OBLIGACIJA I OBLIGACIONI ODNOS

1.- POJAM I ZNACAJ OBLIGACIONOG PRAVA

Izraz obligaciono pravo se upotrebljava u dva razlicita znacenja:
1.- Kao grana pozitivnog prava predstavlja skup opstih pravnih normi kojima se regulisu
obligacioni odnosi. Obligaciono pravo, Uvod u gradjansko pravo, stvarno pravo i nasledno pravo
su deo gradjanskog prava.
2.- Kao pravna nauka (teorija) koja se bavi naucnom obradom obligacionih odnosa i pravnih
normi koje te odnose regulisu.
Predmet obligacionog prava su obligacioni odnosi. Obligacioni odnosi su odnosi izmedju
fizickih ili pravnih lica po kojima je neko lice duzno da prema drugom licu ostvari odredjeno
ponasanje. To je odnos izmedju najmanje dva lica u kome je jedno lice ovlasceno da od drugog
zahteva da mu nesto – da, ucini, ne ucini ili trpi.
Obligaciono pravo se bavi prometom vrednosti gde odredjena dobra prelaze iz imovine nekog
lica u imovinu drugog lica, odnosno, gde neko lice obavlja rad ili usluge za drugo lice i tako
povecava ili odrzava njegovu imovinu, a to obavlja za nagradu ili besplatno.
Za razliku od stvarnog prava koje karakterise staticnost pravnih odnosa fizickih ili pravnih
lica, obligaciono pravo je dinamika ovih odnosa.Obligaciono pravo regulise obligacione odnose
ciji je predmet promet roba i promet usluga.
Znacaj obligacionog prava za promet roba i usluga je veliki. Obligacioni odnosi omogucuju
obavljanje:
1) Ekonomskog prometa jer najveci deo svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajuci u
razlicite obligacione odnose.
2) Pravnog prometa jer se preko obligacionih odnosa obavlja promet dobara i prava
povodom njih.

2.- NASTANAK I RAZVOJ OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo je najcesce povezano sa robno novcanim odnosima. Pojavljuje se sa pojavom
robne proizvodnje i razmene.
U robovlasnickoj rimskoj drzavi je prilicno razvijeno obligaciono pravo. Postojali su robno
novcani odnosi, a bila je potrebna i odredjena forma za zakljucenje nekih ugovora.
U srednjem veku obligacioni odnosi su potisnuti samim vracanjem na naturalnu privredu.
U kapitalizmu, u periodu kodifikacije obligaciono pravo se ponovo razvija.
Danas su robno-novcani odnosi dominantni i obligaciono pravo je razvijeno. Promene u
obligacionom pravu su manje izrazene od promena u drugim granama prava zbog razvoja robne
privrede.

1
3.- IZVORI OBLIGACIONOG PRAVA
Izvori obligacionog prava se mogu posmatrati kao:
1) Izvori u formalnom smislu
2) Izvori u materijalnom smislu
1.- Izvori obligacionog prava u formalnom smislu se mogu podeliti na:
 Pisane izvore (zakon, podzakonski akti, medjunarodne konvensije)
 Nepisane izvore (obicaj, pravila morala)
A) Nas najznacajniji izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima od
01.10.1978. godine. Vazio je na celoj teritoriji SFRJ. Tim zakonom nisu regulisani svi
obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim propisima
(primer, oblast drumskog, zeleznickog i vazdusnog prevoza). Manji deo obligacionih odnosa je
u zakonodavnoj nadleznosti republika (primer, ugovor o dozivotnom izdrzavanju, promet
nepokretnosti).
Ni ZOO ni republicki propisi ne regulisu odgovornost za stetu od zivotinja, od gradjevine, za
bacanje ili prosipanje, ugovor o poklonu, posluzi i ortakluku.
ZOO ima 1109. clanova. Regulise obligaciono-pravne odnose izmedju fizickih lica i u privredi.
Podeljen je na cetiri dela:
1) Prvi deo sadrzi osnovna nacela obligacionog prava, kao i odredbe o nastanku obaveza (o
ugovoru, naknadi stete, sticanju bez osnova, dejstvu i prestanku obaveza)
2) Drugim delom regulisani su pojedini ugovori koji se u teoriji prava nazivaju imenovani
ugovori, kao sto su prodaja, razmena, zajam, zakup. ugovor o delu.
3) U trecem delu ZOO predvidjene su norme koje se odnose na primenu merodavnog prava
u slucaju sukoba republickih zakona.
4) Cetvrti deo sadrzi prelazne i zavrsne odredbe koje se posebno odnose na promet robom,
primenu obicaja i ovog Zakona i prestanku vazenja drugih propisa.
B) Obicaj moze biti izvor prava samo u slucaju kad se odredbe pisanog prava pokazu kao
nedovoljne ili kad pisano pravo upucuje na primenu obicaja.
V) Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog, jer sudovi ne stvaraju vec samo
primenjuju pravo.

4.- SISTEM OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo deli se na dva dela:
1) Opsti deo,
2) Posebni deo
1.- U opstem delu izucavaju se ona pravna pravila koja imaju opsti karakter i koja vaze za
obligacione odnose u celosti.

2
Materija opsteg dela je podeljena na osam delova:
1) U prvom delu se izlazu izvori obligacionog odnosa, vrste obaveza
2) Drugi deo obuhvata sve o ugovoru kao izvoru obligacionog odnosa
3) U trecem delu rec je o prouzrokovanju stete kao izvoru obligacionog odnosa
4) Cetvrti deo obuhvata ostale izvore obligacionih odnosa - neosnovano obogacenje,
nezvano vrsenje tudjih poslova i jednostrane izjave volje.
5) U petom delu se govori o dejstvu obligacionih odnosa
6) Sesti deo sadrzi nacine gasenja obligacionih odnosa - ispunjenje ili isplatu, prebijanje,
oprostaj duga, prenov ili novaciju, sjedinjenje, zastarelost i prekluziju.
7) Sedmi deo odnosi se na obligacione odnose sa vise duznika ili poverilaca.
8) Osmi deo se odnosi na zamenu subjekata obligacionog odnosa, ustupanje potrazivanja,
preuzimanje duga i asignaciju.
2.- U posebnom delu se izlazu pojedini instituti obligacionog prava i njima svojstvena pravila.
Po nekim piscima u posebni deo spadaju ne samo obligacioni odnosi iz posebnih vrsta ugovora,
vec i odnosi koji se temelje na prouzrokovanju stete drugome, neosnovanom obogacenju,
nezvanom vrsenju tudjih poslova i jednostranim izjavama volje.
Kod nas se u posebnom delu nauke obligacionog prava izlazu samo posebne vrste ugovora.

5.- JEZICKO ZNACENJE RECI OBLIGACIJA

U pocetku je rec „obligatio“ oznacavala zalaganje vlastite licnosti radi osiguranja svoga
obecanja da se nesto ucini ili ne ucini. Znacenje ove reci bilo je slicno reci zaloga.
U klasicnom rimskom periodu pod obligacijom se podrazumeva poveriocevo pravo
potrazivanja, tj. odnos obaveza – pravo.
Kasnije ova rec podrazumeva stvaranje svake utuzive obaveze. Umesto fizicke vezanosti ona
podrazumeva pravnu vezanost. Njome se oznacava obaveza vidjena sa duznikovog stanovista
kao i sa stanovista treceg lica koga se ona ne tice
Rec obligacija ima i dva sporedna znacenja:
1) Njome se naziva hartija od vrednosti data upisnicima javno raspisanih novcanih zajmova
(danas obveznica)
2) Pismena isprava kojom se posvedocava postojanje duga (danas priznanica).
6.- POJMOVNO ZNACENJE RECI OBLIGACIJA – OBLIGACIJA, TRAZBINA I DUG,
POJAM TRAZBINE, PREDMET TRAZBINE I KORIST POVERIOCEVA OD CINIDBE
Obligacija se moze definisati u uzem i sirem smislu.
1.- U uzem smislu obligacija je pravna obaveza odredjenog lica da drugom ispuni neku cinidbu,
odnosno pravno ovlascenje odredjenog lica da zahteva od drugog neku cinidbu.
Obligacija je sinonim za rec dug, odnosno trazbinu.

3
2.- U sirem smislu obligacija podrazumeva pravni odnos izmedju dve odredjene strane na
osnovu koga je jedna strana (poverilac, kreditor) ovlascena da zahteva od druge strane
(duznik, debitor) odredjeno davanje, cinjenje ili uzdrzavanje od necega sto bi inace imalo pravo
da cini, a druga strana je duzna da to ispuni.
Obligacija je imovinsko-pravni odnos i uvek se sastoji iz prava poverioca na odredjenu cinidbu
i obaveze duznika na izvesno cinjenje ili uzdrzavanje od nekog cinjenja. Cinidba sluzi
podmirenju nekog interesa poverioca i ima imovinski karakter. Najcesce se izrazava u novcu.
 Trazbina je pravo poverioca da od duznika zahteva da nesto ucini, odnosno trazi da
izvrsi. Zato se obligaciono pravo naziva i trazbeno pravo.
 Duznik ima obavezu da izvrsi trazbinu poverioca, odnosno ima dug. Zato se ovo pravo
naziva obvezno pravo.
Obligaciju karakterisu sledece osobine:
1.- Obligacija je pravni odnos, sto znaci da obligaciju prati odgovarajuca pravna sankcija. Ako
duznik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu poverilac ima pravo da trazi njeno izvrsenje tuzbom
kod suda ili prigovorom.
Pravnom sankcijom nisu zasticene tzv. prirodne obligacije koje su zasticene samo u slucaju
kad se dobrovoljno ispune.
2.- Obligacija je odnos izmedju odredjenih lica (fizickih ili pravnih). U tom odnosu se nalazi
najmanje dva lica ali moze biti i vise. Bez obzira na njihov broj svi ucesnici obligacija mogu
imati polozaj duznika kao pasivnim ucesnikom obligacionih odnosa (obaveza cini pasivu
imovine) ili polozaj poverioca kao aktivnim ucesnikom obligacionog odnosa (potrazivanje cini
aktivu imovine).

