ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АРАНЂЕЛОВАЦ

Смер:
МЕНАЏМЕНТ У ТУРИЗМУ И УГОСТИТЕЉСТВУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Анимација традиционалних заната

Тема: Сувенири као производи старих и уметничких заната у туристичкој

понуди Србије

Професор: Студенти:

др Владан Мартиновић Тијана Станисављевић М-02-19/2014

Милица Стошић М-02-22/2014

Аранђеловац, 2016. год.

Садржај

1. Увод ..................................................................................................................... 3

2. Културно наслеђе ............................................................................................... 4

2.1. Културно наслеђе Србије .............................................................................. 5

3. Традиционални занати у Србији ...................................................................... 8

3.1. Уметнички занати .......................................................................................... 8

3.2. Традиционални занати ................................................................................... 9

3.3. Домаћа радиност .......................................................................................... 11

3.4. Услужне делатности .................................................................................... 12

4. Сувенири и њихов значај ................................................................................ 13

5. Коришћење производа старих заната у туристичкој понуди Србије .......... 14

6. Могућности за побољшања............................................................................. 15

7. Закључак ........................................................................................................... 16

8. Литература ........................................................................................................ 17

2
1. Увод

3
 2. Културно наслеђе

Сам појам културног наслеђа, мењао се током процеса развоја свести о

проучавању прошлости различитих култура и њихових међусобних сусрета.
Дефиниција добара културног наслеђа је првобитно обухватала остатке
монументалних грађевина, али је временом почела да обухвата и неке новије
појмове, као на пример индустријско наслеђе. Неки аутори дају и детаљније
поделе елемената саме културне баштине њиховом поделом на „опипљиве“ и
„неопипљиве“.

 У опипљиве спадају:

o војне атракције (бојна поља, музеји, гробља, војни објекти итд.),

o мрачне атракције (места терористичког напада, концентрациони логори),
o историјска насеља (историјски градови, обновљее обале, руралне
насеобине),
o археолошки локалитети/историјске зграде (антички остаци, археолошка
налазишта, замкови, цркве),
o индустријске атракције (докови, железнице, фабрике, каменоломи) и
o религијске атракције (цркве, катедрале, реке, пећине, храмови).

 У неопипљиве спадају:

o уметност (уметничка традиција, вештина ручног рада, начин исхране,

гастрономија),
o језик (јединствени језици, музика),
o народни обичаји (одећа, пољопривредни методи, вера, понашање, фолклор,
приче и легенде),
o музика и извођачка уметност (игре, музика, опера), религија (веровања,
поступци и ритуали, церемоније),
o спорт,
o фестивали и свечаности (етнички фестивали, религијске свечаности)
Природа и култура, као комплементарне категорије, у наслеђу одређене
заједнице, не могу се разматрати одвојено, јер је културни идентитет једне заједнице
директно повезан са природним окружењем у којем се развијао. Културно наслеђе
подразумева дуг процес историјског развоја у току кога се формира суштина
4
националног, регионалног, староседелачког и локалног идентитета и истовремено
представља део савременог живота. Добро културног наслеђа и колективно сећање
сваког локалитета и друштвене заједнице је незамењива и важна основа развоја у
садашњости и будућности, а његово очување, заштита, интерпретација и презентација
примарни су циљ управљања добрима културног наслеђа.
Туризам посебно вреднује елементе културног наслеђа, нарочито када је
омогућен сусрет туриста са народима код којих су у већој мери сачувани архаични
елементи духовне, а самим тим и материјалне културе. При таквим сусретима, туристи
и упознају културу и традицију многих народа, остварују неки вид повезаности са
њиховом изворном музиком, обичајима, карактеристичном народном ношњом.

2.1. Културно наслеђе Србије

Богато културно-историјско наслеђе Србије, а у оквиру њега и нематаријална

културна баштина, која се огледа у усменој традицији, предањима, религији,
обичајима, светковинама, уметничким изразима, али и у традиционалним занатима
који можда понекад и најбоље рефлектују културу нашег народа, представља значајан
део националног и културног идентитета Србије.

У данашњем времену изузетно динамичних економских и друштвених промена,

традиционалне локалне културе су изложене или ишчезавању или толикој
трансформацији да је готово немогуће препознати изворни мотив. Због тога је веома
важно, док није прекасно, уз помоћ државних установа, истражити, пописати,
обрадити, сачувати и презентовати заједници нематеријално културно наслеђе на
територији Републике Србије. На основу овога, локалне заједнице у будућности могу
будућим нараштајима презентовати сопствено културно наслеђе и сачувати га од
заборава.

