanje javne potrosnje ka vi-
sokoprofitabilnim oblastima, sto ce obezbediti podizanje
ukupnog dohotka; poresku reformu usmerenu na snizavanje
i prosirivanje poreske osnove; liberalizaciju kamatnih stopa;
klizajuci kurs valuta; trgovinsku liberalizaciju; liberalizaciju u
sferi stranih direktnih investicija; privatizaciju; deregulaciju;
zastitu prava privatne svojine
U vezi s ekonomskom globalizacijom, neolibera!i"
isticu tri najvaznije pozitivne posledice Prvo, i bog ate i siro-
masne zemlje imaju korist od finansijskih tokova kojima
kapital iz bogatih zemalja sa niskim kamatnim stopama
ide ka siromasnim zemljama s visokim kamatnim stopama.
Drugo, na dobitku su i proizvodaci i potrosaci, jer prvi imaju
mogucnost prodaje robe na sirem trzistu, a potrpsajd usled
nizih carina dobijaju robu po nizim cenama. Istovremeno
lokaini proizvodaci su primorani da usled inostrate kon-
kurencije podizu kvalitet svojih proizvoda bez podizanja
cena, Najzad, ekonomska globalizacija vodi brzem transferu
tehnologija i znanja od dega prvenstvenu korist mogu imati
nerazvijene zemlje
U osnovi spora izmedu neoliberala i njihovih kriticara
nalazi se pitanje da li je moguce ostvariti neophodan
ekonomski rast, uz istovremeno pravedniju raspodelu bo
gatstva i zastitu dostignutih standarda u razlidtim oblastima
drustvenogzivota Kapitalizamiusvojojneoliberalnojvarijanti
uspeva da opstane i za sada, mereno njegovim sopstvenim
kriterijumima, dozivljava uspeh Istovremeno, sve veci
broj ljudi je nezadovoljan usled porasta egzistencijalne
nesigurnosti i smanjenja kvaliteta zivota. Rast produktivnosti
doveo je do situacijeu kojoj proizvodnja ne predstavlja
problem, te otuda briga za lako zamenljivu radnu snagu nije
vise osnov drustvenog ugovora izmedu radnika i kapitalista
Kapitalizam, kako istice Bek postaje sve vise kapitalizam bez
rada Kljucni problem koji sesa sistemske tacke gledista
postavlja je potrosnja. U ton smislu, sada cemo se osvrnuti
na taj vazan kulturni fenomen danasnjice,takozvanu kulturu
ili ideologiju konzumerizma, koja prati razvoj neoliberalnog
modela kapitalizma
Kultura - ideoiogija konzumerizma
Konzumerizam upucuje na neracionalnu, dakle
prekomernu potrosnju dobara i usluga koja prevazilazi
ljudske potrebe. Medutim, kozumerizam se ne odnosi samo
na potrosnju, S obzirom da su ljudske potrebe bioloski i
kulturno limitirane, konzumerizam se odnosi, pre svega, na
proizvodnju novih potreba To vec spada u domen politicke
ekonomije kulture, odnosno u domen proizvodnje kulturnih
potreba Savremene kuiturne potrebe su raznoiike. Masovna
proizvodnja, medutim, ne moze da podmiruje raznoiike
potrebe. Masovna proizvodnja podrazumeva relativno uzak
set potreba koje se masovno zadovoljavaju, S obzirom da
masovna proizvodnja snizava cenu jedinice proizvoda, da
bi se obezbedio neophodan profit potrebno je kupovati sve
vise i vise jedinica istog proizvoda Da bi se razvila potreba
za vecom kolidnom proizvoda, i time obezbedio rast profita,
razvila se citava marketinska industrija koja proizvodi
potrebu za vecom kolicinom proizvoda. Masovnost potros
nje jednoobraznih proizvoda povezana je, s druge strane, sa
 razvojem popularne kulture, cija je svrha da niveiise ukuse
kako bi se zadovoljio zahtev za masovnoscu potrosnje,
odnosno, u krajnjoj liniji, proizvodnje. Otuda se predvidanja
o homogenizaciji kulture cine, na prvi pogled, realnima,
Medutim, to je samo jedno lice konzumerizma,
Drugo lice je vezano za potrosnju luksuznih dobara, Ta
vrsta konzumerizma, proizvod je razvoja specihonih
potreba koje mogu biti razvijene samo u specificnom
kulturnom ambijentu. U ton pogledu, razvija se globalna
ekskluzivna kultura za pripadnike najvisih slojeva drustva,
odnosno globalne elite U ton smislu, moze se govoriti o
homogenizaciji kulture. S obzirom na trend koji smo opisaii,
tesko se moze odekivati da ce masovna kultura kao osnov
za razvijanje potreba, odnosno za masovnu potrosnju biti
u dogiedno vreme homogenizovana, Naime, masovna
proizvodnja u razvijenim zemljama, mogla bi uskoro postati
stvar proslosti, a da bi se odrzalo zadovoljenje potreba za
proizvodima koji se masovno proizvode, oni ce se uvoziti iz
delova sveta u kojima njihova cena, zbog relativno niske cene
rada, obezbeduje profit koji stimulise takvu proizypflhju.
0 tome govori i Harvi (Harvey) kada istice fjofezanost
neoliberalizma, globalizacije i prelaska sa fordistlckog na
fleksibilnu organizaciju proizvodnje, Otuda nam se cini da se
samo u ton sistemskom smislu moze govoriti o povezanost!
neoliberalizma i globalizacije
Oni, a njih je vecina, koji o neoiiberalizmu govore kao
o proizvodu puke zelje za bogacenjem i za rastom profita
divljih"kapitalista, a istovremeno razmisljaju u kategorijama
masovne proizvodnje, ne shvataju promene do kojih je
doslo u razvoju kapitalizma, Njihova kritika neoliberalizma
predstavlja lamentiranje nad posledicama koje savremeni
ekonomski rast i razvoj kapitalizma ostavljaju Zato njihovi
zakljucci i predlozi ne idu dalje od pozivanja nastara dobra"
252
liberalna vremena, a stare pravice", osim klasicnih liberala
traze i socijalisti, socijaldemokrati, nacionalisti, zeleni itd.,
Masovna proizvodnja i prosirenje masovnih potreba
za potrosnjom moraju zato otid naperiferiju, gde je cena rada
niska i gde postoji potreba i ekonomski interes za masovnom
proizvodnjom Uplaseni su srednji slojevi bogatih zemalja
i njihova inteligencija, Takav razvoj, dakle, nije posledica
projekta, niti iskljucivo zudnje za ogromnim profitima, vec
nuznost koja je proistekla iz razvoja kapitalizma koji traje
visestotina godina, Jaz izmedu bogatih i siromasnih zemalja
postaje manje bitan, a sve veci znacaj za razumevanje
savremenog sveta dobija rast jaza izmedu bogatih i
siromasnih pojedinaca koji dolaze, kako iz bogatih, tako i iz
siromasnih zemalja Taj jaz je, medutim, jos uvek nedovoljno
uocljiv, zbog usredsredenosti na nacionalni nivo analize, koji
sprecava da se u punoj meri sagleda umrezenost pripadnika
elite iz nerazvijenih zemalja u globalne tokove, odnosno da
se uod da njihov privilegovan polozaj zavisi od globalnih
proizvodnih procesa,
Zakljucak
Debata o giobalizaciji kulture zapocela je sa pozicija
dva medusobno suprotstavijena stereotipna stanovista koja
su podjednako, ali ha razlicite nacine, imali pogresne premise,
Stereotip o homogenizaciji kulture zasnivao se na povrsnom
uvidu i impresiji o prisutnosti nekih elemenata popularne
zapadne kulture u razlidtim delovima sveta. Mogucnost
prenosenja ovih sadrzaja savremenim komunikacionim
sredstvima dalo je povoda zakljucku da dolazi vreme, ili cak
daje doslo vreme, homogenizacije kulture,
S druge strane, stereotip o fragmentaciji kulture
zasnivao se na suzavanju tog pojma, odnosno njegovom
253

svodenju na najdublje elemente kao sto su tradicija i religija
koji, naravno, ne mogu biti homogenizovani Fokusiranje
paznje na ove elemente doprinelo je, istina, zapazanju da
dolazi do njihovog ozivljavanja u savremenim uslovima
Kao odgovor na ove jednostranosti, proizasle iz
drzavocentricnog pogleda na zbivanja u savremenom sve tu,
javile su se teze o glokalizaciji kultura koje su u prvi plan
istakie proces prozimanja globalnih i lokalnih uticaja
U ton smislu, pokusali smo da pokazemo da
do homogenizacije kulture dolazi samo na nivou
ekskluzivne kulture koja se odnosi na giobainu elitu, dok
masovna kultura moze biti homogenizovana tek kada
se u nerazvijenim zemljama stvore preduslovi masovne
potrosnje i proizvodnje, sto bi trebalo da bude jedna od
posledica globalizacije Do tog trenutka, mesanje kulturnih
uticaja i prenosenje kulturnih sadrzaja (bilo da je rec o
popularnoj kulturi ili vrednostima) moze u najboljem slucaju
biti opisano kao mekburekizacija kulture
^Bt
'*" ^i-
254
256
IV 6. POSLEDICE GLOBALIZACIJE
Globalizacija, dakle, guta svoje neprjatelje
Onaj koje protiv nje, ujedhojeizanju -za neku drugu globalizaciju,
Ui'rich Beck, Mocprotivmocludobaglobalizacije
Zastoje globalizacija - sila kojaje donela toiiko dobra -
postala tako kontiavetzna
Stiglic, Protlvreinostl globalizacije
Govoriti o posledicama globalizacije znad, ili bar u
izvesnoj meri podrazumeva, vrednovanje ostvarenih i
ocekivanih efekata jednog kompleksnog i protivrecnog
procesa,To, drugim redma, podrazumeva zauzimanje odre
denog moralnog i vrednosnog stava prema pojavama
Prvi problem u analizi posledica globalizacije nastaje
kada se suocimo sa razlidtim ocenama jedne iste posledice
Da li je dobro ili lose sto nacionalna drzava ima sve manje
spoljasnjeg suvereniteta i autonomije? Naucna objektivnost
podrazumeva, bar za one koji prihvataju takvu mogucnost,
vredhosnu heutralnost Naravno, izbor izmedu vrednosne
neutralnosti i zauzimanja odredenog, manje ili vise, jasnog
vrednosnog stava, takode, podrazumeva odredeni vrednosni
izbor. Da li je, s tim u vezi, dovoljno ukazati na neku pojavu i
redko ima usi neka cuje" ilirekoh i spasih dusu svoju" ili, po
cenu gubitka mere i isticanja jednostranih gledista, insistirati
na negativnim, odnosno pozitivnim posledicama odredenih
aktivnosti? To je tek prva teskoca pred kojom se nalazi svako
ko s naucnim pretenzijama govori o posledicama globalizacije
Druga teskoca se sastoji u tome sto afirmacija jednih
vrednosti, istovremeno moze znaciti dovodenje u pitanje
drugih vrednosti, Moze li se, na primer, sloboda pojedinca
pretpostaviti drustvenoj jednakosti i vice versa?Treda teskoca
255

se sastoji u tome sto proces globalizacije nije zavrsen, i tesko
je red da li su dosadasnji efekti kopacnL ili ce se vremenom
preobrazitiu nesto drugo, pa cak i u svoju suprotnost Da
li globalno sirenje demokratskih rezima, vodi istovremeno
degradaciji demokratije u starim demokratskim drzavama?
Da li je drustvena nejednakost samo prolazna posledica
tranzicije ka drustvu blagostanja za sve? Cetvrti problem
sastoji se u tome sto globalizacija ostavlja raznorodne, cesto
medusobno suprotstavljene posledice, posmatrano sa
jednog vrednosnog stanovista. Da li prosirenje slobode u
privrednoj aktivnosti zajedneznadnemogucnostostvarenja
te iste slobode za druge? Peto, cak i kada se, dakle, polazi od
istog vrednosnog stanovista, i kada se posmatra samo jedna
dimenzija globalizacije, ostaje problem razlidtog shvatanja
kratkorocnih i dugorocnih efekata. Da li kapitalizam ulazi u
fazu ekspanzije ilisece granu na kojoj sedi"? Najzad, treba
imati u vidu da epohalne promene ostavljaju traga i na same
vrednosne sisteme, bilo da modifikuju stare, ili da stvaraju
nove vrednosti Da li se iz perspektive konzumerizma, kao
ideologije-kulture potrosackog drustva, uopste mogu pos-
tavljati ovakva pitanja? Kako, na kraju krajeva,c|ejasniti
dnjenicu da, i pored toga sto postoje nedyb||Nsleno
potvrdeni podaci da se globalizacijom povecava jaz ikmedu
bogatih i siromasnih, upravo drzavnici siromasnih zemalja
na sve nadne pokusavaju da privuku kapital koji ce ih, u
odnosu na bogate zemlje, uciniti jos siromasnijima? Da li
zagovornici globalizacije provpciraju antiglobaiizacjjske
tendencije i da li antiglobalizacijski pokreti vode giobalizaciji
samim tim sto se globalno organizuju? Da li se iz tople sobe
moze kritikovati seca suma, ili sto je isto, kakva je tezina
kritike globalizacije od strane autora koji svoje tekstove
distribuiraju koristeci Internet? Da li se mogu izbedjose"
a zadrzati dobre" posledice totalnih pojava kao sto je
globalizacija? Moze li se, drugim recima, sa jednog novcica
258
odbaciti pismo, a zadrzati glava, a ukoliko moze, da li je to
onda novcicilifalsifikat? Da li nam teorijskoznanje,s obzirom da
nije u mogucnosti da na validan nacin resi sve navedene
nedoumice, daje za pravo da se pozivamo na njega ? Znaci li to
da u ime teorijske doslednosti treba napustiti teoriju? Ili, pak,
treba istrajati na teorijskom pristupu, ne razmisljajuci, kao sto
je sugerisao Veber, o mogucnosti da ono da konacne i
zadovoljavajuce odgovore?
Razlidta videnja posledica globalizacije
Debata o posledicama globalizacije zapocela je kao
odgovor na jedan univerzalisticki stav, odnosno kao kritika
skupa predvidanja i ocekivanja koja su podrazumevala
prosirenje sveukupne ljudske slobode, povecanje kreativnih
mogucnosti, postovanje ljudskih prava, prestanak rnedu-
sobnih sukobljavanja, ukidanja trzisnih, ali i kulturnih
barijera, kroz sveopstu povezanost ljudi u cilju porasta
opsteg blagostanja i ostvarenja najdubljih potreba ljudske
prirode.120 Kao paradigma tog stava, krajem osamdesetih
godina proslog veka, pojavio se Fukujamin clanak, a kasnije
i knjiga Kraj istorije i poslednji covek. Pad Berlinskog zida
kao da je dao potvrdu takvim ocekivanjima, Kada je te iste
godine Timoti Bemers-Li (Timothy Berners-Lee) predstavio
World Wide Web koji je revolucionisao Internet, cinilo se da je
san podeo da se ostvaruje Razvoj tehnologije omogucio je
povezanostljudisirom planete Razvoj saobracajnthsredstava
omogucio je relativno jeftin transport ljudi i robe sirom
sveta Prenos informacija postao je, zahvaljujuci Internetu,
120, Pre deset do petnaest godina, kada se o giobalizaciji pocelo
intenzivno govoriti, taj termin je imao izuzetno pozitivnu konotaciju Do
promene je doslo sredinom devedesetih godina, kada su se pojavila ne
samo oprecna teorijska misljenja, vec i antiglobalizacijski pokret
(Lechner, 1998).
257
 gotovo besplatan Satelitska komunikaciona mreza i svetske
televizijske stanice omogud'le su istovremenu informisanost
ljudi sirdrri planete o dogadajima koji se desavaju daleko
od njih, tako daje sada, kako primecuje Gidens, svaki seljak
bolje informisan o svetskim zbivanjima, nego predsednik
vlade neke drzave pre sto godina Pristupacnost najrazlicitije
robe iz svih krajeva zemaljske kugle, upotpunjavala je
ruzicastu sliku sveta Povecanje produktivnosti i ekonomski
rast koji lezi u osnovi mnogih od navedenih probitaka,
takode je bio odgiedan Ukljucivanje sve vise zemalja iz
takpzvanog Treceg sveta u globalne ekonomske tokove, kao
ifantastican uspeh nekih od njih, ukazivalisu da bii problem
jaza izmedu Prvog i Treceg sveta mogao biti resen, Stabilnost
takvog globalnog sistema nije bila sporna, Cak i velike
finansijske krize, kao meksicka iz 1994-95 godine, pokazale
su da globalni ekonomski sistem moze iz njih izad bez vecih
problema, stavise u izvesnoj meri ojacan. Politicke slobode
i zastita individualnih i kolektivnih ljudskih prava stavljeni
su u centar interesovanja politicki zainteresovane jayhosti i
moglo bi se reci da je time prokrcen put univerzalnoj ljudskoj
potrebiza priznanjem od strane drugih, Drugim redma, nova
epoha je bila na pomolu Ona je dobila svoje irie - Wobal
age, a konotacija u kojoj se o njoj razmisljalo bila je vise nego
pozitivna J21 ----
121 To sto je u tekstu upotrebljeno proslo vreme ne znaci da danas
ne postoje autori koji isticu gotovo iskljucivo pozitivne posledice
globalizacije U ton smislu se navodi prosirenje slobode pojedinaca da
slobodno trguju i da svoje resurse upotrebijavaju na najefikasniji nacin,
Zatim, tvrdi se daje evidentan rast zarada i ukupnog ekonomskog rasta
Osim ekonomskih, navode sei drustvene posledice kao sto suraznolikost
izanimljivostzivota (prema Sally, 2000:2) Studijesvetskebanke pokazuju
da 24zemlje u razvoju, sa populacijom od oko 3 milijarde ljudi, od 1980.
godine dozivljavaju stalni uspon, S druge strane, 75 zemalja (uglavnom
iz subsaharske Afrike, Bliskog istoka i bivseg SSSR-a), sa oko dve milijarde
260
Da li su ovo bile stvarne posledice globalizacije ili
eho zivotnog iskustva i zivotnih prospekata modernista
i neoliberaia, kako sugerise Bauman (Baumman, 1999)?
Nedugo nakon prvobitnog odusevljenja i optimizma, koji
je, takode, karakterisao novu epohu, na predstavljenu sliku
posledica globalizacije svalila se citava lavina kritika sa svih
strana. O giobalizaciji je pocelo da se govori kao o: kontra-
revoiuciji kapitala (Gill), neoliberalnom mitu (Wallernstein),
stampedu neoliberalne ideologije i opravdavajucem mitu
(Burdije), raspojasanoj predatorskoj giobalizaciji (Fa!k) itd,
a posledice globalizacije videne su kao: ljudska alijenacija,
socijalna polarizacija, prostorna segregacija, globalni apart-
hejd, mekdonaldizacija kulture, transformacija drzava u
kvazidrzave, ekolosko zagadenje bez presedana, unistava-
nje demokratskih tekovina, odnosno ljudskih i radnickih
prava, ukidanje drzave socijalnog staranja, kapitalizam bez
rada, samounistavajud mehanizam itd
Parafrazirajud Marksa, mogao sesteci utisak da su
se sve sile udruzile u borbi protiv globalizacije, neoliberalne
ideologije i multinacionalnih kompanija Socijalisti i
konzervativci, radikali i socijaldemokrati, postmodernisti i
verski fundamentalisti, nacionalisti i feministi.
Spisak negativnih posledica koje svi oni zajedno
navode, vise je nego dugacak Treba reci da se taj spisak
ljudi, u ton istom periodu, suoceni su sa ekonomskom stagnacijom ili
opadanjem ekonomskog rasta, No, recje, prema analiticarima Svetske
banke, o zemljama koje su manje liberalizovane ili onima koje imaju
prirodne probleme kao sto su klima, geografija,zarazne bolesti, odnosno
koje su bile pogodene gradanskim ratovima ili hronicnom korupcijom
vladajudh slojeva (WB Report, 2000: 3), Neki autori smatraju, poput
Gidensa, da je u epohi globalizacije doslo i do smanjenja drustvenih
nejednakosti. Medutim, interesantno da je nekoliko stranica kasnije
Gidens navodi podatke koji svedoce upravo o suprotnom trendu (Gidens,
2005:21,41)
261

