Internacionalni Univerzitet u Panevu Pravni fakultet Opte pravo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Ustavno pravo Tema: Sudska vlast, sud i sudije

Mentor: Prof. Neboja Teofilovi Ass: Milan Tesla

Student: Nenad Basari Index: 2/1572

Panevo April, 2011

SADRAJ Uvod.........................................................................................................................3 Ustavna naela o sudovima......................................................................................4 Sudska vlast..............................................................................................................4 Samostalnost i nezavisnost sudova...........................................................................4 Zbornost suenja.......................................................................................................5 Uee graana u suenju.........5 Javnost suenja..5 Stalnost sudijske funkcije..5 Sudijski imunitet6 Uslovi za izbor7 Literatura ....8

UVOD Prema formalnoj koncepciji, predmet ustavnog prava su ustavni tekstovi, tj. pravne norme koje sadre ustavi. Taj pristup suvie restriktivan, poto se pravna pravila koja se odnose na politiku vlast i njeno ograniavanje ne nalaze uvek u ustavu. Re ,,ustav imala je ideoloko znaenje. Postojanje ustava bilo je symbol i uslov politike slobode. Reimi u zemljama iji ustavi nisu obezbedili ni organizovali politiku slobodu, nisu ulazili u sferu prouavanja ustavnog prava. Ideoloka mo koja se pripisivala rei ,,ustav, tj. na pruavanje pravnih mehanizma politikog liberalizma. Poetkom XIX veka ovakav teorijski stav usvojio je i sproveo ga Benamen Konstan.

Ustavna naela o sudovima

Ustavna naela o sudovima vae za sve vrste sudova u emu se, pored ostalog, izraava jedinstvo sudskog sistema zemlje. U tzv. ustavnim demokratijama ta naela su postala klasina i uslov su poretka odnosa koji se obuhvata izrazom vladavina prava. Ta naela su iznad zakona. Re je o sledeim naelima. Sudska vlast Sudska vlast je posebna dravna vlast, koja se u sistemima vlasti zasnovanim na elu podele vlasti organizuje i vri, kao i druge dravne vlasti. Sudska vlast je jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije. Nikakva dravna vlast, ni zakonodavna ni upravna, ne moe vriti sudske poslove. Pokuaj odreivanja sadrine funkcije suenja uinjen je u Ustavu Republike Srbije od 1990, u lanu 95: ,,Sudovi tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost Tako je u Ustavu SFRJ od 1974. reeno ,,Sudsku funkciju u jedinstvenom sistemu vlasti i samoupravljanja radnike klase i svih radnih ljudi vre redovni sudovi kao organi dravne vlasti i samoupravni sudovi (lan 217) Samostalnost i nezavisnost sudova Samostalnost sudova znai da su sudovi posebna vrsta dravnih organa, organizacioni odvojeni od drugih dravnih organa, za koje vae posebna pravila organizovanja. Pod nezavisnou sudova podrazumeva se sloboda sudova od svakog uticaja sa strane, slobodno donoenje sudskih odluka. Nosilac druge dravne vlasti ne moe uticati na vrenje sudske vlasti, ne moe se meati u rad suda. Naelo nezavisnosti ili legaliteta vrenja sudske vlasti znai da je sud podveden pod pravo. Sud reava sudske sporove onako kako je izriito ili proutno propisano pravnim normama, a ne na osnovu razloga politikog oportuniteta ili na osnovu arbitrerno shvaene pravinosti. Suenje je zakonito ako su odluke saglasne sa sadrinom normi zakona. Sudovi su pod zakonom, a ne pod zakonodavnom vlau. Nezavisnost sudova potencijalno zavisi i od kvaliteta zakonodavsta. Ukoliko zakoni ostavljaju manje prostora diskrecionom ponaanju sudija prilikom svoje primene, utoliko su manje mogunosti za spoljne pritiske na sudiju, pa je i sudska nezavisnost ostvarljiva. Sudije su tada zaista, kako je govorio Monteskje ,,usta zakona koja izgovaraju rei zakona. Sredstva iji je cilj da garantuje nezavisnost suda i sudije, jesu alba u instancionom postupku i vanredni pravni lekovi u razliitim postupcima (graanski, krivini,upravni). Time se sudu stavljaju na raspolaganje instrumenti za otklanjanje subjektivnosti i greaka sudija. Nezavisnost suda odgovara nezavisnost sudije. Sudijska nezavisnost moe biti izraena pozitivno i negativno. Pozitivno izraena, ona znai da sudija stoji pod zakonom, a negativno izraena ona znai nezavisnost sudije od svake vlasti koja je van zakona. Zakon o ureenju sudova zabranjuje korienje javnog poloaja, sredstava javnog obavetavanja i bilo koje javno istupanje kojim se neprimerno utie na tok i ishod postupka.

