KLASIFIKACIJA LJUDSKIH PRAVA

Koja se sve prava smatraju ljudskim pravima?

Postoje miljenja da se ljudska prava razlikuju zavisno od nivoa kulture i prevladavajue religije u
jednoj dravi.
Postoje naravno i oni koji tvrde da sebi ne mogu priutiti ljudska prava.
ak i oni koji su uvereni u njihovo postojanje ne mogu se sloiti oko jednog koja se sve prava
smatraju ljudskim pravima.
IPAK, postoji minimum zahteva u pogledu ljudskih prava i oni prevazilaze sve kulturne i
geografske podele. Opti je dogovor da te osnovne zahteve moraju potovati svi.
Za utvrivanje osnovnog kataloga ljudskih prava naroito su vani meunarodni dokumenti, jer
nam upravo oni govore koja su to opta, univerzalna ljudska prava i to ine jasnije nego unutranji
propisi, koji reguliu i druga prava.

Razvojem ljudskih prava javila se potreba za njihovim klasifikovanjem.

Jedna od najee pominjanih klasifikacija govori o tri generacije ljudskih prava.
(Kao presudan kriterijum ovde se uzima trenutak njihovog meunarodnog priznavanja.)

U prava PRVE GENERACIJE ubrajaju se graanska i politika prava.

Prava prve generacije prevashodno se definiu u negativnom smislu, kao pravo da ... ili
sloboda od ....
(Ona se ostvaruju preko ideje slobode, shvaene kao tit koji uva pojedinca ili grupu od
zloupotrebe politike.)
Na primer: zabrana ropstva, neovenog i poniavajueg postupanja, sloboda savesti,
miljenja i veroispovesti i sl.
Izuzetak: Ipak postoje i ona prava iz prve generacije koja iziskuju pozitivnu akciju drave,
recimo pravo na slobodne izbore, pravo na pravino suenje, pravo na linu sigurnost.

DRUGU GENERACIJU ine tzv. socijalna, ekonomska i kulturna prava.

Primarno je njihovo odreenje u pozitivnom smislu, kao pravo na....
(po pravilu zahtevaju pozitivnu akciju drave i zapravo su garanti socijalne jednakosti. )
 Napomena: Prava prve generacije su po pravilu apsolutna, odmah ostvariva i dravu ne
kotaju nita, dok se prava druge generacije ostvaruju postepeno i podrazumevaju
trokove za dravu.

TREU GENERACIJU ljudskih prava ine tzv. prava solidarnosti.

(predstavljaju prilino nesistematizovanu grupu nedovoljno srodnih prava novijeg
datuma).

Na primer: pravo na samoopredeljenje, pravo na zdravu ivotnu sredinu, pravo na mir i

pravo na razvoj.
(Ova prava ili zahtevi za njihovim priznavanjem nastali su posle II svetskog rata)

Napomena: Mnoga prava iz tree generacije mogu se staviti i u prethodne dve grupe, a
svest o njima nastala je neto kasnije iz nekog specifinog razloga
(na primer, pravo na zdravu ivotnu sredinu priznato je tek s pojaanim irenjem opasnosti
od zagaenja).

1. GRAANSKA I POLITIKA PRAVA

Ova prava su granica do koje see dravna vlast. Smisao garantovanja ovih prava je upravo
zatita slobode pojedinca od drave.
GRAANSKA PRAVA naglaavaju autonomiju oveka u odnosu na dravnu vlast, to
znai da se drava u njegov ivot moe uplitati samo do one mere koju iziskuje ivot u
drutvu.
POLITIKA PRAVA su prava participacije, prava oveka da uestvuje u ivotu i radu
dravne zajednice.
Pravo na ivot
Pravo na ivot jedno je od najoiglednijih ljudskih prava uroeno je i pripada svakom.
(Ono je pretpostavka postojanja i uslov za uivanje svih drugih prava.)
U meunarodnim instrumentima i zakonodavstvu pojedinih drava garantovanje ovog prava
treba da zatiti oveka od samovoljnog lienja ivota od strane dravnih organa.