3.- Obligacija je odnos sa odredjenom sadrzinom. Nju cine prava poverioca i obaveze.
duznika. Sadrzina se naziva: prestacija, obligaciona radnja ili cinidba.
Predmet obligacije je sve ono na sta se obligacija odnosi, odnosno, sve ono sto je duznik duzan
da da, ucini ili ne ucini poveriocu.
4.-Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost jer za poverioca predstavlja neki
imovinski interes koji se moze izraziti u novcu. Ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moze
novcano proceniti (primer, naknada nematerijalne stete, naknada afekcione vrednosti)
5.- Obligacija je odnos relativnog karaktera jer proizvodi pravna dejstva samo izmedju
odredjenih lica – poverioca i duznika (inter partes). Trecim licima ne moze ni stetiti ni koristiti.
U nekim slucajevima obligacija proizvodi dejstvo prema svim trecim licima (upis nekog
obligacionog prava na nepokretnosti u zemljisne knjige).ili samo prema odredjenom trecem licu
(primer, ugovor u korist treceg, kolektivni ugovori...)

4
 OBLIGACIONI UGOVOR

7.- OBLIGACIONI UGOVOR – POJAM I ZNACAJ UGOVORA

Rec ugovor se koristi za oznacavanje tri razlicite stvari:
1) Za pravni akt
2) Za pravni odnos
3) Za pravni dokument ili ispravu
1.- Pod ugovorom kao pravnim aktom podrazumeva se saglasnost izjava volje dva ili vise lica
kojom se postize neko obligaciono dejstvo koje se ogleda u zasnivanju, promeni ili gasenju
nekog obligacionog odnosa.
Ugovor je dvostrani pravni posao jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva
lica.
2.- Ugovor u smislu pravnog odnosa podrazumeva pravni odnos koji je proizasao iz ugovora
kao pravnog akta. Za takav pravni odnos se koristi naziv „ugovorni odnos“ ili „ugovor“.
Ovakvi ugovori mogu biti razlicitog karaktera – obligacionopravi, naslednopravni,
porodicnopravni...
3.- Rec ugovor koristi se za oznacavanje ugovorne isprave koja sadrzi saglasne izjave volje
ugovornika. Tada se govori o „slanju“, „potpisivanju“ i o „broju primeraka ugovora“.
Obligacioni ugovor je najcesci i najvazniji izvor obligacija i ima veliki znacaj u obligacionom
pravu. Pomocu ugovora se stvaraju, menjaju ili gase odredjene obligacije. Oni su snazan
instrument u vezi prometa poba i usluga.

KONTRAKTI

Contractus – ujediniti. U osnovi značenja ove reči je ideja o zajedničkoj aktivnosti koja
proizvodi pravne posledice. Sporazum je nužan za postojanje kontrakta ali on sam nije
kontrakt. GAJ: Aktivnost u skladu sa pravom. Kontrakt = ugovor.

I – VERBALNI

Nastaju izgovorom svečanih reči (formula). Saglasnost postoji ali nije u prvom planu.

1. NEKSUM (NEXUM) Najstariji rimski kontrakt. Nije dovoljno poznat. Poreklo reči znači
«vezati»; zelenaski karakter, vodi u dužničko ropstvo, pogađa naročito Plebejce. Ima formu koja
se zaključuje pomoću bakra i vage (per aes et libram), isto kao mancipacija.

5
Priroda neksuma kao pravnog posla: 1. Opšti oblik obavezivanja. 2. Cilj obavezivanja: neko
uzeo zajam. 3. Kažnjavanje dužnika za neizvršenu obavezu putem manus iniectio. 4. Praksa
samoprodaje (siromašnih građana). 5. Kreditni posao – daje se rok.

Predmet ugovora je ličnost dužnika; zato je potrebno pet svedoka i ukoliko se dug ne vrati na
vreme, dužnika bez suđenja može preuzeti kreditor.

[U nekim knjigama neksum se ne smatra verbalnim kontraktom nego kvazikontraktom koji se ne

može svrstati ni u jednu postojeću grupu mada je najbliži verbalnim kontraktima.]

2. STIPULACIJA (STIPULATIO) Najvažniji verbalni kontrakt! Osnovni kontrakt rimskog

prava (verovatno postojao još u vreme Zakona XII tablica). «Devojka za sve.» Do IV veka
p.n.e. je bila u senci neksuma. Forma dialoga gde stipulator (budući poverilac) pita promisora
(budućeg dužnika) da li će nešto dati ili uraditi, na šta ovaj odgovara potvrdno: strogo
jednostrano obavezujući ugovor. Uslov da obe stranke budu prisutne i da imaju sposobnost
opštenja: gluvoneme ili odsutne osobe nisu mogle sklopiti stipulaciju. ZAŠTITA: stranke su
mogle rešiti spor iz stipulacija postupkom sacramento, iudicis postulationem, kondikcijama,
actio ex stipulatu.

3. ADSTIPULACIJA Dužnik pri stipulaciji nešto obeća poveriocu a zatim to isto i

adstipulatoru (nekom drugom licu). Koristilo se da bi se prenela potraživanja na naslednike
[ukoliko stipulator (poverioc) umre].

4. DOTIS DICTIO Svečano obećanje miraza; formula + iznos. Jednostavno, formalno i

jednostrano obećanje.

5. IUSIURANDUM LIBERTI (zakletva oslobođenika) je imala za cilj da patronu posle

mnumisije osigura neke usluge dotadašnjeg roba, najčešće povremeni rad.

6. PRAEDIATURA Jemstvo koje se primenjuje da bi garantovalo pobedniku u sporu da dobije

stvar. Ukoliko držalac ne preda stvar dobrovoljno, pobednik može da tuži jemca u postupku in
personam.

II – LITERALNI

Nastaju sastavljanjem pisanih dokumenata. Saglasnost volja. Rimsko pravo je poznavalo samo
jedan pisani ugovor koji je imao ograničenu primenu.

1. EKSPENSILACIJA (expensilatio) Bez navođenja pravnog osnova u rubriku rashodi se

unese podatak koliko je isplaćeno, kada i kome. Od kraja republike poverilac je uzimao
priznanicu. ZAŠTITA: legis actio sacramento, exceptio doli.

2. HIROGRAF (chirographum) Ugovor koji napiše i potpiše dužnik. Navodi iznos ali ne i
pravni osnov.

6
3. SINGRAFA (syngraphe) Dokument koji sastavi treće lice: ko, kome, koliko; bez pravnog
osnova.

4. INSTRUMENTUM STIPULATIONIS su pisane isprave koje su počele da vrše uticaj na

rimsku praksu po uzoru na ostale elemente helinističke kulture.

III – REALNI

Nastaju predajom stvari (re). Izvor obligacije je radnja koja se obavlja na osnovu
sporazuma. Saglasnost i volja postoje ali su u drugom planu.

1. MUTUI DATIO Zajam. Realni kontrakt kojim zajmodavac predaje određenu količinu
zamenljivih stvari u svojinu zajmoprimca, a ovaj se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti
istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Često novac ali može i vino, žito, jabuke,
itd. ZAŠTITA: U početku putem bona fidesa kasnije kondukcijom. Kamate zakonski
ograničavane.

2. COMMODATUM Posluga. Vrlo slična realnom zajmu. Vanpravna usluga, uobičajena

između srodnika, prijatelja i suseda. U klasičnom pravu posluga je ralni kontrakt kojim jedna
stranka (poslugodavac, komodant) predaje drugoj (poslugoprimcu, komodatoru) određenu stvar
na besplatnu upotrebu, uz obavezu da je posle upotrebe ili ugovorenog roka vrati. Slično zajmu,
lice se privremeno lišava svoje stvari u korist drugog, ali ne očekujući neposrednu korist za
sebe. Ugovor bona fides. ZAŠTITA: pretorski in fanctum i civilni ex fide bona, actio
commodati directa (kada spor pokrene poslugodavac), actio commodati contraria (ako to učini
poslugoprimac).

3. DEPOSITUM Ostava je realni kontrakt kojim jedna stranka (ostavodavac, deponent) predaje
drugoj (ostavoprimcu, depozitaru) pokretnu stvar, uz sporazum da je primalac besplatno
čuva. Pritom ne sme da je koristi jer će to biti «krađa upotrebe». Mora da je vrati po isteku roka
ili kad je ostavodavac zatraži. Ugovor bona fides. ZAŠTITA: bona fides, actio depoziti directa
(na zahtev deponenta), a ako je tužilac depozitar actio depositi contraria.

4. FIDUCIJA Slična: posluzi, ostavi i zalogu. Nastaje neformalnim sporazumom (pactum

fiduciae) uz mancipaciju ili in iure cessio. Fiducijant daje neku stvar fiducijaru sa obavezom da
vrati po isteku roka ili po ispunjenju uslova. ZAŠTITA: bona fides.

5. PIGNUS Zalog. Zalogodavac postaje poverilac. Troškove i štetu preuzima zalogoprimac

koji postaje dužnik. ZAŠTITA: ako zalogoprimac neće da vrati, zalogodavac može upotrebiti
actio in factum; ako zalogoprimac treba zaštitu koristi bona fides, interdict, actio furti, actio
infactum, actio doli.

