Uvod u pravo vebe

12.11.2014. 18h
Zdravkovi Bojan, mast.
bojan.zdravkovic@fpsp.edu.rs

 GOSTUJUE PREDAVANJE: MEUSEKTORSKA SARADNJAPARTNERSTVO JAVNE, PRIVATNE I KORPORATIVNE

SIGURNOSTI U REPUBLICI HRVATSKOJ

U etvrtak, 20. 11. 2014. godine sa poetkom u 11

asova mr Alen Ostojic, predsednik Hrvatske udruge
menadera sigurnosti, odrzae gostujue predavanje u
prostorijama Fakulteta pod nazivom Meusektorska
saradnja-partnerstvo javne, privatne i korporativne
sigurnosti u Republici Hrvatskoj sa osvrtom na temu
Video nadzor javnih povrina u Republici Hrvatskoj
BIG BROTHER ili opravdana potreba.
Pozivamo zainteresovane studente svih nivoa studija
i studijskih programa da prisustvuju navedenom
gostujuem predavanju.

 PLAN RADA 12.11.2014. godine:

Kriterijumi polaganja ispita iz Uvoda u
pravo
Pojam prava;
Pojam i vrste drutvenih normi
Odnos drave i prava
Oblik drave

 Kriterijumi polaganja ispita iz Uvoda u

pravo:
Prisustvo nastavi - 5 poena;
Seminarski rad - 10 poena;
Rok za dostavu seminarskog rada je
15.12.2014. godine u 16 h
Predlog tema za izradu seminarskog rada i
Uputstvo za izradu su istaknuti na
elektronskim nalozima
studenata.

Seminarski rad slati na e-mail:

bojan.zdravkovic@fpsp.edu.rs

 Kriterijumi polaganja ispita iz Uvoda u

pravo:
Kolokvijum - ukupno: 30 poena;
Taan odgovor: (+ 1) poen
Netaan odgovor: (- 0.5) poena

Kolokvijum se polae u formi testa i

obuhvata:
1. gradivo od 3. strane do 120. strane iz knjige
"Uvod u pravo," autora Radomir Luki, Dragan
Kouti
2.gradivo sa power point prezentacije asistenta
Bojana Zdravkovia

 Kriterijumi polaganja ispita iz Uvoda u

pravo:
Zavrni rad: 55 poena
Zavrni rad student polae pismeno ili
usmeno i obuhvata gradivo od 123. strane
do 346. strane iz knjige "Uvod u pravo,"
autora Radomir Luki, Dragan Kouti .
5 + 10 + 30 + 55 = 100 poena

Kolokvijum:
30 pitanja 30 minuta
Pitanja za kolokvijum mogu imati
jedan taan odgovor.
Primer pitanja za kolokvijum:
Predmet istraivanja pravne nauke je,
na prvom mestu: (1 taan odgovor)
1.
2.
3.
4.

prirodno pravo,
pozitivno pravo,
neprirodno pravo,
budue pravo.

U staroj Grckoj politicka zajednica se

zvala: (1 taan odgovor)
a)
b)
c)
d)

civitas terrena
provincija
drava
polis

Metodi Uvoda u pravo su: (1 taan odgovor)

a)
b)
c)
d)

pravni i deskriptivni
socioloki i antropoloki
pravni i socioloki
decidni i proizvoljni

Pojam prava
Svako zna ta je pravo, ali precizna
definicija prava izaziva znaajne
potekoe!
oro Del Vekio

 ta je pravo?
Definiite pravo.

Pojam prava

Aristoteloblici definisanja:
(I) deskriptivne(opisujue) per genus et differentiam:
1. traenje najblieg roda (genus proximum) kojem
pripada pojam definisanja,
2. traenje osobene razlike (differentia specifica), na
osnovu koje se dati predmet razlikuje od drugih
koji pripadaju istom rodu.

(II) preskriptivne(propisujue):
- preispituju pojam definisanja u odnosu prema
vrednosnim, moralnim, opteljudskim standardima
(sredinje, arine)

Pojam prava

Deskriptivna definicija:
pravo je normativni sistem,
skup pravila o ljudskom
ponaanju (genus
proximum), koji je potkrepljen
institucionalizovanom dravnom
prinudom i efikasan (differentia specifica).

Preskriptivna definicija:
Ius est ars boni et aequi (Pravo je umee
dobrog i pravinog) Lex iniusta non est
lex (Nepravedan zakon i nije zakon )

 Kakvo je pravo?

