Универзитет у Приштини

Економски факултет
Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ОСИГУРАЊЕ
Тема: ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

Ментор: Студент:
Проф. др Јелена Божовић Александра Смиљић 08/16

Косовска Митровица, 2020. године

 Пензијско – инвалидско осигурање

САДРЖАЈ

УВОД.................................................................................................................................................2
1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА..................................................................................3
2. РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ.........................................................................................4
3. ФУНКЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ОСИГУРАЊА.............................................................5
4. СУБЈЕКТИ ОСИГУРАЊА.......................................................................................................6
5. ИСТОРИЈАТ ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА СРБИЈЕ..............................8
6. СТУБОВИ И РИЗИЦИ ПЕНЗИЈСКО – ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА.........................8
7. ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА И
ОСИГУРАНА ЛИЦА.....................................................................................................................10
7.1. ПРАВО НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ............................................................................12
7.2. ПРАВО НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ......................................................................13
7.3. ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ.........................................................................14
7.4. ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ..........................15
7.5. ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА..........16
8. ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ................................................................................................................17
9. ОДРЕЂИВАЊЕ СТАРОСНЕ И ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ...............................................17
10. ОДРЕЂИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ПЕНЗИЈЕ............................................................................18
11. ФОНД ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА................................................18
12. ОБАВЕЗНО И ДОБРОВОЉНО ПРИВАТНО ПЕНЗИЈСКО ОСИГУРАЊЕ.....................19
13. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА СТРУКТУРЕ ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДКСОГ
ОСИГУРАЊА (1997-2019)............................................................................................................20
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................24
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................25

1
 Пензијско – инвалидско осигурање

УВОД

Од најранијих времена осигурање је било примњивано у свим облицима људске

заједнице. Са развојем људске цивилизације осигурање је добијало на значају и убрзано се
развијало. С обзиром да се начин живота све више мењао и попримао савремене облике и
људске потребе и навике су се мењале у складу са тим. Ризици са којим су се људи
сусретали током све савременијег начина живота утицали су на људе да озбиљније
схватају само осигурање и његове предности.
Под појмом „осигурање“ подразумевају се кључне делатности као што су осигурање
имовине и лица, делатност добровољног пензијског и инвалидског осигурања и
здравствено осигурање. Све три делатности представљају три потпуно одвојена система,
али их повезује њихова основна делатност – осигурање. Пензијско-инвалидско осигурање
је део система социјалног осигурања у свим развијеним земљама без обзира на то за који
пензијски систем се држава одлучи.
Главни циљ соцоијалног осигурања је омогућити социјалну сигурност становништва, а
једна од најважнијих делова тог комплексног система је свакако његов пензијски и
инвалидски програм. Идеја функционисања је осмишљена једноставно, да свима обезбеди
пензијска права у трећем добу свог живота. Овај систем представља део озбиљног
финансијом и привредног система једне државе. У зависности од тога колико је држава
макроекономски стабилна директно зависи и функционисање овог система. У свакој
држави овај систем, одосно висина пензија, одређена је генералним стањем буџета у
држави, па врло често у случајевима када држава има финансијски дефицит, најефикаснија
мера штедње углавном буде смањење пензија и осталих надокнада из јавног сектора.
Овај рад је састављен из тринаест поглавља, а она се могу разврстати на две веће
целине. Прва целина која обухвата прва четири поглавља фокусирана је на глобални развој
осигурања, развој осигурања у Србији, али и функције и класификацију осигурања, као и
субјекте осигурања. Друга целина јесте заправо главна тема овог рада, а то је пензијско-
инвалидско осигурање. Подробније су објашњене теме као што је историјски развој
пензијско-инвалидског осигурања, стубови и ризици пензијско-инвалидског осигурања,
фонд пензијско-инвалидског осигурања, као и права из истог. У последњем поглављу
приказана је компаративна анализа структуре пензијско-инвалидског осигурања у Србији
од 1997. године до 2019. године.

2
 Пензијско – инвалидско осигурање

1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА

Од самог настанка људске цивилијазије, људи су били изложени различитим

несрећним случајевима који су били узрок многих опасности. Услед честих опасности
људско друштво је увидело потребу да се заштити. Први облици осигурања су се јавили у
првобитној заједници – племену, а касније у породици. С времена на време, услед тешких
временских непогода, род житарица је био минималан. Да би племена избегла сигурну
смрт услед недостатка хране, у родним годинама, када је принос био висок, племена су
стварала залихе и тако обезбеђивала своју егзистенцију.
Прве облике осигурања везујемо за кинеске трговце који су још пре три хиљаде
година пре нове ере, заједнички превозећи робу реком Јангцекјанг, на посебно опасним
местима због речних струја и стена, али и због напада разбојника, претоваривали терет у
више чамаца како би умањили ризик његовог губитка. У случајевима када би чамац с
робом био уништен или опљачкан, сви власници робе која није пропала дали би сразмерни
део трговцу који је претрпео штету.1 Први писани трагови о осигурању везују се за древни
Вавилон, односно за последње деценије Хамурабијеве владавине, када је написан
Хамурабијев законик. У Хамурабијевом законику донета је одредба да учесници
трговачких каравана заједнички сносе штете другом учеснику каравана који је изгубио
робу услед напада разбојника, крађе или нестанка робе.
У Античкој Грчкој и у старом Риму осигурање је играло веома важну улогу. Па тако,
на пример, у Античкој Грчкој, у VI веку пре нове ере, латински законодавац Солон је
објединио припаднике истог филозофског или политичког убеђења у друштва која су се
звала Хетере, носиоце узајамног осигурања од потенцијалне несреће једнако вероватне за
све. Такође, појављују се и друштва која носе назив Еране. Ова друштва су на основу
прилога својих чланова помагала болесне, немоћне и породице умрлих. У старом Риму
јављају се удружења чији су чланови плаћали одређени износ за улазак у друштво као и
месечне износе да би у случају смрти неког од њих сви сносили трошкове погребних
услуга. Такође, у старом Риму је постојало и удружење Легионара Ветерана. Ово
удружење је функционисало тако што су његови чланови уплаћивали средства у
заједнички фонд да би се обезбедили у старости ако је доживе или да би збринули своје
породице ако погину.
Временом, осигурање је све више еволуирало и бивало све савременије. Тако на
пример, у Лондону су се власници бродова, продавци и купци робе која се превозила на
бродовима састајали у кафанама и уговарали своје послове. Прва осигуравајућа компанија
у области поморског осигурања носи назив по Едварду Лојду, власнику једне од кафана
где су се уговарали послови. Не зна се тачно када је ова кафана постојала, али је познато да
је била основана пре 1688. године.2

1
Милорадић, Ј., (2006): Осигурање, Факултет за услужни бизнис, Сремска Каменица, стр. 11.
2
Све о осигурању, http://sveoosiguranju.rs/istorija-osiguranja/, приступљено: 27.03.2020.год.

