I UVOD

#roizvodni odnosi- ogledaju se u efikasnoj I efektivnoj primeni proizvodnih faktora, nacinu raspodele rezultata poslovanja kao I visina zivotnog standarda $konomski odnosi %eekonomski faktori

1. POJAM I PREDMET IZUCAVANJA MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

Medjunarodno poslovanje je naucna disciplina koja izucava pravila kojima se regulisu privredno-ekonomski odnosi. Medjunaronde ekonomske tokove karakterisu razliciti principi I nacela, koji funkcije na mikro nivou prenose na makro I globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije. Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeca, koji se zahteva na trzistu I koji konkurencija ne moze tako lako dostici sem putem stvaranja sebi vecih troskova I u duzem vremenskom periodu. Trgovina je trajna drustvena aktivnost koja u trzisnoj privredi organizuje I regulise robne tokove, I odvija se na domacem I inostranom trzistu. Unutrasnja proizvodnja podrazumeva plasman roba I usluga na domacem trzistu, a spoljna na medjunarodnom. poljna trgovina u uzem smislu je iskljucivo promet izmedju dve zemlje ili dva trgovinsko-politicka podrucja, odnosno uvoz I izvoz robe, dok je u sirem smislu ona promet usluga, roba, kapitala, rada I prenos vesti. Konkurentska pozicija na globalnom trzistu stvara se produktivnoscu, ekonomicnoscu, rentabilnoscu, kao I ulaganjem u sistemska znanja, sto ce usloviti naglasenu inovativnost poslovnih procesa. !aktori koji uticu na medjunarodne odnose" #rirodni faktori- prirodni potencijal tj bogatstvo zemlje sirovinama, rudama, klimatski uslovi, velicina I polozaj zemlje #roizvodni faktor-svi faktori proizvodnje kao sto su kvantitet , kvalitet osnovnih I obrtnih sredstava, raspoloziva radna snaga, kvalitet organizacije rada, primena savremenih tehnologija, intelektualne svojine itd.

&. Uslovi razmene 'terms of trade( su odnosi izmedju promene izvoznih cena I promene uvoznih cena roba koja su predmet medjunarodne trgovine. ). !leksibilnost subjekata medjunarodnog poslovanja prilagodjavanju uslovima poslovanja tj promenama u medjunarodnom okruzenju" razvoj savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija, automatizacija proizvodnje, liberalizacija trzista,primeni I asimilaciji sistemskog I globalnog znanja, procesima stvaranja inovativnoih potencijala. *. licnosti I razlike unutrasnje I spoljne trgovine ogledaju se u slicnim ekonomskim zakonitostima, oblicima trzista, tehnikama trgovanja, metodama formiranja cena, cilj plasiranja robe na trziste, odvijaju se na ogranicenom trzistu. +azlicitosti unutrasnje I spoljne trgovine proisticu iz mobilnosti I efikasnosti faktora proizvodnje. ,. -eterminante medjunarodnog poslovanja su " medjunarodno okruzenje, drzava kao specifican subject, katalizator razmena sa inostranstvom kroz multilateralne I bilateralne ugovore, nezavisnost I suverenitet drzava, mobilnost roba I usluga, slabija mobilnost faktora proizvodnje.

2. SUBJEKTI MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

- medjunarodna zajednica . njena uloga je posebno naglasena posredstvom institucija kao sto su vetska trgovinska organizacija, medjunarodni monetarni fond, direktno utice na medjunarodno poslovanje. - drzava .Uloga u medjunarodnom poslovanu jeste da regulise mehanizme I instrumente ekonomske delatnosti, kreiranje multilateralnih I bilateralnih odnosa medj. #oslovanja.

- preduzece-ima funkciju nosioca medjunarodnog poslovanja 3.4 S(o&!1"' o 1!.2i2i in2e/e02"!/ne .vo ine 3. MEDJUNARODNE KONVENCIJE #roblematika je reguisana u nekoliko medjunarodnih konvencija od kojih se svaka odnosi na neki segment intelektualne svojine" #ariska &11)-registracija I zastita prava intelektualne svojine, Madridski sporazum &12&-zastitni znak, Minhenski sporazum &23*, 4asingtonski sporazum &235, porazum iz trazbura &23&, sporazum iz 6aga &2*,- registracija patenta

Konvencije oznacavaju ugovorni odnosi ozmedju dve ili vise drzava, zasnovani na bilateralnom ili multilateralnom metodu iz podrucja medjunarodne trgovine I razmene.

3.5 S(o&!1"' o (&evo1" &o)e 3.1 Konvenci ! " e#in eni$ n!ci ! o "%ovo&i'! o 'e# "n!&o#no (&o#! i &o)e* Bec 1+,-. #otpisivanje su inicirale U% I primenjuje se ne samo na clanice, vec I kada je samo jedna potpisnica clanica. /buhvata pravila koja se ticu obligacionih odnosa izmedju prodavca I kupca. -a bi se konvencija primenila moraju biti ispunjeni uslovi da je ugovor o prodaji robe sklopljen izmedju dve teritorijalno razlicite drzave I da se vresi transfer robe iz jedne zelje u drugu. %e primenjuje se na ugovore ciji je pretezni deo pruzanje usluga. porazumom iz 7eneve &289 regulisan je drumski prevoz robe, sporazumom iz 0risela &2),. pomorski saobracaj, konvencijom iz :ikaga &2,, vazduzni prevoz, sporazumom iz 0erna &125 zeleznicki prevoz.

4. IZVORI MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

4.1 I1vo&i 'e# "n!&o#no% !vno% (&!v! - medjunarodni ugovori 3.2 B&i.e/.0i .(o&!1"' o ."#.0o n!#/e1no.2i* B&i.e/ 1+3,. 0riselski sporazum odredjuje nadleznost suda u resavanju sporova u medjunarodnom poslovanju. -efinise slobodno opredeljenje potpisnica ugovora, a u slucaju nepostizanja kompromisa oko arbitraze, pokretac spora ima pravo izbora izmedju sudova dveju zemalja. - medjunarodno obicajno pravo - opsti principi

4.2 I1vo&i 'e# "n!&o#no% (&iv!2no% (&!v! matra se da je medjunarodno privatno pravo izvor medjunarodnog poslovanja

3.3 Ri'.0i .(o&!1"' o 1!0on" 0o i ce .e (&i'en iv!2i * Ri' 1+,-. porazum ustanovljava da ce se medjunarodnim ugovornim odnosima primenjivati zakon zemlje na cijoj teritoriji se odvija delatnost koja je predmet ugovora ili ce se primenjivati nacela medjunarodnog trgovinskog zakona. 4.3 i1vo&i i1 #o'!ce% 1!0ono#!v.2v!

7akon o spoljnotrgovinskom poslovanju, 7akon o deviznom poslovanju, 7akon o slobodnim zonama, 7akon o carini, 7akon o preduzecima, 7akon o obligacionim odnosima

#referencijalni institut omogucava povlascen polozaj odredjenim privrednim subjektima. #referencijalni polozaj koji uziva jedan subject, predstavlja slobodnu trgovinu, a za druge veca ogranicenja I dadzbine. Izjednacavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavalja iste uslove poslovanja bez diskriminacije.

4.4 I1vo&i !"2ono'no% 'e# "n!&o#no% 2&%ovin.0o% (&!v! ;utonomija proistice iz slobode ugovaranja I slobode definisanja prava I obaveza ugovornih strana. Izvori ovog prava mogu biti" tipski ugovori, opsti uslovi, kodifikovana pravilaI%:/T$+M , obicaji I uzanse za poslovanje na odredjenom trzistu, prometni obicaji, poslovni obicaji,poslovni I proizvodni standardi, arbitrazna praksa nacionalnih I medjunarodnih arbitraza.

5.2 N!ce/o ./o)o#no% .!o)&!c! ! I ./o)o#ne (/ovi#)e Ima za cilj slobodu transporta I plovidbe u medjunarodnim relacijama.

5.3 N!ce/o ./o)o#e 2&!n.8e&! novc! novc!ne v&e#no.2i I #o)i2i /vo nacelo sledi slobodu trgovine, ima za cilj unapredjenje slobode transfera novca I novcanih vrednosti.

4.5 P&!vi/! INCOTERMS 6In2e&n!cion!/ Co'e&ci!/ Te&'.7 #redstavljaju medjunarodna trgovinska pravila za tumacenje najvaznijih trgovinskih izraza I transportnih klauzula. Izdala ih je Medjunarodna trgovinska komora &2*9. 4erodostojnost je priznata od strane medjunarodnih sudova. I%:/T$+M pravila I termini primarnu funkciju imaju u tumacenju odnosa kupac I prodavac u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima.

5.4 N!ce/o n! (ov/!.ceni e n!ci e #odrazumeva unosenje u medjunarodni ugovor, da ce svaka potpisnica ugovora priznati drugoj strani potpisnici ugovora u odredjenim oblastima uzajamna prava kao sto su povastice I olaksice koje je ona dala ili ce dati bilo kojoj trecoj drzavi. Karakteristicna su , elementa" &. polozaj najpovascenije nacije iskljucuje preferencijalni tretman neke trece drzave od strane drzave koja obecava takav polozaj ). ova klauzula ne iskljucuje naknadnih pogodnosti-izvan onih koje ona daje trecim drzavama sa najpovlasceniujim polozajem *. prava I povlastice trecih drzava se pojavljuju kao predmet uporedjivanja ,. ne zahtevaju se strogo odredjena pravila ponasanja

5. NACELA MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

5.1 N!ce/o ./o)o#ne 2&%ovine /vo nacelo predstavlja lobodan uvoz I izvoz roba bez ogranicenja I zabrana. lobodna trgovina oznacava slobodno formiranje cena bez ogranicenja I uplitanja drzave. Monopol je suprotan slobodnoj trgovini, znacajno je ogranicava I iskljucuje princip slobodne trgovine za neke privredne subjekte, a za duge stvara neogranicenu slobodu.

5.5 N!ce/! &eci(&oci2e2! /mogucava se uzajamno ponasanje drzava ugovornica, tako sto ugovorna strana daje odredjenu pogodnost odnosno povlasticu, da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuce pogodnosti.

II RAZVOJ MEDJUNARODNE TRGOVINE

ustna medjunarodne trgovine vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji I medjunarodnu razmenu dobara, kako bi se povecao dohodak zemlje koja ucestvuje u toj razmeni. U zatvorenoj privredi input je jednak dohodku, tj sve sto se proizvede u privredni neke zemlje uravnotezeno je sa dohodkom te zemlje. U otvorenoj privredi dohodak je jednak privatnoj I javnoj proizvodnji, investicijama I trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza I izvoza. U toku istorijskog razvoja spoljne trgovine diferencirale su se cetiri dominantne spoljnotrgovinske politike" &. Markantalizam 'prelazak iz feudalizma u rani liberalizam(. /snovne karakteristike u spoljnotrgovinskoj politicu su" glavni oblik bogatstva bio je novac, spoljna trgovina je izvor bogatsva jedne drzave, aktivna platnobilansna politika obezbedjuje se protekcionistickim merama, sve transakcije sa inostranstvom regulisu se u kovanom zlatu I srebrenom novcu, ne priznaje se medjunarodno investiranjem naplata kamate, osiguranje, priliv po osnovu turizma I drugi devizni prilivi. ).<iberalizam polazi od pretpostavke ukidanja svih ogranicenja, odnosno uspostavljanja slobodne konkurencije I trgovine, sa naglaskom na sferu preduzetnicke privrede. *. #rotekcionizam instrumenti su carine, kvote, dobrovoljna izvozna ogranicenja, standardi. /pravdanost protekcionizma vidi se u zastiti mladih industrija dok ta mlada industrijska grana ne postane konkurentna na medjunarodnom trzistu. ,. Intervencionizam javlja se nakon svetske krize &2)2-&2**. Usmeren je na citav niz mera I instrumenata kojima drzava regulise medjunarodnu trgovinu I medjunarodna placanja na teritoriji. /ve teorije usmerene sun a stvaranje stabilnosti privredjivanja. /snovni pojmovi u teorijama medjunarodne trgovine" Input . sva ulaganja u proizvodne faktore, tj proizvodnju neke privrede

5.3 N!ce/o n!cion!/no% 2&e2'!n! #odrazumeva izjednacavanje stranih subjekata sa domacim privrednim subjektima, tako sto strani subject ne moze imati losiji pravni tretman od domaceg privrednog subjekta, pri cemu drzava omogucava ista prava koja imaju I domaca lica.

5.9 N!ce/! (&e8e&enci !/no% 2&e2'!n! /vo nacelo ogleda se u nizu benificija I pogodnosti kojim se omogucava povecan pristup privrednih subjekata I roba u drzavi, strani ugovornici

5., Si.2e' (&!vicno% 2&e2'!n! /vaj sistem se naziva I sistem nediskrimiminacije I podrazumeva jednak I pravican postupak za sve zemlje I njihove privredne subjekte

-ohodak . rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore, tj proizvodnju neke privrede Medjunarodni odnosi razmene su cene po kojima poslovni subject jedne zemlje izvoze I uvoze proizvode I usluge 0ruto nacionalni dohodak- zbir bruto domaceg proizvoda I neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta 0ruto domaci proizvod .ukupna vrednost dobara I usluga prizvedenih na teritoriji jedne drzave u toku jedne godine Uvoz- prodaja na teritoriji domace drzave proizvoda I usluga proizvedenih u inostranastvu /portunitetni trosak je trosak koji se javlja zbog neproizvodnje jednog dobra radi proizvodnje drugog. Marginalna stopa transformacije- kolicina proizvoda od cije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnje drugog povecala za jedinicu =ranica proizvodnih mogucnosti- ma>imalna kolicina jedinica nekog proizvoda, koja se moze proizvesti pri bilo kojoj datoj kolicini jedinica drugog proizvoda +elativna ponuda I traznja predstavlja kolicnik ponude I trznje u svetskim razmerama, broja jedinica jednog proizvoda sa ponudom I traznjom drugog proizvoda u funkciji formiranja relativne cene +elativna cena- tacka preseka kriva relativne ponude I traznje

1.1 Teo&i ! !(.o/"2ni$ (&e#no.2i polazi od pretpostavke drustvene podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze sa sapecijalizacije unutar pojedinih delatnosti, baziranih na takvoj podeli. ;psolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa, od neke druge zemlje, odnosno, da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnize oportuitetne troskove. %edostatak ove teorije je da po njoj ne postoje razlozi za medjunarodnu trgovinu u slucaju da drzava nema nize oportuitetne troskove.

1.2 Teo&i ! 0o'(!&!2ivni$ (&e#no.2i matra da je neophodno specijalizovati se u proizvodnji onog proizvoda u kome ima komparativne prednosti, odnosno, u proizvodnji onog proizvoda gde se ostvaruje veca produktivnost I nizi oportunitetni troskovi.

2. NEOKLASICNE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

+azvijanje klasicne teorije nastavili su Tausig I 4ajner. Tauser uvodi kamatu kao troskove kapitala, a troskove proizvodnje treba razloziti na kamatu I nadnice. Tausig tvrdi da bez obzira na postojanje komparativnih prednosti u proizvodnji nekog proizvoda , postoje razlike u visini nadnica izmedju dve zemlje, moze bitno uticati na podelu rada I specijalizaciju. %eoklasicari tvrde da se komparativna prednost jedne zemlje moze u proizvodnji nekog dobra u odnosu na drugu zemlju, moze odrediti samo ukoliko je razlika u ceni kostanja tog proizvoda u dve zemlje niza od transportnih troskova.

1. KLASICNE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE 3. SAVREMENE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE U klasicne teorije ubrajaju se Teorija apsolutnih prednosti ;dama mita I Teoriju komparativnih prednosti -ejvida +ikarda.

avremene teorije u tumacenju uzroka medjunarodne trgovine, polaziste imaju u razlicitosti raspolozivih faktora proizvodnje izmedju zemalja.

3.1 Teo&i ! o(.2e &!vno2e1e tvorac 0ertil /lin u objasnjavanju uzroka medjunarodne trgovine polazi od pitanja koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi I kako se formiraju odnosi razmene izmedju zemalja. U teoriji ravnoteze /lin uvodi I faktore novca, cena I deviznog kursa. U slucaju dve zemlje, sa papirnim novcem I razlicitim cenama proizvoda, tendencija kupovine bice usmerena na zemlju sa nizim cenama proizvoda I kretanja se na taj nacin jednostrano usmeravaju, sto ce za posledicu imati promene u traznji za novcem, promene u cenamam I u stabilnosti deviznog kursa.

#okusava da objasni medjuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova I privrednog razvoja.

5.1 Teo&i ! #o'ini&! "ce (&iv&e#e ;utor je !ransoa #erua. #olazna pretposavka je domninacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi. Uocio je znacajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na razvijene zemlje, a razloge vidi u muci u ponudi, pregovarackoj snazi, velicinama zemalja, razlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja.

3.2 Teo&i ! 2&o.0ov! ."(.2i2"ci e Tvorac je =ortfird 6abelrer u teorije medj.trgovine uvodi tri proizvodna faktora"rad, capital I zemljiste. #retpostavlja da su ovi faktori u jednoj zemlji nepromenljivi. /n uvodi termin ?zrtvovanja@ jednog proizvodnog faktora u korist drugog.

5.2 Teo&i ! (e&i8e&ne (&iv&e#e /va teorija polazi od realnost stanja u svetskoj privredi I trgovini o podele sveta na razvijene I nerazvijene zemlje. /va teorija objasnjava spontani fenomen privrednog razvoja, koji je stanje u ekonomskim odnosima zemalja periferije I zemalja centara, a koji se moze prevazici politikom zemalja privrede.

4. NEKONVENCIONALNE TEORIJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

/bjasnjavaju uzroke medjunarodne trgovine sa aspekta medjuzavisnosti privrednog razvoja I spoljnotrgovinskih tokova

3. KEZJNZOVO S:VATANJE MEDJUNARODNE TRGOVINE

4.1 Teo&i ! &!.(&o#! ! vi.0ov! #olazi od postojanja viskova I proizvodnih kapaciteta koji su rezultat ekonomije prethodnog perioda. Medjunarodnom trgovinom taj visak se plasira zadrzavajuci postojece proizvodne kapacitete.

-zon Majnard Kejnz smatra da je profit glavna pokretacka snaga medjunarodne trgovine. Kejnz tumaci nivo medjunarodne trgovine zavisnoscu nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji, tako u inostranstvu.

9. PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI 4.2 P&o#"02ivn! 2eo&i ! 7astupa stav da medjunarodna trgovina prosiruje trzista I podstice podelu rada, sto utice na povecanje produktivnosti, podsticanje tehnoloskih inovacija, povecanu automatizaciju I dovodi do povecanja svetskoh dohodka. 5. TEORIJE MEDJUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA 9.1 Po !' I 8!02o&i 2eo&i e 0on0"&en2.0e (&e#no.2i trategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca I visokokvalitetan proizvod I usluga. trategija konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije I kontinuirane inovacije.

;utor je Majkl #orter. #o njemu konkurentsku prdnost odredjuje nekoliko faktora" !aktori uslova proizvodnje. #riroda I uslovi traznje rodne I pratece delatnosti trategija, struktura I supernistvo preduzeca Uloga anse u okruzenju

9.2 Ko'(!&!2ivni (&e%/e# 2eo&i e 0o'(!&!2ivni$ I 0on0"&en2.0i$ (&e#no.2i Teorija komparativnih prednosti pociva na principima fizickih sredstava , na velikim preduzecima ,autarhicnom okruzenju, nizim troskovima . Teorija konkurentske prednosti pociva na principima socijalnih sredstava, pre svega znanja I kvalifikovanog ljudskog resursa, zasniva se na zajednickoj viziji privatnog I javnog sektorai preduzetnickom modelu izgradnje nacionalnog ekonomskog rasta, kvalitetnijim proizvodima.

III GLOBALIZACIJA U SAVREMENOM DRUSTVU

1. KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE

Transformacionalisti . s jedne strane globalizacija je nuzan process akomodacije nacionalnih privreda u medjunarodnom okruzenju I tokovima, a sa druge strane moze dovesti do stvaranja konflikata I jos veceg raslojavanja kako unutar nacionalnih drustava tako I na globalnoj drustvenoj sceni.

#ostoje dve konstante globalizacije I to drustvena I ekonomska konstanta, medjusobno uslovljene I medjusobno se preplicu. =lobalizacija je uspostavljanje globalnih vrednosti, koje prevazilaze okvire pojedinih drzava. =lobalizacija je prosla , evolutivna razdoblja" #rotoglobalni poretci 'univerzalne civilkizacije I imperije(. U periodu rimskog carstva I u vreme starih =rka , Krstaskim ratovima dolazi do ekonomske ekspanzije. -oba renesanse '&*85-&955(- poceci razmene proizvodnje, pre svega radne snage, tj trgovinu robljem Kolonijalana osvajanja I ekspanzija industijalizma- Transportna revolucija oznacava pocetak savremenog trzista koje u sebi sublimira biznis, konkurenciju, ponudu, traznju, komunikaciju I novac Megaglobalizacija- vreme hladnog rata I posle- zapadni svet se okrece prema profit 2. EKONOMSKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

=lobalizacija je process koji predstavlja bezuslovni tok promena kako na politickom. Tako I na ekonomskom polju. 0lagodeti koje donosi globalizacija u vidu svetskog povezivanja, prevazilazenja nacionalne zatvorenost I slobodnog protoka ideja, stvara megolomansku moc. Moc I profit su efekti globalizacionih procesa, ali time se stvara jaz izmedju bnogatih I siromasnih koji se sve vise produbljuje. $konomska globalizacija je primus inter pares aspekta globalizacije. $konomski aspekti globalizacije bazirani su pre svega na stvaranje velikih korporacija, seobi kapitala, produbljivanje svetske podele rada I tehnoloskom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire I ubrzava proces integracije. U skladu sa tim cilj nacionalne prvrede treba da je utvrdjivanje strategije ukljucivanja u svetske ekonomske tokove.

Aavno deklarisani ciljevi globalizacije su povezivanje drzava, otvaranje trzista, borba za eliminisanje oruzja za masovno unistenje, borba protiv siromastva ratova, jednakost medju ljudima, lobodan protok robe, kapitala I ljudi, podrska drzava , institucija I kompanija. %egativne strane globalizacije su sto su se povezivale uglavnom razvijene drzave, u zemljama u razvoju se produbljuje siromastvo, nisu spremne da odgovore konkurenciji. !ormiraju se tri struje pristupa globalizaciji" 6iperglobalisti . poslatraju globalizaciju kao nuznost. Internacionalno je uvek iznad nacionalnog. =lobalizacija nije stavr volje niti izbora, vec nuzno dogadjanje keptici . globalizacije nije nista nego licemeran put transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja

3. DRUSTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

-rustveni aspekti globalizacije izvrsavaju se kroz socijalni aspekt, moralne I kulturne vrednosti, stavove pojedinaca I drzava prema drugim drzavama, bilateralne I multilateralne odnose izmedju drzava I institucija.

4. TRANZICIJA

Uspeh . ogleda se u integraciji politike I ekonomije u vidu stvaranja nacionalne konkurentnosti +azvoj I prosperitet . nakon uspeha tranzicije primenjuje se process privrednog I drustvenog rasta .prosperiteta

Tranzicija podrazumeva jasno profilisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima medjunarodne trgovine. #roces tranzicije podrazumeva promenu drustveno politickog uredjenje, ako I promenu ekonomskog uredjenja, sa osnovni preduslovom stvaranje odgovarajucih institucionalnih okvira. U procesu tranzicije razlikujemo sredstva I svrhu traznzicije. redstva su nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira. vrha je prelazak na nov ekonomsko politicki poredak, tj ukljucivanje ekonomije jedne privrede u globalne tokove. !aze procesa tranzicije" +askrsce .odluka na koji nacin uci u process tranzicije te ostvariti konkurentnost I veci prosperitet. /cekivanja Bhorizonti - definisati potencijalne horizonte, koji terba da se obezbede na makroekonomskom nivou #rocess odlucivanja . odluku o zapocinjanju tranzicije treba doneti uz koncezus svih relevantnih cinilaca na nivou drzave 7nanje .angazovati sve ekonomske I druge eksperte I ukljuciti u process tranzicije trategije realizacije . pocetna faza tranzicije je definisanje strategije. =lobalna tranzicija formulise se na nivou drzave, a pojedinacna na nivou preduzeca Motivacija . sa jedne strane imamo motivisanost zaposlenih, a sa druge motivisanost stranog kapitala za investicije u nasa preduzeca. Izazovi . dolaze iz okruzenja. %eophodno je sagledati sve sanse I pretnje okruzenja, imajuci u vidu snage I slabosti samih privrednih subjekata. %ajcesci izazovi su politicki pritisc koji i usporavaju proces tranzicije. -rugi izazov je otvaranje privrednih granica stranom kapitalu. Timsko rad . sprovodi debate o ispravnost utvrdjenih mera

Infrastrukturni capital je infrastruktura koja omogucava prosperitet drustva. #rirodna bogatstva su fizicki capital ali nedovoljan da bi se samo na njemu gradio prosperitet drustva. Kulturni capital su stavovi I uverenja koja dominiraju jednim drustvom 1. ;ORMIRANJE I UNAPREDJENJE KOMPARATIVNI: I KONKURENTSKI: SREDSTAVA <judski capital su prevashodno znanja, ali I zdravlje Monitoring I analiza omogucavaju adekvatnu aktivnost I povratnu informaciju, koja omogucava utvrdjivanje mehanizama u pravcu stvaranja prosperiteta. Institcionalni okviri podrazumevaju pravne, zakonske I druge forme institucionalnog organizovanja, koji su preduslovi za odvijanje ekonomskog zivota u pravcu prosperiteta.

IV KONKURENTSKE PREDNOSTI DRZAVA

K/mparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima I jeftinoj radnoj snazi, izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. trategija komparativnih prednosti zasnovana je na tradicionalnim tokoima ukljucivanja privrede u medjunarodne tokove. trategija konkurentske prednosti podrzaumeva visoku produktivnost, investicije I kontinuirane inovacije. Uloga drazave u stavranju konkurentskih prednosti jeste u reformi zakona I ostalih propisa, stvaranju ravnopravnih uslova za sve ekonomske subjekte, obezbedjenju uslova za provodjenje strategije I kontinuiranom tumacenju I jasvnosti strategije.

3. DE;INISANJE KLASTERA I MERENJE KONKURENTSKE PREDNOSTI

#romene u okruzenju koje su implicirale stvaranje konkurentske prednosti na mikroekonomskoj osnovi su " formiranje ciljnih trzista konkurencija t ehnoloske promene ekonomija znanja definisanje klastera 'specificiranje pojedinih delatnosti ili privrednih grana( Investicije Inovacije

2. INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI

Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti definisani su u konkurentskoj strategiji, a to su inovativna konkurencija, sofisticiran potrosac, kvalitet I partnerstva izmedju kompanija. Konkurentaska prednost postize se definisanim instrumentima uz pomoc sredstava, koja mogu biti u fizickom I socijalnom obliku. !izicki capital su"finansijski, infrastruktura I prirodna bogatstva, a socijalni " znanje, informacija, podatak, institucionalni okviri I kultura. !inansijski capital je finansijska moc jedne drzave izrazena kroz razvijenost finansijskog trzista I celokupnog finansijskog sistema

3.1 M!0&oe0ono'.0i in.2i2"cion!/ni "./ovi 1! 8o&'i&!n e 0/!.2e&!

Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem. K<jucni factor predtavlja poslovno okruzenje u koje spadaju" kvalitet uslova, lokalnu, regionalnu I globalnu traznju, strategiju preduzeca I klastere 'podsticajne industrije(. Uloga vlade u profilisanju ovih faktora je da stvori uslove koji ce biti podsticajni u kreiranju infrastructure koja objedinjuje ove faktore. Infrastrukturu predstavlja" stabilna makroekonomska politika, jasni I trajni zakonski propisi, antikorupcijski I antimonopolski propisi, regulatorni standardi pre svega iz oblasti kvaliteta I zastite zivotne sredine, definisanje podsticajne mere, regionalana saradnja.

bazicni vid spoljne trgovine I uljucivanje u medjunarodne trgovinske tokove. #roizvodnja je bazirana na uvozu strane tehnologije, niskom lancu vrednosti I radon intenzivnom faktoru proizvodnje. ) . nivo ekonomije investicija . bazira se na strategiji konkurentnosti, gde investicije omogucavaju rast produktivnosti kao kljucnog parametra u efikasnosti poslovanja u globalnim uslovima. * . nivo ekonomije inovacija . konkurentske prednosto formirane su na bazi klastera, dalje se vrsi samo monitoring I nadogradnja.

3.2 ;o&'i&!n e 0/!.2e&! " 8"n0ci i e0ono'.0i$ o0vi&! 1! .2v!&!n e e0ono'.0o% (&o.(e&i2e2! Klasteri predstavljaju privredne grupacije'skupine preduzeca(iste, slicne ili povezane delatnosti. -efinisu ih nacionalni saveti formirani na nivou vlade zamlje u ciji sastav ulaze vladini predstavnici, privrednici I intelektualni potencijal drzave. Klasteri se definisu u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogucnost kreiranja dijamantski stabilnog poslovnog okruzenja.#ri odredjivanju klastera osnovna vodilja je produktivnost. U strategiji konkurentnosti klasteri imaju trojaku uloguC" #ovecavaju produktivnost #ovecavaju mogucnost inovacija timulisu I omogucavaju nove poslovne forme I sirenje lepeze klastera

3.4 S2v!&!n e 0on0"&en2no.2i #rofesor #orter sa e>pertskim timom sproveo je merenje mikroekonomske konkurentnosti MI:I, na bazi podataka dobijenih u 15 zemalja od strane ,355 vodecih menadzera. #olaziste ovog istrazivanja jeste da je bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika mera produktivnosti I drustvenog standarda zemlje. 7emlja je nezavisna varijabila a 0%# je zavisna varijabila. #olazna osnova ovog istrazivanja bio je prihod te su zemlje svrstane u tri kategorije" zemlje sa niskim '*& zemlja 0%# ispod 9.155 D(, zemlje sa srednjim prihodom ')9 zemalja 0%# 9.155-)5.555D(, zemlje sa visokim prihodom ')* zemlje 0%# iznad )*.555D(. 7emlje sa niskim prihodom imaju ekonomiju baziranu na faktorima proizvodnje. #/slovno okruzenje im je na veoma niskom nivou. Imperatv bi trebale da stave na stvaranje stabiknih makroekonomskih uslova. 7emlje sa srednjim prihodom nalaze se na nivou ekonomije gde su naglaseni gfaktori mikrookruzenja. Kljucni potencijal su ljudski resursi. 7emlje sa visokim prihodom usmerene sun a polje inovativnosti.

3.3 E0ono'.0i &!1vo I e0ono'.0! 0on0"&en2no.2 #ostoje tri nivoa ekonomske razvijenosti u zavisnosti od osnovnih determinant ekonomskog razvoja & . nivo ekonomije ulaznih faktora proizvodnje . osnovne karakteristike su jeftine sirovine, jeftina radna snaga, bogatstvo prirodnim resursima, izvoz sirovina kao 3.5 O#&1ivo.2 e0ono'.0o% (&o.(e&i2e2! ".0/!# eno.c" 'i0&oe0ono'.0o% I '!0&oe0ono'.0o% nivo! %eoskladjenost makro I mikro ekonomskog nivoa narusava stabilnost ekonomske razvijenosti I prosperiteta zemlje. #o istrazivanju prof.#ortera ukazuje da moze doci do ekonomske precenjenosti ili potencijalnog prosperiteta sistema, merenog kroz

realni 0%# I ocekivani 0%#. zemlje sa 0%# po stanovniku koje pevazilaze indeks konkurentnosti imaju problem neodrzivosti. #/tcenjenost nastupa kada je trenutni 0%# po glavi stanovnika ispod nivoa mikroekonomske konkurentnosti. %astaje usled politickih I socijalnih nemira, mnogoljudnostiE. %euskladjenost moze da potekne I iz neuskladjenosti razvoja kompanija I njihovog poslovnog okruzenja. #romena indeksa konkurentske prdnosti treba das u proporcionalne promenama 0%# po glavi stanovnika I samo tako se moze ostvariti ekonomski prosperitet.

ta proizvoditi diktira savremeno trziste. -efinisanjem klastera efikasnost u privredi ce biti izdignuta na visi nivo od individualne strategije. -efinisanjem klastera delimicno se specificira I ciljna grupa potrosaca. -efinisanje nacionalne strategije podrazumeva" +estruktuiranje I reforme . mikro I makroekonomske reforme treba sprovoditi istovremeno na svim nivoima zivota ne samo ekonomskog. +eforme podrazumevaju reforme finansijskog, bankarskog u trzista kapitala Kreiranje ambijenta . podrazumeva ulaganje fizickog kapitala kroz investicije, postojecu I potencijalnu infrastrukturu, iskoriscenje proirodnih resursa. -rugi ambijentni factor je socijalni capital prevashodno obrazovana radna snaga -efinsanje kljucnih faktora . zasniva se od pomeranja ka sofisticiranim proizvodima I uslugama I kvalitetnoj radnoj snazi. Maksimalan podsticaj razvoju privatnog sektora. !ormiranje %acionalnog saveta konkurentnosti . u sastav saveta treba da udje sva intelektualna snaga drustva kako bi se sagledale sve determinante ekonomskog zivota I konkurentski potencijali privrede. -efinisanje klastera, sredstava I sistema . osnovni zadatak saveta Koordinacija, monitoring I kontrola

3.3 ;o&'i&!n e novi$ 2&!n.8o&'!ci ! (o.2o eci$ in.2i2"cion!/ni$ o0vi&! Transformacija postojecih institucija podrazumeva transformaciju zakonodavstva, finansijskog trzista, vlasnicku transformaciju, poboljesanje infrastrukrurnih faktora. Uvodnjenje novih institucionalnih formi ogleda se u kreiranju agencija zasnovanih na intelektualnoj podrsci, stvaranju %acionalnog saveta konkurentnosti, integracionim procesim ukljucivanja u medjunarodne organizacije. Transformacija nacionalnog zakonodavstva podrazumeva stroge monetarne I fiskalne kriterijume, antikriminalnu I antikorupcijsku regulative, uspostavljanje standard visokih kvaliteta. Transformacija u sektoru finansija I bankarstva podrazumeva fokusiranje finansijskih aktivnosi u banke. Takodje neophodno je stvoriti I takve uslove koji ce omoguciti efikasnu poresku politiku I lako prikupljanje javnih prihoda.

3.9 De8ini.!n e n!cion!/ne .2&!2e%i e &!1vo ! %acionalna strategija predstavlja sinhronizovane aktivnosti drzave, preduzeca, drzavnih I drugih institucija u cilju stvaranja konkurentske prednosti I prilagodnjavanja poslovanja uslovima globalizacije. Traba da omoguci preduzecima da lakse odgovore na pitanja sta, kome kako.

U otvorenoj privredi mogu da se pojave suficit, deficit I ravnoteza medjunarodnih tokova roba I kapitala. /tvorenost privrede moguca je samo ukoliko postoji medjunarodno kretanje roba I usluga I faktora proizvodnje. licnosti I razlike izmedju medjunarodnog kretanja robe I usluga, I kretanja faktora proizvodnje jesu u ekonomskim I politickim efektima. $konomski efekti su da oba kretanja doprinose rastu bruto domaceg proizvoda, svetskog output, dok je trgovina robom I uslugama jednostavnija u odnosu na faktore proizvodnje. U definisanju strategija ekonomske I politicke prihvatljivosti kretanja faktora proizvodnje razlikujemo tri strategije" trategija drzave koja obiluje radom, bazirana je na proizvodnji I izvozu radno-intenzivnih dobara, a uvozu kapitalno intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa medjunarodnog trzista trategija drzave koja obiluje kapitalom, poizvodi I izvozi kapitalno intenzivna dobra, a podstice zaposljevanje radnika iz drugih drzava trategja nedovoljno razvijenih drzava je uvoz proizvoda velikih firmi ili stvarnje ambijenta za otvaranje filijala velikih kompanija na njenoj teritoriji

1. MEDJUNARODNO KRETANJE RADA

Medjunarodno kretanje rada podrazumeva mobilnost radne snage na medjunarodnom trzistu. Medjunarodno kretanje rada za posledicu ima smanjanje ponude rada u zemlji koja obiluje radom, povecanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom, konvergencije realnih najamnina, porast svetskog output, promene na strani realnih cena drugog faktora proizvodnje.