ovek moe biti lien ivota samo na osnovu odluke suda koji mu je sudio pravino.
(Meunarodno) pravo ljudskih prava predvia ukidanje smrtne kazne, onemoguava
oduzimanje bilo ijeg ivota.
Na primer: Ako krivini zakoni jedne zemlje predviaju smrtnu kaznu za veliki broj dela pravo
na ivot je ugroeno.
(Tako je u Iraku ona predviena za preko sto krivinih dela, izmeu ostalog i za neprijavljeno
lanstvo u politikim partijama, kao i za uvredu predsednika.)

(Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne drave 1804. do 2002. godine,
kada je (26. februara) zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvreno je 14.
februara 1992, a poslednje smrtne presude su izreene 2001. godine.
Srbija je obavezana sledeim meunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu:

Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima

(2001)
Protokoli br. 6 i 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (2004).
Prema l. 24 vaeeg Ustava (2006): Ljudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji
nema smrtne kazne.
Razgovor sa studentima o tome ta oni misle o nekoliko kljunih problema u vezi s pravom na
ivot. Na primer, o tome da li je dobro da zakonodavstvo sadri smrtnu kaznu, o eutanaziji, pravu
na pobaaj, o lienju ivota u policijskim akcijama.

Zabrana muenja, svirepih i neovenih postupanja i kazni

Muenje je jedan od, i danas, najrasprostranjenijih vidova gaenja ljudskog dostojanstva.
Pod ovim pojmom podrazumeva se svaka radnja kojom se nekome namerno nanose velike
patnje, fizike ili duevne. ovekov fiziki integritet apsolutno je zatien, vie i od samog
ivota.
Napomena: Dok je smrtna kazna u nekim zemljama dozvoljena, telesne kazne se ni u kojem
sluaju ne mogu primeniti.
(I u zatvoru pojedinac je graanin, to znai da svako fiziko nasilje primenjeno u zatvorima od
amara, batina, do psovanja, vreanja i poniavanja pojedinca, predstavlja ozbiljno krivino delo
koje u ovim sluajevima izvravaju predstavnici vlasti)

Pravo na slobodu i bezbednost linosti

Pod slobodom se u prvom redu podrazumeva fizika sloboda, mogunost kretanja po slobodnom
izboru.
Napomena: Ropstvo, ili poloaj slian ropstvu (na primer ropstvo zbog duga ili kmetstvo) najee
se vezuju za prolost.
 Meutim i u XX veku veliki broj ljudi bio je samovoljno liavan slobode i zatvaran u
koncentracione logore.
Primeri najteih oblika ropskog statusa u novijoj istoriji su Hitlerova Nemaka i SSSR u
doba Staljinove vlasti.
(Pored toga to su ljudi tamo bili samovoljno lieni slobode i poniavani, bili su primoravani
na fiziki rad u najteim uslovima ZABRANA PRINUDNOG RADA.)

Sloboda kretanja i izbora mesta boravka

Ovo pravo omoguava slobodu kretanja unutar dravne teritorije i slobodno odluivanje u
pogledu mesta nastanjivanja svakog domaeg dravljanina ili stranca kome je dozvoljeno da ue
na teritoriju drave.
(Iako ovo pravo danas izgleda sasvim prirodno, dovoljno je pomenuti da su mnoge zemlje
poznavale sisteme unutranjih pasoa bez kojih se nije moglo naputati mesto prebivalita, kao i
svojevrsne dozvole za nastanjivanje u gradovima, naroito prestonicama.

Drava ne sme spreavati svoje dravljane da putuju van zemlje.

Paso ne sme biti dokument koji e se izdavati na osnovu diskrecione odluke dravnih organa,
bez prava na albu sudu.

