qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop

asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
УПОРЕДНА ПРАВНА ТРАДИЦИЈА

xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
ПИТАЊА И КОНЦЕПТИ

wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
Правни Факултет Универзитета у Београду

asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz
xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
asdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv
ПИТАЊА:

I. СТАРИ ВЕК
1. Правна традиција и историјска јуриспуденција
2. Извори сазнања и извори права
3. Развој брака, породице и сродства у племенским друштвима
4. Примитивно право и његове одлике
5. Одлике првих кодификација и њихова класификација
6. Најважнији зборници клинописног права
7. Проналазак и особине Хамурабијевог законика
8. Стварно и облигационо право у Хамурабијевом законику
9. Брачно, породично и наследно право у Хамурабијевом законику
10. Кривично право, судови и судски поступак у Хамурабијевом законику
11. Правна традиција старог Египта
12. Израстање полисног уређења и хеленске правне традициије
13. Друштвено и државно уређење Спарте и спартанско право
14. Гортински законик
15. Атина - друштвено и државно уређење
16. Стварно и облигационо право у Атини
17. Брачно, породично и наследно право у Атини
18. Kривично право у Атини
19. Организација судства и судски ток у Атини
20. Лица која учествују у судском поступку у Атини и доказна средства
21. Судско беседништво у Атинском праву
22. Настанак хеленистичких држава и мешање традиција
23. Хеленистичко "хибридно" право

II. СРЕДЊИ ВЕК

24. Појам и карактеристике феудализма
25. Опште и партикуларно право
26. Организација власти и однос државе и цркве у Византији
27. Извори византијског права
28. Грађанско право у Византији
29. Кривично право, судство и судски поступак у Византији
30. Организација власти у Арабљанској држави
31. Извори шеријатског права
32. Основне одлике шеријатског права
33. Извори германског права
34. Особине појединих грана германског права
35. Енглеска средњовековна држава и корени Common Law-a
36. Magna Carta Libertatum
37. Habeas Corpus Act
38. Извори енглеског права
39. Одлике грана права по систему Common Law-a
40. Кривично право, судови и судски поступак у Common Law систему

III. НОВИ ВЕК

41. Пруски грађански законик
42. Аустријски грађански законик
43. Уједињење Немачке и Немачки грађански законик
44. Низоземска револуција и организација власти у Холандији
45. Развој скупштинског система власти у Швајцарској
46. Швајцарски грађански законик
47. Израстање енглеског парламентаризма
48. Уставни акти модерне Енглеске
49. Трансформације органа власти у нововековној Енглеској
50. Уставни развитак САД
51. Уставни чиниоци по Уставу САД из 1787. године
52. Федерализам и организација правосуђа у САД
53. Bill of Rights и уставни амандмани у САД
54. Француска револуција и Декларација о правима човека и грађанина
55. Француски устав из 1791. године
56. Француски устав из 1793. године
57. Француски устав из 1795. године
58. Француски устав из 1799. године
59. Code Civil и друге наполеонове кодификације
60. Рестаурација и јулска монархија у Француској
61. Од Друге до Пете републике у Француској
62. Настанак Савета Европе и образовање Европске Уније
63. Институционално право Европске Уније

СИНТЕТИЧКА ПИТАЊА:

64. Правни споменици држава Старог века

65. Правни положај жене у Старом веку
66. Својина на земљишту у Старом и Средњем веку
67. Уговори у Старом веку
68. Брачна давања у Старом и Средњем веку
69. Синови и ћерке у правима Старог и Средњег века
70. Заобилажење законског наследног реда у Старом и Средњем веку
71. Организација судства у Старом и Средњем веку
72. Санкције од првобитне заједнице до Новог века
73. Законодавна власт по француским уставима
74. Извршна власт по француским уставима
75. Најважнији правни и политички акти настали под утицајем
природноправне школе
76. Велике грађанске кодификације у Новом веку
 1. ПРАВНА ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИЈСКА ЈУРИСПУДЕНЦИЈА

- Римска јуриспуденција = колевка правне традиције

- Глосатори и постглосатори = колевка историјске јуриспуденције
- Ренесанса - историјско изучавање права у правом смислу

Школа елегантне јуриспуденције

- Цветала нарочито у Француској током 16. века

- Основни постулат: повратак изворима и утврђивање порекла појединих и
правних установа
- Реконструкција закона XII таблица, Littera Gothofrediana 1583. Године
- Historia iuris (историја права) тј. historia legum (историја закона) + antiquitates
iuris (правне старине)
- Византијско право
- Упоредно изучавање националних права, у Француској уједначавање права
- Од 17. века у Француској - национална правна историја; У Немачкој - Књига
Хермана Конринга
- Mos docendi Gallicus

Школа природног права

- Извориште у античкој филозофији, цветала током 17. и 18. века

- Природно право изнад позитивног, за све народе и за сва времена
- Божанско провиђење, извире из природе, рационализам - људски разум - ratio
scripta
- Хуго Гроцијус поставио темеље - "О праву рата и мира" из 1625. године
- Револуционарна - Француска: Русо, Монтескје, Боден - Декларација о правима
човека и грађанина (1789.)
- Америка: Томас Џеферсон - Декларација о независности (1776.)
Историјско правна школа
- У 19. Веку коначно оформљење Опште историје права
- Ius naturale (природно право) - доминација француског права (Наполеон - Code
Civil 1804.
- Фихте и Савињи поставили темељ - негирали природно право; право извире из
народног духа
- Почетак 19. Века у Француској катедра, крајем 19, века термин "упоредно
право" (Аристотел)
- Хегелова идеалистичка филозофија - "светски дух"
-
 2. ИЗВОРИ САЗНАЊА И ИЗВОРИ ПРАВА

- Свака традиција се сазнаје и преноси кроз изворе: писане и усмене

- За историјску науку она представља изворе сазнања (археолошка налазишта), а за
правну науку изворе права који могу бити:
1) Материјални (неке друштвене снаге које стварају право, оличење државе)
2) Формални (облици којим се дефинишу правне норме у правном систему)
- Најзначајнији историјскоправни извори су:
1) Археолошки
2) Литерални
3) Правни споменици
- Правни споменици се деле на:
1) Опште (закони, кодификације, средњевековни статути, устави) – статика
2) Појединачне (повеља, пресуда, уговор) – динамика
ЗАКОН → садржи опште правне норме и показује како је законодавац замислио
регулисање одређених сфера друштвеног живота
СР. СТАТУТИ → мали устав на мањој територији (од 16. века средњевековни
градови)
КОДИФИКАЦИЈЕ → целовит правни текст који тежи да обухвати све одредбе једне
гране права и детаљно је регулиште
УСТАВ → највиши правни акт једне државе са којим морају бити у складу сви нижи
правни акти
ПОВЕЉА, ПРЕСУДА, УГОВОР → показују како је живео један правни систем
 3. РАЗВОЈ БРАКА, ПОРОДИЦЕ И СРОДСТВА У ПЛЕМЕНСКИМ ДРУШТВИМА

- Л. Морган – подела:
1) ДИВЉАШТВО:
- Нижи ступањ → нема никаквог облика породице и брака
- Средњи ступањ → крвносродничка породица; 3 старосне групе – деца, одрасли,
стари; полигамни, ендогамни брак; није дозвољено полно општење
- Виши ступањ → породица „пуналуа“ (добри другови) – група браће из једне
породице жени се групом сестара из друге породице); полигамни, егзогамни брак;
матрилинеарно сродство
2) ВАРВАРСТВО:
- Нижи ступањ → синдијазмичка породица са браком парова; тежи ка моногамији
- Средњи ступањ → патријархална породица, неколико десетина чланова; положај
жене погоршан; моногамија – мушкарац је могао имати више жена
- Сорорат (ако умре жена муж од своје тастбине може тражити другу жену)
- Левират (ако муж умре жена се удаје за његовог најближег сродника)
- Виши ступањ → нуклеарна породица (родитељи и деца)
- Према броју брачних партнера брак се дели на:
1) Моногамни
2) Полигамни
- Полигамни у ужем смислу (више мужева узима више жена)
- Полигинијски (мушкарац има више жена)
- Полиандријски (жена има више мужева)
- Према месту проналаска брачног партнера:
1) Ендогамни (однос унутар неке друштвене групе)
2) Егзогамни (однос између припадника различитих друштвених група)
- Сродство може бити:
1) Унилинеарно (матрилинеарно и патрилинеарно)
2) Билинеарно (када се рачуна и по мајци и по оцу)
3) Амбилинеарно (бира се по коме се рачуна сродство)
 4. ПРИМИТИВНО ПРАВО И ЊЕГОВЕ ОДЛИКЕ

- Првобитно право → обичајно, народно – примитивно

- Примитивно право → истиче разлику између савременог права и његовог

несавршеног претка; систем правила понашања којим се регулишу првобитни

друштвени односи у преддржавном уређењу

- Правна антропологија→ важна веза између државе и права → скуп норми чију

примену гарантује држава својим апаратом принуде; има задатак да одреди

садржину примитивног права;

Њене најважније одлике: ауторитативност, обавезност, намера да се

примењује на све чланове, постојање санкције
- Обичаји→основни регулатор понашања (ни једна заједница не може опстати

уколико чланови не прихвате правила која регулишу њихова права и обавезе)

- Традиција → скуп свих обичаја

САНКЦИЈЕ
1) Талион:

- Директан (иста штета)

- Симболичан (одсецање језика, руке)

2) Композиција/компентација (материјална надокнада)

- У почетку добровољна, касније обавезна

3) Табуи (забране које су се односиле на најразноврсније аспекте друштвеног

живота)

- Радње или речи које су се сматрале опасним

- Кршење забране повлачило је за собом санкцију која је поверена натприродним

силама

4) Крвна освета (сукоб између припадника два племена)

- Од колективне се ишло ка индивидуалној одговорности

 5. ОДЛИКЕ ПРВИХ КОДИФИКАЦИЈА И ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА

- Настанак првих држава → формирање правног система

- Хенриј Мејн (19. век) → држава почиње да записује до тада неписано обичајно

право → архаичне кодификације (први зборници) – измена, допуна обичајног права

- Први зборници → спорни односи, односи за које обичајно право није давало решење

- Дајмонд (20. Век) → подела зборника на три групе (према нивоу правног

развитка)

I. Рани кодекси

- Низак степен правног развоја

- Кривична материја

- Германски законици

II. Средњи кодекси

- Кривичо, облигационо право

- Закон XII таблица

- Хетитски законик

- Мојсијеви закони

III. Касни кодекси

- кривично, облигационо право, грађанскоправни односи (одвајање од религијских)

- Ур-Наму

- Липит Иштар

- Ештунски

- Хамурабијев

- Асирски

- Гортински законик (5 в.п.н.е)

 6. НАЈВАЖНИЈИ ЗБОРНИЦИ КЛИНОПИСНОГ ПРАВА

Ур-Наму (21. в.п.н.е) Ешунски (18. в.п.н.е.)

- Град Ур - Билаламин (владар)

- Сумерски језик - Акадски језик

- Шугли (син) - Смртна казна ретко

- Смртна казна - Новчана казна

- Новчана казна - Нема талиона

- Нема талиона - Породично право

- Повратак одбеглог роба власнику - Изнајмљивање туђих ствари,

- Полни морал крађа, зајам

- Божији суд - Породично право

Липид Иштар (20. в.п.н.е.) Хетитски (16. в.п.н.е.)

- Град Исина - Држава Хетита

- Сумерски језик - Смртна казна – ретка

- Смртна казна - Имовинске казне

- Новчана казна - Нема талиона

- Рефлектујући талион - Брачно и облигационо право

- Роб спроводи спор о ослобођењу - Први међународни уговор о

- Жене нису нису потпуно ненападању (са Египтом)

обесправљене

- Напуштена кућа Асирски (13.в.п.н.е.)

- Град Асура

- Талион (директан – силовање)

 7. ПРОНАЛАЗАК И ОСОБИНЕ ХАМУРАБИЈЕВОГ ЗАКОНИКА

- 1901. Године

- Град Суза (Иран)

- Жан Жак де Морган

- Лувр

- Црни камени стуб, 2м (поломљен на 3 дела)

- Прописи на предњој и задњој страни

- На врху предње стране бог привреде Шамаш

- 282 прописа, 35 недостаје

- Религијски увод (обраћа се боговима)  и на крају

- У нормама нема религијских примеса/једино доказно средство – божији суд

- Кондиционални облик правних норми (ако неко... да се убије...)