3
 Пензијско – инвалидско осигурање

2. РАЗВОЈ ОСИГУРАЊА У СРБИЈИ

Када говоримо о осигурању у Србији, можемо рећи да корени осигурања у нашој

земљи датирају још из периода цара Душана, односно прве корене осигурања налазимо у
Душановом законику који је написан у XIV веку, где се осигурање спомиње у виду
колективне одговорности за накнаду штете.
Код нас се прва домаћа осигуравајућа предузећа јављају почетком прошлог века.
Наше осигуравајуће компаније из тог доба биле су повезане са страним осигуравајућим
компанијама, с тим да су методе функционисања домаћих осигуравајућих компанија биле
налик трговчким.
Осигуравајуће друштво није се формирало као акционарско друштво или задруга, већ
је држава задржавала за себе дискреционо право давања дозволе за рад, односно концесије.
Временом је држава дискрециони систем претварала у нормативни допуштајући
аутоматско добијање концесије, по испуњавању услова, тако да је уочи Другог светског
рата у Југославији било 28 осигуравајућих компанија.3
Развој осигурања у Краљевини Југославији регулисан је Уредбом о надзору над
осигуравајућим друштвима, која је донета 1. марта 1937. године. Ова уредба је донета због
догађаја који се одиграо у пролеће 1936. године, а тај догађај је био слом Бечке
осигуравајуће куће која је носила име „Феникс“. Ова осигуравајућа кућа се искључиво
бавила осигурањем живота. Уредба која је донета у Краљевини Југославији највише се
бавила пласманом средстава резерви, пре свега математичке резерве.
По окончању Другог светског рата сва предратна осигуравајућа друштва су укинута,
а њихова имовина је одузета, односно национализована. Страним заводима није било
дозвољено да имају пословице на подручју Југославије. Због ратних догађаја ионако
неразвијена делатност осигурања била је у погоршаном положају.4
Од краја Другог светског рата па све до 1990. године осигурање у тадашњој
Југославији се све више унапређивало и еволуирало. Па тако, 1990. године усвојен је Закон
о основама система осигурања имовине и лица. Овај закон је донео доста важних промена
у организацији, руковођењу и начину пословања осигуравајућих предузећа. Шест година
касније донет је још један важан закон, Закон о осигурању имовине и лица. Овај закон је
одређивао да се организација за осигурање оснива било као деоничарско друштво за
осигурање, било у облику друштва за узајамно осигурање. Међутим, 1999. године донет је
Закон о изменама и допунама Закона о осигурању имовине и лица. Тада је већ било
очигледно да је неопходно убрзо донети нови и потпунији закон.

3
Све о осигурању, http://sveoosiguranju.rs/istorija-osiguranja/, приступљено: 27.03.2020.год.
4
Милорадић, Ј., (2006): Осигурање, Факултет за услужни бизнис, Сремска Каменица, стр. 15.

4
 Пензијско – инвалидско осигурање

3. ФУНКЦИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ОСИГУРАЊА

Када је реч о функцијама осигурања, можемо рећи да оно има три основне функције,
а то су:5
 чување (заштита) имовине;
 мобилизација (прикупљање) новчаних средстава – финансијска функција;
 побољшање животних услова – социјална функција.
Чување, тј. заштита имовине представља основну функцију осигурања и у пракси се
непосредно реализује спречавањем настанка штете, тј. отклањањем потенцијалних узрока
настанка и умањивањем евентуалних последица штете. Осим тога, основна функција
осигурања, заштита имовине, може се остварити и посредно, кроз надокнату штете,
односно исплаћивањем новца из средстава прикупљених уплатама премија.6
Друга важна функција осигурања је финансијске природе и она представља
прикупљање средстава која потичу од уплаћених премија. Тако прикупљена средстава
могу се банкарских механизмом користити у репродукционом процесу јер то доводи до
укрупњавања новчаних средстава. Финансијска функција осигурања је изузетно значајна у
земљама у развоју које оскудевају у капиталу.
Такође, процес осигурања има и социјалну димензију. Када говоримо о осигурању са
аспекта социјалне димензије подразумевамо побољшање услова живота. То побољшање се
остварује директно, кроз осигурање лица, или посредно, кроз имовинска осигурања или
остваривање финансијске функције која доприноси како привредном тако и општем
развоју земље.
Постоје многобројне поделе осигурања. Критеријуми за ту поделу су различити јер
осигурање има врло широк домен, а с друге стране поделе су и последица саме природе
осигурања. Најчешћи критеријуми за класификацију осигурања су: према месту ризика
(поморска и копнена), према предмету који се осигурава (имовина, лица, осигурање од
одговорности), и према методу спровођења осигурања (добровољна и обавезна
осигурања). Такође, осигурање се може поделити према сектору својине на осигурања
општедруштвеног и приватног сектора, затим према интересима који се осигуравају на
домаћа и међународна осигурања и према валути на коју гласе на динарска и девизна
осигурања. Поред поменутих подела, појављује се у новије време и подела осигурања
према према: функцији коју оно извршава, главним класама осигурања, одговарајућој
класификацији праксе и класификација на основу закона.7

5
Маровић, Б., Авдаловић, В., (2003): Осигурање и управљање ризиком, Бирографика А.Д., Суботица, стр. 22.
6
Јоксимовић, О., (2005): Осигурање и здравствено осигурање, Мегатреднт универзитет примењених наука,
Београд, стр. 8.
7
Маровић, Б., Авдаловић, Б., (2003): Осигурање и управљање ризиком, Бирографика А.Д., Суботица, стр. 24.