Pravo na pravino suenje

Procene o ugroenosti ljudskih prava nekog pojedinca daje sud.
(Bitno je da sud bude nepristrasan i nezavisan organ jer, kao to smo rekli, ljudska prava u
najveem broju sluajeva kri upravo drava, kroz postupke svojih organa.)

Sud ne sme da uzima u obzir lina svojstva lica koje mu se obraa

mora da se oglui o sve intervencije u korist ili na tetu onoga kome sudi
mora suditi po zakonu, primenjujui ga jednako prema svima.
svako se mora smatrati nevinim dok se ne dokae suprotno pretpostavka nevinosti.

Pravo na privatnost
U prava privatnosti ubrajaju se pravo na potovanje privatnog ivota, porodinog ivota,
nepovredivost doma i prepiske, kao i asti i ugleda pojedinca.
(Ovo su najintimnije sfere ivota i sve to je vezano za svakodnevni, privatni ivot uiva zatitu.)

Nedozvoljeno je upasti u neiji stan i vriti pretres osim ako za to ne postoji uredan nalog
nadlenog organa.
 Nedozvoljeno je otvarati tua pisma ili prislukivati tue telefonske razgovore.

Pravo na imovinu
Ovo pravo najee podrazumeva pravo na mirno uivanje svoje imovine.
Svako ima pravo da mirno uiva u svojoj imovini i niko ne moe biti samovoljno lien svoje
imovine.
Izuzetak od ovog pravila mogu je samo u javnom interesu i pod uslovima predvienim zakonom
i naelima meunarodnog prava, uz plaanje pravine naknade (eksproprijacija).
(Nivo naknade mora biti srazmeran vrednosti oduzete imovine.)

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Osnova sistema ljudskih prava je da je ovek razumno bie sposobno i slobodno da samostalno
misli, stie i menja svoja ubeenja.

Sasvim jednostavno, ljudsko bie se ne sme uznemiravati niti kanjavati zbog sadrine
svojih misli, ma koliko one bile neprihvatljive za drutvo.

Ova je sloboda iroka i apsolutna i ne moe se ni pod kojim uslovima ograniiti.

Zatitu uiva i sloboda ispoljavanja i menjanja sopstvenih ubeenja, ukljuujui tu i

promenu verskih ubeenja, koja su se dugo smatrala najveim duhovnim grehom.
(Taj otpor i danas je izraen u Islamu.)
U ovoj oblasti posebno se mogu razmatrati pitanja dravne religije i verske nastave (veronauke)
u kolama, kao i tzv. prigovor savesti.

Nije mali broj zemalja u kojima je ustavom ili nekim drugim aktom jedna vera proglaena
za dravnu, zvaninu veru Postojanje dravne vere protivno je slobodi savesti i
veroispovesti i predstavlja diskriminaciju u odnosu na pripadnike drugih religija.

U nekim zemljama veronauka je i dalje obavezan predmet u dravnim osnovnim i srednjim

kolama Danas, meutim, preovladava miljenje da veronauka treba da bude stvar
crkve i dobrovoljnog pristanka roditelja i uenika.

Pitanje prigovora savesti postavlja se najee kod obaveznog sluenja vojnog roka u
oruanim snagama drave iji ste dravljanin. Uvek su postojali ljudi kojima su verska
ili filozofska ubeenja zabranjivala noenje oruja ili oduzimanje ljudskog ivota pod bilo
kojim uslovima.
 (Do skora se i u naoj zemlji odbijanje sluenja vojne obaveze, makar i iz ovih razloga,
smatralo krivinim delom. ------ Reenje je naeno u tome da sluenje vojnog roka u
sluaju prigovora savesti traje due od sluenja pod orujem.

Sloboda izraavanja
Za razliku od slobode misli, koja je vezana uglavnom za duhovnu i versku sferu, sloboda
izraavanja vie se odnosi na sferu drutva i politike.
Svako ima pravo da obrazuje, menja i prilagoava svoje miljenje o tome ta je za jedno drutvo
ili dravu najkorisnije.
Ovo, meutim, nije spreavalo progon ljudi koji su imali drugaije politiko miljenje.