У складу са развојом технологије, данас је могуће сачувати целокупне

документације о нематеријалном културном наслеђу поред папирног, и у
електронском, видео и аудио облику. То је најважнији задатак Центра за нематеријало

5
културно наслеђе Србије. Листа нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно
садржи уписана 32 елемента:

1. Крсна слава, предлагач Етнографски музеј у Београду

2. Молитва, ђурђевдански обред, предлагач Општина Књажевац у сарадњи са
Завичајним музејом Књажевац, Туристичком организацијом Књажевац,
Месном канцеларијом Кална, Удружењем за очување традиције „Извор“ из
Књажевца
3. Белмуж, предлагач Општина Књажевац, у сарадњи са Завичајним музејом
Књажевац, Месном канцеларијом Кална, Удружењем за очување традиције
„Извор“ из Књажевца
4. Обичај изливања и паљења ратарских свећа, предлагач Српска православна
црква – Манастир Троноша
5. Израда пиротског качкаваља, предлагач Општина Пирот, у сарадњи са
Музејом Понишавља из Пирота
6. Пиротско ћилимарство, предлагач Општина Пирот, у сарадњи са Музејом
Понишавља из Пирота
7. Филигрански занат, Крист Бериша, кујунџија из Краљева, предлагач
Народни музеј Краљево у сарадњи са Градом Краљевом
8. Клесарски занат, Бела Вода, предлагач Месна заједница Бела Вода, у сарадњи
са Вајарском колонијом „Беловодски пешчар“ и Мозаичарском школом
„Младен Србиновић“
9. Пазарске мантије, традиционални начин припреме, предлагач Град Нови
Пазар, у сарадњи са Музејом Рас из Новог Пазара и Културним центром Нови
Пазар
10. Злакуска лончарија, предлагач Удружење лончара „Злакуса“
11. Косовски вез, предлагач КУД „Копаоник“ Лепосавић, у сарадњи са Удружењем
„Вредне руке“ из Новог Сада
12. Певање уз гусле, предлагач Општина Врбас, у сарадњи са Гусларским друштом
„Вук Мандушић“ из Врбаса и Савезом гуслара Србије
13. Грокталица, предлагач МШ „Мокрањац“- Одељење за етномузикологију у
сарадњи са певачким групама „Звуци Крајине“ В. Банатско Село, „Сана“ Стара
Пазова, Вук Караџић“ Чонопља, „Звуци Подгрмеча“ Младеново, „Крајина“ и
„Коријени“ из Београда, Риђице и Станишића, КУД „Светозар Марковић“ из
Обровца и „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца
14. Певање из вика, предлагач Удружење „Друштво за неговање традиционалног
певања извика“, Нова Варош
15. Ерски хумор, предлагач Општина Чајетина у сарадњи са Библиотеком
„Љубиша Ђенић“ из Чајетине
16. Коло, коло у три, коло у шест, предлагач Национални ансамбл „Коло“
17. Руменка, предлагач Национални ансамбл „Коло“
18. Свирање на гајдама, предлагач Музиколошки институт САНУ, у сарадњи са
Културним центром Сврљиг, Центром за културу града Зајечара, Културним
центром Панчево, Академским друштвом за неговање музике „Гусле“ из
Кикинде и КУД „Јабаничко коло“ из Лебана
19. Фрулашка пракса, предлагач Сабор фрулаша у Прислоници, у сарадњи са
Музиколошким институтом САНУ
20. Свирање на кавалу, предлагач КУД „Цветко Грбић“ из Штрпца
6
21. Наивно сликарство Словака, предлагачи Фонд „Међународни етно центар
Бабка“ Ковачица и Општина Ковачица
22. Лазарице у Сиринићкој жупи, предлагач КУД „Цветко Грбић“ из Штрпца
23. Израда дрвених чутура у селу Пилица, предлагач Занатска радња „Чутура“,
Радовановић Милорад
24. Вуков сабор, предлагач Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице
25. Ојкача, предлагачи Завичајно удружење крајишника „Никола Тесла“ из
Пландишта и КУД „Бранково коло“ из Сремских Карловаца
26. Врањска градска песма, предлагач Град Врање у сарадњи са КУД „Севдах“
27. Чување Христовог гроба, предлагач Удружење „Чувари Христовог гроба“ из
Батајнице
28. Пирoтскo припoвeдaњe, прeдлaгaчи СО Пирот, Народна библиотека Пирот,
Гимназија Пирот и Народно позориште Пирот
29. Ђурђевдан, предлагачи Етнографски музеј у Београду, Завичајни музеј
Књажевац и Народни музеј Чачак
30. Ракија шљивовица, предлагач Народни музеј Чачак
31. Казанџијски занат, предлагач Народни музеј Ваљево
32. Стапарско ћилимарство, предлагачи Град Сомбор, Одсек за локални
економски развој и Месна заједница Стапар