svakim danom dopunjava,122 i da mu se, cesto nekriticki,
pridodaju sva zlaovoga sveta, Ineresantno je, takode, da se
gube razlike izmedu tradicionainih ideoioskih neprijatelja
u pogledu kritike posledica globalizacije Levicari su postali
zainteresovani za odbranu demokratije i nacionalne drzave,
a konzervativce tisti briga za ljudska prava. Moglo bi se
reci daje, kao neodekivana posledica globalizacije, doslo
do priblizavanja razlicitih ideoioskih pozicija, No, to je,
ipak, samo privid, jer se ideoloske razlike ispoljavaju u:
nagiasavanju pojedinih negativnih posledica; odmerenosti
u isticanju pozitivnih i negativnih posledica globalizacije;
stavovima o tome da li se negativne posledice mogu ispraviti,
ili je rec o nepovratnim gubicima; da li postoji alternativa,
ili je rec o nuznim posledicama; da li se te posledice vide
kao stvarno realizovani efekti, ili se o njima govori kao o
tendencijama i pretnja ma; najzad, u objasnjenju uzroka koji
su do tih posledica doveli,123
122, Za sada poslednja na spisku negativnih posledica globalizacije je
globalni terorizam Mada se o tome i ranije govorilo, nakon terpristickih
napadanaAmeriku, 11. septembra 2001 godine, toj secinjenielpoklonila
posebna paznja Te napade Bek je nazvao Cernobiljom ,||S)alizacije"
Bek, naime, istice da su napadi u velikoj meri omoguceni ka's posledica
privatizacije aerodromskog obezbedenja u Americi, oidnosio radom
slabo placenih part-time radnika na takvim mestima Neoliberalizam,
koji zagovara ovakva resenja u pogledu rada, ne shvata, po Bekoyom
misljenju, da bez poreza nema drzave, a da bez drzave nema ni
bezbednosti (Beck, 2001) Dogadaji od 11, septembra uticali su na neke
autore da vise paznje posvete i drugim posledicama globalizacije. Tako
Entoni Barnet (Anthony Barnett) tvrdi da .sadasnji stepen nejednakosti
u svetu bio je nepodnosljiv: dogadaji od 11 septembra bili su jedna
manifestacija toga" (Barnett, 2001),
123. Nas ovde, pre svega, zanimaju razlicita shvatanja posledica
globalizacije. Treba istaci da je vecina tih shvatanja zasnovana na
nagiasavanju partikularnih uvida u posledice globalizacije u razlicitim
delovima sveta Oni koji se bave komparativnom analizom uglavnom
isticu razlicite posledice u zavisnosti od regiona Najcesce isticani regioni
262
Navedene razlike mogle bi posluziti kao kriterijumi
za razvrstavanje autora koji navode razlicite, pre svega,
negativne posledice globalizacije, ali jednu opstiju klasifi-
kaciju gotovo da je nemoguce izvesti,724 Govoriti, na primer,
o ideoioskoj podeli izmedu konzervativaca, nacionalista,
radikala, levicara, socijaldemokrata i neoliberaia,125 znadlo
bi samo zadovoljiti klasifikatorske ambicije Neoliberali
isticu pozitivne posledice, a svi ostali negativne, s tim
sto evropski socijaldemokrati pokusavaju da naprave
odredenu ravnotezu. Podela prema teorijskom usmerenju,
na primer, na neomarksiste, postmoderniste i moderniste
samo bi uslovno mogla da ukaze na najznacajnije razlike
U ton pogledu bi se, u najboljem slucaju, moglo red da
neomarksisti isticu socijalne posledice globalizacije kao
su: visoko razvijene zemlje, SAD, zapadna Evropa i Japan, (s tim sto se
paznja ponekad usmerava i na odnose u okviru ta tripoiregiona); novo-
industrijalizovane zemlje jugoistocne Azije (s tim sto im se ponekad
pridodaju i novoindustrijalizovane zemlje Latinske Amerike kao sto su
Brazil i Meksiko, ili zemlje OPEC); ostatak Azije, pre svega, Kina i Indija
ciji se ekonomski razvoj jos uvek ne odrazava na zivotni standard vecine
njihovog stanovnistva; Latinska Amerika koju karakterisu cesteoscilacije
ekonomskog rasta, i cesti politicki konflikti; zemlje istocne Evrope koje se
nalaze u periodu tranzicije; Afrika, posebno subsaharska Afrika koja je
manje-vise iskljucena iz globalne ekonomije
124. U ton smislu kiasifikacije koje smo naveli u poglavlju o razlicitim
teorijskim pristupima giobalizaciji nezadovoljavajuupotpunosti. Naime,
tesko da bi se mogla praviti razlika izmedu, na primer, hiperglobalista i
skeptika u pogledu posledica globalizacije koje navode. Nisu svi
hiperglobaiisti slepi za negativne posledice globalizacije, niti svi skeptici
smatraju da novo doba ostavlja samo negativne posledice
125 Ova kiasiikacija nam se u jednom trenutku ucinila kao dovoljno
diskriminativna i potpuna, ali smo je napustili kada smo dodatno
speciikovali svaku od navedenih grupa i zakljucili da su, na primer, stari
novi levicari, socijaldemokrati treceg talasa i poneki postmodern isti
medusobno mnogo blizi, nego, na primer, novi stari levicari i stari novi
levicari i tome slicno.

sto su drustvene nejednakosti, postmodernist' u prvi plan
isticu posledice koje se ticu kvaliteta zivota, a modernisti
vide uglavnom pozitivne posledice koje se ticu ekonomskog
rasta i porasta blagostanja Po nasem misljenju, posebno je
znacajna podela na autore koji, s jedne strane, globalizaciju
shvataju prvenstveno kao projekt mocnih i uticajnih svetskih
grupa, podrzanih neoliberalnom ideologijom, cijaje funkcija
da umanji otpor neoliberalnom projektu, i, sa druge strane,
onih koji globalizaciju predstavljaju kao, duzi ili kraci,
istorijski proces, ili bar, kao nastavak niza drugih procesa
Ovu klasifikaciju smatramo znacajnom jer, s jedne strane,
upucuje na razliku izmedu globalizama i globalizacije o kojoj
smo vec govoriti, a sa druge strane, ima praktican znacaj jer
u velikoj meri osmisljava, ili obesmisljava antiglobalizacijski
pokret a posebno pojedine frakcije u okviru njega
Posledice globalizma
Pre svega, treba jos jednom istad sta se podrazumeva
pod globalizmom. U najkracem, rec je o predstavi o
globalnoj ekspanziji transnacionalnog kapitala^ odnosno
transnacionalnih korporacija nastalih horizonfalhim i verti-
kalnim povezivanjem, koje posluju u vise zemalja Fkoje su u
vlasnistvu akcionara iz razlicitih zemalja. Poslovanje ovakvih
kompanija biiojezapazeno i ranije, ali jezamahdobilo nakon
1973. godine, odnosno nakon velike naftne krize koja je,
izmedu ostalog, imala za posledicu stvaranje off-sore trzista
i slobodno cirkulisanje kapitala (Soros, 1999), Osamdesetih
godina proslog veka ovakvo poslovanje je podrzano od
strane vlada Velike Britanije i Sjedinjenih Americkih Drzava
Privatizacija, maksimizacija profita, slobodno trziste, kon-
kurencija i minimalno mesanje drzave, odnosno politike,
u poslovanje privrednih subjekata, osnovne su ideje na
264
kojima podva ovaj sistem, koji svoje opravdanje ima u vecoj
produktivnosti i brzem privrednom rastu U osnovi, ovo su iste
one ideje koje je zagovarao klasicni liberalizam, a koje su u
novijoj ekonomskoj teoriji osvezili Fon Hajek (Friedrich von
Hayek) i Milton Fridman (Milton Friedman), Danas se ovaj
skup ideja oznacava uglavnom izrazom neoliberalizam
Kriticari globalizma126 smatraju daje od sedamdese
tih godina XX veka globalna dominacija neoliberalnih
ideja i prakse dovela do niza katastrofalnih posledica u
raznim oblastima drustvenog zivota Pre svega, ekonomija
je zauzela kljucno mesto u drustvenim procesima, sto je
dovelo do dehumanizacije, razlicitih vidova otudenja i
eksploatacije ljudskih i prirodnih resursa bez presedana u
istoriji. Tokovi kapitala su ostali van drustvene i drzavne
kontrole Kapital je u potrazi za jeftinijim resursima i nizim
troskovima napustao, ili pretio da ce napustiti, zemlje
sa visokim porezima koji su bili ekonomski osnov drzave
blagostanja 127 To je, u tim zemljama, dovelo do porasta
nezaposlenosti, ali i do smanjenja poreskih stopa, da bi se
zadrzao kapital, sto je dodatno ugrozilo drzavne budzete,
odnosno socijalna davanja Privatizacija i marketizacija
zahvatile su sve oblasti drustvenog zivota, Najpre
tradicionalno drzavne, odnosno javne privredne sektore,
kao sto su posta, telekomunikacije, gasovodi, naftovodi i
ostale infrastrukturne grane i institucije, kasnije su navedeni
procesi zahvatili i druge tradicionalne ustanove kao sto su
univerzitet, skola, bolnice itd,, a marketizacija je zahvatiia
i ustanove kao sto su crkva i porodica. Na taj nacin doslo
je do atomizacije i dezintegracije osnovnih integrativnih
126. Treba reci da vedna autora jos uvek ne pravi ovu razliku, tako da se
najcesce govori o giobalizaciji cak i kada se ima na umu globalizam.
127, Pol Hirst (Paul Hirst) govoreci o tome kaze:Nema sumnje da je
drzava blagostanja u razvijenim zemljama sada pod razlicitim izvorima
pritisaka da odbaci troskove i zahteve za pomoc" (Hirst, 1999:1)
263
 drustvenih institucija. Atomizacija drustvenih odnosa je
dovela do unutrasnjeg siabljenja sindikata i njihove mod sto
se odrazilo na relativno snizenje plata zaposlenih, odnosno
veceg profita vlasnika kapitala SvejetO uticalo na povecanu
polarizaciju u okviru drustva, povecanje siromastva i pojave
takozvane potklase, odnosno ljudi iskljudenih iz vitalnih
drustvenih odnosa i sistema Na globalnom nivou odvijao
se slican proces Doslo je do povecanja jaza izmedu bogatih
i siromasnih regiona 128Transnacionalni kapital je uspeo da
ovlada globalnim institucijama, kao sto su Svetska Banka,
Medunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska asocijacija
i da na taj nacin dodatno potkopa suverenitet i onako slabih
drzava u Trecem svetu Naime, postavljajuci rigorozne
uslove za dobijanje kredita i povlastica, ti uslovi su poceli da
se odnose na nacin vodenja unutrasnje ekonomske politike
koja je morala biti u skladu sa interesima krupnog kapitala, a
ne nuzno nacionalnih drzava duznika Pored toga, s obzirom
daje zahvaljujuci savremenim komunikacionim sredstvima
inansijski kapital izuzetno mobilan, on munjevitio reaguje
na sve poremecaje na odredenim regionalnim i lokalnim
trzistima, i u mogucnosti je da za kratko vremejirilipusti
odre-deno podrucje Takav iznenadni i munj-ev&i beg
kapitala ostavlja ekonomsku pustos sa svim drustvenim
posledicama koje je prate No, pre nego sto ode, kapital cesto
stvori ekolosku pustos jer ne postuje ekoloske standarde,
koji, ili nisu zakonski regulisani, ili ih je moguce zaobilaziti
korumpiranjem onih koji bi morali da stite postovanje
propisa S obzirom da je civilno drustvo u takvim zemljama
obicno u povoju, ne postoji sila koja bi se takvom toku stvari
128. Saldivar Ameriko (Saldivar AmericO) navodi da jedna sestina
svetske populacije (16.6%) prisvaja oko 80% ukupnog svetskog prihoda.
U isto vreme 57% od preko 6 milijardi ljudi na planeti, koji zive u 63
najsiromasnije zemlje prisvaja samo oko 6% ukupnog svetskog prihoda
(Americo, 2001:8)
266
mogla suprotstaviti, Na taj nacin ugrozavaju se osnovna
ljudska prava vezana za oblast ekologije, ali i za oblasti
materijalnog blagostanja, zivotnog standarda, obrazovanja,
medicinske pomoci, mogucnosti zaposlenja i provodenja
slobodnog vremena (Herman, 1999),
Osim u nerazvijenim podrucjima, beg kapitala
ostavlja slicne posledice i u pojedinim regionima razvijenih
zemalja, Poznati su primeri takozvanihjndustrijskih gradova
duhova"koji su nastali kao posledica premestanja pojedinih
industrijskih postrojenja u zemlje sa slabije razvijenim
sindikalnim pokretom i povoljnijim poslovnim okruzenjem.
Ti gradovi nisu ostali prazni jer su bivsi zaposleni ostali
vezani za svoje kuce dugorocnim kreditima koje moraju da
vracaju, a kuce nemaju kome da prodaju, S obzirom da je
glavna ekonomska aktivnost zamrla, takvi gradovi su postal!
bremeniti socijalnim problemima syake vrste (Bradshaw and
Wallace, 1996).
Pomenuta ugrozenost ljudskih prava odnosi se na
vecinu stanovnistva, dok manjina uziva sva prava, pa i viseod
toga. Privilegovani deo populacije se prostorno segregira, a
centri sveukupne ekonomske mod koncetrisu se u nekoliko
svetskih gradova (Sassen, 1996). Najzad, najvaznija posledica
ovakvog tempa i smera ekonomskog razvoja koji ne tezi
ravnotezi, nego stalnom pohlepnom sirenju dok ne pripoji
sve raspolozive resurse, jeste sto to istovremeno predstavlja
i pretpostavke njegovog samounistenja (Gill, 2000; Herman,
1999; Falk, 2000; George, 1999; Chunakara, 1997; Sassen, 1997;
Burdije, 1999; Soros, 1999; Beck, 2000, Mander i Goldsmit,
2003),
Predstavljena slika je sazetak jednog politicko-
ekonomskog pogleda na posledice globalizma, odnosno
globalizacije, kako je navedeni autori oznacavaju. Za ovu
sliku je karakteristicno da se zasniva na pretpostavci da
265 267

