SOCIJALNA EKOLOGIJA - materijal I kolokvijum

Covek i priroda
Sve do pojave coveka, kada on zapocinje da stvara svoje neprirodno okruzenje i da ga prilagodava
sopstvenim potrebama, u prirodi je vladala harmonija. Svako zivo bide na planeti Zemiji ima uticaj na
svoju okolinu. Postepeno fiovek prestaje da koristi ono sto mu je priroda nudila za njegov opstanak i
pocinje da menja njen karakter i uticaj prirode na njega. Poznato je da su ljudi prvo bill sakuplja^
plodova i postepeno su preko lova i rtbolova, tokom evolucije, pofeli da menjaju svoju ^ivotnu sredinu
prilagodavajubi je sopstvenim potrebama.
Definicija pojma ^ivotna sredina je razlidita kod stranih i domacih autora. Pri definisanju pojma
covekove sredine ne postoji nek3 veca sagtasnost. Ne samo da se upotrebljavaju razliciti termini za
oznacavanje iste pojave, vec razliditi termini oznacavaju j razlicite sadrzaje usiove i uticaje u kojima
£ovek zivi kao prirodno i drustveno bice. Naj^eSc^e se pod okolinom podrazumeva ukupnost usiova i
uticaja koji okruzuju £oveka. Posto covek ne zivi samo u prirodi, vec je i drustveno bice, pod covekovom
okolinom se podrazumeva i prirodna t drustvena okolina. Termin okoline usvojila je Evropska
ekonomska zajednica podrazumevajuci pod njim skup elemenata koji slozenoscu svojih odnosa cine
prostor i usiove zivota coveka. Problem pojmovnog odredivanja covekove sredine regulisan je i pravnim
normama. Izmedu termina covekova sredina i covekova okolina, za oznacavanje ukupnosti usloya i .
uticaja u kojima covek zivi, bolje je opredeliti se za pojam Sovekova sredina za sta postoje dva razloga;Vra
prvi da pojam sredina oznadava skup, ne samo prirodno datih okolnosti, vec i okvir u kome deluju Ifudiri
drugi, da fiovek nije samo prirodno, vec i drustveno bibe. . j
Zivotna sredina je skup prirodnih i radom stvorenih vrednosti, ciji kompleksni medusobni odnosi jfhe/ '
okruzenje, odnosno prostor i usiove za zivot. Zivotna sredina predstavIja naseljeni dea Zerffi^og":::
prostora u kome ziva bica mogu da opstanu. Zivotna sredina je skup svih elemenata u okruzenjiXkbju^T^
imaju uticaj na zivot ili opstanak organizama. Sve ono sto nas okruzuje, zivo ill nezivo, stvar^koje
mozemo videti i osetiti, stvari koje ne mozemo videti, ati osecamo ih npr. vazduh, ljudi r njihov- U^j, t ±^
podneblje sa vremenskim usiovima. Ona je promenijiva stvar^ skup fiziCkih i bioloskih diniiaca u ^^m
covek i ostali organizmi zive. Ona podrazumeva slozenost svih uticaja van odredenog organizma^koji
dolaze kako od nezive prirode, odnosno fizicko-hemijskih usiova sredine, tako i od drugih zivih bicaXojt
zajedno deluju na dati organizam na mestu na kome on zivi.
Zivotna sredina je ona u kojoj zivo bice zivi, bez koje ne moze opstati i kojoj je prilagodeno. Svaka
zivotna sredina je spoljasnja sredina, ali svaka spoljasnja sredina nije i zivotna. Spoljasnja sredina je i
svaka sredina u kojoj se zivo bice nade, bez obzira na to sto nije njegova prirodna (uobiSajena) sredina,
sredina u kojoj ne moze opstati, vec se samo zadrzati kratko vreme da bi iz nje pobeglo ill uginuto.
Danas je gotovo svaki stanovnik planete Zemlje okruzen problemima zagadene zivotne sredine^ a
posiedice prezivijavamo svakodnevno vazduhom koji udisemo, kroz vodu i hranu koje unosimo,
zracenja kojima smo iziozeni. Posiedice ekoloskih problema manifestuju se kroz sve manju koiicinu
prirodnih resursa, izumiranje biljnih i zivotinjskih vrsta, i poremecaje u globalnom ekosistemu i
biogeohemijskim procesima.
Karakteristike zivotne sredine
Ako je zivotna sredina skup medusobno usiovijenih uticaja zivog i nezivog na odredenom podrucju,
onda mozemo govoriti o bioloskim, hemijskim i fizickim osobinama zivotne sredine. Bioloske osobine .
sadrzane su osobinama zivih organizama i njihovom uticaju na okruzenje u kome obitavaju. Hernjjfke"^
osobine zivotne sredine vezuju se za pojmove kvaliteta sredine u kojoj organizmi mogu pod odredfnim
usiovima da zive, da se hrane, da proizvode i koriste energiju, a nezivi da svojim hemijskim sastfgm
podsticu, stvaraju ili onemogucavaju zivotne funkcije zivog dela posmatranog okruzenjav Na prim^pH--^J-.
vrednost podloge veoma je vazan faktor koji ogranicava razvoj jedne grupe organizama ali poc^^j^WJ
drugoj grupi organizama i omogucuje im nesmetan razvoj. Takode, neki organizmi produktim^^gr-^W
metabolizma mogu promeniti pH-vrednost svog okruzenja i tako stvoriti opisanu situaciju. ?
Okolina (zivotna sredina) organizama ukijucuje i fizicke osobine, koje surname mogu da se opisi^v.-
abiotickim faktorima kao sto su klima I geoloski usiovi (geologija), ali takode ukijucuje idruge organstte- H:^
koji dele sa njim njegov ekosistem odnosno staniste. Fizicke osobine zivotne sredine (boja, miriOe-!
mperatura...) mozemo vezati za karakter sredine u kojoj obitavaju zivi i nezivi cinioci. Na primer, kolicFha
 soli u podlozi po pravilu predstavija limitirajuci faktor. Na zaslanjenim stanistima, bez obzira na povoijne
ili cak optimalne klimatske usiove, velika kolicina soli u zemlji§tu onemogucava zivot mnogim biljkama.
Svaki ekosistem u prirodi zauzima neki prostor u kome zadovoljava sopstvene potrebe: krece se,
hrani se, dise, naiaze zaklon. Taj prostor se naziva biotop i njega naseljavaju pripadnici odgovarajuce
biocenoze. Oni uspostavijaju vrio slozene medusobne odnose i istovremeno se, odredenim odnosima,
povezuju sa okolinom u kojo] zive. Na taj nacin biocenoza i biotop zajedno cine ekoloski sistem viseg
reda - ekosistem. Svi ekosistemi Zemlje cine funkcionainu celinu nazvanu Biosfera - sfera zivota. Ovaj
termin je prvi put 1885. godine upotrebio austrijski naufinik Edvard Zis (nem. Eduard Suess).
Znadai biosfere Je njena ziva materija (biljke, zivotinje), a brojnost i raznovrsnost predstavija
. at. Prema Konvenciji o bioloSkoj raznovrsnosti (CDB - Convention on Biological Diversity),
donetoj na Konferenciji UN o zivotnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Zaneiru 1992. godine,
Biodiverzitet je definisan kao "varijabilnost medu zivim organizmima, uklju^ujudi izmedu ostalog,
:opnene, morske i druge vodene ekosisteme ciji su oni deo; ovo ukijucuje diverzitet unutar vrsta,
izmedu vrsta i izmedu ekosistema". U svakom slucaju, biodiverzitet ili "bioloska raznovrsnost" oznadava
sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemiji. Okolina se cesto menja nakon nekog vremena, a time i
mnogi organizmi imaju sposobnost da se prilagode tim promenama. Medutim tolerancija nije ista kod
svih vrsta i izlozenost uslovima okruzenja cesto je na na granici tolerancije organizama.
Covek je potpuno zavistan od biodiverziteta kojt mu obezbeduje hranu, goriva, regulise klimu, cisti
vazduh i vode i vr§i detoksikaciju i raspadanje otpada, kontrolise suse i poplave, omoguduje proizvodnju,
hrane i energije. Od kada zivot zavisi od usiova zivotne sredine u kojoj obitava, njeni poremecaji
i.;ju mnoge negativne i stetne efekte. Mnoge zemlje se suocavaju s problemima zagadenja okoline.
Bez odrzivog koriscenja prirodnih resursa, niko ne moze preziveti. Svako iscrpljivanje prirodnih resursa
preko granica raspolozivosti vodi ka trajnom gubitku resursa jer, ako je covekova akivnost u pitanju,
pri^od^i i, ’ursi su obicno trajno osteceni ili zagadenjem ili prekomernim koriscenjem u takvom obimu da
priroda ne moze da obnovi svoje resurse.