7
IV – KONSENSUALNI

Jedini rimski neformalni kontrakti. Ima ih četiri, od kojih su tri imala veliki privredni
značaj. Uređeni u skladu sa uslovima razvijene robne razmene.

1. EMPTIO VENDITIO Kupovina ili prodaja. Konsensualni bona fides ugovor. Prodavac se
obavezuje da kupcu preda stvar, a kupac se obavezuje da plati cenu. Kupovina je jedan od
redovnih načina sticanja stvari (svojine). Poreklo kupoprodaje u trampi. ZAŠTITA: bona fides,
actio depoziti directa (na zahtev deponenta), actio depoziti contraria (na zahtev depozitara),
actio empti (za kupca), actio venditi (za prodavca). Osuda poslugoprimca je imala za posledicu
infamiju.

2. LOCATIO-KONDUCTIO Ugovor o zakupu stvari locatio conductio rei. Zakupodavac

(locator) se obavezuje da će predati određenu stvar na upotrebu zakupcu (conductor), a ovaj će
za to platiti određeni novčani iznos. Premet je nepotrošna telesna stvar. Zakupnina mora da
bude u novcu. Fruendum locare znači da konduktor ima pravo na plodove stvari, dok utendum
locare znači samo najam stvari (bez plodova). Zakup prestaje istekom ugovorenog roka, a
ukoliko nije ugovoren otkazom jedne od stranaka (pod uslovom da ne nanosi drugoj štetu u
skladu sa bona fides). Koristio se često za iznajmljivanje stanova u Rimu. Locatio condutio
operarum se koristio da radnik (locator) iznajmi svoj rad zašta će poslodavac (conductor) da mu
isplati pare. ZAŠTITA: bona fides. Locatio conductio operis faciendi je ugovor o
delu. Naručilac (locator) se obavezuje da preduzimaču (conducor, izvođaču dela) preda neku
stvar ili lice a ovaj se obavezuje da će sa tom stvari ili licem ostvariti određeni rezultat za koji će
biti plaćen. ZAŠTITA: actio in factum. Lex Rhodia de iactu (Rodoski zakon o izbačenim
stvarima). Ukoliko je brod izložen opasnosti da potone, kapetan je često morao da izbacuje deo
tereta. U tom slučaju se smatralo da vlasnici broda i vlasnici robe zajedno snose nastalu
štetu. ZAŠTITA: Actio locati za vlasnike robe a actio conducti za kapetana.

3. SOCIETAS Ortakluk je ugovor između dva ili više lica (ortaka) kojim oni udružuju svoju
imovinu ili rad radi ostvarenja zajedničkog imovinskog cilja. Postoji namera da se ostvari
dobit. Ukoliko nije naglaseno drugacije, svi ortaci dele troskove i dobiti podjednako. Postojalo
je nekoliko vrsta ortakluka. Prestankom volje kod jednog od ortaka prestaje
udruženje. ZAŠTITA: bona fides, actio pro socio (tužba za rešavanje sporova između
ortaka). Osuda ima za posledicu gubitak časti (infamia).

4. MANDATUM Sličan zastupništvu, punomoćstvu ili nalogu. Sporazum kojim mandatar

(zastupnik) u svoje ime i za račun druge stranke (mandata) besplatno obavi neki pravni ili
faktički posao. Zastupnik se smatra strankom u sporu. Intelektualna usluga, koju pripadnici
viših slojeva međusobno čine iz prijateljstva ili zarad sticanja ugleda tako što pomažu
govorničkom veštinom na sudu, poučavaju u znanjima višeg reda (retorici, filozofiji, pravu,
itd.). Sva prava i obaveze koji bi iz tog posla nastali pripadali su mandataru, ali je on na osnovu
ugovora bio dužan da ih prenese mandantu. Mandat je besplatan jer je za Rimljane bilo ispod
časti da rade za život. No po obavljenom poslu često su bile davane velike nagrade. Zaštita
actio mandati (štiti mandanta) koja je u slučaju uspeha izlagala mandatara infamiji.

8
 OPSTI USLOVI NASTANKA UGOVORA

8.- POSLOVNA SPOSOBNOST UGOVORNIKA

Ugovor nastaje saglasnim izjavama volje lica kojih se tice. Postupak usaglasavanja njihovih
volja naziva se zakljucivanje ili sklapanje ugovora. Lica koja ga zakljucuju nazivaju se:
ugovorne strane, ugovaraci, ugovornici, stipulanti ili kontrahenti.
Za zakljucenje ugovora zahtevaju se odredjeni uslovi, i to:
1) Opsti uslovi, koji se odnose na:
 Sposobnost ugovaranja ugovornika
 Saglasnost volja
 Predmet ugovora
 Osnov ugovora
2) Posebni uslovi, a to su:
 Odredjena forma
 Predaja stvari
 Saglasnost nekog treceg
SPOSOBNOST UGOVARANJA
Sposobnost ugovaranja znaci da lice koje zakljucuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja
se zahteva zakonom. Poslovna sposobnost fizickih lica moze biti:
1.- Potpuna (neogranicena) poslovna sposobnost koju imaju punoletna fizicka lica nad kojima
nije produzeno roditeljsko pravo niti su stavljena pod starateljstvo, kao i maloletna lica koja su
na osnovu odobrenja suda stupila u brak, kao i maloletno lice koje nije u braku ako je navrsilo 16
godina zivota a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i dusevnu zrelost potrebnu za samostalno
staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesima.
2.- Poslovna nesposobnost.- Poslovnu sposobnost nemaju maloletnici do 14 godina zivota –
mladji maloletnici, kao i punoletna lica koja su potpuno lisena poslovne sposobnosti, jer je
njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti mladjih maloletnika. Umesto njih
ugovore zakljucuju njihovi roditelji, staratelji i zakonski zastupnici.
Lica koja su poslovno nesposobna mogu da zakljucuju ugovore kojima pribavljaju iskljucivo
prava (ugovor o poklonu), pravne poslove kojima ne sticu ni prava ni obaveze i pravne poslove
manjeg znacaja.
3.- Ogranicena (delimicna) poslovna sposobnost.- Ovu sposobnost imaju maloletnici stariji od
14 godina (stariji maloletnici), kao i punoletna lica koja su delimicno lisena poslovne
sposobnosti, jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti starijih
maloletnika.
Ova lica mogu da preduzimaju pravne poslove koje mogu preduzimati i lica koja su poslovno
nesposobna, pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno organa
9
starateljstva za pravne poslove kojima se raspolaze nepokretnom imovinom ili pokretnom
imovinom velike vrednosti.
Maloletnici koji su navrsili 15 godina mogu zakljuciti ugovor o radu i preduzimati pravne
poslove kojima upravljaju ili raspolazu svojom zaradom ili imovinom koju su stekli svojim
radom.

9.- PREDMET UGOVORA – POJAM PREDMETA UGOVORA I ZAHTEVI KOJI SE

POSTAVLJAJU PREDMETU UGOVORA
Posto obligacija nastaje iz ugovora ciju sadrzinu cine prava i obaveze, a predmet – dugovana
cinidba (prestacija), zakljucuje se da ono sto cini predmet ugovorne obligacije je u isto vreme i
predmet ugovora.
Cinidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moze sastojati u
nekom davanju, cinjenju, necinjenju ili trpljenju je neposredan predmet obaveze, a posredan
predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio..
Predmet ugovora je odgovor na pitanje „na sta je odgovoran duznik poveriocu“.
Uslovi koje mora da ispunjava predmet.- Da bi ugovor nastao i proizvodio pravno dejstvo,
predmet ugovora mora da ispunjava odredjene uslove. Predmet mora da je:
1) Moguc
2) Dopusten
3) Odredjen ili odrediv
1.- Predmet koji nije moguc se ne moze ispuniti i tada ugovor ne moze nastati. Razlicite su vrste
nemogucnosti, a u vezi sa nastankom ugovora misli se na pocetnu nemogucnost, tj na onu koja
postoji u trenutku zakljucenja ugovora.
Nemogucnost moze biti:
 Objektivna, kada se radi o cinidbi koju nije u stanju da izvrsi niko. Ako je predmet
obaveze jedne strane objektivno i trajno nemoguc ugovor je nistav, bez obzira da li je
neko od ugovornika skrivio nemogucnost i da li je za nju znao. Eventualna obaveza
naknade stete postoji samo u slucaju kad je duznik obecao cinidbu za koju je znao ili
mogao znati da je nemoguca.
 Subjektivna, kada se radi o cinidbi koju nije u stanju da izvrsi duznik, ali je moze izvrsiti
neko drugo lice. Ova nemogucnost ne cini ugovor nistavim. On ostaje na snazi, ali
strana koja je preuzela obavezu koju ne moze da izvrsi duznik, postaje duznik naknade
stete.
Nemogucnost moze biti:
 Fizicka (fakticka), kad izvrsenje cinidbe ne dopustaju prirodni zakoni
 Pravna, kad je izvrsenje cinidbe pravno neizvodljivo.
2.- Predmet obaveze je nedopusten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i
dobrim obicajima. Ugovor sa nedopustenim predmetom je po pravilu nistav.

10
3.- Predmet ugovora je odredjen ako se tacno zna sta duznik duguje poveriocu. Predmet je
odrediv kad ugovor sadrzi podatke pomocu kojih se on moze odrediti, ili kad ugovornici ostave
trecem licu da ga odredi.
Ako je predmet obaveze neodredjen ili neodrediv ili ako trece lice ne moze da odredi predmet
ugovora, ugovor je nistav.