5
 Пензијско – инвалидско осигурање

4. СУБЈЕКТИ ОСИГУРАЊА

Под субјектима осигурања подразумевају се сва физичка или правна лица која
показују интерес за пружање или коришћење осигуравајуће заштите. Може се рећи да
постоје два основна субјекта осигурања, осигуравач и осигураник. Поред претходно два
поменута основна субјекта у осигурању су веома присутни заступници и посредници, било
да се ради о агентима, брокерима или хаваријским комесарима.
Осигуравачи представљају субјекте који пружају заштиту имовине и лица по основу
осигурања. У ову категорију могу се убројати осигуравајућа друштва, заводи, акционарска
друштва и слично. Како се и на који начин спроводи осигурање у појединим земљама,
највише зависи од друштвено-економског и политичког система земље. Такође,
осигуравајућа предузећа могу да се баве једном или више грана осигурања, а разликују се
према врсти, обиму и природи ризика које покривају.
Осигуравачи се могу поделити према врсти осигурања које продају на:8
 друштва животног осигурања која издају уговоре животног, пензијско-
инвалидског и здравственог осигурања;
 друштва за осигурање имовине и одговорности која осигуравају све облике
имовине и незгода;
 специјализована друштва здравственог осигурања и осигурања од незгода.
Осигуравајућа друштва која се налазе у заједничком власништву и често под
заједничком управом називају се флоте. Веома често холдинг компаније могу бити
власници осигуравајућих друштва.
Осигураник је заправо свако физичко или правно лице које има пословну
способност и интерес за осигурањем. Лице које закључи уговор о осигурању у своје име и
за свој рачун јесте уговарач осигурања, односно осигураник. Осигураник је лице чија је
ствар – имовински интерес (код имовинског осигурања) или телесни интегритет (код
осигурања лица) осигуран.
У уговорима о осигурању лица (осигурање живота и осигурање од несрећног случаја)
осигурање се може односити на живот, односно последице несрећног случаја (уговарач
осигурања) и на неко треће лице. Такав уговор о осигурању може бити закључен у име и за
рачун уговарача, али и неког другог корисника (на пример, један родитељ закључи
осигурање на живот у случају смрти у корист деце).9
Дакле, осигураника, као правно лице, можемо дефинисати као скуп физичких лица
којима као посебној целини правни поредак признаје својство правног субјекта, односно
способност да буде носилац права и обавеза.
8
Јоксимовић, О., (2005): Осигурање и здравствено осигурање, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, стр. 9.
9
Маровић, Б., Авдаловић, В., (2003): Осигурање и управљање ризиком, Бирографика А.Д., Суботица, стр. 39.

6
 Пензијско – инвалидско осигурање

У пракси се веома често појам осигураника поистовећује са уговарачем осигурања,

а понекад и са корисником осигурања. Иако је тачно да исто лице може да се појављује у
обе улоге: као корисник или уговарач осигурања, у пракси је ова разлика неопходна у
случајевима уговарања осигурања у корист трећег лица јер се уговор о осигурању којим се
потврђују права и обавезе из односа осигурања склапа и потврђује потписивањем полисе
осигурања или листа покрића.10
Корисник у осигурању је оно лице коме је осигуравач обавезан да исплати накнаду
из осигурања када се оствари осигурани случај. Корисник осигурања је најчешће
осигураник, било да се ради о физичком или правном лицу, осим када се обавезе из
осигурања испуњавају у корист трећег лица, кроз неку врсту поклона, обезбеђења деце или
по неком другом основу. Он се може јавити и код имовинских и код личних осигурања,
мада се најчешће то односи на лично осигурање.
У осигурању, нарочито у земљама развијеног капиталистичког система, заступници и
последници заузимају веома значајно место. Постоје три врсте заступника осигурања, и
то:11
 заступници који су запослени у одређеном осигуравајућем друштву;
 уговорни заступници;
 осигуравајућа заступничка друштва.
У првом случају, заступници обављају своју делатност у оквиру радног односа, а у
другом и трећем случају на основу уговора, који има карактеристике уговора о трговачком
заступању. Заступник осигурања је особа која је на основу запослења односно другог
правог односа с осигуравајућим друштвом овлашћена за склапање уговора о осигурању у
име и за рачун осигуравајућег друштва.
Посредник осигурања (insurance broker) је физичко или правно лице које на основу
идентификоване потребе клијента покушава да пронађе осигуравача који ће осигурати
понуђени ризик.12 Основна делатност брокера је да брине о интересима осигураника,
давањем савета о покрићу ризика, преговарањем са осигуравачима о условима и цени
осигурања и закључивањем уговора у име и за рачун свог заступника. Брокер је заправо
„продужена рука“ осигураника (уговарача осигурања), јер мора у првом реду бринути о
његовим интересима и прибавити му најприкладније осигурање.
Осигуравајуће посредничко друштво је правно лице, које као привредну делатност
обавља послове посредовања при склапању уговора о реосигурању и то преко својих
расника, односно преко посредника осигурања.
Брокер је дужан да се стара о интересима свог налогодавца и у свим пословима које
предузима дужан је да поступа пажњом доброг привредника. Својим клијентима –
осигураницима брокери одговарају за дате лоше савете.
10
Јоксимовић, О., (2005): Огисурање и здравствено осигурање, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, стр. 11.
11
Маровић, Б., Авдаловић, В., (2003): Осигурање и управљање ризиком, Бирографика А.Д., Суботица, стр. 42.
12
Јоксимовић, О., (2005): Огисурање и здравствено осигурање, Мегатренд универзитет примењених наука,
Београд, стр. 11.

7
 Пензијско – инвалидско осигурање

5. ИСТОРИЈАТ ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

СРБИЈЕ

Први подаци о пензијама који су везани за нашу државу датирају из прве половине
XIX века, тачније, из периода владавине српског кнеза Милоша Обреновића који је
потписао решење о пензији, првом српском пензионеру, Илији Марковићу у износу од 100
аустријских талира. Недуго након потписивања првог решења о пензији, донето је прво
решење о породичној пензији. Први корисник породичне пензије била је Карађорђева
удовица, Јелена Петровић, а износ пензије је био 500 аустријских талира.
Такође, у првој половини XIX века донети су и прописи као што је Уредба о занатима
из 1847. године, Рударски закон из 1866. године, Правилник болесничког и потпорног
фонда из 1895. године и Уредбе о пензијама чиновника из 1841, 1861. и 1871. године.
Њима су, као и прописима других европских држава у то време, били обухваћени само
радници и чиновници. Први Занатски добровољни фонд, који је имао велики број
осигураника, сопствене изворе финансирања и правила којима су била прецизно
дефинисана права и обавезе чланова фонда, основан је у Краљевини Србији 1898. године,
само девет година након доношења, првог у свету, Закона о пензијском осигурању радника
у Немачкој.13
Наша држава је током развоја пензијско-инвалидског осигурања пролазила кроз
различите мање-више успешне периоде. У првој половини ХХ века донет је низ
различитих уредба и закона које су се тицале пензијско-инвалидског осигурања. Од када је
1952. године одлуком Владе Федеративне Народне Републике Југославије формиран
Републички завод за социјално осигурање, држава је наставила да осавремењује и
унапређује ову врсту осигурања. У наредним годинама донети су и основни закони о
пензијском и инвалидском осигурању.
Почетком ХХI века, тачније, 2003. године донет је Закон о пензијском и инвалидсом
осигурању Србија. Пет година касније основан је Републички фонд за пензијско и
инвалидско осигурање, а 2012. године Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање преузима послове остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања и
послове исплате права од Фонда за социјално осигурање војних осигураника.