je globalizacija podela sedamdesetih godina proslog
veka kao plod aktivnosti transnacionalnih kompanija,
udruzenih s deiom politickih struktura u najmocnijim zem
ljama i institucijama sveta. Za razliku od kapitalista, koji su
rukovodeni sebicnim profitnim interesom, politicke strukture su
prevashodno rukovodene duhom epohe, odnosno
hegemonijom neoliberalne ideologije koja je ovladala
glavama najuticajnijih politickih aktera.129
Otuda se kao nacin suprotstavljanja ovakvom toku
stvari, odnosno giobalizaciji odozgo, pretpostavlja kritika
neoliberalne ideologije, s obzirom da je taj tok posledica
neoliberalnog idejnog projekta (George, 1999), ili, s druge
strane, cekanje da se aktiviraju mehanizmi samounistenja
tog procesa, nakon dega ce se primeniti odredene strategije
koje se koncipiraju medu alterglobalistickim akterima Te
strategije podrazumevaju demokratski kosmopbtitizam i
izvornu utopiju" ciji ce nosioci biti progresivni ljudi sirom
planete (Falk, 2000; Beck, 2004; Wallerstein, 2005),
Za razliku od navedenih, postoje gledista po kojima
poredak koji se pomalja, iako pun suprotnosti .predstavlja
neumitnu sliku sadasnjosti i buducnosti. Jedno ^od takvih
gledista je i Baumanovo (Bauman) vider^e^posledica
globalizacije Ono je posebno znacajno s obzirom eta obiluje
lucidnim zapazanjima koje se odnose na sam karakter
drustva i drustvenih odnosa, shvacenihuhajuzem smislu,
odnosno na karakter zajednice koja to vise nije. Iz tog
129 Treba odmah red da se kao odgovor na ovakve kritike isticu pozitivni
efekti globalizacije Nue, na primer, pokazuje da su 1960, godine Gana i
Juzna Koreja imale isti GDP, a da danas, kao posledica ukljucenosti u
svetsku privredu, Juzna Koreja ima 30 puta veci GDP od Gane (Nye, 2000) Za
negativne posledice o kojima govore kriticari globalizacije, oponenti
smatraju da nije odgovorna globalizacija, vec se kao krivci navode: losa
vladavina u nerazvijenim zemljama, korupcija, neadekvatna ekonomska
politika itd, (Nye, 2000; Wolf; 2001; Giddens, 1999)
razloga ovde cemo Baumanovo glediste predstaviti u nesto
ekstenzivnijem obliku
Svoj pogled na posledice globalizacije Bauman
(Bauman, 1998), slicno Harviju, zasniva na konceptu
zgusnjavanja vremena i prostora Kroz ove dve dimenzije, a
posebno kroz prostornu dimenziju, odslikava globalizaciju i
njene posledice
Pocetna Baumanova ideja je daje mobilnost postala
najmocniji stratiikacioni faktor danasnjice Mobilnost je
osnova na kojoj se grade nove globalne socijalne, politicke,
ekonomske i kuiturne hijerarhije savremenog sveta. Za one
navrhu,te nove hijerarhijeislobodakretanja donosi svekolike
prednosti Za druge, lokalno ogranicene, konsekvenca je
odsecenostodglavnih ekonomskih iostaiih tokova, odnosno
svojevrsna izolacija.
Mobilni su oni koji investiraju, odnosno oni koji
imaju kapital neophodan za investicije. Investitori, pre
svega korporacije, su slobodni da se krecu, ali konsekvence
njihovog kretanja ostaju zabelezene u prostora Osnovna
konsekvenca je novo, bezuslovno i do sada nezabeiezeno
razdvajanje mod od obaveza Tu se misli na obaveze prema
zaposlenima, mladima, slabima, cak i prema nerodenima, sto
znad prema samoreprodukciji zivotnih uslova. Korporacije,
drugim redma, bivaju oslobodene od konsekvenci svog
delovanja, sto predstavlja njihov najvazniji ratni plen" ili
profit pobednika u ratu za prostor To je istovremeno i jedna od
najvaznijih posledica globalizacije. Ukratko, rec je o
slobodi od moraine obaveze da se obezbedi zajednica. To je
nova asimetrija koja se javlja izmedu eksteritorijalne prirode
mod i nastavljanja teritorijalnog zivota,
Sanse da se nesto promeni svakodnevno se sma-
njuju. Stvarna sposobnost odbrane, po Baumanovom
misljenju, trazi efektivan napad, ali kapital je mobilan i to
 mu obezbeduje da u slucaju opasnosti pobegne na sigurnija
mesta
Umesto o kraju istorije, sada se moze govoriti o
kraju geografije, smatra Bauman, Prostorna distanca vise
nije od znacaja, Udaljenost je drustveno uslovljena i zavisi
od brzine koja se dostize Svi drugi socijalni cinioci koji
konstituisu socijalne identitete - drzavne granice, kuiturne
barijere itd. - sekundarni su u odnosu na efekat brzine. To je,
po njegovom misljenju, razlog zasto su elite uvek bile vise
kosmopolitski orijentisane, nego ostatak populacije koji je
bio vezan za zemlju, Elite su uvek imale vise zajednickog sa
drugim elitama, nego sa narodom koji je bio vezan za lokalno
podrucje Zato u modernom dobu elite proklamuju stav da
nema razlike izmedu unutrasnje i spoljne politike
Globalizacija, po Baumanu, nije isto sto i uhiver-
zalizacija, jer ideje o razvoju, ili jednakosti zivotnih sansi,
nemaju puno veze sa globalizacijom
Globalna politika je daleko od spoljne politike
suverenih drzava, koja ima globalni horizont, Politicka super-
struktura Velike Sizme" postaje sve vise ogoljena.J/gjska,
ekonomija i kultura dozivljavaju velike promene* Drzave
postaju sveslabije, ali i pored toga ostaju drzave Syvetenitet
je postao nominalan, moc anonimna, a locus prazan etina,
to vreme, odnosno navedene posledice, jos nisu potpuno
ocigledne, ali proces koji vodi ka njima je nezaustavljiv.
Najsnaznija politicka posledica nove globalne slobode
kretanja ogleda se u nemogucnosti da se vazna drustvena
pitanja ponovo postave na nivo kolektivne akcije
U socijalnom pogledu, najvaznija razlika u odnosu
na prethodni period je ta sto bogatima vise nisu potrebni
siromasni. Ta dva sveta postaju potpuno razdvojena. O
tome svedoci i medijsko pred sta vljanje slike sveta Poruke
koje salju mediji mogle bi se, po Baumanovom zapazanju,
svesti na tri tacke: siromasni su odgovorni za svoju sudbinu;
problem siromastva i deprivacije je sveden na pitanje gladi i
golog opstanka; bogati delovi sveta su okruzeni sanitarnim
pojasom nesvrstanih" nalik Berlinskom zidu, a sve infor
macije koje stizu spolja samo su slike ratova, ubistava, pro
blema sa drogama i svega ostalog sto se njih ne dotice
Jos jedna znacaj na posledica globalizacije, po Bau
manovom misljenju, je promena tipa drustva, Drustvo je
postalo potrosacko drustvo, a njegovi clanovi su putnici -
nomadi. Prethodno, moderno drustvo, ocvekivalojeod svojih
da nova da bud u proizvodaci i vojnici Sadasnje postmoderno
drustvo odekuje od svojih danova da budu kupci, Biti kupac
u novom dobu nije isto sto i ranije. Novo doba i novo drustvo
nije drustvo ucenja, nego drustvo zaboravljanja Odnos
izmedu potreba i njihovog zadovoljavanja izokrenut je u
odnosu na prethodni period Obecanje i nada da...ce neka
potreba biti zadovoijena sada prethode potrebi koja treba
da bude zadovoijena Drugim recima, dolazi dofabrikovanja
potreba Slicno je i sa putovanjima Putovanje postaje cilj po
sebi, Za potrosaca ono je vece zadovoljstvo nego stizanje na
cilj, jer kada sedostignecilj,zavladadosada.
Sve navedene posledice mogu se jos jasnije videti
kroz prizmu specificne ekonomije vremena i prostora, koja
je, takode, posledica globalizacije Svet se sve vise deli
na krajnosti izmedu kojih nema komunikacije. Osnovna
dimenzija nove hijerarhije je mobilnost Za one s vrha, pro
stor gubi ogranicavajuci karakter i lako putuju kako kroz
realni tako i kroz virtuelni prostor U drugom svetu, odnosno
svetu lokalnih veza, stvarni prostor se zatvara sto postajevrsta
bolne deprivacije Stanovnici prvog sveta stalno su zauzeti i
vecitokratki"s vremenom, U drugom svetu vreme je prazno
i nista se ne desava. Pripadnici drugog sveta ne kontrolisu
vreme niti su kontrolisani od njega, oni samo ubijaju"
269
 vreme, isto kao sto ono lagano ubija njih Pripadnici prvog
sveta zive u vremenu, prostor za njih nema znacaja jer se
oni lako krecu kroz njega Njihova realnost je hiperrealnost
u kojoj su virtuelnost i stvarnost spojeni i podednako
objektivni Drugi svet, nasuprot tome, zivi u prostoru Vreme
stanovnika toga sveta je praznina, U njihovom vremenu se
ne desava nista. Postoji samo virtuelno TV vreme. Samo je
to vreme struktuirano, odnosno raspoerdeno u skladu sa TV
programom Ostatak vremena se provodi u monotoniji
Kulturno psiholoske posledice takve polarizacije
su ogromne, Svet se deli na turiste i vagabunde Turisti su
lutalice i ostvaruju svoje slatke snove van udobnosti doma
zato sto to zele, ili zato sto procenjuju daje to najracionalnija
zivotna strategija Oni idu gde ih srce vodi Lutaju jer je svet
unutar njihovog globalnog polja izazovan. S druge strane,
vagabundi lutaju jer moraju, nemaju drugog podnosljivog
izbora Znaju da nece ostati dugo na jednom mestu, cak i
ako to pozele, Lutaju jer je svet untar njihovog lokalnog
polja negostoljubiv. Ali nema turista bez vagbundi.Tgsu dva
lica jednog novcica Vagabundi su alter ego turista, f druge
strane, vagabundi nemaju drugu sliku dobrog ztvoia osim
one koju vide kod turista Obe grupe su potrosact Obegrupe
vide svet kao hranu za svoja cuia, Stavovi prema svetu su im
veoma slicni, Siromasni nemaju drugu kultufu koja jerazlicita
od one koju imaju bogati, Zbog toga su jos siromasniji i
njihovo siromastvo se uvecava ekonomskim rastom, bas kao
sto se intenzificira u periodima ekonomske recesije. Recesija
stvara manje ukupnih resursa, a time i vise siromasnih,
Medutim, s druge strane, ekonomski rast siromasne jos
pomamnije izlaze izazovima konzumerstva i stvara dublji
jaz izmedu njihovih zelja i mogucnosti, a time izmedu njih i
bogatih Vagabundi su potrosad sa manom. Oni realno nisu

270 271
272
 samo jednu od mogucih perspektiva i objasnjenja
u stanju da kupe sofisitcirane proizvode, njihov konzumerski postmodernog sveta. Alternativa ovom videnju je
potencijal je limitiran resursima. Oni su zato u potrosackom modernisticka slika sveta. Za nju, medutim, Bauman kaze
drustva nekorisni, a time nezeljeni i stigmatizovani Njihov da ne moze postojati bez univerzalistickog projekta.
najveci greh je to sto zele da budu turisti, Oni na taj nacin Modernisti nemaju sta da kazu o savremenom svetu osim
postaju hororza turiste, njihov alter ego, karikatura, moguca onoga sto je projekcija njihovog sopstvenog zivotnog
sudbina u slucaju da seokliznu" Vagabundi su nocna mora iskustva i zelja. Treba li istaci da to, drugim recima, znaci da su
za turiste i njihov unutrasnji demon zato sto su u stalnom modernisti slepiza sagledavanje realnosti, cfrie im se u
strahu da bi i oni mogli postati isto Svet bez vagabundi je krajnjoj liniji osporava naucni legitimitet.
utopija bogatih, smatra Bauman. Izmedu turista i vagabundi Ovoj Baumanovoj slid savremenog sveta moglo bi
postoji ogromna masa stanovnistva koji su u pogledu svog se mnogo toga zameriti,130 ali svakako ne daje dosadna Po
drustvenog znacaja sporni, pa cak i nebitnLTu masu dne oni
130 Po nasem misljenju, osnovni problem je sto, kako sam kaze,
koji ne znaju sta ih sutra ceka. najmasovniju grupu u okviru jednog drustva kao i grupu zemalja koje
Na kraju, zakljucuje Bauman svoj pogled na posledice globalizacije, predstavljaju sanitarni pojas izmedu bogatih i siromasnih, on uopste
postmoderni, globalizovani svet je deregu- ne analizira, samo ih pominje Istina, time se delom moze i objasniti
lisan, privatizovan, totalitarizovan, lokalizovan, hibridizovan, konzumeristicki svet originalnost njegovog pristupa, jer za razliku od vecine drugih autora
Bauman je svestan da njegova postmodernisticka vizija predstavlja koji se fokusiraju upravo na tu srednju" grupaciju on paznju usmerava
273

njoj bise mogao snimiti ilm ill napraviti strip. Jedini problem
je u tome sto su takvi filmovi vec snimljeni, Negativne
socijalne utopije smestene u buducnost, predstavljale su
scenografiju mnogih ilmova iz osamdesetih U njima, glavni
junaci spasavaju svet bored se protiv elite smestene na vrhu
staklenih nebodera, koje vidimo kako provode vreme u
ogromnim, sivim, ovalnim prostorijama u kojima dominira
ogromni sto oko koga sede blazirani likovi i donose vazne
odluke Na mracnim ulicama neposredno pored takvih
zgrada, oko zapaljenih kontejnera krecu se vagabundi
ubijajud vreme, U stripu Alan Ford, radnja mnogih epizoda
desava se upravo u okruzenju kakvo predstavlja Bauman
No, bez obzira na razlicite kritike, Baumanu se mora priznati
da je sliku negativne utopije, kao i upozorenje koje ona nosi
sa sobom, afirmisao u naucnim krugovima. V, s
Posledice globalizacije
Vec smo istakli da se u debatama o giobalizaciji sve
vise ukazuje na protivrecnosti izmedu razlicitih^aspekata
na drustvene krajnosti Time se, nesumnjivo, bolje i lakss,ocrtavaju
tendencije, ali s obzirom da su te tendencije zamfznuteti nikuda
ne vode, nejasno je zasto i srednja poluperiferijska" grupacija nije
jasnije predstavljena. Da li zato sto je neprpzirrta, ili zato sto postoji
prezir prema osrednjosti koja je potpuno siva? Prezir prema srednjim
slojevima mozemo potpuno razumeti, ali nam se cini da upravo u ton
drustvenom segmentu lezi potencijal socijalne erupcije, koja verovatno
ne bi bila konstruktivna u smislu planirane i osmisljene aktivnosti, ali
bi bila eruptivna. Cini nam se da krici i vapaji koji se sada cuju protiv
globalizacije dolaze upravo od panike srednjih slojeva izbezumljenih
svojim nesigurnim polozajem, sto predstavlja osnovni ideal tih slojeva
0 tome svedoci i struktura ucesnika antiglobalistickih protesta kojima,
osim aktivista razlicitih drustvenih pokreta, prisustvuju i srednji slojevi
koji su objektivno najvise ugrozeni drustvenom polarizacijom, O tome sire
videti Lazic, ed Protest in Belgrade, CEU Press
ovoga slozenog procesa.131 To se najbolje moze ilustrovati
debatom o posledicama globalizacije.
Autori koji globalizaciju shvataju kao siri i dublji
istorijski proces, o njenim posledicama govore s viseopreza,
odnosno sa svescu o protivrecnostima i dijalektici samog
procesa. Oni globalizaciju vide kao period tranzicije iz mo-
derne u nesto drugo To drugo se zbog svoje neodredenosti
oznacava terminom postmoderna,'32 Ovaj period, po ton
misljenju, karakterise: povecanje kompleksnosti, frag-
mentacija, indeterminacija, neodredenost On je ispunjen
rizicima i strahovima, ali i nadom (Kellner, 1999) Zakljucd
vezani za buducnost su, takode, neodredeni i vise negativni.
Odgovor na globalizacijski izazov je visedimenzionalan i
nista ne garantuje da ce se u ovim nesigurnim vremenima
izgraditi globalna solidarnost (Tomlinson, 1999)
U ton kontekstu, jedan od kijucnih termina kojim
se opisuju posledice giobaiizacije je hibridizacija. Ovaj sve
rasprostranjeniji termin, takode, nijejednoznacnoprihvacen.
Piterson (Piterson) ga shvata kao prozimanje suprotnosti,
Gidens kao srazmerno prisustvo, odnosno odsustvo glo
balnog i lokalnog, a Robertson kao prozimanje lokalnog
globalnim sadrzajem, odnosno kao modifikaciju lokalnog
sadrzaja globalnim uticajima (Piterson, 1999)
Za rasprave o giobalizaciji, odnosno za prosirenje
znanja o ton pojmu, ovo je mozda najznacajnija posle
dica procesa globalizacije Pre samo desetak godina o
131. Interesantnojedajenaprotivrecnosttrendovaupogledu,naprimer,
siabljenja nacionalnedrzave, ukazao AlvinTofier jos osamdesetih godina,
kada se o giobalizaciji nije govorilo:Jedne snage teze da politicku vlast
sa nacionalne drzave prenesu na podnacionalne regione ili skupine
Drugi teze da vlast sa nacije prenesu na nadnacionalne ustanove i
organizacije" (Tofler, 1983:88)
132 Termin postmoderna ovde se odnosi na opis stanja koje sledi nakon
modernog doba i cesto se oznacava razlicitim nazivima, ali nije nuzno
vezan za postmodernisticki stav prema saznanju.

giobalizaciji se govorilo u terminima univerzalizacije,
homogenizacije, integracije itd Danas ti pojmovi, ukoliko
nisu potpuno odbaceni, predstavljaju oznaku za tendencije
koje su nerazdvojne od partikularizacije, diferencijacije,
fragmentacije itd,133
U ton svetlu, dakle, posmatracemo razlicite, cesto
medusobno protivrecne posledice globalizacije,
Ekonomska globalizacija je doprinela promeni po-
lozaja miliona ljudi sirom sveta, posebno u oblastima i
reigionima koji se nazivaju novoindustrijalizovane zemlje.Ta
promena je podrazumevala ne samo nova radna mesta, nego
i poboljsanje materijalnog polozaja. S druge stane, podaci
svedoce da je u ton istom periodu doslo do povecanja jaza
izmedu bogatih i siromasnih regiona sveta, i do povecanja
relativne stope siromastva Izvestaji UN svedoce o tonhe na
sledici nacin: Sirom sveta broj i proporcija ljudi koji zive u
krajnjem siromastvu lagano opada sredinom devedesetih
godina Ovaj trend posebno je izrazen u istocnoj Aziji,
narodto u Kini Ali ovaj progres je usporen u nekim Azijskim
zemljama krajem devedesetih godina, a postoji ofSasnost
133. U ton smilsu, kao posledice globalizacije, najcesce so se isticala
sledeca obelezja: ekonomska transformacija je ogromria i svetska
ekonomija je stekia ogromnu nezavisnost; elektronske komunikacije
menjaju nase pojmoveo socijalnom grupisanju, radu izivotu; svet postaje
hbmogehizovan i razlike izmedu ljudi su sve manje; kJasicnepredstaveo
vremenu i prostoru su potkopanesavremenim komunikacijama;globalna
politika satransnacionalnimpokretimaiakterima;kosmopolitska kultura;
kultura rizika, koja istice da su najvazniji rizici postali globalni; nastaje
globalna kultura koja je u velikoj meri holivudizovana (Baylis, John and
Steve Smith, ed: 1997) Interesantno je da, u ton smislu, Gidens, cija su
zapazanja ponekad vise nego lucidna, pravi svojevrstan korak unazad,
pa u knjizi Treci tolas - odgovor kriticarima navodi gotovo iskljucivo
pozitivne posledice globalizacije, a nakon toga, uzgredno pominjuci
hirovitost kapitala, predlaze mere kojima bi se proces globalizacije
usavrsio (Giddens, 2000:122-124).
276
da bude zaustavljen i u drugima, U ostatku sveta, iako se
udeo siromasnih smanjuje, populacioni rast znaci da se
nominalni broj siromasnih povecava U zemljama bivseg
SSSR-a koje se nalaze u procesu ekonomske i drustvene
tranzicije udeo siromasnih u ukupnom stanovnistvu je vise
nego utrostrucen "(UN)
Ove kontrodiktorne tendencije najcesce se prikazuju
izolovano, u zavisnosti od struje kojoj autori pripadaju, Ipak,
za celovito prikazivanje posledica globalizacije, neophodno
ih je istovremeno imati u vidu Na slican nacin, globalizacija
ostavlja suprotne efekte u pogledu povezanosti politike i
ekonomije Dok, s jedne strane, globalizacija znaci gotovo
potpuno osamostaljivanje ekonomije od politike, na sta
uglavnom kriticki ukazuju socijaldemokrati, s druge strane,
postoji izrazit trend uticaja ekonomije na politika 0 cemu
se zapravo radi? Vecina zapadnih anaiiticara ukazuje na
trend liberalizacije i osamostaljivanja ekonomije, posebno
u razvijenim zapadnim zemljama Mobilnost kapitala, ali
i promene u zakonskim propisima doveli su do toga da je
kapital izmakao, ili da sve vise izmice kontroli administracije
razvijenih zemalja Oni to objasnjavaju uglavnom time sto
kapital tde u podrucja sa jeftinijom radnom snagom, u kojima
se ostvaruju visi profiti Ima, medutim, autora koji ukazuju na
dnjenicu da je to pojednostavljeno glediste, jer cena rada ne
varira u toj meri, bar kada je rec o nekim posiovima koji nisu
vezani za niskoprofitne delatnosti Pored toga, postoji trend
odlaska nekih administrativnih delatnosti iz visoko razvijenih
zemalja. Tako je, na primer, americka aviokompanija Delta
celokupnu svoju administraciju preselila u Indiju Po nasem
misljenju, osnovni razlog Sto kapital napusta viskorazvijene
zemlje nije u tome sto traga za jeftinijom radnom snagom,
mada se to javlja kao dodatni pozitivni efekat, Kapital,