- Казуистичност (решава само спорна питања)

- НЕМА ТРАГОВА ПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ

- Подела на:

I. Суђење и судски поступак

II. Стварно и облигационо право

III. Брачно и породично право

IV. Кривично право

V. Рад, оштећење, коришћење туђих ствари

- Бруталан систем санкција

- Елемент кривице
 8. СТВАРНО И ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО У ХАМУРАБИЈЕВОМ ЗАКОНИКУ

A) СТВАРНО ПРАВО (регулише имовинске односе)

- Колективна својина  државна, храмовска (својина на земљи)

- Приватна својина  деривативни начин стицања; појам одржај; купопродај,

закуп, поклањање, наслеђивање

- Илку посед (додељивао се војницима)

- 2 гране које данас чине стварно право:

1) Заложно право (установа кудуру (међа): камени стубови који означавају границе

приватног земљишног поседа

2) Службености (плаћа се накнада за прелазак преко туђег земљишта)

Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО
- Купопродаја

- Закуп

- Уговор о личном најму (радна снага)

- Уговор о делу (посебно знање радника)

КУПОПРОДАЈА:
 Одређена количина новца била у улози сребра

 Покретне и непокретне ствари (илку, миразна добра, удовички део – не могу)

 Уговор садржи: Предмет уговора, цена је исплаћена продавцу у потпуности,

клауза о предаји купцу штапића, формула на сумерском језику, нема

поништавања уговора, имена сведока, датум печати странака

ЗАЈАМ:
 У натури

 Жито (камате веће) – продуктивни зајам

 Новац (камате мање) – потрошни зајам

ЗАКУП:
 Закуподавац и закупац

 Најћешћи предмет закупа – земља

 Кућа, робови, стока, оруђе

 9. БРАЧНО, ПОРОДИЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО У ХАМУРАБИЈЕВОМ
ЗАКОНИКУ
- Патријархална схватања
А) БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО
- Брак се закључује уговором
- Предбрачни поклон – тирхату (даје муж)  1. фаза: просидба; 2. фаза: прелазак
младе у кућу мужа
- Младин мираз – шерикта
- Брачни поклон у случају смрти мужа – нудуну
- Конкубина
- Репудијум (муж враћа шерикту)
- Брак између слободних људи и робова је дозвољен
- Жена не сме кршити принцип моногамије:
 Смртна казна (везана се баца у воду са љубавником)
 Сумња (скакање у воду – божији суд)
- Жена покреће развод у три случаја:
1. Ако је муж занемарује
2. Ако је остави
3. Ако нађе другу жену
- Женска деца се бавила религиозном проституциом
- Деца давана у ропство

Б) НАСЛЕДНО ПРАВО
- Само синови
- Ћерке кроз мираз
- Ћерка посвећена божанству (1/3 наследства дела синова)
- Принцип репрезентације (све по мушкој линији – браћа, стричеви)
- Donatio mortis causa (поклон у случају смрти)
- Adoptio inter vivos (1/3 усвојенику/биолошком детету – кућа и земља)
 10. КРИВИЧНО ПРАВО, СУДОВИ И СУДСКИ ПОСТУПАК У
ХАМУРАБИЈЕВОМ ЗАКОНИКУ

А) КРИВИЧНО ПРАВО:
Кривично дело:
- Убиство
- Силовање
- Увреда и клетва
- Инцест (син и мајка, свекар и снаја)
- Прељуба жене
- Крађа туђег детета
Санкције:
- Нема затворске казне
- Смртна казна  (без предходног мучења) бацање завезаног човека у воду,
спањивање, черечење
- Имовинске казне  композиционог типа, пенални износ
- Талион
- Примена принципа објективне одговорности – кажњавао се свако (небитно да ли
је намерно или не) – камен или дрво које падне на неког и убије га
Б) СУДСКИ ПОСТУПАК
Органи:
- Владар (врховни судија)
- Rabianum (управник града)– највећи број пресуда, инокосно суђење
- Daijanum (професионалне владареве судије) – колегијално суђење
- Дамкар (порота)
- Свештеник (помоћни правосудни орган)
Доказна средства:
- 3 врсте заклетве (ирационална доказна средства):
1) Доказна (асерторна)
2) Оправдајућа (пургаторна)
3) Промисорна (да ће говорити истину, да ће се понашати на одређен начин)
+ божији суд, враџбине итд.
- Сведочења и писани документ уговора (рационално доказна средства)
- Поступак покретала заинтересована странка у писменој форми
11. ПРАВНА ТРАДИЦИЈА СТАРОГ ЕГИПТА

- Врхунац египатског законодавства  Рамзес II (13. в.п.н.е.) – први међународни

уговор (Хагушил II) - 1280. г.п.н.е.
- Фараон  целокупн власт
- Џати  државни чиновник
- Слободни људи  земљорадници
- Робови (државни)
ЕГИПАТСКО ПРАВО (неразвијено)
- Маат  божанско право (египатско поимање права и правде) – ослања се на
обичајно право
А) СТВАРНО ПРАВО:
- Колективна својина на земљи (сва земља припада фараону)
- Приватна својина на покретним стварима
Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО:
- Трампа робе за робу
- Купопродаја, зајам, закуп...
В) БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО:
- Повољан положај жене – пуна правна и пословна способност, могла да буде на
високом државном положају, могла да разведе брак (муж – 2/3, жена 1/3)
- Прељуба се кажњава (одсецање носа)
- Инцестне везе (у фараонској породици)
Г) НАСЛЕДНО ПРАВО:
- Син и ћерка (првенство има прворођени син)
- Браћа и сестре оставиоца
- Ексхередација (искључивање из наследног реда)
- Адопција (муж усваја жену)
- Imit per (набраја сву имовину и коме шта оставља)
Д) КРИВИЧНО ПРАВО:
- Кривична дела: убиство, силовање, издаја, крађа...
 - Санкције: смртна казна, ропство, батине, принудни рад, имовинске санкције...

Ђ) СУДСКИ ПОСТУПАК:
- Два дела поступка:
а) јаван (саслушавање странки и извођење доказа)
б) тајни (доношење пресуде)
- Џати (на челу џатија) – управни орган власти – колегијално суђење џатија
- Два најважнија судска органа:
а) веће десеторице
б) палата шесторице
- Владар може да изврш помиловање
 12. ИЗРАСТАЊЕ ПОЛИСНОГ УРЕЂЕЊА И СТВАРАЊЕ ХЕЛЕНСКЕ ПРАВНЕ
ТРАДИЦИЈЕ

 њен постанак и развитак се везује за обале Средоземног мора

- ахајско (15-12 в.)

- хомерско (12-8 в.)
- архајско (8-6 в.)
- класично (6-4 в.)
 Пелгази (III миленијум п.н.е.) – прастановници, негрчко порекло

 Јонци и Еолци (II миленијум п.н.е.) – продиру са севера + Ахајци

 Миноска цивилизација (средина III мил. п.н.е.) – крањ минос, град Кносос, миносова

палата („лавиринт“), линеарно А писмо

 Микенска цивилизација (15. в.п.н.е.) – Ахајци руше микенску цивилизацију,

линеарно Б писмо

I. Ахајско доба (15-12 в.п.н.е.)

- прво поглавље грчке историје

- владар (vanax) на челу државе

- врховни заповедник војске (lavaget)

- Тројански рат (8. в.п.н.е.)

II. Хомерско доба (12-8 в.п.н.е.) – Dark Age

- Хомерови епови (Илијада и Одисеја)

- подела на фратрије и племена

- краљ (базилеус) – бира га скупштина из најугледнијих породица, нема

неограничену власт

- веће старешина

- народна скупштина (агора) – гласало се надвикивањем, на тргу

- колективна својина (клер) – добијали аристократе, обрађују је слободни чланови

заједнице

- теменос – краљево имање

 - робови (oikes) – кућни робови

- нема новца – мерило вредности стока или бронза

- polis (град-држава) – центар племенског живота

- акрополис (узвишени део) – смештене најважније управне и верске зграде

III. Преткласично (архајско) доба (8-6 в.п.н.е.)

- Полиси (извршни орган) - као државе

- Подела на клерухије (насеобине)

- Законодавци Ликург и Дракон (први писани закони)

IV. Класично доба (6-4 в.п.н.е.)

- Грчко-персијски ратови (500.-449.) – умањили персијску моћ

- Пелопонески рат (431.-404.) – између Спарте и Атине

- Barbaroi=они који нису хелени

- Битка код Херонеје (338.) – пад грчке под македонску власт

 13. ДРУШТВЕНО И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ СПАРТЕ И СПАРТАНСКО ПРАВО

- 9. в.п.н.е. (Дорци покорили Ахајце)

- Копнени део Пелопонеза  Лаконија

- Подела становништва:

А) Спартијати  homoioi (једнаки), пуноправни грађани, добијали клер + хелоте

- систије (15 чланова) – колективни обеди
- агеле („стада“) – 7 година, колективне обеди
- васпитавају их педономи (учитељи, државни функционери)
- криптије – масовно убијање хелота
Б) Хелоти  имају положај између робова и слободних људи
- државни робови, живе на клеру
- спартијате НЕ располаже хелотом (јер власт има држава)
- грађани другог реда – hypomeion (када спартанац изгуби посед)
В) Перијеци – подпадају под спартанску власт и лично су слободни
- немају политичких права, баве се занатством
- у војсци као хоплити (тешки оружници)
Државно уређење (аристократска република):
- 2 краља (bazileusa) – у време рата један одлази у поход, други остаје у Спарти

- 5 ефора (замењују краљеве у правосудној функцији) – преседавају и сазивају

састанке скупштине и герузије

- Герузија (веће стараца) – предлажу законе – чине 2 краља + 28 људи преко 60

година

- Народна скупштина (apela) – одлучују о рату и бирају магистрате –

сачињавају је сви пуноправни спартијати од преко 30 година (гласа се

надвикивањем)

Спартанско право

- Законодавац Ликург (приписују му се све институције спартанског правног

система

- Пророчиште у Делфима
 - Retra  говор, изјава (сви његови закони)

I. СТВАРНО ПРАВО:

- Колективна својина

- 9000 клерова

- Онај ко нема деце усваја од оног ко има више синова (или га наслеђује унук

II. ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО:

- Није било развијено (није им било дозвољено да одлазе у друге градове – осим због

државног посла или због рата)

- Ефор Епитадеј предложио закон  клер могао да се наслеђује и поклања

III. ПОРОДИЧНО И БРАЧНО ПРАВО:

- Повољан положај жене (веома јака)

- Имала је пуну полну слободу

- Прељуба се НЕ кажњава

- Брак се склапа из потребе за мушким наследником (брак без деце условљава

развод)

IV. НАСЛЕДНО ПРАВО:

- Ћерка епиклера (могла да бира најближег рођака за кога ће се удати) – средство

за преношење имовине са деде на унука

- Касније – нормално наслеђивање оца

 14. ГОРТИНСКИ ЗАКОНИК

- Критски полис Гортина – краљ Минос (и законодавац)

- Крит = колевка највољег и најстаријег права на тлу Европе

- V в.п.н.е.

- Државно и политичко уређење слично спартанском (немају базилеуса)

ОРГАНИ:
А) 10 козмоса (бирани из најугледнијих породица) – најшира овлашћења
Б) веће стараца (ислужени козмоси)
В) народна скупштина (од малог значаја)
СТАНОВНИШТВО:
А) припадници хетајрије (аристократије)  само они учествују у систијама и имају
права на клер
Б) апетајри (слободни грађани)  без политичких права, баве се занатством и
трговином
В) робови:
војкеји (патријархални робови) - „између слободног и роба“ – кривичноправно
заштићени, могу сведочити на суду уз заклетву
 дулои (douloi) – класични робови
дужнички робови:
а) катакеименои (који су при закључивању уговора одмах залагали своју личност)
б) неникаменои (због неплаћеног дуга се судском пресудом претварају у робове)

ГОРТИНСКИ ЗАКОНИК
- 12 целина (колумни)

- Грчки алфабет на дорском дијалекту грчког језика – откривен 1884. у граду

Фестосу - археолог Халбхер

- „Бустрофедон“ (стари стил писања)

- Доношење закона је било световно (без законодавца) – почиње речју 'богови'- то је

једина веза са религијом

I. СУДСКИ ПОСТУПАК:
- Ограничавање самопомоћи

- Кринеин = доношење закона под заклетвом/на основу свог слободног уверења

Диказеин = доношење пресуде БЕЗ заклетве/како прописи налажу

- Мнамон = помоћник судије – памти све

II. КРИВИЧНО ПРАВО

- Надлежности обичајног права

- Разлика у износу композиције (с обзиром на друштвени статус жртве)

- Интересују га 2 деликта  силовање и прељуба

- Робови уживали какву-такву заштиту

III.-IX. ИМОВИНСКО, ПОРОДИЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО

- Колективна својина (додељује се аристократским породицама)

- Породична својина (кућа и све у њој)

- Индивидуална приватна својина (власник њоме слободно располаже – углавном

покретне ствари)

- Наследни редови (законско наслеђивање):

1) Деца оставиоца (синови и њихови потомци или ћерка епиклера)

2) Браћа оставиоца и њихови потомци

3) Сестре оставиоца и њихови потомци

4) (ако нема рођака) они који су живели у заједници са оставиоцем

5) Онима који представљају клер – колективу

- Развод – могу тражити равноправно и муж и жена

- За заобилажење законског наследног реда – адопција

- Patroiokos  установа епиклере – има слободу избора супруга

 15. АТИНА – ДРУШТВЕНО И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ

А) НАЈСТАРИЈИ ОБЛИЦИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРУШТВА

1) Митски краљ Јон поделио друштво на:
4 филе  3 фратрије  30 родова  30 породица
2) Тезеј
- Синојкизам (здруживање) – 4 јонска племена у 1 народ