10.- OSNOV (CAUSA) UGOVORA – POJAM, RAZLIKA OD MOTIVA I ZNACAJ

OSNOVA I MOTIVA
Osnov ugovora je onaj neposredan, tipican, pravni cilj koji ugovornik zeli postici preuzimanjem
obaveze prema drugoj strani. Osnov je razlog ili uzrok necega.
Osnov zavisi od vrste ugovora:
1.- Kod ugovora o prodaji ugovornik se obavezuje zato sto zeli, da se i druga strana obaveze na
nesto prema njemu (causa credendi, causa aquirendi).
2.- Kod ugovora o zajmu ugovornik se obavezuje zato sto mu je druga strana nesto dala, pa se
obavezuje da to vrati
3.- Kod ugovora o poklonu, zato sto zeli da drugoj strani ucini nesto besplatno (causa donandi).
Kod svih dvostranih ugovora obaveza jedne strane cini osnov obaveze druge strane.
Razlika izmedju osnova i motiva:
A) Motivi su ciljevi drugog reda, tj. udaljenije pobude i ocekivanja koja navode na zakljucenje
ugovora. Osnov je cilj prvog reda.
B) Motivi su skrivene pobude i zato se nalaze izvan sadrzine ugovora. Osnov je sadrzan u
samom ugovoru.
V) Motiv nije bitan uslov postojanja ugovora, a osnov jeste.
G) Motivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornici teze. Mogu biti potpuno razliciti
kod pojedinih ugovora iste vrste ( na primer, kupac zeli da kupi jednu stvar zato sto zeli da je
koristi, da je pokloni ili da je preproda drugome.
Osnov je uvek isti kod jedne iste vrste ugovora i poznat je svakoj ugovornoj strani. On je
objektivno svojstvo ugovora.

Osnov ugovora mora da ispunjava sledece uslove:

1.- Osnov mora da postoji i da je dopusten u protivnom ugovor je nistav.
Ako osnov ne postoji to je prazno obecanje koje ne obavezuje (na primer, ako neko potpise
priznanicu da je primio odredjeni novcani iznos na ime zajma i da ce ga vratiti u odredjenom
roku, a taj novcani iznos uopste nije ni primio).

11
Ugovor koji je nedopusten, odnosno koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim obicajima je nistav (na primer, ugovor o poklonu kojim se poklonoprimac zeli privoleti
na zasnivanje vanbracne zajednice)
2.- Osnov mora da bude istinit. Ugovor ostaje bez osnova u slucaju:
 Kad su ugovornici u zabludi o osnovu (na primer kod nesporazuma, kad jedan posalje
stvar drugome imajuci u vidu njenu prodaju, a drugi misli da mu je stvar poslata na
poklon)
 Kad svesno ugovore prividan osnov (kod fiktivnog ili simulovanog ugovora).
Motiv ostaje izvan ugovora i ne utice na punovaznost ugovora ni kad je nedozvoljen.
Moguce je da i motiv, ako je nezakonit ili nemoralan, postane sadrzina ugovora kao i osnov i to
cesce kod dobrocinih ugovora. To je moguce u sledecim slucajevima:
1) Ako je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraca da zakljuci teretan
ugovor i ako je to drugi ugovarac znao ili morao znati, ugovor ce biti bez dejstva.
2) Ako drugi ugovarac nije znao da je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku njegovog
saugovaraca, ugovor je bez deјства.

SAGLASNOST VOLJA

11.- IZJAVA VOLJE I SAGLASNOST VOLJA

Za nastanak ugovora kao dvostranog pravnog posla neophodna je izjava volje obe ugovorne
strane. Medjutim, nije dovoljno da obe strane izjave svoju volju, vec je neophodno i da se
njihove izjave volje poklapaju. One ne treba da budu podudarne po svojoj sadrzini nego po svom
cilju. Takva podudarnost izjava volja naziva se saglasnost.
Do saglasnosti volja dolazi na taj nacin sto jedna strana preuzima inicijativu i predlaze drugoj
strani da zakljuce ugovor i ta izjava volje naziva se ponudom, a druga strana prihvata taj predlog
i ta izjava volje se naziva prihvatanjem ponude.
Ponudi i njenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljucenje ugovora.
Pravila koja se odnose na izjavu volje:
1.- Volja mora da bude ozbiljna (da nije zelja ili sala nekog lica)
2.- Volja mora da bude stvarna (da nije prividna)
3.- Volja mora da bude slobodna (da lice koje izjavljuje volju nije zrtva zablude, prevare ili
prinude i da je upucena na nesto sto je moguce izvrsiti)
Savremeno pravo prednost daje izjavljenoj volji, u slucaju da dodje do nesklada izmedju stvarne
i izjavljene volje.
S obzirom na nacin kako su ucinjene izjave volje mogu biti:

12
1.- Neposredne (izricite) koje se cine postupcima cija je svrha da neposredno pokazu odredjenu
volju (na primer, izgovorenim ili napisanim recima)
2.- Posredne (precutne) izjave volje su one koje se cine postupcima cija neposredna svrha nije
izjava volje, ali se iz tih postupaka moze posredno, ali sigurno zakljuciti da lice njima izrazava
odredjenu volju (na primer, putnik koji je usao u autobusu smatra se da ce zakljuciti ugovor o
prevozu). Ovaj nacin izjave volje naziva se jos i izjava volje konkludentnim radnjama.
Cutanje se u savremenom pravu smatra kao nesaglasavanje.

12.- VREME I MESTO ZAKLJUCENJA UGOVORA

1.- Ako se ugovor zakljucuje izmedju prisutnih lica, ugovor je zakljucen u trenutku kad
ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.
2.- Ako se ugovor zakljucuje izmedju odsutnih lica, posle prijema ponude, razlikuje se nekoliko
trenutaka koji se namecu kao trenuci u kojima je ugovor zakljucen:
 Prema teoriji izjave, ugovor je zakljucen u trenutku kada ponudjeni izjavi da prihvata
ponudu
 Prema teoriji ekspedicije, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudjeni posalje
ponudiocu prihvat ponude,
 Prema teoriji prijema, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudilac primi izjavu
ponudjenog da prihvata ponudu
 Prema teoriji saznanja, ugovor je zakljucen u trenutku kad ponudilac sazna da je
ponudjeni prihvatio ponudu.
U nasem pravu je usvojena teorija prijema.
Kao mesto zakljucenja ugovora uzima se mesto u kome je ponudilac imao svoje sediste,
odnosno prebivaliste u trenutku kada je ucinio ponudu. Ovo vazi ako se ugovor zakljucuje
izmedju odsutnih lica.

13.- PISMENA FORMA UGOVORA

Pismena forma sastoji se iz pismene redakcije ugovora na odredjenoj ispravi, koja je napisana
rukom, pisacom masinom ili drugim sredstvom, i koja je svojerucno potpisana od ugovornih
strana koje se obavezuju
Elementi pismene forme su tekst izjave i potpisi.
Tekst izjave ne mora biti sadrzan u jednoj jedinstvenoj ispravi, a ugovor je zakljucen kad
ispravu potpissu sva lica koja se njome obavezuju.
Potrebno je da potpis sadrzi licno ime potpisnika, mada se smatra da moze sadrzati samo ime ili
samo prezime. Potpis se ne moze uciniti faksimilom, ili na redakciji ugovora koja je poslata
putem telefaksa.

13
Potpis se stavlja ispod teksta ugovora, ali ne na sredini. Ako ugovor zakljucuju lica koja nisu u
mogucnosti da se svojerucno potpisu, njihov potpis moze zameniti rucni znak overen od suda ili
drugog drzavnog organa ili potpis dva svedoka koji su prisustvovali zakljucenju ugovora.
Usmeni sporazumi, po pravilu, ostaju bez pravnog dejstva. Postoje i izuzeci od ovog pravila:
 punovazne su usmene pogodbe o sporednim tackama ugovora ako o njima u tekstu
ugovora nista nije receno a nisu u suprotnosti sa sadrzinom ugovora,
punovazne su usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili druge

14.- KONSESUALNI I REALNI UGOVORI

Prema tome da li je za zakljucenje ugovora dovoljna samo saglasnost volja ugovornika ili se
zahtevaju neke dodatne delatnosti, ugovori se dele na:

1) Konsesualne
2) Realne
1.- Konsesualni ugovori su oni ugovori koji se mogu zakljuciti samom saglasnoscu izjavljenih
volja ugovornika. Za punovaznost ovih ugovora ne trazi se nista vise od te saglasnosti (primer,
ugovor o zakupu, posluzi)
2.- Realni ugovori su takvi ugovori, za cije je zakljucenje, pored saglasnosti ugovornika,
potrebno i da se drugoj strani preda stvar koja je predmet cinidbe. kao realni akt. (primer, ugovor
o zajmu)
ZOO ugovore koji se smatraju realnim definise kao konsesualne ugovore. To se ne moze reci i za
dobrocine ugovore, jer ih on uopste i ne regulise.

UGOVOR O OSTAVI

15.- UGOVOR O OSTAVI - POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o ostavi (cuvanju, depozitu) obavezuje se ostavoprimac (cuvar, depozitar) da
besplatno ili uz naknadu primi pokretnu stvar od ostavodavca (ostavioca, deponenta) da je cuva
i da je vrati kad ovaj to bude zatrazio.
Za razliku od klasicnog shvatanja po kojem se ostava definise kao realan ugovor, za novije
shvatanje je karakteristicno da se ugovor o ostavi definise kao konsesualni ugovor jer je za
njegov nastanak dovoljna prosta saglasnost ugovornika o bitnim elementima tog ugovora.
Predaja predmeta ostave nije uslov nastanka ugovora.