Delovanje coveka na zivotnu sredinu

3irenje ljudske aktivnosti u prirodnom okruzenju (urbanizacija, rekreacija, industrijalizacija, poljopri-
vreda), rezultira povecanjem jednoobraznosti krajolika i smanjenje, nestanak ili usitnjavanje i izolaciju
staiiista i krajolika. Usiovi pod kojima se smanjenje stanista cesto javijalo sprecilo je zive organizme da
na uobicajeni nacin napuste svoja stanista. Te evakuacije ukijucuju migraciju na druga stanista,
privikavanje (adaptaciju) na promenjeno okruzenje ili genetsku razmenu sa stanovnicima u obliznjim
sianistima. To je dovelo do odumiranja mnogih vrsta, od mikroorganizama do slozenih organizama.
Uticaj coveka na ekoloske poremecaje u proteklih nekoliko desetina godina postao je sna^an
/ahvaljuiuci tehnoloskom napretku i brzom prirastaju stanovnistva.
Savrerneni covek predstavija opsteprisutnu vrstu na Planeti koji ne postuje svoje okruzenje a
posledice se mogu videti globalnom nivou. Posatao je bioticki faktor izuzetne snage poznat pod imenom
antropogeni faktor i stvorio mogucnosti da osvoji i naseli najnepristupacnije delove Zemlje. Za
sopstvene potrebe prirodu ne koristi vec je iskoriscava.
Covek ima dugorocni uticaj na okolinu tokom mnogo godina. Globaino zagrevanje i ostecenja
ozonskog sloja su neke od glavnih stvari koje se mogu cuti u vestima. Covek je ostetio zemlju postupno
tokom godina, a tu stetu je nemoguce popraviti odjednom i on sada pokusava da se zaustave daija
ostecenja okoline, pre dostizanja tacke bez povratka.
Zivotom u gradu covek postaje sve vise odvojen i otuden od svoje iskonske prirode. Cirenje gradova i
intenzivna urbanizacija i industrijalizacija dostigle su ogromne razmere tokom )0< veka, a narocito u nje-
govoj drugoj poiovini. Citava planeta postaje neka vrsta megalopolisa zbog cega je covecanstvo danas
s pupi ;jjavom zabrinuto za svoj opstanak u tim specificnim usiovima sopstvenog okruzenja. Akti-
vnosti coveka su brojne i veoma opasne po zivotnu sredinu jer covek staino menjajuci prirodne karakte-
ristike svog prirodnog okruzenja ugrozava sebe karakterom tih promena, njihovom trajnoscu i posle-
Hicama,
Prava eksplozija broja stanovnika na planeti dovela je do sve izrazenije nestasice hrane na
globalnom nivou. Da bi imao dovoijne kolicine hrane covek na racun prirodnih stvara posebne,
 ekosisteme - agroekosisteme (predeli na kojima je prirodna vegetacija potpuno zamenjena radi
poljoprivrede). Ovi sistemi menjaju se brzo donosed sve vi§e hrane ljudskoj populaciji, all istovremeno
narusavajuci sve vise proizvodni kapacitet na kome pocivaju - zemijiste. Savremena poljoprivreda trosi
mnogo hemije koja trajno menja prirodne osobine tia. To povlaci sobom brojne promene u svetu zivih
organizama, od mikroorganizama do slozenijih organizama, a ima za posledicu brojne izmenjene
medusobne odnose odredene biosfere. Covek mo2e izmeniti prirodnu sredinu da bi je prilagodio svojim
potrebama a istovremeno je unaprediti. Ako na primer u oblastima gde vlada susa dovek postavi
sisteme za navodnjavanje, on 6e stvoriti usiove za razvoj biljaka, a samim tim i drugih organizama koji
prate rast i razvoj biljaka. Takva promena biosofere je dobra. Uspostavija se raznovrsnost i siri areal
rasprostranjenosti zivih organizama. Spoljasnji uticaj na te organizme bide takav da ce se neki
adaptirati i nastaviti da se razmnozavaju u novom stanistu. Sa druge strane, kada dovek razorl neko
prirodno staniste, a najodtiji primer su nenormalne sede amazonskih suma, pri demu svakodnevno
veliki broj vrsta organizama menja staniste, nestaje ili pokusava da se phlagodi novom stanidtu.
Promena areala rasprostranjenosti jedne vrste dovodi do povedane gustine naseljenosti vrstama i
podinje da optereduje taj isti ekosistem u kome se javija visak jedne populacije koja iako po prirodi nije
predatorska, moze da pocne da se ponada tako u svojoj borbi za prostor, za opstanak. Onda sledi
poremedaj u lancu ishrane i to uzrokuje niz negativnih posledica po citav biodiverzitet stanista, od
mikroorganizama do visih i slozenijih organizama.
Usied sece duma pojavijuje se mikroklimatska promena u tom delu sume sto takode utide na zivi svet
u njoj. Kada sutra kroz pradumu, po suludim pianovima coveka prode auto-put mozemo samo zamisliti
kal^e ce stravicne posledice to imati po zivi svet Amazona, pre svega sume koje su “pluda” nase
planete.
Cest je primer u nasim urbanim zonama da napudtene industrijske zone po obodima velikih gradova
priroda osvaja ponovo. Pojavijuju se brojna i gusta vegetacija i zivotinjske vrste, ali ne iste one koje su
bile prisutne na tom stanistu pre dolaska doveka i razaranja stanidta radi izgradnje fabrike na primer.
Takve promene biosfere su lokalnog karaktera, ali su veoma destruktivne jer obicno ostavijaju opasna
zagadenja iza sebe. Ali, i kada priroda ponovo pocne da “osvaja” staniste, potrebno je dosta vremena
da prirodni tokovi vrate staniste u prvobitno stanje, da se uspostavi istr ili makar slican biodiverzitet na
toj lokaciji, sto je vrio retko nazalost.