2. MEDJUNARODNO KRETANJE KAPITALA

V MEDJUNARODNO KRETANJE ;AKTORA

Kretanje kapitala na medjunarodnom trzistu uslovljeno je pravnim I fizickim subjektima 'fizicka I pravna lica, finansijske organizacije, osiguravajuca drustva, medjunarodne organizacije I svi ostali koji imaju pravni legitimitet nastupanja na medjunarodnom trzistu. Uslovljeno je medj, ponudom I traznjom kapitala na trzistu.

%a strani ponude je korist koja se ostvaruje ulaganjem kapitala u stranu drzavu, a na strani traznje su razvojne potrebe drzave koje mogu doprineti nacionalnom prosperitetu.

&. zajmovni . razlikujemo robin I novcani transfer. Motiv ovog kretanja kapitala najcesce su razlike u snadbevenosti kapitalom iz cega poizilaze I razlike kamatnim stopama na capital ). investicioni capital sa osnovnim motivom sticanje I uvecanje profita. -eli se na inostrane direktne investicije I portfolio investicije.

2.1 O)/ici 'e# "n!&o#no% 0&e2!n ! 0!(i2!/! -va osnovna oblika su prema poreklu" &. kapital iz privatnih izvora predstavlja kapital koji je vlasnistvo privatnih pravnih I fizickih lica. %Aihov motiv je povecanje profita I stvaranje trzisne moci. #rivatni kapital moze se plasitrati kroz direktne I portfolio investicije, 4entura finansiranje, zajednicka poslovna ulaganja. ). kapital iz zvanicnih multilateralnih izvora, medjunarodnih institucija ili javni kapital. /vaj vid plasiraju drzavne, poludrzavne I druge javne institucije kao I multilateralne, medjunarodne, regionalne finansijske institucije. %ajveci deo ovog kapitala odliva se iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju I nerazvijene zemlje. Modeli plasiranja javnog kapitala su medjunarodni zajmovi I krediti, kompenzaciono finansiranje od strane MM!, finansiranje putem emisije obveznica od strane zvanicnih institucija I dr. -rugi oblik klasifikacije medj.kapitala jesu vremenski kriterijumi" &. katkorocni zajmovi sa vremenom trajanja do ) godine, najcesce jedna, kupovina inostranih hartija od vrednosti bazirane na kursnim razlikama ). srednjorocni zajmovi trajanje od ) do 8 godina, uglavnom zajmovi poreklom iz zvanicnih medjunarodnih institucija. *. dugorocni zajmovi sa rokom trajanja duzim od 8 godina. U funkciji su privrednog razvoja zemalja u razvoju. +azlikujemo komercijalne I robne dugorocne zajmove Treci oblik klasifikacije medj.kapitala klasifikovan je prema ekonomskom kriterijumu"

- inostrane direktne investicije su investicije kada investitor, sa sedistem u jednoj zemlji, izvozi kapital u drugu zamlju, radi obavljanja poslovne aktivnosti I na taj nacin stice imovinu u inostranstvu. +ealizacija inostranih investicija moze se vrsiti na sledece nacine" osnivanjem vlastitih preduzeca u inostranstvu, u obliku filijala, predstavnistva ili samostalnog preduzecaF kupovinom preduzeca ili kupovinom kontrolnog paketa akcija preduzecaF dokapitalizacijom. Korist od direktnog investiranja moze biti mnogostruka o d plasiranja proizvoda na strano trziste, zaobilazenje carinskih barijera do koriscenja niskih cena ulaznih komponenata proizvodnje. #ozitivni efekti inostranih direktnih investicija reflektuju se na transfer tehnologije I znanja, tendenciju rasta svetske trgovine, zaposlenosti I privrednog razvoja. %egativni aspekti mogu biti eksploatisanje prirodnih resursa od strane mocnih investitora, a time I uticaj na makroekonomsku politiku u investiranoj zemlji. - portfolio investicije predstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije, obveznice I druge hartije od vrednosti, kojima se ostvaruje fiksni prihod, pri cemu cilj nije kontrola nad preduzecem u inostranstvu. #rihodi koje ostvaruje portfolio investitor su dividend.

3.MULTINACIONALNE KOMPANIJE

3.1 Po 'ovno o#&e# en e Transnacionalne kompanije su udruzenja monopolnog kapitala, u kojima se ulozeni kapital jedne zemlje ulaze u privrede neke druge ili drugih zemalja sa ciljem realizacije proizvodnje, pruzanja usluga I drugih poslovnih aktivnosti kroz eksploataciju fizickih I ljudskih resursa strane zemlje.

Multinacionalne kompanije su one u kojima se udruzuje capital dve ili vise zemalja radi ulaganja u privrede zemalja koje ne raspolazu dovoljnim sredstvima za stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih aktivnosti. +azlika izmedju transnacionalnih I multinacionalnih kompanija je u upravljackoj strukturi, poreklo kapitala u multinacionalnij je iz jedne zemlje a u transnacionalnoj iz vise zemalja. 7ajedniceke karakteristike su transfer kapitala u druge zemlje, kretanje kapitala izmedju maticne kompanije I njenih filijala

3.3. K/!.i8i0!ci ! '"/2in!cion!/ni$ 0o'(!ni ! /snovna podela je na etnocentricne, policentricne I geocenticne $tnocentricne korporacije imaju sediste u domnicilnoj drzavi, a filijale sirom sveta. Upravljanje se vrsi iz centra. #olicentricne korporacije su one kod kojih se u domnicilnoj drzavi definise globalna ekonomska politika, a u zemljama u kojima se nalaze filijale rukovodnjenje sprovode lokalni menadzeri. =eocentricne korporacije karakterise vosoka fleksibilnost I pokretljivost rukovodeceg tima, ali I internacionalnost.

3.2 N!.2!n!0 I 8!1e &!1vo ! '"/2in!cion!/ni$ 0o'(!ni ! %astanak multinacionalnih kompanija prosao je kroz nekoliko faza !aza iniciranja transnacionalizacije kapitala 'krajem &2. 4eka usled razlicitih kamatnih stopa dolazi do kretanja kapitala na medjunarodnom trzistu( !aza razvoja transnacionalizacije kapitala 'dolazi do izvoza robe I knoG-hoG tehnologije( !aza dominacije neposrednih ulaganja u inostranstvu 'ulaganja se vrse otvaranjem filijala u inostranstvu( !aza jacanja uloge zajednickih ulaganja 'zajednicko ulaganje kompanija iz razvijenih zemalja sa zemljama u razvoju( !aza potpune transnacionalizacije proizvodnje 'racionalizacija troskova velikih kompanija, putem minimizacije troskova proizvodnje koriscenjem jeftinih inputa u zemljama u razvoju(

!aze razvoja multinacionalnih kompanija su " #aternalizam . prva polovina )5.veka, inovativna aktivnost se vezala za domnicilnu drzavu odakle su proizvodi distribuirani na inostrana trzista $kspanzionizam . druga polovina )5. 4eka inovativna aktivnost prosiruje se van domnicilne drzave <iberalizam . bazira se na generisanju veceg broja ideja sa lokalnih trzista, uz istovremeno sve manji uticaj normi I standard matine kompanije.

7nacaj platnog bilansa je u sistematskom prikazu stanja, rezultata, investicione I poslovne aktivnosti, platezne sposobnosti, kupovne moci, likvidnosti itd. 7nacaj platnog bilansa ogleda se u analizi I oceni uravnotezenosti ekonomskih odnosa domace zemlje I inostranstva, te su definisana su cetiri koncepta u tom pogledu" &. zastupaju merkantilisti I neoklasicari koji smatraju da se ravnoteza zasniva na ravnotezi trgovinskog bilansa ). podrzava tezu da se ravnoteza postize ravnotezom u trgovinskom bilansu I racunom treba obuhvatiti ona kretanja kapitala koja se smatraju nepozeljnim kao sto su zlato I devizne reserve. *. definisan od strane MM!-a, vrsi podele transakcija na autonomne I kompenzacione. ,. podrzava concept slobodne trgovine I medjunarodno poslovanje zasnovano na principima antiprotekcionistickih I antirestriktivnih mera, sto zahteva apsolutno neuplitanje drzave restriktivnim merama na racun platnog bilansa.

VI PLATNI BILANS I DEVIZNO TRZISTE

1. PLATNI BILANS

1.3 S2&"02"&! (/!2no% )i/!n.! #latni bilans cine osnovne kategorije ekonomskih transakcija I njihov unos je saglasan jednoobraznoj semi koju je razvio MM!. ema je razvrstana u sledece osnovne grupe" ;. 0ilans tekucih transakcija a. izvoz I uvoz roba I usluga b. transakcije dohotka c. tekuci transferi 0. 0ilans kapitalno-finansijskih transakcija

1.1 I.2o&i .0i &!1vo (/!2no% )i/!n.! Merkantilisti su platni bilans zasnivali na evidentiranju ukupnog prometa uvoza I izvoza, kasnije su obuhvatili I promet roba I usluga. #rvu metodologiju za izradu platnog bilansa objavio je MM! &2,1. $ma platnog bilansa registruje ekonomske transakcije u prometu roba I usluga, sva transferna placanja, kretanje svih oblika kapitala, zatim deo rekapitulacije.

1.2 PO !' I 1n!c! (/!2no% )i/!n.! #latni bilans je sistematsko evidentiranje svih ekonomskih transakcija u odredjenom vremenskom periodu, koje su se obavile izmedju rezidenata odredjene zemlje I nerezidenata.

a. kapitalni racun - kapitalni transferi - akvizicije b. finansijski racun

- direktne investicije - portfolio investicije - ostale investicije - reserve 1.3.1.De2!/ !n o(i. %/!vni$ .2!v0i .e'e (/!2no% )i/!n.! ;. bilans tekucih transakcija . registruje promene vezane za uvoz I izvoz roba I usluga. /snovni izvor su statisticke I vladine institucije, poslovne banke I preduzeca a. izvoz roba I usluga . obuhvata sve medjunarodne promene vlasnistva nad robom koja u jednom trenutku prelazi carinsku liniju zemlje, kao I pruzanje usluga nerezidentima. b. transakcije dohodka . izrazene su u dve kategorije kompenzacije zaposlenima I dohodak od investicija. Kompenzacije zaposlenima su kompenzacije u iznosu zarada I naknada rezidentima I rezidentnom stranom osoblju zaposlenom u ambasadama I medj civilnim I vojnim organizacijama, zarade povremenih I privremenih radnika u inostranstvu, kao I dolivi po istom osnovu nerezidentima koji borave u domacoj drzavi. -ohodak od investicija odnosi se na kamate od depozita kod nerezidentnih banaka, placanje kamata po osnovu depozita ili zajmova od nerezidenata, dohodak po osnovu direktnih I portfolio investicija, reinvestiranja dobiti, obveznica I sl. c. tekuci transferi . donacije iz inostranstva, posiljke u I iz inostranstva, novcani transferi, potrazivanja I premije osiguranja, inostrane penzije, output deviza po osnovu menjackih poslova, bespovratni transferi 0. 0ilans kapitalno-finasijskih transakcija a. kapitalni racun ukljucuje kapitalne transfere u obliku sektora vlade I I z ostalih sektora I sticanje I prodaju neproizvodne Ili nefinasijske imovine 'zvanicna pomoc, otpis duga( b. finansijski racun ukljucuje direktne I portfolio investicije, ostale investicije I reserve, ulaganja u inostranstvo

#latni bilans predstavlja sistematski pregled svih dugovanja I potrazivanja zemlje prema inostranstvu. ;ktivan spoljno trgovinski bilans kod koga su potrazivanja jedne drzave veca od njenih dugovanja prema inostranstvu u odredjenom vremenskom periodu naziva se suficit platnog bilasa. ;ktivan spoljno trgovinski bilans kod koga su potrazivanja jedne drzave manja od njenih dugovanja prema inostranstvu u odredjenom vremenskom periodu naziva se deficit platnog bilasa. uficit I deficit platnog bilansa jednak je zbiru bilansa tekucih kapitalno-finansijskih transakcija. uficitom bilansa kapitalno-finasijskih transakcija nulira se deficit bilansa tekucih transakcija I obrnuto. +ast devizinih rezervi jedne drzave jednak je suficitu platnog bilansa.

2. DEVIZNO TRZISTE

2.1 Po !' I 0!&!02e&i.2i0e #evi1no% 2&1i.2! U uzem smislu devizno trziste je mesto gde se na organizovan nacin vrsi kupovina I prodaja deviza. #od deviznim trzistem podrazumeva se organizovan sistem kupovine I prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne drzave po utvrdjenim pozitivnim zakonskim propisima. U sirem smislu devizno trziste predstavlja mesto gde se vrsi kupoprodaja deviza, odrzavanja deviznih pozicija, devizna arbitraza I devizne spekulacije. #rodaja I kupovina deviza odrzava se na medjubankarskom sastanku, a na osnovu suceljavanja ponude I traznje deviznim sredstvima formiraju se devizni kursevi. tabilno devizno trziste podrazumeva stabilan devizni kurs. -evizni sistem predtsavlja ukupnost deviznih mera koje drzava preduzima u ekonomskim odnosima sa inostranstvom. -eviznim sistemom utvdjuje se pravo kupovine I prodaje deviza na nacin na koji se to vrsi. -evizni sistem jedne zemlje obuhvata" regulisanje celokupnog prometa stranim valutama, kao I drugim vrednostima koje glase na stranu valutuF regulisanje celokupnog prometa sa

1.3.2 S"8ici2 I #e8ici2 (/!2no% )i/!n.!

inostranstvom u domacem novcu, kao I drugim vrednostima koje glase na domacu valutuF regulisanje prometa sa inostranstvom koje za posledicu ima promenu u imovinskim odnosima sa inostranstvomF sprovodjenje odredjenih deviznih ogranicenja platnog prometa sa inostranstvom I svih drugih elemenata devizne politike. 7akonom o deviznom poslovanju definisani su odredjeni pojmovi za funkcionisanje deviznog trzista" +ezidenti . pravna I fizicka lica registrovana I sa sedistem ili mestom boravka u donicilnoj zemlji %erezistenti . sva lica koja nemaju sediste u domnicilnoj zemlji redstva placanja su dinar strana sredstva placanja trana sredstva placanja su devize I efektivni strani novac Instrumenti placanja su cek, menica, akreditiv, doznake, platne kartice I drugi instrumenti koji glase na stranu valutu I mogu se unovciti u stranu valutu 6artije od vrednosti koje glase na stranu valutu I emituju ih nerezidenti -evizno trziste je trziste na kome se kupuju devize I efektivni strani novac Menjacki poslovi su poslovi kupovine I prodaje efektivnog stranog novca I cekova koji glase na stranu valutu fizickim licima Tekuci poslovi su poslovi zakljuceni izmedju rezidenata I nerezidenata cija namena nije prenos kapitala Kapitalni poslovi su poslovi izmedju rezidenata I nerezidenata cija je namena prenos kapitala

2.2. Po !' #evi1! -evize su potrazivanja u stranim sredstvima placanja koja imaju domaci rezidenti uljucujuci I banke u drugim valutnim podrucjima. U medj.platnom prometu susrecemo se sa sledecim vrstama deviza" Konvertibilne devize . devize u kojima se mogu obavljati placanja I naplate sa drugim zemljama, kao I menjati u zlato ili neku drugu valutu u neogranicenim kolicinama I bez ogranicenja %ekonvertibilne devize . nemaju mogucnost zamene za zlato ili neku drugu konvertibilnu devizu. Transferibilne devize . mogu se menjati za druge konvertibilne valute ali uz devizna ogranicenja Klirinske devize . devize u kojima se vrsi kliriski racun neke zemlje, nekovertibilne I netransferibilne su, ne mogu se koristiti za placanje osim preko kliringa #romptne devize . one devize cije je potrazivanje u inostranstvu dospelo Terminske devize . potrazivanja prema inostranstvu u kasnijem roku 'hartije od vrednosti sa kasnijim dospecem(

poljasnja konvertabilnost predstavlja mogucnost zamene domace valute za stranu I obrnuto za rezidente I nerezidente, a unutrasnja konvertabilnost je konvertabilnost za rezidente. 2.3 Devi1ni 0"&. -evizni kurs predstavlja cenu jedinice stranog novca izrazenu u jedinicama domaceg novca. 7avisi od ponude I traznje deviza na deviznom trzistu. #orast ponude deviza uslovljava pad strane valute 'suficit platnog bilansa(, porast potraznje deviza uslovljava rast deviznog kursa'deficit platnog bilansa(. 4aluta je gotov novac u zemlji koja nije zemlja njegovog porekla. %ominalni kurs je odnos domace valute I valute strane zemlje. +ealni kurs predstavlja meru kojom se uporedjuje cena robe I usluga jedne zemlje u odnosu na drugu zemlju sa razlicitim valutama.

Kontrolu deviznog poslovanja vrse %0 , devizni inspektorat, carinski organi I drugi organi u skladu sa zakonom. Kupovina I prodaja deviza se vrsi iskljucivo na deviznom trzistu I to neposredno izmedju banaka I rezidenata, banaka I nerezidenata, banaka I %0 , ovlascenih menjaca I %0 . Takodje na sastanku medjubankarskog deviznog trzista izmedju banaka I %0 .

-evizni kurs se formira u tri nivoa" prodajni'po kome banka nudi devize na prodaju, srednji ili obracunski 'koristi se za obracun carina I drugih uvozno izvoznih carina , za statisticke potrebe, predstavja srednju vrednost izmedju kupovnog I prodajnog kusra(, kupovni kurs' po kome banka otkupljuje devize od ponudjaca(

2.5 V&.2e #evi1ni$ 0"&.ev! 2.5.1 Si.2e' 8i0.no% #evi1no% 0"&.! - podrazumeva utvrdjivanje cene strane valute izrazene u domacoj valuti u fiksnom iznosu. 7vanican kurs odredjuje drzava I na taj nacin direktno utice na priliv I odliv deviza. !iksni devizni kurs je intervenisticki instrument za dobijanja odredjenih ekonomskih ciljeva. U ovom sistemu dolazi do precenjenosti ili podcenjenosti domace valute. #odcenjenost se javlja kao posledica nesklada unutrasnje I spoljne vrednosti, tj njena unutrasnja vrednost veca u zemlji nego u inostranstvu. #recenjenost nastaje kada je unutrasnja vrednost domace valute manja u zemlji nego u inostranstvu. #ad vrednosti nacionalne valute u odnosu na stranu valutu zove se devalvacija, a rast revalvacija. #rednosti sistema fiksnog deviznog kursa su odrzavanje poverenja u valutu, stvaranje cvrstih oblika za pojedine oblike proizvodnje, brzo prilagodjavanje privrednih subjekata deviznom kursu, lakes uocavanje potrebnih monetarnih intervencija. %edostaci su onemogucava samostalno kretanja privredne I monetarne politike zemlje, ceste intervencije I ogranicenja monetarne vlasti na deviznom trzistu.