14
Ugovor o ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine kao sto je to slucaj sa prodajom,
razmenom, poklonom i zajmom, ali ni osnov za upotrebu tudje stvari, kao sto je to slucaj sa
zakupom i poslugom.
Ostavoprimac dobija stvar samo u drzavinu, ima obavezu da je cuva i da je vrati na zahtev
ostavodavca.
Karakteristike.- Ugovor o ostavi je konsesualan ugovor. U osnovi je dobrocin ali moze biti i
teretan. Jednostrano je obavezan, ako je dobrocin, a dvostrano je obavezan ako je teretan. Uvek
je ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze.

16.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O OSTAVI

Bitni elementi ostave su:

1) Predmet ostave
2) Vreme trajanja ostave
3) Nagrada za cuvanje stvari kod ostave koja je zakljucena uz naknadu.
1.- Predmet ostave mogu biti samo stvari koje su pokretne, sto znaci da prava koja se vise ne
smatraju stvarima, kao i nepokretne stvari ne mogu biti predmet tog ugovora. Predmet ostave
mogu biti i zamenljive i potrosne stvari, stvari van prometa i one koje su u ugranicenom prometu
jer ostava ne trazi raspolaganje na stvari.
U ostavu se po pravilu daje svoja stvar. Ugovor o ostavi moze da zakljuci i lice koje nije vlasnik
stvari. U tom slucaju ostavoprimac je duzan da vrati stvar i takvom ostavodavcu, osim ako bi
doznao da je stvar ukradena.
Ako trece lice kao sopstvenik stvari tuzbom zahteva stvar od ostavoprimca, on je duzan da
saopsti sudu od kog lica je stvar primio, kao i da istovremeno obavesti ostavodavca o podnetoj
tuzbi.
2.- Vreme trajanja ostave.- Ugovor o ostavi je trajan ugovor. Period cuvanja stvari nije
neogranicen, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da vecno cuva predmet ostave.
Vreme trajanja ostave moze biti odredjeno samim ugovorom ili proizilazi iz prirode konkretnog
ugovora. Ali, ako se i tako ne moze odrediti, uzima se da je ugovor zakljucen sa neodredjenim
vremenom trajanja.
3.- Nagrada za cuvanje stvari.- To je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu, kao
protivvrednost za njegov ulozen trud oko cuvanja stvari. Nagrada je bitan element samo kod
ugovora o ostavi koji je teretan, a takvim se smatra ugovor kod kojeg je nagrada posebno
ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje, kao i
ugovor o ostavi kod kojeg se nagrada mogla ocekivati s obzirom na okolnosti posla.

15
Nagrada se najcesce sastoji u novcu, ali se moze dati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti.
Visinu nagrade, nacin i vreme njenog placanja ugovornici najcesce odredjuju sporazumno, a
mogu biti odredjeni i obaveznom tarifom pa i prinudnim propisima.

17.- DEJSTVO UGOVORA O OSTAVI

Ugovor o ostavi radja obaveze samo za ostavoprimca ako je dobrocin i jednostrano obavezan,
ali i za ostavodavca, ako je teretan i dvostrano obavezan.

A.- Obaveze ostavoprimca su:

1.- Prijem stvari.- Ugovorom o ostavi, ako se on shvati kao konsesualan ugovor ostavoprimac
se obavezuje da primi stvar na cuvanje. Obaveza prijema stvari sastoji se u preduzimanju
odgovarajucih radnji od strane ostavoprimca koje se moraju ispuniti u vreme, mesto i nacin kako
je to ugovorom predvidjeno ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog ugovora.
2.- Cuvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca. Ostavoprimac je duzan da cuva stvar koja
mu je poverena.
Bez pristanka ostavodavca ili bez nuzde, ostavoprimac ne moze predati stvar na cuvanje nekom
drugom licu. Ako to ucini odgovarace i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.
Ostavoprimac je duzan da cuva stvar kao svoju sopstvenu ako je ostava bez naknade, a ako je
ostava sa naknadom kao dobar privrednik, odnosno dobar domacin.
U pogledu mesta i nacina cuvanja merodavno je ono sto je ugovorom odredjeno. Ostavoprimac
moze promeniti ugovoreno mesto i nacin cuvanja samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti
inace odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.
Ostavoprimac je duzan da obavestava ostavodavca o svim promenama koje bi primetio na stvari
i o opasnostima da budu ostecene na bilo koji nacin.
Iz same prirode ugovora o ostavi proizilazi da ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava
osim ako je na to ugovorom ovlascen. U slucaju nedozvoljene upotrebe stvari ostavoprimac
duguje odredjenu naknadu, odgovara za slucajnu propast ili ostecenje stvari koji bi se dogodili
tom prilikom.
Kad je u ostavu data nepotrosna stvar koju je ostavoprimac ovlascen da upotrebljava. na odnose
ugovaraca primenjuju se odredbe ugovora o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta
vracanja stvari sudi se po pravilima ugovora o ostavi.
U slucajevima kad je predvidjeno da odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari,
ostavoprimac se moze osloboditi odgovornosti, ako dokaze da bi stvar propala ili bila ostecena i
da je postupio u skladu sa ugovorom.
3.- Vracanje stvari.- Ostavoprimac je duzan da vrati onu istu stvar koju je primi na cuvanje
zajedno sa svim plodovima i koristima od stvari. Stvar se vraca u roku odredjenom ugovorom,
odnosno u roku koji proizilazi iz prirode posla. Ako rok nije ni odredjen ni odrediv stvar se mora
vratiti kad je ostavodavac zatrazi..

16
Ostavodavac moze zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka trajanja ostave koji je
ugovorom odredjen ako je rok ugovoren iskljucivo u interesu ostavodavca (primer, kod ugovora
o ostavi bez naknade). U suprotnom, ostavodavac bi mogao da zahteva da mu se stvar vrati i pre
isteka roka samo uz obavezu snosenja odgovornosti za stetu koja je time prouzrokovana
ostavoprimcu (primer, kada je ugovor o ostavi teretan).
I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno cuva stvar odredjeno vreme, moze je vratiti
ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka, ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili
ostecenja, ili ako bi mu njeno dalje cuvanje moglo prouzrokovati stetu.
Kod ugovora o ostavi sa neodredjenim vremenom trajanja svaki od ugovornika je ovlascen da
otkaze ugovor o ostavi kad hoce, osim u nevreme. Takvo pravo ne priznaje ZOO jer se samo kod
besplatne ostave predvidja da on moze odustati od ugovora u svako doba, uz obavezu da
ostavodavcu odredi primeren rok za preuzimanje stvari.
B.- Obaveze ostavodavca.- Ostavodavac ima obaveze samo kod ugovora o ostavi koji je teretan.
Te obaveze su:
1.- Isplata nagrade koja postoji samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, ako je takva obaveza
ugovorena ili ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje.
Nacin, vreme i mesto isplate nagrade odredjuju se ugovorom:
 Ako vreme nije odredjeno ugovorom niti se moze odrediti s obzirom na prirodu i cilj
posla, pravilo je da se nagrada isplacuje posle obavljenog cuvanja, odnosno po prestanku
ugovora, tj. prilikom preuzimanja stvari.
 Za mesto placanja vazi pravilo po kojem je ostavodavac duzan da isplati nagradu u mestu
u kome ostavodavac ima svoje prebivaliste u vreme nastanka obaveze, ako se ta nagrada
ne sastoji u novcu.
2.- Naknada troskova i stete u vezi sa cuvanjem stvari.- Ostavoprimac ima pravo da zahteva od
ostavodavca da mu naknadi troskove opravdano ucinjene radi ocuvanja stvari, kao i stetu koju je
imao zbog ostave.

18.- NEPRAVA OSTAVA

ZOO predvidjaju se i pojedini slucajevi ostave koji donekle odstupaju od njenog osnovnog vida.
1.- Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zamenljive stvari s pravom
ostavoprimca da ih potrosi i obavezom da vrati istu kolicinu stvari iste vrste.
Kod takve ostave se na odnose ugovornika primenjuju pravila ugovora o zajmu. Samo se u
pogledu vremena i mesta vracanja primenjuju pravila ugovora o ostavi, ako ugovaraci nisu sto
drugo odredili u tom pogledu.
2.- Ostava u nuzdi nastaje kada je stvar poverena u slucaju kakve nevolje (primer, pozara,
zemljotresa, poplave. Ostavoprimac je u tom slucaju duzan da cuva stvar sa povecanom
paznjom.

17
19.- UGOSTITELJSKA OSTAVA
To je poseban ugovor o ostavi kod koga se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari
koje su gosti doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na cuvanje.
Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najcesce se predvidja i regulise kao jedan od posebnih slucajeva
ugovora o ostavi sto nije slucaj i sa ZOO. U njemu se ugostiteljska ostava ne regulise u okviru
posebnih slucajeva ostave vec kao jedan od dva posebna ugovora o osatvi.
Najznacajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja koja je
prosirena u odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog pojma ostave.
Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov
nestanak ili ostecenje najvise do iznosa utvrdjenog posebnim propisom.
Smatra se da ova odgovornost ugostitelja postoji i u slucaju kad on nije kriv, tako da moze da se
oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili ostecene usled:
 okolnosti koje se nisu mogle izbeci ili otkloniti
 usled nekog uzroka u samoj stvari
 ako su stvari nestale ili ostecene ponasanjem samog gosta ili ponasanjem lica koje je on
doveo ili koja su mu dosla u posetu
Ugostitelj duguje potpunu naknadu stete ako mu je gost predao stvar na cuvanje, kao i ako je
steta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.