sticajem ekonomskih okolnosti, bdlazi u podrucja gde ga
nema dovoljno i gde je samim tim na visoj ceni..134 To mu
bmbgucava da utice na ekonomsku politiku tih zemalja koja
postaje sve povoljnija za krupni kapital Ukoliko takvi uslovi
ne postoje, kapital ih tera na izmenu propisa, uslovljavajuci
ih dobijanjem kredita i mogucnoscu direktnih ulaganja S
jedne strane, to se obrazlaze sigurnoscu, odnosno potrebom
zastite kapitala ali, sa druge strane, ocigledno je da kapital
na taj nacin obezbeduje uslove poslovanja koji, iz razlidtih
razloga, ponajvise zbog duge tradicije welfare state i snage
sindikata, nisu prisutni u visokorazvijenim zemljama,
Slican se zakljucak moze izvesti i u pogledu posle
dica mobilnosti kapitala, posebno finansijskog kapitala
Mogucnost da se iznenada pojavi na odredenom podrucju
i da dovede do ekonomskog prosperiteta znaci istovremeno
i mogucnost da vrlo brzo napusti to podrucje, i da ga time
ekonomski i na svaki drugi nacin opustosi, Globalni kapital,
pri ton, nikada ne igra na jednu kartu Nivo razvijenosti
komunikacijske tehnologije obezbeduje nesmetano pbav-
Ijanje proizvodnog procesa cak i ukoliko su pojedine|edinice
toga procesa medusobno udaijene Time se obezbeduje, da
i u situaciji kada je iz razlicitih razloga kapital prinig*en da
napusti odredenu teritoriju, negativne posledicebseca samo
ta teritorija, dok se proces proizvodnje nesmetano odvija
zahvaljujuci disperziji proizvodnih jedinica sirom sveta.Time
je osigurano odrzavanje povoljnih pozicija u gotovo svim
zemljama gde je globalni kapital prisutan Posledica toga je
da kapital gospodari ekonomskom politikom cak i veoma
mocnih drzava (Beck, 2004).
134, Na drugom mestu, u delu u kome raspravljamo o odnosu kulture i
ekonomije, izneli smo shvatanje uzroka direktnih investicija globalnog
kapitala u manje razvijenim podrucjima. Ovo sto sada navodimo, pre su
posledice tog uzrocnog mehanizma, vezanog za mogucnost oplodnje
kapitala kroz masovnu proizvodnju iskljucivo u zemljama u razvoju.
Kada se posmatraju politicke posledice globalizacije
mozemo uodti, naizgled, veoma kontradiktorne trendove
S jedne strane, spoljni suverenitet vecine, ako ne i svih,
drzava opada Njihove granice postaju sve poroznije,
a potreba za stabilnoscu regiona sputava ih u vodenju
jednostranih akcija koje bi ocuvale ili prosirile njihov spoljni
suverenitet Takode, opada i njihova autonomija u pogledu
donosenja politickih odluka To se, iz razloga koje smo
pomenuli, posebno odnosi na ekonomsku politiku No,
sa druge strane, jaca unutrasnji suverenitet drzava, Jacaju
pohcija i sudstvo kao i druge administrativne sluzbe koje
sluze pojacanom nadgledanju i kontroli gradana, Osnovni
razlog ovog kontradiktornog procesa vezanog za drzavni
suverenitet tide se obezbedivanja povoljnog ambijenta za
transnacionalni kapital Nacionalna drzava se transformise
u neoliberalnu drzavu,
S tim u vezi je i nivelacija institucionalne regulative
koja ujednacava propise vezane za ekonomsko poslovanje,
ali i za druge oblasti drustvenog zivota kao sto su skolstvo,
standard! u oblasti kvaliteta roba i usiuga, ekoioski stan-
dardi itd To utice na standardizaciju kulturnih obrazaca
i zivotnog stila pojedinih drustvenih slojeva, S druge
strane, medutim, standardizacija izaziva reakcije zastitnika
tradicionalne kulture, pre svega, nacionalnih kulturnih
institucija i suocava se s ustaljenim obrascima ponasanja
stanovnistva, sto dovodi do razlicitih oblika napetosti
Kao jednu od znacajnih posledica globalizacije,
u kojoj se povezuju njeni pozitivni i negativni aspekti,
mogli bismo navesti ono sto Kastels naziva izopalenom
vezom, odnosno globalnom zlocinackom ekonomijom.
Zahvaljujuci novim tehnoloskim dostignudma u oblasti
komunikacija i transporta, istovremeno iskoristavajuci
globalizaciju ekonomije, u poslednjih par decenija pojavile
su se transnacionalne kriminalne organizacije. Njihova
277

aktivnost je globalna ne samo po prostoru na kojem deluju,
veci po nadnu mreznog organizovanja i tendenciji da sve
vise stupaju u strateske saveze, a ne u medusobnu borbu za
teritorije. Osnovne aktivnosti ovih transnacionalnih kriminal-
nih organizacija vezane su za trgovinu drogom,135 oruzjem136
i pranje novca preko globalnih inansijskih trzista Pored toga,
kao unosne kriminalne aktivnosti koje su postaie globalne,
mogle bi se navesi i trgovna zenama i decom, krijumcarenje
imigranata i trgovina ljudskim organima Bez obzira sto cesto
imaju etnicku osnovu, ove kriminalne aktivnosti se razvijaju
na transnacionalnom planu, umrezavajud politicare, pos
lovne Ijude i gangstere iz svih delova sveta (Castells, 2003),
Globalizacija je ostavila posledice i na drustvenu
strukturu Promene svojinskih odnosa pod taiasom
privatizacije, koja je zahvatila i infrastrukturne gran;e koje su
setradicionalnonalazileudrzavnojsvojini, zatim modifikacije
u primanjima izmedu razlicitih zanimanja, uz istovremenu
pojavu novih profesija, kao i promenjena struktura mod, koja
se prvenstveno ogleda u zauzimanju polozaja u hijerarhiji
velikih sistema i organizacija, odnosno iskljuceiosti iz njih,
uticalisudaseizmenidrustvenastrukturaumnogirnzemljama,
ali i da se pojavi nova globalna drustvena strutturg, Vec smo
pominjali pojavu takozvane potklase u razvijenim zemljama,
kao i pojavu transnacionalne kapitalistlcke klase, kao dve
najznacajnije promene u drustvenoj strukturi, Interesantno
je zapaziti da su se analize drustvene strukture uglavnom
135, Konferencija UN o globalnom organizovanom kriminalu, odrzana
1994,, dosla je do procene da je globalna trgovina drogom dosegla 500
milijardi US$ godisnje, sto znaci da je bila veca od globalne trgovine
naftom" (Castells, 2003:172)
136, Nakon Hladnog rata, usled raspada SSSR i slabosti novih drzava
nastalih na ton tlu, kriminalne grupe su preuzele deo kontrole nad
arsenalima oruzja, pa cak i nuklearne opreme, koji se nude na crnim
trzistima sirom sveta.
280
fokusirale na analizu vrha i dna stratiikacijske lestvice. Po
nasem misljenju, medutim, nedovoljno je paznje posveceno
promeni polozaja srednjih slojeva Cini se da se upravo kroz
analizu promene polozaja ove grupacije, najbolje reflektuje
protivrecan karakter globalizacije S jedne strane, tehnoloske
promene uslovile su potrebu za obrazovanom radnom
snagom stoje srednje slojeve, uzvlasnike kapitala, postavilo
u polozaj dobitnika u procesu globalizacije Verovatno je
odglednost te dnjenice doprineia zapostavljanju drugih
aspekata vezanih za polozaj srednjih slojeva Podrobnijom
analizom moglo bi se dod do drugacije procene polozaja
srednjih slojeva Nasa teza polazi od pretpostavke da je
osnovna vrednost srednjih slojeva sigurnost drustvenog
polozaja, a ne materijalno biagostanje i potrosacki stil zivota,
koji samo simbolizuju sigurnost Drugim recima, globalizacija
doprinosi poboljsanju materijalnog polozaja srednjih slo
jeva, ali im istovremeno polozaj dni nesigurnim. S jedne
strane, stalne tehnoloske promene i pojava novih zanimanja,
a s druge strane, uvek prisutna opasnost od odlaska kapitala,
odnosno gubitka posla, cine polozaj srednjih slojeva izuzetno
nesigurnim Vlasnici kapitala odlaze zajedno sa kapitalom,
najnizi slojevi ostaju vezani za svoj nepodnosljivi polozaj, a
jedino se polozaj srednjih slojeva menja iz osnova Tipican
san srednje klase o sigurnosti posla i stabilnom prihodu, kuci
u sopstvenom vlasnistvu i dobrom obrazovanju za decu,
postaje odlozen san"(Bradshaw and Wallace, 1996:7).
Otuda, nasje utisak, kricikojisecuju protivglobalizaci-
je nisu nista drugo do vapaji ocaja srednjih slojeva, odnosno
njihove intelektualne elite Otuda u antiglobalizacijskim
protestima, posmatrano prema drustvenom polozaju, bazu
cine upravoosvesceni"pripadnici srednjih slojeva Naravno,
ti protesti nemaju, ili bar cesto nemaju, prevashodno,
socijalnu dimenziju ali su njihovi zahtevi uglavnom, bez
279

obzira na retoriku, usmereni u pravcu ostvarenja ili povratka
starih pravica"i stanja stvari u komejesan srednjih slojeva
bio drustvena stvarnost.
An tiglobalizacijski pokreti
Dzon Lojd (John Lloyd) tvrdi da levica u razvijenim
zemljama ima dva politicka odgovora na izazove globalnog
kapitalizma Prvi su politicke partije levog centra, a drugi su
antiglobalizacijski pokreti
Odgovor partija levog centra, koje imaju vlast u
najznacajnijim zemljama Evrope, je prigusen, defanzivan, pa
cak i apologetski.137
S druge strane, antiglobalizacijski pokreti su uspeli da
se za veoma kratko vreme formiraju kao beskompromisna
kritika kapitalisticke globalizacije Lojd navodi da se taj
pokret razvijao u tri talasa, Prvi, kome pripadaju nevladine
organizacije kao sto su Oxfam islicne, inspirisane su reii-
gioznom, humanistickom i socijaldemokratskom brigom za
siromasne i za razlicite zrtve ratova. Drugi, kome pripadaju,
pre svega, radikalne ekoloske organizacije, ka)6Vsto su
Greenpeace i Friends of the Earth, inspirisane su zastitom
planete od zagadenja. Najzad, treci talas cine grupe i
pojedinci koje ne zele da budu alternacija politicarima, niti
da uticu na vlade, vec hoce da ih uniste (Lloyd, 2001).
Antiglobalizacijski protesti poceli su da skrecu paznju
javnosti 1995 godine, ali tek od 1999 godine postali su
ozbiljni masovni skupovi kojisu ponekad zavrsavali neredima
Najznacajniji protesti te vrste dogodili su se: u Sijetlu u vreme
137, U Latinskoj Americi, medutim, govori se o potrebi, zapravo
imperativu, da levica definise socijalisticki model globalizacije" koji
podrazumeva dva koraka, dekonstrukciju i alternativnu konstrukciju
koja bi omogucila prevazilazenje sadasnjih problema i raskorak izmedu
teorije i prakse globalizacije (Hansen, 2000).
zasedanja Svetske trgovinske organizacije 29,11.-3.12 1999
godine, takozvana bitka za Sijetl; zatim u Kelnu, u Nemackoj,
poznat kao J18, koji je naziv dobio po datumu odrzavanja
- 18 junu 1999 godine, u vreme odrzavanja samita G8;
iste godine je i u Londonu doslo do nereda u kojima je
ucestvovalo oko 2000 ljudi, a 42 je povredeno Veliki skup
takve vrste dogodio se u Denovi avgusta 2001 godine,
kada je jedno lice poginulo u neredima koji su izbili u toku
odrzavanja protesta. Demonstracije protiv rata u Iraku 2004
godineodrzanesu u svim vecim gradovima sveta,
Osim demonstracija, za antiglobalizacijski pokret
veoma je vazna i takozvana cyberattacks aktivnost koja je
konstantna, ali koja u nekim trenucima dobija takve razmere da
se u roku od samo nekoliko sati izvrsi desetina hiljada
napada na sajtove transnacionalnih kompanija i drugih
globalnih inansijskih organizacija,
Protesti se uglavnom odriavaju za vreme medu
narodnih monetarnih, trgovinskih i zasedanja vezanih za
ocuvanje zivotne okoiine Broj ucesnika varira, ali je uvek
rec o vise hiljada okupljenih Rec je uglavnom o aktivistima
razlidtih organizacija koje reprezentuju sirok spektar grupa,
lobista i mreza, ali pored njih kao ucesnici se pojavljuju i
obicnigradani, kao i razni ekstremisti koji izrazavaju antipatiju
prema multinacionalnoj korporativnoj mod,138
Ostrica kritike upucena je prema velikim korporacija-
ma, jer se one smatraju odgovornima za socijalne nejedna-
138 Na slican nacin Nye opisuje demonstrante: dolaze uglavnom iz
bogatih zemalja i njihova koalicija nije uvek konzistentna Oni okupljaju
sindikaliste koji se brinu zbog gubitka posla, studente koji zele da
pomognu nerazvijenima, ekologe koji isticu ekolosku degradaciju i
anarkiste kojisu usmereni protivsvih oblika medunarodne regulacije Neki
demonstranti tvrde da predstavljaju siromasne zemlje ali istovremeno
brane agrarni protekcionizam bogatih zemalja"(Nye, 2001:1)
281
 kosti, lose radne uslove, smanjenje plata, i, uopsteno,
pogorsanje zivotnih uslova. Pored toga, korporacije se
optuzuju za nebrigu i unistavanje prirodnog okruzenja
i resursa. Najcesce su na meti one korporacije koje su
najpoznatije, kao Nike, McDonalds, Shell itd Pored korporacija
na meti napada su i multinacionalne ekonomske institucije,
pre svih pomenuta Svetska trgovinska organizacija, zatim
Medunarodni monetarni fond i Svetska banka, koje se
optuzuju da sluze profitno orijentisanim interesima velikih
korporacija. Remington (Remington) navodi da se kao
najcesce mete kritike javljaju tri razlicita entiteta: SAD, kao
glavni zaverenik u projektu globalizacije;zatim MMF i SB, kao
izvor pritiska na nerazvijene zemlje; najzad, impersonalne
globalne snage, odnosno kapitalizam i konkurencija koja
snizava cenu rada (Lechner, 1998).
Na protestima se izrazava nezadovoljstvo eksploa-
tacijom, zloupotrebom ljudskih prava, mukotrpnim radom,
upotrebom decijeg rada u siromasnim zemljama, niskim
piatama i penzijama, minimalnom zdravstvenom zastitom,
slanim kisama, upotrebom otrovnih pesticida, korjfcenjem
bioenergetike u poljoprivredi, ugrozavanjem prava zivo-
tinja, represivnim rezimima itd Dakle, u pita$a|je vrlo
sirok spektar problema. Otuda je i sastav udesnika raViolik
Ucesnici protesta su danovi grupa koje se bave zastitom
okruzenja i zivotinja, clanovi sindikata, aktivisti za zastitu
ljudskih prava, anarhisti itd Martin Volf (Martin Wolf) smatra
da je raznorodnost ucesnika protesta, odnosno pripadnika
antiglobalizacijskog pokreta tako velika daim jezajednicki
samo neprijatelj - liberalni kapitalizam, odnosno korpora-
tivna globalizacija"(Wolf, 2001:1) Sa izuzetkom Greenpeace,
rec je o manje-vise nepoznatim grupama. Mnoge grupe
imaju samo nekoliko clanova, a neki od njih su clanovi vise
grupa
Filozofija kapitalizma je, takode, pod udarom kritike
antiglobalizacijskih aktivista jer ignorise pitanje drustvenog
blagostanja individua i propagira razaranje kulture i pri
rodnog okruzenja zarad rasta profita, U ton smislu, kao
ideolozi toga pokreta posebno prednjace intelektualci
nove levice
Medutim, mnogi ucesnici demonstracija uocavaju i
pozitivne strane globalizacije, posebno znacaj medunarod
nih institucija i koncepta slobodne trgovine, zbog doprinosa
globalnom ekonomskom rastu, porastu zaposlenosti, nizim
cenama proizvoda i usluga, vecoj konkurenciji itd. Do
1996 godine, investiranje u zemlje Treceg sveta je bilo na
listi pozitivno ocenjenih posledica, ali se od tada ta praksa
dovodi u pitanje
Antiglobalizacijski pokret nije potrosacki bojkot, vec
prvenstveno politicka kampanja. On je postao znacajna
politicka snaga naseg vremena, a prisutan je i rastuci
trend antiglobalizacijskog aktivizma, Aktivisti su, medutim,
podeljeni u svojim antiglobalizacijskim pozicijima Vecina
je za restrukturiranje korporacija, u smislu njihove veCe
odgovornosti i transparentnosti, a manji deo, koji cine
anarhisti i neke od frakcija Zelenih, zalazu se za totalno
unistenje globalnih kapitalistickih struktura
Vecina grupa se trudi da njihova aktivnost bude
mirnai legalna, ali postoje izuzeci kaoCrni blok, militantna,
anarhisticki usmerena organizacija koja opravdava upotrebu
nasilja, Oni su tehnologiju identifikovali kao glavni izvor
svetskih bolesti iako se njome sluze u promociji svojih
ideja, Pored njih, u Evropi je najmilitantnija International
Third Position, grupa koja zagovara mesavinu levicarski i
desnicarskih ideoiogija s jakim neonacistickim nabojem.
Raznolikost je glavna karakteristika antiglobali
zacijskih demonstracija koje se cesto opisuju kao multi-