2.4 R!1vo #evi1no% .i.2e'! U razvoju sistema medjunarodnog placanja diferencirala su se dva razdoblje sa aspekta slobode odvijanja deviznog prometa. +azdoblje slobodnog deviznog prometa '&2)2-&2**( I razdoblje drzavnih intervencija u medjunarodnim placanjima. U tim periodima razviali su se I modaliteti deviznih sistema" istem zlatnog standard . drzava odredjuje vrednost svoje valute u zlatu I to po fiksnoj ceni. Karakteristike su da svaka nacionalna novcana jedinica je izrazena u zlatu, zlato ima neogranicenu moc placanja I neogranicenu zamenjivost za druge oblike novca, novcanice su konvertibilne za zlato, lobodan uvoz I izvoz zlata u polugama. 7latno-pluzni standard . uveden nakon I svetskog rata. 7adrzava slobodu uvoza I izvoza zlata ali zamenjivost novcanica za zlato ogranicena je na cele poluge zlata. 7latno- devizni standard . uveden na 7enevskom ekonomskom konferencijom. %/vcanice su zamenjivale zlatne poluge I druge konvertibilne valute. vetska ekonomska kriza &2)2-&2** prouzrokuje jake drzavne intervencije I ogranicenja na medjunarodnom deviznom trzistu. Intervencije su se vrsile u , grupacije"kvantitativni I kvalitativno devizno ogranicenje, devizna kontrola I regulisanje valutnih razlika. 0retonvudski sistem - uveden sporazuom u 0retonvudsu &2,,, formiraju ga clanice MM!. ve drzave su vrednost svoje valute utvrdjivale na osnovu americkog dolara, a dolar je po fiksnoj ceni bio zamenjiv za zlato I to *8 dolara za uncu., ali je americkim gradjanima onemogucena kupovina zlata. /pada traznja za dolarom, slabe rezerve zlata u ;-, a privrede evrope I njihovih banaka rastu, cime se ukida konvertibilnost dolara u zlatu te se ukida 0ertonvudski sHstem.

2.5.2 Si.2e' 8/"02"i&! "ce% #evi1no% 0"&.! . kurs se formira zavisno od ponude I traznje deviza bez intervencija monetarne vlasti u jednoj zemlji. !luktuirajuci kursevi nivelisu razlike izmedju domacih I svetskih cena. #ad verdnosti domace valute u odnosu na stvranu valutu, ovom sistemu, naziva se depresija, a rast apresijacija. #rednosti fluktuirajuceg deviznog kursa su" trzisne snage najbolje utvrdjuju cenu pojedinih valuta, dobra zastita domace privrede, snizavanje uvoza I povecanje izvoza, pozitivan uticaj na platni bilans, omogucava autonomnu monetarnu politiku. %edostaci su C" remeti se stabilnost domace privrede zbog otezane procene kretanja kursa, pojacani valutni rizici, moguce spekulativne transakcije. U slucaju vecih oscilacija moguca je intervencija :entralne banke raznim deviznim operacijama, a u skladu sa politikom deviznog kursa. Takav kurs nazivamo rukovodjeno fluktuiranje.

2.5.3 Si.2e' (!&i2e2! 0"(ovne .n!%e v!/"2e . je metod utvrdjivanja kupovne vrednosti nacionalne valute izrazene u kolicinama proizvoda koje se mogu kupiti za jedinicu nacionalne valute na domacem trzistu.

2.5.4 Si.2e' vi.e.2&"0i$ #evi1ni$ 0"&.ev! . predstavlja sHstem diferenciranja deviznog kursa u zavisnosti od ciljeva ekonomske politike, razvoja odredjene privredne grane, izvoza uvoza roba I slicno.

VII MEDJUNARODNE INVESTICIJE

osmoj Urugvajskoj rundi'&219-&22,( u kojoj je ucestvovalo &)8 zemalja svojen je 7avrsni akt I potpisan porazum o stvaranju svetske trgovinske organizacije, na kojoj je dogovoreno d ace T/ poceti sa radom 5&.5&.)558 I d ace biti prikljuceni svi sporazumi do kojih se doslo tokom Urugvajske runde pregovora. +azlike izmedju =;TT I T/" -

1. ULOGA MEDJUNARODNI: EKONOMSKI: I DRUGI: INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA Medjunarodne institucije, a narocitoi finansijske, mogu definisati I uspostaviti takve regulative koje ce omoguciti opsti privredni razvoj kako razvijenih tako I zamalja u razvoju. #ravila koje zemlje u razvoju preuzimaju od medjunarodnih institucija cesto su poreklom iz razvijenih zemalja. -vostrukost ekonomskih standard kada je u pitanju liberalizacija trzista ogleda se u tome das u najveci zagovornici liberalizacije $U, ad I Aapan, drzave sa najostrijim protekcionistickim merama, narocito u sektoru poljprivrede I tekstila. #rocesu liberalizacije pre svega doprinosi rad vetske trgovinske organizacije I Medjunarodnog monetarnog fonda. /ni kontrolisu razvijene zemlje I na indirektan nacin uspostavljaju patronat u siromasnim zemljama.

=;TT je multilateralni sporazum, a T/ organizacija sa pravnim subjektivitetom =;TT je bio privremenog karakrera dok je T/ trajna organizacija #ravila =;T su primenjivana samo na proizvode a T/ obuhvata I proizvode, komercijalne usluge I tgovinske aspekte prava intelektualne svojine #oslednji sporazumi =;TT-a bili su multilateralnog karaktera, a T/ sporazumi su opsti I obavezni za sve clanice T/ ima znatno efikasnij sHstem resavanja sporova vezanih za medjunarodnu trgovinu

2. KLASI;IKACIJA MEDJUNARODNI: EKONOMSKI: I DRUGI: INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA

2.1 Me# "n!&o#ne 2&%ovin.0e o&%!ni1!ci e 2.1.1 Sve2.0! 2&%ovin.0! o&%!ni1!ci !< STO 6=o&/# T&!#e o&%!ni1!2ion =TO7 %astala 5&.5&.&228. kao rezultat multilateralnih trgovinskih pregovora I kao sukcesor /psteg sporazuma o tarifama I trgovini-=att, potpuno ga zamenila ali sa sirim ovlascenjima I drugacijim karakterom. #rincipi =;TT-a" princip najpovlascenije nacijeF princip nacionalnog tretmanaF princip kosezusaF princip zabrane diskriminacije I ogranicenja. =;TT je u periodu &29*-&22* odrzao osam rundi prgovora o liberalizaciji medjunarodne trgovine. %a

ediste T/ je u 7enevi I danas ima &,1 zemalja clanica, *) drzave I 3 medjunarodnih organizacija I institucija imaju status posmatraca. %ajvaznij organ je Ministarska konferencija koju cine predstavnici drzava clanica, odrzava se svake druge godine kada se donose odluke vezane za multilateralne trgovinske sporazume. =eneralni savet cine predtsvnici clanica, I izmedju dve Ministarske konferencije obavlja tekuce poslove. Kljucni stav T/ prilikom prijema novih clanica jeste omoguciti ulazak stranih investitora na trziste roba I usluga doticnih zemalja. T/ diktira liberalizaciju trzista. +ezolucijom &)92 T/ smatra da zemljama u razvoju treba povremeno omoguciti bolji pristup trzistima bogatih zemalja. /snovni principi T/" #rincip nediskriminacije #rincip najpovlascenije nacije #rincip nacionalnog tretmana #rincip slobode tranzita I transparentnosti

#rincip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije I dodatne pomoci nerazvijenim zemljama.

avet bezbednosti . sastoji se od &8 clanica, od kojih su 8 stalne clanice koje imaju pravo veta, &5 bira generalna skupstina na ) godine. $konomski I socijalni savet . ima 8, clana koj ebira generalna skupstina I to svake godine po &1 na * godine avet starateljstva sastavljen od 8 stalnih clanica, sastaje se po potrebi. Medjunarodni sud pravde . predstavlja glavni sudski organ U%, radi u skladu sa tatutom koji je zasnovan na statute stalnog suda medjunarodne pravde I sastavni je deo #ovelje. Ima &8 sudija koje biraju generalna skupstina I avet bezbednosti na mandate od 2 godina. ekreterijat . sacinjavaju generalni sekretar I osoblje organizacije. =eneralnog sekretara imenuje generalna skupstina po preporuci saveta bezbednosti. /n imenuje osoblje sekretarijata.

2.1.2 U e#in ene n!ci e /rganizacija U% je najpoznatija medjunarodna organizacija koja je uticala na procese institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. /snovana &2,8 godine u an !ranciskuu prisustvu predstavnika 85 zemalja. #ovelja je potpisana ),.&5.&2,8 I ratifikovana od strane 8 zemalja Kine, !rancuske, +, 4elike 0ritanie I ;-. Trenutno broji &2) clanice. =lavni izvor finansiranja obezbedjuju zemlje clanice prema skali generalne skupstine koja vodi racuna o ekonomskoj snazi drzava. #od njenim okriljem je veci broj organizacija I agencija. #ovelja U% je konstitutivni element U% koji postavlja prava I obaveze clanica I uspostavlja organe UM I procedure u ovoj organizaciji. :ilj je uspostavljanje medjunarodnog mira, sigurnosti ocuvanje prijateljskih odnosa izmedju zemalja, saradnje u resavanju ekonomskih, socijalnih, humanitarnih problema. U sprovodjenju ovih ciljeva postupa se po sledecim nacelima" %acelo suverene jednakosti clanica %acelo medjunarodnog resavanja sporova mirnim putem %acelo savesnog ispunjavanja obaveza %acelo uzdrzavanja od pretnje ili upotrebe sile %acelo o pruzanja pomoci U% I uzdrazavanja od pruzanja pomoci zemlji protiv koje se preduzmu mere %acelo nemesanja U% u unutrasnja pitanja zemlje clanice %acelu pristupanja U% u skladu sa nacelima #ovelje -

2.1.3. O&%!ni1!ci ! " e#in eni$ n!ci ! 1! in#".2&i .0i &!1vo 6UNIDO7 /snovana je &299. a ciljem industralizacije nerazvijenih zemalja I zemalja u razvoju, I davanja medjunarodnog karaktera procesu industralizacije. %ajvisi organ je =eneralna konferencija koja se odrzava svake godine. ediste je u 0ecu. 0roji &91 clanica, a kao osnovne aktivnosti u buducnosti definisao je sledece prioritete razvoja" zastita okoline, razvoj energetike, razvoj poljoprivrede I industrije I njihovo povezivanje u nerazvijenim zemljama, razvoj industrije u poljoprivrednim podrucijima, pospesivanje razvoja malih I srednjih preduzeca.

2.1.4. E0ono'.0o<.oci !/ni .!ve2 UN 6ECOSOC7 #redstavlja organ U% cije osnovni zadatak bavljenje svetskim ekonomskim I socijalnim problemima. 7aduzen je za proucavanje I pripremanje izvestaja o medjunarodnim privrednim, drustvenim, kulturnim, obrazovnim, zdravstvenimi srodnjim pitanjima I davanje preporuka =eneralnoj skupstini, clanicama I zainteresovanim specijalnim agencijama.. U okviru $:/ /: formirani su $konomski komitet I K/misija za medjunarodnu trgovinu sirovinama. &2,3. !ormirana je $konomska komisja za $vropu pod okriljem $:/ /:-a, sve $vropske zemlje su clanice, a njena aktivnost se prostirala na veci broj oblasti sa posebnim

=lavni organi" =eneralna skupstina . cine je sve zemlje clanice, sa ma> 8 predstavnika, svaki ima jedan glas /dluke se donose dvotrecinskom vecinom prisutnih clanica koje glasaju

osvrtom na razvoj ekonomske I tehnoloske saradnje izmedju zemalja zapadne I istocne evrope.

2.2 Me# "n!&o#ne 8in!n.i .0e o&%!ni1!ci e 2.2.1 Sve2.0! )!n0! 6SB7

2.1.5.Kon8e&enci ! UN o 2&%ovini I &!1vo " 6UNCTAD7 /drzana je u 7enevi &29,, u prisustvu &)) zemlje, posvecena problemima privrednog razvoja I medjunarodne ekonomske saradnje. ;kcenat je na sledecim aktivnostima" problem unapredjenja svetske trgovine, direktne strane investicije, medjunarodna razmena usluga, transfer sredstava I tehnologija, integracioni procesi, zaduzenost nerazvijenih zemalja, zastita industrijske svojine, protekcionizam, problem privatizacije.

/snovana je &2,, radi partnerske pomoci ekonomijama u razvoju I rastucim trzistima. #ored davanja zajmova nudi I tehnicke I savetodavne pomoci, specijalizaciju kadrova, realizacijom kroz razlicite projekte. #lasiranje pozajmica usmereno je na zemlje u razvoju I siromasne zemlje. 0 je osnovana kao svetsko akcionarsko drustvo, gde su akcionari zemlje clanice, srazmerno jacini ekonomije. ;- ima najveci udeo &3I te iz tog razloga ima I pravo veta. 7a sprovodnjenje odluke potrebno je 18I saglasnosti akcionara. /rgani svetske banke su director, odbor guvernera I izvrsni odbor. /dbor guvernera je najznacajnij organ, zaseda jednom godisnje I cine ga predstavnici clanica-ministri finansija I glavnih licnosti centralne banke. vetsku banku cini 8 institucija" Medjunarodna banka za obnovu I razvoja I0+I- . bavi se plasmanom pozajmica zamljama u razvoju koje kupuju obveznice 0. /rganizovana je kao ;-, a uslov za clanstvo I0+I--a je clanstvo u MM!-u. /snovni izvori poslovanja su kvote zemalja clanica, zaduzenja na trzistu, replasmani I prihodi. rdstva odobrava vladama zemalja I agencijama kao I preduzecima uz vladinu garanciju. #/stoje investiconi zajmovi, zajmovi za prilagodjavanje I garancije. vetska razvojna institucija I-; . daje beskamatne kredite siromasnim zemljama, sa dugorocnim rokom otplate, uz placanje administrativne takse 5.38I vetska finansijska korporacija I!: . bavi se finansiranje privatnog sektora. %ezavisna je, sastavljena od akcijskog kapitala &3, zemlje I najveci deo fonda obezbedjuje se izdavanjem obveznica. ;gencija za garantovanje multilateralnih investicija MI=;- bavi se podsticanjem priliva stranih investicija u zemlje u razvoju clanice 0. MI=; u procesu investiranja obezbedjuje garancije za smanjenje rizika koji postoje zbog promene vrednosti valute, eksprprijacije, konfiskacije, ratova, politickih nemira, socijalnih razlika.

2.1.3 O&%!ni1!ci ! 1! e0ono'.0" .!&!#n " I &!1vo 6OECD7 /snovana je &29& godine u #arizu od strane najrazvijenijih zemalja. #olitika /$:usmerena je ka ekonomskom razvoju demokratskih drzava I ekonomija, porastu standard zivota zemalja clanica, porastu zaposlenosti I brzem razvoju. K/nkretni vidovi njene delatnosti ogledaju se u projektovanju ekonomske politike, investicijama, pomoci vladama zemalja da razviju odredjena podrucja. 0roji *5 clanica

2.1.9 Me# "n!&o#n! 2&%ovin.0! 0o'o&! 6MTK7 Ae medjunarodna univerzalna nevladina organizacija osnovana &2&2 u #arizu I cije clanstvo cine hiljade kompanija, udruzenja, privrednih institucija I poslovnih ljudi iz preko &5 zemalja sveta. Ima status savetodavnog organa organizacije U%, a subjekti clanstvo ostvaruju preko nacionalnih komiteta. /snovni ciljevi MTK" razvoj medjunarodne trgovine, jacanje trzisne ekonomije, razvoj privatnih preduzeca, povecanje direktnih stranih investicija, razvoj zemalja u razvoju, realizacija svetskih integracionih procesa I drugi. %ajvizi organ je Kongres koji se odrzava svake druge godine, a najvaznij organ upravljanja je avet u koji ulaze predstavnici nacionalnih komiteta. -elatnost obavlja preko brojnih komisija odbora I specijalizovanih institucija.

Internacionalni centar za resavanje investicionih sporova I: I-. osnovana je radi poboljsanja investicionih tokova u svetu I radi izuzimanja ostalih institucija 0 iz razlicitih investicionih sporova

2.2.2. Me# "n!&o#ni 'one2!&ni 8on# MM; MM! je medjunardona organizacija osnovana &2,, u 0reton Jodsu. -anas broji &1, clanice, ediste je u %jujorku. /snovana je sa ciljem kreiranja monetarne saradnje I medjunarodnog monetarnog sistema, stabilnost deviznih kurseva, stabilnost svetskih cena, ubrzabnja procesa zaposlenosti, unapredjenja medjunarodne saradnje kroz konsultacije I zajednicko resavanje monetarnih sistema kao I obezbedjivanje finansijeske pomoci zemljama sa platnobilansnim poremecajima. %ajvaznij organ je Upravni odbor guvernera koju cine predstavnici zemalja clanica I zastupaju interes vlade. 7aseda jednom godisnje, I svoje predloge iznosi izvrsnom odboru od ), direktora. U okviru MM! formirani su komiteti 'komitet za razvoj Iprivremeni komitet (I grupe. redstava za odvijanje delatnosti obezbedjuje se uplatom odredjenih kvota zemalja clanica, tako sto )8I kvote zemlje clanice uplacuju u zlatu, konvertibilnim valutama ili pecijalnim pravom vucenja' -+-ponderisani prosek cetiri valute -olar, $ur, A$%, !unta(, a 38I u naconalnoj valuti. Kvote odredjuju I broj glasova, a I pravo koriscenja resursa. -obijanje kredta od MM! uslovljeno je prilagodjavanje zelje clanice merama fiskalne, monetarne, devizne I trgovinske politike propisane od strane MM!. Ukupan iznos kredita koji moze da dobije zemlja clanica ne moze biti veci od &55I kvote godisnje ili *55I kvote ukupno, u izuzetnim slucajevima 855I. Uskladjivanje zakonodavstva iz oblasti prometa I usluga, razvoj finansijskog I bankarskog trzista, stvaranje institucionalnih pretpostavki u svim sektorima ekonomskog zivota zemlje u tranziciji, predstavljaju osnovne postulate u ostvarivanju saradnje sa MM!-om.