Uticaj industrijalizacije i urbanizacije na zivotnu sredinu

Razvojem saobracaja dosto je do razmena roba izmedu kontinenata. Sa robama stizati su i zivi
organizmi koji su poceli da naseljavaju nove kontinente na kojima pre nikada nisu bile prisutne. U
poljoprivredi je poznat primer krompirove zlatice koja je sa Americkog kontinenta preneta u Evropu, a
takode i fitopatogena gijivica koja je uzrocnik plamenjada krompira koju je Evropa "poklonila”
Americkom kontinentu. I to su stari primeri, jer postoje drasticniji primeri novijeg datuma kroz razmene
tzv. invazivnih vrsta koje kada se nadu u novoj sredini postanu agresivne i pocinju da se brzo
umnozavaju i to tako da svojom brojnoscu ugrozavaju opstanak "domacih” vrsta, nazovimo ih tako. Zato
danas svaka Zemija ima sluzbe iz raznih oblasti industrija koje se bave pracenjem razmene dobara i
roba sa zadatkom da sprece ovakve pojave. Sluzbe uglavnom uspevaju u tome osim ako im nije majka
Priroda subjekat, sa kojim se ne mogu izboriti. Ima mnogo primera kada su oluja, poplava ili tornado
doprineli sirenju nekih organizama van njihovih prirodnih stanista. Tu je covek bio nemocan. Medutim,
ovakve promene ili unistavanja stanista od strane prirodnih process su manje opasne od negativnog
uticaja coveka. Obicno su ogranicenog karaktera i trajanja, imaju blaze posedice a vecu mogucnost za
oporavak stanista.
Procesi urbanizacije i industrijalizacije spadaju u najsnaznije vidove uticaja savremenog coveka na
prirodu. Posledice pomenutih oblika ugrozavanja jos su vece kada se njihovi negativni uticaji saberu i
posmatraju tako. Promene koje su prouzrokovane covekovim delovanjem desavaju se toliko brzo da
priroda ne moze sama da se obnovi i oporavi.
Brz tehnoloski napredak coveku je olaksao obitavanje na planeti, doneo je nove tehnologije koje
mogu pomoci i u procesima revitalizacije narusenih prirodnih vrednosti. Nove tehnologije imaju vazan
karakter, a to je da su standardima za primenu u praksi uslovljene da budu neskodljive po zivotnu
 sredinu. Nedostatak energenata, a posebno fosilnih goriva, naterao je coveka da se priblizava
obnovijivim izvorima energije. To polako postaje smernica cele na§e civilizacije i budi nadu da ce
Govecanstvo ipak da se probudi iz trenutnog stanja.
S vremena na vreme, priroda kao da naglim klimatskim promenama opominje ljude da prestanu s
lim, cini se kao da zeli da nam ukaze na nase greske. Oluje su sve jace, kao da vise ne postoje proleca
i jeseni veb samo leta i zime. Cesto je prirodna destruktivna i uniStava dobra stvorena IJudskom rukom.
Kao da ponekad zeli da prosto nadoknadi ono sto joj je covek preoteo vremenom.
Savremeni covek menja izgied fiitavih krajolika. Opustoseni tereni kao posledica erozije ill
prekomernog unistavanja suma i gajenja stoke, raspolozive povrSine poljoprivrednog zemijista svake
le se smanjuju, razna industrijska postrojenja i deponije danas su karakteristican izgied biosfere.
Zagadivanjem stanista fiovek naglo menja i oduzima zivotni prostor drugim bicima, koja se povlace u
^^drnqa sa ocuvanim stanistima ili iscezavaju u nemogucnosti da se prilagode. S druge strane, vrste
-xOje su se uspesno prilagodile izmenjenim usiovima stanista cesto postaju covekovi nezeijene pratioci
kao §to su korovi, pacovi, mnogi insekti i drugi.
Ovakav kontinuiran i sve snazniji uticaj coveka na promenu prirodnog sastava i odnosa zivih
’'■panizama u biocenozama i ekosistemima dovodi uglavnom do njihovog osiromasenja. Sve zaga-
, . jce materije pre ili kasnije vracaju se coveku preko lanaca ishrane ili preko povrsinskih i podzemriih
voda. Tako otrovi koje neodgovorno rasejavamo po prirodi na kraju zavrsavaju na nasoj trpezi. u zaga-
r’hrani i vodi uzrokujuci razlicita oboljenja ljudl.

Pojam i znacaj ekologije

Ekologija je nauka koja je u neformalnom smislu prisutna vec vekovima unazad, ali tek u skorije
e Mjen znacaj pocinje da dolazt do izrazaja. Iz dana u dan se sve vise pojavijuje u raznoraznim
ACnlekstima. Mnogi su pokusali da je definisu, ali je to dosta tesko, jer je ona nauka koja posmatra
jednu veoma slozenu pojavu sa vise aspekata. .
Smatra se da je korene nastanka ekologije mozemo nabi u delu Carlsa Darvina, britanskog nau6nika:
roden 1809. godine, a umro 1882. godine. On smatra da pojam borbe za opstanak obuhvata. splet
medusobnih odnosa zivih bica, jednih prema drugima i prema nezivoj prirodi. Ti odnosi moraju biti u
razvitku, dakle uzajamni i promenijivi i prozeti uvek novim suprotnostima, usiovijavajuci prilagodavanje
organizma na promenijivost spoljasnje sredine.
Rec ekologija prvi je upotrebio nemacki biolog Ernest Hekel 1866. godine u svojoj knjizi Prirodna
istorija stvaranja u named da se tim terminom oznaci jedna posebna grana zoologije koja bi se bavila
istrazivanjem odnosa izmedu zivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. Smatra se da je
i u ovoj reci koren od grcke reci “oikos” (kuca, dom) I “Iogos”(nauka). Tragajuci u tom pravcu, neki
koreni ekologije mogu se naci i u starogrckoj i rimskoj kulturi (Aristotel, Hipokrat, Virgilije, Lukrecije).
Ovo prvobitno znacenje ekologije postepeno se sirilo i usmeravalo ka konstituisanju ekologije kao
samostalne nauke. Jedna od prihvatijivijih definicija bi bila, da je ona prirodna nauka koja se bavi
odno on} organizama sa sredinom njihovog zivijenja i njih samih medusobno. Takode, ekologija se u
najsirem smislu moze odrediti kao nauka koja za predmet proucavanja ima odnos zivih bica prema
sredini koja ih okruzuje, odnos tih zivih bica medusobno u okviru zivotne sredine, kao i uticaj sredine na
opstanak t razvoj zivih bica.
Od nasih ekologa najpotpuniju definiciju ekologije dao je biolog i ekolog Sinisa Stankovic, koja glasi:
,.Ekologija je nauka koja proucava odnos zivih bica, prema njihovoj zivotnoj sredini; njihov medjusobni
odnos u 7^ tnoj sredini i uticaj zivotne sredine na ziva bica.“
Ekologija je nauka o zivotnoj sredini. Kao drugi naziv koji se za ekologiju pominje su: nauka o zivotnoj
sredini, biologija ekosistema. U sustini, ekologija Je naucna discipline koja proucava raspored i
n?prot' '^’enost zivih organizama i bioloske interekcije izmedu organizama i njihovog okruzenja.
Jednostavno receno, ekologija se moze definisati i kao nauka koja proucava mehanizme opstanka zivih
t ca. U s'ntetickom smislu, ekologija je nauka koja proucava kompleksnu strukturu i funkcionisanje
Piirode u celini, ukijucujuci i coveka, odnosno covecanstvo kao specificnu komponentu bioloskih
sistema na Zemiji. Zivotna sredina tj. okruzenje organizama ukijufiuje fizice osobine koje mogu da se
 opisu takozvanim abioti^kim faktorima kao sto su klima i geoloski usiovi, all takode ukijucuje i druge
organizme koji dele sa njim njihove ekosisteme odnosno staniste.