generacijske, multiklasne i multidimenzionalne Na protes-
tima se prezentuju razlidti problemi, a ne samo posledice
globalizacije U zavisnosti od predmeta globalnog skupa koji je
povod okupljanja, zavisi i karakter protesta Nekada su to
uglavnom pitanja vezana za rad i radne odnose, a nekada
dominiraju drugi problemi.
Osim demonstracija, antiglobalizacijski pokret u svom
organizovanju koristi mnostvo razlicitih taktika i tehnologija, s
naglaskom na Internet, koji predstavlja posebno nadahnude za
anarhistejerne zahteva nikakvu organizaciju niti potrebu za
vodstvom.
Grupe koje cine pokret finansiraju se uglavnom
samostalno, a delom im pomazu zainteresovane partije, ali
kljucna je imaginacija i inicijativa koja dolazi od samih
clanova, To je samo jedan od razloga zbog kojih svi koji
govore o antiglobalizacijskim protestima predvidaju njihovo
nastavljanje i sirenje, s tim sto ce najvazniju ulogu u ton
pravcu igrati Internet (CSIS, 2000),
Poseban zamah alterglobalizacijskom pokretu dalo
je osnivanje Svetskog socijalnog foruma 2000. godine u
Porto Alegru Zamisljen kao odgovor na Svetski ekonomski
forum u Davosu, ovo okupljanje protivnika neoliberalne
globalizacije odozgo", ima za cilj da na globalnom Tiivou
afirmise ideju demokratije i mogucnost suprotstavljanja
korporacijskom kapitalizmu na osnovi jedne nove globalne
vizije koja podrazumeva vrednosti socijalne pravde,
jednakosti i mira, Suprotstavljajud se nacionalizmu i verskom
fundamentalizmu, kao i neoliberalnim i neokonzervativnim
nastojanjima da ocuvaju sadasnji globalni poredak139,
139,,Kada Dzordz Bus kaze da ste ili sa nama ili sa teroristima, mi mozemo
red: ne hvala, Mozemo mu staviti do znanja da svet nezeli da bira izmedu
Miki Mausa i ludih muslimanskih mula. Nasa strategija ne bi trebalo da
bude samo suprotstavljanje imperiji; treba da joj postavimo zasedu
Daje lisimo kiseonika Daje ismejemo Umetnoscu, muzikom, pamecu,
284
286
istovremeno odbacujud ideologiju i strategije stare levice,
ucesnici ovih skupova tragaju za delotvornim strategija ma
koje ce ostvariti njihovu paroludrugaciji svetje moguc'f S
obzirom na takav pristup, Svetski socijalni forum je do sada
uspeo da okupi veliki broj malih organizacija sirom sveta i da
kroz svoje aktivnosti artikulise kriticki diskurs prema
neoliberatnoj giobalizaciji,
Ono sto, po nasem misljenju, treba posebno istaci
jeste cinjenica da se protesti i organizovano delovanje
antiglobalizacijskih grupa desavaju u najrazvijenijim zem
ljama sveta, a ne kako bi se to moglo odekivati, s obzirom
na prezentaciju posledica, u manje razvijenim zemljama
Naravno, razlog za to je, pre svega, u razvijenoj gradanskoj
svesti i demokratskim slobodama vezanim za javno
organizovanje, ali ne treba smetnuti s uma da veliki uticaj
imaju i problemi koje giobaiizacija stvara upravo u tim
zemljama. Otuda ne cude zapazanja nekih analiticara da
se moze ocekivati jos znacajniji otpor giobalizaciji onoga
trenutka kada ekonomija razvijenih zapadnih zemalja
zapadne u krizu (Bergseten, 2000), Po tim autorima, osnovni
razlog sto, u doba prosperiteta ekonomije, postoji anti
globalizacijski pokret jeste sto je postojeci medunarodni
monetarni sistem sklon krizama U poslednjih desetak
godina taj sistem je prouzrokovao tri velike inansijske krize
sa ogromnim posledicama, a pored toga postoji i problem
staticnog, nekooperativnog i nedovoljno liberalizovanog
literaturom, tvrdoglavoscu, radoscu, nasim otporom, nasim talentom da
pricamo price koje su drugacije od onih nametnutih. Korporacijska
revolucija ce se srusiti kada budemo odbili da kupujemo njihove ideje,
njihove verzije istorije, njihove ratove, njihovo oruzje, njihovo tumacenje
neizbeznog Zapamtimo: nas je mnogo, a njih tek nekoliko Mi smo
potrebniji njima vise nego oni nama. Drugaciji svet nije samo moguc, on se
vec nazire"(Roy, 2003)
285

medunarodnog trgovinskog sistema,140 Sve je to dovelo do
niza problema od kojih su najvazniji nesigurnostzaposlenja,
slaba zdravstvena i penziOna zastita itd, koji su prouzrokovaii
strah i uznemirenost velikog broja gradana.
To, medutim, svakako nisu jedini razlozi antiglo-
balizacijskih protesta Jedan od kljucnih razloga je svest o
nepravdj koju prouzrokuje globalni kapitalizam koji je
izmakao ljudskoj kontroli.. Utisak vedne antiglobalizacij-
skih aktivista, za koje se ne moze red da su licno ugrozeni
posledicama globalizacije, jeste da je sistem izmakao
kontroli i da funkcionise nezavisno od ljudi koji stoje na
celu korporacija Taj sistem slobodnog toka novca i roba
doveo je svet u poziciju da njime dominira nekoliko stotina
gigantskih korporacija, Njihov osnovni cilj je profit, a pri ton se
zaboravlja da ekonomski rast ne cini Ijude srecnijim vec
suprotno, S druge strane, institucije poput Svetske banke
stvaraju okolnosti koje bogate cine bogatijim, a siromasne
siromasnijim Ideja slobodnog trzista je proitabilna za
menadzere i akcionare ali za zaposiene i prirodu ona
predstavlja put u pakao (Henwood, 1996)
Na osnovu do sada recenog, odgledno jeyfa bi se za
antiglobalizacijski pokret pre moglo reci da je|ar|tiglobali-
sticki, u smislu u kome smo taj pojam odredili na^pocetku
teksta Stavise, ovaj pokret s obzirom da je transnacionalno
organizovan, predstavlja, takode, jednu od posledica
globalizacije, shvacenih u sirem smislu. Antiglobalisticki
pokret, sada ga vec mozemo tako zvati, usmeren je, pre
140 0 potrebi da trgovinski sistem, posebno rezim barijera, u razvijenim
zemljama bude vise naklonjen najsiromasnijim, uglavnom agrarnim
zemljama, govori i Dzek Strou (Jack Straw), On smatra da i pored toga
sto, teorijski, ideja takmicenja, odnosno koriscenja sopstvenih prednosti
na globalnom trzistu nije losa, u praksi ona gubi smisao s obzirom da su
trgovinskebarijerezapoljoprivredneproizvodevisoke Siromasnezemlje,
naime, mogu da ponude razvijenim zemljama samo poljoprivredne
proizvode (Straw, 2001)
svega, protiv posledica globalnog kapitalizma, a ne
protiv globalnog sirenja socijalnih kontakata, Sasvim je,
medutim, drugo pitanje da li je takva globalizacija moguca
bez globalnog kapitalizma i sta bi bila pokretacka snaga
tehnoloskih promena i inovacija kojesu omogudle globalno
povezivanje ljudi Drugim redma, postavlja se pitanje da li
prednosti koje donosi savremeni razvoj mogu kompenzirati
njegove negativne posledice, odnosno da li je cena koja se
placa za blagodeti ekonomskog razvoja postala previsoka
Nas je utisak da to pitanje jos nije doslo na dnevni red
antiglobalizacijskih aktivista i pripadnika nove nove levice
Postavljanje takvog pitanja i korektan odgovor na njega
mozda bi ih moglo spasiti sudbine antisistemskog pokreta iz
sezdesetosme, na koje antiglobalisti neodoljivo podsecaju
Mnogi sezdesetosmasi su, naime, od antisistemskih aktivista
postafi najistaknutiji protagonisti kapitalistickog sistema,
Zakljucak
Zajednicka nit koja povezuje autore modern isti eke i
marksisticke orijentacije sastoji se u tome sto globalizaciju
vide, pre svega, kao posledicu ranijih istorijskih procesa
- modernizacije, odnosno imperijalizma. Kapitalizam i
tehnoloski razvoj su pokretad promena, a osnovna razlika
ogleda se u sagledavanju posledica tih promena. Pa i u ton
smislu postoji jedna zajednicka crta. Naime, jednostrano se
isticu pozitivne, odnosno negativne posledice promena
Pojmovi kao sto su hibridizacija, glokalizacija itd, odbaceni su
u drugi plan, jer ne mogu biti osnov, niti mogu predstavljati
koncept na osnovu koga bi se gradila bilo kakva, sistemska ili
antisistemska, socijalna akcija
S druge strane, autori postmodernisticke orijentacije,
kao da uzivaju u takvim pojmovima. Ponekad cak cinicno
deluju njihovi nihilisticki zakljucci o nemogucnosti bilo
 -fCg '

izlaz iz postojece situacije u ponovnoj lokalizaciji Mander i

Goldsmit smatraju da Posto smer kojim idemo sigurno
kakve akcije koja bi vodila iz nepodnosljive situacije, kako je
vodi neuspehu, moramo se zaustaviti, a onda ga promeniti
sami predstavljaju No, u jednom su upravu, svet je danas
Mada je vecini ljudi iz industrijskih zemalja jos uvek tesko
neprozirniji nego sto je bio ikada do sada To nije posledica
da to prihvate, bolje resenje od privredne globalizacije jesu
cifljenice da se svet nalazi u stanju transformacije ka
ozivljenje lokalne, raznovrsne i bardelimicno samodovoljne
stabilizaciji nekog novog stanja, Nasje utisak da je svet usao
male privrede" (Mander, Godldsmit, 2003:23-4).
u period stabilne nestabilnosti, jednog stanja permanentne
S druge strane, autori poput Beka, smatraju da se
promene koje je izazvano, izmedu ostalog, kapitalistickom
globalni problemi mogu resiti samo na globalnom planu
logikom drustvene reprodukcije koja se stalno ubrzava Ta
Jedan od osnovnih uzroka koji je doveo do tih problema,
reprodukcija sa sobom donosi pozitivne i negativne posle
Bek vidi u dnjenici da je privreda postala globalna, odnosno da
dice, i dok covecanstvo ne bude spremno da se odrekne
kapitalisti razvijaju globalne strategije, dok je politika
pozitivnih posledica, mala je verovatnoca da ce biti eliminisani
lokalna Kosmopolitizacija politike, odnosno jacanje procesa
negativni efekti kojima se na razne nadne suprotstavlja
globalizacije predstavlja u ton smislu osnovnu strategiju za
Reformisticka nastojanja, poput Treceg puta, koja idu za tim
prevazilazenje nagomilanih problema (Beck, 2004)
da odrze stabilan ekonomski razvoj uz eliminisanje najtezih
Strategije odrzivog razvoja, koje idu za tim da se
posledica globalizacije, odnosno da povezu neoliberalizam
povezu aktueini"procesi"ekonomske giobaiizacije i novi
i socijaidemokratiju, prema kriticarima predstavljaju samo
nacini koji ce je uciniti racionalnijom, predstavljaju trecu
nacin da se legitimise sadasnji tok globalizacije.
kljucnu strategiju za prevazilazenje nekih od problema koje
Ostri kriticari posledica globalizacije, uopsteno
globalizacija stvara (Gidens, 2001),
posmatrano, uspeli su da istaknu neke od kijucnih problema
Postoje i one struje koje, na ovaj ili onaj nacin,
danasnjice Medutim, ostaju dva bitna problernajna koje
smatraju da se globalizacija zapravo ne moze popraviti,
nisu ponudili odgovor Prvo, postavlja se pitaije da li,
niti se na nju moze uticati. Ona ima svoj tok koji je vodi ka
odnosno u kojoj meri, negativne posledice o kojfmS<jovore
ponoru Pitanje je samo da li ce ljudi uspeti da iskoriste taj
predstavljaju posledicu globalizacije, ili je rec o posledicama
neminovni krah kapitalisticke globalizacije, odnosno da li ce
nekih drugih procesa. Naime, mnogi od problema koje
uspeti da stvore bolji i pravedniji svet
kriticari globalizacije povezuju s njom bili su izrazeni i pre
Naznaceni pravci alternativa giobalizaciji podra-
globalizacije, Drugo pitanje je da li je prenaglasena covekova
zumevaju i razlike u videnu pozitivnih i negativnih strana
nemogucnost da internalizuje promene do kojih dolazi s
globalizacije Prvi pravac razmisljanja, ne vidi nista pozitivno u
globalizacijom,
procesu globalizacije, ostali se razlikuju u stepenu u kome
Implicitni odgovori na ovo pitanje, koji se mogu izvuci
isticu pozitivne i negativne posledice globalizacije
iz analize tekstova koji su kriticki orijentisani ka giobalizaciji,
Globalizacija sa sobom donosi nadu i strah Nada
svedoce o znacajnim razlikama medu savremenim kriticarima,
je vezana za ukidanje jednog vaznog izvora drustvene
Te razlike se najvise ogledaju u nadnu na koji se sagledavaju
mogucnosti da se negativni trendovi zaustave Za jedne je 291

290 289
 diferencijacije koji se odnosi na poreklo, odnosno mesto
rodenja Verovatnoca da neko koje roden u Aziji ili Latinskoj
Americi postane pripadnik klase globalno bogatih, ili
svetske elite, kako radije nazivamo tu grupaciju, bice znatno
veca nego sto je to bila u bilo koje ranije doba, Takode,
verovatnoca da ce neko, samo zato stoje roden u zapadnoj
Evropi ili Americi, biti privilegovan dtavog zivota radikalno
se smanjuje ukoliko taj ne ispuni i druge uslove, Naravno,
naslede prethodnih vremena i dalje ce onima koji su rodeni
u razvijenim zemljama davati vece izglede da ispune te
uslove, ali bitan je trend nivelacije koji globalizacija sa sobom
donosi u ton pogledu, Medutim, upravo razlicite vrste ne
samo ekonomskog protekcionizma pokusavaju da pre
svega onemoguce ovu vrstu nivelacije. Nije otuda neobicno
da se insistiranje na potpunoj liberalizaciji ne kosi nuzno sa
zalaganjem za vecu socijalnu pravdu r;
S druge strane, strah od takve vrste sveopste
konkurencije prisutan je kod stanovnistva, kako nerazvijenih,
tako i razvijenih zemalja, Kada poprimi masovne razmere
strah se manifestuje kroz razlicite vrste izolacionjstickih
pokreta, ili kroz antiglobalizacijski pokret. Drustvo j^postalo
atomizovano vise nego ikada pre, ali upravo|p^sledice
globalizacije, kao sto su: atomizacija drustva, alijenacija,
nedefinisanost zivotnih situacija, nove sofisitcirane tehno
logije, i ubrzanje procesa drustvene reprodukeije, mogle bi
dovesti do potrebe za vise kooperativnosti, inventivnosti
i solidarnosti. Tu sansu covecanstvo ne bi trebalo da
propusti
Ako se ima u vidu samo individuals plan, morali
bismo se sloziti s Gidensom da su ocene posledica globa
lizacije stvar licnih ainiteta Naime, ako prihvatimo da je
redo posledicama proisteklim iz procesa koji je rukovoden
odredenom logikom, koja nije posledica necijih htenja, vec
292
obmuto, da su htenja posledica logike sistema, onda nam
ne ostaje drugo, nego da zakljudmo da je stvar licnog izbora
da li neko takvu logiku i takav sistem prihvata, ili neprihvata
Medutim, ukoliko se o giobalizaciji razmislja poput Sklera,
koji kaze: Globalizacija ne moze biti definisana samo kao
serija nekontrolisanih promena, ona je pazljivo usmeravan
sistem i kao u drugim sistemima, neke od njenih posledica ce
biti neodekivane, ali u osnovi su organizovane i kontrolisane"
(Sklair, 2001), onda licni odnos prema giobalizaciji zavisi od
pozicije onoga ko prosuduje u tako stvorenom sistemu
Prakticne implikacije su ocigledne, iz jedne
perspektive, odbijanje da se prihvati globalizacija podra
zumeva samoizolaciju, odnosno samoiskljucenje iz sistema,
a samim tim prihvatanje marginalizovanog polozaja.
Prihvatanje globalizacije ne znaci, medutim, nuzno sticanje
privilegovanog, ili ugodnog polozaja Sadasnja globalizacija,
odnosno kapitaiisticki sistem sa kojim je tesno povezana,
dubinski je nepravedan, u smislu da podrazumeva ucesce
velikog brojaigraca",a da istovremeno obezbeduje ma I i broj
privilegovanih pozicija. Ex/f varijanta, dakle, znaci iskljucenje
iz sistema sa svim posledicama koje ono nosi, Voice varijanta
podrazumeva prihvatanje pravila igre koja namece logika
sistema, odnosno takmicenje kao prvo pravilo igre
Iz druge perspektive, Voice varijanta podrazumeva
bilo prihvatanje pravila igre, bilo suprotstavljanje tim
pravilima, odnosno zahtev za radikalnim izmenama
sistema, Problem ove varijante je, pre svega, u tome sto su
antisistemski pokreti, kao mogud akteri promene sistema,
mnogo vise sistemski orijentisani, nego sto se to na prvi
pogled moze zakljuciti. Na taj nacin rezonuje Voren Vagar
(Warren W Wagar), koji smatra da antisistemski pokreti,
koje navode teoreticari svetskog sistema - feministicki
pokret, pokreti za nacionalno oslobodenje, islamski verski
293
pokret pa cak i radnicki pokret - nisu antistemski, jer njihovi V ZAKLJUCAK: GLOBALIZACIJA PROCES l/ILf PROJEKT
zahtevi nisu prvenstveno usmereni protiv sistema, vec ka
Promenilaseparadigmausvetskom
ukijudvanju u sistem, odnosno zauzimanju boljeg polozaja
ekonomskom ipolitickom poretku,
u okviru sistema (Wagar, 1996: 6-7)
Antonio Negri i Majkl Hart

Pri proceni toka i domasaja rasprava o giobalizaciji,

treba imati na umu da u njima ucestvuju kako autori koji
smatraju daje globalizacija realnost, tako i bhi koji smatraju
da je globalizacija mit Oni koji smatraju da je globalizacija
realnost^razlicito naglasavaju pojedine dimenzije Takode,
oni se medusobno razlikuju kako prema videnju uzroka,
odnosno objasnjenju globalizacije, tako i u videnju njenog
toka i njenih posledica. S druge strane, oni koji smatraju da
je globalizacija mit, takode, nisu jedinstveni Jedni tvrde da
nema niceg novog pod Suncem, dok drugi uvidaju odredene
promene u savremenoj epohi, ali smatraju da one nisu u
vezi s globalizacijom Svima im je, medutim, zajednicko da
se bave pitanjima savremenog sveta, odnosno pitanjima
odnosa i promena u njemu Otuda ne-cudi da su rasprave
o giobalizaciji prozete mnostvom nerazumevanja i razlicitih
interpretacija.
Da globalizacija kao drustvena pojava zaista postoji,
nije tesko utvrditi. Dovoljno je, na kom god mestu da se
nafazirno, osvrnuti se Oko sebe i bicemo iznenadeni merom
u kojoj je ova pojava materijalizovana. Odlazak na zelenu
pijacu, odakle bi svako sociolosko istrazivanje trebalo da
pocne, ocito govori o prisustvu globalizacije Tezge na ko
jima se, pored lokalnog sira, nalaze artikli s visejezicnim
natpisima i prodavci iz Kine ili drugih delova sveta, svedoci o
prisustvu globalizacije u istoj meri kao iTVdnevnik, ilimuzika
koju slusamo dok prebiramo po radio frekvencijama
Odglednost sama po sebi ne mora, medutim,
uvek biti najbolji pokazatelj drustvenih zbivanja i tokova.

