ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ

-Већина држава је до Француске револуције (1789) била уређена као апсолутистичка

монархија са феудалним друштвеним и економским односима.
-У таквом уређењу, друштво се делило на три сталежа: племство, свештенство и трећи
сталеж (сељаци, трговци, занатлије, професори, градско становништво итд.)
-Трећи сталеж касније образује грађанску класу.
-Модерно доба је донело нов тип друштвеног уређења – капитализам (приватно
власништво и приватна контрола над средствима за производњу и размену добара).
-Највећи противник капитализма била је радничка класа, која је захтевала краће радно
време и боље услове рада.
-Радници у Великој Британији огранизовани у чартистичке покрете (социјални покрети
енглеских радника) своје идеје су представљали Парламенту, у који су слали представнике
из своје класе како би побољшали сопствени положај.
-Велики чартистички митинг у Лондону (1848)
-Овакви покрети допринели су развитку новог друштвеног уређења – социјалистичког.
*Укидање феудализма: Француска (1789), Пруска (1807), Србија (1835), Хабзбуршка
монархија и већина осталих европских држава (1848/9) и Русија (1861).
ПРВА И ДРУГА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
-До срединеXVIII века највећи број становника у Европи живео је на селу и бавио се
пољопривредом.
-Највећу мануфактурну производњу имала је Велика Британија, те је зато индустријска
револуција ту и започела, па се затим проширила на Западну Европу и Северну Америку.
*Летећи чунак (1733) - Џон Кеј; олакшан процес ткања
*Парна машина/Прва индустријска револуција (1769) - Џејмс Ват; револуција у
прерађивачким делатностима и индустрији; мануфактуру замењују фабрике; 1782. године
је усавршава развођењем паре са обе стране клипа
*Пароброд (1803) - Роберт Фултон
*Локомотива (1814) - Џорџ Стивенсон
*Фотоапарат (1826) - Жозеф Нијепс
*Добијање гуме из каучука (1839) - Чарлс Гудјир
*Фоноаутограф (1857) - Едуар Леон Скот де Мартенвил; први звучни запис икада (1860)
*Бицикл са педалама (1861) - Ернест Мишо
-Све више становништва прелази из села у градове и пољопривреда губи на популарности.
-Иако број становника расте и привреда се развија, услед издувних гасова фабрика ваздух
постаје све загађенији, а као најјефтинија радна снага користе се нажалост и деца.
-Немачка је водећа земља у црној металургији, хемијској и прерађивачкој индустрији.
*Динамит (1867) - Алфред Нобел; велика револуција у рударству
-Друга индустријска револуција (1870) се из Немачке се проширила ка Русији, Јапану,
Аустроугарској, а потом и ка остатку света.
*Електрична сијалица (1879) - Томас Едисон
-Први мај је проглашен међународним празником рада да би се обележило сећање на
демонстрације радничког покрета у Чикагу 1886. године.
*Електромотор на наизменичну струју (1887) - Никола Тесла
-Долази до све чешћих побуна радника, борби за нова тржишта и индустрија постаје
велики повод за супарништво између великих сила.
ВЕК ИДЕОЛОГИЈА
-Идеологија подразумева осмишљен систем идеја и погледа на разна питања и проблеме у
политици, религији, праву, науци, уметности и култури (XIXвек = доба идеологија).
*Основна идеја национализма била је да се Европа преуреди на националној основи.
-То је било тешко остварити услед великог броја националних мањина у државама.
-Најважнија обележја нације су: етничко порекло, језик, вера, традиција, територија и сл.
-Захваљујући идеји о припадности једној нацији, дошло је до уједињења Италије и
немачких држава у једну јединствену државу, тј. нацију.
*Либерализам је идеологија која је настала у Великој Британији утицајем
рационалистичких идеја Џона Лока и Томаса Хобса у XVII и XVIII веку.
-У другој половини XIX века либерали су се испољили као борци за уставно уређење
државе, толеранцију сваке врсте, личну слободу појединца, слободу штампе и мишљења.
-Проповедају идеале разума, науке, напретка, слободне трговине и индивидуализма.
-Након што је њиховим посредством проширено право гласа, либерали почињу да губе на
значају, јер сељаке, махом необразоване људе, нису интересовали идеали попут разума и
образовања, већ су их занимала обећања и моћни говори социјалиста и радикала.
*Конзервативизам подразумева одбојност према наглим променама. Заговарали су веру у
судбину, колективне вредности и традицију и тражили су поштовање хијерархије.