7
 3. Традиционални занати у Србији

Занат означава вештину (углавном ону мануелну, односно вештину ручног

рада), али и професију која подразумева целокупан процес израде уникатних
производа, уз коришћење махом једноставних алата. Занати се обично заснивају на
традиционалним знањима и технологијама, али су истовремено код њих значајни
креативност и иновативност мајстора. Занате с једне стране карактеришу
функционални и утилитарни производи, али и производи и праксе у оквиру
декоративних уметности, као и они предмети који имају друге симболичке, уметничке,
духовне функције (иконопис, градња музичких инструмената и сл.)... Такође,
особеност заната је употреба природних материјала у процесу производње (дрво, кожа,
глина, стакло, текстил, метал...)
Занатска делатност у Србији се може поделити у четири основне категорије а у
сагласности с категоризацијом заната наведеном у Правилнику о одређивању послова
који се сматрају уметничким и старим занатима, односно пословима домаће радиности
(Службени гласник Републике Србије, бр.21/2005).

3.1. Уметнички занати

Њихова кључна особеност је релативно високо естетско својство занатских

производа. Већина уметничких заната је дубоко укорењена у традицији или су
инспирисани њоме. У тржишном смислу су углавном и данас актуелни, за разлику
рецимо од већине традиционалних сеоских заната. Претежно су везани за градске
средине. Користе нове технологије обраде предмета. У извесној мери утичу на
квалитет и сцену савременог уметничког дизајна.

1) израда таписерија и других 3) уметничка обрада племенитих

уметничких ткања;
2) уметничка обрада дрвета, камена,
стакла, глине, гипса и сличних материјала;
метала (кујунџијско-филигрански;
златарско- јувелирски и сл.);
4) обрада драгог и полудрагог
камена (ломљење, сечење, брушење,
полирање и др);