/snovana je &22&.godine u periodu raspada socijalistickih zemalja $vrope kojima je bila neophodna pomoc u prihvatanju privatnog sektora u demokratskom okruzenju. $0/+ investira samo u zemlje sa demokratskim principima. #odrzava strukturne I sektorske reforme, privatizaciju I preduzetnistvo, razvoj pravnih sistema, infrastrukturni razvoj, sufinansira investicije, pruza tehnicku podrsku. ;kcijski capital podeljen je medju clanicama, a glasacka moc srazmerna broju akcija. 4lasnistvo je zemalja clanica, $vropske zajednice I $vropske investicione banke. /rgani $0/+-a su director, odbor guvernera, izvrsni odbor.

2.2.4 Ev&o(.0! inve.2icion! )!n0! 6EIB7 $I0 je finansijska organizacija osnovana &281 u 0riselu radi davanja doprinosa integraciji, balansiranom razvoju I ekonomskoj I soocijalnoj koheziji, kao I resavanja problema finansiranja zajednickog trzista zemalja $7. /mogucava lake kretanje kapitala unutar zemalja zajednice, priliv kapitala izvan zamalja zajednice, odobravajuci kredite za projekte modernizacije privrede zemalja clanica, te zajednicke projekte za vise zemalja clanica. Kredite odobrava uglavnom zeljama neclanicama za infrastrukturne projekte, a vezano za direktnu ili indirektnu korist zamalja clanica.

2.2.5 Ev&o(.0! cen2&!/n! )!n0! 6ECB7 tvaranje evropske monetarne unije podrazumevalo je formiranje sistema evropskih centralnih banaka na celu sa $vropskom centralnom bankom koja je centralna za evropsku jedinstvenu valutu evro. =lavni cilj je da zadrzi kupovnu moc valute I stabilnost cena na evropskom podrucju. vaka nacionalana centralna banka mora obezbediti capital I reserve za $:0 srazmerno broju stanovnika I ostvarenom 0%# te zemlje. Izvrsniorgani nisu zavisni od politickih institucija iorgana zemalja clanica. /rgani centralne banke su avet guvernera 'clanovi izvrsnog odbora I guverneri nacionalnih banaka(, =eneralni savet 'predsednik I potpresednik I guverneri nacionalnih

2.2.3. Ev&o(.0! )!n0! 1! o)nov" I &!1vo 6EBOR7

centralnih banaka(, Izvrsni odbor 'presednik, potpredsednik I , clana e>pert u oblasti bankarstva.

$U, analiza ispunjavanja obaveza clanica prema $U I obezbedjenje jedinstvenog tumacenja propisa $U Kao instrument za podrzavanje socijalnog I ekonomskog restruktuiranja pojedinih clanica osnovani su strukturalni fondovi" $vropski fond za regionalni razvoj $vropski socijalni fond $vropski fond za vodjenje agrokulture I garancija

2.3 O.2!/e 'e# "n!&o#ne in.2i2"ci e 2.3.1.Ev&o(.0! "ni ! EU &28& osnovana je evropska zajednica za ugalj I celik '%emacka, !rancuska, Italija, 6olandija, 0elgija, <uksemburg(, &283 osnivaju $vropsku zajednicu za atomsku energiju I $vropsku ekonomsku zajednicu. $$7 predstavlja carinsku uniju kojom su ukinute carine u medjusobnoj trgovini I uvedena je zajednicka carinska tarifa prema zemljama neclanicama. /ve tri zajednice se objedinjuju . &23* prikljucuju se 4elika 0ritanija I, Irska I -anska, =rcka &21&, panija I #ortugal &219, a ;ustrija, !inska I vedska &228. &22) u Mastrihtu zakljucen je ugovor o osnivanju $vropske unije. Ugovorom iz ;msterdama &223 otvoren je put ukljucivanju zemalja istocne $vrope. 5&.5&.)55). Uvodi se jedinstvena valuta $uro u &) zemalja $vbropske unije. %ajznacajniji organi $vropske unije su" $vropski parlament . izbori za parlament se odrzavaju u svim zemljama clanicama, po proporcionalnom principu, a mandat traje 8 godina. #arlament usvaja budzet, ima zakonodavnu funkciju I nadzor nad izvrsnim organima evropske unije avet ministara . cini ministri iz zemalja clanica koji donose odluke. Ima zakonodavnu funkciju. /duke saveta obavezujuce su za sve clanice. $vropski savet . utvrdjuje prioritete $U I daje politicke smernice I upustva drugim organima. atavljen je od sefova drzava vlada clanica I predsednika $vropske komisje. $vropska komisija . izvrsni organ $U koji predlaze I nadzire promene propisa I sprovodi politiku $U ud pravde . sastavljen je od &8 sudija I 2 pravobranilaca imenovanih od drzava clanica, na madat od 9 godina. /snovne funkcije su zakonitost akata

2.3.2.O&%!ni1!ci ! 1e'!/ ! i1vo1nic! n!82e 6OPEC7 /snovana je &295 godine u 0agdadu, kao odgovor na sve jaci prodor americkih, britanskih I holandskih naftnih kompanija I njihov udeo u svetskoj proizvodnji I trgovini naftom. #rvobitne clanice su Irak, Iran, Kuvajt, audijska ;rabija I 4enecuela, a kasnije im se pridruzuju Katar, indonezija, <ibija, Ujedinjeni ;rapski $mirati, ;lzir, %igerija, $kvador I =abon. :ilj je uskladjivanje I stabilizacija izvoza nafte I naftnih derivate i njene cene na svetskom trzistu izmedju zemalja izvoznika I proizvodnjaca nafte, kao I pomoc u finansiranju zemalja clanica. /#$: pruza pomoc uvidu kredita, bespovratnu pomoc, tehnicku pomoc drzavama koje su se nasle u teskocama usled povecanjem cena nafte.

2.3.3. A1i .0o<(!ci8ic0! e0ono'.0! %&"(!ci ! 6APEC7 /snovana je &212 sa ciljem povecanja trgovine, ekonomskog rasta I prosperiteta azijsko-pacifickog regiona. :ine je :ile, !ilipini, 4ijetnam, #eru, Meksiko, +usija, Kina kao I ;-, Aapan, Kanada, ;ustralija. /baveze clanice prihvataju dobrovoljno, zalazu se za otvoren dijalog, odluke se donose konsezusom. +adi na ukidanju barijera u region.

2.3.4. Z! e#nic0o 2&1i.2e "1no!'e&ic0i$ #&1!v! 6MERCUSOR7 porazum o zajed.trzistu izmedju 0razila, ;rgentine, Urugvaja I #argvaja stupio je na snagu &22& sa namerom uvecanja medjusobne trgovine u spljnotrgovinskoj razmeni.

2.3.5. U#&"1en e 1e'!/ ! J"%oi.2ocne A1i e 6ASEAN7 /snovano je u ingapuru &293. /d strane Malezije, Indonezie, Tajlanda, !ilipina I ingapura, usvajanjem 0angkoske deklaracije. 0ankoskom deklaracijoma formulisani su glavni ciljevi udruzenja" unapredjenje ekonomskog, drustvenog I kulturnog razvoja regiona putem zajednickog programa.

/bezbedjenje pomoci ;- radnicima koji ce ostati bez posla zbog formiranja %;!T; u iznosu 25 miliona dolara

2.3.,. An#.0o 1! e#nic0o 2&1i.2e 6ANCOM7 #redstavlja zajednicku ekonomsku grupaciju pet zemalja Auzne amerike ':ile, Kolumbija, 0olivija, #eru I $kvador( nastala potpisivanjem ;ndskog pakta &292. :ile je istupio. !ormirana je sa ciljem ostvarenja ujednacenog ekonomskog razvoja zamalja clanica I povecanjem stepena razvoja zamalja clanica, te sa ciljem prerastanja sporazuma u zonu slobodne trgovine.

2.3.3. Ev&o(.0o "#&"1en e ./o)o#ne 2&%ovine 6E;TA7 /snovan5 &282. %a inicijativu 4elike 0ritanije kao odgovor na osnivanje $$7. #ristupile su joj 4elika 0ritanija, vajcarska, ;ustrija, vedska, -anska, %orveska, #ortugal, kasnije =rcka I Island. :lanice su ukinule carine u medjusobnoj trgovini za industrijske proizvode, a imale su I fleksibilnu politiku prema zemljama neclanicama. Tokom &23) zakljucen je prvi sporazum sa $$7 cime je stvorena $vropska zona slobodne trgovine za industrijske proizvode. -anas clanice $!T$ cine vajcarska, %orveska, <ihtenstajn I Island.

2.3.+. K!&i(.0! 1! e#nic! I 1! e#nic0o 2&1i.2e 6CARICOM7 #redstavlja integracionu zajednicu &) karipskih drzava formirana &23*.-anas ih je &8 ';ntigva I 0arbuda, 0ahami, 0arbados, 0elize, -ominikana, =renada, =vajana, 6aiti, Aamajka, Monserat, 4.Kit, 4.<ucija, 4.4insent I =renadini, urinam, Trinidad I Tobago(. :ilj je stvaranje zajednickog trzista, slobodno kretanje roba I kapitala, razvoj medjusobne spoljne trgovine, planiranje razvoja, saradnja u oblasto obrazovanja zdravstva, zaposljavanja.

2.3.9. Seve&no!'e&ic0i .(o&!1"' o ./o)o#no 2&%ovini6NA;TA7 #redstavlja regionalnu integraciju nastalu &22*. U postupku pregovora o stvaranju slobodne trgovinske zone izmedju ;- I Kanade a kasnije im se pridruzio Meksiko. /vim sporazumom predvidjeno je vise mera" Ukidanje carine za veci deo poljoprivrednih proizvoda Ukidanje carina u medjusobnoj trgovini zemalja clanica u narednih &8 godina Ukidanje kvota za uvoz tekstila narednih &5 godina 7astitu intelektualne svojine /bezbedjenje slobodnog prolaza prevoznicima preko granice sa Meksikom +avnopravnost preduzeca na ucescima u tenderima lobodna zona je deo teritorije neke drzave, posebno ogradjen I oznacen, u kome se obavljaju privredne I druge delatnosti pod garantovanim pogodnostima I olaksicama. Trenutno postoji 1,3 slobodnih zona u &5) zemlje sveta. %ajcesce delatnosti koje se sprovode u okviru slobodnih zona su" proizvodnja robem dorada robe, lon poslovi, skladistenje robe I repromaterijala, poslovi osiguranja I reosiguranja, bankarski I drugi finansijski poslovi, turisticke usluge I drugoB . #ogodnosti slobodnih zona su" uvoz robe bez placanja carina I drugih dazbina, poreske olaksice, potpadanje pod blazi

VIII SLOBODNE ZONE

1. POJAM I KLASI;IKACIJA SLOBODNI: ZONA

rezim propisa I druge privilegije. %a njima se stimlisu" povecanje proizvodnje, zaposljavanje radne snage, razvoj pojedinih privrednih grana, razvoj novih profitabilnih programa, povecanje izvoza, angazovanje stranog kapitala, brzi ulaz I transfer inostranog kapitala. -avanje pogodnosti drzava se odrzice odredjenih prihoda za odredjeni period kako bi u strogo kontrolisanim prostorima pospesio privredni razvoj kroz ubrzano investiranje I ulaganje kapitala. #rava preduzeca osnivaca zaone, korisnika I vlasnika ulozenog kapitala zasticena su posebnim klauzulama I ne mogu se menjati naknadnim propisima I normama. Ulozeni capital je zasticen od nacionalizacije I eksproprijacije. #ostoje dva osnovna tipa slobodnih zona" Tip potpuno slobodnih institucija . dozvoljeno skladistenje, prerada I obrada robe uz razne carinske pogodnosti Tip institucija sa ogranicenim funkcijama . nije dozvoljena industrijska proizvodnja vec sluzi iskljucivo za smestaj I cuvanje robe pod carinskim nadzorom.

#ogodnosti koje moze da pruzi lokalna samouprava

-anas u rbiji postoje tri slobodne zone" ubotica, 7renjanin I #irot #ozitivne karakteristike slobodnih zona kod nas" lobodne zone u rbiji infrastrukturno su bolje opremljene od teristorije van zona %alaze se na saobracajnim cvoristima Mogucnost proizvodnje I domacih preduzeca sa izvoznom orjentacijom lobodne zone su proizvodne eksportne destinacije koje su usmerene izvozno orjentisane strane direktne investicije.

7akonom o slobodnim zonama definisani su pojmovi" lobodna zona je deo +ep rbije posebno ogradjen I oznacen, na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrdjenim 7akonom o slobodnim zonama /snivac zone je organ lokalne samouprave, privredno drustvo, ili preduzetnik koji je doneo odluku ili zakljucio ugovor sa drugim osnivacemo o osnivanju slobodne zone, a koji preko privrednog drustva za upravljanje zonom podnosi zahtevza davanje saglasnosti za odrzdjivanje podrucja. #rivredno drustvo za upravljanje zonom je privredno drustvo koje obezbedjuje uslove za nesmetano obavljanje delatnosti u zoni #ovezano lice je lice koje ima svojstvo povezanog lica u smislu zakona kojim se uredjuje porez na dobit preduzeca Korisnik zone je pravno I fizicko lice koje obavlja delatnost u zoni /snivanje zone je donosenje odluke nadleznog organan lokalne samouprave, privrednog drustva ili preduzetnika ili zakljucenje ugovora o osnivanju zone izmedju organa lokalne samouprave, privrednog drustva tj preduzetnika. aglasnost vlade je akt kojim 4lada odredjuje podrucje zone #odrucje zone je zemljiste koje je odredjeno katastarskim parcelama I iskazanom povrsinom u odgovarajucim mernim jedinicama

Kjoto konvencija iz &232 razlikuje dve vrste slobodnih zona I to trgovacke slobodne zone I industrijske slobodne zone.

2. SLOBODNE ZONE U NASOJ ZEMLJI #ogodnosti slobodnih zona u +biji" loboda uvoza I zioza robe iz zone %eplacanje carina na uvezeni repromaterijal namenjen izvozu %eplacanje carine na uvezenu opremu, masine, gradjevinski material za koriscenje u zoni lobodno raspolaganje deviznim sredstvima osnivaca I kosrisnika zone lobodno uzimanje u inostranstvu I davanje kredita 7asticenost prava osnivaca I korisnika 7akonom

2.1 O#&e# iv!n e (o#&"c ! 1one #odrucje zone odredjuje se daanjem saglasnosti 4lade +epublike rbije, a po podnetom zahtevu za davanje saglasnosti za odredjivanje podrucja zone od strane privrednog drustva za upravljanje zonom. #otrebno je da se ispune uslovi za podnosenje zahteva za upravljanje zonom, I da zahtev sadrzi potrebne podatke. #otrebno jeizraditi elaborate o postojanju ekonomske opravdanosti za odredjivanje podrucja zone, kao I odredjene dokumente kao dokaz. 7ahtev se podnosi Ministarstvu finansija radi ocene, I dostavlja misljenje 4ladi, dok 4lada u roku od *5 dana daje saglasnost.

2.3 Po./ov!n e " 1oni Ispunjenost uslova za pocetak rada zone utvrdjuje minister za poslove finansija, na predlog komisije, nakon ispunjenih uslova. /bavljanje spoljnotrgovinsih poslova u zoni vrsi se slobodno u skladu sa ugovorom. Uvoz I zivoz su slobodni, ne podlezu kvantitativnim ogranicenjima, na njih se ne primenjuju mere carinske politike. +oba koja se unozi I iznosi iz zone, kao I roba smestena u zoni ima tretman carinske robe, te se iz tog razloga prijavljuje carinskom organu. U izuzetnim slucajevima dozvoljen je privremeni iznos robe. U slucaju da se roba iz zone stavlja u promet u srbiji podleze carinjenju.

2.2. U(&!v/ !n e "&e# en e " 1oni 2.2.1 U(&!v/ !n e 1ono' lobodnom zonom upravlja privredno drustvo za upravljanje zonom registrovano za upravljanje zonom. Moze da bude samo jedno preduzece za upravljanje zonom. #rivredo drustvo je u obavezi da u roku od 25 dana po isteku kalendarske godine dostavi izvestaj Upravi za slobodne zone o poslovanju u zoni.Ivestaj treba da sadrzi prihod privrednog drustva za upravljanje zonom, broj korisnika I delatnost obavljanja, ukupnu vrednost proizvedene robe I pruzenih usluga u zoni, ukupan obim uvoza I izvoza u zoni, iznos stranog ulaganja, broj zaposlenih lica. Uprava izvestaj dostavlja Ministarstvu finasija, na osnovu koga 4lada odlucuje da lI ce ukinuti saglasnos za odredjivanje podrucja zone. Korisnici zone mogu biti osnivaci zone, privredno drustvo za upravljanje zonom I druga domaca I strana pravna I fizicka lica, koji obavljaju delatnost u skladu sa propisima. 2.4 P&e.2!n!0 &!#! 1one aglasnost kojom se odredjuje podrucje zone prestaje da vazi " ;ko se u toku rada zone utvrdi das u trajno prestali tehnicki uslovi propisani za osnivanje ;ko je odgovorno lice za privrednog drustva za upravljanje zonom pravosnazno osudjen za krivicno delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine I protiv sluzbene duznosti %a predlog Mnistarstva finansija ako se oceni da poslovanje u zoni ne postize ciljeve predvidnjene elaboratom %a zahtev privrednog drustva za upravljanje zomom

2.2.2. U&e# en e 1one lobodna zona mora biti uredjena, ogradjena I vidno obelezena. Moze se sastojati od nekoliko delova ako oni cine funkcionalnu celinu. Moraju se obezbediti prostorije za rad carinske sluzbe, jer su neophodne mere carinskog nadzora I kontrole

Korisnik zone zadrzava pravo svojine nad izgradjenimobjektima, stvarima I pravima koje je uvezao, odnosno uneo u zonu. Takodje ima pravo da radi I van zone u skladu sa propisima.