Sloboda izraavanja obino objedinjuje slobodu miljenja i slobodu izraavanja miljenja.

Svako ima pravo da bude obaveten o onome to ga interesuje, da trai i prima
obavetenja, miljenja i ideje.
Sutina slobode izraavanja je u javnosti svako moe slobodno da saoptava informacije,
obavetenja i ideje.

Pravo mirnog okupljanja

Ljudi se svakodnevno sreu na sportskim, kulturnim i drugim manifestacijama i skupovima. Jasno
je da u ovakvim sluajevima nije potrebno traiti dozvolu za odravanje skupa.
Napomena:
Situacija je neto drugaija kada je re o politikim ili sindikalnim manifestacijama,
demonstracijama ili skupovima.
Svi meunarodni ugovori o ljudskim pravima garantuju slobodu mirnog okupljanja uz izvesna
dozvoljena ogranienja predviena zakonom, najee u interesu nacionalne bezbednosti,
javne sigurnosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, kao i radi
zatite sloboda i prava drugih ljudi.

Uloga drave kod ovog prava nije samo pasivna i ne okonava kada se skup prijavi ili kada
se za njegovo odravanje izda dozvola.
Drava je duna da prui zatitu grupama koje koriste pravo na mirno okupljanje.

Sloboda udruivanja
Izolovanost oveka kao individue/pojedinca onemoguava da se ostvaruju njegovi zahtevi i ideje
usmereni na promenu drutva ili ostvarenje odreenih prava.
Stoga je neophodno obezbediti pojedincima mogunost udruivanja u politike stranke, a
radnicima da svoja prava u odnosu na poslodavce ostvaruju formiranjem sindikata.

Pravo na udruivanje je pravo pojedinca, a ne pravo bilo kakve grupe, iako je ono
neostvarivo bez zajednice s drugima.
Ovo pravo garantovano je svakome ali niko ne moe biti primoran da pripada nekom
udruenju.
Izuzeci: Kod ovog prava predviena su izvesna ogranienja, najee iz razloga javne bezbednosti,
zatite zdravlja, morala, javnog poretka i prava i sloboda drugih.

Pravo na trajk (povezano s prethodmim)

Ovo pravo predstavlja garanciju stvarnog sindikalnog udruivanja.
Sindikati gube svoju svrhu ako trajk zakonom nije dozvoljen ili je bitno ogranien.
Upravo zbog toga ovo pravo se mora zatititi najviim pravnim aktima jedne zemlje

Pravo na uee u upravljanju zajednicom

Postoje politika prava koje graanima garantuju stvarni uticaj na voenje javnih poslova.
Pod njima se najee podrazumeva pravo na upravljanje u javnim poslovima, aktivno i pasivno
birako pravo i ravnopravan pristup javnim slubama.
(Po pravilu, ova prava su rezervisana samo za dravljane jedne zemlje, mada nita ne stoji na putu
da se daju i strancima sa stalnim prebivalitem.)

Svaki graanin mora da ima pravo i mogunost da bez diskriminacije i nepotrebnih

ogranienja uestvuje u voenju javnih poslova, bilo neposredno ili preko slobodno
izabranih predstavnika.
Najoiglednije demokratsko pravo je pravo graanina da bira i bude biran u organe koji
donose politike odluke.
Takoe, svakom graaninu, pod optim uslovima jednakosti, mora da bude dostupna
javna sluba u njegovoj zemlji.

2. Ekonomska, socijalna i kulturna prava

Ova su prava usmerena na to da se ljudi dovedu u slian, pravedan drutveni poloaj kako bi
stvarno mogli da uivaju graanska i politika prava.
Ova prava zasnovana su na naelima jednakosti i solidarnosti i njihov vaan aspekt je pomo
slabijim lanovima zajednice.

