Modeli i metode nenasilnih drutvenih promena

U politickoj filozofiji postoje radikalna i umerena teorija gradjanske neposlusnosti. Radikalna Toma Akvinski I umerena Don Rols. Gandi I Martin Luter King su najpoznatiji predstavnici nenasilne borbe. Od diktature do demokratije Osnovni Sarpov pristup istrazivanju suprostavljanja diktaturama lezi u njegovom uverenju da ljudi ne zasluzuju da zive u takvoj vrsti politickih zajednica. CIlj Sarpovog istrazivanja, zapravo je u pronalazenju nedostataka slabosti diktatura, koje ih cine ranjivim na organizovanu nenasilnu akciju. Sarp oko 200 pojedinacnih, specificnih aktivnosti nenasilne borbe razvrstava u tri osnovne kategorije. 1) protesti i ubedjivanja 2) Nesardanja (drutvena, ekonomska I politika) 3) Nenasilna intervencija (psiholoka, fizika, drutvena i ekonomska). Sarp izdvaja tri moguca ishoda: preobracanje, akomodaciju I nenasilnu prinudu. Dezintegracija je ekstremna situacija dovodjenja drustva na granicu bezvlasca kada je pokret otpora potpuno preovladao, a vlast izgubila sve resurse, pa cak dovela u pitanju i licnu sigurnost. Promena vlasti zapravo je promena odnosa moci izmedju pozicije i opozicije. Sarp ukazuje na nekoliko izvora politicke moci : autoritet, ljudski resurs, materijalni resurs, vetina I znanje, nematerijalni inioci poput ideologije, sankcije. Autori knjige Nenasilna borba u 50 tacaka smatraju da se na poslusnost gleda kao na srce politicke moci, a razlog je jednostavan ako podanici nisu poslusni, vladalac ne moze da vlada. Uskracivanje podrske, nesaradnja, i bojkot institucija mogu uslediti ukoliko se ljudi probude iz apatije i oslobode straha koji je pratilac svake autokratske vlasti. Nedostaci i slabosti diktatura : neelastinost, centralizacija, neprikosnovena ideologija, rivalstvo oko funkcija I privilegija. Nenasilna borba mora imati strateski karakter. Nenasilna borba mora imati strateski karakter: Opsta strategija, strategija, taktike, metode Tri kljucna resursa nenasilne akcije: materijalni resursi, ljudski resursi I vreme. Protesti protiv autokratske vlasti uglavnom su izazivali njenu represivnu reakciju. Hapsenja aktivista, zabrane okupljanja, pritisci i zatvaranje medija Covek je sposoban da delimicno ili u potpunosti prevazidje dejstvo straha. Ljude treba obuciti kako da zive i aktivno deluju u pokretu u uslovima stalne prismotre policije. Prihvatanje odgovora istom merom je gotovo najnepovoljniji ishod koji narusava itav koncept nenasilne borbe.

arene revolucije
Pod arenim revolucijama se podrazumeva niz promena reima u postkomunistickim drutvima koji su se odigrali u prvoj deceniji 21 veka. poraza hibridnih poluautoritarnih reima, potvrdjenih masovnim ulicnim demonstracijama nakon priznavanje rezultata izbora u Srbiji 2000, Gruziji 2003, Ukrajini 2004, Kigrgistan i Liban 2005 I demokratski promene u Slovackoj I Hrvatskoj 1999/2000. Slinost ovih revolucija je u soc.demografskim, ekonomskim karakteristikama I spoljnopolitikom poloaju. Srbija, Gruzija I Ukrajna su bile pod autoritarnom vlau post-komunistikih lidera : Miloevia, ervanadzea I Kume. Zavrni in prve je bio 5. Oktobar Beograd, masovni protest DOS-a Kotunica(umereni nacionalista), 2001 je DOS dobio I parlamentarnu veinu. Veliku ulogu su imali OTPOR I CESID. Gruzija(roze revolucija) ervanadze je krivotvorio rezultate parlamentarnihizbora(2003), graani su zauzeli parlament tokom njegovog govra I primorali ga na ostavku, parlamentarne I predsednike izbore, roze rue su dobijali policajci I vojnici prilikom ulaska u parlament. Sakavili postaje predsednik a pandan OTPORU je KAMARA(dosta) Ukrajna(narandasta, boja opozicije) nakon drugog kruga predsednikih izbora Jakunovi je proglaen pobednikomo od strane CIK-a. Juenko I Timoenko su pozvali na generalni trajk, trg Majdan je bio pod atorima. PORA je studentskoomladinska organizacija. Novi izbori I Juenko postaje predsednik. Majkl Mekfaul uocava 4 kljucna aspekta po kojima se ove revolucije razlikuju od drugih: 1) 2) 3) 4) razlog za smenu rezima su bili pokradeni izbori, a ne rat, ekonomska kriza ili medjunarodni faktor; Opozicija je koristila vaninstitucionalna sredstva da bi zastitila postojeci formalni demokratski poredak, a ne da bi izazvala stvaranje novih pravila igre; U svakoj od zemalja su vladar I izazivac istovremeno tvrdili da imaju legitimetet Revolucionarna situacija je razresena bez nasilja velikih razmera

Mekfaul sarene revolucije svrstava zajedno sa ostalim post-komunistickim promenama u cetvrti talas promena rezima, smatrajuci da ovaj talas vodi I ka demokratijama I ka diktaturama, te da ga zbog toga ne treba zvati talasom demokratizacije. Teza o (izvozu revolucija) Lejn smatra da su sarene revolucije ustvari revolucionarni drzavni udari u kojima opozicija, nemocna da legalno pobedi vlast na izborima, organizuje podrsku naroda putem masovnih medija uz neutemeljene optuzbe da su izbori pokradeni.