2.5 U(&!v! 1! ./o)o#ne 1one

Uprava za slobodne zone je organ pri Ministarstvu finansija. !ormiran je za obavljanje odredjenih poslova u oblastima" razvoja zona u funkciji interesa drzave, promocije zona, kontrole I nadzora zona.

I> CARINE I CARINSKI SISTEM

2.3 P&o(i.iv!n e 0!1neni$ o#&e#)i Kaznenim odredbama 7akona propisane su novcane kazne za prekrsaje privrednim drustvima za upravljanje zonamam I korisnicima, odnosno odgovornim licima u pravnom licu, u slucaju" nedonosenja akta, nedostavljanja izvestaja o poslovanju u zoni, nevodjenja knjigovodstva I propisane evidencije, ugrozavanje zivotne sredine I dr.

1. CARINE 6POJAM* VRSTE I ULOGA7

:arina je dazbina koja se placa prilikom uvoza strane robe na carinsko podrucje odredjene zemlje, ili u slucaju izvoza strane robe sa tog podrucja. :arina predstavlja novcani iznos u domacoj valuti koju placa uvoznikBizvoznik robe prilikom uvozaBizvoza robe. :arina se obracunava I naplacuje u procentualnom iznosu od vrednosti uvezene robe, a u skladu sa carinskom tarifom. %ajznacajnije karakteristike carine su" :arina predstavlja vrstu dazbina :arina predstavlja drzavni prihod :arina po pravilu tereti uvoznika Moze da bude u zastiti domace proizvodnje Moze da bude u funkciji konkurentnosti domace proizvodnjeradi omogucavanja prodora na inostrana trzista

Uloga carine je zastitna I fiskalna. 7astitna se ogleda u zastiti slabije domace indusrije od konkurentnijih snaznijih privreda. !iskalna se ogleda u pribavljanju drzavnih prihda.

1.2 V&.2e c!&in! 1.2.1. C!&ine (&e'! (&!vc" 0&e2!n ! &o)e - Uvozne carine su osnovni oblik carinske zastite. -irektno utcu na konkurentnost robe na domacem trzistu, opsti nivo cena, obim domace proizvodnje, odnos razmene robe sa inostranstvom, kurs valute.

- Izvozne carine se uvode kada postoji ekonomski interes da se zabrani ili ogranici izvoz nekih proizvoda. - Tranzitne carine naplacivane samo u ranijem periodu na robu koja prelazi preko carinskog podrucja neke zemlje.

Aednoobrazna carinska praksa ustaljena je zahvaljujuci donosenju multilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti carina. %ajznacajnija =;TT, koga je nasledila T/, gde je osnovni posulat uklanjanje indirektnih carinskih prepreka. Medjunarodna carinska praksa zasniva se na tri osnovna nacela"

1.2.2. C!&ine (&e'! n!cin" o)&!c"n! c!&ine I n i$ovo n!(/!2i < :arine ad valorem su carine koje se naplacuju primenom carinskih stopa iz odgovarajuceg carinskog tarifnika na vrednost uvezene robe. - specificne carine su carine koje se primenjuju na jedinicu mere robe koja se uvoziBizvozi I to tako sto se carina odredjuje u pausalnom iznosu od jedinice mere. - kombinnovane carine su nastale kao rezultat kombinovanja pozitivnih efekata carina ad valorem I specificnih carina, I nastojanja otklanjanja njihovih negativnih efekata. %ajcesce varijante kombinovanih carina su da se carina odredjuje prema vrednosti, ili delimicno prema vrednosti delimicno od jedinice mere, ili smo od jedinice mere

N!ce/o o(o&e1iv!n ! (&oi1ve#ene &o)e i/i (o2&o.ene &o)e n! n eno 2e&i2o&i i podrazumeva oporezivanje robe proizvedene ili trosne na njenoj teritoriji ali ne I robe u tranzitu. N!ce/o ne(o0/!(!n ! 8i1ic0i$ I 8i.0!/ni$ %&!nic! 2e&i2o&i e e#ne 1e'/ e podrazumeva da se geografske granice jedne zemlje ne poklapaju sa njenim fiskalnim granicama. N!ce/o o./o)!# !n ! (/!c!n ! c!&in.0i$ #!#1)in! " c!&in.0i' 1on!'! podrazumeva postojanje zona unutar jedne zemlje oslobodjene placanja carinskih dadzbina koje se nazivaju carinskim zonama. Tu se obicno skladisti roba u tranzitu. Uvodjenje carina u drzavama ima trostruku ulogu" staticku, fiskalnu I kontrolnu.

1.2.3. C!&ine (&e'! e0ono'.0o' I (o/i2ic0o' #e .2v" - !iskalne carine imaju za cilj ostvarenje sto veceg prihoda za drzavu, uvode se na robu siroke potrosnje I luksuznu robu - 7astitne carine imaju za cilj zastitu domace proizvodnje u meri u kojoj postoji razlika u razvijenosti izmedju nacionalne I svetske ekonomije - prohibitivne carine imaju za cilje onemogucavanje uvozaBizvoza robe sto se postize prvenstveno visinom carinske stope - sezonske carine imaju za cilj da u odredjenom vremenskom periodu smanje nestabilnosti domace proizvodnje, odnosno domaceg trzista. %ajcesce se uvode na uvoz poljoprivrednih proizvoda radi zastite domace poljoprivrede

:arinsku procedure pri uvozu obavljaju ovlasceni carinski agenti, tj spediteri prema carinskoj tarifi utvrdjenoj od strane ministarstva za privredu I finansije. :arinska klasifikacija proizvoda . kombinovana nomenklatura, izvrsena je prema numericki kodovima. Aedinstvena carinska isprava A:I je document koji se koristi priliko uvoza I izvoza sa trecim zamljama. %ajveci broj carinskih tarifa predstavlja dadzbine koje se primenjuju u odredjenom procentu na vrednost proizvoda koji se uvozi, dok se manji broj carinskih tarifa odnosi na neku specificnu komponentu robe. :arinske tarife se obracunavaju na A:I obrascu. -adzbine se najcesce obracunavaju na deklarisanu vrednost robe, uz primerak facture, ili da bi se izbegle maverzacije poredjenje se vrsi sa istom ili slicnom robom koja je uvezena u poslednjem periodu.

2. MEDJUNARODNA CARINSKA PRAKSA

2.1 C!&in en e &o)e " 2&!n1i2"

Tranzitne carine su vreste carine koje se placaju na robu koja prelazi preko carinskog podrucja jedne suverene zamlje. 0ile su u primeni u ranijem periodu.0arselonskom konferencijom su ukinute. -anas neke zemlje primenjuju polaganje kaucije, u vidu gotovog novca, menica ili bankarske garancije TI+ ili TI!, prilikom ulaska robe koja se vraca prilikom izlaza robe iz zemlje

- carinski organ je nadlezna orgaznizacinona jedinica ili ovlasceni sluzbenik uprave carina - carinska konrola je preduzimanje pojedinih radnji od strane uprave carina - strana roba je roba koja nije definisana kao domaca roba - carinski postupak je postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak tranzita, postupak carinskog skladistenja, postpak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskom konrtrolom, postupak privremenog uvoza - carinsko podrucje obuhvata teritoriju drzave I ono je ograniceno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom rbije - carinski pogranicni pojas je zakonom odredjen tako da na kopnu obuhvata deo carinskog podrucja u sirini &8 km od carinske linije rbije, na granicnom jezeru obuhvata deo carinskog podrucja rbije od carinske linije na jezeru I do 8km kopna od obale jezera - carinski prelaz je mesto odredjeno za uvoz, izvoz I tranzit robe, kao I za prelaz lica I prevoznih sredatava preko carinske linije na granicnom prelazu, koji moze biti medjugranicni I pogranicni - carinska roba je roba koja se uvozi u carinsko podrucje, izvozi, ili je u tranzitu preko carinskog podrucja - carinski nadzor preduzimaju I mere carinskog nadzora I kontrole sprovode carinski organi. Mere carinskog nadzora I kontrole obuhvataju cuvanje I pregled carinske robe, stavljanje carinskih obelezja, uzimanje uzoraka, fortografija, prospekata radi obezbedjenja istovetnosti robe, pregled pretres prevoznih sredstava, putnika I prtljaga - obaveza placanja uvoznih carina propisana je za robu koja se uvozi osim ako zakonom nije drugacije odredjeno. :arina se placa prema carinskim tarifama definisanim u 7akonu o carinskoj tarifi. %a robu koja se uvozi osim carine, naplacuju se I druge propisane uvozne dadzbine I porezi I akcize. +oba sa preferencijalnim poreklom ima povoljnij tretman utvrdjen medjunarodnim ugovorom, +oba sa nepreferencijalnim poreklom propisuje takodje medjunarodni ugovor radi primene carinske tarife, mera komercijalne politike, I izdavanja uverenja o poreklu robe.

2.2. C!&in en e &o)e " (&iv&e'eno' "vo1" +adi obezbedjenje primenjuje se polaganje kaucije ili garancija ;T; 'medjunarodne garancije za privremeni uvoz(. -okumenti se izdaju u obliku seta listova pri cemu maticna drzava pruza globalne garancije u slucaju krsenja propisa.

3. CARINSKA REGULATIVA U NASOJ ZEMLJI

:arinski zakon I 7akon o carinskoj tarifi najznacajniji su propisi koji regulisu pravne odnose u oblasti carinskog sistema. :arinskim zakonom propisano je da se carinski postupci sprovode u skladu sa principima slobodne trgovine, uz obezbedjenje efikasne carinske controle I uvazavanje principa pocene rizika

3.1 O.novni (o 'ovi " c!&in.0o &e%"/!2ivi - carinski status je status robe u carinskom postupku kao domace ili strane - carinski dug je obaveza lica da plati iznos carine I drugih uvoznih dadzbina za odredjenu robu u skladu sa propisima - uvozne dadzbine su carina I druge dadzbine koje se placaju pri uvozu robe - carinski nadzor je skup opstih mera I radnje uprave carina u cilju sprovidjenja carinskih I drugih propisa

:arinska vrednost robe utvrdjuje se radi primene stopa, obracuna ostalih uvoznih dadzbina I primene netarifnih mera. :arinska vrednost uvezene robe je njena transakcijaska vrednost, koju cini stvarno placena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza. Moze biti uvecana pratecim troskovima ambalaze, prevoza, osiguranja I dr. #ovezanost lica postoji ako su dva lica" u odnosu poslodavac I zaposleni, pravno priznati partneri u poslu, jedno lice je ovlasceno, jedno lice je vlasnik, jedno lice kontrolise drugo, posredno ili neposredno su pod kontrolom drugog lica, medjusobno u srodstvu

carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba. +oba se smesta na mestu I pod odobrenim uslovima od strane carinskog organa, pri cemu se od drzaoca robe moze zahtevatida polozi obezbedjenje za naplatu carinskog duga. U slucaju da u odredjenom roku nistu preduzete sve potrebne radnje radi odobravanja carinski dozvoljenog postupanja, carinski organ ce bez odlaganja preduzeti neophodne mere za odredjivanje status a robe ukljucujuci I prodaju, pri cemu se moze na rizk I o trosku drzaoca premestiti na neko drugo mesto.

4.3. C!&in.0i #o1vo/ eno (o.2"(!n e i/i "(o2&e)! &o)e Utvrdjuje se carinskim 7akonom. %ece se odrediti ukoliko je u suprotnosti sa merama zastite javnog morala, zdravlja I zivota ljudi, zivotinja bilja, nacionalnog blaga, istorijske, umetnicke I arheoloske vrednosti, prava intelektualne svojine.

4. PROCEDURA CARINJENJA 4.4. S2!v/ !n e &o)e " c!&in.0i (o.2"(!0 4.1 U/!1!0 &o)e " c!&in.0o (o#&"c e +oba koja ulazi na carinsko podrucje podleze merama carinskog nadzora I carinske kontrole. +oba ostaje u carinskom podrucju dok se ne utvrdi njen carinski status, ne promeni status I dok se roba ne smesti u slobodnu zonu, ponovo uveze ili unisti. <ice koje unosi robu duzno je istu da prijavi I bez odlaganja preveze do carinarnice. U slucaju da roba stize brodom ili vazduhoplovom zapovednik mora podneti carinski manifestcarinskom organu koji mora da sadrzi kompletne I istinite podatke. -a bi se sproveo carinski postupak roba koja podleze carinskom postupku, mora da bude obuhvacena deklaracijom koja se podnosi u pisanoj formi ili elektronski, ili drugim propisanim radnjama. -eklaracija se podnosi na propisanom obrascu, mora biti potpisana od strane podnosioca. Ukoliko je roba dopremljena carini, carinski organ ce deklaraciju odmah prihvatiti ukoliko je u pisanoj formi. Izmene I dopune se mogu uz dozvolu unositi. :arinski organ moze preduzeti potrebne mere ukoliko roba nije u propisanom roku preuzeta nakon carinjenja, ukoliko roba ne moze biti ocarinjena iz nekog razloga. +adi pojednostavljivanja postupka carinski organ moze odobriti I pojednostavljenu deklaraciju. :arinski organ moze proveravati ispravnost deklaracije I nakon pustanja robe, po sluzbenoj duznosti ili na zahtev deklaranata.

4.2 De0/!&i.!n e &o)e +obu dopremljenu u carinsko podrucje deklarise lice koje je unelo robu, tj preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska. azeta deklaracija podnosi se na odgovarajucem proisanom obrascu. U slucaju redovnog prevoza robe istim prevoznim sredstvima od strane istog lica, za takvu robu carinski organ moze dozvoliti jednu periodicnu deklaraciju. +adi pregleda robe I prevoznih sredstava carinski organ moze u svakom trenutku zahtevati da se roba raspakuje I istovari. +oba dostavljena carinskom organu ima status robe u privremenom smestaju, sve dok se ne odredi 4.5 S2!v/ !n e &o)e " ./o)o#!n (&o'e2 tavljanjem robe u lobodan promet ona stice status domace robe. +oba stavljena u lobodan promet gubi status domace robe u slucaju da je deklaracija za stavljanjerobe u lobodan promet ponistena, ili iznos uvoznih dadzbina koji se placa na robu vracen

4.3. Po.e)ni c!&in.0i (o.2"(ci - Po.2"(!0 2&!n1i2! . kretanje pod carinskim nadzorom strane robe koja ne podleze placanju uvoznih dadzbina, I merama komercijalne politike, robe namenjene izvozu za koju je postupak izvoznog carinjenjasproveden u carinarnici u unutrasnjosti zemlje. Kretanje robe moze biti u okviru postupka tranzita, TI+ karneta, ;T; karneta, od jednog do drugog mesta u carinskom podrucju ili putem poste. #ostupak tranzita pocinje deklaisanjem robe na ukaznoj carinarnici, a zvrsava prodajom robe I odgovarajucih tranzitnih dokumenata u odredisnoj carinarnici. <ice koje je preuzelo odgovornost za robu u postupku tranzita odgovorno je za predaju robe u odredisnoj carainarnici, kao I da polozi obezbedjenje za placanje carinskog duga I drugih dadzbina. - (o.2"(!0 c!&in.0o% .0/!#i.2en ! je poseban carinski postupak koji se odobrava za smestaj u carinsko skladiste strane robe, I domace robe namenjen izvozu. :arinsko skladiste moze biti javno I privatno. Aavno carinsko skladiste je skladiste u kome lice mzoe skladistiti robu, a privatno je namenjeno za skladistenje robe drzaoca skladista. -+azalac skladista j lice kome je carinarnica odobrila da upravlja skladistem, dok je korisnik skladista lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladistenja. /dobrenje za upravljanje skladistem odredjuje vrste skladista I uslovi upravljanja, vrsta robe koja se moze smestiti u skladiste I druge obaveze drzaoca. -rzalac skladista obavezan je da void propisanu evidenciju o robi, I odgovoran je da se smestena roba ne uzima ili premesta bez carinskog nadzora, za ispunjenje obaveza u okviru carinskog postupka, za ispunjenje uslova iz odobrenja #ostupak aktivnog oplemenjivanja u carinskom podrucju obuhvata primenu jednog ili vise procesa oplemanjivanja za carinsku robu za koju se ne placa carina, I za carinsku robu stavljenu u slobodan promet uz placanje carine za koju se moze odobriti povracaj carinskog duga u slucaju njenog izvoza. #roces oplemenjivanja predstavlja obradu robe, pri cemu carinski organ odredjuje rokove uvoza I izvoza robe. -obijeni proizvodi se moraju ponovo izvesti, a ukoliko se stavlja u lobodan promet, ne placaju se uvozne dadzbine, ako je oslobadjanje uvoznih dadzbina predvidjeno pri uvozu identicne robe.

#ostupak pasivnog oplemenjivanja robe je postupak obrade robe koja se moze staviti u lobodan promet sa potpunim ili delimicnim oslobadjanjem od placanja uvoznih dadzbina #ostupak prerade pod carinskom kontrolom je postupak prerade u koje se odobrava upotreba strane robe na carinskom podrucju radi prerade kojim se menja njena priroda I stanje, na ovu robu se ne placaju uvozne dadzbine niti se primenjuju mere komercijalne politike. %akon izvrsene prerade roba se uz placanje uvoznih dadzbina stavlja u lobodan promet. #ostupak privremenog uvoza je postupak u kome carinski orga odobrava upotrebu strane robe u carinskom podrucju, namenjene ponovnom izvozu, u neizmenjenom stanju uz potpuno ili delimicno oslobadjanje od placnjau uvoznih dadzbina.

