У сусрет глобалном

друштву
Тема: У сусрет глобалном друштву
Циљ: Упознавање са појмовима
глобализације, мултикултурализма,
антиглобализма, потрошачког
друштва, покрета за еманципацију
Процеси политичке и културне глобализације

● Са веома брзим развојем свет је постао „глобално село“

● Глобализација – (од друге половине XX века до данас)
сложена општедруштвена и културна појава

● Политичка глобализација – односи се на ширење

одређених политичких вредности или политичких покрета
који се из одређених земаља или континената простиру на
цели свет
Процеси политичке и културне глобализације

● Културна глобализација – обухвата распрстирање разичитх

идеја, вредности, веровања, језика, начина понашања широм
земље
● Глобализација је посебно видљива у спорту, затим у музици,
филму, итд.
● САД, Европа, Кина – највећи извозници културних добара

● Мултикултурализам – и увоз културе (лакши приступ

културним разноликостима) могу и да потисну локалну културу,
да изазову умањење културне разноликости преко тзв.
„хибридизације“ или асимилације културе
● МТВ – глобална музичка телевизија
Американизација -> општије речено „вестернизација“
Церемонија затварања олимпијских
игара у Рио да Женеиру 2016. године
 Антиглобалистички протест у
Брислу, Белгија
Антиглобализам
 Јавља се као последица процеса глобализације
 Покрети антиглобализма - друштвене групе
које указују на негативне видове глобализације
 Ноам Чомски, Наоми Клајн, Антонио Негри –
борци против негативних ефеката глобализације
Потрошачко друштво
• Индустријализација и урбанизација, као и побољшање
општег стандарда и посебно јачање средње класе у друштву,
били су праћени и новим облицима понашања који се
називају потрошачким друштвом.
• Главно питање постаоло је пласман- продаја производа, а не
производња.
 Потрошачко друштво

У потрошачком друштву (конзумација) преко медија и на

друге начине стварају се вештачке потребе (нови аутомобил,
нови ТВ и др.), те доминирају крајњи материјализам и
испуњавање краткотрајних, површних потреба људи, на рачун
животне средине и уравнотеженијег људског развоја
(образовање, духовни развој и др.). Питање „куповне моћи"
потрошача (пораст стандарда) постаје једно од главних
политичких питања у друштву.
 Покрети за еманципацију
• ХХ век је представљао и велику борбу за једнакост у друштву, односно политичку, друштвену, верску или
културну еманципацију различитих мањинских или друштвених група у различитима земљама, попут жена,
црнаца, етничких мањина и друго.

• Израз еманципација потиче из латинског: emancipo/emantipatio, што је представљало чин

ослобађања детета од родитељског ауторитета.
• Највећи покрет еманципације била је борба за изједначавање правног положаја и добијање
политичких права жена
• Жене су имале ограничена права на брачну имовину, као и на децу и у начелу биле правно
подређене мушком члану породице.

—Покрети за еманципацију
 Познати теоретичар људских права Џон Стјуарт Мил је као члан енглеског парламента 1867. године
предложно да се женама одобри право гласа на изборима, што је тада одбијено. У европским земљама
постепено се развио покрет за додељивање политичких права женама (сифражетски покрет).
• Прва земља која је изједначила жене са мушкарцима у погледу права гласа на изборима био је Нови
Зеланд (1893),
• Док је у већини европских земаља то учињено после Првог светског рата
• Права жена у СССР-у, након Октобарске револуције,
• Покрети за женска права (феминизам) остали су активни и током XXI век.
 Питање статуса црних робова било је повод за амерички грађански
рат. Сви црнци у САД ослобођени су статуса робова 1865. године, али
ово није у потпуности елиминисало проблеме међурасних односа у
САД. Борба Афроамериканаца, као и америчких урођеника (индијана-
да), за равноправност у друштву, настављена је дубоко у XX веку, а
многи проблеми нису решени ни данас (социјални положај,
образовање и друго). Најзначајнији борац за међурасну једнакост у
САД био је Мартин Лутер Кинг, добитник Нобелове награде за мир,
који је убијен у атентату 1968. године.
 ПОКТЕТ
ДЕКОЛОНИЗАЦИЈЕ
Деколонизација је процес ослобађања од
колонијалне власти и претварање некадашњих
колонија у самосталне државе. Ссвој врхунац
достиже након Другог светског рата.
Покрет Деколонизације као борбе против европског колонија-
лизма и империјализма отпочео је још са Америчком
револуцијом (крајем XVIII века) и борбама шпанских
колонија за независност у Јужној Америци, а знатно се
проширио посебно током XX века. Европске земље су под
притиском ових покрета, а често и након колонијалних
ратова, прихватиле независност нових држава.
 КОМОНВЕЛТ