Nenasilne promene u Srbiji

Za politike aktere i birae dva pitanja su bila dominantna: reenje JUG. Krize i pitanje srba van SRJ, stvorena je svest da bez reenja ovih pitanja nema pretpostavki za zaustavljanje rapidnog uruavanja ekonomije i velikog siromatva i buenje nacionalne euforije. Antirezimske I antiratne inicijative: Opozicija je kritikovala rezim zbog lose vodjene prethodne politike, uvodjenje sankcija, diskreditovanja JNA. Imali su podrsku : studenata, naunih radnika, ak I indirektnu podrku SPC. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, doslo do pomeranja osnovnih linija politickih podela na kljucna pitanja demokratizacije drustva. Jedan od prvih protesta su bili protesti protiv rata, protiv raspirivanja mrznje, protiv odlaska u rat. NVO smatrane drzavnim neprijateljima ( ene u crnom, centar za antiratnu akciju I graanska inicijativa za mir). Graanski protesti I mitinzi : 1996/97 studentski protest artikulisao I branio osnovna gradjanska prava I demokratske vrednosti. Pristalica koalicije (ZAJEDNO) evoluirali su ka irem zalaganju za legalitet I potovanje/stvaranje demokratskih politickih procedura. Mitinzi podrske vlasti imali su naglasen folklorni I ruralni duh I pecat. 1996/97/98 ostale upamene po stvaranju nevladinog sektora a 1999 po najveoj represiji nad njima. Drava 1998 stvara legalan nain za borbu: Zakon o informisanju( kazne za uvrede reima), Zakon o univerzitetima( ne menjati nita sem ljudi na elu organizacije), Zakon o slobodnim gradovima 1999. 1991 anti-ratna I humanitarna udruenja ; 1993 ANEM; 1998 OTPOR; 1998 FORUM JUGOSLOVENSKIH NVO; Vojna intervencija NATO-a je uvod u nacionalno otrenjenje veine. YU akciju kao asocijaciju nevladinih organizacija osnovae Ujedinjeni gradski sindikati Nezavisnost 28. aprila 1999 osniva se Gradjanski parlament Srbije ui o graanskoj neposlunosti U oktobru 1999, Fondacija za mir i reavanje kriza i UGS Nezavisnost, organizuju skup Kako do promena. itava kampanja ide na 2 koloseka: pojedinane akcije NVOa i zajedniki potpis svih kampanja, tj. opta kampanja vie od 100 NVOa: IZLAZ 2000.

U tom periodu su se definisali ciljevi kampanje:

Animiranje to veeg broja biraa da izau na izbore Postizanje boljeg razumevanja izbornog procesa kod gradjana Kontrola izborne procedure u svim fazama
Postojala kampanja za mlade, Vreme je, Glasam da talasam, kampanja za ene Tvoj glas, glas razlike, Od vrata do vrata, promocija sela, radnika, penzionera i nacionalnih manjina i mnoge druge. Bile i tri kampanje koje su formalno bile van IZLAZa 2000, a to su Otporova Gotov je, G17+ Zbog izrazito jasnih politikih poruka birakom telu i CeSID ova Zbog neutralnosti.

Odnos civilnog drutva i drave u Srbiji nakon 2000.

Nakon 2000. poela je transformacija civilnog drutva od opozicionog ka civilnom drutvu koje tei da postane kritiar vlasti i partner u upravljanju. Saradnja izmeu nove demokratske vlasti i civilnog drutva je trebalo biti izuzetno bliska i konstruktivna, ali i posle 12 godina to nije sluaj. Zakonski okvir kojim se uredjuje rad OCD jo uvek nije potpuno uspostavljen. Rad OCD se regulie dvema vrstama zakona: statusnim zakonima, kojima se regulie osnivanje, delovanje i prestanak delovanja organizacija, i poreskim zakonima, kojima se uredjuju vrste i osnove poreskih olakica. Prvi statusni zakon donet je tek jula 2009 Zakona o udruenjima, due se ekalo na usvajanje Zakona o volontiranju koji je usvojen 26. maja 2010. Udruenja u Srbiji nisu oslobodjena plaanja poreza na poklon niti poreza na pravo na nepokretnosti. Olakice su priznate jedino crkvama i verskim zajednicama. Odreene olakice u korist civilnog drutva priznaju se jedino Zakonom o porezu na dobit preduzea. Usrbiji se OCD finansiraju prvenstveno iz medjunarodnih izvora, daju novac za projekte u trajanju od 1 do 3 godine, a retko se daju institucionalne donacije to dodatno oteava rad OCD na izgradjivanju sopstvenih kapaciteta, edukaciji i profesionalizaciji zaposlenih, volontera i aktivista. OCD su prinudjene da se okreu unutranjim izvorima finansiranja, dravi koja kroz budetsku liniju 481 "Donacije nevladinim organizacijama". Vano je istai da drava finansira odreene organizacije, a ne njihove aktivnosti. Prvi i jedini opti institucionalni mehanizam saradnje osnovan je aprila 2010., kada je Vlada donela uredbu kojom je osnovana Kancelarija za saradnju s civilnim drutvom. Kancelarija je poela sa radom tek u januaru 2011. Takodje jo nema svoju internet stranicu. Vlast ne tretira ravnopravno sve OCD. One koje se bave temama ljudskih prava, tranzicione pravde i aratnim zloinima, nemaju dobar odnos sa vlau niti zatitu od napada i pretnji razliitih desniarskih i