8
 5) ручна израда уметничких гравура
и печата;
6) калиграфско исписивање слова
(калиграфија);
7) сатлери (фарбање и украшавање
фијакера и кочија ручним писањем,
цртањем грбова и сл.);
8) уметничка израда предмета од
кованог гвожђа, бакра и других метала;
9) сликање на текстилу и
текстилним влакнима;
10) уметнички вез;
11) уметничко штоповање;
12) израда у дрвету уметничких
предмета, интарзија и дубореза;
13) израда и рестаурација стилског
намештај и других сличних стилских
производа од дрвета;
14) рестаурација старих и рукавица);
раритетних књига, слика и сл.;
15) уметнички књиговезачки занат
(уметничка обрада повеза књига, албума и
сл.);
16) израда и рестаурација
уметничких фотографија;
17) конзервација, рестаурација и
реконструкција покретних и непокретних
културних добара;
18) препарација и конзервирање
папира, текстила, коже, дрвета, керамике,
стакла, камена, метала, зидних и
штафелајних слика;
19) сликање на стаклу, керамици,
дрвету, камену, јајима, тиквама и сличним
предметима и материјалима;
3.2. Традиционални занати
Практикују се претежно на селу, а у градским срединама све до задњих деценија
XX века. Највећи број њих је до данас готово ишчезао, јер не постоји значајна
потражња за њиховим производима на тржишту.
1) лончарски (грнчарски),
црепуљарски;
2) казанџијски (котларски);
20) израда собних и других
светиљки и сенила;
21) ручна израда украсних и
уметнички обликованих предмета од
папира и картона;
22) уметничка израда, односно
дорада сакралних и других украсних и
употребних предмета и иконописа,
позлаћивањем - ручним обликовањем и
наношењем златних листића
(позлатарство);
23) уметничка израда накита од
метала (осим племенитих), клирита, стакла,
штраса и сличног материјала;
24) уметничка израда витража;
25) модистеријски занат (ручна
израда шешира и других врста капа са
пратећим детаљима и ручна израда
26) кројење и шивење сценских
костима;
27) ручна израда лутки од
различитих материјала за луткарска
позоришта и сл. (луткарски занат);
28) ручна израда уметнички
обликованих макета (брод, крст и сл.) у
стакленим флашама и сличним амбалажама
и других уметнички обликованих сувенира;
29) оружарски занат за израду
копија нефункционалног оружја према
постојећим музејским узорцима ватреног и
хладног оружја, као и пратеће опреме за то
"оружје".
3) коларски;
4) бачварски, пинтерски и качарски;
9
 5) ткачки (ткање на ручном разбоју
ћилима, тепиха, крпара, платна, свиле и
др.);
6) терзијско-абаџијски;
7) израда народних ношњи;
8) јорганџијски;
9) оштрачки (брусачки);
10) ковачко-поткивачки;
11) израда звона свих врста
(звоноливачки) и прапорака;
12) опанчарски;
13) кожарски (табачки);
14) кожухарски (ћурчијски);
15) крзнарски; 16) сарачко-
седларски (ручни дуборез у кожи,
пресовање у кожи и сл.);
17) дрводељски;
18) кломпарски и израда нанула;
19) ручна израда уникатне обуће из
обућарског заната;
Старим занатима сматрају се и:
1) печење креча, ћумура и
прављење катрана;
2) израда фењера (ферала);
3) израда гребена за гребање вуне и
кучине;
4) израда гребена и брда за ткање;
5) поправка, калаисање, емајлирање
и цинковање посуда;
6) израда каљева за пећи и
ватросталне опеке;
7) израда и рестаурација народних
музичких инструмената на традиционалан
начин (гусле, фруле, двојнице, гајде,
окарине, виолине и сл.);
8) ваљање (ступање) сукна и
пустовање вуне;
9) производња свиле на
традиционалан начин;
20) сајџијски (поправка, одржавање
и ручна израда делова за сатове и
часовнике);
21) асурџијски;
22) папуџијски;
23) мутавџијски;
24) вуновлачарски (дрндарски);
25) ужарски;
26) каменорезачки (клесарски) и
ручна обрада и израда предмета од
природног и вештачког камена;
27) корпарско-плетарски и израда
предмета од лике, рогоза, комушине,
рафије, сламе, трске, сите и сл.;
28) воскарско-лицидерски;
29) гајтанџијски;
30) стаклодувачки;
31) бојаџијски;
32) сапунџијски;
33) власуљарски;
34) ситарски и решетарски.
10) израда четки, метли и других
сличних производа (од длаке, сирка, прућа,
жилица и сл.);
11) копање бунара;
12) израда млинских каменова и
брусева;
13) препарирање и пуњење птица и
животиња;
14) пречишћавање перја;
15) ручно испирање злата на
традиционалан начин;
16) ручно плетење рибарских
мрежа;
17) оџачарски;
18) превоз фијакером (фијакериста);
19) ручна израда чамаца од дрвета,
на традиционалан начин;
20) калдрмџијски.
10
 Према правилнику о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким
занатима,старим занатима се сматрају и они у којима се припрема и производи храна
на традиционалан начин:
1) бомбонџијски;
2) содаџијски;
3) бозаџијски;
4) млевење житарица преко воденица - поточара;
5) припрема биљних производа на традиционалан начин;
6) припрема хлеба под сачем и у црепуљи;
7) медичарски;
8) цреварски;
9) припрема појединих производа од меса на традиционалан начин;
10) припрема појединих производа од млека на традиционалан начин.

3.3. Домаћа радиност

У прошлости се ова одредница односила више на израду предмета за потребе

домаћинства, а мање за потребе тржишта. Превасходно се под овим појмом
подразумевала текстилна радиност чији су носиоци женски чланови домаћинства. У
новијем периоду ова делатност се поново тржишно актуелизује својим везивањем
углавном за туристичке услуге. Примери: плетење, кукичење-хеклање, израда
народних ношњи.
1) плетење; 6) израда предмета са народним
2) кукичање - хеклање и везом;
нецовање (израда чипке, столњака, 7) израда производа дрвне
украсних детаља, одевних предмета и домаће галантерије (вретена, преслице,
сл.); оклагије, дрвена корита, карлице,
3) вез разних текстилних чиније и сл.);
производа; 8) ручна израда предмета од
4) премотавање и упредање ситних отпадака од коже и текстила
(цвирновање) конца и вуне; (пачворк), клирита и сличних
5) израда сувенира; материјала.
11
 3.4. Услужне делатности

Присутне су у свакој већ наведеној категорији. Подразумевају углавном

делатности одржавања и поправке претходно произведених предмета у оквиру истог
заната. У новије време је код нас и у свету много изразитија потражња за занатским
услугама него занатским производима. У искључиво услужне делатности могли би се
рачунати рецимо берберски занат или копање бунара.
Редак је случај да појединачни занат припада само једној од поменутих
категорија и обично се прожимају различити аспекти делатности у оквиру једног
заната. На пример, израда прехрамбених производа једним делом би могла спадати у
традиционалне занате, а делимично и у услужне делатности. Израда ћилима,
таписерија и других уметничких ткања је делом традиционални занат, а делом
уметнички у савременом смислу речи.
С друге стране, израда појединачних предмета и производа може обухватати
више занатских техника (на пр. израда кучињаве кошуље од конопље).
 4. Сувенири и њихов значај