29A

Zaista, ona ponekada zna da zavara i da istrazivaca uputi
na pogresan trag. Govoreci o drustvenim dnjenicama,
Dirkem (Durkheim) je isticao upravo njihovu osobinu
da nisu odgledne i da se ne daju utvrditi neposrednim
posmatranjem Pored toga, one imaju sopstvenu realnost
i prinudni karakter, koga pojedinci postaju svesni tek kada
pokusaju da im se odupru Ako bismo, dakle, kao kriterijum
za priznavanje postojanja globalizacije kao drustvene
pojave uzeli njen prinudni karakter onda bi, na primer,
Srbija bila dobar primer Opiranje giobalizaciji koje je tokom
devedesetih godina XX veka bilo gotovo zvanicna politika
Srbije najbolje svedoci o realnosti te pojave,141
Oni koji smatraju daje globalizacija mit, tvrde zapravo
da se ne desava nista spektakularno, niti posebno novo
(Hirst i Thompson), ili na drugadji nacin konceptuajizuju
i pojmovno odreduju procese za koje se uobicaio riaziv
globalizacija (Wallernstein), ili ukazuju da su u toku procesi
potpuno razliciti od onoga na sta upucuje pojam globa
lizacija (Hantington).
Hirst i Tompson kao pet kljucnih argumenataJojima
osporavaju trend globalizacije navode: periode u prosiosti u
141 Kao sto je napad na Njujork 11. septembra 2001 godee pred-
stavljao jedan snaian izazov, ne samo Americi, vec pre svega, procesu
globalizacije, tako je i sudenje bivsem predsedniku Jugoslavije
predstavljalo manifestaciju novih globalnih tokova. To sto jedna opskur-
napolitickaiguraigralavaznu istorijsku ulogu nijeodpresudnevaznosti,
niti predstavlja presedan (treba se setiti Luja XVI, cije je pogubljenje
na slican nacin predstavljalo simbol razmeda izmedu starog i novog
doba). Tuzilastvo i odbrana predstavljali su advokate tih svetova Svet
nacionalnih drzava i globalni svet nalaze se suceljeni pred jednim
pravnickim pitanjem To pitanje ima, medutim, vise dimenzija. Ovo
suceljavanje simbolizuje i ukazuje, pored ostalog, na razlike koje postoje
u svetonazoru i vrednostima koje vaze u pomenutim svetovima Pored
toga, na ton primeru, se pokazuje sva kompleksnost t neprozimost
sadasnjeg svetskog trenutka koja se sastoji u isprepletenosti veza koje
postoje medu tim svetovima
296
kojima je trgovinska razmena bila intenzivnija nego danas;
dominaciju multinacionalnih, u odnosu na transnacionalne
kompanije; koncentraciju direktnih stranih investicija u
razvijenim podrucjima, odnosno marginalizaciju Treceg
sveta u ton pogledu; regionalizaciju finansijskih tokova;
politicku snagu vlada najrazvijenijih zemalja da kontrolisu
globalneekonomsketokove Generalno, navedeni argumenti
odnose se samo na ekonomsku dimenziju globalizacije. S
tim u vezi, oni sadasnje stanje globalne ekonomije opisuju
kaoliberalni multiliteralizam" Dva su razloga zbog kojih ovi
argumenti, nezavisno od njihove validnosti, ne dovode u
pitanje koncept globalizacije Prvo, s obzirom da ekonomija
predstavlja samojednu dimenziju globalizacijskogsindroma,
moralo bi se pokazati da i u drugim oblastima nije doslo do
globalizacijske promene. Drugo, navedenim argumentima
osporava se ne toliko proces globalizacije, koliko tvrdnja da
jetaj proces zavrsen, odnosno da jedostignuto stanje pune
globalnost! Svaki od navedenih pet argumenata raziicitog
je nivoa, i nije do kraja izveden Navedeni podaci govore o
tome da je svetska trgovinska razmena tek 1992, godine
premasila onu iz 1913 godine, ali se pri ton mora imati u
vidu da osim trgovinske razmene, kao indikatori ekonomske
razmene, postoje i trziste kapitala koje je danas 30 puta
razvijenije nego 1913. godine, idirektne investicije koje su,
takode, mnogostruko vece nego 1913 godine ili bilo koje
prethodne godine Pored toga, treba imati u vidu da je ta
razmena vecim delom ostvarena u okviru Britanske imperije
Dalje, dnjenica davelike kompanije imaju sedistau pojedinim
zemljama, pre govori o posledicama globalizacije, o kojima
je vec bilo reci u smislu prostorne segregacije (Sassen,
1996), nego o nepostojanju globalizacije Koncentracija
direktnih ulaganja u razvijenim podrucjima i regionalizacija
ekonomskih tokova predstavljaju slicne argumente i oni
295

su razumljiva posledica nasledenog stanja stvari, odnosno
stepena ekonomske razvijenosti pojedinih regiona koja se
ne moze preko nod izmeniti, Ono sto jeste vazno i sto se
vidi iz podataka koje navode Hirst i Tompson, je cinjenica
da se sve vise novih svetskih regiona ukljucuje u globalne
ekonomske tokove Dalje, nesporno je da jos uvek postoji
komunikacija izmedu ekonomije i politike, posebno politike
najsnaznijih drzava Pitanje je, medutim, okakvomje odnosu
rec Da li, naime, korporacije vise uticu na ponasanje vlada,
ili odluke vlada vise uticu na ponasanje korporacija. O tome
bi se moglo pre suditi na osnovu studija slucaja, kao sto je
nedavni spor izmedu Microsoft-a i kongresa SAD u kome
je kao formalni pobednik izasao kongres, ali se u pogledu
pozicije Microsoft-a na globalnom trzistu nista sustinski
nije izmenilo Vazno je istaci da na globalnom nivou ne
postoji globalni budzet, ali su upravo zbog toga mnoge
specijalizovane transnacionalne organizacije preuzele na
globalnom nivou ulogu koju na nacionalnom nivou imaju
pojedina ministarstva, U finansijskom pogledu MMF i SB, u
trgovinskom pogledu STO, u vojnom pogledu NATO, i jos
mnostvo mnostva transnacionalnih nevladinih orejafiizacija
koje se bave pitanjima ekologije, socyalneF^omod,
infrastrukturnim investicijama itd V *.
Sto se Volerstinovih argumenata protiv postojanja
globalizacije tice, ona je vise usmerena na kritiku jednog
ideoloskog pristupa u analizi globalizacije, nego na
postojanje procesa Razlike izmedu ovih pristupa su tako
velike da se dodirne tacke mogu naci samo na nivou
analize izolovanih elemenata aktuelnih zbivanja U sustini,
pogled na citav proces globalizacije svedoci da, nasuprot
neoliberalnom pogledu na globalizaciju koji slavi njen
podetak, Volerstin nagovestava kraj globalizacije, tacnije
kraj sirenja svetskog sistema, ali i kraj dominacije liberalnog
drustveno-ekonomskog i politickog credo Treba, medutim,
298
istad da se na taj nacin ne osporava mogucnost neke druge
vrste globalizacije. U ton smislu, indikativne su godine i
dogadaji koje ovi razliciti pristupi isticu u prvi plan,,God ina
1989 analizirana je kao kraj perioda 1945-1989, to jest kao
godina poraza SSSR-a u hladnom ratu Ovde cemozastupati
tezu daje korisnije smatrati je krajem perioda 1789-1989, to
jest perioda trijumfa i kolapsa, uspona i pada liberalizma kao
globalne ideologije, sto zovem geokultura, modernog
svetskog sistema" (Volerstin, 2005:9)
S druge strane, Hantingtonov pogled, po nasem
misljenju, jedini ozbiljno dovodi u pitanje globalizaciju,
shvacenu ne samo kao proces porasta broja razlidtih
veza, vec kao svest da zivimo na svetu kao jednom mestu
Fragmentacija sveta na civilizacije i njihov potencijalni
sukob direktno su suprotstavljeni giobalizaciji, nezavisno od
nacina na koji se shvata taj pojam. Otvaranjem civilizacijskog,
nasuprot globalizacijskom pristupu, Hantington, medutim,
samo naglasava jedan niz pojava ili tendencija koje su
nesumnjivo znadajne za razumevanje savremenog sveta
Ipak, time se u osnovi ne dovode u pitanje drugi procesi i
pojave koje svedoce u prilog tezi o giobalizaciji. Samo u
slucaju da trendovi koje Hantington istice u prvi plan u
potpunosti prevladaju, a njima suprotstavljeni trendovi sami
od sebe nestanu, moglo bi se govoriti o kraju globalizacije
Medutim, Hantington nedajeubedljiveargumenteza ovakav
scenario Drugim redma, u radovima zastupnika teorije
haosa jednostrano su naglaseni samo argumenti u prilog
njihove teze142 Odglednost primera na koje se pozivaju, kao i
nacin na koji ih predstavljaju, deluju ubedljivo kao negativna
socijalna utopija Tesko je, medutim, nedvosmisleno reci da
142. Kaoiiustracija ovih shvatanja moze posluziti Kaplanov (Kaplan) tekst
koji navodi mnostvo primera oskudice, kriminala, zagadenja okoiine,
zaraznih bolesti i tribalizama kao uzroka razaranja drustvenog tkiva
planete (Kaplan, 1994)
297