Podrucja proucavanja ekologije

Bitna podrudja ekologije su: Ekologije biljaka - proucava odnos bilajka prema drugim biljkama i
biljnog sveta prema okolini; Ekologije zivotinja - proucava odnos zivotinjskog svetaprema okolini;
Kulturna ekologija - proucava prilagodenost, adaptaciju kulture prema prirodnoj sredini; Humana
ekologija - proucava odnos coveka prema prirodi; Socijalna ekologija - proucava uticaj coveka na
prirodnu sredinu.
Humana ekologija zauzima sve znacajnije mesto u sistemu savremenih nauka. Ona se moze shvatiti
kao grana ekologije koja proucava mesto doveka u ekosistemu, uzajamni odnos i uticaj izmedu doveka i
ekosistema, i posebno promene koje iz tog odnosa nastaju. Humana ekologija ukljufiuje detiri vazne
oblasti cijim istrazivanjima se dolazi do potpunijih saznanja o dovekovom odnosu prema zivotnoj okolini.
Te oblasti su stanovnistvo. okoiina, tehnologija i organizacija. Znaci ekologija se razvija istovremeno i
kao prirodna i kao drustvena nauka. To govori o njenom znacaju i ulozi u savremenom sistemu nauka, o
znacaju njenih istrazivanja za ocuvanje i prirode i druStva.
Pocetkom 20 veka pojavljuje se i ekologizam kao drustvena i politiCka struja koja ekologiji daje bitno
mesto ne samo u teorijskom misljenju nego i u prakticnom odnosu prema prirodi. Tako se pokazuje da
je ekoloSka teorija danas veoma znadajna teorija, ali takodje i da je suodena sa probleimima, a jedan se
upravo odnosi na to da postojedem ekonomizmu i industrijlizmu treba suprostaviti kao alternativu
ekologizam.
U formiranju ekoloSke kulture savremenog coveka vaznu ulogu ima sistem ekoloiiikog obrazovanja i
vaspitanja. Ono se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost viSe je nego ocevidna. Ekolosko
obrazovanje predstavijanja shvatanja problema opste ekologizacije - materijalne i duhovne delatnosti
drustva.
Kako smo svedooci danasnjice o unistenju prirode sve vise promena klime usled globalnog
zagrevanja, iskorenjivanje sve vise biljnih i zivotinjskih vrsta, i td. Potraga za alternativnim rastom
ospednutog industrijalizma sigurno ce se povecati. Kao ideja i teorijska orientacija koja ekologiji daje
istaknuto mesto u ljudskoj refleksiji i delovanju ekologizma negativno presuduje raniji odnos prema
prirodi i propagira drustveno uredenje u skladu sa propisima prirode.U novije vreme, pojam je prosireni
na odnos coveka i prirode.
Covekova prirodna sredina sastoji se od nekoliko bitnih elemenata. Atmosfera je vazdusni omotac
koji obavija zemiju. Hidrosfera predstavlja ukupnost vodene mase na zemiji i u atmosferi. Litosfera cini
zemijiste na kome ljudi zive (tie). Zatim tu su biljke kao proizvodaci organskih materija i na kraju, u tom
lancu su i zivotinje i mikroorganizmi. Tu se upotrebljavaju jos i pojmovi neziva prirodna sredina
(atmosfera, hidrosfera i litosfera) i ziva prirodna sredina (biljke, zivotinje i mikroorganizmi). Termin
ekosistem podrazumeva unutrasnje odnose izmedu organskog i neorganskog dela prirode, fizickog,
hemijskog i bloloskog karaktera, povezanih u jedinstven proces u odredenoj okolini. Biosfera predstavlja
jedinstvo svih ekosistema na zemiji. Znaci planeta zemija moze se uzeti kao ekosistem. To je povrsinski
omotac zemlje u kome egzistira zivi svet zajedno sa covekom.
Kao kod prirodne sredine, treba istaci i osnovne elemente covekove drustvene sredine. To je
konkretno drustvo, zatim drustvena klima, drustveni odnosi, radna sredina (kombinacija fizicke i
socijalne sredine), sredina u kojoj covek zivi (naselje, socijaini odnosi). Dakle, covekova sredina se
sastoji od dva bitna dela: prirodne i drustvene sredine. Kvalitet covekove sredine zavisi od prirodnih i
covekovim detovanjem stvorenih resursa, od aktivnosti koje se odvijaju u sredini, od mera i sredstava
ekoloske politike i uticaja covekove sredine na ukupan razvoj drustva.

Socijalna ekologija
Tokom druge polovine dvadesetog veka sve je prisutnije ukijucivanje coveka i ljudskog drustva kao
znacajnog elementa zivotne sredine, ne samo u smislu uticaja koji ima na sredinu u kojoj postoji, nego i
sa stanovista ekoloskog razmatranja kvaliteta zivota i razvoja coveka kao jedinke i drustvene zajednice
ciji je sustinski deo. Od konferencije u Stokholmu, 1972. godine, preko konferencije u Riu, 1992. godine
 t citavog niza institucionalnih rasprava o stanju zivotne sredine, sve vi§e se ekoloska problematika
razmatrala kroz ekoloske indikatore kvaliteta zivota i razvoja ljudske zajednice. Socijalna ekologija se,
kao nauka o odnosu coveka i njegove zivotne sredine, razvija tokom dvadesetih i tridesetih godina XX
veka, a svoje posebno mesto dobija tek sezdesetih godina XX veka. Postanak i razvoj socijalne
ekologije, kao interdisciplinarne nauke, predstavija sponu izmedu socoloske i ekoloske problematike,
sto podrazumeva razumevanje znadaja i vrednovanja covekove pozicije u ekosistemu, kao i
medusobne uticaje na relaciji izmedu doveka i njegovog ekosistema. Predmet proudavanja sociologije
su najostrije zakonitosti o drustvu. Posto drustvo predstavija celokupnost odnosa ljudi naspram prirode i
njihovu medusobnu usiovijenost, sociologija je pronasla savremeni teorijski prilaz tom odnosu (coveka i
l ip Sve vise se otkriva znacaj sistematske analize mnogobrojnih shvatanja ove tematike.
Resavanje problema u sistemu covek - zivotna sredina kroz razlicite teorijske pristupe i raznovrsne
naucne discipline, kao i kroz njihovo medusobno preplitanje vremenom pomenuta problematika
sveobuhvatno se razgranicavala. Naravno, ovo je razumijivo jer je rec o posledicama drustvenog,
privrednog i naucnog razvoja modernog drustva.
Socijalna ekologija se konstituisala kao prirodna i humanisticka nauka. Kao prirodna ona nije smela
iskijuciti doveka, a kao humanistidka nauka nije smela biti odvojena od prirode. U center istrazivadkog
zahvata stavijaju se specificni odnosi koji se razvijaju izmedu doveka i njegove okoline (psiholoski,
socioloski, drustveni...). Na terminolosko uoblidavanje i pojadnjenje prvo humane, zatim socijalne
ekologije ukazali su mnogi autori, a kongres u Varni 1970. godine, doprineo je formiranju istrazivadkog
komiteta svetskog udruzenja sociologa za socijainu ekologiju. Time je priznato postojanje socijalne
ekologije kao nauke.
Odnos coveka prema svetu/prirodi osnov je i pretpostavka za razumevanje problema zivotne sredine.
Socioloski pristup proucavanju zivotne sredine, odiikuje se naglaskom na drustvene odnose i potrebe .
pjihove analize da bi se razumelo poreklo problema zivotne sredine, njihove posledice, u ovom sludaju
posebno drustvene i nadini njihovih resavanja. Pri tome je kljucno istaci da socioloski orijentisani
teoretidari problema zivotne sredine smatraju da je nedopustivo ogranicavanje ekoloskih proucavanja
na zivotnu sredinu kao prirodnu sredinu, i to u okviru prirodnih nauka i prirodno-naudnog pristupa,
upravo iz prethodno navedenih razloga. Ako su covek i ljudsko drustvo sustinski konstituent prirode i
naceino gledano konstituent gotovo svih ekosistema i posebno globalnog planetarnog ekosistema,
element koji ima poseban uticaj, onda je nezamislivo zaobilazenje drustvenih nauka u bavfjenju
ekoloskom problematikom ill, tadnije, probiematikom zivotne sredine u svim njenim aspektima.