UGOVOR O POSLUZI

20.- UGOVOR O POSLUZI - POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o posluzi poslugodavac predaje odredjenu nepotrosnu stvar poslugoprimcu da je
besplatno upotrebljava neko vreme, a ovaj se obavezuje da po isteku tog vremena vrati istu stvar
neostecenu.
U savremenoj pravnoj teoriji ugovor o posluzi definise se kao konsesualan ugovor.
Ovaj ugovor nije tipican za promet roba i usluga i nije regulisan ZOO. Ugovorom o posluzi
omogucuje se, kao i ugovorom o zakupu upotreba tudje stvari, s tim sto je zakup uvek teretan,
a posluga uvek dobrocin ugovor.
Posluga je realan, jednostrano obavezan, dobrocin i trajan ugovor. Ako se definise kao
konsesualan ugovor, onda je posluga konsesualan, dvostrano obavezan, dobrocin i trajan.
Kod ugovora o posluzi kao dvostrano obaveznog ugovora karakteristicno je da se obaveze
ugovornika ne ispunjavaju istovremeno.

18
21.- BITNI ELEMENTI UGOVORA O POSLUZI
Bitni elementi ugovora o posluzi su:
1) Stvar koja se daje na poslugu imoze biti samo nepotrosna stvar. Postoji misljenje da i
potrosna stvar moze da se da na poslugu uz obavezu da se vrati ista ta stvar (primer, flasa vina
radi izlaganja na nekoj izlozbi).
Posluga moze imati za predmet pokretnu ili nepokretnu, ali uvek individualno odredjenu
stvar. Buduca stvar ne moze biti predmet posluge kao realnog ugovora, ali moze biti predmet
posluge kao konsesualnog ugovora.Na poslugu se moze dati i tudja stvar, a poslugprimac moze
uzeti na poslugu i svoju stvar.
2) Vreme trajanja posluge moze biti odredjeno:
 Izricito, (primer, putem kalendarskog racunanja ili s pozivom na neku buducu izvesnu
okolnost)
 Precutno, (primer, odredjivanjem svrhe radi koje se stvar daje na poslugu).
Ugovor o posluzi sa neodredjenim vremenom trajanja, prestaje kad poslugodavac zahteva da mu
se stvar vrati, odnosno, kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme
u kome je mogao stvar upotrebiti prema odgovarajucem pravnom standardu.

22.- DEJSTVO UGOVORA O POSLUZI

Ako se ugovor o posluzi shvati kao realan ugovor, onda u trenutku njegovog zakljucenja nastaju
samo obaveze za poslugoprimca Za poslugodavca mogu naknadno nastati neke obaveze.
Ako se ugovor o posluzi shvati kao konsesualan, onda u trenutku njegovog zakljucenja nastaju
obaveze i za jednu i za drugu stranu.

A.- Obaveze poslugodavca su:

1.- Predaja stvari kod realnog ugovora o posluzi predstavlja uslov koji je potreban za nastanak
ugovora, dok kod konsesualnog ugovora o posluzi predaja stvari predstavlja jednu od osnovnih
obaveza za poslugodavca.
U pogledu nacina, vremana i mesta predaje primenjuju se skoro ista pravila koja vaze i za
predaju kod ugovora o zakupu.
2.- Naknada stete usled materijalnih nedostataka.- Poslugodavac nije odgovoran za
nedostatke stvari koju je poslugoprimcu predao na poslugu ali je odgovoran za stetu koju zbog
nedostataka te stvari pretrpi poslugoprimac ako je nedostatak bio poznat poslugodavcu, ili mu
prema okolnostima nije mogao ostati nepoznat, a on o tom nedostatku nije obavestio
poslugoprimca.
Poslugoprimac nema pravo na naknadu stete koju je pretrpeo zbog takvog nedostatka, ako je
on znao za taj nedostatak ili mu je on, prema okolnostima morao biti poznat.

19
Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari koja je data na poslugu proslugoprimcu snosi
poslugodavac kao njen vlasnik.
3.- Snosenje vanrednih troskova.- Vanredne troskove snosi poslugodavac. Ova obaveza
proizilazi iz samog ugovora, ako ugovornici nisu drugacije regulisali pitanje snosenja tih
troskova.
Ako je poslugoprimac usled preke potrebe, hitnosti ili u cilju poboljsanja stvari sam ucinio
izdatke koji se mogu kvalifikovati kao vanredni, on moze zahtevati naknadu tih izdataka, samo
kao nezvani poslovodja, odnosno, samo po osnovu poslovodstva bez naloga.

B.- Obaveze poslugoprimca su:

1.- Namenska upotreba i cuvanje stvari. Poslugodavac to moze da cini sa paznjom dobrog
domacina jer se ugovor o posluzi zakljucuje u njegovom interesu.Poslugodavac je duzan da stvar
upotrebljava onako kako je ugovorom odredjeno, odnosno kako to odgovara njenoj prirodi i
nameni.
U slucaju nenamenske upotrebe stvari:
a) poslugoprimac odgovara i za slucajnu propast ili ostecenje stvari koje se tom prilikom
dogodilo. ili
b) poslugoprimac odgovara samo ako ne dokaze da bi stvar propala usled da se on pridrzavao
svoje obaveze.
Poslugoprimac nije ovlascen bez saglasnosti poslugodavca da stvar daje drugome na
upotrebu. Ukoliko se povredi obaveza cuvanja i upotrebe stvari poslugodavac moze da raskine
ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati.
2.- Snosenje redovnih troskova, odnosno troskova koji su neophodni za redovno odrzavanje,
cuvanje i upotrebu stvari. Zbog povrede ove obaveze, poslugodavac bi mogao da raskine
ugovor.
3.- Vracanje stvari po prestanku ugovora o posluzi. Poslugoprimac ima obavezu da istu i
neostecenu stvar vrati poslugodavcu.Stvar se vraca u stanju u kojem je bila primljena. Ne uzima
se u obzir normalno habanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom.
Poslugoprimac ima pravo da skine i zadrzi dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez ostecenja
stvari. Poslugodavac moze zahtevati povracaj stvari sa ucinjenim dodacima ako naknadi njihovu
vrednost koju su imali u trenutku povracaja. Za ostecenja stvari za koja je odgovoran,
poslugoprimac duguje naknadu stete.
Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljucenjem ugovora, ali dospeva protekom
odredjenog vremena:
a) U slucaju kad vreme trajanja nije odredjeno ni odredljivo, obaveza vracanja nastaje:
 u casu kad poslugodavac zatrazi povracaj

20
  kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je
morao stvar upotrebiti
b) Ako je vreme trajanja posluge odredjeno, poslugodavac protiv volje poslugoprimca ne
moze zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok poslugoprimac ima pravo da vrati a
poslugodavac ima duznost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge.
Od ovog pravila se moze odstupiti ako je rok vracanja ugovoren u obostranom interesu i ako bi
vracanje stvari pre roka bilo stetno za poslugodavca.
Stvar se vraca u mestu odredjenom ugovorom, a u nedostatku ugovorne odredbe, u mestu
prebivalista poslugodavca.

UGOVOR O ZAJMU

23.- UGOVOR O ZAJMU – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda u svojinu odredjeni iznos
novca ili odredjenu kolicinu drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati
posle izvesnog vremena istu kolicinu novca, odnosno istu kolicinu stvari iste vrste i istog
kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade.
Zajmoprimac stice pravo svojine, ali se od ostalih ugovora kojima se stice pravo svojine
(prodaja, razmena, poklon), zajam razlikuje po tome sto je zajmoprimac obavezan da posle
izvesnog vremena vrati stvari iste vrste i istog kvaliteta, s tim sto moze biti ugovoreno da uz
glavnicu duguje i kamatu.
Obaveza vracanja stvari postoji i kod drugih ugovora (posluga, zakup, ostava), ali se kod tih
ugovora stvar vraca in species, a za ugovor o zajmu je karakteristicno genericko vracanje stvari.
Ugovor o zajmu je u nasem pravu uredjen kao konsesualni ugovor, to jest, kao ugovor za ciji
nastanak je dovoljna prosta saglasnost volja ugovornika. To je i dvostrano obavezan ugovor, s
tim sto se obaveze ugovaraca ne ispunjavaju istovremeno. Iz prirode ugovora proistice da je
zajmodavac duzan da prvi ispuni svoju obavezu, pa tek onda zajmoprimac.
Ugovor o zajmu moze biti dobrocin ili teretan u zavisnosti od toga da li zajmoprimac uz
glavnicu duguje i kamatu. Kamata se duguje samo ako je ugovorena, osim kod ugovora u
privredi kod kojih zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.

21
24.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O ZAJMU
U bitne elemente ugovora o zajmu spadaju: stvar, rok vracanja zajma i kamata, ako je ugovor
o zajmu zakljucen kao teretan ugovor.
1.- Stvar.- Predmet ugovora o zajmu moze da bude bilo koja zamenljiva stvar, tj. ona stvar koja
se u pravnom prometu odredjuje po rodu, broju, meri ili tezini, pri cemu nije od znacaja da li je
ona potrosna ili nepotrosna. Ipak, najcesce je novac predmet tog ugovora.
2.- Rok vracanja zajma odredjuje se obicno saglasnoscu ugovaraca ili iz okolnosti samog
ugovora o zajmu. Ako taj rok nije odredjen, niti se moze odrediti iz okolnosti samog ugovora,
zajmoprimac je duzan vratiti zajam po isteku primerenog roka, koji ne moze biti kraci od dva
meseca racunajuci od zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati.
3.- Kamata.- Kod ugovora o zajmu koji je teretan, predvidja se i naknada za koriscenje stvari
koja se zove kamata ili interes. Moze se zahtevati samo ako je ugovorena, dok kod ugovora o
zajmu u privredi zajmoprimac duguje kamatu u svakom slucaju.