Након сваког путовања поред далеко највреднијих успомена које враћамо кући
са собом, гомилом фотографија и снимака, желимо понети и неки предмет са
занимљиве дестинације, па се одлучујемо да за подсећање понесемо кући и неки
сувенир који ће нам будити успомене дуго након путовања.

Сувенири се не могу посматрати изоловано од туристичке понуде. Он има

функцију задовољења туристичке потребе и тако директно утиче на повећење
туристичке потрошње. Он пре свега мора бити предмет који је ту произведен, и да
представља верни доказ тог поднебља и те средине.

Сувенири треба да имају обележје места одакле потичу, да носе у себи

етнографске мотиве карактеристичне за то поднебље, и израђени су да би послужили
туристима као успомена на место где су боравили. Они не могу бити сам циљ
путовања, посете или боравка, Они помажу да што дуже остану у сећању пријатни
доживљаји са тих путовања, а имају функцију задовољења туристичке потребе и тако
директно утичу на повећање туристичке потрошње. Сувенири треба да буду релативно
малих димензија, посебно естетски обрађени и релативно јефтини.

Аутентичност и лака препознатљивост су главне одлике већине сувенира.

Сувенири преносе и шире слику о земљи или месту из ког потичу. Спадају у
пропагандна средства и њихово планирање, израду, естетску вредност и друге
карактеристике не треба препустити случају. Креативност и маштовитост стваралаца у
продукцији сувенира нарочито би требале доћи до изражаја у коришћењу симбола
(нпр. традиционално гостопримство). Традиција постоји у исхрани, ношњи, обичајима,
занимањима, духовном стваралаштву.

13
 5. Коришћење производа старих заната у
туристичкој понуди Србије

Поред стандардних сувенира који се налазе у туристичкој понуди сваког

туристичког места, као што су разгледнице, магнети за фрижидере, и многи други који
се могу видети на штандовима са сувенирима, треба уврстити у понуду и предмете
домаће радиности, који су карактеристични за тај крај и локално становништво.

Србија би, као земља са дугом традицијом и богатим културним наслеђем,

могла да пружи много богатију туристичку понуду сувенира, од оне коју тренутно има.
Најбоље би било када би полако уврстила предмете који су израђени кроз
традиционалне занате, у стандардну продају у сваком туристичком месту, а не да се
могу срести само на изложбама и сајмовима.

То би представљало велики подстицај, за оне ретке и храбре људе, који су

упркос модернизацији и индустријализацији, одлучили да наставе традицију својих
предака кроз бављење давно заборављеним занатима.

У понуду би као сувенири могли да се уведу:

 Производи старих заната: производи израђени од вуне, производи

украшени везом, вретена, преслице, оклагије, дрвена корита, карлице,
чиније, одевни предмети од крзна, ручно израђена свила и чипке.

 Производи уметничких заната: таписерије, уметнички обрађени предмети

од дрвета, камена, стакла, глине; предмети од обрађених племенитих
метала и драгог камења, ручно израђени печати, слике израђене на
текстилу, слике израђене на стаклу, керамици, дрвету, тиквама; ручно
израђене светиљке; витражи; ручно израђене лутке од различитих
материјала, уметнички израђен накит, ручно израђене макете.

14
 6. Могућности за побољшања

Поред увођења неких од претходно наведених производа традиционалних

заната у туристичку понуду сувенира наше земље, велики плус нашој земљи, од стране
страних туриста који је посете, али и туриста из другог краја земље, био би када би
поред куповине таквих сувенира, могло да се уведе да учествују у њиховој изради.

„Кажи ми и ја ћу заборавити; покажи ми и ја могу да се сетим; укључи ме и ја

ћу схватити“ Кинеска пословица

Кроз ову пословицу можемо најбоље сагледати оно што је претходно наведено.
Данашњи туристи не желе само да виде и купе нешто, него желе да учествују у
производном процесу.

Ако наше туристичке организације крену са усмеравањем свог пословања у

овом правцу, сигурно може доћи до унапређења, како туристичког одзива туриста на
локалном нивоу, тако и на нивоу Србије као туристичке дестинације.

15
7. Закључак

16
8. Литература

17