Obaveznost sudskih odluka Sud je dravni organ, pa su odluke suda obavezne za sve. Izuzetak od ovog pravila su sluajevi amnestije i pomilovanja, kad se zakonodavna i izvna vlast meaju u sudske odluke. Zbornost suenja Ovo naelo ustavi najee izraavaju odredbom prema kojoj sud sudi u veu. Zbornost suda i suenje u veu potencijalno je vea garantija objektivnosti suda. Ustav ne odreuje od koliko se lanova vee mora sastajati. Prema pravilu, nema vea bez tri sudije, ali vee moe biti i u brojnijem sastavu. Ovo ustavno naelo nema apsolutni karakter, poto se zakonom moe odrediti da u odreenim stvarima sudi i sudija pojedinac. U Ustavu Srbije od 1903, lanu 151: ,,Za izricanje pravde u sudovima moraju biti najmanje tri sudije.-Samo za predmete manje vanosti, krivine i graanske, moe se zakonom zavesti sud u kome e suditi jedan sudija. Uee graana u suenju Ovo naelo podrazumeva uee nestrunjaka, obinih graana, u suenju. Poznato je jo i kao sistem porote. Do danas su se razvila dva sistema porote: jedan je anglosaksonski, adrugi je sistem meovite porote. U prvom sistemu u suenju uestvuju dva odvojena tela, od kojih porotnici laici odluuju samo o injeninim, a prefesionale sudije samo o pravnim pitanjima. Dok u drugom sistemu porotnici laici i profesionalne sudije sude i odluuju zajedno o svim pitanjima. Kod nas postoji meoviti porotni sistem tj, ne postoji dva odvojena tela nego povremen sudije - porotnici uestvuju u raspravljanju i odluivanju ravnopravno s profesionalnim sudijama. Javnost suenja Javnost suenja znai da pored stranaka suenju moe da prisustvovati i trea nezainteresovanalica u neodreenom broju. Svrha javnosti suenja je vie struka: da slui kao garantija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja da podstakne sudiju da se bolje pripremi za voenje usmene rasprave, da podstie i iri uverenje u ispravnost i zakonitost suenja, da to iri krug graana sazna sadrinu propisa. Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu sa Ustavom. A to su sledei sluajevi: radi zatite interesa nacinalne bezbednosti, radi javnog reda i morala, radi zatite interesa maloletnika. Radi zatite pravatnosti u postupku. Stalnost sudijske funkcije Naelo stalnosti sudijske funkcije znai sudija, kad jednom bude izabran obavlja svoju funkciju stalno, ne podleui ponovnim periodninim izborima. Naelo stalnosti sudijske funkcije obuhvata i nepokretnost vrioca sudijske funkcije koju Ustav Republike Srbije utvruje kao posebno naelo o sudovima: ,,Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz sviju saglasnost moe biti premeten ili upuen u drugi sud. Stalnost sudijske funkcije ne mora znaiti da se sudija bira doivotno. To naelo znai da su jednom izabrane sudije trajno sudije i da im sudijska funkcija moe prestati samo kad nastupe

razlozi koji su utvreni u ustavu ili zakonu. Kad poloaj sudije nije stalan, nego je podloan periodinim ponovnim izborima postoji teorijska mogunost za uticaj pojedinaca i institucija na obavljenje sudijske funkcije. Ustav Republike Srbije u lanu 146. Utvuje da je sudijska funkcija stalna, izuzev u sluaju prvog izbora za sudiju, kad se sudija bira na tri godine. Potom razlikuje prestanak sudijske funkcije na zahtev sudije i protiv njegove voljenastupanjem zakona propisanih uslova. Stalnost i nepremestivost Sudija svoju funkciju vri kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju. Sudija vri funkciju u sudu za koji je izabran. Bez svoje saglasnosti sudija ne moe biti premeten ni upuen u drugi sud, osim u sluajevima predvienim ovim zakonom. Sudija moe, uz svoju saglasnost, biti upuen na rad u drugi dravni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom. Odravanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost.1 Upuivanje u drugi sud Sudija moe biti upuen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nieg stepena, najdue godinu dana. Izuzetno, sudija moe biti upuen u sud neposredno vieg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upuuje. Sudija se upuuje u sud u kome nedostatak, spreenost, izuzee sudija ili drugi razlozi oteavaju ili usporavaju rad suda. Reenje o upuivanju sudije iz st. 1. do 3. ovog lana, uz saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva.2 Sudijski imunitet Taj imunitet obuhvata slobodu miljenja u presuivanju i zatitu od pritvaranja za dela uinjena u vrenju sudijske funkcije. Ustav Republike Srbije, u lanu 151. St. 1-2. o sudijskom imunitetu kae: ,,Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeni miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva. Vea garantija sudijskog imuniteta je kad o njemu odluuje politiki neutralno telo, kakav je visoki savet sudske vlasti. Nespojivost sudijske funkcije Ovo naelo podrazumeva nespojivost sudijske funkcije s drugim dravnim ili javnim i profesionalnim slubama. Ustav je, dakle, zabranio politiko delovanje sudija, a utvrivanje funkcija, poslova ili privatnih interesa nespojivih sa sudijskom funkcijom prepustio je zakonu. Prema Zakonu o sudijama, sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. On ne moe biti lan politike stranke niti politiki delovati na drugi nain, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge i svete uz naknadu.

1 2

l. 2. Zakon o sudijama l. 20. Zakon o sudijama

USLOVI ZA IZBOR Za sudiju moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i koji je struan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Posle poloenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci: - dve godine za sudiju prekrajnog suda; - tri godine za sudiju osnovnog suda; - est godina za sudiju vieg suda, privrednog suda i Vieg prekrajnog suda; - deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda; - dvanaest godina za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Ostali uslovi za izbor sudije su strunost, osposobljenost i dostojnost. Strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu primenu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predmeta. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponaanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: potenje, savesnost, pravinost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponaanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva uvanje ugleda sudije i suda u slubi i izvan nje, svest o drutvenoj odgovornosti, odravanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u slubi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutranju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom. Zabrana diskriminacije Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

LITERATURA Ustavno pravo, Ratko Markovi Wikipedia Zakon o sudijama (Sl. glasnik RS, br.116/2008)