6. СТУБОВИ И РИЗИЦИ ПЕНЗИЈСКО – ИНВАЛИДСКОГ

ОСИГУРАЊА

Данас је, у готово свим држава света, развијен систем пензијско-инвалидског

осигурања. У пракси се могу разликовати три стуба пензијског система, и то: обавезно
13
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/istorijat.htm, приступљено: 27.03.2020.год.

8
 Пензијско – инвалидско осигурање

државно пензијско осигурање, обавезно приватно пензијско осигурање и добровољни

приватни пензијски фондови. Први стуб је обавезно државно пензијско осигурање које
функционише по принципу текућег финансирања. Уплаћени доприноси на терет
послодаваца и запоследих у ПИО фод исплаћују се у виду пензија садашњим
пензионерима. Други стуб је обавезно допунско приватно пензијско осигурање у коме се
део обавезних доприноса који иду у државни пензијски фонд усмерава у приватни
пензијски фонд, тако да запослени остварују право на две пензије, државну и приватну.
Трећи стуб је добровољно пензијско осигурање које пружа могућност свим грађанима, без
обзира да ли су запослени или не, без обзира на пол и узраст, да издвајањем додатних
пензијских доприноса на личне рачуне у будућности обезбеде додатну пензију.14
Слика 1. Стубови пензијског система

Извор: Божовић, Ј., (2010): Банкарство – практикум, Економски факултет Приштина,

Косовска Митровица, стр. 21.
Слободно можемо рећи да је у највећем броју земаља идеја обавезног пензијског
осигурања доживела највећи успех. Увођењем обавезног пензијско-инвалидског
осигурања држава заправо приморава појединце који нису довољно одговори, да издвајају
део своје зараде како би осигурали средства која би им била довољна за задовољавање
основних животних потреба онда када не буду више били у стању да раде и зарађују.

14
Божовић, Ј., (2010): Банкарство – практикум, Економски факултет Приштина, Косовска Митровица, стр.
21.

9
 Пензијско – инвалидско осигурање

Пензијско-инвалидско осигурање заправо представља социјално осигурање које има

своје осигуране ризике који се називају социјални ризици (болест, смрт, старост...). Сви
социјални ризици се међусобно разликују по степену неизвесности наступања. У односу
на степен неизвесности наступања разликују се апсолутна неизвесност (не може се знати
да ли ће и када инвалидност наступити) и релативна неизвесност (смрт је извесна, али се
не зна када ће наступити). За разлику од смрти и инвалидности, старост је потпуно извесна
и тачно се зна када ће наступити, па се с обзиром на то не може посматрати као ризик, већ
као социјална потреба.
Сваки ризик је штетан догађај, а свако осигурање у већој или мањој мери настоји да
успостави однос између штетног догађаја и износа одштете. У већини земаља пензијски
системи су функционисали као системи текућег финансирања, односно, да се доприносима
младих радника финансирају исплате пензија пензионисаних радника. Пре тридесетак
година тај систем је могао да функционише. Данас, међутим, глобални демографски
трендови су такви да опада стопа фертилитета и да се продужава живот, а последица
таквог тренда је да све мањи број радника издржава све већи број пензионера. Између
доприноса и пензија почела је да се нарушава равнотежа и да се стварају дугови. Насталу
неравнотежу покривала је држава из редовних пореских прихода. Дугови су се нагомилали
и постали значајни фискални проблем. То је допринело расту нивоа доприноса, што
снажно погађа запошљавање нових радника, негативно утиче на конкурентност привреде и
смањује обећане накнаде односно пензије. Системи пензијског осигурања деле се на оне
који су засновани на утврђеним доприносима и оне који су засновани на утврђеним
накнадама. У моделу пензијског осигурања у којем су унапред утврђени износи
доприноса, пензије зависе од уплаћених доприноса и од ефикасности њиховог улагања на
финансијска тржишта. Ризици повратка уплаћених доприноса везани су за инвестиционе
ризике и опасности од инфлације. За разлику од овог модела, у моделу пензијског
осигурања који је заснован на пензијама које се унапред утврђују као проценат просечне
зараде остварене у одређеном периоду, ризик запосленог да поврати уложена средства
налази се у нормативним променама везаним за утврђивање права из тог осигурања, али и
у укупном расту зарада. Ако се за усклађивање пензија узима износ зараде осварене у току
целог трајања осигурања, стопа поврата ако није промењена демографска структура зависи
искључиво од стопе раста зарада у том економском систему. Највећи ризик у том систему
осигурања јесте дуговечност.15

7. ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ

ОСИГУРАЊА И ОСИГУРАНА ЛИЦА

Пензијско-инвалидско осигурање обухвата четири врсте ризика и то ризике старости,

инвалидности, смрти и телесног ошећења. У Србији, према одредбама Закона о пензијском

15
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 243.

10
 Пензијско – инвалидско осигурање

и ивалидском осигурању осигурана лица и чланови њихових породица могу остварити

права:16
 за случај старости – старосну пензију и превремену старосну пензију;
 за случај инвалидности – инвалидску пензију;
 за случај смрти – породичну пензију;
 за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду – новчану
накнаду за телесно оштећење;
 за случај потребе за помоћи и негом другог лица – новчану накнаду за помоћ и
негу другог лица.
 новчану накнаду за погребне трошкове.
У случају старости, инввалидности и смрти, остварује се право на пензију, док се у
случају телесног оштећења, потребе за помоћи и негом другог лица и погребних трошкова
остварује право на новчане накнаде.
Обавезно осигурана лица пензијско – инвалидског осигурања су:17
 запослени (осигураник запослени);
 лица која самостално обављају делатност (осигураник самосталних
делатности);
 пољопривредници (осигураник пољопривредник).
За лица која истовремено испуњавају услове за осигурање по више основа, утврђен је
приоритет основа осигурања према горе наведеном редоследу. То заправо значи да
постојање запослења искључује осигурање по основу истовременог обављања самосталне
или пољопривредне делатности.
Осигураници запослени су: лица у радном односу, цивилна лица на служби у Војсци
и војним јединицама и војним установама, изабрана или постављена лица, ако за обављање
функције остварују зараду, лица у радном односу, односно запослени упућени на рад у
иносранство, домаћи држављани који су на територији Републике Србије запослени код
страних или међународних организација и установа, домаћи држављани запослени у
иностранству, ако за то време нису обавезно осигурани код страног носиоца осигурања,
срани држављани и лица без држављанства који су на територији Републике Србије
запослени код страних правних или физичких лица, лица која у складу са законом
обављају привремене и повремене послове ако нису осигурана по другом основу, лица која
у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских
задруга, лица за чијим је радом престала потреба и професионална војна лица.18
Осигураници самосталних делатности су: лица која у складу са законом самостално
обављају привредну или другу делатност, лица која су оснивачи или чланови привредних
друшава у складу са законом, лица која обављају послове по основу уговора о делу,

16
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/prava-iz-pio.htm, приступљено: 28.03.2020.год.
17
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 244.
18
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/osiguranici, приступљено:
27.03.2020.год.