 KONAAN PREDLOG VLADE SRBIJE

SAZNAJEMO Dve formule za
smanjenje penzija veih od 25.000
Penzije nie od 25.000 dinara nee biti
umanjivane ni za dinar, a za
penzionerska primanja via od
navedenog iznosa
uvode se dva razreda,
saznaje Blic.

 Vlada Srbije e, kako

saznajemo, sutra razmatrati rebalans
budeta i zakone kojima se predvia
umanjenje plata u javnom sektoru i odmah
zatim ih uputiti u skuptinsku proceduru.
Jue su navedenim predlozima zeleno
svetlo dali i odbori Vlade, a ono to je
najznaajnija promena u odnosu na predlog
koji su nedavno predstavili

 premijer Aleksandar Vui i ministar

finansija Duan Vujovi jeste da e
penzije vee od 40.000 dinara biti
umanjene za vei
procenat nego to je
to bilo najavljeno.
Prema novom planu,
penzije do 25.000 dinara
nee biti umanjivane. Primanja
penzionera izmeu 25.000 i 40.000
dinara bie umanjena po sledeoj
formuli:

kada se od iznosa penzije oduzme 25.000

dinara, razlika se mnoi sa 0,22.
Praktino, svi iznosi preko 25.000 dinara
umanjuju se za 22 odsto.
Za penzionere ija su primanja vea od
40.000 primenjuje se drugaiji obraun. I u
njihovom sluaju, od umanjenja se izuzima
iznos od 25.000 dinara, ali se iznos
umanjenja dobija tako to
se razlika od 25.000 dinara
do iznosa penzije mnoi
sa 0,25, odnosno ove

penzije se, kad se izuzme zatieni deo,

umanjuju za 25%. Kada su u pitanju zarade
u javnom sektoru, model je ba onakav
kakav je i najavljen, o emu je Blic ve
pisao. Od bilo kakvog umanjenja se
izuzimaju primanja do 25.000 dinara, ali se
sve plate preko tog iznosa umanjuju za
deset odsto. Navedena umanjenja
primenjivae se ve za
novembarska primanja,
a takve plate i penzije
bie zamrznute do 2017. godine.

 Zbogom solidarnom porezu

Usvajanjem izmena zakona kojim je
predvieno trajno smanjenje plata u
javnom sektoru i penzija prestaje da se
naplauje solidarni porez. On je, da
podsetimo, tokom cele godine bio
naplaivan od svih onih koji su imali
platu preko 60.000 dinara. O ustavnosti
ovog nameta uskoro treba da se izjasni
i Ustavni sud, a drava je njegovom
naplatom u ovoj godini
zaradila 11,5 milijardi din.

 Da li je pravo pravedno?
ta je pravda?
Kada je zakon pravedan?

Pravo i pravda
Ni jedna ljudska zajednica ne moe
biti postojana i delotvorna ako u
meusobnim odnosima njeni pripadnici
ne postupaju pravedno!

Platon

Pravo i pravda
Pravda:
najvia moralna vrednost,
sveobuhvatna vrlina zajednice i svakog
njenog lana,
potpuna vrlina oveka koja je usmerena
prema drugom,
vrednosno naelo raspodele koje odreuje
koliko dobara i koliko tereta, u vidu
pravnih ovlaenja i obaveza, treba dati
subjektima pojedinih drutvenih odnosa.
opteprihvaen vrednosni sistem
ravnomernosti dobra i jednakosti u
drutvenoj zajednici

Pravo i pravda

Uslov za pravednost zakona:

1. na poznatom propisu zasnovana
procedura donoenja proceduralna
(formalna) pravda;
2. jednak odnos prema svima koji se nau u
istoj situaciji materijalna
(supstancijalna) pravda

zakljuak o pravednosti zakona se

moe postii samo dugoronim
sagledavanjem posledica koje taj
zakon proizvodi.

Pravo i pravda

"Ja predlaem da osoba koja prekri

zakon koji njegova savest mu kae da
je nepravedan, [...] u stvarnosti
iskazuje najvee potovanje za
pravo." Martin Luter King Jr.

Pravo i pravda

"Nepravedni zakon je samo za sebe

forma nasilja. Hapenje za njegovo
krenje jo vie."
~ Mahatma Gandi

Pravo i pravda
Pravo je ono to kao pravo (zakon)
ustanovi ustavom odreeni zakonodavni
organ u propisanom postupku.