ekstremistikih grupa. Odnos izmedju vlasti i nekoliko velikih OCD, lociranih pre svega u Beogradu, znatno je razvijeniji. Vukain Pavlovi istie da u postkomunistikim dravama na civilno drutvo gleda trojako:

ili samo kao instrument da se obori stari reim i uspostavi nova vlast ili da se u odnosu na civilno drutvo ima predominantno neutralan stav u vrednosnom smislu
ili najzad da se revitalizovanje i uspostavljanje civilnog drutva gleda kao na neto negativno Razoaranje u kvalitet demokratskih promena posle 2000. po istraivanju CeSIDa iz 2008. samo 4% je uestvovalo u nekom trajku ili protestu. Ni same OCD nemaju dovoljno razvijenu svest o sopstvenim potencijalima i mogunostima uticaja na dravu. U Srbiji nakon 2000. osnovan veliki broj OCD, one su preteno male i usko profesionalizovane organizacije. Strategije za siromatva esto se navodi kao prvi pozitivan primer irokog uea OCD. OCD nedovoljno koordinisane, stepen komunikacije i saradnje medju njima je veoma nizak. OCD se meusobno ko uvek vide kao konkurenti.

Antikorporativni pokreti (metode i taktike)

Pobeda neoliberalnih ideja 80, oznacila je pocetak univerzalne hegemonije Zapada, formiranje koalicije najbogatijih zemalja, sa SAD na celu. Naomi Klajn primetila je prisutnost trendova selidbe kapitala u nerazvijena podrucija, ali ne zbog izrazene brige tih korporacije, vec zbog njihovog surovog izrabljivanja. iscezavanje smislenih demokratskih procesa, dok se osluke donose u privatnim institucijama I kvazi-vladinim strukturama koje se okupljaju oko njih. Naomi Klajn ovakvu spregu vlasti I nadnacionalnog kapitala naziva kapitalizmom katastrofe. Klajnova zakljucuje da slobodno trziste je na silu uvodjeno u velikom broju zemalja. Sok doktrina naziv za hipotezu, da je primenu mera slobodnog trzista neophodna sistemska kriza drzave. Ekstremni kapitalizam hrani se krizama. Upravo protiv ovakvog ustrojstva I svetskih kreatora sudbine uspostavio se antikorporativni pokret. on nije pokret jedne teme, vec predstavlja sabirni centar za glavninu novih drustvenih pokreta I politickih grupaleve orjentacije I aktiviste za zastitu zivotne sredine I branitelje za civilna prava I mirovne organizacije, neofeministe Nakon ostrih demonstracija u Sijetlu postao

planetarno poznat uz poruku Nas otpor je transnacionalan kao I vas kapital. Mrezna struktura je upravo ono sto razdvaja ovaj pokret od njenih prethodnica. Alternativni nacini borbe: stvaranje mreza ekoloskih activist, aktivista za ljudska prava, resenih da otkriju trulez koji se krije iz reklama. Dvanaest godina nakon masovnih protesta u Sijetlu vidljiva je promena fokusa usmerenja, manje spektakularne kampanje, okretanje ka lokalnim problemima, problem klimatski promena Reklamoborstvo : praksa kulturne sabotae kroz parodiranje reklama I preotimanje bilborda kako bi se poruke na njima drasticno izmenile, aktivisti smatraju da imju prava da reaguju na slike koje nikada nisu ni trazili da vide. Kulturna sabotaza dozivljava veliki preporod zahvaljujuci tehnoloskom napretku. Globalne akcije i uline urke: prvi put je uspeno organizovana 16. maja 1998 u Londonu povodom protivljenja samitu G8, zatim protiv samita u enevi i 50 godina STO-a. Nakon Bitke u Sijetlu glavna tema je oko upotrebe nasilja I unistavanja imovine, definisu ga kao vandalizam. Oni tvrde da je taktika unistavanja imovine, strateski I konkretno usmerena akcija protiv korporativnih interesa, razlikujuci pri tom privatnu (kapitalisticku) imovinu od licne imovine. Dansnji aktivisti mahom prihvataju da upotreba nasilja I radikalniji pristup u velikoj meri povecavaju sanse za uspeh svakog novog socijalnog pokreta. Ejmor Star navodi akcije koje se u kontekstu antikorporativistickog pokreta smatraju nasiljem: maskiranje, improvizovane barikade, bacanje suzavca nazad na policiju, opiranje hapsenju, bacanje hrane, placticnih flasa na policiju u toku nereda, improvizovano oruje, probijanje policijskog kordona.