Predmet proucavanja socijalne ekologije

Predmet proucavanja socijalne ekologije je tzv. ekoloski kompleks; stanovnistvo, okolina, tehnologija
i organizacija. Stvaranjem ekoloskog kompleksa stvorena je mogucnost analiziranja stabilnosti i
romena unutar drustvene strukture. lako je humana ekologija prethodila nastanku socijalne ekologije,
red je o disciplinama koje postoje i razvijaju se uporedo. Naime, industrijalizacija, urbanizacija i
tehnoloska revolucija u razvijenom delu sveta ubrzo su pokazale svoje tamne strane, sto je vodilo
porastu zainteresovanosti za zivotnu sredinu te time i pojavi socijalne ekologije. Od nove nauke se
ocekivalo da unapredi covekove usiove zivota u prirodnoj i drustvenoj sredini pojedinadnih drustava.
Socijalna ekologija se sporije razvijala, minimizirane su njene realne mogucnosti na polju redavanja
eKOioske problematike, precutkivana je njena inferiornost od strane opste sociologije, smanjen interes
za empirijska istrazivanja na ovom polju, a treba spomenuti i postojanje veoma siromasnog fonda
relevantne literature. I pored svega ovog socijalna ekologija se izborila za svoj status vazne discipline.
Prvu formainu definiciju predmetnosti socijalne ekologije dao je 1925. godine Makenzi kao
„istrazivanje vremenskih i prostornih odnosa dovekovog nacina zivota, kako se oni stvaraju selektivnim,
'’isiributivnim i adaptivnim snagama okoline."
Prema Vajgmanu socijalna ekologija za predmet proucavanja ima prostorno-vremenske specifidne
odnose zivih bica kao usiove ljudskog zajednickog zivota, kao i povratan uticaj vec postojecih socijalnih
- tn jktura na razvitak i preoblikovanje sredine.
U ruskoj filozofskoj i socioloskoj literaturi: predmet socijalne ekologije je noosfera (sistem socio-
prirodnih odnosa koji se formira kao rezultat svesne delatnosti ljudi), koja se ostvaruje dejstvom coveka
 na biosferu, predstavijajubi tako jedinstvo prirode i drustva. Prema Memedovu sodjalna ekologija ima za
predmet proucavanje ekoloskog medudejstva drustva i prirode.
Profesor D. 1. Markovic, definise socijainu ekologiju kao nauku koja predstavija „posebnu sociologiju
^jji su predmet proucavanja specificne veze izmedu coveka i njegove sredine, istrazujuci (u konceptu
opstkonceptualizacije univerzuma ujedinjenog sa specificnim usiovima zivota) uticaj zivotne sredine,
kao ukupnost prirodnih i drustvenih dinilaca na doveka, kao i uticaj doveka na njegovu zivotnu sredinu
sa stanovista njegovog ocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bida."
Utemeljenje socijalne ekologije profesor Cifrid prikazuje u odnosima tehnickog, socijalnog i prirodnog
sistema. Iz njihovog sadejstva, ali i medusobnog odnosa izranjaju tri pristupa: tehnologizam,
antropocentrizam i naturalizam. Osim teorijske uloge u smislu socijalnoekoloskih ciljeva dovekove
proizvodne delatnosti ona ne moze odbaciti praktidnu drustvenu ulogu. Ona se tako moze shvatati i kao
projektovano naucno istrazivanje za resavanje konkretnih problema, ali u poimanje kompleksnih
dovekoeih vizija mogucih alternativa buduceg istorijskog razvoja.
Postoje velike slicnosti izmedu socijalne ekologije i tzv. golobalne ekologije. Po nekim autorima
globalna ekologija proucava uzajamno dejstvo drustva i prirode, kao i zakonitosti njihovog
medudelovanja. Za razliku od nje socijalna ekologija pretresa globalne probleme ljudskog razvoja kao
sto su: zastita zivotne okoline, problem energetskih resursa, glad, bolesti, osvajanje bogalstva okeana.
Globalna i socijalna ekologija se preklapaju u prostoru tretmana ekoloskog sadejstva druStva i biosfere,
dok se mimoilaze u tacki razmatranja sadejstva drustva sa organskom prirodom za koju je
zainteresovana samo globalna ekologija.
Sa druge strane, socijalna ekologija, odnosno ekoloSka sociologija ide korak napred dalje
uvazavajuci odnose coveka i njegove zivotne sredine, drustvene procese i interakcije u kojim se ovi
odnosf odvijaju, odredujuci coveka kao prirodno i kao drustveno bice, lako polazi sa stanovista
ekologije, odnosno humane ekologije, ona izucava odnos coveka i sredine sa socioloskog stanovista.
Na osnovu navedenih definicija, predmet proucavanja socijalne ekologije treba da ima vi§estruke i
viseznacne odnose drustvo-covek-priroda-tehnika, da otkriva opste zakone medudejstva ljudi i prirode, i
da dovede u ravnotezu te odnose. Onda treba da doprinese kako prakticnom resavanju problema, tako i
istrazivanju koncepta zajednice u kojoj ce proizvodnja biti koncipirana prema ekoloskim zahtevima.
Time se socijalna ekologija postaje preventivna nauka.