25.- DEJSTVO UGOVORA O ZAJMU

Kao dvostrano obavezan ugovor, ugovor o zajmu stvara obaveze za obe ugovorne strane.
Obaveze zajmodavca su:
1.- Predaja obecanih stvari da bi zajmoprimac mogao da stekne pravo svojine na pozajmljenim
stvarima. On je to duzan da ucini u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odredjen, onda
kad to zajmoprimac zatrazi.
Pravo zajmoprimca da trazi predaju obecanih stvari, zastareva za tri meseca od dolaska
zajmodavca u docnju, a u svakom slucaju za godinu dana od zakljucenja ugovora.
Zajmodavac moze odbiti da izvrsi obavezu predaje obecanih stvari:
 ako u vreme zakljucenja ugovora nije znao da su materijalne prilike zajmoprimca takve,
da je neizvesno da li ce on biti u stanju da vrati zajam, odnosno,
 ako je doslo do pogorsanja materijalnih prilika zajmodavca posle zakljucenja ugovora.
2.- Naknada stete zbog nedostataka pozajmljenih stvari.- Kod zajma sa naknadom se
predvidja da je zajmodavac duzan da naknadi zajmoprimcu stetu koja mu je bila prouzrokovana
zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.
Kod zajma bez naknade, zajmodavac nije odgovoran za materijalne nedostatke stvari, ali je
duzan da nadoknadi stetu koju zajmoprimac pretrpi usled materijalnih nedostataka, ako su mu
nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio
zajmoprimca.

22
Obaveze zajmoprimca su:
1.- Vracanje pozajmljenih stvari. Zajmoprimac je duzan da u ugovorenom roku, vrati istu
kolicinu stvari, iste vrste i kvaliteta.
Ako ugovaraci nisu odredili rok vracanja zajma, niti se on moze odrediti iz okolnosti zajma,
zajmoprimac je duzan vratiti zajam po isteku primerenog roka, koji ne moze biti kraci od dva
meseca, racunajuci od zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati.
Zajmoprimac moze vratiti zajam i pre roka odredjenog za vracanje, ali je duzan da o svojoj
nameri unapred obavesti zajmodavca i da mu naknadi stetu.
2.- Obaveza placanja kamate postoji samo ako se zajmoprimac obavezao da uz glavnicu
duguje i kamatu, s tim sto kod ugovora u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije bila
ugovorena.
Stopa ugovorene kamate odredjena je odredbama ZOO koje se odnose na novcane obaveze.

UGOVOR O PRODAJI

26.- UGOVOR O PRODAJI – POJAM, BITNE OSOBINE, POREKLO I ZNACAJ

Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo
svojine na predatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i
preuzme stvar.
Kad ima za predmet prodaju nekog drugog prava, to je takav ugovor kojim se prodavac
obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrsenje tog prava zahteva drzavinu stvari i da
mu preda stvar.
Ugovorom o prodaji prenosi se pravo svojine, s tim sto se u nekim pravima pravo svojine stice
aktom zakljucenja ugovora, dok se u drugim gde spada i nase pravo, svojina stice realizacijom
jednog materijalnog akta (predaja).
S obzirom da se pravo svojine na predatoj stvari stice njenom predajom, logicno je sto se
predvidja da do predaje stvari kupcu rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari snosi prodavac,
a da sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.
Ipak, rizik ne prelazi na kupca, ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor
ili trazio zamenu stvari, a u slucaju kad predaja stvari nije izvrsena zbog kupceve docnje, rizik
prelazi na kupca u casu kad je dosao u docnju.
Ugovor o prodaji je imenovan ugovor koji je uvek dvostrano obavezan i teretan. To je i
konsesualan i neformalan ugovor, jer se po pravilu zakljucuje prostom saglasnoscu volja,
odnosno, bez ispunjenja odredjene forme.
Medjutim, za ugovor o prodaji nepokretnih stvari, izricito se predvidja da mora biti zakljucen u
pismenoj formi, pod pretnjom nistavosti. Ugovor o prodaji je najcesce i komutativan ugovor, ali
23
se moze zakljuciti i kao aleatoran ugovor, odnosno kao ugovor o prodaji nade (na primer
prodaja buduce zetve, zahvata mreze jednog ribara).

27.- BITNI SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI

Bitni elementi ugovora o prodaji su:
1) Stvar koja mora biti moguca, dozvoljena i odredjena ili pravo pod uslovom da je
prenosivo. Kada je u pitanju stvar ona mora:
 Biti u prometu, u protivnom ugovor je nistav. Za stvari koje su u ogranicenom
prometu vaze posebni propisi.
 Postojati u trenutku zakljucenja ugovora, u protivnom ugovor nema pravno
dejstvo osim ugovora o prodaji buducih stvari. Ako je u casu zakljucenja ugovora
stvar samo delimicno propala, kupac moze raskinuti ugovor ili ostati pri njemu i
traziti snizenje cene.
 Tudja stvar moze biti predmet prodaje, jer u nasem pravu ugovor ima samo
obligacionopravno dejstvo. Kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar
tudja moze raskinuti ugovor i traziti naknadu stete.

2) Cena, kao novcana naknada koju kupac duguje prodavcu treba da je:
a) Izrazena u novcu ali se delom moze dati i u nekoj stvari, pod uslovom da je vrednost novca
veca od vrednosti stvari.
b) Odredjena ili odrediva, u protivnom ugovor nema pravno dejstvo. Izuzetak predstavlja
samo ugovor o prodaji u privredi, koji je i bez odredbe o ceni punovazan. Kod takvog ugovora
kupac je duzan da plati cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora.
U nedostatku ove cene duzan je da plati razumnu cenu. Pod razumnom cenom smatra se tekuca
cena u vreme zakljucenja ugovora. Ako se ona ne moze utvrditi, onda cenu koju utvrdjuje sud
prema okolnostima slucaja.
U izvesnim slucajevima cena moze biti propisana od nadleznog organa (tzv propisana cena). U
slucaju takve cene kupac duguje samo iznos propisane cene. Ako je vec isplatio ugovornu cenu,
ima pravo da mu se vrati razlika.
Odredjivanje cene moze biti povereno trecem licu, ali ne moze biti ostavljeno jednom
ugovaracu. Za odredbu ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu
smatra se kao da nije ni ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slucaju kad cena nije
odredjena.
v) Stvarna, jer nema cene, pa samim tim ni ugovora o prodaji ako cena nije stvarna vec je
simulovana ili fiktivna.
g) Srazmerna, i u tom slucaju predstavlja uslov punovaznosti ugovora.. Ukoliko cena nije
srazmerna moze se zahtevati ponistenje tog ugovora.

24
28.- OBAVEZE PRODAVCA
Osnovne obaveze prodavca iz ugovora o prodaji su sledece;
1.- Obaveza predaje stvari kao glavna prodavceva obaveza. Ima za cilj da kupca ucini
vlasnikom stvari, i da mu omoguci da se koristi ovlascenjima koja iz ovog prava proizilaze.
Prodavac je duzan predati stvar kupcu na nacin, u vreme i na mestu predvidjenom ugovorom.
Prodavac je izvrsio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uruci ili preda ispravu
kojom se stvar moze preuzeti“.
Redovan oblik predaje je urucenje (traditio), tj fizicka predaja iz ruke u ruku, kojim se
drzavina prenosi sa prodavca na kupca. Obaveza predaje moze se izvrsiti putem tzv. simbolicne
predaje, kao i nekim vrstama fiktivne predaje (primer, traditio brevi manu).
Prodavac je duzan predati stvar kupcu u ispravnom stanju zajedno sa njenim pripacima.
Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio duzan da mu ih
preda.
Kad datum predaje stvari kupcu nije odredjen, prodavac je duzan izvrsiti predaju u razumnom
roku posle zakljucenja ugovora.
Kad mesto predaje nije odredjeno ugovorom, predaja stvari vrsi se u mestu u kome je
prodavac, u casu zakljucenja ugovora imao svoje prebivaliste, ili, u nedostatku ovoga, boraviste,
a ako je prodavac zakljucio ugovor u vrsenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu
njegovog sedista.
Kod ugovora o prodaji, kao dvostrano-obaveznog ugovora, primenjuje se pravilo o
istovremenom ispunjenju obaveza obeju strana, ako nije sto drugo ugovoreno. Prodavac nije
duzan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to
istovremeno ucini. Ali, kupac nije duzan isplatiti cenu pre nego sto je imao mogucnost da
pregleda stvar.
2.- Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pravnih nedostataka sto je izlozeno u opstem
delu.

29.- OBAVEZE KUPCA

Osnovne obaveze kupca iz ugovora o prodaji su sledece:
1.- Obaveza isplate cene se u predaji odredjene sume novca u svojinu prodavca. To je ona suma
novca koja je ugovorom bila odredjena ili zakonom propisana. Ukoliko nije drugo predvidjeno
kupac je duzan da isplati cenu odjednom a ne u pojedinim delovima (ratama).
U pogledu vremena i mesta isplate cene, merodavno je ono sto je odredjeno ugovorom. U
nedostatku ugovorne odredbe ili drugacijih obicaja, placanje se vrsi u casu i mestu u kome se
vrsi predaja stvari. Ako se cena ne moze platiti u casu predaje, placanje se vrsi u prebivalistu,
odnosno sedistu prodavca.
2.- Obaveza preuzimanja stvari sastoji se u odnosenju stvari od strane kupca.