Nenasilni drutveni pokreti i novi mediji

Savremeno drustvo obelezeno je veoma intezivnom razmenom informacija I upotrebom visoko razvijenih informacionih I komunikacionih tehnologija. Ali ono je vise od informacionog drustva. Kulturna logika umrezavanja reflektuje vrednosti slobodnih informacija, drustvenog aktivizma, decentralizacije, saradnje I zajednickog ucenja, oni su globalni, umrezeni I informacioni. Kako Livrou navodi, nove medije razlikuje od klasicnih nekoliko karakteristika: sveprisutnost, dostupnost, interaktivnost, kao I njihova mrezna arhitektura. Moc internet najbolje je ilustrovana hiperlinkovanjemn, neogranicen broj veza informacija I ljudi. Geografska odrednica ne igra gotovo nikakvu ulogu. Mreze povezuju sa osnovnim demokratskim vrednostima participacijom, decentralizacijom, koordinacijom zasnovanoj na autonomiji I razlicitosti.

Van Laer I Van Aelst su izvrsili tipologiju akcionog repertoara novih drustvenih pokreta na akcije: Akcije podrzane Internetom sa niskim pragom ucesca : (greenpeace, ili ulicne demonstracije) Akcije podrzane internetom sa visokim pragom ucesca : medjunarodne demonstracije, kao I akcije koje mogu da nose veci rizik npr. sedeci protesti, zauzimanje I blockade zgrada I ulica. Internet akcije sa niskim pragom ucesca: onlajn peticije, kruziti mejling listama, fejsbuk, virtuleni sedeci protesti. Internet akcije sa visokim pragom ucesca: izrada protesnih vebsajtova, izrada alternativnih vebsajtova, kulturno ometanje I haktivizam, CorpWatch.org, wikiliks.org, komentarisanja masovnih medija, kreiranje laznih sajtov, ilegalan metod je haktivizam. Novi mediji nisu sami po sebi demokraticni, vec samo pruzaju mogucnost da se upotrebe na demokratican nacin I u svrhu demokratije. preveliki digitalni jaz (oko 75% Sev.Amerike koristi net, dok svega 5% Afrike koristi net). Problem internet aktivizma je sto net ima mogucnost da u kratkom period okupi veliki boj ljudi oko neke ideje, ali isto tako za kratak period da izgubi tu podrsku.

Pojam socijalnog kapitala

Koncept socijalnog kapitala bazira se na radovima Burdijea, Kolmena I Patnama. Burdije razlikuje ekonomski, socijalni I kulturno-simbolicki kapital. Ekonomski kapital karakterise moc direktnog institucionalizuje se u formi prava svojine. konvertovanja u novac a

Kulturni-simbolicki kapital se institucionalizuje u formi obrazovnih kvalifikacija I pod odredjenim uslovima moze se transferisati u novac.

Socijalni kapital se sastoji od socijalnih veza I mreza I takodje je pretvoriv u ekonomski kapital. Burdije se najvise bavio istrazivanjem raspodele moci I nejednakosti, kljucnu ulogu u reprodukovanju medjuklasnih nejednakosti ima kulturni kapital smatra da unutar dominantnih klasa postoje odredjene razlike. Dzejms Kolmen razlikuje fizicki kapital, ljudski kapital I socijalni kapital. Kolmen istice da drustvena pozicija I delovanje nisu uslovljeni samo dostupnim finansijskim kapitalom I zaposlenoscu vec su u velikoj meri odredjeni drustvenim odnosima I kontestima. Socijalni kapital produktivan kad god omogucuje ostvarenje izvesnih ciljeva koji bi bez njega ostali nedostizni. Socijalni kapital je svojevrsno javno dobro koji je na raspolaganju svima koji su ukljuceni u sistem drustvenih veza I odnosa. Robert Patnam drustveni kapital odredjuje kao oblik organizacije bazirane na jedinstvu tri svoje komponente: Moralne obligacije I normi Drustveni vrednosti, posebno povernje u aktere I institucije Drustvene mreze, dobrovoljnih, civilnih I politickih udruzenja Gradjanski status I vrline su zapravo najmocniji kada se baziraju na socijanom kapitalu. Mreze, veza I uticaja-pasivni socijalni kapital cine neku vrstu banke dragocenosti. Pod normama, Patnam podrazumeva norme uzajamnosti medju ljudima ,ono sto dajemo danas biti vraceno u buducnosti. Drustvene mreze su posebnokomponenta socijalnog kapitala pri cemo su posebno vazne horizontalne veze medju akterima ekvivalentnog statusa I moci. to su te mreze u zajednici gusce, veca je verovatnoca saradjivati zbog uzajamne koristi. Norme I drutvene mree generisu stvaranje POVERENJA. U knjizi Kuglati sam Patnam navodi nekoliko mehanizama pomoci kojih socijalni kapital stvara pozitivne efekte. Socijalni kapital omogucava gradjanima da lakse resavaju kolektivne probleme. Socijalni kapital podmazuje tockove koji zajednicama omogucavaju nesmetano napredovanje. Socijalni kapital pomaze sirenje svesti o mnogim nacinima na koje su nase sudbine povezani Frensis Fukujama smatra da je osnovna funkcija socijalnog kapitala povecanje privredne efikasnosti drustva uz istovremeno smanjenje transakcionih troskova. Klaus Ofe smatra da stvaranje socijalnog poverenja pocinje poverenjem u institucije, nabraja 4 temeljne vrednosti koje institucije moraju promovisati da bi pozitivno uticale na socijalni kapital: iznosenje istine, ispunjavanje obecanja, pravednost I solidarnost. Tamne strane socijalnog kapitala: Neformalno povezivanje u klanove moze tako deformisati I razoriti demokratske institucije. Amoralni familizam, nepotizam, ikronizam-seme rodjackih I prijateljskih veza, koruptivnih kanala, primer Vajmarske Nemacke pokazuje kako kombinacija slabe politicke institucionalizacije I snazno razvijenog civilnog drustva, moze da unisti demokratiju efikasne drustvene