Razvoj ekoloske svesti

lako je briga o zastiti prirode oduvek postojala, do razvoja ekoloske svesti dolazi postavijenjem prvih
teorija o zivotnoj sredini koje se vezuju za drugu polovinu XVIII veka. Od tada do danas izdvajamo
sledece teorije o zivotnoj sredini; teorija bentamista, maltuzijanstva, granice rasta globalne ravnoteze,
organskog rasta, preobrazaja medunarodnog poretka, postojanog stanja, nivoa zivota, postindustrijskog
doba, decentralizacije drustvenog sistema, globalnog matematickog modeia(konceptualnog
modela)biosfere, ekoloske politike, teorijske postavke ekoloskih dimenzija i mnoge druge. Teorija
bentamista zasnivala se na teznji za poboijsanjem higijenskih usiova stanovanja u radnickim naseijima,
mahom podignuta u blizini industrijskih pogona i rudarskih kopova. Nedostatak teorije bentamista
ogledao se u pristupu obezbedivanja samo sto efikasnijh usiova rada. Teorija maltuzijanstva skrenula je
paznju na problem rasta ljudske populacije. Polazila je od konstatacije da se ljudska populacija brze .....................
povecavala(geometrijska progresija), od proizvodnje sredstava za zivot(aritimeticka progresija). Teorija
je predlagala kontrolu radanja posebno siromasnih klasa sto je izazvalo brojne polemike prema
maltizijanstvima kao krajnje nehumanog odnosa prema ljudskoj populaciji. Tako se kao protivteza razvio
pokret “neomaltuzijanstvo“ stiteci prava populacije nerazvijenih i Zemaija u razvoju. Decenije posle teo-
rije maltuzijanstva odiikovala je pojacana industrijalizacija i urbanizacija, pogorsana napretkom tehno-
logije i demografskim rastom, koji su dovelo do porasta potrosnje energije, prirodnih resursa i hrane.
Svaka proizvodnja je i razaranje. Vreme je da se suocimo sa ovom istinom od koje smo toliko dugo
bezali. Priroda je sama po sebi opasna po coveka, ona nije tu da bi covek od nje ziveo bezbedno i
sig-mo kao sto malo dete zivi od majke. Iz tog razloga covekove proizvodne delatnosti vrse uticaj na -
prirodu kako bi je prilagodile potrebama coveka. Naravno priroda se ponovo obnavija, trava i drvece
 ponovo rastu, all ovo obnavijanje ima svoje granice, ^ovekove proizvodne delatnosti svakim danom sve
vise menjaju povrsinu Zemlje i remete prirodnu ravnotezu.
lako je zastita zivotne sredine relativno novi koncept u uredjenju u EU, danas je ona jedna od
temeljhih i osnovnih vrednosti. U rimskom sporazumu iz 1957. godine, jednom od prvih zvanicnih
evropskih dokumenata, zivotna sredina i njena zaStita nisu pominjani. Tek krajem 1960-tih godina u
okviru sve jacih drustvenih pokreta zelenih, ekoloska pitanja podinju da dobijaju institucionainu formu.
Ujedinjene nacije na svojoj konferenciji odrzanoj 1972god. Potpisuju ekolosku odgovornost nacionalnim
drzavama i preporucuju medjunarodnu saradnju po pitanju zastite zivotne sredine. U ovom periodu
postaje jasno da ekoloski problemi kao i njihova resavanja, nadilaze potitifke okvire i zahtevaju siru
kooperaciju i saradnju kako u regionu, tako i na globalnom nivou 1973. godine, na niou EU se usvaja
prvi akcioni plan zastite zivotnesredine.
Ekoloska svest predstavija deo sire filozofije dru§tvenog pokreta usmerenog na oCuvanje i
unapredenje prirodnog okruzenja, kako u interesu pojedinca, tako i u interesu civilizacije i njenog
opstanka u celini. Covekova svest o negativnim efektima svog praktifinog odnosa prema prirodi
postepeno je izrasla u ekolosku svest kroz proces njegovog samoosvescivanja - jacanja svesti o
vlastitoj ugrozenosti i opasnosti od samounistenja. kao posledice njegovog besomucnog izrabijivanja i
zagadivanja prirodne okoline. Drustveni pokreti za zastitu zivotne sredine odrazavaju novu zivotnu
fiiozofiju i pogled na svet koji za svoju cilj imaju takav eticki sistem koji reflektuje odgovornost prema
okruzenju, ukljucujucl, osim ljudske civilizacije, i biljni i zivotinjski svet. Ovakav pogled na svet orjentisan
je prema harmonicnom suzivotu izmedu ljudskog drustva i prirodnog okruzenja uz svest o njihovoj
meduzavisnosti. On podrazumeva izmenu tradicionalnog antropocentriCnog pogleda na svet koji je,
postavivSi coveka kao svrhu postojanja Planete, dovt o do nekontrolisanog ekonomskog rasta i
potrosnje, a time i do katastrofalnih oblika narusavanja prirodne ravnoteze. Zato, javija se nova
‘ ekoloska etika - ekocentrizam, eticki suprotstavijena antropocentrizmu, koja u osnov svega stavija
ekosistem i s kojom se covek izjednacuje s drugim oblicima prirode, a jedino cime se izdize je povedana
odgovornost za ocuvanje Zivota uopste, pa i ljudske vrste, ali i nezive prirode. Odgovornost je proizasla
iz cinjenice da je samo covek obdaren visoko razvijenom svescu i mogudnoscu da bude nosilac
moralnih vrednosti. Ekoloska svest pojedinca sastoji se iz ekoloskih znanja, ekoloskih vrednosti i
ekoloskog ponaSanja. Sve tri komponente neophodne su za istinsko poznavanje, uvazavanje i
praktikovanje ekoloskog nacina zivota. Ekoloska svest, kao manifestacija globalnih shvatanja o odnosu
coveka i prirode, na individualnom nivou, jeste nezaobiiazan element svih Sirih drustvenih i poiitickih
aktivnosti u pravcu ocuvanja zivotne sredine, jer bi bez postojanja znanja o ekoloskim problemima,
ekoloskih vrednosti i ekolosko odgovornog ponaSanja na nivou pojedinca, svaki globaini pokusaj u
ovom pravcu ostao neuspesan.
Ljudi jos uvek uprkos primetnom povecanju razvijene ekoloske sveti, ne vide da su sami odgovorni
za ocuvanje Planete zemlje jer je ocito jako tesko priznati vlastite greske i nastojati ih ispraviti. No nesto
se mora preduzeti da se sacuva Planeta te su se poceli osecati neki pomaci na tom polju tako da
situacija nije sasvim beziziazna. Takode je trenutno te§ko ocekivati razvijenu svest o ekoloskim
problemima nerazvijenih Zemaija jer je njihov primarni cilj prezivijavanje, a ekologija im nije ni na kraj
pameti, po svemu sudeci tako ce i ostati i dalje ukoliko se bogate Zemlje budu i dalje bavile samo
svojim ekoloskim problemima, a zanemarivale stanje u siromasnim zemljama. Ustvart je za podetak .
ekoloskih problema potrebna jedna globalna akcija, jer pojedinacne nisu i ne mogu biti dovoijne na
globalnom planu. Moderne tehnologije bi se morale koristiti na nacin na koji bi omogucio sklad izmedu
ekologije i industrije sto znaci da bi naglasak trebao biti na upotrebi energetskih izvora koje najmanje
zagaduju okolinu, odnosno obnovijivih izvora energije. Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti
u sprecavanju ekoloskih katastrofa, u nadzoru nad ugrozenim zivotinjama i celokupnom razvoju
ekosistema, samo ih treba usmeriti u tim pravcima.

Pojam ekoloske krize

Ekoloska kriza predstavija narusavanje ravnoteze usiova i uticaja u covekovoj zivotnoj sredint. Kriza
narusava skladan odnos izmedu prirodne i drustvene komponente, pojavijuje se kao poremecaj
stabilnog funkcionisanja, kako biosfere, tako i drustvenih odnosa. Ekoloska kriza je pokazatelj problema
 covekove egzistencije kao slobodnog, prirodnog i druStvenog b\6a. Ona se pojavno manifestuje kroz
najmanje tri prepoznatijiva nivoa: zagadenje, ugrozenost i destrukcija dovekove sredine.
Osnovna obelezja ekoloske krize mogu se pratiti na osnovu razlicitih pojava i nivoa. Kriza se uocava
na lokalnom nivou kroz pojavne manifestacije sukoba covekove prirodne i drustvene sredine (zagadenje
vode, zemijista, unigtavanje Suma, obradivih povrsina), zatim se u koncetricnim krugovima prenosi na
regionaini nivo (“kisele ki§e”, termo i nuklearne elektrane), potom se stize do globalnog nivoa (efekat
"staklene baste”, otopljavanja ledenih povrsina zemlje). Sledece obele^je ekoloske krize koje se prenosi
kroz sve pomenute nivoe jeste iscrijivanje prirodnih resursa. Ubrzano i neumereno se troSe obnovljivi
resursi (sumski kompleksi, biljni i zivotinjski svet), kao i neobnovijivi (ogranideni) prirodni resursi (fosilna
goriva, retke rude i metali). Savremeno druStvo, posebno njegova industrijska faza, pokazalo je svoju
rasipnicku psihologiju kroz neracionaino tro§enje sirovina i roba: svet je “zatrpan” otpadom svih vrata
(prirodno nerazgradivi materijali), brojnim hemmijskim sredstvima koji uticu na razaranje atmosphere i
litosfere. Dakle, ekoloska kriza je nastala covekovim neopreznim, neznalackim ili nedobronamernim
odnosom prema prirodnoj i drustvenoj okolini. Njegovom bezobzirnom trkom za bogadenjem, za
posedovanjem predmeta (popredmecenjem). Izostala je poznata filozofska premise o “naturalizaciji”
coveka i humanizaciji (ocovecenju) prirode.