-Конзервативци су предност давали божијим законима над световним. Такође су се
противили масовном учешћу народа у политици јер су сматрали да необразована и
нестручна маса не треба да одлучује о судбини земље.
-На власт у Европи конзервативци се у већој мери враћају између 1896. и 1904. године.
-Решење унутрашњих проблема у држави видели су у освајачким походима. Истовремено,
појачала се улога државе у планирању развоја земље.
*Радикали су заговарали екстремне и темељите промене у државним и друштвеним
институцијама и борили су се за једнака политичка права свих грађана земље, без обзира
на њихов имовински статус.
-„Златно доба европског радикализма“ (1900-1914)
-Након што су извојевали опште право гласа, окрећу се ка уређењу демократских
институција и строгом вршењу власти по уставу и закону.
-Током 1905. и 1906. године влада Велике Британије, а затим и Француске, Италије и
Србије почињу да у свом саставу имају све више радикала.
-У процесу је постепен прелазак политичког утицаја у руке средњег и нижег слоја.

-Покрет у коме су радници разбијали машине (сматрајући њих својим противницима)

назван је лудитски, по Неду Луду, човеку који је покренуо такав покрет.
-Енглески радници су 1836. године основали своје удружење. Чартизам је био раднички
покрет у ком су радници захтевали боље услове рада (назив је добио по чартеру, повељи у
којој су се налазили захтеви радника и коју су уручили енглеском парламенту).
-Покрет је само делимично поправио права радника пре него што је угушен 1848. године.
-Седамдесетих година XIX века развија се филозофска и политичка доктрина: марксизам.
-Марксизам је у центар свог посматрања поставио борбу класа. Творац: Карл Маркс.
-Повећавање броја радника и све лошији услови у којима су радили довели су до оснивања
првог међународног радничког удружења у Лондону: Прва интернационала (1864).
-Циљ овог удружења била је борба за сопствени напредак и економско ослобођење.
-Карл Маркс је 1867. године објавио први том свог најпознатијег дела „Капитал“ (научна
анализа капитализма). Тек након његове смрти су његове идеје заживеле.
*Социјализам је идеологија која се развила из учења Карла Маркса. Заступала је посебну
врсту колективизма и свеопшту једнакост (класа, права гласа и сл.).
-Први трагови ове идеологије појавили су се у Француској. Истакнути покретачи
Француске револуције били су велики борци за апсолутну економску и политичку
једнакост грађана и заједничког власништва над имовином (нпр. Франсоа Бабеф). Крајем
XIX века Луј Бланки је био један од најупорнијих револуционара и поборника
социјализма у Француској (поготово након пада царства Наполеона III и за време прве
социјалистичке револуције у свету – Париске комуне).
-Крајем XIX века социјалистичке идеје биле су најзаступљеније у Немачкој и
Аустроугарској, али је почетком XX века идеологија социјализма заживела у Русији
(након што су Немци послали Лењина из Швајцарске у СССР).
-Унутар социјализма јавио се још један покрет – феминизам, чији је циљ било постизање
равноправности између жена и мушкараца. Покрет се развијао до краја XIX века, када су
дата права гласа женама на локалним изборима у Шкотској (1881), на Исланду (1882), у
Данској (1883) и Норвешкој (1901), а процват је доживео почетком XX века.
-„Међународна алијанса за женско право гласа“ основана је 1902. године.
ГРАЂАНСКА И ПОЛИТИЧКА ПРАВА
-У средњем веку, бирачко право није било ни опште, нити једнако. „Декларација права
човека и грађанина“ (1789) знатно је утицала на каснију борбу за опште право гласа.
-У Србији је уставом из 1889. године већина одраслих мушкараца добила право гласа.
-Борбе за права жена започеле су сифражеткиње. Највећу пажњу добиле су у В. Бритаинји.
-Прва земља у свету која је увела једнако право гласа и за жене био је Нови Зеланд (1893).
-У већини земаља жене су право гласа добиле тек након Другог светског рата.
-До средине XIXвека цензура штампе је била свеприсутна. У слободи говора и укидању
цензуре предњачила је В. Британија.
-У Србији је Законом о штампи (1881) уведена потпуна слобода штампе.
-Око 1890-те године у САД су и пољопривредници (7 дана) и индустријалци (6 дана)
радили по 10 сати дневно.
-Покрет за осмочасовно радно време потекао је из Аустралије (1856). Борбу су наставили
социјалисти у Европи. До средине XX века у већини земаља радници су имали ово право.