Dimenzije i tipovi socijalnog kapitala

etiri kostitutivna nivoa formiranja koji se logicno nadgradjuju jedan na drugi: Socijalni identiteti, formalne I neformalne mreze, poverenje, participacija. Socijalni identiteti, sam proces socijalne identifikacije grupisanje pojedinaca unutar odredjenih dominantnih formi socijalnog I politickog identiteta putem profesionalnog, rodnog, generacijskog ili pak porodicnog. Kolektivni identitet gradi se na osecaju pripadanja I svesnom prihvatanju grupnih pravila I normi na kojima bazira socijalna identifikacija I posledicno formiran osecaj zajednistva. Tri su dimenzije grupnih identiteta : Prvu cini rang I znacaj koji sami gradjani pridaju odredjenim oblicima grupnih identiteta. Drugu dimenziju cini uticaj pojedinih obrazovanih socijalnih identiteta na formiranje stavova. Trecu cini napetost I uzajamna potencija na konfliktnost izmedju razlicitih grupnih identiteta. Drugi nivo gradjenja socijalnog kapitala pretstavljaju seme podrske I veza koje se uspostavljaju unutar formalnih I neformalnih mreza I kanala odnosa u koje pojedinci I grupe stupaju. Neformalne mreze cine kontakti sa porodicom, komsilukom, kolegama I prijatelima koji mogu pripadati istim ili razlicitim grupama. Formalne mreze povezanosti cini prisustvo I aktivnost u politickim I organizacijama civilnog drustva u sirokom luku od stranaka, sindikata, crkvenih odbora do grupa za samopomoc. U Srbiji svaki 10 gradjanin deo neke mreze. Poverenje je odnos koji stvara I odrzava grupu I uvecava socijalni kapital gradjana odnosi se na njihove horizontalne veze-socijalno poverenje tako I na vertikalne odnose-politicko poverenje gradjana. Vertikalno,povezuje mase biraca sa politickim liderima. Horizontalnog,poverenje u ljude uopste I partikulizovano poverenje u grupe I pojedince Ofe poverenje definise kao uverenje da ce se drugi uzdrzati da nanesu stetu I da ce kad god je to moguce pridoneti mom blagostanju. etiri temeljne vrednosti koje institucije moraju promovisati: iznosenje istine, ispunjavanje obecanja, pravednost I solidarnost. U Srbiji vazi hipoteza da njeni gradjani I gradjanke pate od deficita socijalnog kapitala, tako I od, vertikalnog politickog poverenja. Participacija kao cetvrti konstitutivni nivo formiranja socijalnog kapitala, se pojavljuje u oblicima gradjanske I politicke participacije.

Politika kultura i politiko ponaanje

Politicki zivot svakog drustva je odredjen politickom kulturom, odnosno karakterom I sadrzajem dominantnih vrednosti I stavova ljudi o politici I njenim akterima. Za celovito istraivanje politike kulture potrebno je slediti Almondovu sistematizaciju, razlicitih sub-dimenzija prema tri osnovna objektia politike: kultura sistema, kultura procesa , kultura vladanja. Tri pretpostavke kapitala gradjana. kulture procesa uoblicavaju politicku dimenziju socijalnog