4.9 C!&in.0e (ov/!.2ice /d placenja uvoznih dadzbina oslobodjeni su" efovi stranih drzava I njihvi izaslanici Medjunarodne organizacije Medjunaodne I druge humanitane organizacije -iplomatska I konzularna predstavnistva stranih drzava efovi stranih diplomatskih I konzularnih predstavnistava I clanovi uzih porodica #utnici koji dolaze iz isnostranstva na prtljag koji im je potreban u toku boravka -oaci putnici ukoliko robu ne namenjuju prodai trani drzavljani koji su dobili azil ili drzavljanstvo -omaci I strani drzavljani na posiljke iz inostranstva, lekove, nasledstva, odlikovanja, ,medalje

%aucnici, knjizevnici I umetnici na sopstvena dela -oaci drzavljani u pogranicnom pojasu na poljoprivredne proizvode od imanja u pogranicnom pojasu 4ozaci motornih vozila na gorivo mazivo Invalidi na ortopedska pomagala, automobile I drugu opremu /rganizacije lica sa posebnim potrebama za specificnu opremu =radjani srbije za specificne instrumente za zdravstvo koji se ne poizvode u rbiji /rganizacije crvenog krsta 4atrogasne I spasilacke organizacije na opremu koja se ne proizvodi u srbiji Muzeji I umetnicke galerije na umetnicka dela namenjena arhivi <ica koja se bave naucnom, obrazovnom , humanitarnom, sportskom delatnoscu za robu koja se ne proizvodi u srbiji <ica koja uvoze robu namenjenu za otklanjanj posledica od elementarnih nepogoda.

Kada carinik nije siguran d ace naplata carinskog duga biti u blagovremeno izvrsena , moze zahtevati polaganje obezbedjenja cak I u slucaju kada ono nije obavezno prema carinskim propisima. 7a jedan carinski dug se trazi jedno obezbedjenje. /bezbedjenje se plaze deponovanjem gotovine ili jemstvom u pisanoj formi. :ariski dug nastaj" stavljanjem robe koja podleze placanju uvoznih dadzbina u lobodan prometF stavljanjem robe koja podleze placanju uvoznih dadzbina u postupak privremenog uvoza. :arinski dug moze nastati I nezakonitim unosenjem robe u carinsko podrucje, koja podleze placanju uvoznih dadzbina. /bracun carinskog duga vrsi se na osnovu podataka dostupnih carinskom organu u skladu sa propisima. :arinski organ duzan je da obavesti carinskog duznika o iznosu carinskog duga. :arinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije, pri cemu je carinski duznik deklarant. #laca se u roku od 1 dana 'izuzetno *5 dana( od prijema obavestenja, a sama roba se puta po placanju carinskog duga.:arinski dug se gasi placanjem, ponistavanjem, zastareloscu '&5 godina( potrazivanja carinskog duga, ponistavanjem deklaracije, oduzimanjem robe u slucaju nezakonitog unosenja. #ovracaj carinskog duga vresi se u slucaju da isti nije trebalo da bude placen, ukoliko je dug placen u vecem iznosu ili je placen vise puta. 7ahtev za povracaj podnosi se u roku od * godine od obavestenja o carinskom dugu.

3. CARINSKI PREKRSAJ

+oba na koju se ne placaju uvozne dadzbine" +oba po osnovu uloga stranih lica #redmeti stranih izlagaca na sajmovima u zemlji 7igove, patente, modele I isprave koji se dostavljaju organizacijama za zastitu prava intelektualne svojine +obu koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama :arinski prekrsaji su radnje ili propusti u suprotnosti sa odredbana :arinskog zakona I podzakonskih akata donetih na osnovu njega I za koje se pocinioci prekrsaja propisane novcane kazne I zastitne I druge mere. #lacanje kazne ne oslobadja od placanja uvoznih dadzbina.

5. CARINSKI DUG I OBRACUN UVOZNI: DAZBINA

> SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

1. SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

poljna trgovina jeste prekogranicni promet robe I usluga. /granicenje spoljne trgovine predstavlja svako narusavanje slobode spoljne trgovine, kao I svaki drugi pravni akt ili postupak drzavnog organa koji ima za takav cilj ili poslendicu, ukljuujuci I dodatno novcano opterecenje spoljne trgovine. #ravna lica I preduzetnici imaju jednako pravo poslovanja u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova kao I u domacem pravnom prometu, dok fizicka lica u obavljanju spoljnotgovinskih poslova imaju jenaka prava kao I udomacem pravnom provmetu. 7akonodavac propisuje da se dozvoljena ogranicenja spoljne trgovine propisuju, primenjuju I tumace u skladu sa pravilima T/ I propisima $U, a das u nistavni pravni akt koji nisu u skladu sa zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. O%&!nicen e .(o/ ne 2&%ovine dozvoljeno je jedino u slucaju" -a je propisano 7akonom o spoljnotrgovinskom poslovanju -a je neophodno za postizanje ciljeva ogranicenja propisanih pomenutim zakonom -a su stepen, obim I trajanje ogranicenja srazmerni ciljevima organicenja

%enovcana ogranicenja se primenjuju samo ako se novcanim ogranicenjem ne moze postici propisani cilj ogranicenja Tretman najpovlascenije nacije je primena najpooljnijih uslova u spoljnoj tgovini u skladu sa =;TT, sa drzavom koja uziva takav tretman na osnovu medjunarodnog sporazuma ili odluke 4lade.

1.1 S(o/ n! 2&%ovin! &o)o' Izvoz robe je iznosenje, slanje odnosno isporuka robe sa teritorije rbije na teritoriju druge drzave, u skladu sa carinski propisima. Uvoz robe je dopremanje odnosno isporuka robe sa teritorije druge drzave na teritoriju rbije, u skladu sa carinskim propisima. #rincip nacionalnog tretmana primenjuje se na strana lica koja na teritoriju rbije uvoze odnosno izvoze robu. #odrzaumeva isti tretman kao za domaca lica I na domacu robu.

+aspodelu kvota vrsi Ministarstvo na osnovu javnog poziva za podnosenje zahteva za dodelu kvota u skladu sa uslovima 'ekonomski opravdanost kolicine robe obuhvacene kvotom, stepen iskoriscenosti ranije doodeljenih kvota, mogucnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote(. < U1vo1 I i1vo1 (o# &e1i'o' #o1vo/! -ozvola je isprava koja se izdaje za uvoz, izvoz I trazit pojedine robe, na zahtev podnosioca. Izdaje se jednu ili vise vrsta roba na period do 9 meseci. Moze se staviti I van snage u slucaju krsenja uslova I rokova. Ministarstvo void evidenciju o izdatim dozvolama. -ozvola za uvoz uvodi se radi zastite javnog morala,zdravlja ljudi, zivotinja I biljaka, nacionalne bezbednosti, zivotne sredine, prirodnih bogatava, ili primene posebnih pravila trgovine zlatom I srebrom. -ozvola za transit uvodi se radi zastite zivota ljudi, zivotinja , biljaka, nacionalne bezbednosti, zivotne sredine. -ozvola za izvoz uvodi se radi zastite umetnickog, istorijskog, arheoloskog blaga, prirodnih retkosti, ugrozenih biljnih I zivotinjskih vrsta, nacionalne bezbednosti, neobnovljivih prirod nih bogatstava, primene posebnih pravila trgovine zlatom I srebrom.

1.2. O)/ici .(o/ ne 2&%ovine &o)o' I 'e&e 1!.2i2e 1.2.1. O)/ici "vo1! I i1vo1! < S/o)o#!n "vo1i i1vo1 &o)e podrazumeva uvoz I izvoz bez zakonskih ogranicenja I bez posebnih rezia. /dredjen je u posabnim slucajevima < Uvo1 I o1vo1 (o# &e1i'o' 0vo2! Kolicinsko ogranicenje predstavlja najveci ukupan obim pojedine robe, odredjen po vrednosti I kolicini, koja moze da se uveze ili izveze, pri cemu se kolicinsko ogranicenje raspodeljuje na kvote. Kvota je udeo u kolicinskom ogranicenju dodeljen odredjenom licu ili grupi lica. Kolicinsko ogranicenje izvoza moze se uvoditi samo u slucajukrajnje nestasice bitne robe ili zastite neobnovljivih prirodnih bogatstava. K/licinsko ogranicenje uvoza moze se uvesti kao mera zastite prekomernog uvoza ilu mera zastite platnog bilansa.

1.2.2. Me&e 1!.2i2e < !n2i#!'(in.0e . -amping je uvoz robe na teritoriju rbije po nizoj ceni od normalne vrednosti robe, koja preti da izazove stetu u domacoj industriji. ;ntidampinska dadzbina se uvodi radi otklanjanja posledica damping. topa antidampinske dadzbinje je u onoj visini koja je potrebna da se otkloni steta, ali ne moze da bude visa od dampinske marze. -ampinska marza je ralika izmedju nominalne I cene robe koja se uvozi u +biju < 0o'(en1!2o&.0e . subvencija je poseban ili neposredan finansijski doprinos drzave porekla, odnosno izvoza robe, u korist lica koje proizvodi I poredno ili neposredno izvozi tu robu u +biju. Kompenzatorska dadzbina je uvozna dadzbina koja se uvodi radi uklanjanja posledica subvencija koje je drzava porekla, topa konpenzatorske

dadzbine utvrdjuje se u visini potrebnoj da se otklone posledice uvoza predmetne robe, ali ne moze biti veca od punog isnosa subvencije. 4lada uvodi ove dadzbine ukoliko postoji " 7natna steta ili opsanost da do takve stete dodje postoji ako je uvoz robe doveo ili ce doveti do pada doamce proizvodnje, prodaje domace robe, profita, produktivnosti, zaliha, zaposlenosti I dr. Uzrocna veza postoji ukoliko je uvoz robe znatno povecan u poslednje * godine, a cene znatno nize od cena slicne robe na domacem trzistu. <'e&e 1! 1!.2i2" o# (&e0o'e&no% "vo1! su ere koje 4lada na predlog Ministarstva moze da uvede u cilju otklanjanja ozbiljne stete ili opasnosti od ozbiljne stete. Te mere podrazumevaju kolicinsko ogranicenje uvoza odedjene robe I uvodjenje dodatne dadzbine na uvoz odedjene robe. /zbiljna steta postoji u slucaju znacajnog sveobuhvatnog slabljenja polozaja domace proizvodnje koja se utvrdjuje na osnovu povecanog uvoza, umanjene prodaje, proizvodnje, produktivnosti, zarada, zaposlenosti. Uvoz se ne moze ograniciti na kolicinu manju od prosecnog uvoza u peridou od * godine. Mere zastite se uvode na sve robe nezavisno od drzave porekla. , u meri koja je neophodna da e spreci ozbiljna steta, a u trajanju od najvise , godine. <'e&e 1!.2i2e (/!2no% )i/!n.!- sprovode se radi ravnoteze platnog bilansa u slucaju uvodjenja kolicinskog ogranicenja uvoza radi zaustavljanja znatnog opadanja deviznih rezervi, I uvecanja znatno niskih deviznih rezervi.

1.2.4. P&o(i.iv!n e 0!1neni$ o#&e#)i %adzor nad sprovodjenjem odredaba zakona o spoljnotrgovinskomposlovanjuvrse nadlezni organi u okviru svojih ovlascenja, kaznenim odedbama 7akona su propisane novcane kazne za prekrsaje pravnim odnosno odgovornim licima u pravnom licu, odnosno fizickim licimai preduzetnicima u odredjenim slucajevima.

2. SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

2.1 K/!.icni .(o/ no2&%ovin.0i (o./ovi #redstavljaju uvoz I izvoz robe I usluga

2.2. Vi.i o)/ici (o./ovno<8in!n.i .0e .!&!#n e " .(o/ no2&%ovin.0i' o#no.i'! 2.2.1. Li1in% Ugovor o lizingu je vrsta ugovora izmedju davaoca lizinga I primaoca lizinga kojim se uredjuju odgovarajuca prava I obaveze srednorocnog ili dugorocnog ustupanja ili pribavljanja opreme I drugih dobara. !orma lizing aktivnosti odvija se izmedju ti poslovna partnera"prodavca, lizing drustvai primaoca liznga. %ajvaznije karakteristike lizinga su" #lacanje lizing naknade na duzi vremenski period #lacanje po principu paH as Hou earn %esmetano koriscenje opreme I dobara od strane korisnika lizinga /siguranje opreme I lizinga od svih rizika od strane davaoca I placanje odredjenih poreza Troskovi kredita I kamate kod lizinga su veci nego kod obicnog kredita +izik kod lizinga je veci za lizing instituciju

1.2.3. P&iv&e'eni &e1i'i I 'e&e #rimenjuju se kada je potrebno radi odredaba drugih propisa koji uticu na spoljnotrgovinsko poslovanje. Ministarstvo moze odobriti naplatu u robi I uslugama, robe koja se uzvozi ili izvozi I placanje usluga u spoljnoj trgovini. Takodje izvoz robe I usluga se moze vrsiti bez naplate , ali se odredjuju blizi ulovi

adrzi elemente razlicitih ugovornih odnosa /dvaja pravo svojine od prava koriscenja ve cesce se koristi radi pribavljanja opreme 2.2.4. ;!02o&in% Ugovor o faktoringu je posebna vrsta ugovornog odnosa u kojem jedna strana 'specijalizovana finansijska institucija ili banka( preuzima od duge ugovorne strane 'izvoznika(obavezu da posreduje I finansira izvozne poslove u spoljnotrgovinskom prometu. !aktorin prakticno predstavlja posao naplate tudjih dugova. !aktoring se realizuje tako sto banka preuzima posredovanje u spoljnotrgovinskim poslovima I finansira ih, preuzimajuci otpremnice I drugu potrebnu dokumentaciju za izvoz, a izvoznik vuce menicu na 15I vrednosti robe, nakon cega banka prodaje robu kupcu. #ravi factoring je onaj kod koga factor garantuje naplativost potrazivanja, vrsi kreditiranje klijenta I druge factoring usluge, ili onaj faktorig kod kojeg factor otkupljuje potrazivanja uz diskont o dospelosti, ili otkupljuje potrazivanja pre dospelosti. %epravi factoring je onaj factoring kod koga izostaje garantna funkcija faktora za naplativost potrazivanja, a sa druge strane na osnovu posebne odredbe u uugovoru ustupalac potrazivanja moze garantovati faktoru naplativost potrazivanja od duznika.

Kod klasicnog lizinga lizing institucija kupuje opremu ili dobro koja je korisniku potreban, pri cemu se vreme davanja u zakup opreme podudara sa zivotnim vekom opreme, a po isteku ugovora, korisnik lizinga ima pravo otkupa po relativno niskoj ceni obzirom na amortizaciju. %ajesci oblici lizinga" a( sa stanovista davaoca dobra ili opreme direktni I inedirektni b( sa stanovista duzine trajanja ugovornog odnosa srednorocni I dugorocni c( sa stanovista mogucnosti otkazivanja ugovornih odnosafinansijski lizing I operativni lizing d( sa stanovista ugovornih obaveza po isteku ugovorenog roka oroceni lizng, revolving lizing I lizing sa obavezom otkupa e( sa stanovista vrste I obima ugovorenih obaveza neto lizing I bruto lizing 2.2.2. Le!.e<)!c0 /e!.in% Ae vrsta specificnog ugovornog lizinga koji ugovaraju pravni subject u finansijskim teskocama sa specijalizovanim finansijskim institucijama. /n omogucama ovom preduzecu da proda opremu lizing instituciji po razumnoj ceni, a da ih zatim uzme u zakup od iste lizing institucije.

2.2.5. ;o&8e2in% Ugovor o forfetingu je posebna vrsta ugovornog odnosa u kome jedna strana'forfetor( preuzima od druge ugovorne strane 'klijenta( obavezu da finansira izvozne poslove u spoljnotrgovinskom prometu. !orfeting predstavalja dugorocno finansiranje izvoza. +ealizuje se tako sto forfeter omogucava izvozniku da naplati robu unapred, a forefeting organizacija preuzima rizik finasiranja prodaje I naplate iznosa za prodatu robu, prihvatajuci menice koje imaju aval ili garanciju renoiranih stranihbanaka.

2.2.3. P&o#"c2ion .$!&in% 4rsta specijalnog ugovornog odnosa koji sadrzi u sebi elemente partnerskog ulaganja sa razgranicenim svojinskim odnosima, u kojem razvijeni partner kreditira I isporucuje opremu manje razvijenom partner sa licencom za proizvodnju odredjenog proizvoda ili usluge, dok se manje razvijeni partner obavezuje da placa kredit I ispunjava druge obaveze shodno ugovorenoj obavezi.

2.3 Vi.i o)/ici (o./ovno<2e$nic0e .!&!#n e 2.3.1. D"%o&ocn! (&oi1vo#n! 0oo(e&!ci !

#odrazumeva takav pravni posao putem kog ugovorni partneri obezbedjuju tehnicko teholosku, sirovinsku I energetsku optimalnu proizvodnju I razmenu proizvoda koji su predmet kooperacije. Kooperacija se ostvaruje u zajednickom osvajanju proizvodnje, zajednickoj proizvodnji, medjusobnim isporukama ili isporukama delova. /bizno se zasniva na proizvodnji iste vrste proizvoda ili kooperacji ugradnje delova u finalni proizvod.

e( sa stanovista pravnog osnova ugovorne I zakonske

2.3.3. P&i)!v/ !n e I ".2"(!n e (&!v! in#".2&i .0e 6in2e/e02"!/ne7 .vo ine I 1n!n ! I i.0".2v! 60no?<$o?7 /dvija se kroz razne modalitete I regulisan je medjunarodnim konvencijama I pozitivno pravnim propisima nacionalnih zakonodavstava.

2.3.2. U%ovo& o /icenci I 2&!n.8e& 2e$no/o%i e Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimicno, pravo iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja I iskustva, ziga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to platiodredjenu nadoknadu. Iskljuciva licenca postoji kada ugovorom o licenci sticalac licence stice iskljucivo pravo iskoriscavanja predmeta licence samo ako je izricito ugovoreno. #odlicenca postoji kada sticalac iskljucive licence ustupi pravo iskoriscavanja predmeta drugome. ;ko je ugovoreno da davanje podlicence moze se zahtevati saglasnost davaoca licence. Ugovor o transferu tehnologije je ugovor kojim davalac tehnologije ustupa pravo privrednog iskoriscavanja zasticenih prava industrijske svojine I nezasticenih prava, zajedno sa opremom I odgovarajucim postupcima proizvodnje koji su tehnoloski povezani sa ustupljenim znanjem, uz potrebnu tehnicku pomoc da bi se oprema I znanje mogli privremeno iskoricavati, a sticalac tehnologije se obavezuje da za to placa odredjenu naknadu. 4rste ugovora o transferu tehnologije" a( sa vremenskog stanovista zakljuceni na odredjeno o naeodredjeno vreme b( sa tanovista teritorije, teritorijalno ogranicen I teritorijalno neogranicen proctor mogucnosti koriscenja licence c( sa stanovist akolicine proizvoda kvantitativno ograniceno I kvantitativno neograniceno pravo iskoriscavanja predeta ugovora d( sa stanovista nacina upotrebe proizvodna I prodajna licenca

#rema nasem propisu pravo na idustrijsku svojinu podrzumeva pravo na patent, model za iskoriscavanje, usluzni zig, trgovacko ime, oznaku porekla. #od KnoG-6oG podrazumeva se skup savremenih tehnickih I teholoskih znanja i iskustava I vestina koji se mogu primeniti u industrijskog I drugoj proizvodnji. Ugovorom se mogu pribavljati sva ili samo deo industrijske svojine ili prava, kao I obaveze davaoca prava industrijske svojine ili knoG hoG tehnologije. #utem knoG hoG prenose se strucna dokumenta, tehnicek informacije, strucne usluge, sirovine, poluproizvodi.