Uzroci i posledice ekoloske krize

Kolika je svest o ekoloskoj krizi kod odgovornih pojedinaca i grupa neka posluzi sledeca ilustracija.
Godine 1991. jedna grupa mladih aktivista ekoloskih pokreta -oila je u Ujedinjene nacije kako bi
prisustvovala obelezavanju "Medunarodnog dana planete Zemlje” (22. april). Petogodisnja devojcica
koja je bila medu njima donela je jedan komadid papira na kome je pisalo: “Da nema Zemlje ne bi bilo ni
nas, prema tome moramo o njoj povesti racuna. Ona postaje sve prijavija pa bi bilo dobro da je
ocistimo”. Ovo upozorenje vazi za vecinu neodgovornih pojedinaca i grupa u savremenom drustvu:
Zbog toga je danasnjem coveku neophodno da postavi (I pokusa da odgovori) sledece pitanje: zaSto je
ZemIJa postala opasno i nezdravo mesto za stanovanje? .............
U istrazivanjima i naucnim rasoravama o stanju planete Zemlje uvek se na prvom: mestu pominje
nekontrolisan prirastaj stanovnistva (demografska eksplozija) kao jedan od elemenata koji narusavaju
njenu stabilnost i skladan razvoj zivota na njoj. Demografi ukazuju na brz i neumeren rast stanovnistva
koji Zemija nece modi jos dugo da “podnese”. Pre osam hiljada godina na Zemiji je bilo oko 5 miliona
stanovnika, 1850. godine 1 milijarda. 1900. 1,65 milijardi, 1960. 2,99 milijardi, 1980. 4,3 milijarde, 2000.
6,13 milijardi stanovnika. Ako se ovakav trend nastavi, prognozira se da bi 2050. godine na zemiji bilo
12 do 15 milijardi stanovnika. Kako organizovati zivot i rad i upravijati tolikim stanovnistvom? Da li ce
coveku u tolikoj “masi” postati “tesno” i nesigurno? Mozda su ove prognoze preterane i sa ukusom
“maltusovskog” straha, ali treba da stoje kao upozorenje o problemu ishrane i zadovoljenja ostalih
osnovnih potreba i interesa tako naraslog stanovnistva i njegovog pritiska na prirodne i drustvene
resurse. Neka istrazivanja pokazuju da, ipak, dolazi do “stisavanja” demografskog buma u savremenim
usiovima.
Sa demografskim razvojem povezano je pitanje nacina ishrane stanovnistva (njenog kvaliteta). Vec
decenijama se raspravija o gladi kao svetskom problemu. Statistika pokazuje da danas u svetu gladuje
izmedu 800 miliona i 1,2 milijarde ljudi, da svake godine umire oko 30 miliona ljudi od gladi (najvise
dece). Pojavijuje se problem opterecenosti svih resursa (vode, hrane). U nerazvijenim regionima ljudi
unistavaju prirodnu sredinu da bi pronasli sredstva za prezivijavanje. Na drugoj strani se postavija
pitanje viskova hrane koji se nekad bacaju zbog nemogucnosti da se na vreme normaino potrose u
ljudskoj ishrani. Tu je i aktueino pitanje upotrebe genetski izmenjene hrane (ekolosko t moralno pitanje) i
njene uloge u smanjenju gladi u svetu.
Nacin proizvodnje i ukupna dinamika industrijskog drustva idu u suprotnom pravcu od skladnog i
humanog odnosa coveka prema prirodnoj i drustvenoj sredini. Novae, vlast, moc kao paradigma
delovanja savremenog coveka nuzno vode ka destrukeiji covekove sredine. Opsednutost parametrima
ekonomskog rasta i profita staino narusava potrebnu ravnotezu izmedu ekonomije i ekologije.
Ako se pogledaju konkretni pokazateiji o zagadenju prirodne sredine, onda se moze primetiti da je
atmosfera postala “kanta za otpad”. Svake godine se tamo “salje” sest miliona tona ugljenika i drugih
 otrov lih gasova. Kao posledicu toga imamo zagadenost vazduha u pojedinim lokalnim sredinama
(posebno gradovi), a na globalnom nivou imamo pojavu “kiselih ki§a” koje unistavaju sumska
prostranstva i efekat “staklene baste” koji podize nivo prosecne temperature na zemiji, sto za posledicu
ima pretnju da se sve vi§e tope ledene povrsine zemlje i povecava nivo mora i okeana. Treba podsetiti i
na podatak da 98% vode na zemijinoj povrsini ima slan ukus, a samo 2% je slatka voda koja se koristi
za pide i ishranu. Naravno, zagadenje vodenih povrSina znatno smanjuje ovu kolidinu vode pogodnu za
ljudsku ishranu. Prema nekim istrazivanjima zdrava i pitka voda postade sve vedi problem narednih
decenija. Zapravo, red je o njenoj neravnomernoj rasporedenosti i pristupacnosti. Tako, recimo, reka
Jangcekjang u Kini ima vode za svakog stanovnika zemlje dnevno po 567 litara. Poremedaj u vodnim
tokovima moze se videti i na primeru mogude “smrti" Aralskog jezera. Zbog nedovoljnog dotoka vode
jezero se staino povladi i ostavija velike kolicine peska i soli koje vetar raznost po okolini i stvara
dodatne probteme. Zagadenost obradMh povrSina takode je u fazi alarmantnog stanja (pesticidi,
radioaktivni otpad i druge otrovne materije).
Ubrzana urbanizacija pracena razvojem ogromnih gradova stvorila je skoro nepodnosijivim dovekov
zivot u njima. Velike kolicine stetnih materija kruze u vazduhu koji stanovnici tih gradova udisu. To
ostavija posledice na zdravlje ljudi (bronhitis. kardiovaskularna oboljenja, mentaini poremedaji). U
Meksiko Sitiju od desetoro dece njih sedmoro ima preterane kolicine olova u krvi. Ekoloska kriza ne
poznaje granice nacionalnih drzava ili regiona, zagadenje i destrukcija prirodne sredine sire se u
koncentridnim krugovima. Tako nije mogude ocuvati “distu” Skandinaviju ako vazduh “prljaju” Nemacka i
Poijska. Niti je moguda “dista” Kanada ako je “prijava” Amerika. Ako Indija smanjuje kolicine
ugljendioksida koje idu u atmosferu a Kina to ne cini, onda su efekti mati (ill nikakvi). Posledica
covekovog neodgovornog odnosa prema vlastitoj sredini vidi se i na primeru unistavanja ozonskog
omotaca (“ozonske rupe”) koji direktno ugrozava covekovo zdravlje (oboljenja koze, povedana pojava
karcinoma).
Covekov neodgovoran, nedomadinski i nehuman odnos. prema prirodnoj sredini; moze se
okarakterisati kao ekocid (“genocid” u prirodi). posebno kada je to posledica ratnih dejstava (Vijetnam,
Irak). Krajnja posledica ekoloske krize moze biti pojava ekoloskih imigranata, ljudi koji beze iz svog
zavicaja zbog ugrozene i unistene prirodne sredine.