• Велика Британија 1947. године, после 160 година владавине

Индијским царством, гарантовала независност Индији и Пакистану, а
нешто касније и Бурми и Цејлону, као и бројним другим државама које
су формирале међународну организацију - „Британски Комонвелт".
• Комонвелт је удружење независних суверених земаља широм света, од којих је већина била део
територије Британске. Удружење је лабавог карактера; чланице, којих тренутно има 53, могу да
напусте Комонвелт кад год желе. На челу Комонвелта традиционално се налази британски монарх,
тренутно краљ Чарлс III. Краљ представља симбол јединства држава Комонвелта и нема никакву
суштинску извршну моћ. Већина чланица има сопствене шефове држава, док 16 њих признаје
британског монарха као вођу. Те чланице се називају Крунске земље Комонвелта
 ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ

• Деколонизација је праћена и стварањем новог међународног удружења

независних земаља названог „Покрет несврстаних" (1961), у коме је и
бивша Југославија имала значајан утицај.
• Покрет несврстаних је међународна организација више од 100 земаља које су сматрале себе званично
неуједињене са једним или против једног од већих блокова. Важнији чланови су били СФРЈ, Индија,
Египат и повремено Кина. Бразил никада није био стални члан покрета, али је држава делила много
циљева Покрета несврстаних и често је слала посматраче на конференције Покрета несврстаних.
Иако је намеравано да организација буде близак савез као и НАТО и Варшавски пакт, имала је мало
јединства и многе од њених чланица су биле у савезу са једном или другом великом силом.
 Апартхејд- („одвојеност“) то је био социјални систем, који је спроводила
владајућа бела мањина у Јужноафричкој Републици у 20. веку.

• Један од важних међународних покрета еманципације представљала је и борба

против апартхејда у Јужној Африци и Родезији (Зимбабве), која је трајала од
краја Другог светског рата до почетка деведесетих година ХХ века. Апартхејд
је био назив за политку расне сегрегације у Јужној Африци коју је спроводила
владајућа мањина белаца да би учврстила своју супремацију над
припадницима других раса, посебно афричких домородаца. Након
вишегодишњих санкција и притисака међународне заједнице, апартхејд је
укинут споразумом између владајуће партије и противника апартхејда коју је
предводио црначки вођа Нелсон Мандела.
• Питање статуса црних робова било је повод за амерички грађански рат. Сви црнци у САД
ослобођени су статуса робова 1865. године, и ово није у потпуности елиминисало
проблеме међурасних односа у САД. Борба Афроамериканаца, као и америчких
урођеника (индијанаца) за равноправност у друштву, настављена је дубоко у ХХ веку, а
многи проблеми нису решени ни данас (социјални положај, образовање и друго).
Најзначајнији борац за међурасну једнакост у САД био је Мартин Лутер Кинг, добитник
Нобелове награде за мир, који је убијен у тату 1968. године.
 Мартин Лутер Кинг (1929-1968)

• Био је амерички свештеник и борац за грађанска права.

• Био је организатор тзв. „Марша на Вашингтон.

• Добио је Нобелову награду за мир 1964. године.

• Данас око 730 већих и мањих градова у САД има

улицу која носи његово име.
 Амерички покрети за еманципацију током шездесетих година XX века
посебно су подстакли различите покрете за грађанска права и покрете
супкултуре, попут покрета хипи културе, а имали су подстицај и у
снажном масовном покрету против учешћа САД у рату у Вијетнаму.
Њих је позивала идеја залагања за мир. Елементи идеологије хипи
покрета (,,деца цвећа“ – „водите љубав, а не рат“) обухватали су
повратак природи и природном животу", стварање комуна (заједница
већих трупа младих људи који заједно производе и скупа деле зарађено),
као и разни облици уметничког изражавања, посебно у музици и
поезији.
 Посебно питање након Другог светског рата и
геноцида над Јеврејима у Европи било је
оснивање јеврејске државе у Палестин. УН су
1947. године објавиле план поделе територије
Палестине која је под британском управом била
на јеврејску (Израел) и арапску (Палестина)
државу. План није био прихваћен ни од једне
стране, па 1948. године од стране ционистичког
(јеврејског) покрета проглашена држава Израел
и избио је израелско-арапски рат. Рат је завршен
израелском победом и изазвао избеглиштво око
700.000 Палестинаца. Израелско-арапски сукоб
је током XX века као последицу имао још
неколико ратова током XX века (1956, 1967,
1973), а није решен ни до следеће деценије.
Хвала на
пажњи