 Dnevne novine KURIR

EUTANAZIJA: Srbija uvodi ubistvo iz
milosra! 28.10.2014.
Autor: Silvija Slamnig,Foto:
Shutterstock,Foto: Fonet
Ukoliko se usvoji zakon, najteim
bolesnicima, kojima
prema proceni lekara
nema spasa, moi e
prevremeno da se
oduzme ivot

 BEOGRAD - Da li Srbija treba da dozvoli

eutanaziju, ubistvo iz milosra, ili ne?
Ovo je pitanje koje e se uskoro nai na
javnoj raspravi povodom podnoenja
prednacrta Graanskog zakonika.
Za njegovo usvajanje e biti potrebno da
ga odobri Vlada Srbija, a na kraju i
narodni poslanici. Ukoliko bude izglasan,
najteim bolesnicima, kojima po miljenju
medicinskih strunjaka nema pomoi,
lekari e vetaki moi da oduzmu ivot.

Milo Stojkovi, teolog i

poverenik manastira Hilandar,
kae za Kurir da je svako
ubistvo, pa ak i ono iz milosra, najgori
greh, koji oveanstvo ne sme da dozvoli.
- Crkva nikad nee podrati eutanaziju jer
niko nema pravo da oveku oduzme ivot.
ivot je oveku dodelio Bog, a ne ovek.
Zato je Bog jedini koji moe da mu ga
oduzme. Ko je ovek da ubija ono to je Bog
stvorio? - kae Stojkovi i dodaje da se i kod
najteih bolesnika moe desiti da ozdrave.

Mogunost zloupotrebe
S druge strane, advokat
Vojin Bilji objanjava da, ukoliko se
eutanazija zakonom odobri, neophodno je
biti veoma oprezan u donoenju odluka.Moj stav je krajnje pozitivan i smatram da
tako neto treba da se dogodi. Ipak, ovde
imate sukob dva ljudska prava: pravo na
ivot i pravo na zabranu neovenog
postupanja, muenja.

Mogunost zloupotrebe

Dakle, ako neko trpi najjae bolove, onda

sama injenica da se to dozvoljava znai
muenje te osobe.
Kad je re o odluci koga treba eutanazirati,
neophodno je da postoji saglasnost te osobe
i konzilijuma lekara i strunih lica. Drugaije
nikako, jer moe doi do zloupotrebe.

Ministarstvo pravde
PRAVO NA EUTANAZIJU OTVARA NIZ
PITANJA IZ RAZNIH OBLASTI
Iz Ministarstva pravde kau da e o
usvajanju zakona o eutanaziji biti odlueno
na javnoj raspravi i dodaju da bi
zloupotreba prava na eutanaziju radi
sticanja neosnovane materijalne ili druge
koristi bila osnov za krivinu odgovornost.

- Pravo na eutanaziju je predlog radne

grupe, a nacrt zakonika predvia pravo na
eutanaziju kao pravo fizikog lica na
dobrovoljni prevremeni prekid ivota, i to
ukoliko se ispune humani, socijalni i
medicinski uslovi, koji bi bili propisani
posebnim zakonom.

Dr Ivica Mladenovi
ZAKON MORA DA BUDE JASNO
DEFINISAN
Psihijatar i naelnik Instituta za bolesti
zavisnosti dr Ivica Mladenovi kae da je
pitanje eutanazije veoma kompleksno.
- Ona ima i pozitivne i negativne strane,
zato je izuzetno komplikovano rei samo da ili ne. Pre svega zakon mora da bude
jasno definisan i kulturoloki prilagoen
naoj zemlji. Dalje, to zahteva konsenzus
eksperata i javnu raspravu.

 Da li je pravo moralno?

ta je moral?

Pravo i moral
moral (lat.)
lino potenje u
najirem smislu,
ispravnost, estitost;
vrednosni sistem
koji je u stalnoj
izgradnji;
Sankcija:
gria savesti,
obeleavanje od
strane grupe . .

Kriterijumi za
razlikovanje prava i
morala:
1. oblik obavezivanja,
2. imperativno-atributivno
obeleje pravnih normi,
3. organizovana prinudna
sankcija.

Tri gledita o odnosu prava i

morala:
1. odvojenost,
2. jedinstvo,
3. ne postoji ni potpuna
odvojenost ni potpuno
jedinstvo.

Drutvene
norme

Tehnike
norme

Obiajne
norme

Moralne
norme

Pravne
norme

 Kakva je razlika izmeu obiaja i

morala?

 Ko stvara pravo?

Moemo li mi da stvorimo pravo?