Б) АРИСТОКРАТСКА РЕПУБЛИКА
- Друштвено уређење:
1) еупатриди  најбогатији народ (крупни земљопоседници)
2) демос (обичан народ)
 геомори (ситни земљорадници)
демијурзи (занатлије)
3) робови (углавном дужнички)
- Државно уређење:
1) 9 архоната:
А) архонт епоним  управна и судска надлежност
Б) архонт базилеус  религијска надлежност
В) архонт полемарх  војна надлежност
Г) тесмотети (6)  „чувари обичаја“
2) ареопаг
- чине га најугледнији бивши архонти
- има целокупну власт
3) народна скупштина
- није имала велики значај
В) ДЕМОКРАТСКА РЕПУБЛИКА
1) Дракон у 7. в.п.н.е. врши записивање закона
2) Солон (архонт 594.)
- укинуо дужничко ропство
- подела становништва на три класе (по приходима):
А) Пентакосиомедими (500 медима уља... годишње)
Б) Хипеиси – коњаници (300 медима)
В) Зегуити (200 медима)
Г) Тети (испод тога/без прихода)
3) Клистен (509.)
- подела становништва на 10 фила (према томе ГДЕ неко живи, не према пореклу)
- филе су даље подељене на деме (локална јединица самоуправе)
- дема има:
А) скупштину (agora)
Б) 1 човека (demarhos)

ПОДЕЛА СТАНОВНИШТВА:
1) Пуноправни грађани

2) Метеци (странци) – разликовали се од осталих странаца (henoi)

- Бавили су се занатством и трговином

- Били су искључени из политичког живота

- Морао је имати једног атинског грађанина као заштитника

- Могли су да стичу непокретности до одређене вредности

3) Робови:

А) државни робови
- обављали су многе јавне послове (писар, чистач...)
- имали своју имовину и нормално заснивали породицу
Б) приватни робови
- били предмет својине својих господара

ГЛАВНИ ДЕМОКРАТСКИ ОРГАНИ:

А) Народна скупштина (еклезија)
- чине је сви сободни, пуноправни грађани од преко 20 година
- састајала се бар једном месечно, на тргу (агори)
- доноси законе, бира органе власти...
- увек се гласало јавно (осим у случају остракизма – часно
прогонство/присуствовало 6000 скупштинара) – није се тражио кворум
- једнако право свих грађана да јавно говоре (isegoria)
- „тужбе против закона“ (graphe paranomon) – свако се могао успротивити
доношењу закона и тражити његову промену
- Номотете  доноси опште законе
- Скупштина  конкретни, појединачни правни прописи

Б) Управно веће (буле)

- увео Солон, веће је имало 400 булеуга
- Клистен повећао на 500 булеуга
- чланови морају имати преко 30 година (мандат на 1. годину)
- били су подељени на 10 мањих одбора  пританија
(наизменично вршили функцију власти на по месец дана)
- Веће припрема законе, управља финансијама...

В) Велики поротни суд (хелиеја)

- имао 6000 судија од по преко 30 година (мандат 1. година)
- поротници су били подељени на судска већа  дикастерије (201 – 6000
поротника)
- постојала је могућност арбитраже (да странке бирају судије)
- нижестепени судски органи:
А) ареопаг
Б) суд 11-орице
В) суд 40-орице
 16. СТВАРНО И ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО У АТИНИ

А) СТВАРНО ПРАВО:
- колективна својина – земља
- приватна својина на покретним стварима (новац, робови, земљиште)
- литургија (грађанин који поседује имовину један део прихода мора дати друштву)
Заложно право
- Јемство  треће лице гарантује да ће главни дужник исплатити дуг, у

супротном на себе преузима обавезу

4 типа обезбеђења:
1) Apotimema  када имовина лица које је дошло под туторство пређе у руке лица

које је њоме могло располагати као да је власник (због користољубља; над

непокретностима тутора)

2) Prasis epi lysei  када власник отуђује своју непокретност, али захтева од купца

да је прво њему понуди ако је продаје

3) Enehyron  залога покретних ствари

4) Хипотека  залога непокретних ствари

Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО:
1) купопродаја
- одмах преносива својина на купца
- нема куповине на кредит
- капара (arabon)
- најављивање продаје земље 60 дана унапред државном службенику
2) зајам
-пријатељски зајам
- зајам са каматом (1% месечно/25% дневно – поморски кредит)
3) закуп
- земље (плаћао се прво у натури, касније у новцу)
4) ортаклук
- ортаци деле добит сразмерно величини улога
 17. БРАЧНО, ПОРОДИЧНО И НАСЛЕДНО ПРАВО У АТИНИ

А) ПОРОДИЧНО ПРАВО:
- породица (oikos)  основна ћелија друштва
- породицу чине чланови + имовина породице + обичаји породице + унутрашњи односи
међу члановима
- отац (kyrios)  на челу породице
- дете постаје атински грађанин само ако су му и отац и мајка атињани
- 10 дан након рођења, отац признаје дете и даје му име
- отац је могао да одбаци дете
- непослушну децу протеривао из куће
- ванбрачна деца не представљају проблем (nothos)

Б) БРАЧНО ПРАВО:
- epipikasia (брак који се закључује пред државним органом када се удаје епиклера
- engye (брак у свим осталим случајевима – кириос и младожења)

- hedna (вредни поклони које муж даје при закључењу брака)

- рroix (мираз који даје кириос)

- репудијум (муж је могао да отера жену)

- аphairesis (развод који захтева кириос)
- аpoleipsis (развод који захтева жена)

 ЖЕНЕ:

- Не сме да вара мужа

- Муж могао да убије њеног љубавника

- Или да га остави у животу  атимија – губитак часних права (уколико настави

да живи са женом)

- Гинекоми – државни функционери који мотре на жене

 МУЖЕВИ:

- Могао је да има љубавнице:

1) Хетере – образоване, слободне жене

2) Конкубине (pallake)

3) Pornai – класичне проститутке

В) НАСЛЕДНО ПРАВО:
- доминира законско наслеђивање
- тестамент још нема!
1) синови и њихови потомци
2) епиклера (мора да се уда за најближег рођака)

Заобилажење наследног реда:

1) Donatio mortis causa (покретне ствари)  развио се легатски тестамент –

ствари се могу оставити једностраном изјавом воље

2) Adoptio inter vivos (адопција за живота оставиоца)

3) Adoptio mortis causa (усвојилац и усвојеник не заснивају заједнички живот, већ га

усвојилац само проглашава за сина)

 18. КРИВИЧНО ПРАВО У АТИНИ

- Држава препушта грађанима третирање неке радње као кривично дело или не
- Приватно = јавно
- Politikos  јавни (све што је везано за полис)
- Idiotikos  приватни (бављење сопственим стварима)
- Idiotes  онај који се НЕ бави политиком (не хаје за полис)
- Zoon politikon  политичко биће

Дракон, 621. г.п.н.е.

- Убицу не кажњава држава, већ рођаци убијеног
- Укинуо крвну освету
- Излазак пред држвне органе

1) Намерно убиство  смртна казна/конфискација имовине/забрана сахрањивања у

Атини
2) Ненамерно (нехатно) убиство  прогонство
3) Дозвољено убитво  убица се ослобађа сваке одговорности

 Прељуба  муж може да убије прељубника, може и да му опрости, али уз новчану

надокнаду;
- Жена није смела да се појављује на религијским светковинама
 Силовање  новчана казна
 Крађа  основно дело против имовине – приватни деликт (тужба дике)
 Дела против државе  оног ко руши демократију могао је убити било који
Атињанин;
- Поступак (eisangelia)  следи смртна казна

САНКЦИЈЕ:
1) Смртна казна (испијање отрова, убијање мачем)
2) Прогонство
3) Атимија (губитак часних права) – за крађу, расипништво...
 4) Имовинске казне (најчешће)
- Атина није била склона непотребним бруталностима и сакаћењу
19. ОРГАНИЗАЦИЈА СУДСТВА И ТОК СУДСКОГ ПОСТУПКА У АТИНИ

- Судски поступак могао је да покрене:

1) Сваки пуноправни атински грађанин
2) Магистрат по службеној дужности

А) архонт епоним  брачни и породични спорови

Б) архонт базилеус  религијски преступи
В) архонт полемарх  за војне деликте и суди метецима
Г) тесмотети  статусни спорови итд.

Д) ареопаг  за убиство с предоумишљајем

Ђ) веће буле  за спорове за које казна није већа од 500 драхми

Е) народна супштина  за дела против државе

Ж) хелиеја  највећи број спорова, нарочито имовински

- Начин покретања поступка:

1) приватна тужба (dike)
- покретало је оштећено лице, кириос, рођаци убијеног итд.
- пресуди извршава странка
2) јавна тужба (graphe)
- могао је подићи било који грађанин
- некада је подижу сикофанти (професионални цинкароши)

- Тужилац сам позива туженог

- Оптужба у усменој форми, на јавном месту, уз сведоке
Anakrisis  поступак који магистрат спроводи пре пглавног суђења (испитује
странке о релевантним чињеницама, странка сама мора да обезбеди доказе)
Martyria  унапред припремљена изјава сведока која се само прочита на суду и
сведок потврди да је истинита
Pseudomartyria  у случају лажног сведочења, супротна странка је могла да покрене
овај поступак против сведок
20. ЛИЦА КОЈА УЧЕСТВУЈУ У СУДСКОМ ПОСТУПКУ У АТИНИ И
ДОКАЗНА СРЕДСТВА

А) ЛИЦА:
1) Тужилац  сам позива туженог
2) Тужени
3) судије  одређивани на дан суђења
4) сведоци
5) синегори  „онај који говори заједно (са странком“

Б) ДОКАЗНА СРЕДСТВА:
- цитирање закона
- писање иисправа
- заклетва
- сведочење

21. СУДСКО БЕСЕДНИШТВО У АТИНИ

1) Логографи:
- Састављају говоре за странке
- Убедљив говор
- Странке уче на памет говор
2) Коракс и Тисија  први учитељи беседништва на Сицилији (реторика)
- Најважнији судски беседници: Антифонт, Лисија, Исократ, Исеј, Демостен
3) Синегори:
- „Онај ко говори заједно“
- Забрана узимања хонорара
22. НАСТАНАК ХЕЛЕНИСТИЧКИХ ДРЖАВА И МЕШАЊЕ ТРАДИЦИЈА

- 338. Г.п.н.е.  битка код Херонеје (крај старе Грчке, распад

хеленског уређења)
- Термин „хеленизам“  опонашање онога што је хеленско
- Хеленистичко право представља мешавину:
1) Грчког (победник/универзално право – „грађанско право“)
2) Египатског („право земље“)
3) Римског
- Смрт Александра Македонског означио је распад империје на три
дела (држава диадоха – наследника) :
1) Македонија  држава Антигонида
2) Египат  држава Птоломида
3) Сирија  држава Селеукида
- Снажна централизација власти
- Култ владара и његове династије

Краљ и његова власт

Краљ  „велики краљ“ (имао посебну везу са боговима)
- Апсолутни владар, врховни судија, шеф управе и војске
- Патримонијална држава (апсолутна монархија)
- Краљеви су често узимали савладаре (најчешће прворођене синове)
- Око краља постојала група угледних људи  пријатељи (philoi) –
могли су да утичу на краљеве одлуке
- држава је издељена на административне јединице:
1) Сирија на сатрапије
2) Египат на номе
3) Грчка на полисе
- Стратези  заједничка установа за све хеленистичке државе; били
на челу локалних упраних јединица (имали су војну, цивилну и судску
власт)
- Војници  угледни македонски сељаци, осиромашени Грци
 - Од краља су војници добијали земљу – клерос уз обавезу да врше војну
службу и плаћају порез (форос/ земља није наследна)
23. ХЕЛЕНИСТИЧКО ХИБРИДНО ПРАВО

NOMOS POLITIKOI  опште грчко право/ „грађанско право“

NOMOS TES CHORAS  затечено египатско право/ „право земље“
- Персонални принцип  припаднику сваког народа се суди по његовом
праву и пред његовим судом

А) демотски – „народни“ судови  за домаће становништво

- састављени претежно од свештеника
- судили Египћанима по њиховом праву
- законик з Хермополиса (приручник)
Б) крематисте  за грчко-македонско становништво
- примењивали су грчко право
В) коинодикион  за домаће и грчко становништво

- Ако странке нису исте народности, имају право избора права по ком
се суди и суда у коме се суди
- Ако се не договоре примењивало би се оно право на ком језику је
уговор састављен
- У кривичном праву се примењивало само грчко право
- Краљево законодавство  предност давало грчком праву
 24. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЕУДАЛИЗМА

- Feodalite, 17 век, школа природног права

(однос између повлашћених и потчињених)
- 5 елемената (који одликују феудализам):
1) Однос вазала и сениора
- Феуд/beneficium
- Fidelidas (обавеза личне вредности)
- Феудална помоћ (новчани, натурални облик)
- Ритуали:
1 фаза  hommagium (он је мој човек, мој вазал)
2 фаза  полагање заклетве вредности  пољубац у уста од стране сениора
(asculum)
3 фаза  инвеститура (предавање феуда вазалу)

2) Хијерархијски однос сениора и вазала

- Повезаност:
А) непосредна (када су сви зависници директно везани за сениора – крунски
вазалитет)
Б) посредна (већи број ситнијих вазала лично везан за своје сениоре, а сви за више,
све до врховног сениора – систем хијерархијске лествице)

3) Дезинтеграција (подељеност својине на земљи)

- Dominum emines (владар има врховно право својине)
- Dominum directum (вазал контролише и извлачи приходе)
- Dominum utile (право вазаловог вазала)
- Usus fructus (кмет обрађује земљу и прибира плодове)

4) Подељеност суверенитета тј. вршења политичке власти

- Право вазала да на земљи обавља одређене акте власти

5) Натурална привреда
 - Основна грана привреде  пољопривреда
- Рад ситних слободних земљопоседника и зависних сељака
25. ОПШТЕ И ПАРТИКУЛАРНО ПРАВО

I ОПШТЕ ПРАВО (ius commune)

(систем правних норми које је примењивао владар на сва лица на једној територији)
1) Римско право
- Правничко образовање (глосатори и постглосатори)
- Алфонсо X Мудри (зборник права „Седам делова права“, 13. Век, Шпанија)
- Максимилијан I (уводи царски високи суд, Немачка, 15. Век)
- У Енглеској забрањено примењивање римског права Мертонским статутом,
Енглеска 1236.