1.) cine samoprocena gradjana o moci razumevanja politicke scene I dogadjaja. 2.) Indikator politickog kapitala cini stepen poverenja koji gradjani pokazuju prema civilnim I politickim akterima I institucijama. 3.) pokazatelj politickog kapitala cini i aktivnost gradjana u politickim strankama, organizacijama I kampanjama. CeSID-ovo istrazivanje iz 2008. Pokazuje da je u Srbiji izvan zone politike vise od cetvrtine gradjana njih 28%, 6% gradjana izjavilo je da je politicki aktivno dok trajno 4% gradjana. Polovini gotovo nista nije jasno, inferiorni posmatraci, svaki 17 moze da utuce na tok politickih dogadjaja. Na stav o ucescu u politici najvise utice partijsko politicka identifikacija. Steceno visoko obrazovanje, ili bar posedovanje bar srednjeg stepena obrazovanja je ozbiljna pretpostavka za obavestenost I ukljucenost u politiku. Broj politicki aktivnih ne prelazi 5% CeSID-ovim istrazivanjem sa strankama se identifikuje nesto vise od polovine gradjana, trecina ima tvrdu identifikaciju, dok cetvrtina ima meku identifikaciju. Razlozi krize partijske participacije su: nestabilsnost, prenaseljenost politickog prostora, korupcija, nedovoljna programska profilisanost, autoritarnost lidera, licno bogacenje, opsednutost vlascu, veliki broj gradjana, gotovo 2/3 ispoljava politicki cinizam. Brojne forme gradjanske neposlusnosti predstavljaju I znacajan deo participacije gradjana, sklono mu je mlado, obrazovano I urbano stanovnstvo. Nakon kulminacije socijalne energije 5.okobra 2000. izgleda da se socijalno tlo smiruje. Ukoliko bi do politickih procesa I nemira doslo ucesce uzeo svaki osmi gradjanin Srbije. Rasirena neverica u pozitivan ishod protesta je jedan od razloga neucesca u ovom vidu participacije. gradjana bi protestovalo I uslo u sukob samo ako su neposredno ugrozeni beazbednost I egzistencija njihve porodice. Strah da ce nakon protesta I sukoba stanje biti jos gore.

Politika apstinencija

Apstinencije moemo odrediti kao svestan, dobrovoljan in odricanja od uestvovanja u procesima izbornog, i ireg politikog odluivanja. Dobrovoljnu treba jasno razlikovati od prinudne izborne apstinencije, mogu se razvrstati i na negativne i pozitivne. Negativni apstinenti su apolitini, pozitivni apstinenti su oni koji imaju svest o znaaju i interes za politiku, ali kojim se ne dopadaju kandidati i partije koje uestvuju na izborima. Apolitinost karakterie, pored niih drutvenih slojeva, i mlade, grupe van tradicionalnog radnog odnosa, umetnike i deo slobodnih profesija. Apolitinost je rezultat nepostojanja elementarnih pretpostavki za bavljenje politikom: neraspolaganje dovoljnim br. informacija, obrazovanja, materijalnog statusa i slobodnog vremena. Anomija kao izraz raspada sistema vrednosti moe u nekim grupama izazvati zbunjenost, i gubljenje interesa. Tri su konkurentna modela izborne apstinencije: sociodemografski model , model partijske identifikacije,kognitivni model. Hilde Hilmelvejt : Izborna apstinacija, je uslovljena i brojnim linim i njihovim odnosom prema drutvenim i politikim razlozima. Apstinencija je velika i svuda postoji masovno nepoverenje prema politikim elitama. CeSID je grupisao na prinudne i dobrovoljne apstinente. Prinudnih apstinenata ima bar 5%, a broj dobrovoljnih varira izmeu 10% na kljunim do ak 50% na lokalnim izborima. Apolitini su natproseno koncentrisani meu graanima sa najniim obrazovanjem i socijalnim statusom, enama i manjinskim zajdnicama. Graani Srbije imaju stav svi su oni isti. Veliki broj graana smatra da formalno izabrani nisu i stvarni nosioci moi i vlasti, odnosno da iza njih stoje strani i domai monici. Nizak ivotni standard, nezaposlenost, korupcija, mito i afere koje prate privatizaciju, predstavljaju ozbiljne razloge za neizlazak na izbore.

Politiko nepoverenje Poverenje je kljucna dimenzija socijalnog kapitala koja predstavlja slozenu i visedimenzionalnu pojavu olicenu u nizu elemenata podrske, pozitivnog stava u gradjana prema socijalnim i politickim akterima i institucijama. Institucije su stalno na ispitu legitimnosti. U Srbiji u poslednjih petnaesetak godina nepoverenje u institucije drustva, toliko je visoko da otvara pitanje opstanka drzave pa I samog drustva. Gradjani u proseku imaju poverenje u (dobre poznanike, rodjake, ljude iste nacionalnosti kao ispitanik, gradjane Srbije), tri za javne delatnosti (skole, fakultet, lekari), dva civilno drustvo (crkva, svestenike) I tek jedan za institucije vlasti (vojsku u celini). Dno rang-liste est sampiona nekredibilnosti zauzimaju institucije izvrsne, zakonodavne I sudske vlasti: politicari, politicke stranke, skupstina, vlada, predsednik vlade I sudije. Tri grupe razloga: lose privredne vesti, interni sukobi I licna ogranicenja I propusti nosilaca vlasti vode gubitku poverenja. Poboljsanje zivotnog standarda, ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti I korupcije I kriminaliteta predstavljaju najvaznija pitanja za gradjane Srbije. Gradjani Srbije su izmedju apatije I aktivizma: nakon petooktobarskih promena, prisutan fenomen povlacenje gradjana iz javne sfere, razloge za pasivizaciju gradjana treba traziti pre svega u rasirenom nezadovoljstvu tranzicionim promenama. Korupcija je po Rouz Ekerman strategija prezivljavanja u situaciji kada se u zvanicnike nema poverenja I kada se zna da su neposteni. Stompka navodi veci broj mogucih empirijskih pokazatelja nepoverenja: kockanje-popularnost igara na srecu, sirenje korupcije, nepotizma, favorizovanja; zudnja za paternalistickom negom, sto sve otvara vrata za sve vrste populista I demagoga. Najjaci znak opsteg nepoverenja u odrzivost sopstvenog drustva, jeste odluka da se emigrira.