 Izvod iz ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Sl. list
SRJ", br. 31/93)
Deo prvi
OPTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAELA
Sadrina zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji
nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez
osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave
volje i drugih zakonom utvrenih injenica.
Strane u obligacionim odnosima
lan 2

 Izvod iz Pravilnika o radu sa korisnicima

Univerzitetske biblioteke Svetozar Markovi

lan 1.
Biblioteka je otvorena svaki radni dan od 8 do 20 asova.
itaonice Biblioteke rade od 8 do 20 asova.

lan 2.
Bibilioteka moe biti privremeno zatvorena u sledeim
sluajevima: zbog odravanja znaajnih naunih skupova i
kulturnih manifestacija, zbog generalnog ienja ili
renoviranja . . . Odluku o privremenom zatvaranju donosi
direktor Biblioteke a korisnici se o tome obavetavaju
najmanje 3 dana pre zatvaranja.

lan 3.
Biblioteka ima letnji raspored rada (za period juli avgust). O
tome Upravni odbor biblioteke donosi posebnu odluku za
svaku tekuu godinu.

 Izvod iz S T A T U T A
PREDUZEA "METAL", a.d. GRADIKA
I OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Preduzee za proizvodnju metalnih proizvoda "Metal",
a.d. Gradika (u daljem tekstu: preduzee) nastalo je
transformacijom Zavisnog dravnog preduzea Metal",
p.o. Gradika, nakon sprovedenog postupka privatizacije
dravnog kapitala, u skladu sa odredbama Zakona o
privatizaciji dravnog kapitala u preduzeima, a na
osnovu Obavjetenja Direkcije za privatizaciju br. 385/99
od 14.06.2001.g.
Preduzee je registrovano kao akcionarsko drutvo kod
Osnovnog suda u Banjaluci, pod brojem U/I-1487/2001 ,
dana 03.09.2001.

 UGOVOR O PRUANJU USLUGA

Zakljuen dana ____ u ______ izmeu ugovornih
strana:
1. ___________ (u daljem tekstu: Davalac usluga)
2. ___________ (u daljem tekstu: Korisnik) u
sledeem sadraju:
lan 1.
Ugovorne strane ovim ugovorom utvruju
meusobna prava i obaveze u vezi instaliranja i
stavljanja u funkciju ___________________ za
proizvodnju i usluivanje.
lan 2.
Davalac usluga je u obavezi da u narednom roku od
90 dana od dana potpisivanja ugovora stavi . . .

IZVORI
IZVORI
PRAVA
PRAVAuu Srbiji
Srbiji
Formalni
Formalni
Materijalni
Materijalni izvori prava
izvori
prava
izvor
izvor prava
prava (Pravni akti)
(Pravni akti)
Opti
Opti pravni
pravni
akt
akt
ustav,
ustav, zakon,
zakon,
podzakonski
podzakonski akti,
akti,
akti
akti optina.
optina. .. ..

Pojedinani
Pojedinani
pravni
pravni akt
akt

Upravni
Upravni akt
akt

Pravni
Pravni posao
posao

Sudski
Sudski akt
akt

(presuda,
(presuda, reenje,
reenje,
odluka)
odluka)

Hijerarhija izvora prava

ustav
zakon
podzakonski akti
uredbe, odluke, pravilnici . . .

 Kakav je odnos drave i prava?

Odnos drave i prava

dravnopravni poredak:
veza izmeu drave i prava po osnovu koje drava
stvara i primenjuje pravo a pravo ureuje dravnu
organizaciju i njenu delatnost.

obostranost, interaktivnost, dvosmernost,

uticaj drave na pravo:
kroz proces stvaranja i primene prava.

uticaj prava na dravu:

kroz organizovanje i funkcionisanje drave,
disciplinovanje i moralisanje.

 Da li je drava isto to dravna

organizacija? Ako nije, objasni
razliku.

DRAVNA
ORGANIZACIJA

NAELA:
1.hijerarhije
2.centri-perifernog
povezivanja
3. koordinacije

ELEMENTI:
1.Dravna slubena
lica
2. Dravni organi

Dravna
slubena lica
Dravni
organ
Dravna
organizacija

 Kako se dravni organi

meusobno razlikuju?
Da li je sudija dravni organ?

Nadlenost
Nadlenost
dravnih
dravnih organa
organa
(sudova)
(sudova)
Funkcionalna
Funkcionalna
nadlenost
nadlenost
1.
1. Stvarna
Stvarna
nadlenost
nadlenost

2.
2. Mesna
Mesna
nadlenost
nadlenost

Organizacija sudstva u Srbiji

Sudovi opte nadlenosti:
Osnovni sudovi,
Vii sudovi,
Apelacioni sudovi,
Vrhovni kasacioni sud

Sudovi posebne nadlenosti:

Privredni sud,
Privredni apelacioni sud,
Prekrajni sud,
Vii prekrajni sud

 Dravni slubenici

Dravni organ

 Hvala na panji!
Zdravkovi Bojan, mast.