11
 Пензијско – инвалидско осигурање

свештеници и верски службеници и лица коју су престала да обављају самосталну

делатност.19
Осигураници пољопривредници су: лица за која се према закону сматра да се баве
пољопривредом, ако нису осигураници запослени, осигураници самосталних делатности,
корисници пензија и на школовању, обавезно је осигуран носилац пољопривредног
домаћинства, док се остали чланови домаћинства могу осигурати под условима
прописаним Законом о пензијском и инвалидском осигурању. 20
Лице стиче својство осигураника запослењем, а престаје с престанком запослења.
Пре навршених 15 година не може се стећи својство осигураника.
И за обавезно и за добровољно пензијско осигурање прописана су иста правила:21
 старосна пензија;
 инвалидска пензија;
 за случај смрти, породична пензија и накнада погребних трошкова;
 право на новчану накнаду за телосно оштећење.
Да би појединац стекао право на било коју наведену новчану накнаду мора испунити
одређене услове који су прописани Законом о пензијском и инвалидском осигурању.
Такође, свака од наведених накнада одређује се по унапред утврђеним условима.

7.1. ПРАВО НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ

Да би осигураник стекао право на старосну пензију потребно је да испуни услове у

погледу:22
 година живота;
 стажа осигурања.
Осигураници стичу право на старосну пензију:23
 кад наврше 65 (мушкарци), односно 60 (жене) и најмање 15 година пензијског
стажа;
 кад наврше 40 (мушкарци), односно 35 (жене) стажа осигурања и најмање 53
године;
 кад наврше 45 година стажа осигурања.

19
Исто, приступљено: 28.03.2020.год.
20
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/osiguranici, приступљено:
28.03.2020.год.
21
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 245.
22
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/starosna-penzija.htm, приступљено: 28.03.2020.год.
23
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата Статус, Београд, стр. 245.

12
 Пензијско – инвалидско осигурање

Старосна граница се снижава осигуранику, који је на радним местима на којима се

стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем навршио најмање 2/3 од укупно навршеног
стажа осигурања, зависно од степена увећања стажа за по једну годину, и то:24
 за сваких пет година проведених на радном месту, односно послу на коме се
ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 14 месеци;
 за сваке четири године проведене на радном месту, односно послу на коме се
ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 15 месеци;
 за сваке три године проведене на радном месту, односно послу на коме се
ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 16 месеци;
 за сваку једну годину и шест месеци проведених на радном месту, односно
послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања
као 18 месеци.
Радна места која су обухваћена Правилником о радним местима, односно пословима
на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем су послови јамске
експлоатације, рудници угља, рудници обојених метала и неметала, саобраћај, ваздушни
саобраћај рад под водом, уметничке делатности (балетски играчи, фолклорски играчи).
Такође, одређене су и категорије осигураника којима се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем и који могу под посебним условима остварити право на пензију. Ту
спадају овлашћена службена лица унутрашњих послова и припадници Безбедоносно-
информативне агенције, запослени у министарству унутршњих послова, запослени у
органима и организацијама који раде на пословима контра радио-извођачке службе,
овлашћена службена лица на извршењу кривичних санкција као и овлашћена службена
лица Пореске полиције.25

7.2. ПРАВО НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ

Право на инвалидску пензију имају сви осигураници која због повреде на раду,
професионалне болести, повреде ван рада, не могу несметано обављати делатности којом
су се бавили, а које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.
Уколико је реч о повреди на раду, онда то подразумева повреду осигураника која се
догодила у просторној и временској повезаности са обављањем посла по основу кога је
повређен осигураник. Повреда којој је осигураник био изложен може бити проузрокована
механичким, физичким или хемијским дејством. За разлику од повреда на раду,
професионалне болести су оне болестима које су проузроковане дужим непосредним
утицајем рада и услова рада ра радним местима.

24
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/starosna-penzija.htm, приступљено: 28.03.2020.год.
25
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата Статус, Београд, стр. 245.-246.

13
 Пензијско – инвалидско осигурање

Да би лице стекло право на инвалидску пензију истовремено морају бити испуњени

услови у погледу:26
 постојање инвалидности;
 стажа осигурања.

Осигураник који потпуно изгуби радну способност стиче право на инвалидску

пензију:27
 ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном
болешћу;
 ако је инвалидност проузрокована повредом вам рада или болешћу.
Изузетак представљају осигураници код којих је инвалидности настала пре 30.
године живота:28
 до 20 година потребна је најмање једна година стажа осигурања;
 до 25 година потребне су две године стажа осигурања;
 до 30 година потребне су три године стажа осигурања.
Осигураник који је изложен инвалидитету покреће поступак за остваривање права на
инвалидску пензију тако што доставља предлог за утврђивање инвалидности који даје
изборни лекар у дому здравља. За професионална војна лица предлог за утврђивање
инвалидности даје председник Више војнолекарске комисије. Органи вештачења својим
налазом, мишљењем и оценом утврђују или одбацују постојање инвалидности. Уколико се
утврди инвалидност, инвалидска пензија почиње да се исплаћује од дана престанка
осигурања.

7.3. ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ

Чланови породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије, односно

умрлог осигураника који је испунио услове за пензију или навршио најмање пет година
стажа осигурања имају право на породичну пензију.
Право на породичну пензију могу остварити:29
 супружнк и ванбрачни партнер (уколико су брак односно ванбрачна заједница
трајали најмање три године, или ако са умрлим осигураником, односно
корисником права има заједничко дете);

26
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/invalidska-penzija.htm, приступљено: 28.03.2020.год.
27
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 246.
28
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/invalidska-penzija,
приступљено: 28.03.2020.год.
29
Исто, приступљено: 29.03.2020.год.