Promene tehnoloskog odnosa prema prirodi zbog ekoloske krize

Bez obzira sto ekocentrizam polako, alt sigurno osvaja duh covecanstva, uporista antropocentrizma
jo§ uvek nastoje da opravdaju posesivni odnos coveka prema prirodi. Ovakvi stavovi jos uvek
spredavaju potpuno utemeljenje nove logike zivota, kulture rada i tehnicke kulture. Ipak, svest o
razmerama ekoloske krize ubrzano podstide druStveno-ekonomska, tehnicko-tehnoloSka, politicka i
kulturna pregnuda na putu ka odrzivom drustvu. Nemoc moderne i pesimizam postmoderne treba da
prevazide „zelena opcija“ - kadra da iznedri zdrav duh promene, otrezni uspavano, pomiri razlicito,
sabere rasuto. Njeni najvaznijt aduti postaju: ekoloska svest, ekolosko obrazovanje, ponasanje, politika,
civilno drustvo i citava plejada novih emancipatorskih snaga, medu kojima i ekoloski pokret zauzima
najznacajnije mesto.
Ekoloska kriza nije vise prolazno stanje. Ona je sve trajnija i usiovijava promene nacina zivota, rada i
odnosa prema prirodi. Zahvatila je sav zivi svet, ukijudujuci i coveka, bez obzira na njegove povecane
adaptivne modi. Sve vise, produktori tehnicko-tehnoloskog razvoja, ali i njihovi konzumenti, shvataju da
se u nerazumnom odnosu prema prirodi doslo do ivice same provalije. Daiji drustveni i tehnicki razvoj
mora da promeni svoje prioritete, do razvoja nove tehnologije, koja u najvecem delu nema presudnu
ulogu za egzistencijaini opstanak coveka. Sem toga, ne bi smela ni najmanje da doprinese daljem
urusavanju prirodnih usiova zivota, ne samo za coveka, nego i za sav ostali zivi svet.
Ekoloska kriza nema isti znacaj i vaznost u svim drustvima, jer se svuda ne ispoljava na isti nacin,
istim intezitetom. Ni uzroci narusavanja ekoloske ravnoteze nisu svuda isti, i ona sve vise poprima
globpino obelezje koje vodi ugrozavanju opstanka ekosistema, pa i zivih organizama (i ljudi) u njima.
Brzo sirenje ekoloske krize nateralo je ljude da se suoce sa neophodnoscu proucavanja neocekivanih
negativnih posledica ljudskog nekontrolisanog odnosa prema prirodi. Sem toga, potrebno je da se
preispitaju osnovna filozofsko - eticka polazista pri koncipiranju novog tehnicko-tehnoloskog odnosa
 doveka i drustva prema prirodi. Covek, iako je kreator tog odnosa, ni u kom slucaju ne moze biti u
poziciji totalnog potCinjavanja prirode sebi i svojim potrebama i zeljama. Uspostavijanje suodnosa
coveka sa prirodom, mora se bazirati na ekocentrizmu, a nikako na bazi profitnog j interesno orjenti-
sanog antropocentrizma koji nije usmeren samo prema prirodi, vec postavija i pitanje opstanka samog
coveka.
Danas je ocuvanje zivotne sredtne i prirodnih dragocenosti, pitanje ekoloske ravnoteze i opstanka £o-
vedanstva. Odnos doveka prema prirodi u moralno-humanistiCkom smislu pretpostavija granicu
dovekove modi i prema prirodi i prema njenim resursima. Ta mod posezanja ima dva aspekta: jedan je
mera koriscenja resursa koji su ograniceni i sve vise oskudni, a drugi je upotreba sredstava kojima se
zagaduje priroda. Vidijivi pokazateiji koji alarmiraju savest covecanstva svakako su globaino zagrevanje
i efekat staklene baste, smanjenje ozonskog omotada, emisija stetnih gasova, staini rast stanovnistva
na Zemiji koji podrazumeva i uvecane potrebe za prirodnim resursima, nestajanje §uma, pojava kiselih
kisa. Neprirodan odnos prema prirodi, rezultat je upotrebe naucno-tehnickih dostignuca u eksploataciji
prirodnih resursa, a posebno testiranje, upotreba. odnosno, sirenje razornog oruzja. koji menjaju
geofiziku i zivotni prostor.
Svest o posledicama delovanja na zivotnu sredinu je pocetak preispitivanja nerazumne upotrebe
prirodnih resursa. Negativne implikacije drustvenog uticaja coveka na prirodu sve vide postaju predmet
socioloskih i naucnih preokupacija. "Danas je covekova agresija na prirodno okruzenje tako intenzivna,
da se moze redi da gotovo i nema prirodnih procesa na koje dovekove aktivnosti ne utidu." Gidens uvodi
sintagmu "kraj prirode", kojom ukazuje na dinjenicu da samo malobrojne sfere prirode nisu pogodene
ljudskom intervencijom. Ovi navodi su tek prethodni nagovestaj za njegovu kapitainu studiju Klimatske
promene i poUtika, koja ima, ne samo rtioralni, nego i naudno profesionaini znacaj. Ova studija se ne
bavi bio-hemijskim svojstvima klimatskih promena, vec politikom kljucnih aktera savremenosti u odnosu
na klimatske modifikacije nasi* Planete.
Najvazniji ekoloski problemi ovog veka vec su ekspertski identifikovani poznatom anketom u kojoj je
ispitano preko 200 strucnjaka iz ekologije. Oni su utvrdili dvadesetak velikih ekoloskih problems: pro-
mena klime, nedostatak vode, sirenje pustinja, izumiranje vrsta, zagadivanje vazduha i vode, deponije
smeca, erozija tia, hemikalije, migracije u gradove, ozonske rupe, upotreba energije, ugrozavanje toka
materije, iscrpijivanje prirodnih resursa zemlje, industrijski otpadni gasovi, prirodne katastrofe, geneticki
inzenjertng, prekomerni lov i ribolov, promene morskih struja, podizanje nivoa mora itd.
Odgovornost za negativne klimatske implikacije treba da bude moralna - kao podizanje gradanske
ekoloske svesti i savesti, zatim, gradansko pravna - koja podrazumeva nadelo odstetne odgovornosti
zagadivaca i krivicno-pravna odgovornost, koja sankcionise aktere ugrozavanja zivotne sredine.
Moralno-politidka i pravna odgovornost treba da budu globaino institucionalizovane, a podrazumeva se
da su operativni nosioci takve odgovornosti drzave kao garanti sprovodenja normi zastite prirodnih
resursa. Posebna mera zastite prirodne sredine je prevazilazenje politickih razlika i jedinstvena stra-
tegija javnih politika. Ekoloska politika drzava-garanta zastite zivotne sredine, podrazumeva konsenzus i
partnerstvo drzave, kompanija, naucnika i politickih pokreta, kako bi se kapitalisticka ekonomija
priiagodila ekolosko prihvatijivim standardima. Zastita prirodnih resursa treba da bude jedna od os-
novnih funkcija drzave, all prema Gidensu, tu funkciju treba da preuzmu i drugi drustveni subjekti, pose-
bno ekonomski sektor, neprofitni sektor i ekoloske asocijacije.
Ocigledno je da negativne posledice nerazumne upotrebe resursa nisu svima vidijive, tako da je
ljudima tesko da se suoce sa svim rizicima koje donosi buducnost. Zapravo, savremeno drustvo je tako
ustrojeno da ono i ne vidi dalje od sadasnjosti i da bez upotrebe resursa ono ne bi moglo ni opstati.
Ekonomska aktivnost je nezamisliva bez eksploatacije prirodne energije. Proizvodnja i snadbevanje
naftom takode je postala geopoliticka preokupacija, jer bez nje nema ni komunikacije ni industrije.
Neophodno je da ljudi promene svoje osnovne stavove prema prirodi i da tehnologiju koriste, ne
samo radi svojih potreba, nego da pomocu nje i zastite prirodu. To ce biti moguce tek onda kada ljudsko
drustvo shvati, da ni pomocu najsavremenije tehnologije, ne moze da kontrolise prirodu i da priroda
"drzi sudbinu drustva u svojim rukama". Ukoliko to ne shvati, covek ce se, ali i sav ostali zivi svet, suociti
sa "strahovitim" odgovorom, tacnije, vec se suocava sa reakcijom prirode, koju nismo znali da
postujemo sto nam je omogucila da se "rodimo" i zivimo u njoj!
*