Politike partije pojam i odreenje

Politike partije nastaju i razvijaju se istovremeno sa procesom ograniavanja apsolutne vlasti vladara i jaanja uloge parlamenta i izbora. Stvaranjem modernih sredstava masovne komunikacije, irenjem pismenosti i uvoenje opteg prava glasa partije postaju masovan, iroko rasprostranjen i gotovo univerzalan fenomen. Partije imaju znaajnu ulogu i u politikom informisanju i obrazovanju graana i njihovom osposobljavanju za aktivno uee u politici. Brojne kritike: unose dodatne podele, raspaljuju strasti, egoizam i fanatizam, uzurpirale pravo na stvaranje javnog miljenja, svima nameu svoju volju. Demokratija je evoluira u vladavinu partija- partokratiju. esto stvaraju krajnje nedemokratske odnose i atmosferu u politikim partijama. Partije predstavljaju neophodan, ali ne i dovoljan preduslov za razvoj moderne predstavnike demokratije. Politike partije su dobrovoljne, relativno trajne organizacije politikih istomiljenika iji je cilj preuzimanje i vrenje vlasti, stalni uticaj na nju, radi ostvarivanja odreenih grupnih interesa. Tri bitna, konstitutivna elementa svake politike partije su organizacija, program i interesi koji se nastoje realizovati. etvrti element je nastojanje da se osvoji, ili zadri vlast je ono to odreuje politike partije. Posedovanje, odnosno neposedovanje vlasti je i u osnovi podele politikih partija na vladajue, i opozicione. Moe vriti samostalno, ili u okviru ue ili ire koalicije. Veber istie da su partije skrojene za izbornu borbu koja je najvanija za sticanje patronata nad slubama. Partije se lako pretvaraju u drutva za eksploataciju vlasti, koja oko sebe ire egoizam i korupciju.

Sartori politike partije su organizacije koje su kadre da izau na izbore i da na njima istaknu svoje kandidate. Partijska maina je najvaniji elemenat za odreenje prirode i karaktera partija. Partijsku formu ine osnovne organizacione jedinice formirane na teritorijalnom ili na funkcionalnom, radnom principu. Odbor, Sekcije, elije, Milicija Struktura partije je sistem horizontalnih i vertikalnih veza izmeu lanstva i rukovodeih organa ujedno je i okvir formalno fiksiranog sistema unutarpartijske raspodele moi. Partije nema bez politikog i ideolokog projekta oko koga bi se okupili i integrisali lanovi i pristalice. Edmund Berk je partiju opisao kao grupu ljudi koju ujedinjuje neko naelo oko koga se svi slau. Hejvud definie ideologiju kao koherentan skup ideja koje slue kao osnov za politiko delovanje, bez obzira da li se radi o ouvanju, modifikaciji ili uruavanju postojeeg sistema vlasti. Sve ideologije nude prikaz postojeeg poretka u obliku pogleda na svet, iznose model poeljne budunosti i objanjavaju kako moe i treba da se izvede promena.

Drutvena uloga i funkcije partija

Politike partije su nastale unutar konkurentske borbe za oblikovanje i kontrolu nad politikom vlau, i razvijale se kao izraz potrebe da se zadobije podrka graana i obezbedi instrument i kanal dvosmislene komunikacije izmeu aparata javne vlasti i graana. Njihov nastanak u modernom smislu je vezan za razvoj parlamentarizma. Lapalolombri i Vajneru, tri vrste kriza vode nastanku partija: legitimacija, integracija i participacija, samo kada do njih doe u epohi zapoete modernizacije Osnovna uloga partije je uloga kontrolora vlasti i medijatora izmeu drave i drutva. Opozicione partije su sklone kontrolnoj, a vladajue usmeravanoj funkciji. Funkcije politikih partija su javne, manifestne i potencijalne i latente funkcije. Latentne funkcije : stvaranje oseaja politike ukorenjenosti, identiteta, i socijalne integracije lanstva i simpatizera, stvaranje imida i harizme partijskih lidera. Manifestne funkcije: izraavanje interesa i uobliavanje javnog mnjenja; nominacija i izbor nosilaca politikih i javnih funkcija; kontrola i usmeravanje rada dravnih organa; politika mobilizacija i participacija; funkcija politikog obrazovanja i socijalizacije. Nojman istie da stranke oblikuju haotinu i difuznu javnu volju, izraavaju ali i oblikuju javno miljenja, ak manipuliu njime. Kljuna funkcija politikih partija predstavlja aktivnost regrutovanja, pripreme i samog kandidovanja i izbora nosilaca politikih i javnih funkcija, od privrede do mas-medija i Univerziteta.