14
 Пензијско – инвалидско осигурање

 деца (рођена у браку или ван брака или усвојена, пасторчад коју је осигураник,
односно корисник права издржавао, унучад, браћа и сестре и друга деца без
родитеља односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно
неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао);
 родитељ (отац и мајка, очух и маћеха и усвојици које је осигураник, односно
корисник права издржавао до своје смрти, стичу право на породичну пензију
ако је мушкарац навршио 65, односно ако је жена навршила 60 година живота
или постао потпуно неспособан за рад).
Супружник или ванбрачни партнер који оствари право на породичну пензију мора да
испуњава одређене услове, и то:30
Удова:
 ако је до смрти брачног друга навршила 53 године;
 ако је до смрти брачног друга или у року од једне године од смрти брачног
друга постала потпуно неспособна за рад;
 ако је после смрти брачног друга остало једно или више деце која имају право
на породичну пензију, а удова обавља родитељску дужност према тој деци.
Удовац:
 ако је до смрти брачног друга навршио 58 година;
 ако је до смрти брачног друга или у року од једне године од смрти брачног
друга постао потпуно неспособан за рад;
 ако је после смрти брачног друга остало једно или више деце која имају право
на породичну пензију, а удовац обавља родитељску дужност према тој деци.
У случају када деца стекну право на породичну пензију, она им припада:31
 до 15. године живота, без обтира на то да ли се школују;
 до 20. године ако похађају средњу школу;
 до навршених 26 година живота, ако студирају;
 док траје неспособност за самосталан живот и рад, настала до 15. године
живота;
 док траје неспособност за самосталан живот и рад, настала после 15. године
живота, а пре смрти осигураника.

7.4. ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ

30
Завод за социјално осигурање, http://www.zso.gov.rs/porodicna-penzija.htm, приступљено: 29.03.2020.год.
31
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/porodichna-penzija,
приступљено: 29.03.2020.год.

15
 Пензијско – инвалидско осигурање

За осигураника који је изгубио орган или део тела, или чији је орган или део тела
битније оштећен, што отежава неометано обављање активности, може се константовати да
има телесно оштећење. Уколико је телесно оштећење настало услед повреде на раду или
професионалном болешћу и износи најмање 30%, осигураник стиче право на новчану
накнаду за телесно оштећење. Телесна оштећења су разврстана према тежини и могу се
утврдити у проценту од највише 100%, а најмање 30%.

Табела 1. Степени телесног оштећења на основу процента телесног оштећења

Степен % телесног оштећења

1. 100%
2. 90%
3. 80%
4. 70%
5. 60%
6. 50%
7. 40%
8. 30%
Извор: Остојић. С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр.
247.
У случају да се раније телесно оштећење погорша, а да је то телесно оштећење испод
30%, или да настане ново телесно оштећење, тако да укупно телесно оштећење износи 30%
или више, осигураник стиче право на новчану накнаду за телесно оштећење.

7.5. ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ

ЛИЦА

У случају да осигураник или корисник пензије због тежине повреде или болести није
у стању да сам брине о себи, односно не може самостано да обавља основне радње које су
му потребне за задовољавање основних животних потреба, стиче право на новчану
накнаду за помоћ и негу другог лица. На основу Закона о пензијском и инвалидском
осигурању право на ову врсту накнаде имају само непокретни, слепи и они који без туђе
помоћи не могу да се хране, облаче, нити крећу по кући, као и они који су на дијализи.
Да би органи утврдили која лица имају право на новчану накнаду ове врсте потребна
је медицинска документација од лекара спацијалисте о постојању потребе за помоћи и
негом другог лица. Међутим, уколико се утврди да здравствено стање осигураника или

16
 Пензијско – инвалидско осигурање

корисника пензије које прима новчану накнаду за помоћ може да се побољша, заказује се
контролни преглед. Уколико се деси да се корисник без оправданих разлога не одазове
контролном прегледу, исплата ове накнаде се аутоматски обуставља.
Новчана накнада за помоћ и негу другог лица одређује се у висини износа усклађене
новчане накнаде за помоћ и негу другог лица. Накнада за туђу помоћ и негу изноци
18.090,85 динара, а прима је око 80.000 корисника и ова исплата није условљена висидом
других примања.32

8. ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ

При утврђивању пензијског стажа на основу кога се стичу права из пензијско

инвалидског осигурања у обзир се узима:33
 време које се рачуна у стаж осигурања и посебан стаж;
 време које се као стаж осигурања и посебан стаж рачунало у пензијски стаж
према законским прописима који су били раније на снази;
 време које је осигураник провео у својству војног осигураника;
 време које је осигураник провео на раду по основу кога је био обавезно
осигуран и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање.
Приликом утврђивања пензијског стажа у стаж се укључује и време које је
осигураних провео обављајући привремене и повремене послове. Такође, у пензијски стаж
се укључује и послови који су обављани преко омладинских задруга након навршених 26
година живота, али и рад на обављању уговорених послова.
Поред ефективног стажа постоји и стаж осигурања који се рачуна са увећаним
трајањем. Уколико је осигураник провео 10 или више година на пословима који су посебне
тежине, опасности и штетности, он стиче право на рачунање стажа осигурања са увећаним
трајањем. Посебан стаж осигурања односи се на жене које су родиле троје деце и траје две
године и имају га све жене које су осигураници, без обзира када су родиле треће дете.

9. ОДРЕЂИВАЊЕ СТАРОСНЕ И ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ

Bисина старосне и инвалидске пензије зависи од два параметара, односно зависи од

личног бода (ЛБ) који представља карактеристике осигураника и општег бода (ОБ), који је
32
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/novchane-naknade,
приступљено: 29.03.2020.год.
33
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 248.

17
 Пензијско – инвалидско осигурање

заједнички за све осигуранике. Обрачун висине пензија у обавезном пензијском и

инвалидском осигурању у Србији заснива се на бодовном систему. Формула за обрачун
пензије може се изразити на следећи начин:34
Висинастаросне инвалидске пензије=ЛБ ∙ОБ,
док је за израчунавање личног бода потребно помножити лични коефицијент (ЛК)
осигураника ипензијски стаж (ПС), односно:
ЛБ= ЛК ∙ ПС.
Бодовни принцип који се у Србији користи за одређивање висине старосне и
инвалидске пензије преузет je из немачког пензијског система. Приликом обрачуна висине
старосне и инвалидске пензије личне карактеристике осигураника збирно се исказују кроз
личне бодове. С друге стране, општи бод је параметар чија се вредност номинално исказује
у динарима, и унапред је познат и исти за све осигуранике на дан остваривања права.

10. ОДРЕЂИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ПЕНЗИЈЕ

Породична пензија се одређује на оснону старосне или инвалидске пензије која би у

тренутку смрти припадала осигуранику. Члановима породице умрлог осигураника пензија
се одређује у зависности од броја чланова породице, и то:35
 за једног члана 70% од износа старосне или инвалидске пензије;
 за два члана 80% од износа старосне или инвалидске пензије;
 за три члана 90% од оизноса стросне или инвалидске пензије;
 за четири или више чланова 100% од износа старосне или инвалидске пензије.
У случају да деца остану без оба родитеља она стичу право на обе пензије, међутим
укупан износ пензија не сме прећи највиши износ пензије усклађен са законом. Када
пензија припада и члановима шире и члановима уже породице умрлог осигураника,
члановима уже породице одређује се породична пензија по горе наведеним правилима, док
се члановима шире породице додељује остатак до износа старосне пензије.
Поред одређивања старосне и инвалидске пензије, одређује се и висина новчане
накнаде за телесно оштећење, као и накнада погребних трошкова. Накнада за телесно
оштећење зависи од процената телесног оштећења (Табела 1) који је утврђеном законом,
док се накнада погребних трошкова одређује у висини једне ипо просечне пензије.

34
Исто, стр. 248.-249.
35
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 252.

18
 Пензијско – инвалидско осигурање

11. ФОНД ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање основан је Законом о пензијском и

инвалидском осигурању ради обезбеђивања права из истог и обезбеђивање средстава за
остваривање ових права. Фонд за пензијско и инвалидско осигурање је правно лице.
Послови фонда су:36
 осигурава сва лица која су по закону обавезни осигураници;
 утврђује основицу за плаћање;
 обезбеђује наменско и економично трошење средстава;
 обезбеђује остваривање права из осигурања;
 врши контролу пријављивања на осигурање;
 организује и спроводи пензијско и инвалидско осигурање.
Приходи фонда су:37
 доприноси са обавезно пензијско и инвалидско осигурање;
 средства за пензијско и инвалидско осигурање која се у случајевима и под
условима који су утврђени законом обезбеђују у буџету;
 имовина којом располаже фонд;
 камате остварене улагањем сопствених прихода;
 субвенције и донације;
 средства остварена продајом друштвеног капитала, друштвених и јавних
предузећа;
 дивиденде на акције по основу ранијих улагања средстава пензијско-
инвалидског осигурања.
Органи који сачињавају фонд пензијско-инвалидског осигурања су: управни одбор и
директор фонда. Управни одбор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
броји седам чланова које именује и разрешава Влада Републике Србије. Чланови управног
одбора именују се на период од четири године, док се председник и заменик председнка
Управног одбора именују на две године. Директора фонда именује Управни одбор Фонда,
уз претходну сагласност Владе Републике Србије, на четири године. Директор Фонда
истовремено је и дректор стручне службе Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Све
до 29.07.2014 године постојао је и такозвани Надзорни одбор као орган управљања
фондом, међутим Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском
осигурању Надзорни одбор бива укинут.38

36
Исто, стр 252.
37
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 253.
38
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/sr/organi-upravlana,
приступљено: 29.03.2020. год.

19
 Пензијско – инвалидско осигурање

Поред Републичког фонда, постоји и покрајински фонд, који има подрачун преко
кога се уплаћују и исплаћују средства Републичког фонда на територији аутономне
покрајине.

12. ОБАВЕЗНО И ДОБРОВОЉНО ПРИВАТНО ПЕНЗИЈСКО

ОСИГУРАЊЕ

Поред обавезно државног пензијског осигурања, које представља први од три стуба
пензијског система, треба напоменути и преостала два стуба, обавезно и добровољно
приватно пензијско осигурање. Други стуб, односно обавезно приватно пензијско
осигурање представља обавезнну штедњу којом управљају приватни пензиони фондови.
Управљање овим стубом пензионог система усмерено је на приватне компаније. Пензија
из другог стуба зависи искључиво од уплаћених доприноса и способности изабраног
фонда да их додатно увећава, а ризик сноси корисник пензије. Највећи недостатак који се
везује за други стуб јесте тај да појединац нема могућност избора да ли да се уопште
укључи у пензијско осигурање или да остане ван њега, пошто је осигурање обавезно, али и
то да је информисаност о опцијама врло често веома ниска и да су веома често фондови
врло слични један другоме, тако да избор практично и не постоји.
За разлику од државне пензије која има ограничену минималну и максималну уплату
и исплату пензије, и редовне месечне интервале уплате и исплате, тећи стуб пензијског
система, односно добровољни приватни пензијски систем је много више флексибилан у
сваком погледу. Циљ овог стуба пензијског система јесте да се корисницима пружи
могућност додаттног вида штедње и да се обезбеди сигурнија старост, као допуна пензије
која ће се добијати из државног пензијског фонда. Трећи стуб пензијског система
омогућава да било послодавци за своје запослене или сами грађани уплаћују доприносе у
добровољне пензијске фондове према сопственим могућностима и жељама. Уплате у
приватне пензијске фондове не морају бити редовне, уколико се из неког разлога прескочи
уплата, то не доводи до престанка чланства у фонд. Минималан износ уплате износи око
1000 динара, у зависности од фонда. Новац који је уплаћен у приватни фонд може се
повући једнократног исплатом, програмираном исплатом, преношењем средстава у
друштво за осигурање или комбинацијом неког од ових начина.

20
 Пензијско – инвалидско осигурање

13. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА СТРУКТУРЕ ПЕНЗИЈСКО-

ИНВАЛИДКСОГ ОСИГУРАЊА (1997-2019)

Систем пензијског и инвалидског осигурања у Србији заснива се на текућем

финансирању пензија, односно на PAYG (pay as you go) моделу, што значи да сви
запослени по принципу обавезности издвајају кроз доприносе средства у фонд ПИО и из
прикупљених средстава се исплаћују текуће пензије и друга права из пензијског и
инвалидског осигурања. Међутим, такав систем је запао у тешкоће које се огедају у
дугогодишњем дефициту у фондовима пензијског и инвалидског осигурања који се
надокнађује из републичког буџета, превеликом оптерећењу зарада и великом учешћу у
друштвеном бруто производу.39
Ради бољег информисања свих заинтересованих корисника, сви подаци и све
информације које се тичу пензијског и инвалидског осигурања могу се наћи у
Статистичком годишњем билтену, у коме се налазе сви подаци који о којима ПИО води
евиденцију.

Слика 2. Број корисника пензије по категоријама осигураника и врсти пензије

39
Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд, стр. 257.

21
 Пензијско – инвалидско осигурање

Извор: Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање,

https://www.pio.rs/sr/godishni-bilten, приступљено: 07.04.2020.год.
На основу ових података, закључује се, да је у периоду од 1997. године до 2019.
године укупан број корисника пензија порастао за 247.987 корисника, што нам заправо
говори о томе да наша популација почиње да стари.Укупан број корисника пензија оних
који су били запослени и оних који су самостално обављали неку делатност растао је из
године у годину, међутим то се не може рећи за пољопривреднике. За њих важи да се број
корисника повећавао од 1997. године до 2009. године, када је број корисника био 224.880,
и тај број тада нагло почиње да опада тако да се 2019. године број смањио на 170.582
корисника. Такође, у оквиру сваке од категорија осгураника појављују се и број
пензионера у зависности од врсте пензије.
У оквиру лица која су била запослена и остварила права на пензију највећи број лица
прима старосну пензију и тај број се у периоду од 1997. године до 2019. године повећао за
361.300 лица који су примали или и даље примају старосну пензију. Што се тиче
инвалидске пензије број лица који је остварио право на инвалидску пензију се из године у
годину смањивао, па тако, 1997. године број старосних пензија износио је 418.170, док је

22
 Пензијско – инвалидско осигурање

2019. године број старосих пензија пао на 245.225, односно у периоду од 22 године број
пензионера који примају инвалидску пензију смањио се за 172.945. Број породичних
пензија је у истом периоду порастао са 293.852 колико их је било у 1997. година, на
302.267 у 2019. години, односно број лица који је остварио право на породичну пензију
повећао се за 8.415.
У оквиру лица која су самостално обављала делатности и стекла право на неку од
пензија највише је оних који примају старосну пензију. Број корисника старосне пензије
1997. године износио је 12.734 док је 2019. године тај број порастао на 62.224. Дакле, број
корисника старосне пензије у оквиру лица која су самостално обављала делатноси
драстично је порасла, и то за 49.490. Број пензионера који су остварили право на
инвалидску пензију је такође порастао у периоду од 1997. до 2019. године. Број
пензионера који су примали инвалидску пензију 1997. године био је 13.088, док је 2019.
године тај број порастао на 17.830, што заправо значи да је број пензионера који су
примали инвалидску пензију за двадесет и две године порастао за 4.742. Број породичних
пензија је у овом истом временском периоду порастао са 10.148 у 1997. години, на 17.695 у
2019. години, односно у периоду од 22 године, број корисника породичне пензије порастао
је за 7.547.
Ситуација са бројем пољопривредника која су остварила право на старосну пензију је
нешто другачија. У прва два случаја број корисника старосне пензије се из године у годину
повећавао, међутим, у овом случају је присутна тенденција опадања, тако да је 1997.
године право на старосну пензију имало 159.890 корисника, док је 2019. године тај број
пао на 137.306. За двадесет и две године број корисника старосне пензије опао је за 22.584.
Инвалидску пензију 1997. године, примало је 7.143 људи, а 2019. године тај број је
порастао на 13.231, то јест, укупан број корисника инвалидске пензије је у овом периоду
порастаје је за 6.088. И на крају, породичну пензију је 1997. године примало 14.111 особа,
а 2019. године 20.045, на основу чега се увиђа да је број породичних пензија у овом
временском периоду порастао за 5.934.
Слика 3. Структура корисника пензије за све категорије осигураника по врсти
пензије

23
 Пензијско – инвалидско осигурање

Извор: Републички фонда за пензијско и инвалидско осигурање,

https://www.pio.rs/sr/godishni-bilten, приступљено: 07.04.2020.год.
На Слици 3 налазе се два графикона на којима су представљене структуре корисника
пензија за све категорије осигураника по врсти пензија за 1997. годину и 2019. годину.
Укупан број пензионера 1997. године био је 1.460.306, од тога 703.794, односно 48,2%
пензионера примало је старосну пензију, 318.111, то јест 21,8% примало је породичну
пензију, а 438.401, односно 30,0% примало је инвалидску пензију.
У 2019. години број пензионера порастао је на 1.708.293. Од тога, право на старосну
пензију остварило је 1.092.000, то јест 63,9% пензионера, породичну пензију примало је
340.007, односно 19,9% пензионера, док је право на инвалидску пензију стекло 276 286, то
јест 16,2% пензионера.
Компаративном анализом долази се до закључка да се укупан број пензионера за овај
период од двадесет и две године повећао за 247.987. Број пензионера који су примали
старосну пензију се у укупној структури повећао за 388.206. Такође, повећао се и број
корисника породичне пензије за 21.896, док је у овом временском интервалу смањен број
корисника инвалидске пензије за 162.115 пензионера.

24
 Пензијско – инвалидско осигурање

ЗАКЉУЧАК

Квалитетан систем финансијског управљања једне зреле и стабилне државе, као и

њене привреде, углавном се огледа и у начину функционисања пензијско – инвалидског
осигурања исте. Стаблиним пензијско – инвалидским осигурањем, довољним фондом за
његово постојање без задуживања и квалитетним услугама које он пружа и омогућава
крајњим корисницима, једна држава показује озбиљност, стабилност, улива поверење
својим грађанима и својом транспаренѕтном макроеконоском ситуацијом показује снагу.
Синоним за сигурност и безбедност међу свакодневним разговорима који воде
„обични људи“, најчешће јесте „државни посао“ и социјално и здравствено осигурање који
он углавном нуди, па зарад те сигурности често пристају и на мању плату и зараду.
Занимљиво је да се овај систем изузетно разликује међу државама и да „најбољи
рецепт“ још увек не постоји, па се неретко дешава да државе покушавају да овај систем
унапреде користећи неке иновативне приступе и методе. Његова комплексност, али и
ризик који потенцијалне модификације и иновације у систему доносе, може често бити и
разлог придржавања „старог рецепта“, што се у великом броју случајева показало као
разлог неуспеха, иницирајући на тај начин неопходна задуживања и нестабилност система.

Конкретно, када је реч о пензијско-инвалидском осигурању у Србији можемо рећи да

се оно заснива на текућем финансирању пензија , односно на PAYG моделу. У Србији број
осигураника који остварују право било на старосну, инвалидску или породчну пензију
непрестано расте из године у годину. Посебно забрињавајући податак је тај да драстично
расте број пензионера који примају старосну пензију, што заправо говори о томе да наша
нација све више стари.

25
 Пензијско – инвалидско осигурање

ЛИТЕРАТУРА

1. Божовић, Ј., (2010): Банкарство – практикум, Економски факултет Приштина,

Косовска Митровица

2. Јоксимовић, О., (2005): Огисурање и здравствено осигурање, Мегатренд

универзитет примењених наука, Београд

3. Маровић, Б., Авдаловић, В., (2003): Осигурање и управљање ризиком, Бирографика

А.Д., Суботица

4. Милорадић, Ј., (2006): Осигурање, Факултет за услужни бизнис, Сремска Каменица

5. Остојић, С., (2007): Осигурање и управљање ризицима, Дата статус, Београд

6. Завод за социјално осигурање, , http://www.zso.gov.rs/

7. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, https://www.pio.rs/

8. Све о осигурању, http://sveoosiguranju.rs/

26