li oni globalizaciju vide kao uzrok ovih pojava, ili smatraju
da te pojave sprecavaju nastanak i razvijanjeglobalizacijskih
trehodva Blizi smo drugom tumacenju, prvenstveno zbog
toga sto se navedene pojave tumace endogenim dniocima
Oni koji globalizaciju vide kao realan proces smatraju da
su navedene pojave posledica globalizacije, ili da se one
mogu prevazid ubrzanjem globalizacije i ukljudvanjem
svih podrucja u svetske tokove. Hantington, s druge strane,
smatra da Zapad nema snagu za takav poduhvat, implicitno
pretpostavljajuci da globalizacija znaci vesternizaciju Pa i
vise od toga, svaki pokusaj da se nesto ucini moze izazvati
sasvim suprotan efekat, Treba otuda, po njegovom misljenju,
spasavati ono sto se moze spasiti, a to je zapadna civifizacija
koja se mora u izvesnoj meri vratiti svojim korenima
Izolacionizam koji sugerise Hantington ima, medutim,: citav
niz problema. Glavni problem sazet je u odgovu, koji Dzejms
Rozenau daje na pitanje da li Amerika ima interesa da
porezima svojih gradana pomaze razvoj globalnog civilnog
drustva: Jasno je da to nije nas interes, ali SAD nemogu
sebe izdvojiti iz dinamike svetskih zbivanja. Nasa ekonomija
je zavisna od drugih ekonomija nasa produktiv$|5ft zavisi
od onoga sto se desava u svetu" (Rosenau, 199i)r%s sire
posmatrano, ogranicavanje kapitalizma u okvire jedne
civilizacije suprotno je njegovoj iogicifunkcionisanja.
Medutim, veliki doprinos autora koji na razlidte
nadne dovode u pitanje globalizacijiske procese, sastoji se
u tome sto su provocirali zastupnike shvatanja o procesu
globalizacije na pronalazenje novih i jacih argumenata i
stvaranje novih koncepata globalizacije koji su, manje ili vise
uspesno, prevazilazili probleme na koje je ukazivala kritika
Nedemo ponavljati zakljucke razmatranih debata,
ali cemo, samo ukratko, podsetiti na nase videnje osnovnih
neslaganja koja su se pojavila u okviru njih,
300
Uzroci nastanka globalizacije vide se, prevashodno,
u najsire shvacenim ekonomskim dniocima Nema,
zapravo, ni jednog autora koji, na ovaj ili onaj nadn, ne
uzima u obzir ove faktore Razlike, medutim, postoje
u tome da li se naglasava tehnoloski nivo ekonomskih
promena, ili promene do kojih je, iz raznih razloga, doslo
u kapitalistickom nacinu proizvodnje i reprodukcije dru
stvenog zivota, Neki globalizaciju objasnjavaju porastom
obima trgovinskih veza,143 neki insistiraju na promenama u
oblasti trzista kapitala, odnosno na porastu obima cirkulacije
finansijskog (Soros, 1999) i spekulativnog kapitala,144drugim
redma pojavom Casino" kapitalizma (Strange, 1986), a
neki promenama do kojih je doslo u nadnu organizovanja
proizvodnje u postfordistickom periodu (Harvey, 1989).
No, i pored toga sto svi autori isticu znacaj ekonomi
je, neki je vide samo kao nuzan, ali ne idovoljan uslov za
razvoj globalizacijskih procesaT Otuda se razlike medu
autorima javljaju i u pogledu sagledavanja pokretackih
snaga procesa globalizacije: drzava (Gilpin); rat (Shaw); porast
globalizacijske svesti (Robertson); nenameravane ekoloske
posledice (Beck); migracije (Appadurai); transnacionalne
organizacije (Rosenau) ili neki drugi speciicniji dnioci Mada
se za sve navedene autore ne bi moglo reci da su iskljucivi
u insistiranju na pomenutim dniocima, ipak postoji razlika
u odnosu na one autore koji globalizaciju objasnjavaju
spletbm razlicitih" uzroka','.
S tim u vezi je i videne toka globalizacije, Autori koji
insistiraju na multikauzalnom objasnjenju, globalizaciju
143 Objasnjavajud zasto se giobalizaciji u politickom zivotu Amerike
nije pokionila ozbiljnija paznja, Men Tolenson (AlenTolenson) na prvom
mestu navodi dnjenicu da:Za vecinu Amerikanaca, u vladi i van nje,
globalizacija znaci ,trgovi na'" (Tonelson, 1997:2).
144.Tako se navodi da:Priblizno 1,5 biliona dolara se investira dnevno u
obliku stranih transakcija Procenjuje se da je 98% ovih transakcija
spekulativnog karaktera"(Khor, 1998:2)
299
 uglavnom vide kao kompleksan proces sastavljen iz niza
paralelnih procesa, takozvanog globalizacijskog sindroma"
(Mitellman) koji je u svom toku protivrecan, neravnomeran
i u izvesnoj meri nepredvidljiv. Ovakav stav, za koji bi
se moglo red da je poslednjih godina preovladao, bio
je reakcija ne samo na upozorenja i sugestije skeptika i
pripadnika takozvane globaloney145 struje, vec i reakcija na
hiperglobalisticki optimizam koji se u izvesnoj meri pokazao
preuranjen (Fukuyama,Omahe,Wolf, Strange)
Jedno od najosetljivijih pitanja u debata ma o
giobalizaciji je svakako pitanje posledica globalizacije. No,
osim osetljivoscu, ono je prozeto i nizom dodatnih problema.
Pre svega, ovde dominira podela na dobre i lose posledice,
u kojoj je gotovo nemoguce izbeci vrednosnu komponentu
Pored toga, cesto se ne pravi dovoljno jasna razlika izmedu
ocekivanih i realizovanih posledica.. Prisutna je, takode
nedoumica da li se uopste moze geheralno govoriti o
posledicama ili se uvek moraju imati u vidurazliciti region!
sveta i razlicite drustvene grupe. Najzad, i mozda najvaznije,
cesto se pod posledicama globalizacije podrazurnevaju
efekti svih mogudh drustvenih procesa i odnosa kojiTieretko
nemaju ili tek vrlo posredno imaju veze sa globalizfejom.
Navedene nijanse u pogledu razlika koje "postoje u
tumacenju posledica globalizacije postalesu posebno vazne
u poslednjih sest do sedam godina, kada je njihov znacaj
prestao da bude cisto akademski, odnosno kada se preselio
145 Izraz Globaloney pravac oznacava one antiglobalizacijski raspo-
lozene autore, posebno medu teoreticarima medunarodnih odnosa
(IR), koji poricu svako postojanje globalizacije, Pored njih, u toj grupi su i
pripadnici resistance pravca koji prihvataju postojanje globalizacije, ali se
zalazu za njeno usporavanje ili zaustavljanje, kao opasnog i nemoralnog
procesa, Ovu klasiikaciju je uvela Suzan Strejndz (Susan Strange)
Globaloney pravac se u izvesnoj meri poklapa sa kategorijom skeptika, ali
je razlika u naglasaku koji je stavljen, ne na intelektualni, vec na moralni
odnos prema giobalizaciji.
302
u sferu politicke borbe Antiglobalizacijski pokreti dobijaju
svakim danom sve vise na znacaju i predstavljaju sve izrazitiju
politicku snagu. Najzad, nakon godina dezintegracije i
uzmicanja levice, na politickoj sceni pojavio se novi pokret
On nije organizovan oko jednog pitanja, zasnovan na
identitetu, niti na bilo koji nacin ekstreman Suprotno tome,
ovaj pokret direktno napada giobainu politicku i ekonomsku
infra strukturu, radikalnom demokratskom politikom i
strategijom konfrontiranja On je jasan, antiautoritaran i
istinski globalan" (Morse, 2001: 1), Alterglobalisticki pokret,
koji bismo mogli smestiti na poziciju koju Bek naziva
kosmopolitska levica, predstavlja, medutim, samo jednu od
mnostva pozicija koje se u pogledu odnosa prema vaznim
drustvenim pitanjima u vreme globalizacije kristalisu
Procena buducnosti anti i alter globalizacijskih
pokreta u velikoj meri zavisi od ispravne procene znacenja
globalizacije. Naime, po nasem misljenju, tu se kao
najznacajnija dilema otvara pitanje da li je globalizacija
prevashodno proces ili projekt Ova dilema provlaci se
kroz sve debate, ali naovome pitanju dobija svoj prakticni
znacaj.. Alterglobalizacijski pokret146 zalaze za takozvanu
globalizacijuodozdo" protiveci se globalizacijiodozgo" Ovi
termini predstavljaju plod, takode, ideoloske konstrukcije, te
se otuda pre mogu smatrati objektom nego orudem teorijske
analize Mi cemo se zbog toga vratiti pitanju razlike izmedu
globalizacije shvacene kao proces i globalizacije shvacene
kao projekt.
146. Ovde mislimo na antiglobalizacijski pokret koji je inspirisan levim
radikalnim idejama Desni antiglobalizacijski pokret jos nije organizovan
i tesko da se to moze dogoditi, s obzirom da je, pre svega, nacionalho
orijentisan. Ovakav pokret moguc je samo kao lokaini, a to rhu,za razliku
od levicarskog pokreta, u velikoj meri umanjuje snagu, On, pored toga,
nema ni potrebu za nekom posebnom organizacijom vec je dovoljno
da svoje ideje plasira na nacin koji moze animirati lokalne, odnosno
nacionalne politicke elite. Njegova organizacija je nacionalna drzava
303
 O procesu globalizacije bilo je red bezmalo u toku
dtavog prethodnog razmatranjajervedna autora, eksplicitno
ili implicitno, globalizaciju s'hvata kao proces Pored svih
navedenih razlika, na koje smo ukazali u toku razmatranja
pojedinih debata, bilo je moguce zabeleziti i odredene
zajednicke elemente Vedna autora se, naime, slaze da je
globalizacija kompleksan, kontradiktoran i nezaustavljiv
proces koji ima svoju unutrasnju logiku, svoje pokretacke
snage i istorijsku uslovljenost.
Oni koji tvrde da je globalizacija projekt morali bi
pokazati: ko je konstruktor projekta; sta je cilj projekta; ko
su realizatori projekta; kojim se sredstvima projekt realizuje;
najzad, sta je alternativa projektu, odnosno kakav se
alternativni projekt predlaze U osnovi ovi elementi se mogu
prepoznati kod autora koji zagovaraju tu tezu, mada i medu
njima postoje odredene razlike Kao konstruktori projekta
vide se: najmocnije drzave sveta, pre svih Sjedinjene Americke
Drzave; zatim muitinacionalne korporacije; i medunarodne
finansijske organizacije (Wallernstein, Burdije, Chomsky),
Cilj ovoga projekta je odrzavanje postojece strukture mod,
odnosno sprecavanje opadanja uticaja krupnog kabitala, ili
sticanje svetske dominacijejedne supersile, ili sticarfeveceg
bogatsva, odnosno profita kapitalisticke klase. Realizatori
projekta su politicke elite nacionalnih drzava (Chomsky) i
razlicite svetske agencije, odnosno organlzadje Oshbvhb
sredstvo realizacije projekta za sve navedene autore su
politicke mere koje svoje ishodiste i opravdanje nalaze u
neoliberalnoj ideologiji, odnosno Institucije i pojedinci
koji promovisu takvu politiku i ideologiju Alternativa
oybm projektu za jedne je vracanje"na stai liberalni model
(Chomsky), za druge ozivljavanje drzave blagostanja (Burdije),
a za trece stvaranje jednog socijalistickog globalnog poretka
(Wallernstein), ili anarhisticki ustrojen globalni ne-poredak
(razlidti antiglobalizacijski gurui), ili ponovna lokalizacija
(Mander iGoldsmit),
Kod zagovornika teze da je globalizacija projekt
mogu se nazreti, u najmanju ruku, dve logicki protivrecne
tendencije, Prvo, u objasnjenju savremenih zbivanja,
vecina ovih autora istice znacaj kapitalizma za razumevanje
savremenih svetskih zbivanja Kapitalizam je i po njihovom
misljenju istorij ski proces Nejasno je otuda kako i zasto, nesto
stoje, u krajnjoj liniji, produkt procesa kapitalizma predstavlja
prvenstveno ideoloski projekt, Takav stav imao bi visesmisla
ako bi se moglo dokazati da je kapitalizam uopste ideoloski
projekt, Stavise, teza da je globalizacija samo ideoloska
konstrukcija kojom se kapitalizam pokusava spasiti od krize,
takode je problematicna, jer se o giobalizaciji pocelo govoriti
upravo u vreme kapitalisticke ekspanzije Ovu primedbu
reiativizuje Volerstinov stay o razlicitim ciklusima i fazama u
okviru tih ci klusa, U ton smislu period ekonomske ekspanzije
prethodi periodu opadanja, a konacna kriza proizilazi ne
prvenstveno iz ekonomskih teskoca, koje su vise inicijalna
kapisla, vec iz vecinskog stanja svesti da poredak dugorocno
ne doprinosi zivotnim perspektivama. Druga proivrecnost
je u vezi sa isticanjem znacaja neoliberalne ideologije u
kontekstu globalizacijskog projekta U ton smislu, zbunjuje
cinjenica da je jedan od postulata, kako liberalne, tako i
neoliberalne, ideologije upravo insistiranje na spontanom
toku stvari. Upravo iz tog razloga i iz tog ugla neoliberale
kritikuju zagovornici socijaidemokratskog Treceg puta
(Gidens) Postavlja se pitanje da li je u drustvenim odnosima
i procesima moguce bilo sta dugorocno projektovati, a da
to istovremeno ne bude plod totalitarne ideologije Cak i
najliberalnije zamisli, ukoliko su projektovane i nametnute
kao obrazac drustvenih odnosa, prete da se izvrgnu u
totalitarizam
 Sasvim je druga stvar tvrditi da odredene drustvene
procese prati misaona refleksija koja utice na aktivnost
pojedinaca i grupa, Takva refleksija podrazumeva da
pojedinci i grupe koriguju svoje akcije u cilju izbegavanja
negativnih, odnosno ostvarenja pozitivnih ishoda za svoje
ciljeve Drugim redma, niceg nema neobicnog u pokusajima
pojedinaca i razlidtih drustvenih grupa da osmisljavaju svoje
aktivnosti kako bi u odredenim odnosima postigli za sebe
zeljeni efekat, Upravo kroz tu stalnu interakciju pojedinaca
i grupa nastaju i razvijaju se drustveni procesi, a jedan od
njih je svakako i globalizacija. Tvrditi da je globalizacija
projekt, u smislu da nastaje kao posledica interakcija u
kojima se realizuju ciljevi drustveno mocnrjih aktera, imalo
bi vise smisla. Medutim, cak i ova teza o globalizacijskom
projektu ima znatnih slabosti. Postavlja se, naime, pitanje
sta je to sto je izazvalo dnjenicu da se upravo sada desava
kontrarevolucija" kapitala i kako je ona uopste mogUca
Aktuelna snaga kapitala, nesumnjivo, proistice iz njegovog
globalnog karaktera, odnosno iz dnjenice da je do te mere
skoncentrisan i ukrupnjen daje finansijska mod, o.d,hosno
ostvarena dobit mnogih multinacionalnih korporad||a veda
od bruto nacionalnog dohotka vecina drzava svetajpgstavlja
se, medutim, pitanje da li je do takve koncentracije kapitala
doslo usled smisljene, projektovane namere pojedinih
viasnika kapitala, ili je rec o jednom procesu u kome su
kapital, odnosno njegovi vlasnici, pratili odredenu logiku
koja je, sa odredenim modifikacijama, jos uvek prisutna,147
Modifikacije o kojima smo govorili u pododeljkuo odnosu
kulture i ekonomije, nuzno su vodile danasnjem stepenu
globalizacije kapitala bez obzira na projekcije ma kog od
aktera u drustvenim odnosima Time, medutim, ne zelimo
reci da je globalizacija iskljucivo posledica sirenja kapitalizma,
147 O logici kapitala i promenama u razvoju kapitalizma opsirnije u:
Lazic, 1988
304
Taj proces je kljucan, ali globalizaciju kapitala moraju
istovremeno pratiti promene u drugim oblastima drustve
nog zivota (politici, kulturi), kao i procesi koji se odvijaju
na drugim nivoima (individualnom, institucionalnomj, i u
drugim dimenzijama (ekoloskoj, demografskoj, socijalnoj),
da bi se moglo govoriti o giobalizaciji Najzad, mogli bismo
se sloziti sa Robertsonom, da tek onoga trenutka kada svi
ovi procesi dovedu vecinu stanovnika planete do stanja
svesti da zive na svetu kao jednom mestu, moze biti reci o
giobalizaciji kao manje-vise dovrsenom procesu. U ovom
trenutku proces globalizacije je daleko od toga da bude
dovrsen. S obzirom na razlicite procese koji dovode u pitanje
globalizaciju, ostaje otvoreno pitanje da li ce, i kada proces
biti dovrsen
Po nasem misljenju rasprava o giobalizaciji kretala
se u sirokim amplitudama, od minimiziranja njenog zna
caja i odbijanja da se prizna realnost tog procesa, do pre-
uveiicavanja znacaja koje sve sto se u savremenom svetu
desava podvodi pod pojam globalizacije. Rezultat toga
su bil teorijski nedovoljno utemeljeni pogledi, koji su,
bezmalo do kraja proslog veka, rasrpavu o giobalizaciji
cinili skupom fragmentarnih deskipcija o pretpostavljenim
promenama (Mlinar, 1997). Njihov doprinos je bio, pre
svega, u potvrdivanju cinjenice da se u savremenom svetu
desavaju promene koje po obimu i kvalitetu predstavljaju
razliku u odnosu na ranije periode. U njima su, takode,
nadnjeni pokusaji da se identifrkuju odredeni dnioci koji su
uslovljavali proces globalizacije, U ton smislu izdvojena je
oblast tehnologije i komunikacija koja je rasirena zahvaljujuci
kapitalistickoj logici poslovanja. Tek u poslednjoj deceniji
razvijeni su znacajniji pokusaji da se globalizacija socioloski
konceptualizuje Osnovni pravac razmisljanja upucivao je
na deteritorijalizaciju i stvaranje mreza tokova u razlicitim
305
306 307
oblastima zivota. U ton smislu globalizacija transformise
razlicite ljudske aktivnosti, Medutim, ovim promenama
nisu bbuhvaceni svi ljudi na planeti, Zapravo, postoji trend
polarizacije koji se odvija po logici ukljucenosti i iskljuce-
nosti iz globalnih tokova (Baumman, Sklair, Castells, Urry,
Beck);
308
LITERATURA:
Abbott, David, (1998): Culture and Identity, Hodder &
Stoughton, Oxon
Albrow, Martin (2000): "Traveling beyond local culture",
in Lechner and Boli, eds, The Globalization Reader,
Blackwell
Alderson, Arthur S, (1997): "Globalization and
Deindustrialization: Direct investment and the
Decline of Manufacturing Employment in 17 OECD
Nations", Journal of World-System Research, Vol. 3 No. 1
Americo, Saldivar V (2001): "Offences of Globalisation
and Modernity", Central European Political Science Review,
Vol 2, No. 5
Amin, Samir (1978/1970): Akumulacija kapitala usvjetskim
razmjerama, ICK, Beograd
Amoruso, Bruno (1998): On Globalization, Introduction,
McMillan, London
Anderson, Edward (1999): "Globalization and Wage
Inequalities", 1870-1970, www.theglobalsite.ac.uk
Appadurai, Arjun (1996): Modernity at Large - Cultural
Dimensions of Globalization, University of Minnesota
Press
Appadurai, Arjun (2002): "Disjuncture and Diference in the
Global Cultural Economy", in Held and McGrew eds The
Global Transformations Reader, Polity
Archer, Clive (1992/95): International organizations,
Rutledge, London
Arrighi, Giovanni (1997): "Capitalism and the Modern
World-System: Rethinking the Non-Debates of the
1970's", wwwfbc. binghamton edu
Arrighi, Giovanni (1997): "Globalization, State Sovereignty
and the Endless Accumulation of Capital", www.fbc
binghamton.edu
309
 Arrighi, Giovanni (2000): "Globalization and Historical
Macrosociology", in Abu-Lughod, Janet, ed, Sociology for
the Twenty-First Century- Continuities and Cutting Edges,
Chicago University Press
Barber, Benjamin, (1995): "Jihad vs. McWorld" Atlantic
Monthly, Vol. 269, No, 3
Barber, Benjamin (1999):"Globalism Nightmare or Global
Civil Society?", www.freedomhouse.org/research
Barnett, Anthony (2001): "Globalization: The True Story"
Financial Times, November 7th
Bauman, Zygmunt (1998): Globalization: The Human
Consequences, Polity Press, Cambridge
Bauman, Zygmunt (1998a): Work, Consumerism and the
New Poor, Open University Press, Buckingham
Baylis, John and Smith, Steve, eds, (1997): The Globali
zation of World Politics, Oxford University Press * Neoliberaiism", www.j-bradford-delong.net
Beck, Ulrich (1992): RiskSociety- Towards a New Modenity,
Sage, London .;''}
Beck, Ulrich (1999): World Risk Society, Polity Press,
Cambridge
Beck, Ulrich (2000): What is Globalization, PolitypPress,
Cambridge .Jp|:
Beck, Ulrich..(2001): Pronalazenie politickoaa. Naklada
Tese?rsJ<jjTj^
Beck, Ulrich (2001 a):"Globalization's Chernobyl" Financial
Times, November 5th
_BecjcJJIrich (2004;):MotprotivrnodudobagloboMacM^--
SJcojsJc^Jknljcia^acjj^^^^
Beifharz, Peter (1997): "Globalising the Antipodes?" in
Beilharz, P, imaging the Antipodes, Cambridge University
Press
Bennett, Peter, Nicholson, Michael (2000): "Prediction in
International Relations" The Electronic Review of World
politics, Vol 1,No. 2
310
Bergsten, Fred C (2000): "The Backlash against
Global ization", www.forumsocialmundialorgbr
Beyer, Peter (1994/1997): Religion and Globalization,
Sage, London
Beyer, Peter (1997): "Globalization", www.theglobalsite.
couk
Blanke, Bernhard & Jurgens, Ulrich & Kastendiek, Hans
(1978): "On the Current Marxist Discussion on the
Analysis of Form and Function of the Bourgeois State",
in Holloway, John & Picciotto, eds, State and Capital - A
Marxist Debate, University of Texas Press, Austin
Bowen, John (2000): "The Myth of Global Ethnic Conflict",
in O'Meara at al Globalization and the Challenges of a
New Century, Indiana University Press
Bradford, J DeLong (1999): Giobalization" and
Bradshaw, York W and Wallace, Michael (1996): Global
Inequalities, Pine Forge Press, Thousand Oaks
Breidenbach, Joana and Zukrigl, Ina (1998): "The
Dynamics of Cultural GlobalizationThe myths of cultural
globalization",www.inst.at/studies/collab
Burdije, Pjer (1999): Signalna svetla - prilozi za otpor
neoliberalnoj invaziji, Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva, Beograd
Canadian SIS (2000): "Anti-Globalization - A Spreading
Phenomena", Report, 2000/08
Castels, Stephen (2000): "Development, social trans
formation and globalisation", www.theglobalsiteac.uk
Castells, Manuel (2000): Uspon umrezenog druStva,
Golden Marketing, Zagreb
Castells, Manuel (2002): Mod identiteta, Golden Marke-
"ting, Zagreb
CastellsJVl.anuel (2003): Kraj tisutljeCa, Golden Marketing,
Zaqreb
311
 Chase-Dunn, C (1999): "Globalization - A World-System
Perspective'" Journal of World-System Research, Vol V,
No. 2 '
Chomsky, Noam (1999):"Neoliberaiism and Global Order:
Doctrine and reality" www.aidcorg.za/archives/chomsky
Chunakara, George M (1997): "Globalization and its
impact on Human Rights", www.daga.org
Clark Ian (1997): Globalization and Fragmentation
International Relations in the Twentieth Century, Oxford
University Press, Oxford
Cohen, Robin & Kennedy, Paul (2000): Global Sociology,
New York University Press
Cohn, Theodore H & McBride, Stephen & Wiseman, John
(2000): Introduction, in Power in the Global Era: Grounding
Globalization, McMillan press
Cox, Robert (1996): "A Perspective on Globalization? in
Mittelman, J, ed, Globalization - critical reflections, Lynne
Reinner Publisher, London
Cronk, R (1996): "Consumerism and the New Capitalism",
www.westlandnet/venice ' .^
Daly Herman E, (1999): "Globalization Vers|sf Inter
nationalization: Some Implications", www.thegi&b]plisite
com * Culture in Global Systems", Journal of World-System
cTrustvo, XV, IFDTBeograd
Dobel, Reinald (1999): "Power and Powerlessness in the
Global Village" Electronic Journal of Sociology
Drucker, P, F,(1994): "The Age of Social Transformation"
The Atlantic Monthly,Vol 274, No. 5
W9 Elijas, Norjggrt (2001): Proces civilizacije, Knjizevna zadru-
ga Zorana Stojanovica, Novi Sad " Fukujama, Frensis (1998): Sudar kultura, ZUNS, Beograd
Eriksen, H.Thomas (1999): "The Mauritain Creole and the
concept of creolization", www. transcomox.acuk
Etzioni, Amitai and Eva (1964): Social Change, Basic Books,
New York
Fabijati, U, Maligeti, R, Matera, V (2002): Uvod u
antropologiju - od lokalnog do globalnog, Clio, Beograd
Falk, Richard (1999): "Introduction", in Falk, R, Predatory
Globalization: A Critic, Polity press, Cambridge
Falk, Richard (2000): "The Politics of Globalization,
Extended Interview with Prof. Falk", www.globalization.
com ;--- ------
Falk, Richard and Strauss, Andrew (1999): "Globalization
Needs a Dose of Democracy", International Herald Tribune,
October 5
Featherstone, Mike, ed, (2002): "Global Culture: An
Introduction", in Featherstone, M, ed,. Global Culture -
Nationalism, Globalization and Modernity, Sage
Featherstone Mike, Scott Lash, Robertson Ronald, eds
(1995): "Introduction", in Global Modernities, Sage, London
Frank, Andre Gunder (1994): "World System History"
www.hartford-hwp com/archives
Frantisek, Graus (1999): "World-nationalism: normative
globafism as pan-nationalism", www.web.inter.nl.ne/users
Friedman, Johnatan (2000): "Globalization, Class and
Research, VobVl, No 3
Friedman, Jonathan (1994): Cultural Identity and Global
Process, Sage, London
Friedman, Thomas L, (1999): The Lexus and the Olive Tree,
Ferrar, Straus Giroux, New York
.Fukujama, Frensis (1992/1999): Kraj istorije i poslednji
tovek, CID, Podgorica
ruT^yamX Francis (2000): "Economic Globalization and
Cu I tu re", www.mc com/woml/fo rum/glo bal
 Galbrajt, James K, (1999): "The Crisis of Globalization",
www.igc.org/dissent
George, Susan (1999): "A Short History of Neoliberalism",
www.zmag.org
Gereffi, Gary (1996): "The Elusive Last Lap in the Quest
for Developed-Country Status", in Mittelman, J, ed,
Globalization-criticalreflections, Lynne Reinner Publisher,
London
Giddens, Anthony (1999): "Runway World - The Reith
G Lectures revisited", www.globaldimesnsion.net/subjects
Giddens, Anthony (1999): The Third Way' The Renewal of
Social Democracy, Polity Press, Cambridge
Giddens, Anthony (1999) "Globalization: An Irresistible
Force" Daily Jomori, June 7
Giddens, Anthony (2000): The Third Way and its Critics,
Polity Press, Cambridge H Podgorica
Giddens, Anthony (2000): "The Great Globalization
Debate", www.ceip.org/files
Gidens, Entoni (1998): Posledice modernosti, FilipVisnjic,
Beograd },
iGjdens, Entoni (2005): Odbeqlisvet, Stubovkfulture,
""Beograd^" ~~ ~~ ~lcfr'~~*
"Gill, Stephen (2000): "The constitution ?of "global
capitalism" www.theglobalsite.ac.uk
Gilpin, Robert (2000): The Challenge of Global'Capitalism:
The World Economy in the 2V( Century, Introduction,
Princeton University Press
Gilpin, Robert (2002): Global Political Economy
- Understanding the International Economic Order,
Princeton University Press
Griswold, Wendy (1994): Cultures and Societies in a
Changing World, Pine Forge Press
Grupa autora (2000): Neoliberalism, www..web.inter.
nl.net/users/Paul.Treanor/neoliberalism
312
314
Guillen F Mauro (2001): "The Limits of Convergence", Ch
i, in The Limits of Convergence, Princeton University Press
Habermas, Jirgen (2002): Brisanje granica", Knjizevni
glasnik, br 6-7
Habermas, Jurgen (1998): "Beyond the Nation State"
Peace Review, Vol 10, No, 2
Habermas, Jurgen (2001): "Why Europe Needs a Consti
tutions", New Left Review, No 11
Hajek, fon F, (2002): Studije izfilozofije, ekonomije! politike,
Paidea, Beograd
Hannerz, Ulf (1996): Transnational Connections, Routi-
eadge
Hansen, Rodrigo S, (1997): "Antiglobalisation" www,
oxfamintemational. org
Hantington, Samjuel (1993/1999): Sukob civilizacija, CID,
Harvey, David (1990/1996): The Condition of Postmoder-
nity, Blackwell, Cambridge
Haton, Vil i Gidens E, (2003): Na ivici - ziveti sa globalnim
/ kapitalizmom, Plato,Beograd
Held, D (1999): What is globalization, www.polity.co.uk/
global/executiv
Held, David (1991): Political Theory Today, Polity Press,
Cambridge
Held, Dejvid (1997): Demokratija i globalni!poredak, Filp
Visnjic, Beograd
Held, D, McGrew, T, eds, (1999): Global Transformations
Reader, Polity Press
Held, D, McGrew, T, (2002): Globalization/Anti-gtotali
zation, Polity Press
Held, D, McGrew, A, Goldblatt D, Perraton, J, (2000):
Global Transformation, Polity Press
Henwood, Doug (1996): "Antiglobalization", Left Business
Observer, No, 71
313
315
 Herman, Edward S, (1999): "The Threat of Globalization",
New Politics,Vol. 7 No 2
Hilferding, Rudolf (1958): Finansijski kapital, Kultura,
Beograd
Hirst, Paul Q99Jj>)^CjnJ^ State Survive
Globalization" www.globaldimension.net/articles
jHjrst, PauI and Thompson, Grahame (1996): Globalization
in Question, Polity press, Cambridge
| Hejvud, Endrju (2005): PdlJifc'l^JdegJggije, Zavod za_
" izdavanje udzbenika, Beograd
""Hbtoway, John and Picciotto, Sol, eds, (1978): State and
Capital - A Marxist Debate, University of Texas Press,
Austin
Holton, J, R, (1998): Globalization and the Nation-State,
Macmillan press, New York
Hoogvelt, M, M, Ankie (1997): Globalization; and
the Postcolonial World: The New Political Economy of
Development, Johns Hopkins University Press, Baltimore
Husted, Bryan (2001): "Cultural Balkanization and
Hybridization, in an Era of Globalization: Implicatibn for
International Business Research", www.egad(0>$tema,
itesm mx/investigation J^
Igrickiy, Juriy (1999): Nacionalnoe gosudafstvb^ pod
natiskom globalizacii. Pro et Contra, ton IV, No, 4
inglehart, Ronald (2000): "Globalization and Postmodern
Values", The Washington Quarterly, winter (pp. 215-228)
Jessop, Bob (1999): "Globalization and the National State",
www. complancaster acuk
Jessop, Bob (2000): "Reflections on Globalization and Its
(I I) log i c(s)", www. comp. iancaster. acuk
Kaplan, Robert D, (1994): "The Coming Anarchy'; The
Atlantic Monthly, Vol 273, No, 2, p. 44-76
Kellner, Douglas (1998): "Globalization and the Post
modern Turn", www.gseis.ucla edu
316
Kenedi, Pol (1999): Uspon i pad velikih sila, CID,
Podgorica
Klajn, Naomi (2003): Nelogo, Samizdat B92, Beograd
Kozlarek, Oliver (2001 ):"CriticalTheory and the Challenge
of Globalization", Interantional Sociology, Vol..16, No. 4
Kuljic, Todor (2001): Prevladavanje proSlosti - uzroci ipravci
promene slike istorije krajem 20. veka, (rukopis)
Lam, Andrew (2000):"One World: It's A State of Mind", San
Diego Mercury News, April 19th
Lazic, Mladen (1988): Kapitalizam u evoluciji, IIC SSO,
Beograd
Lechner, Frank (2000): "Is a Globalization Backlash
Occurring?" www.theglobalsiteacuk
Lechner, Frank, Boli, John, eds, (1999): The Globalization
Reader, Blackwell, London
Lloyd, John (2001): The centre-left needs a global vision,
Financial Times, November 4tH
Madison, G, B, (1998): "Globalization: Challenges and
Opportunities", www. humanities mcmaster.ca/philos/mod
Mangat, Rajwant (2001): "The Death of Distance? -
Globaiism in International Relations", ,4 Student Journal of
International Affairs, Vol 2.
Mander, Dz, i Goldsmit, E. (2003): Globalizacija - argu
menti protiv, Clio, Beograd
Mann, Michael (1993): The Sources of Social Power, Vol II -
The rise ofclasses and nation states 1760-1914, Cambridge
University Press, p. 1- 92
Mann, Michael (2002): "Has Globalization Ended the Rise
and Rise of the Nation State?" in Held and McGrew eds
The Global Transformations Reader, Polity
Marcuse, Peter (2000): "The Language of Globalization",
Monf/i/y/?ev/ew,Vo! 52, No. 3
Markoff, John (1999): "Globalization and Future of Demo
cracy", Journal of World-Systems Research, Vol V, No. 2
317