Pravo na rad, ogranieno radno vreme i zatitu na radu

Pravo na rad predstavlja jedno od osnovnih socijalnih prava koje obezbeuje ekonomsku
nezavisnost pojedinca.
(Ono u krajnjoj liniji omoguava pun razvitak i ostvarenje ljudske linosti.)
Napomena: S ovim pravom usko su povezane zabrana prinudnog rada, svih vidova eksploatacije
tueg rada i onemoguavanja slobodnog izbora zaposlenja.

Iako pravo na rad ne znai pravo svakog pojedinca da dobije posao, drava je duna da
preduzima mere za smanjenje nezaposlenosti.
Pravo na rad ukljuuje i pravo na besplatnu pomo prilikom traenja posla, obavezu
drave da ustanovi slubu koja e tu pomo da prua i obavezu da obezbedi besplatan
pristup obavetenjima o slobodnim radnim mestima.
Drugo pravo iz radnih odnosa jeste pravo na pravedne i povoljne uslove rada.

Pravo na socijalno obezbeenje

Ovo pravo ima dva aspekta:

Prvi se odnosi na pravo na socijalno osiguranje, gde radnici izdvajaju odreeni deo svoje
plate da bi oni i lanovi njihovih porodica kasnije imali pravo na naknadu
Na primer: u sluaju povrede na radu, penzionisanja ili bolesti.

Drugi deo ovog prava odnosi se na socijalnu pomo. To je pomo drave koju pojedinci
dobijaju na osnovu svog poloaja na primer u sluaju nezaposlenosti.

Pravo na zdravlje
Ovo pravo treba da obezbedi pojedincu najvii dostupni standard fizikog i mentalnog zdravlja.
Naravno, ovaj standard zavisi od mesta i vremena gde ovek ivi.
Neposredna medicinska zatita nije jedini nain ostvarenja prava na zdravlje, jer na fiziko i
mentalno zdravlje naroito utiu i ishrana, voda, stambeni prostor i sl.
 Pravo na obrazovanje
Ovo pravo pre svega znai obavezu drave da pojedincima omogui da steknu obrazovanje.
Zato osnovno obrazovanje mora biti besplatno, obavezno i dostupno svima.

Pravo na uee u kulturnom ivotu

Ovo pravo podrazumeva da drava ima obavezu da aktivno pomae i ohrabruje uee u
kuturnom ivotu.

Drava mora da popularie kulturu i da omoguuje to veem broju ljudi da u njoj

uestvuje.
Takoe, obaveza drave je i da pomogne ouvanje i razvoj kulture.

Trea podela koju emo spomenuti jeste podela na INDIVIDUALNA i KOLEKTIVNA PRAVA.

INDIVIDUALNA: prava koja pripadaju iskljuivo pojedincu.

Na primer: pravo na ivot, pravo na slobodu izraavanja, pravo na privatnost.
Meutim, postojanje ve pomenutih ugroenih grupa i pripadnost nekog pojedinca toj grupi
moe da ga sprei u ostvarivanju nekog svog prava. Zato se, kao nosilac nekih prava, moe javiti
i grupa ljudi. U tu grupu prava spada pravo na samoopredeljenje, koje pripada narodu. Prava
nacionalnih i verskih manjina takoe su kolektivna prava jer je re o grupi ljudi koja ima neka
zajednika obeleja. Prava nacionalnih, verskih ili etnikih manjina podrazumevaju da je drava
duna da ovim grupama osigurava uslove da ouvaju svoju samobitnost. Ne postoji neki
univerzalni nain na koji e drava obezbediti potovanje kolektivnih prava, ve to zavisi od
konkretne situacije. Samo u zemljama koje potuju ljudska prava svih graana moe se postii
odgovarajui sporazumi o poloaju manjina. U suprotnom, ta god pisalo u Ustavu i zakonima,
prava manjina, i ljudska prava uopte, ostaju mrtvo slovo na papiru.