Partijski lideri i vostvo po pravilu, nastoje da dre monopol nad kadrovskom politikom i radom kadrovskih kuhinja. Samoizbor i kruenje sa partijskih na dravne funkcije, kao i dodela funkcija roacima i prijateljima, je nalije kadrovske politike. Razliiti inteziteti angaovanja: rukovodee jezgro, partijski profesionalni aparat, aktivisti partije, simpatizeri i lanovi koji povremeno participiraju (tokom kampanja). Partije znaajnu panju posveuju i informisanju, obrazovanju i akcionom treningu i razvoja akcionog potencijala aktivistikog jezgra i ireg kruga svog lanstva.

Drutvena uloga i funkcije politikih partija opozicija

Svrha opozicije je da bude alternativa politikoj poziciji i da vlast uini odgovornom i smenjivom. Doprinosi dinamiziranju i obogaivanju tj. demokratizaciji politikog ivota. Posebnu vanost imala je drutvena opozicija u procesu pluralizacije politikog prostora u socijalistikim drutvima u njihovoj tranziciji iz jednopartijskih reima u viepartijske sisteme. Pojam opozicije ukljuuje i unutarstranaku opoziciju razliite struje i frakcije Opoziciju ine stranke koje se nisu izborile za vlast. Demokratski reimi omoguuju pod jednakim uslovima prelaenje iz opozicije u vlast. Funkcije opozicije 1. Faktor politike mobilizacije grupa i slojeva koje ne predstavljaju vlast; 2. Opozicija je profesionalni kritiar vladine politike i kljuni faktor politike rotacije na vlasti; 3. Institucionalnog akter politike dinamike promena; 4. Institucionalizaciju i regulaciju politikih i irih drutvenih konflikata; Osim po politikoj i ideolokoj usmerenosti, razlikuju se uticaju i u ulozi koju igraju u politikom ivotu, parlamentarna i vanparlamentarna, odgovorna i neodgovorna opozicija.

Politiki ivot Srbije karakterie dvostruka opozicija: jedne koja ne prihvata izborne uslove i osporava poredak, i druge koje ne priznaju ni postojei dravni okvir. Najvanija podela opozicija je podela na umerenu i radikalnu, odnosno lojalnu i nelojalnu. U politikoj sociologiji je najrairenija podela na antisistemsku i umerenu opoziciju. Opozicija se esto odluuje da koristi vanparlamentarna sredstva kao to su mirni protesti i demonstracije.

Politike partije i faze politikog procesa

Sloenu prirodu i promenljivu konstelaciju interesa i viefazni karakter politikog procesa najbolje izraava fazni model politikog procesa koji razlikuje tri grupe aktera: 1. udruenja i druge trajno organizovane interesne i lobi grupe; 2. partije kao kljune aktere interesne agregacije; 3. parlament, Vladu i dravnu upravu kao kljune aktere realizacije i evaluacije interesa. Tri grupe aktera uestvuju u 6 faza politikog procesa. Artikulacije interesa: ( udruenja, savezi, graanske inicijative), iznose svoje zahteve u javnost, s ciljem da za njih pronau reenja u politikom sistemu. Definisanja problema: organizovani interesi ele da obrazloe drutvenu realnost svog zahteva, masovni mediji igraju centralnu ulogu. Definisanje politike: problem iz opte javnosti u ruke politike, strune javnosti

Razvijanje programa: politike stranke, parlament i vlada kreiraju strategije za reavanje problema, i na kraju ih usvajaju. Politika implementacija: administrativno je sprovodi dravna uprava. Faza politike evaluacije: ako ustanove problemi, po pravilu se otvara nova faza artikulacije problema. Dijagram Marka Hauarda preklapanje tri globalizovana sektora: politike. ekonomije, civilnog sektora. U dijagramu se vide zone meuuticaja i rezultirajua 3 lica politikih stranaka: 1. partija u civilnom drutvu; 2. partija na srednjem, meupartijskom tritu; 3. partija u dravi. 4. unutarpartijskom tritu, koje obeleavaju interne grupe, klanovi i frakcije. Lobiranje moemo odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioce odluka : direktno, indirektno, grassroot-lobiranja, EU lobiranje.

Pojmovno odreenje i klasifikacija frakcija

Frakciju moemo odrediti kao relativno autonomno organizovan i strukturisan deo politike partije, grupu njenih lanova koja se od celine izdvaja: 1. prihvatanjem razliitih, programskih uoblienih pogleda na jedan broj relevantih politikih partija; 2. posedovanjem unutargrupne organizovanosti. discipline i lojalnosti. Struje, tendencije tj. partijska krila su uvek, bar latentno prisutne u partijama. