ORGANIZACIONO PONAŠANJE I

KORPORATIVNA KULTURA

Globalizacija korporativne kulture

prof. dr Vladimir Džamić

vdzamic@singidunum.ac.rs
 Međuzavisnost
• Pod pojmom međuzavisnost podrazumevamo
uzajamnu zavisnost više različitih država,
društvenih grupa, pojava i procesa, kao i njihovih
glavnih aktera;
• Međuzavisnost postoji još iz najranijih perioda
društvenog života. Zašto?
• Postoji više oblika međuzavisnosti (primarna,
tehnološko-tržišna, višestepena međuzavisnost);
• Primer: SAD - Kanada
 Međuzavisnost
• Velika naftna kriza 1973. godine;
• Države OPEC-a smanjile proizvodnju i podigle
cenu nafte  nestašice na tržištu na Zapadu
• Prvi put aktuelizovana ekonomska
međuzavisnost
• Kriza je rešena mirnim i političkim sredstvima, a
ne vojnom silom.
• OPEC – Organization of the Petroleum Exporting
Countries
 Neke definicije globalizacije
• Globalizacija je proces širenja uklanjanja prepreka
slobodnom tržištu (Džozef Stiglic);
• Pod globalizacijom se podrazumeva širenje kapitalizma na
sve države sveta (Fridman);
• Globalizacija je proces koji je doveo do toga da događanja
na jednom kraju sveta, imaju snažan uticaj na događanja na
sasvim drugom kraju sveta (Smit i Bejlis);
• Globalizacija je: internacionalizacija, vesternizacija,
univerzalizacija (širenje vrednosti i slobodnog tržišta),
deteritorijalizacija – Skot.
 Istorijske ere globalizacije
• autori često govore o tri velike ere globalizacije:
1. prva velika era (od 1866. i postavljanja velikog
transatlantskog kabla, do početka I svetskog rata) –
nastala zahvaljujući padu cena transporta, pojavi
parobroda i železnice;
2. druga velika era (od 1980. do 2000.) – pad cena
računara, računarske opreme i telekomunikacija;
3. treća velika era (traje i danas) – širenje upotrebe
računara, novih računarskih softvera i masovna upotreba
savremenih načina komuniciranja (Skype, Facebook,
video-link i slično).
 Dimenzije globalizacije
• Najčešće se pominju:
1.ekološka (okolinska) dimenzija;
2.vojna (militarna) dimenzija;
3.društveno-politička dimenzija;
4.ekonomska dimenzija.
 Socijalna dimenzija globalizacije
• Odnosi se na širenje:
a)religija
b)ideja
c)društvenih vrednosti
d)kultura izvan nacionalnih granica
e)brendova (moda, automobilska industrija,
visoka tehnologija i sl.)
Tri škole mišljenja o globalizaciji

Dejvid Held

Skeptici Hiperglobalisti Transformacionisti

 Globalizacija i subjekti međunarodnih
ekonomskih odnosa
• Zahvaljujući procesu globalizacije država više nije jedini
subjekt međunarodnih odnosa i međunarodnih
ekonomskih odnosa (MEO);
• Međunarodni subjekti MEO: međunarodne vladine
organizacije (UN, EU, IMF, WB, WTO, NATO) i međunarodne
nevladine organizacije (Human Rights Watch,
Transparency International i slično);
• Transnacionalni subjekti MEO: transnacionalni društveni i
politički pokreti, TNK, verske organizacije;
• Nacionalni subjekti MEO: država, NVO, pa čak i pojedinci.
• Promene granica ekonomskog suvereniteta države;
• Neformalna okupljanja moćnih država – Grupa G8.
 Debata o globalizaciji
• Svodi se na pitanje da li je globalizacija pozitivan ili
negativan proces?

• Džozef Stiglic (dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju):

„Globalizacija je vrednosno neutralan proces, ali način na
koji se upravlja globalizacijom može biti pozitivan ili
negativan“.
 Pozitivne tekovine globalizacije
• Širenje ekonomskih sloboda (slobodno kretanje robe,
ljudi, usluga i kapitala);

• Širenje demokratije kao oblika političkog uređenja;

• Širenje ideje o ljudskim pravima i građanskim

slobodama;
 Negativne tekovine globalizacije

• Dominacija određenih država;

• Gubitak nacionalnih identiteta u kulturnom i
društvenom smislu;
• Nejednaka raspodela globalnog bogatstva, moći i
uticaja;
• Ogromne socijalne razlike između pojedinih
delova sveta;
• Ekološki rizici i pretnje – globalni izazov;
• Domino efekat kod svake veće ekonomske krize.