2) Опште обичајно право (специфично за сваку државу)

- Велики зборник обичаја Француске, 14. Век
- Вербецијев трипатрит (Стефан Вербеци, Угарска, 16. Век)

3) Канонско (црквено) право (општеважећи прописи које је доносила хришћанска

црква)
А) До 1054. (велики раскол)
- Нови и Стари завет
- Одлуке првих 7 васељенских сабора
- Канони апостола

Б) После великог раскола

- Фотијев номоканон, 9 век.
- Грацијанов декрет (калуђер Грацијан, 12. Век)
- Liber sextus (13. век)
- Corpus iuris canonici (16. век)
- Corpus iuris canonici (18. век)
4) Краљевско право (владари доносе прописе, уредбе, декрете да смање простор
партикуларном праву)
- Majestas Carolina (14. Век, Чешка, краљ Карло IV – да би се разграничила права
краља и сталежа)

II ПАРТИКУЛАРНО ПРАВО (ius proprium)

1) Локални обичаји (правне књиге)
- Стари обичаји Нормандије (Велики зборник обичаја Нормандије)
- Збирка Саско огледало (Немачка)  Немачко огледало

2) Феудалне књиге (локални прописи)

- Опис лангобардског феудалног права (милански судија Оберт, 12. Век)

3) Градско право (градски статути и пракса градских судова)

- Зборник поморског права - Ordo Maris (Пиза, 12. Век)
 26. ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У ВИЗАНТИЈИ И ОДНОС ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ

- Две најважније институције византијског друштва:

А) држава (цар – персонификује државу)
Б) црква

- божији намесник – Христов изабраник (управља хришћанско црквом, сазива црквене

саборе...)
- цезаропапизам  однос државе и цркве у православном свету (царска власт потиче
непосредно од милости бога)
- Иконоборачки покрет (8. Век) – важан моменат за односе владара и цркве
- Исавријска династија
- Лав III Исавријски – оснивач династије  скинуо икону Исуса Христа са дворских
врата
- Царица Ирина (иконодул) – извршила орви снажан удар на иконоборство
- У 9. Веку иконоборство побеђено (захваљујући царици Теодори)
- Уследила је доктрина синфоније (међусобно сагласје и усклађеност)

- На челу је цар (басилеус) – има законодавну извршну, судску, финансијску и војну

власт  од V века крунишу се у цркви (од VII века у Аја Софији и крунише га
цариградски патријарх)
1) синклит (сенат)  спољна политика и најтежа кривична дела
2) конзисторија (државни савет)  највише судско тело, саветодавна улога код
извршне и законодавне власти
- Бирократско-чиновнички апарат – бројне титуле, неке доносиле само углед, не и
одређену државну функцију
- Логотети (као министри) – финансије, војска, области управе
- Високи државни службеници – евнуси (без потомства)

- Држава је подељена на:

1) префектуре (4) – на челу префекти
2) диецезе (12) – на челу викари
3) провинције (100) – на челу президи
- У освојеним областима егзархати (егзарх)
- Oд 7. Века административна јединица – тема (на челу стратег)
- На челу сваког града – кефалија (царев намесник)
- Становништво се делило на деме (имају цивилну улогу) :
1) плава – богати и угледни
2) зелени – нижи слојеви грађанства
 27. ИЗВОРИ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА

I. Основни извори:
1) закони (nomoi) и конституције (novelle)
2) номоканони (световни и црквени прописи)
А) Фотијев номоканон
- патријарх Фотије
- „Фотијева шизма“ (први влики сукоб са западном црквом и папством)
- основа: номоканон у 14 наслова (7. век)
- номоканон Св. Саве – 1219. године (ослања се на Фотијев)
Б) Методијев номоканон
- први словенски превод номоканона
- прописи намењени словенском народу
3) повеље – хрисовуље (11. век)
- партикуларни извор права (односи се на појединане случајеве)

II. Кодификације (3 фазе):

1) Исавријска династија (1. фаза)
- Nomos georogikos (земљораднички закон) – 8. век
- Nomos hauticos (поморски закон) – 8. век
- Nomos stratiotikos (војнички закон) – 8. век
- Еклога (Лав III Исавријски, 726. године)

2) Македонска династија (2. фаза)

А) Procheiron (Василије I Македонски, 9. Век)
- 40 глава
- критикује еклогу
Б) Epanagoge (Василије I, 9. Век)
- 40 глава
- владар и патријарх скоро једнаки по моћи (доктрина синфоније)
В) Василике (Лав IV Мудри, 9. Век.)
- 60 књига
- намера да се прекомпонује Јустинијанова кодификација
Г) Епарохна књига (912. Године)
- збирка прописа који правно уређују
 - обављање различитих професија
3) Приватне збирке (14. Век)
- два последња значајна зборника византијског права
А) Синтагма (Матија Властар, Солун, 1335. Године)
- најважнији цквени прописи из номоканона
Б) Хексабиблос (Константин Арменопулос, Солун, 1345. Године)
- 6 књига (шестокњижје)
- световно право
 28. ГРАЂАНСКО ПРАВО У ВИЗАНТИЈИ

А) СТВАРНО ПРАВО:
- власник има неограничено право располагања земљом
- право првооткупа (прече куповине) – цар Роман I (922. године) – редослед по
ком се стиче право првенства:
1) рођаци
2) друи сувласници
3) власник парцела истог комплекса
4) власници који са продавцем плаћају порез истој неодређеној власти
5) остали власници који се граниче са продавцем
6) чланови шире сеоске општине
- систем проније (сељаци у зависне кметове које пронијар добије са поседом)

Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО:
2 врсте уговора:
- Консензуални
- Реални
1) Купопродаја – престаје да буде консензуална (уговор склопљен
договором странака)
2) Зајам – камата 12% годишње (забрањем ке анатоицизам =
камата на камату)
3) Закуп:
- Краткорочни закуп (пола приноса власнику, пола закупцу)
- Дугорочни закуп (закупац има 9/10 приноса)

В) БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО:

- пуна правна и пословна способност жене

- власник мираза (али миразом управља муж)
- hypobolon (брачни поклон)
1) умре муж, брак без деце – hypobolon у потпуности женин
2) умре муж, брак са децом – hypobolon један део женин
- брак се закључивао према црквеним правилима (мушкарци са 14. Ггодина, жене са
12. година)
- развод:
 1) са кривицом (забрана закључења новог брака кривцу) – прељуба, побачај
2) без кривице – душевна болест, импотенција...
Г) НАСЛЕДНО ПРАВО:
- десцеденти (син, ћерка)
- асцеденти (отац, мајка)
- побочни сродници
- ако нема тестамента  1/3 имовине иде цркви
- тестамент diatheke – 5 сведока
29. КРИВИЧНО ПРАВО, СУДОВИ И СУДСКИ ПОСТУПАК У ВИЗАНТИЈИ

А) КРИВИЧНО ПРАВО
- намера  последица
- убица  онај ко свесно покуша да убије, а не успе
+ убица није  онај ко је убио, а није хтео да убије
- Умишљајно убисво  следи смртна казна (декапитација – одсецање
главе мачем, спаљивање, вешање...)
- Телесне казне  шибање, одсцање делова тела, спаљивање косе...
- Остале казне: новчане казне, конфискација имовине, прогонство
- Крађа  казна плаћања двоструког износа украдене ствари

Б) СУДСКИ ПОСТУПАК
- црквени суд
- врховни суд од 12 судија (13. век, Цариград)
- генерални суд Ромеја (14. Век) – 4 члана: 2 свештена и 2 световна
- пронијари
 30. ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У АРАБЉАНСКОЈ ДРЖАВИ

1) Халиф (највиша власт у држави, световна и духовна)

- Бирао се доживотно (могао дати оставку/бити свргнут)
- Од Омајада постаје наследна монархија (син)
- Био одговоран за очување вере
- Вршио војну власт
- Теоретски није располагао ни законодавном ни извршном ни судском
влашћу (само је чувао и примењивао божанско шеријатско право)

 Имам  молитва
 Емир  војска
 Кадије  суд
 Амил  порез

2) Шура (државни савет)

- Први помоћни орган
- Неформални и саветодавни орган
3) Везир (7. век)
- Помоћник халифа
- Поставља гувернере провинција и кадије
- Председавао диваном (дворска канцеларија)
- Први најважнији диван (као министарство)  финансија (убира
порезе)
4) шурта – полицијско одељење
5) мустахиб – тржишни инспектор
6) кадија - судија (главни кадија у Багдаду)
- врховни управни суд – мезалим – штити лица оштећена пред
управним органима
- муфтије – давали мишљење о постављеним правним питањима
- главни муфтија добија титулу шејх-ул-ислам  право
ауторитативног тумачења шеријатског права
 31. ИЗВОРИ ШЕРИЈАТСКОГ ПРАВА

А) Основни извори:

1) Куран
- света књига ислама  божија воља
- све објаве које је Алах слао Мухамеду од 610. до 632.
- после смрти Мухамеда куран живи у главама хафиза – људи који су га знали
на памет
- куран се састоји од 114 поглавља – сура, које се деле на стихове – ајете

2) Суна
- све оно што је Мухамед:
1) изричито допустио или забранио
2) својим начином живота разјаснио и уобличио
3) прећудно одобрио
- хадис  сви записи из живота Мухамеда; сваки хадис се састоји из два дела:
1) иснад – редослед поузданих преносилаца предања који сежу све до Мухамеда
2) матн – изреке, текст хадиса

Б) Помоћни извори:

1) Џима
- сагласност заједнице да је понуђено решење неког правног питања у складу са
словом Курана (сагласност дају учени људи)

2) Иџтихад
- способност дата исламским правницима да тумаче изворе Курана и Суне и
тако стварају норме
А) кијас  примена одређеног правног решења из Курана и Суне на неке друге
случајеве путем аналогије
Б) истихсан  усвајање оног решења које најбоље одговара месним потребама и
времену
В) истислах  избор оног решења које одговара општој државној користи
Г) ер-реи  „самостално расуђивање“
В) Световни извори:

1) адет
- обичајно право које постоји упоредо са верским правом
- примењивало се на правне спорове који су излазили из оквира датог Кураном

2) урф – владарска управна пракса

3) кануни – правни прописи које доноси султан

 32. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ШЕРИЈАТСКОГ ПРАВА

I. СТВАРНО ПРАВО
Maл – ствар која се могла наћи у промету (камиле, земља)
- „неми посед“ – новац
- „говорећи иметак“ – робови, стока

- Живо благо – робови, стока

- Мртво благо – злато, сребро, новац

- Покретне ствари
- Непокретне ствари

- Својина
- Државина:
1) Оправдана
2) Неоправдана

Својина на непокретностима
1) Мулк – добра која су била у приватном власништву и на која се
плаћала десетина (зекат)
2) Емирије – некретнине над којима држава врши контролу, а
коришћење препушта појединцу уз плаћање накнаде
3) Метруке – јавни пашњак у колективној својини заједнице
4) Икта – војно лено
5) Вакуф – власници завештали некретнину за јавну добробит и не
могу више да се купе, продају

II. ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО

1) Све врсте уговора и специфичних располагања
2) Разна чињења из којих проистичу одговорност и накнада штете
- Бау  купопродаја и трампа
- Зајам је бескаматни уговор
 - Забрањено узимање камата! За склапање уговора довољна
сагласност воља!

III. БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО

Жена:
-слабији сведок од мушкарца
- наследни део мањи
- теже се разводи
 Мехр – венчани дар мужа (припада жени)
 Мут'а – привремени брак (1 дан – више година)
 Талак – изјава воље (муж тражи развод)

IV. НАСЛЕДНО ПРАВО

- Синови
- Ћерке (2 пута мање)
- Супрузи  привилеговани наследници
1) Муж – ½ ако жена нема наследника, а ако има ¼
2) Жена – ¼ ако нема наследника, а ако има ⅛
- Наследници:
1) Привилеговани наследници
2) Асаба наследници (агнати – према оцу)
3) Наследници по танкој крви (ако нема прва два)
- Vasiijet (тестамент)  власник могао да располаже само 1/3
имовине јер остало иде у корист законских наследника

V. KРИВИЧНО ПРАВО
- Три категорије кривичних дела:
1) Худуд – злочини предвиђени Кураном
2) Кривична дела против личног интегритета
3) Сви други преступи
- Пет кривичних дела за која нема опроста:
 1) Крађа – одсецање десне руке
2) Разбојништво – смртна казна
3) Прељуба – 100 удараца бичем
4) Лажна ооптужба за прељубу
5) Алкохол
- Тазир (дискретна казна) – прекор, притвор, изгнанство, новчана...
VI. СУДСТВО И СУДСКИ ПОСТУПАК
- Кадија  главни судија (суди у Багдаду)
- Муфтија  кадијин саветник
- „Позвани сведоци“  помажу кадији/нису правни сведоци
 33. ИЗВОРИ ГЕРМАНСКОГ ПРАВА

А) Leges Romana Barbarorum – варварски зборници римског права (примењивани на

галоримско становништво)
1) Edictum Theodorici (остроготски владар Теодорик, 500. Година)
- важило за Римљане и Готе
2) Lex Romana Wisigothorum („Алариков бервијар“)
- односило се на галоримско становништво у јужним деловима Француске
3) Lex Romana Burgundiorum
- на староседеоце у северним деловима Француске

Б) Leges Barbarorum (обичајно право франачких племена)

1) Салијски законик
- Хлодовех, 5. Век
- Салијски Франци
- латински језик
2) Рипуарски законик
- Карло Велики, 800. Година
- утицај римског и црквеног права

В) Опште право
- важило за све становнике
- чинили га законски прописи које су доносили краљеви

Г) Исправе (најважније)

 Јавне (њихова садржина се није могла оспорити)

1) Краљеве исправе:
- Placita (записници о поступку пред краљевим судом)
- Diplomata (исправе којима краљ успоставља правни однос)
- Indiculi (акти других државних органа)
 Приватне (могле се оспоривати)
1) Cartae – као симбол предаје имовине – предаја штапића (потврђује се да
је неки правни посао закључен)
2) Notitae (пословне доказне исправе)
 34. ОСОБИНЕ ПОЈЕДИНИХ ГРАНА ГЕРМАНСКОГ ПРАВА

А) СТВАРНО ПРАВО
- Колективистички односи уз феудална схватања (на истој ствари два титулара
са различитим овлашћењима)
- Породична својина (земља коју су војници добијали прелазила на синове)
1) Бенефицијум
2) Commendatum
- Allodium  неподељена и потпуна приватна својина (власник без ограничења
располаже својином)
- Приватна својина на покретним стварима

Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО
- није било развијено
- формални уговор „чврста вера“ (закључивао се пред сведоцима) - странке
преносећи својину на предмету изговарају свечане речи)

В) БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО

- Брак се закључује уговором између оца девојке и младожење
1. куповина невесте
2. преношење мундијума
3. давање мираза – дос
4. предаја младе
- „јутарњи поклон“ од младожење – ¼ мужевљеве имовине
- идеја о заједничкој брачној тековии- ½ имовине
- укидање куповине жене (брак поприма форму обавезног црквеног брака)
 Мундијум  власт старешине над породицом (мушкарци до 14. Године, жене до
удаје)
- Жене имале веома добру правну заштиту (труднице)

Г) НАСЛЕДНО ПРАВО
 - Салијски законик (земља само мушким сродницима): деца, мајка, браћа и сестре,
тетка, следећи најближи сродник
- Устаноа афатомија (адопција)  једно лице за живота преноси на друго лице, са
којим није у сродству, своју имовину (3 сведока потребна, суд у центенама)

- Лангобарди: син, отац, брат, очев брат, ћерка 1/3

- Установа thinx  оставилац који нема синова пред наоружаним народом преноси
на друго лице копље као симбол власти над својом имовином, примајући узвратни
поклон, при чему се симболички усваја наследник

Д) КРИВИЧНО ПРАВО
- преовлађује композиција
- принцип објективне одговорности (кажњава се сама чињеница да је дело извршено)
- субјективна одговорност (да ли је дело намерно извршено или не)
- смртна казна, прогонство, затвор, телесно кажњавање, новчана казна (доминира)

Ђ) СУДСКИ ПОСТУПАК
1) Суд у центенама
- председа тунгин (викар) + сви одрасли мушкарци из центене
- 7 рахинбурга (добро се разумеју у обичаје) – предлажу пресуду
- гроф (уз помоћ рахинбурга) извршава пресуду
2) Краљевски суд (+7 дворјана)
- суди за најзначајније предмете
- суди припадницима вишег слоја
3) Карло Велики – суђење пренео у надлежност грофова
- суђење се одвијало на 3 годишња скупа (гроф + 7 познаваоца права)
- causa maiores (важнији спорови – гроф)
- causa minores (мање значајни спорови – викар)
‼ терет доказивања је на туженом
- Рационални докази
- Ирационални докази: заклетва (пургаторна – оправдајућа), божији суд (ордалија)
– вода, ватра, двобој...
 35. ЕНГЛЕСКА СРЕДЊОВЕКОВНА ДРЖАВА И КОРЕНИ COMMON LAW-A

- Келти + Римљани + Германи (мешавина елемената)

- Прво племенско – државне творевине
- У 6. Веку створило се 7 држава – на челу впјсковође (краљеви) + војни пратиоци
- Посебно тело – „мудри старци“
- Локална управа – основне јединице – грофовије на чијем челу су шерифи

- Становништво:
А) керли – слободно сељаштво
Б) ерли – аристократија
В) лордови – крупни земљопоседници
Г) лети – радили на имању лордова
- робови – келтског порекла

- Земља:
А) bookland (црква и племићи добијали од краља)
Б) folkland (породична земља)

- Краљ Алфред (9. Век) – ујединио већи део територије  донео најзначајнију
кодификацију обичаја – „Законик краља Алфреда“
- Краљ Кнут  „Законик краља Кнута“

- Виљем Освајач  1066. (битка код Хестингса) – први краљ Енглеске

- Крунски вазалитет (нема земље која је независна од краља)
- Барони – крупни феудалци
- Ритери – ситни феудалци
- „Књига судњег дана“ – попис земље и људи на њој

- Хенрих II
- Судска реформа (право грађана да решавају спор пред краљевим судом)
- Војна реформа (барони дају новац за војне потребе)
- Сукоб са надбискупом Томас Бекетом (убили га ритери)  краљ анатемисан (од
стране папе)
- Синови – Ричард Лавље Срце и Јован Без Земље
- Симон де Монфор сазвао велики савет (први сазив енглеског парламента) 
формирају се два дома:
1) Дом лордова (House of Lords)
2) Дом представника обичих грађана (House of Commons)
 36. MAGNA CARTA LIBERTATUM

- Први уставни акт у целом свету – темељ англосаксонске демократије

- 1215. Године, за време краља Јована без Земље
- Симболише ограниење васти и самовоље владара помоћу правне норме
- 3 повеље (1216.,1217.,1225.) – за време краља Хенриха III
- Написана на латинском, на пергаменту, није подељена на чланове
- Краљ се обавезао да: не захтева од феудалаца већа плаћања него што је то
обичајима установљено, да не хапси феудалце без одлуке суда, да не уништава
феудалце прекомерним новчаним казнама и да се не меша у црквена питања
- Право трговаца да слободно тргују
- Шуме и речне области се изузимају из краљеве власти

- Организација власти:
- Краљ
- Општи савет краљевине (убира порез)
- Веће од 25 барона (24 барона + градоначелник Лондона)
 37. HABEAS CORPUS ACT

13. век
- Најважнији документ о правима човека у англосаксонском праву
- Провесне границе личне слободе пред судом
- Гарантује неповредивости личне слободе
- Извршна власт под контролом судске
- Начела: забрана хапшења без судског налога, забрана дуготрајног задржавања лица
у притвору без доказа о кривици, заштита лица приликом истраге

- 13. Век  Writ of Habeas Corpus (проверава се законитост и оправданост вођења

поступка пред одређеним судом)
- У парламенту две странке:
1) Виговци (касније „либерали“) – против апсолутизма
2) Торијевци (касније „конзервативци“) – за јачање краљеве власти
- 26. маја 1679. (виговци добили већину у парламенту) – изгласан је закон Habeas
Corpus Act у парламенту – 20 чланова
- извршни орган хапси и затвара лице само уз налог (само у нким случајевима не)
- отклања самовољу судија
- нико не може бити ухапшен за исто дело за које је већ једном ослобођен
- забрањено покретање поступка против лица ако су прошле две године од дана
извршења дела – застарелост гоњења

- Допуне:
1) Bill of Rights (1689.)  забрана превисоке кауције
2) 1816. Године  проширен на све случајеве кад је неком лицу које није извршило
кривично дело угрожена лична слобода
3) 1862. Године  територијално важење и у прекоморским крајевима

- Утицај на САД
 38. ИЗВОРИ ЕНГЛЕСКОГ ПРАВА

А) Common Law
- опште обичајно право
- локални судови барона  краљев суд („право земље“)
- writ  писмени налог за поступање
- register of writs  сви краљеви writ-ови
- year books  годишње књиге одабраних најважнијих пресуда
- судија Х. Бректон = отац Common Law

Б) Statute Law
- разни прописи које је доносио краљ
- допуна Common Law
- 1236. Мертонски статут – забрана примене римског права
- 1283. Трговачки статут – дају се границе трговцима
- закони добијају на значају

В) Equity Law
- систем правилности (једнакости)
- примена само када у прва два извора нема решења
- канцеларов суд (доноси пресуду независно од прва два извора)
- систем преседана (16. Век) – сличне ситуације
- пресуде (преседани) – case law (посебан извор права)
 39. ОДЛИКЕ ГРАНА ПРАВА ПО COMMON LAW СИСТЕМУ

А) СТВАРНО ПРАВО
- својина права на земљи („право на право“)
- краљ је врховни сопственик (власник) непокретности
1) Tenure (систем држања земље)
- manor  поседи лордова (деле се на парцеле)
- два типа држања:
1. freehold (слободна држања) – сокиџ/војна служба – штите се пред краљевим
судом
2. copyhold (неслободна држања) – обавезе се уговарају са даваоцем земље на
држање – штите се пред нижим судовима
2) Estate (обим овлашћења и дужина трајања права на непокретностима)
1. Fee Simple  најшире право својине на земљи, временски неограничено, отуђиво и
наследно
2. Fee Tail  доживотно уживање, неотуђиво, наследно
3. Life Estate  доживотно право држања (док је држалац жив – после се враћа
оном ко је дао у државину), неотуђиво, временски ограничено
- Две врсте заштите:
1. Real property  својина се штити реалном тужбом пред Common Law судовима
– у спору се одређује чија је ствар
2. Personal property  штити се личном тужбом – у спору се одређује новчани
износ

- Траст (trust)
Settlor  (успоставља траст) преноси својину на  Trustee (трасти) власник
имовине, али врши своја права у корист  Beneficiary (бенефицијара)

Б) ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО
1) Уговори (Contracts)
2) Накнада штете – грађанскоправни деликти (Torts)
В) НАСЛЕДНО ПРАВО
- земља постаје наследна од 12. Века
- принцип примогенитуре  право најстаријег сина на непокретну имовину
- тестаментарно наслеђивањ од 16. Века
- располагање покретном имовином је ограничено (ако оставилац има деце 1/3, ако
нема ½ )

Г) БРАЧНО И ПОРОДИЧНО ПРАВО

- брак је био регулисан црквеним правом
- положај жене изузетно неповољан:
 Није могла да располаже имовином (када жена умре, а нема деце – имовина се
враћа њеној породици, а ако има деце – имовина остаје мужу (према
„љубазности“)
 Муж је могао да туче жену
 40. КРИВИЧНО ПРАВО, СУДОВИ И СУДСКИ ПОСТУПАК У COMMON LAW
СИСТЕМУ

А) КРИВИЧНО ПРАВО
Trespass (деликт који наноси штету туђој имовини или личности):
 Crime (кривично дело учињено са намером)
- Felony (тежак злочин, повреда вазалних обавеза због које се губи посед)
 treason (тешко дело издаје):
1) High treason – дела против краља, фалсификовање печата, војна побуна 
смртна казна или конфисковање имовине
2) Petty treason – дела против краља од стране слугу, дела жене против мужа
или обрнуто
- Misdemeanour (лакши злочин  новчана казна
 Tort (ненамерна радња)

- Смртна казна  спаљивање на ломачи, вешање, одсецање главе секиром

(привилегија за аристократију)
- 1964. укинута смртна казна

Б) СУЂЕЊЕ И СУДСКИ ПОСТУПАК

- странка + професионални адвокат
- судије + порота (jury)
Судови:
1) Меморијални – на имањима лордова
2) Локални – у грофовијама и градовима
3) Краљевски суд – судије путовале по земљи и судиле по општем праву
Централни краљевски суд – непокретан (заседа у Вестминстерској палати)
Краљевски суд се разгранао у 12. веку:
А) Суд опште надлежности (имовински спор)
Б) Суд краљеве клупе (председавао краљ, могао да узме било који случај од осталих
судова)
В) Суд државне благајне (финансије)
- Канцеларов суд
 41. ПРУСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