2.3.4. ;&!n.i1in% Ugovor o fransizingu je ugovorni odnos izmedju davaoca fransize I primaoca fransize u kome davalac nudi ili se obavezuje da odrzi trajni interes u poslovanju primaoca fransize u takvim oblastima kao sto su knoG-hoG I obucavanje, dok se primalac fransize obavezuje da posluje pod zajednickom firmom, spoljnim izgledom, ili postupkom koji pripada davaocu fransize ili gaon kontrolise, kao I da iz svojih izvora ulozi osnovni investicni capital u poslovanje. 4rste ugovora o fransizingu" a stanovista predmeta fransizinga proizvodni fransizing I fransizing usluga a stanovista sedista primaoca fransizinga pokretni I nepokretni a stanovista mogucnosti realizacije subfransizinga operativni I teritorijalni a stanovista vremena nastanka tradicionalni I novijeg tipa fransizing

2.4 S(eci8icni .(o/ no2&%ovin.0i (o./ovi 2.4.1. Ko'(en1!cioni (o./ovi u polovi koji se na osnovu uvoza I izvoza roba I usluga naplacuju uvozom robe I usluga. 7akljucuju se na osnovu odobrenja nadleznog organa. 0arter poslovi podrazumevaju posao uvoza I izvoza, vremenski nevezane jedan za drugi, I pretpostavljaju postojanje tzv barter lista izvoza I uvoza. #rethodi im potpisivanje sporazuma , mada se mogu izvrsiti razmenom faktura I dokumentacija. %ajcesce se pojavljuju kao resenje za administrativne, fiskalne problem prevoza isl. 0arter I drugi kompenzacioni poslovi predstavljaju vid podsticanja izvoza u zemljama u razvoju I nerazvijenim zamljama

u poslovi vezani za carinski postupak I prevoz tranzitne robe koje domaca usluzna preduzeca obavljaju za racun inostranih trgovacaF prevoz robe I jedne zemlje preko teritorije druge zemlje u neku trecu emlju, pri cemu se na robu ne placa uvozna carinaF uvoz strane robe koja e skladisti u zemlji da bi se posle toga ponovo izvozila u inostranstvo. Tranzitni poslovi mogu biti direktni I inirektni. -irektni tranzitni posao obuhvata sve radnje po nalogu inostranog nosioca posla cini domaci resident na putu robe preko domaceg podrucja. +aoba se ne zadrzava u trecoj zemlji niti ukljucuje u njenu spoljnu politiku. Indirektni tranzitni posao obuhvata sve radnje po nalogu inostranog nosioca posla cini domaci resident na putu robe preko domaceg podrucja, ali koji su slozenije prirode I ukljucuju se u spoljnu trgovinu zemlje prelaska. Mogu da obuhvate posao tranzita sa zadrzavanjem, koji obuhvata prevoz I zadrzavanje robe preko teritorije trece zemlje u carinskim skladistimaF posao tranzitnog posredovanja obuhvata slucaj kada domace usluzno preduece obavlja I izvesne komercijalne poslove za racun isnotranog trgovca, pruzajuci odredjene usluge inostranom trgovcu pre izlaska robe I carinskog podrucja zemlje.

2.4.2. Ree0.(o&2ni (o./ovi 6&e<e@(o&27 +eeksportni posao je vrsta specificnog spoljnotrgovinskog posla koji se odvija tako sto se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u drugu zamlju, s tim da roba ne mora da udje u carinsku teritoriju reeksportera. #oslovi reeksporta podrazumevaju postojanje * ucesnika u pravnom poslu, prodavca, kupca I posrednika-reeksportera. #ostoji reeksport sa preradom, ukoliko se roba preradjuje pa izvozi, ili bez prerade ukoliko se izvozi u nepromenjenom obliku, transportni reeksport, bez duzeg zadrzavanja robe u zemlji reeksportera, cisti reeksport direktno upucivanje robe u zemlju kupca iz neke trece zemlje, van podrucja zemlje reeksportera. pecifican vid reeksporta je kvazireeksport kada drzava propisuje premije za izvoz odredjene vrste robe, dok uvoz iste robe nije opterecen carinskim dadzbinama, tereeksport stice mogucnost zarade iz premija za izvezenu valutu. #ostoje dva oblika reeksporta I to klasicni, kada roba dolazi pod carinski nadzor I reeksportuje se u nepromenjenom obliku, I direktni reeksport kada roba ne ulazi u carinsko podrucje. CTreci oblik reeksporta je replasman gde se pri uvozu izvesne kolicine robe izvozi ista kolicina iste ili slicne robe.

2.4.4. U%ovo& o #o&!#i I (&e&!#i 6Lo$n (o./"7 Ugovor o lonu je takav ugovor o medjunarodnom prometu kojim se proivodjac iz jedne zemlje obavezuje da obavi poslove oplemenjivanja robe, predmeta koja je u svojini ugovorene strane I druge zemlje, a sopstvenik te robe se obavezuje da plati za to oplemenjivanje I primi oplemenjenu robu. +oba koja je predmet lona prijavljuje se u carinskom postupku kao privremen uvoz. Ugovor o lonu je specificna vrsta ugovora o delu, sa elementima ugovora o kupoprodaji, ugovora o razmeni, ugovora o kooperaciji, gde su obaveze narucioca I izvrsioca lona definisane.

3. OBLICI DEVIZNOG PLACANJA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU

2.4.3 T&!n1i2ni (o./ovi 3.1 Go2ovin.0! (/!c!n !

3.1.1. Licni ce0 6ce0 (o 2e0"ce' &!c"n"7 Aedna vrsta ceka koji kupac izdaje prodavcu robe I cija naplata ide na teret tekuceg racuna koji kupac ima u banci, pri cemu je banka u obavezi da realizuje cek samo u slucaju da na tekucem racunu izdavaoca ceka ima dovoljno sredstava. <ice na teret cijeg racuna se izdaje cek, kupac je trasant, banka kupca je trasat, lice koje naplacuje cek, prodavac je remittent. <icni cekovi mogu biti potvrdjeni u slucaju kada je na ceku potvrdjena klauzuja ?certified@, accepted ili good I sadre jemstvo banked a ce biti placeni. #ri izdavanju takvog ceka banka blokira odgovarajuci iznos novca kupca.

<oro bankarske doznake su doznake koje upucuje strana nalogodavna banka u inostranstvu da se izvrsi isplata korisniku doznake u nasoj zemlji.

3.1.4. N!/o% 1! i.(/!2" %alog za isplatu ili inkaso je bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da po nalogu I za racun svog komitenta izvrsi isplatu u gotovini prema trecem licu, dok se komitent obavezuje da za pomenutu uslugu plati banci proviziju I troskove kohe he imala prilikom izvrsenja dobijenih naloga. %alog za isplatu od inkaso bankarske doznake se razlikuje po tome sto se radi o gotovinskoj isplati trecem licu.

3.1.2. B!n0!&.0i ce0 0ankarski cek je vrsta ceka koji izdaje banka kupca .uvoznika'trasant(, dajuci nalog inostranoj banci 'trasatu( da prodavcu-izvozniku 'remitentu( isplati odredjeni iznos. 0anka cek izdaje na spstveni teret I trasira ga na drugu banku, dok ona istovremeno skida iznos ceka sa racuna kupca-uvoznika, obracunavajuci I proviziju I troskove u vezi sa izdavanjem ceka. %ostro bankaraski cekovi su cekovi koji se izdaju u nasoj emlji, a plativi su u inostranstvu. -omaca banka .trasant, trasat inostrana banka, a remittent fizicko ili pravno lice. <oro bankarski cekovi su cekovi koje izdaje inostrana banka, mogu biti plativi u inostranstvu ili u zemlji. 3.1.5. Do0"'en2!&ni n!/o% 1! i.(/!2" 6#o0"'en2!&ni in0!.o7 -okumentarni nalog za isplatu je bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu dap o nalogu I za racun svog komitenta plati njegovo potraivanje prema trecem licu, uz predaju odredjenih dokumenata na osnovu kojih se moze raspolagati robom, dok se komitent obavezuje da za pomenutu uslugu plati banci proviziju I troskove koje je imala prilikom izvrsenja dobijenih naloga. %ajcesce vrste dokumentarnog inkasa su" 3.1.3. In0!.o )!n0!&.0e #o1n!0e Inkaso bankarske doznake su najrasprostranjenij vid placanja u spoljnotrgovinskom poslovanju. 0ankarska doznaka je pravni posao u kome kupac daje nalog banci da doznaci dogovoreni iznos novca na racun prodavca, uz obavezu placanja troskova doznake. %ostro bankarska donaka je doznaka koju upucuje nasa zemlja u inostranstvo, tako sto nalogodavna banka preko svojih korespodentnih banaka u inostranstvu daje pismeni nalog da se izvrsi placanje korisniku bankarske doznake. a stanovista vrsta isprava cisti'nerobni( I robin inkaso a stanovist amesta obavljanja ucesnika u poslu nostro I loro a stanovista nacina realiacije I obaveze banaka sa placanjem u gotovom I uz akceptiranje menice

+azlike izmedju dokumentarnog naloga I dokumentarnim akreditivom" Kod dokumentarnog inkasa banka se ne obavezuje d ace ivrsiti plaanje, vec samo d ace predate dokumenta nakon placanja cene ili akceptiranja menice Kod dokumentarnog inkasa baka deluje u korist prodavca, dok kod dokumentarnog akreditiva banka deluje u korist kupca Kod dokumentarnog inkasa banka ne ispituje saobraznost dokumenata jer deluje u korist prodavca, vec damo da li su ti navedeni documenti prisutni

Kod dokumentarnog inkasa dokumenta skuplja kupac a ne banka igurnost prodavca kod dokumetarnog inkasa je znatno manja jer se banka obavezuje samo da ce izvrsiti odredjenu uslugu, a nije u samostalnoj akreditivnoj obavezi Kod dokumentarnog inkasa provizija banke je znatno niza

+evolving akreditiv je akreditiv kod koga se akreditivni iznos posle odredjenog vremena vraca na prvobitni iznos sve dok se ne postigne utvrdjeni maksimum. #acking akreditiv je akreditiv kod koa korisnik akreditiva ima ovlascenje da podigne jedan deo akreditivnog iznosa a pre podnosenja akreditivnih dokumenata. ;kreditiv sa crvenom klauzulom je akreditiv kod koga korisnik radi podizanja avansa prezentuje banci menicu po vidjenju , uz pismeno obavezivanje d ace robna dokumenta podneti kasnije banci 0ack to back akreditiv je je vrsta akreditiva kod koga se akreditiv otvara na osnovu vec postojeceg akreditiva %ostro akreditivi su vrsta akreditiva koja se prilikom uvoza otvara, a loro akreditiv su vrsta akreditiva koji se otvara prilikom izvoza.

3.2 A0&e#i2ivi ;kreditiv je instrument placanja kojim se akreditivna banka obavezuje da po nalogu nalogodavca, a na osnovu dogovorenih dokumenata podnesenih u skladu sa ugovorenim uslovima, obavi placanje ili obaveze drugu banku da izvrsi placanje trecem licu, ili dap o nalogu nalogodavca sama ili uz pomoc druge banke plati, akceptira ili otkupi menicu vucenu od srane korisnika akreditiva, pod uslovom da je postupano u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva banke izdavaoca. -okumentarni akreditiv je vrsta akreditiva kod koga je isplata iznosa uslovljena obavezom predaje odredjenih dokumenata uz ispunjene odredjenih uslova. %ajcesce vrste dokumentarnog akreditiva su" a stanovista cvrstine obaveze opozivi 'u svakom momentu se moze opozvati( I neopozivi 'ima neopoivu obavezu akreditirajuce I konfirmirujuce banke( a stanovista karaktera obaveze korespodentne banke potvrdjeni 'konfirmirajuca baka potvrdjuje akreditiv akreditivne banke( I nepotvrdjeni a stanovista nacina realizacije podnetih dokumenata gotovinski 'isplata se vrsi pri prezentaciji trazenih dokumenata(, akcepti 'akreditivna banka je u obavezi da akceptira menice vucene od strane korisnika akreditiva( I otkupni'korisnik akreditiva vuce menicu na nalogodavca( a stanovista mogucnosti prenosa prenosivi 'korisnik akreditiva moze dati nalog banci da izvrsi placanje drugom licu( I neprenosivi tand-bH akreditiv sa odlozenim placanjem je vrsta akreditiva u pripravnosti, realizuje se u doredjenim slucajevima -

/tpremna robna dokumenta koja prete akreditiv su konosman, tovarni list, skladisnica, talon otpremnice, postanska potvrda I drugi document na kojem postoji prijemni zig prevoznika ili izdavaoca robe, document o osiguranju robe, trgovacka faktura. 3.3. Menice Menica je hartija od vrednosti sastavljena u zakonski proisanoj formi, kojom se njen izdavalac obavezuje da ce odredjenom licu ili po njegovoj naredbi ili on sam isplatiti u njoj oznacenu sumu ili ce tu sumu isplatiti lice na koje on menicu vuce I to u odredjeno vreme I na odredjenom mestu %ajcesce vrste menica" a stanovista perfektnosti popunjene I blanko menice a stanovista pojavnih oblika vucene ili trasirane I vlastite ili solo menice a stanovista nacina oredjivanja dospelosti po vidnjenju, na odredjeni dan, na odredjeno vreme po vidjenju, na odredjeni dan od dana izdavanja a stanovista osnova nastanka robne, finansijske I ostele menice

Indosament predstavlja izjavu prenosioca menice kojom ustupa menicna prava novom imaocu menice. <ice koje prenosi menicu zove se indosant, lice na koje se prenosi menica zove se indosatar. #rotest menice je takva menicna radnja kojom imalac menice na verodostojan nacin utvrdjuje da je negov pokusaj izvrsenja odredjene menicne radnje ostao bezuspesan. <ice koje podize protest zove se protestant

/siguranje od rizika neplacanja faktura vrsi se zavisno od bankarske prakse , najcesece putem avala I bakarskih garancija, zadravanja prava raspolaganja, osiguranja medjunarodnog kredita I faktoringa I forfetinga. /siguranje od rizka fluktuacije deviznog kursa, premija se odredjuje na osnovu ralike izmedju cene neke devize u gotovom I njegove buduce ocekivane cene. -rugi nacin osiguranja od ovog rizika je opcija put options kada izvoznik kupuje pravo prodaje deviza po odredjenom kursu

3.4 Me# "n!&o#ni (o.!o o.i%"&!n ! I o.i%"&!n e (/!c!n ! " .(o/ no2&%ovin.0o' (o./ov!n " Ugovor o osiguranju je ugovor u kome se osiguravac uz naplatu premije osiguranja obavezuje d ace osiguranom inostranom licu, ili domacem licu za robu koju uvozi ili izvozi , platiti odredjenu sumu ako nastupi osigurani slucaj predvidjen u ugovoru. #olisa osiguranja je isprava o osiguranju koja predstavlja dokaz o zaljucenom osiguranju izmedju osiguravaca I osiguranika. #redstavlja dokazno sredstvo o zaljucenju I sadrzini ugovora. %ajcesce podele polisa su polise za jedan konkretan transport robe, za sve buduce transporte neke vrste roba I generalne polise za sve buduce transporte u okviru roka bez utvrdjivanja sume osiguranja. #olisa se izdaje na ime Ili po naredbi. %ajcesce vrste medjunarodnog transportnog osiguranja su" a stanovista vrste stvari koje se osiguravaju " osiguranje transportnog sredstva I osiguranje robe a stanovista vrste transporta" pomorsko osiguranje, eleznicko osiguranje, osiguranje u recnom ili jezerskom saobracaju, osiguranje u vazduznom saobracaju a stanovista odvijanja transporta" osiguranje transporta na kopnu, na moru ili u vaduhu

3.5 G!&!nci e 1! i1v&.en e .(o/ no2&%ovin.0o% (o./! +izici koji prate spoljnotrgovinske poslove su komercijalni I nekomercijalni. K/mercijalni rizici su rizici komercijalnog posla, tj oni koji zavise od volje I sposobnosti ugovaraca u spoljnoj trgovini, mogucnost predvidjanja nastupanja situacija u buducnosti. %ekomercijalni rizici su rizici da roba ne bude isporucena, rizik da roba strada u transportum rizik da roba ne bude placena. -a bise obezbedili od faktora navedenih rizka primenjuju se sledece garancije" =arancija a dobro izvrsenje posla izdaje banka na zahtev izvoznika I sluzi kupcu kao obezbedjenje da ce izvoznik isporuciti robu ili usluge prema ugovoru =arancija a ucesce na licitaciji banka garant preuzima obavezu d ace ponudjac- ucesnik na licitaciji, u slucaju da na licitaciji bude odabran kao najpovoljnij zakljucit ugovor sa uvoznikom u skladu sa uslovima iz ponude =arancija a povracaj avansa ugovara se kao obezbedjenje d ace u slucaju da isporucilac robe ne izvrsi svoje obaveze , te tada investitor moze naplatiti garanciju kod banke ili izvrsiti povracaj avansa =arancijaom za placanje banka potvrdjuje d ace uredno izmiriti obavezu placanja ukoliko to ne uradi kupac =arancija a pokrice garantnog posla ugovara se kod isporuke opreme I izvodjenje investicionih radova velike vrednosti.

%ajvaznij oblik osiguranja u medjunarodnom transport robe je osiguranje robe- kargo osiguranje kojim se osigurava rizik od gubitka ili ostecenja robe prilikom prevoza.