25
Kupac dolazi u poverilacku docnju ako ne preduzme radnje koje omogucuju prodavcu da izvrsi
predaju stvari ili ako neopravdano odbije da je preuzme. Prodavac moze, ako ima osnovanog
razloga da posumnja da kupac nece isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor, ako kupac bez
opravdanog razloga odbije da preuzme stvar.
Obavezu cuvanja stvari za racun saugovaraca imaju jedan prema drugom i prodavac i kupac.
Ako je zbog kupceve docnje rizik presao na kupca pre predaje stvari, obaveza je prodavca da je
cuva sa paznjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domacina.
Istu obavezu ima i kupac kad mu je stvar urucena a on hoce da je vrati prodavcu, bilo sto je
raskinuo ugovor, bilo sto je zahtevao zamenu stvari. Ugovarac koji je duzan cuvati stvari, ima
pravo na naknadu troskova potrebnih radi ocuvanja stvari

30.- NAKNADA STETE U SLUCAJU RASKIDA PRODAJE

U slucaju raskida prodaje zbog povrede ugovora od strane jedne, druga strana ima pravo na
naknadu stete koju zbog toga trpi, prema opstim pravilima o naknadi stete nastale povredom
ugovora.
Posebna pravila su predvidjena za sledece slucajeve:
1.- Kad je predmet prodaje stvar koja ima tekucu cenu ako je prodaja raskinuta zbog povrede
ugovora od strane jedne strane, druga strana moze zahtevati razliku izmedju cene odredjene
ugovorom i tekuce cene, na dan raskida ugovora na trzistu mesta u kome je posao obavljen.
2.- Kad prodaja ima za predmet stvari odredjene po rodu pa jedna strana ne izvrsi svoju
obavezu na vreme, druga strana moze izvrsiti prodaju radi pokrica, odnosno, kupovinu radi
pokrica, i zahtevati razliku izmedju cene odredjene ugovorom i cene prodaje, odnosno
kupovine radi pokrica.
Prodaja, odnosno kupovina radi pokrica mora biti izvrsena u razumnom roku i na razuman nacin,
a o nameravanoj prodaji ili kupovini poverilac je duzan obavestiti duznika.

SLUCAJEVI PRODAJE SA NAROCITIM POGODBAMA

31.- PRODAJA SA PRAVOM PRECE KUPOVINE

To je takav ugovor o prodaji, kod kojeg se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj
prodaji stvari odredjenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za
istu cenu.
Osobenost ovog slucaja prodaje ogleda se u tome sto je ogranicena sloboda ugovaranja na
strani kupca.
Prodavac je duzan da u roku od mesec dana, racunajuci od dana kad ga je kupac obavestio o
namaravanoj prodaji trecem licu, obavesti kupca na pouzdan nacin o svojoj odluci da se koristi

26
pravom prece kupovine Prodavac je duzan da istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, isplati
cenu ugovorenu sa trecim licem, ili da je polozi kod suda.
Pravo prece kupovine pokretnih stvari ne moze se ni otudjiti ni naslediti, ukoliko zakonom
nije drukcije odredjeno. Njegova duzina odredjuje se ugovorom, a u slucaju kad ugovorom nije
odredjeno njegovo trajanje ili je odredjen duzi rok, pravo prece kupovine prestaje po isteku roka
od pet godina od zakljucenja ugovora.
Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na treceg ne obavestavajuci prodavca,
ovaj moze, u roku od sest meseci, racunajuci od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da
se prenos ponisti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima. Takvim zahtevom moze uspeti
samo, ako dokaze da je trecem licu bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac
ima pravo prece kupovine.
Pri tome, u roku koji je predvidjen za podnosenje tuzbe, prodavac mora i da isplati cenu
ugovorenu sa trecim licem ili da je polozi kod suda.
U svakom slucaju, pravo prece kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine
stvari na treceg.

32.- KUPOVINA NA PROBU

To je takav slucaj ugovora o prodaji kod kojeg kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba,
da bi utvrdio da li odgovara njegovim zeljama, i da u odredjenom roku obavesti prodavca da li
ostaje pri ugovoru.
O tome da li ostaje pri ugovoru, kupac je duzan da obavesti prodavca u roku odredjenom
ugovorom ili obicajem. Ako takvog roka nema, proba se mora izvrsiti u primerenom roku koji
mu bude odredio prodavac, inace ce se smatrati da je odustao od ugovora.
Ali, ako je stvar predata kupcu da je isproba samo do odredjenog roka, a on je ne vrati bez
odlaganja po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.
Pravo na probu je, inace, subjektivna kategorija, jer zavisi iskljucivo od kupceve volje.
Medjutim, ono dobija objektivni karakter (objektivna proba), ako je proba ugovorena da bi se
utvrdilo da li stvar ima odredjena svojstva ili, da li je podobna za odredjenu upotrebu. U tom
slucaju opstanak ugovora ne zavisi od kupcevog nahodjenja, vec od toga da li ona zaista ima ta
svojstva, odnosno, da li je podobna za odredjenu upotrebu.
Rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac, do
kupceve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka u kojem je kupac bio duzan da vrati
stvar prodavcu.

27
33.- PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU
To je takav ugovor o prodaji kod kojeg stvar o kojoj je ugovor, mora biti saobrazna uzorku ili
modelu, osim ako su uzorak ili model podneti kupcu samo radi obavestenja i pribliznog
odredjivanja osobine stvari.
Ako stvar koju je prodavac predao kupcu kod ugovora u privredi nije saobrazna uzorku ili
modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke
stvari, a u drugim slucajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.

34.- PRODAJA SA ZADRZAVANJEM PRAVA SVOJINE

To je takav ugovor o prodaji kod kojeg prodavac odredjene pokretne stvari, posebnom
odredbom ugovora zadrzava pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne
isplati cenu u potpunosti.
Osobenost ovog slucaja prodaje je u tome, sto se predajom stvari ne prenosi svojina na kupca,
vec prodavac posebnom odredbom ugovora zadrzava pravo svojine radi obezbedjenja isplate
cene.
Zadrzavanje prava svojine ima dejstvo prema kupcevim poveriocima samo ako je ucinjeno u
obliku javno overene isprave, pre kupcevog stecaja ili pre plenidbe stvari.
Karakteristicno je da rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari snosi kupac od casa kad mu je
stvar predata, iako on jos nije postao vlasnik stvari.

35.- PRODAJNI NALOG

Prodajni nalog je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da odredjenu pokretnu stvar
koju mu je predao nalogodavac, proda za odredjenu cenu, u odredjenom roku, ili da je u tom
roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne ucini, smatrace se da je on stvar kupio.
Za nastanak prodajnog naloga neophodna je saglasnost nalogodavca i nalogopromca. Bitni
elementi prodajnog naloga su:
1) Nalog kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlascuje da odredjenu pokretnu stvar proda
drugome
2) Rok u kome to treba da se ucini, jer se prodajni nalog ne moze opozvati pre isteka
ugovorenog roka. Po tome se prodajni nalog razlikuje od opsteg tipa ugovora o nalogu,
od kojeg nalogodavac moze odustati, odnosno od ugovora o punomocstvu, kod kojeg
vlastodavac moze po svojoj volji opozvati punomocje.
3) Cena za koju stvar treba da bude prodata treba da bude unapred odredjena zato sto kod
prodajnog naloga dolazi do izrazaja mogucnost samokontrahiranja, tj. zakljucenja
ugovora sa samim sobom. Samo unapred odredjena cena cini dopustenom mogucnost
samokontrahiranja.
Na osnovu prodajnog naloga nastaju obaveze za oba ugovornika.

28
Nalogodavac je obavezan da preda pokretnu stvar koja je predmet prodaje nalogoprimcu, kao
i da se uzdrzi od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka od ugovora, odnosno opoziva
naloga. Stvar se predaje u drzavinu nalogoprimca, sto znaci da ona i dalje ostaje u svojini
nalogodavca. Sve do isteka ugovorenog roka nalogodavac, kao vlasnik stvari snosi rizik njene
slucajne propasti ili ostecenja. Nalogodavac ne moze stvar otudjiti otudjiti jer mu se izricito
uskracuje pravo da raspolaze njom dok mu ne bude vracena.
Nalogoprimac je duzan da izvrsi nalog prema uputstvima koje je dobio od nalogoprimca, da to
ucini licno i da o izvrsenom nalogu obavesti nalogodavca i polozi mu racun, s tim sto se
obaveza polaganja racuna svodi na isplatu cene
U vezi sa dejstvom prodajnog naloga moguce su tri razlicite situacije:
1.- Nalogoprimac je stvar prodao trecem licu u ugovorenom rpku, i cenu preda nalogodavcu,
onda se na pravne odnose izmedju njih primenjuju pravila ugovora o punomocstvu.
Nalogodavac tada ima polozaj vlastodavca, a nalogoprimac polozaj punomocnika. Za razliku
od punomocstva, kod prodajnog naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog. Za razliku
od prodajnog naloga, punomocnik ne postaje vlasnik stvari koja mu je poverena ukoliko je u
odredjenom roku ne proda.
2.- Nalogoprimac je stvar vratio nalogodavcu pre isteka ugovorenog roka onda izmedju
nalogodavca i nalogoprimca prestaje pravni odnos koji je zasnovan prodajnim nalogom.
3.- Nalogoprimac stvar nije prodao niti je vratio nalogodavcu smatra se da je on stvar kupio.
U tom slucaju, nalogodavac ima polozaj prodavca, a nalogoprimac polozaj kupca. Na njihove
pravne odnose prinjenjuju se pravila ugovora o prodaji.
U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost o trenutku u kojem nalogoprimac koji u predvidjenom
roku stvar ne proda ili ne vrati nalogodavcu, stice pravo svojine.
A.- Veci broj autora smatra da nalogoprimac stice pravo svojine istekom roka u kojem je trebao
da proda stvar i preda cenu nalogodavcu ili da mu stvar vrati. (kratkom rukom, tj. putem traditio
brevi manu) bez obzira na to sto jos nije platio cenu.
B.- Prema stanovistu koje zastupa manji broj autora, nalogoprimac ne stice pravo svojine
istekom roka u kojem je on duzan da proda ili da vrati stvar, vec tek u trenutku isplate odredjene
cene.

29