- Пруска се простирала у источним деловима Немачке (држава се укрупнила)

- 17 век  Источна Пруска + Бранденбург (неповезаност државне територије,
стално ратовала)

КРАЉ ФРИДРИХ ВИЉЕМ I

- Заснивао војну моћ државе

- Створио снажну војну машину (начело „слушати, а не мислити“)
- Творац пруског милитаризма
- Рад на кодификацији права
- 1714.  рад на рационализацији права
- Одлучио да се објави опште право (ради сузбијања правног партикуларизма)

КРАЉ ФРИДРИХ II ВЕЛИКИ

- Окренуо се просветитељској форми (радио са највећим интелектуалцима свог

доба)
- 1746.  наредио канцелару да створи право засновано на разуму – саставио део о
лицима, стварима, облигацијама, канцелар умире
- 1780.  рад на кодификацији преузео Шварц (правник практичар)
- Законик био преопширан

ОСНОВНИ ИЗВОРИ КОДИФИКАЦИЈЕ:

1) Природно право
2) Опште немачко право
3) Обичајно право
4) Судска пракса пруских судова

ФРИДРИХ ВИЉЕМ II
- Законик се везује за његово име
 - 1794.  пруски општеземаљски законик (Пруски Ландрехт)
- Преко 17.000 параграфа
- Приватно + јавно право (кривично, уставно...)
- Непостојање правне једнакости (правни положај жене зависи од сталешке
припадности)
- Први пут долази до изражаја концепт природног права
- Пандектна подела:
1) Статусно
2) Породично
3) Облигационо
4) Својина
 42. АУСТРИЈСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

- Земља просвећеног апсолутизма

МАРИЈА ТЕРЕЗИЈА
- Очвршћена апсолутна власт владара
- Побољшан положај сељака
- Установа „Терезијанум“ (школовали се племићи у хабзбуршком духу)
- 1766.  настао Codex Theresianus (царица га није прихватила јер је био преопширан

JOСИФ II
- Проглашена једнакост свих грађана пред судом
- 1781.  „Патент о толеранцији“ (потпуна слобода вероисповести)
- „Јозефински кодекс“ (обухватао материју о лицима – непотпун)

ЛЕОПОЛД II

- Наставио рад на кодификацији грађанског права

- 1796.  објавио нацрт (није прихваћен)

ЈОСИФ II
- 1801.  рад на кодификацији поверио новој комисији

- 1811.  Општи грађански законик за немачке наследне земље (ABGB)

- Институционална подела (лица/својина/лично право и право на ствари)
- Основни извори кодификације:
1) Природно право
2) Римско право
3) Канонско право
4) Опште немачко право
5) Старо феудално право
- 1904.  ревизија закона (промењено 200 параграфа)
- Објективна одговорност
- Уговор у корист трећег лица
- Својина се дефинише на два начина:
1) Субјективно (ми смо власници и имамо жељу да располажемо стварима)
2) Објективно (ми смо власници, али без жеље)
- 1844.  Српски грађански законик (аустријски гр. законик представља основ)
 43. УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ И НЕМАЧКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

- Последња држава која је добила своју кодификацију (1. Јануар 1900.)

- 2 разлога кашњења:
1) Уједињење уследило тек 1871. Године
2) Теоријски разлози
- Уследио је Француско – Пруски рат
- Битка код Седана (баварске трупе победиле)
- 1871.  проглашено уједињење (Француска, Версај)  Друго немачко царство
(Други Рајх)
- Пруски цар Вилхелм III  Немачки цар Вилхелм I
- Април 1871.  устав немачког Рајха (цар + канцелар Бизмарк)

Бундесрат (горњи дом) + Рајхстаг (доњи дом) = Парламент

- 1871.  Немачки кривични законик

- Рад на кодификацији у 2 фазе (кроз 2 нацрта Немачког грађанског законика)

I ПРОЈЕКАТ
- Комисија од 11 чланова (на челу са Виндшајдом)
- 13. Година припремали пројекат (1887. Завршен)
- Доста осуђиван (јер се превише ослања на римско право)

II ПРОЈЕКАТ
- 1890.  оформљена нова комисија
- Добила задатак да ревидира предходни нацрт

- 1. Јануар 1900.  Немачки грађански законик (BGB)

- 2385 чланова
- Пандектна подела на 6 књига:
1) Приватно право
 2) Облигационо право
3) Стварно право
4) Породично право
5) Наследно право
6) Међународно приватно право
- Извори кодификације:
1) Природно право
2) Римско право
3) Феудални обичаји
- Одговорност за опасне ствари
- Утицај на друге законике  Јапански гр. законик, Бразилски гр. законик, Грчки гр.
законик, Луизијана
44. НИЗОЗЕМСКА РЕВОЛУЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ У
НИЗОЗЕМСКОЈ

- Низоземска револуција уводи Европу у Нови век (16. Век)

- Низоземска  данашња Холандија, Луксембуг, Белгија, Север Француске
- Побуна против неумерених феудалаца

КАРЛО V (шпански краљ)

- 1519.  крунисан (титула „немачког цара“)
- 17 провинција
- Сталешка скупштина (у свакој провинцији)
- Скупштина државних сталежа (заједничка скупштина)
- Штатхалтер – на челу државне (извршне) власти

ФИЛИП II (1558.)
- Ширење протестантизма и калвинистичких реформи (монарх влада уз пристанак
народа, верници имају право на отпор владару)
- Филип проширује инквизицију која им намеће веру (сукоб између протестаната и
католика)
- Војвода од Албе  штатхалтер целе Низоземске (крвави савет  преки суд)
- Формирали се одреди бунтовника – „гезе“ (шумске и морске)
- 1572.  створена прва слободна територија (град Брил)  створио је Виљем
Орански – врховни заповедник устаничке војске

АРАСКА УНИЈА
- 2 католичке провинције
- Призната апсолутна власт краља
УТРЕХТСКА УНИЈА (1579.)
- 7 северних провинција
- 1581.  проглашена независност Низоземске  Виљем Орански први
штатхалтер новонастале државе
- „Проглас о Независности“  прва политичка декларација модерног доба
 - „Уједињене провинције“  Холандска република
- 1648.  Холандија стекла признање (Вестфалским миром)
ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ
1) Сталешка скупштина (није улазило свештенство)  у свакој провинцији
2) Скупштина државних сталежа (Хаг)
- Заједничка скупштина
- Спољна и унутрашња политика
3) Државни савет
- 12 чланова
- Извршни орган
- Штатхалтер на челу

- Проглашена независност од шпанске власти

- Укинута монархија – уведена република
 45. РАЗВОЈ СКУПШТИНСКОГ СИСТЕМА ВЛАСТИ У
ШВАЈЦАРСКОЈ

- Швајцарска, 13. Век  савез држава – кантона:

- Три пракантона: Швиц, Ури, Унтервалден  Уговор о савезу 1291. године –
„Вечити савез“ – 1. август дан настанка Швајцарске
- Данас – конфедерација (26 кантона и полукантона)
- Скупштина сталежа (диета) – слали различит број представника (укупно један
глас)
- Цирих – водећи кантон – директоријални кантон

Унутрашње уређење кантона:

- Поредак:
1) Аристократски
2) Олигархијски
3) Демократски (непосредна демократија)
- Исти облик владавине  републикански

Етнички састав:

- Језик:
1) Немачки
2) Француски
3) Италијански
4) Рето-романски

- Цвинглијева и Калвинова регорма  подела на протестанте и католике

Републиканско уређење
- 1798.  добила први устав  Хелветска република
- Држава постаје унитарна
- Кантони постају обичне административне јединице
 - 1802.  нови устав који је ублажио унитарни режим (први пут примењен
референдум)
- Наполеон доноси „Посредничке акте“ (федерално уређење
- 1815. Бечки конгрес  Швајцарска добија физиономију са 22 кантона

УСТАВ ИЗ 1848.
- Федерална република
- Први пут у пракси успешно примењен скупштински систем власти (конвентски)
1. Савезна скупштина – представничко тело
- Највиши орган власти (законодавац)
- Састављена из два дома:
1) Национално веће (улае представници кантона сразмерно броју становника)
2) Веће кантона (сваки кантон бира по 2 представника)
2. Савезно веће
- Извршни орган
- 7 чланова  бира их савезна скупштина на 3 године
3. Савезни суд
- Установљен ревизијом 1874.

УСТАВ 1874.
- Ревизија претходног
- Федерална република (23 кантона + 3 кантона се деле на 2 полукантона  26
федералних јединица)
1. Савезна скупштина:
1) Национално веће – 111 посланика (мандат 4 године)
2) Веће кантона
- Кантони шаљу два представника, а полукантони 1 представника (укупно 46
посланичких места)
- Мандат је за све различит
- Укида се императивни мандат (посланици нису везани инструкцијама које им дају
кантони)
- Референдум се задржава
2. Савезно веће
- Врши врховну директоријалну и извршну власт
- 7 чланова (мандат 4 године)  чине владу (најмања влада у свету)
- Представник Савезног већа се бира међу 7 чланова на годину дана

3. Савесни суд
- пресуђивао првенство у случајевима конфликата између чланица држава
- 30 судија (15 сталних + 15 специјалних)
 46. ШВАЈЦАРСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

- Еуген Хубер (професор римског права)  добио задатак да састави целовиту

грађанску кодификацију
- Законик је дело једног човека
1900. – представљен Савезној скупштини
1907. – усвојена кодификација
1912. – ступила на снагу
- Изражена аутономија кантона (20-ак различитих грађанскоправних режима
- Сагласност кантона да се унификује правни систем земље

- Законик нема општи део; подељен на 4 дела:

1) Статусно право (лица)
2) Породично право
3) Наследно прљаво
4) Својина
5) Облигације (1881. год. објављено) + трговачко право
- Има ооко 1.500 чланова
- 1922.  законик у потпуности преузела Турска
- 1978.  законик о облигацијама СФРЈ
 47. ИЗРАСТАЊЕ ЕНГЛЕСКОГ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА

1265.  Хенри III (aпсолутна власт краља)  Симон де Монфор (вођа побуне) 
Општи савет краљевине (барони + 2 ритера + 2 грађана)  Парламент (феудални
барони, ритери и грађани)

1295.  Дом Лордова (племство + свештенство – горњи дом) + Дом представника

грађана (грађанство – доњи дом) = ПАРЛАМЕНТ

1330. + 1361.  Статутима краљ признаје парламент (државни оргн који је

предвиђен законом)

1603.  на престо долази дин. Стјуарта (Џејмс I)  Чарлс I (син Џејмса I) –

револуција попримила облик борбе краља и парламента

1628.  Петиција о правима („Друга Magna Carta Libertatum“) – ограничена је

власт краља Чарлса I због убирања пореза, хапшења грађана...

1629.  краљ распушта парламент (крши обавезе) – 11 година влада без

парламента – покушао да уведе англосаксонску цркву у Шкотску – устанак

1640.  парламент поново сазван

1641.  Grand Remonstrance („Велика представка“) - бројне краљеве злоупотребе

1642.  покушај краља да насилно уђе у парламент – Енглеска се поделила на:

1) присталице парламента (пуританци и грађани Лондона)
2) присталице краља (крупно племство)
Започиње грађански рат – на челу парламентарне војске – Оливер Кромвел

1648.  краљ бежи у Шкотску  Прајдово чишћење (чишћење присталица краља из

парламента)  основан Високи суд (за суђење краљу Чарлсу I)
1649.  краљ осуђен на смрт (убијен) – укинута монархија, распуштен Дом
Лордова и уведена РЕПУБЛИКА (1649. – 1660.)

1653.  донесен устав („Кромвелов устав“) – ОРУЂЕ ВЛАДАВИНЕ (једини енглески

устав); власт се делила на:
1) лорд протектор (извршна власт)
2) државни савет (ограничава лорд протектора)
3) парламент (једнодоман, нема сталешког уређења)

1658.  умире Кромвел  власт преузима његов син (није био дуго на власти)

1660.  рестаурација монархије – Чарлс II – заклео се на поштовање ограничења

краљеве власти (Бредска декларација) - показивао апсолутистичке тежње, као
реакција на то у парламенту подела:
1) торијевци (1834.  конзервативна странка) – за краља
2) виговци (1868.  либерална странка) – против краља

1688.  на власт долази Џејмс II (брат Чарлса II) – био још већи присталица
апсолутизма и католичанства– торијевци и виговци се удружили и збацили га са
престола  на престо довели Виљема III Оранског  СЛАВНА РЕВОЛУЦИЈА
 48. УСТАВНИ АКТИ МОДЕРНЕ ЕНГЛЕСКЕ

1) Bill of Rights (1869.)

- Стриктни услови под којима владалац ступа и остаје на престолу
- Краљ доноси одлуке уз сагласност парламента
- Краљ не може држати војску без одобрења парламента
- „Четврта Magna Carta Libertatum“

2) Акт о престолонаслеђу – Act of Settlement (1701.)