-У XIX веку је било уобичајено да деца од по пет година у индустрији раде и до 16 сати
дневно. Деца су била јефтина радна снага која је најчешће радила „за оброк“.
-Први закон који је стао томе на пут донесен је у В. Британији 1878. године. Њиме је
прописано да деца која се упошљавају не смеју бити млађа од 10 година и да деца између
10 и 14 година могу да раде само половину радног времена или сваки други дан у недељи.
-Аболиционизам је покрет против трговине робљем, али и ропства уопштено.
-А. Линколн је 1862. године укинуо ропство у САД, а након тога су га следиле Европске
државе. За победу обог покрета узима се 1888. година – укидање ропства у Бразилу.
 БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ – ДРУШТВО И ПРИВРЕДА
-Основна привредна делатност балканских држава била је пољопривреда. До стицања
независности биле су уклопљене у привредни систем Османског царства, а развој
инсудтрије је каснио за остатком Европе око пола века.
*Најразвијеније пољопривредне гране у Грчкој биле су ратарство и виноградарство.
-Од индустрије најбрже се развијала бродоградња. За Грчку је најзначајнији подвиг било
прокопавање Коринтског канала (1882-1893). Међутим, услед сиромаштва, много
становника се исељавало, поготово у САД.
*Иако су у парламенту били само велепоседници (бојари), али не и сељаци, Румунија је
била економски најразвијенија држава Балкана.
-Почетком XXвека, Румунија је била један од највећих извозника пшенице.
-Прва је на Балкану започела изградњу железница, а у индустрији се истицала у
производњи нафте и преради дрвета. Ипак, била је претежно пољопривредна земља.
*У XIXвеку, Бугарско друштво није било издиференцирано.
-Сељаци су након стицања аутономије (1878) откупљивали земљу од старих власника.
-Од стоке су се највише гајиле овце, а у индустрији истакла се производња пива и дувана.
-Најинтензивнија трговинска размена водила се са Османским царством, од којег су
Бугари и даље прилично зависили (јер су званичну независност стекли тек 1908. године).
СРПСКО ДРУШТВО И ПРИВРЕДА
-Услови живота у Србији били су много лакши од оних у Османском царству.
-Учени Срби се из Хабзбуршке монархије враћају у Србију и доприносе уређењу државе.
-У Србији је бележен сталан пораст броја становника током читавог XIX века.
-Након оснивања политичких странака у Србији, приступање Радикалној странци било је
масовно. Радикали су истицали важност учешћа народа у државној политици.
-Устави из 1889. године је повећао опште право гласа за одрасле мушкарце до чак 90%.
-Током XIX века у Србији је било око 85% пољопривредника, а свега око 2%
интелигенције. 1900. године у градовима је живело свега око 14% становништва.
-У пољопривреди су преовладавали ситни поседи до 5ha земље. Најраспрострањенија
пољопривредна култура био је кукуруз, а од стоке највише су се гајиле свиње и овце.
-Занати су носили немачке називе: пинтер (качар), шлосер (бравар), тишлер (столар) и сл.
-Хатишерифом из 1838. Године Србија је добила право слободне трговине на територији
Османске империје. Највећи део извоза чинила је стока и житарице.
-Унутрашња трговина обављала се највише на панађурима (вашарима).
-Након Царинског рата (1906-11) Србија је себи отворила нова тржишта у З. Европи.
-Најистакнутији трговац XIX века у Србији: Миша Анастасијевић
-Највеће индустријско постројење у XIX веку била је Тополивиница (Војно-технички
завод) у Крагујевцу (1853).
-Најистакнутији индустријалац XIX века у Србији: Ђорђе Вајферт
-Од 1898. до 1910. године у Србији се број индустријских постројења повећао са свега 28
на око 428.
-Због неплодног земљишта, пољопривреда се у Црној Гори тешко развијала, те се много
народа исељавало у прекоокеанске земље, најчешће у САД.
-Црна Гора имала је врло развијено сточарство (поготово козарство и овчарство).
-У плодном приморју највише су се гајиле маслине, јужно воће, лимун и смокве.
-Црногорци су испрва сматрали да није достојно бавити се занатством.
-Крајем XIX века једина градска насеља били су Никшић, Бар, Улцињ и Подгорица.
Престоница Цетиње била је у то време била најмања престоница у Европи.
-Путеви су били махом за коњске запреге, а од стицања независности кренули су да се
граде путеви само између градских насеља. Постојала је само једна пруга: Бар-Вирпазар