Martin, Peter (2000): "The Moral Case for Globalization", in
Lech ner, F, a nd Bol i, J, ed s, Globalization Reader, Blackwell,
London
McGettigan, Timothy (2001): "Caveat Emptor: A Market
For Conquest", wwwglobalization.icaap.org
McGrew, Antony (1992/1996): "A Global Society?" in Held, D
Hall, S, McGrew, T, Modernity and its Futures, Polity
Press, Cambridge
McMichael, Philip, (1996): Development and Social
Change, Sage, London
McMichael, Philip, (2000): "World-Systems Analysis,
Globalization, and Incorporated Comparison" Journal of
World-System Research, Vol VI, No 3
Miliband, Ralph (1980): Pou!antzas i kapitalisticka
drzava", MUS, Vol VII, br 8
Mittelman, James H, ed, (1996): Globalization: Critical
Reflections, Lynne Rienner Publishers, Boulder
Mittelman, James H, (2000): The Globalization Syndrome
- Transformation andResistence, Princenton Paperbaks
Mlinar, Zdravko (1997): "Globalization and So.cie>logy"
European Sociological Association, Third Conference,
University of Essex ? ^
Modelski, George (2002): "Globalization", in Held and
McGrew eds, The Global Transformations Reader, Polity
Morse, Chuck (2001): "Theory of the Anti:Globaiization
Movement" New Formulation, Vol 1,No, 1
Negri, A, and Hardt, M, (2003):Jmperij,Arkzin, Zagreb Nye,
Joseph S (2000): "Globalization Isn't Bad for the Poor",
International Herat Tribune, April 13
Nye, Joseph S (2001): "Globalization's Democratic Deficit",
Foreign Affairs, Vol 80, No, 4
Nye, Joseph S (2002): "Globalism versus Globalization",
www. theglobalsite com
318
Ohmae, Kenichi (2000): 'The Rise of the Region State',' in
O'Meara at at Globalization - Reader, Indiana University Press
Ohmae, Kenichi (2000a): "The End of the Nation State"
in Lechner and Boli, eds, The Globalization Reader,
Blackwell
Pantelic, Momcilo (2002): Nove nuklearne pretnje",
Politika, 14. mart
Pantich, Leo (1996): "Rethinking the Role of the State" in
Mittelman, J, ed, Globalization -criticalreflections, Lynne
Reinner Publisher, London
Pierson, Christopher (1996): The Modern State, Routledge,
London
Pecujhc, Miroslav (2002): Globalizacija - dva lika sveta,
Gutenbergova galaksija, Beograd
Pesmazoglu, Stefanos (2005): Kosovo - dvostruka hibris,
Zavod za izdavanje uzbenika, Beograd
Polanji, Karl (2003): Velika transformacija, Filip Visnjic,
Beograd
Poulantzas, Nicos (1978/1972): Politicka vlast i drustvene
klase, ICK, Beograd
Poulantzas, Nicos (1980):Probfem kapitalisticke drzave",
MUS,Vo\ VII, br8
Preyer, Gerhard and Boes, Mathias (1998):"Borderlines in
Time of Globalization", ProtoSociology, Vol 15
Putnam, Robert D (2003): Kako demokraciju udniti
djelotvomom", FPZ, Zagreb
Pusic, Ljubinko (2001): Odriivi grad, I deo, Nezavisna
izdanja S Masica, Beograd,
Radice, Hugo (1999): "Taking Globalization Seriously",
www.theglobalsite.ac.uk
Ragin, Charles and Chirot, Daniel (1995/84): "The World
System of Immanuel Wallerstein: Sociology and Politics as
History" in Scocpol Theda, ed, Vision and Method in
Historical Sociology, Cambridge University Press

Rankovic, Miodrag (1983): Tehnologija i drustveni
razvitak", u Rankovic, M, ur, Istrazivanje i planiranje
drustvenih promena i razvoja, IS IFF, Beograd
Riggs, Fred W (1997): "Globalization - Key Concepts",
www. 2hawaii edu
R\tzer,G,C\995):TheMcDonaldizationofSociety,Thousand
Oaks: Pine Forge, second edition,
Robertson, Roland (1992): Globalization - Social Theory
and Global Culture, Sage, London
Robertson, Roland (1995): "Time-Space and Homoge
neity-Heterogeneity" i n Featherstone & Lash & Robertson
eds, Global Modernities, Sage, London
Robertson, Roland (1998): "The New Global History:
History in a Global Age", Cultural Values, Vol 2, No 2-3
Rosemberg, Justin (2000): The Follies of Globalization
Theory, www. theglobalsite.ac.uk r ,
Rosenau, James N (2002): "Governance in a Globalizing
World" in Held and McGrew eds The Global Transfor
mations Reader, Polity
Rosenau, James N (1997): Interview with J N. Rosenau,
www.csiscom ,:gfp
Rosenau, James N (2000):"The ChallengesancfT|nsions of
Globalized World" American Studies International, Vol.
38, No 2
Rupert, Mark (1997): "Globalization and the Recon
struction of Common Sense in the US", in Gill, 5, and
Mittelman, J, eds, Innovation and Transformation in
International Studies, Cambridge University Press
Rutten, Paul (1999): "Global sounds and local brews
- Musical developments and music industry in Europe",
www.icce.rug nl
Ruzic,Mira (2004): Zabolji svet-kolalo giobalizaciji, Beograd
Sadowski, Yahya (1998): The Myth of Global Chaos, The
Brookings Institutions, Washington
320
Sally, Razeen (2002): "Rival visions of globalization
- anything new after September 11th?" Frankfurter
Allgemeine Sonntagszeitung, January 27th
Sassen, Saskia (1996): "The Spatial Organization of
Information Industries: Implication for the Role of
the State" in Mittelman, J, ed, Globalization - critical
reflections, Lynne Reinner Publisher, London
Sassen, Saskia (1998): "The Global Age: State and Society
Beyond Modernity by Martin Albrow", American Journal
of Sociology, Vol 103, No. 5
Sassen, Saskia (2002): "Globalization after September 11"
Chronicle of Higher Education,Vol 48, No, 19
3Sasen, Saskia (2004)^Gjjtgj<jwjjtTj^
gJobaJizacjje^eoqradsVi krug, Beograd
"Sen, J, Anand, A, Escobar, A, Waterman, P, eds, (2004):
Challenging Empires, Viveka Foundation
Scholtejan A (1997):"The Globalization ofWorld Politics", in
Baylis, J and Steve, S, eds, The Globalization of World
Politics, Oxfor University Press
Scholtejan A (2000):Globallzation-a critical introduction, Pa
I grave
Scott, Alan, ed, (1997): Limits of Globalization - Cases and
Arguments, Routledge, London
Shaw, Martin (1997): "The state of globalization: towards a
theory of state transformation ", Review of International
Political Economy, No. 4
Shaw, Martin (1999): "The historical transition of our
times: the question of globalisty in historical sociology,
www. theglobalsite. acuk
Shaw, Martin (2000): Global Society and International
Relations: Sociological Concepts and Political Perspectives,
Polity Press,Cambridge- 1994, Online edition with new
Preface, www.theglobalsite couk
319
 Shaw, Martin (2000a): Theory of the Global State: Globality as
Unfinished Revolution, Cambridge University Press,
Cambridge
Simensen, Jarle (1999): "Democracy and Globalization:
^ Nineteen Eighty-nine and the'Third Wave'" Journal of
/hi WorldHistory,Voi 10, No 2
Sklair, Leslie (2000): "The transnational capitalist class and
the discourse of globalization", www.globaldimensions
ac.uk/artides/sklair
Sklair, Leslie (1991): Sociology of the Global System,
Harvester/Wheatsheaf, New York
Sklair, Leslie (1999): "Competing Conceptions of Globali
zation", Journal of World-System Research, Vol V, No 2
Sklair, Leslie (2001): The Transnational Capitalist Class,
p)
k
Blackwell :'..-';
Skjair, Leslie (2002): Globalization.Capitaiisman'd its
alternatives, Oxford University Press
So, Alvin (1995): 5oc/o/ Change and Development -
Modernization, Dependency and World-System Theories,
Sa9e i Therborn, Goran (2000): "Time, Space, and Their
Soros, Dzordz (1999): Kriza globalnog kapitqjizrna -
Ugroteno otvoreno drustvo, Samizdat Free B92, Beograd
Soros, Dzordz (2003): O giobalizaciji, Samizdat,^ B92,
Beograd
Sporer, Zeljka (2000): "Controversies of Globalisation",
Revijaza sociologiju, Vol. 31, No. 3-4
Stiglic, E, Dzozef (2002): Protivrecnosti globalizacije, SBM-
x, Beograd
Strange, Susan (2002):"The Declining Authority of States", in
Held and McGrew eds, The Global Transformations
Reader, Polity
Strange, Susan (1995): "The Defective State" The Journalof
the American Academy ofArts and Sc/enc/s, Vol 124, No 2
322
Strange, Susan (1996): The Retreat of the State,
Introduction, Cambridge University Press
Strange, Susan (1997): "The Erosion of the State", www.
curren thistory. com
Straw, Jack (2001): "Globalisation is good for us, The
Guardian, September 10th
Street, John (1997): "Across the Universe: The Limits of
Global Poular Culture" in Scott Alan ed, The Limits of
Globalization, Routledge, London
Stulhofer, Aleksandar (2000): Nevidjiva ruka tranzicije,
HSD, Zagreb (53-105)
Sulce, Hagen (2002): Driava i nacija u evropskoj istoriji,
Fiiip Visnjic, Beograd
Sweezy, Paul M (1997): "More (or Less) on Globalization",
Mon thly Review, Vol. 49, N o. 4
Sztompka, Piotr (1993): The Sociology of Social Change,
Blackwell, Oxford
Tapp, Robert B (1998): "Globalization and Humanism",
Humanism Today, Vol 12
Knowledge: The Times and Places of the World and Other
Systems", Journal of World-System Research, Vol. VI, No 2
Tofier, Alvin (1983): Treci tolas, Jugoslavija, Beograd
Tomlinson, John (2003): Globalization and Cultural identity,
Polity
Tomlinson, John (1999): Globalization and Culture,
Introduction, Polity Press, Cambridge
Tonelson, Alen(1997):"Globalization:The Great American
Non-Debate", www currenthistory com
Urry, John (1999) "Time, Complexity and the Global",
www. comp. lanes, ac. uk/sociology
Urry, John (1999): "Globalisation and Citizenship", www
www. comp. lanes ac uk/sociology
321
 Urry, John (2001): "Tourist Gaze", www.comp.lancs.acuk/ Wiiliamson,G, Jeffrey, (1995):"Globalization Convergence
sociology and History", www.papers.nber.org
Urry, John (2003): Global Complexity, Polity Wolf, Barbara (2000): Relationship of neolibera! thought:
Venter, Dawid (1999): "Globalization and the Cultural curent crises of new global economy
Effects of the World-Economy in a Semiperiphery", Wolf, Martin (2000): "Why this Harted of the Market?" in
Journal of World-System Research, Vol..VI, No 5 Lechner, F,and Bo\\,), eds, Globalization Reader, Blackwell,
Volerstin, Imanuel ( 2005): Posle liberalizma, Sluzbeni London
giasnik, Beograd Wolf, Martin (2001 ):"Responding to the anti-globalisation
Volerstin, Imanuel, (2004): Opadanje ameriCke mod, C1D, protesters", Financial Times, September 4th
Podgorica Wolf, Martin (2001a): "Will the Nation-State Survive
Vratusa, Vera Z (1995): Razvoj, religija, rat, IS! FF, Beograd Globalization", Foregin Affairs, Vol 80, No, 1
Vuletic, Vladimir (2001): "Economic consequences of Wood, Ellen M (1999): Unhappy Families: Global Capitalism
globalization", wwwespace-europe.upmf-grenoble. fr in a World of Nation-States
Vuletic, Vladimir (2001): "Globalization and internationa World Bank (WB) Report (2001): "Globalization, Growth
lization", wwwespace-europe.upmf-grenoble. fr and Poverty Building an Inclusive World Economy", www.
Vuletic, Vladimir (2000):Why bre" Sociologija, Br,. 4 globaldimension.net/articles
Vu!etidVladimir(2001):Savremeneteorijeogloba!izaciji", u
zborniku Globalizacija i tranzicija, IDN, Beograd
VuletidVladimir, pr, (2003): Globalizacija-mit Hi stvarnost,
Zavod za izdavanje udzbenika, Beograd |^
Wagar, Warren W (1996): "Toward a Praxis of
Worldjfj&egration", Journal of World-System Research, Vol 2,
No. 2% Wallernstein, Immanuel (1986):
Suvremenisvjetskisistem, Cekade, Zagreb
Wallernstein, Immanuel (1999): "Globalization or The
Age of the Trajectory of the World-System" www.fbc
binghamton.edu
Wallerstein, Immanuel (1991): Geopo//f/c andGeoculture,
Cambridge University Press
Walljasper, Jay (1996): "Cultural Effects of Economic
Globalization", www. thenationcom
Waters, Malcolm (1995): G/oba//zc?f/on, Routledge
Weiss, Linda (1996): The Myth of the Powerless State,
Introduction, Cornell University Press 323
324 325
 H3lABAM
Tpa,qcKa HapolHa 6n6nwoTeKa >KapKO 3pet>aHMH"

3A H3lABAHA
lparaHa Ca6oBJbeB

r/IABHM v\ OlrOBOPHH ypElHHK

tyujaH JaKOB/beB

KOPEKTypA
Tat>a"nwpnh m lparana Ca6oB/beB

PELLIEhbE KOPMUA, CJ10I" H nPEJIOM

B/ialHwwpTcvr

UJTAMnA H n0BE3
rpalCKa HapolHa 6w6nK0TeKa >KapKo 3peK>aw/iH"

THPA>K
300

2006. . 'V\.

CIP - KaTa^orM3ai4Hja y ny6jiMKau,nji4

Bn6nnoreKa Ma-rwue cpnce, Hobw Cal

316 32

By/IETUTi, Bnalwvinp
Globalizacija : aktuelne debate /VladimirVuletic -
Zrenjanin: Gradska narodna bibliotekaZarko Zrenjanin" 2006
(Zrenjanin: Gradska narodna bibliotekaZarko
Zrenjanin") - 327 str; 21 cm - (Biblioteka Polis; knj. br 9)

Tiraz 300 - Bibliografija

ISBN 86-7284-091-7

a) rno6ann3ai4Mja

ICOBISS.SR-ID 216429831