- Виљем III Орански
- Независност судства
- Импичмент (краљ нема право да изврши помиловање уколико је министар
осуђен)
- Краљ ограничен премапотписом министара

- 1707.  Велика Британија настала (Закон о унији са Шкотском

- 1808.  Уједињено Краљевство (уједињење са Ирском)
 49. ОРГАНИ ВЛАСТИ У ЕНГЛЕСКОЈ

КРАЉ
- „The king can do no wrong“ (Краљ не може да погреши)
- The king cannot act alone  премапотпис министара (краљ не може ништа да
чини сам)
- Свечана и репрезентативна улога монарха
- Speech from the throne  краљ се обраћа парламенту сваке године
- Овлашћења:
1) Консултован
2) Подстиче
3) Опомиње
(пресуде у његово име, у његово име се врше именовања државних функционера,
додељује титуле, у његово име се закључују међународни уговори...)

КАБИНЕТ МИНИСТАРА
- Извршни орган власти
- Прво – Curia Legis, па затим - Privy Council (Тајни Савет)  ужи круг саветника
(кабинет)
- Има право да тражи распуштање Доњег дома парламента и да изазове нове
изборе (Доњи дом такође може распустити кабинет)
- Владу и кабинет формира премијер (Prime Minister)
- Импичмент – парламент се могао ослободити миистра чијим радом није био
задовољан

ПАРЛАМЕНТ
- Велики савет  из њега се развија парламент
- Законодавни орган влати
А) Дом Лордова (Горњи Дом)
1) наследни лордови (перови) - световни лордови
2) 26 представника англиканске цркве – духовни лордови
3) лица из правосуђа – правни лордови
 Б) Дом представника грађана (Доњи Дом)
- обични грађани
- председава изабрани спикер
 Закон о представљању народа (1832.)
- Смањен имовински цензус
- Тајно гласање на изборима
- 1918.  жене стекле пасивно бирачко право (жене од 30 и више година)
- 1928.  жене изједначене са мушкарцима (бирачко право имају све жене и
мушкарци преко 21 године)
 Закон о парламенту (1911.)
- Уведен суспензивни вето Дома лордова
 50. УСТАВНИ РАЗВИТАК САД

Јун 1776.  Декларација о правима (Вирџинија, Томас Џеферсон)

4. јун 1776.  Декларација о независности (други континентални савез у

Филаделфији)
- Независност свих америчких колонија у односу на Метрополу
- Највећи национални празник – Дан независности

1776.  Чланови конфедерације и трајна заједница (представљао први устав САД,

почео да се примењује 1781.)

ДЕКЛАРАЦИЈА О НЕЗАВИСНОСТИ

- Томас Џеферсон
- Утицај природног права
- Ослањао се на ставове Лока и Русоа
1. ДЕО  у сам почетак декларације су уграђена начела школе природног права –
једнакост, равноправност, право на живот, слободу, срећу и право на побуну
2. ДЕО  у другом делу се наводе примери повреда колониста од стране енглеског
краља Џорџа III
3. ДЕО  кидају се везе се британском круном, проглашава се независност колонија

ЧЛАНОВИ КОНФЕДЕРАЦИЈЕ И ТРАЈНА ЗАЈЕДНИЦА

- имао карактер првог америчког устава
- уређивао односе између 13 независних колонија, држава-чланица
- конгрес  заједнички централни орган власти (2-7 делегата из сваке државе, свака
држава има 1 глас)

- 1787.  Скуп у Филаделфији који је прерастао у УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ –

усваја предлог новог устава
 51. УСТАВНИ ЧИНИОЦИ ПО УСТАВУ САД ИЗ 1787. ГОДИНЕ

- Најважније спорно питање: представници великих и малих држава

Вирџинија  број посланика у Конгресу сависи од броја становника (Велика држава)
Њу Џерси  све чланице треба да имају једнак број представника (Мала држава)
- Конетикански компромис  уводи дводомни конгрес:
1) Сенат (горњи дом) – једнак број посланика из сваке државе
2) Представнички дом (доњи дом) – сразмерно броју становника
1788. – Устав формално ступа на снагу
1789. – председник САД-а Џорџ Вашингтон ступа на дужност
- Подела власти – основно опредељење твораца устава
1) Вертикална подела власти (федералне јединице и савеза држава)
2) Хоризонталне подела власти (међу основним гранама власти)
- Три главне гране:
1) законодавна власт – Конгрес
2) извршна власт – председник САД-а
3) судска – Врховни суд САД-а
- Систем „провере и равнотеже“ (свака грана власти може на одређен начин да
контролише другу)

КОНГРЕС (законодавна власт)

- Сатављен из два дома:
1) Сенат (горњи дом)
2) Представнички дом (доњи дом)
 Сенат
- 2 сенатора из сваке државе (мандат 6 година) – потребно да има преко 30
година и да је преко 9 година држављанин САД-а
- Сенатор може бити биран више пута
- Чини га 100 сенатора
- Седницама сената председава потпредседник САД-а, али нема право гласа
 Представнички дом
- Више одржава пропорционалну заступљеност грађана
 - 435 конгресмена (мандат 2 године, могу да имају 2 мандата) – потребно је да
има преко 25 година и да је преко 7 година државњанин САД-а
- Председава спикер
- Имају импичмент против председника (после Никсонове афере прислушкивања)

ПРЕДСЕДНИК (извршна власт)

- Врховни командант оружаних снага
- Закључује међународне уговоре
- Поставља своје сараднике
 Подпредседник САД-а
- Сам поставља своје сараднике (уз сагласност Сената)
- Највиши по рангу  државни секретар – министар спољних послова – шеф
стејт департимента (секретар)

- Право вета (суспензивни-апсолутни)

- 10 дана – предлог постаје закон
- Џепни вето (само на крају заседања конгреса)

- Поставља судије врховног суда

- Установа помиловања
- Систем електора (изборника) приликом избора
- Председник САД  мора бити старији од 35. Година и има мандат од 4 године
(право на 2 мандата)

ВРХОВНИ СУД САД-а (судска власт)

- 9 доживотно изабраних судија (именује их председник уз потврду Сената)
- Најистакнутији правници

- Дискрециона надлежност (4 судије)

- Изворна надлежност (спорови између савезних држава)
 52. ФЕДЕРАЛИЗАМ И ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА У САД

- Уставом 1787. Установљена република

- Државе-чланице задржале сувереност и власт
- Свака фржава имала свог:
1) Гувернера (извршна власт)
2) Законодавно тело (дводомно)
3) Систем судства
- Федерални органи користе само овлашћења дата Уставом, док сва остала
овлашћења припадају народу (идеја народне суверености  суштина америчког
федерализма)
- Свака држава сама ствара свој сопствени правни систем
- Свака држава-чланица има свој систем државних судова (state courts) независан од
система федералних судова (federal courts)

- Судови држава-чланица пресуђују:

1) Спорове између држава
2) Међународно трговинско право
3) Ауторско право

1. Окружни судови (District Courts)

- Најнижи основни суд
- Поступак води један судија који заседа сам или са поротом
- Trial courts  судови пред којима се одвија суђење (расправа и доказни поступак
пред поротом)

2. Апелациони судови (Courts of Appeals)

- Груписани по географском критеријуму у 12 области, обухватају најмање 3
државе, при чему свака област има по један апелациони суд
 Апелациони суд сам за Вашингтон
- Разматра жалбе на пресуде окружних судова
- Суди у већу од 3 судије без пороте
 - Прихвата чињенице утврђене у првостепеном суду

3. Врховни суд (Supreme Court)

- Највиши федерални суд
- Одлучује по жалбама на одлуке апелационог суда
- 9 судија (ако се 4 од 9 сагласе да размотре случај)

4. Посебни федерални судови

- Војни
- Порески
- Царински

- Судије именује и поставља председник САД уз потврду сената

- Имају доживотни мандат
- Судије са положаја може уклонити само сенат (импичмент)
- У систему држава чланица, судије бира
1) Гувернер
2) Грађани на изборима
- Независност судства
- Порота и поротно суђење (судија је везан одлуком пороте и зтврђеном
чињеничном стању)
- Порота:
1) Мала пресуђујућа порота (6-12 чланова)
2) Велика порота (16-23 члана)
 53. BILL OF RIGHTS И УСТАВНИ АМАНДМАНИ У САД

- Првих 10 амандмана на Устав из 1787. Године

- Основна права и слободе америчких грађана
- Џејмс Медисон
- 1789.  рођен Бил о правима
- 1791.  коначно постаје део Устава

I.  забрана успостављања државне религије, слобода говора, штампе...

II.  право на поседовање оружија
III.  забрана смештања војника у приватне куће без сагласности власника
IV.  заштита од непримереног одузимања личних предмета
V.  право на судски поступак
VI.  право на брзо суђење и право на одбрану
VII.  право на поротно суђење
VIII.  забрана прекомерног утврђивања износа кауције
IX.  забрана да се права предвиђена Уставом користе тако да штете другоме
X.  гаранција да сва права која нису пренета на федералне државе припадају
државама-чланицама и народу

- 27 амандмана (10 старих + 17 нових):

17 амандман  забрана алкохолних пића
21 амандман  укинут (без правног значаја)

13 амандман  укинуто ропство

14 амандман  право грађанства свим лицима рођеним у САД
15 амандман  бирачко право се никоме не ускраћује с обзиром на расу, боју коже

19 амандман  бирачко право женама

22 амандман  ограничено право да председник буде на челу државе више од два
пута
26 амандман  бирачко право од 18 година
 27 амандман  ниједан закон којим се повећавају накнаде које добијају чланови
Конгреса не може бити примењен на чланове Конгреса у сазиву који га је изгласао
54. ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА И ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА
ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

- Долазак Луја 16. на престо (тешке финансијске околности у држави)

- Liberte, egalite, fraternite (слобода, једнакост, братство)  идеал и мото
револуције
- Народ незадовољан имао снажну теоријску подлогу  3 велика мислиоца природног
права: Русо, Волтер и Монтескје (сматрали да стари режим треба бити насилно
смењен – право на револуцију – једнакост, слобода, приватна својина...)
1788.  сазван Скуп општих сталежа (3 сталежа по један глас) :
1) племство
2) свештенство
3) грађанство  прогласило се Народном скупштино јер су видели да компромиса
неће бити
- питање повећања пореза ради издржавања државе
- Лафајет, Сјејес и Мирабо („странка Американаца“ води главну реч) – залажу се за
уставно ограничавање краља

„Шта је 3. сталеж?“ (Сјејес)  истиче неповољан положај трећег сталежа

14. јул 1789.  Луј 16 окупља војску у Версају (врхунац кризе)  народ осваја затвор
Бастиљу
- Лафајет командант војске

Промене:
- Укинуте су све повластице племства
- Укинути феудални односи
 - Црква изгубила право да наплаћује црквени десетак  црквена имовина прешла
руке државе  лацизам (систем одвојености цркве и државе), регулисан положај
цркве и свештенства
- Сви грађани једнаки пред законом
- Уз свку особу атрибут „грађанине“

(кључни моменат револуције)

- 4. августа 1789.  племство и свештенство се добровољно одрекло сталешких
повластица у име једнаких права човека и грађанина

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

- 26. Август 1789.
- Утицај вирџинијске и америчке декларације о независности (1776.)
- Лафајет и Џеферсон
- 17 чланова, базирана на природном праву)
- Поставља принципе и начела базирана на разуму

Члан 1 + члан 2 + члан 3: правна једнакост

Члан 4 + члан 5 + члан 6: питање обима природних права које појединац има

Члан 7: нико не може бити ухапшен, задржан или оптужен за дело које није
прописано законом (nullum crimen, nulla poena sine lege)

Члан 8: грађанин може бити кажњен само раније прописаним казнама

Члан 9: свако се сматра невиним док му се не докаже кривица

Члан 10 и члан 11: слобода вере, мисли, говора и штампе

Члан 12-16: истицање принципа поделе власти и уставности

Члан 17: гарантовање неограничене приватне својине

 55. ФРАНЦУСКИ УСТАВ 1791.

- Први писани европски устав

- Тежња за увођењем начела уставности
- Преамбула  декларација о правима човека и грађанина

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ:
1) Народна скупштина
- 745 посланика (мандат 2 године) – нису их бирали грађани, имају посланички
имунитет
- грађани подељени на:
1) активне
2) пасивне
- избори  тајни, али посредни (систем електора)

Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Краљ
- главни носилац извршне власти
- мора да положи заклетву верности уставу
- снажан суспензивни вето
2) Кабинет министара
- постављао их краљ
- министарски премапотпис (ни један краљев акт није имао важност без њега)

В) СУДСКА ВЛАСТ
1) Касациони суд – гледа да ли је нижи суд правилно применио право
2) Високи народни суд – води поступак ако је оптужен министар
- за дела против државе
- чини га „велика порота“ (24 члана)
- судије мандат од 6 година
 56. ФРАНЦУСКИ УСТАВ ИЗ 1793.

- 1792.  „друга револуција“ – завера Луја 16 и Марије Антоанете

- Сазван конвент (750) чланова  конвент укида монархију
- Француска први пут република
- 1793.  Луј 16 убијен (гиљотина)
- Конвент се поделио на:
1) Жиродинци (најбогатији грађани)
2) Јакобинци (ситна буржоазија)
- Припремали нацрт устава, јакобинци добили већину у конвенту – започиње
Јакобинска диктатура (јун 1793. – јул 1794.)
- Монтањари најрадикалније крило јакобинаца – главни носиоци свих промена
- 1793.  Монтањарски устав (уводи се конвентски (скупштински) систем
владавине као облик демократског јединства власти)

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) Народна скупштина (сва власт сконцентрисана)
- мандат посланика 1 годину
- предлаже законе
- основне скупштине у департманима (Народна скупштина предлаже закон, а
усваја га народ кроз основне скупштине)

Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Извршни савет
- 24 члана (половина се обнавља сваке године)
- мандат од 2 године
2) Старешине органа републике
- имали одређене послове
- одговарали извршном савету

В) СУДСКА ВЛАСТ
1) Касациони суд
- скупштина бира судије на годину дана
 57. ФРАНЦУСКИ УСТАВ ИЗ 1795.

- Долазак жиродинаца на сцену

- Сачувана република
- Сачуване тековине револуције: Република је једна и недељива, народна сувереност,
подела власти, суштински систем владавине
- Преамбула  Декларација о правима човека и грађанина
- Бикамерализам (дводомност представничког тела)

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ

1) Народна скупштина
а) Савет старих (горњи дом – 250 посланика)
- преко 40 година
- најмање 15 година домицила у депарману
- брачно стање – ожењен / удовац
б) Савет 500 (доњи дом – 500 посланика)
- преко 30 година
- најмање 10 година настањен у департману

-мандат 3 године (1/3 сваке године) – принцип ротације

- бирани посредно преко електора
- електори преко 25 година
- бирачи преко 21 годину

Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Директоријум (има карактер шефа државе)
- 5 чланова (1 се мења сваке године)
- бира Савет старих на предлог Савет 500
- војни командант, именује дипломате...

В) СУДСКА ВЛАСТ
1) Касациони суд – да ли је нижи суд правилно применио право
 2) Високи суд – суди посланицима и члановима директоријума

58. ФРАНЦУСКИ УСТАВ ИЗ 1799.

- Државни удар Наполеона и Сјејеса

- Владају 3 конзула (први конзул – Наполеон)
- Први Фр. устав који нема у преамбули Декларацију

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) Сенат (80 чланова, доживотних) бира:
а) Законодавно тело (300 чланова)
б) Трибунат (100 чланова)

Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Конзулство
- први конзул – Наполеон
- остала два конзула имају саветодавну улогу
- предлаже законе, именује министре, судије

2) Државни савет и министри

- именује их први конзул

- диктатура егзекутиве (снажна лична власт једног човека)

- 1801.  прогласио се за доживотног првог конзула
- 1804.  прогласио се за императора (цара) – крунисао га папа у Богородичиној
цркви, Париз
- крај прве републике (1793. – 1804.)
 59. CODE CIVIL И ДРУГЕ НАПОЛЕОНОВЕ КОДИФИКАЦИЈЕ

- Уведено прво царство у Француској

- Наполеон машта о обнови римске империје
- Тежња да се сачини грађански законик по угледу на Corpus Iuris Civilis

1804.  Француски грађански законик  Code Civil

1807.  Code Napoleon

- изражен правни партикуларизам (око 300 партикуларних правних система)

- Дома и Потије покушали да изврше генерализацију – ради унификације права у
земљи (сведено на 13 правних подручја)
- Наполеон дао лични допринос законику
1800.  оформирао комисију да да нацрт (правници практичари):
1) Тронше (председник Касационог суда)
2) Биго
3) Малвиј
4) Порталис (највише допринео)
- Нацрт је требао да прође кроз 4 тела:
1) државни савет
2) сенат
3) трибунат – наишао на отпор, Наполеон сменио чланове
4) законодавно тело – одбило нацрт
- нови нацрт дат на разматрање (подељен на 36 послебних закона)
21. март 1804.  изгласан Code Civil (2.281 члан, 3 књиге)

CODE CIVIL (1804.)

- Велики број односа је већ био регулисан претходним правом (римско, обичајно,
канонско, ордонансама...)
- Уведена потпуна адопција и споразумни разод (из личних разлога)
- Жена није имала велике привилегије у браку

I КЊИГА
- Првих шест чланова: објављивање и примена закона (принцип забране
ретроактивности – ови прописи не могу имати повратно дејство на раније
настале правне ситуације
- Статусно право: правна и пословна способност + брачно и породично право

II КЊИГА
- Својина на непокретностима и покретностима

III КЊИГА
- Начин стицања својине (наследно и облигационо право)
а) код купопродаје се својина стиче моментом закључења уговора
б) неограничена приватна својина
в) неограничена слобода уговарања у облигационом праву

- Законик о грађанском поступку (1807.)

- Трговински законик (1808.)
- Законик о кривичном поступку (1808.)
- Кривични законик (1810.)

- Највећи утицај извршио у државама: Квебек (Канада) и Луизијана (САД)

- Code Civil  основни извор грађанског права у Француској
 60. РЕСТАУРАЦИЈА И ЈУЛСКА МОНАРХИЈА

1804. – 1814.  крај првог царства

1812.  слом Наполеона на руском фронту
1813.  Битка народа код Лајпцига (Аустрија, Пруска, Енглеска и Русија поразиле
Наполеона)
- Наполеон протеран на острво Елба
- На власт дошао Луј 18. (брат Луја 16) – покушај рестаурације монрхије
1815.  Државни удар Наполеона (владавина 100 дана)
Битка код Ватерлоа (Енглеска и Пруска поразиле Наполеона)
1821.  Наполеон умире (острво Св. Јелена)

1814.  „Уставна повеља“

А) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Монарх
- „личност света и неповредива“
- власт извлачи из „божанског права“
- поданицима подарује устав (октроисани устав)
2) Министри
- одговарају представничком телу

Б) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) Дом перова (горњи дом) – поставља их монарх
- суди министрима
2) Дом представника (доњи дом) – на непосредним изборима
- оптужује министра

ЈУЛСКА РЕВОЛУЦИЈА
1825.  на власт дошао брат Луја 18. (постављао министре супротно од става
представничког дтела) – тежи апсолутистичкој монархији
1830.  Јулска револуција (3 дана)
- краљ најурен из земље
- на престо Луј Филип (династија Бурбона)
ЈУЛСКА МОНАРХИЈА
- Донета уставна повеља
 Ограничава власт краља
 Краљ = грађанин
 Потврђена идеја народног суверенитета
 Право законодавне иницијативе добила оба дома
 Имовински изборни цензус смањен
 Нема спорова између монарха и парламента

- „орлеански парламентаризам“  влада је у суштини морала имати поверење и

краља и парламента
- Крај монархије
 61. ОД ДРУГЕ ДО ПЕТЕ РЕПУБЛИКЕ У ФРАНЦУСКОЈ

2. РЕПУБЛИКА
1848 на изборима победу однео синовац Наполеона – Луј Наполеон
(,,принц-председник’’ / владавина - ,, наполеонова карикатура ‘’)

Устав 1848. год.

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) народна скупштина
Б)ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Председник
-Једна и наследива
-750 посланика
(бирани општим, непосредним и тајним правом
гласа свих пунолетних мушкараца)
-бира га народ (мандат 4. год.)
-ограничен прематописом министра

2) Министри -били су одговорни само председнику

(тежио широј личној власти)

1852  Луј Наполеон се прогласио за цара (Наполеон 3.)
1870 Битка код Седана , рат са Пруском
(укинуто царство / враћена република)
 3. РЕПУБЛИКА

- Успостављена привремена влада

- Притисак пруског канцелара Бизмарка на Франц. (да капитализује победу)
1871.  Прва пролетерска револуција ( ,,Париска комуна’’)
(против прелазне владе која је била спремна да Париз преда пруској влади)
- Оформљени су револуционарни раднички органи власти.

а) Централни комитет националне гарде (извршно тело)

б) Веће комуна (представничко тело)
- фабрике радници ставили под своју контролу

- Селили се у станове одбегле буржоазије

- уведено беслплатно школовање

--Револуција трајала 72 дана (влада потписала неповољан мир са Пруском)

-- Подељеност на: а) Републиканце
б) Монархисте  Легитимисте (пуна рестаурација монарх.)
Орлеанисте (умеренији монарх. модел
орлеанског парламент.)
* Победа републик. у Скупштини (353 : 352)

УСТАВ 1875 год.

- 3 Кратка органска закона

а) О организацији сената (11 чл.)

б) О организацији јавних власти (9 чл.)
в) О односу између органа јавне власти (14 чл.)

А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) Сенат
- 300 сенатора бираних на департманма
(75 сенатора бирано доживотно)
-мандат сенатора 9 година (сваке 3 године се мења 1/3)
-Сенат не може бити распуштен
2) Скупштина
-Може бити распуштена (председник репуб. уз сагласног сената)
 Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ (двоглава)
1) Председник републике
- бирају га оба дома заједно
- мандат 7 година
- подсећао на монарха
(,,кревет за чекање монархије’’ – Устав 1875 )
2) Влада
- Чине је министри (поставља их председник)

4. РЕПУБЛИКА
- Настала након 2 св. рата
Устав 1946.
А) ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
1) Народна скупштина
- ако се савет реп. противи , може сама изгласати закон
2) Савет републике
- Заменио сенат
- има суспензивни вето

Б) ИЗВРШНА ВЛАСТ
1) Председник републике
-сличан положај као у претходном уставу

5. РЕПУБЛИКА Устав 1958 год. -

Преамбула : Декларација о независности човека и грађанина

1. Најзначајнији уставни чинилац  председник републике (7 год. мандат)
- Врх команд. војске │ -прогл. законе
- Именује 1 министра │ - Поставља чланове владе
( али га не може сменити)
2. Народна скупштина
3. Сенат
 62. НАСТАНАК САВЕТА ЕВРОПЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ЕУ

А) Савет европе
Савет европе (Council of Europe - CE)  најстарија европска иституција за
заштиту људских права и слобода
-рођена 1949. г. у Лондону
CE је престављао међународну европску организацију 10 земаља В.Б. , Француска ,
Италија, Ирска, Белгија, Холандија, Луксембург, Данска, Норвешка, Шведска ;
(данас су чланице скоро све европске државе)
-Седиште CE је у Стразбуру
-Основни органи: - Парламентарна скупштина CE
- Комитет министара CE
- Европски суд за људска права CE
*Европски суд за људска права CE*
(суд у Стразбуру)
- Основан 1959 г.
-Основан да би штитио људска права загарантована
,,Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода’’
(1950.- донета ; 1953. ступила на снагу)
-Сваку чланицу у CE представља 1 судија (мандат 6 година)
(судије бира Парламентарна скупштина CE од понуђена 3 кандидата
које предлажу владе земаља)
-Поступак пред судом: (сва физичка и правна лица)
1. Европска комисија за људска права
2. Комитет министара CE
3.Европски суд за људска права CE

Б) Европска унија
Роберт Шуман (,,Шуманов план’’) / Жан Моне
 (развој индустрије угља и челика, Фр и зап. Нем.)
1951.  Европска заједница за угаљ и челик (ECSC) , Париз
(Фр, Нем , Итал , Земље Бенелукса)
1957.  Рим
1)Европска економска Заједница (ЕЕС)
2)Европска заједница за атомску енергију (EURATOM)
1967.  ESCS + EEC + EURATOM = Европска заједница (EC)
1993.  Уговор о Европској унији (Мастрихт)
-створена Европска унија (ЕУ)
1997.  Уговор из Амстердама
2001.  Уговор из Нице
* 3 стуба ЕУ :
1. 3 дотадашње европске заједнице (ESCS, EEC, EURATOM)
2. спољна и безбедносна (војна) политика
3. полиција и правосуђе

*Обележја ЕУ :
а) држављанство које стичу грађ. држ. члан.
б) застава
в) Дан Европе (9. мај / у сећање на Ш. план)
г) Химна ( ,,Ода радости’’) – 9. симф. ,Бетовен)
 63. ИНСТИТУЦИОНАЛНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Најважнији органи ЕУ:

- -Европски савет
- -Савет ЕУ
- -Европска комисија
- -Европски парламент
- -Суд правде ЕУ
А) Европски савет
-Највише политичко тело ЕУ
-Чине га: 1) председник европског савета
2) председник европске комисије
3) по 1 представник држава чланица
-Решава најважније спорове, ратификације споразуме …
Б) Савет ЕУ
-Седиште у Бриселу
-Чине га министри држава чланица задужени за различите области
-Представља главно законодавно тело
В) Европска Комисија
- Седиште у Бриселу
- Стара се о спровођењу одлука ЕУ
- Може да казни оне који не поштују право ЕУ
- Чланови обављају функц. независно од влада својих земаља
Г) Европски парламент
- Седиште у Стразбуру
- Представљене све државе чланице својим посланицима
- Укупан бр. посланика у ЕП ограницен на 751 (мин. 6 , макс 96 по држави)
-Дели законодавну власт са Саветом ЕУ
-Д) Европски Суд правде
- Седиште у Луксембургу
- Чине га 28 судија које именује свака држава чланица (мандат 6 год. )
 +8 независних правобранилаца (4 морају бити из великих држ. чл. )

….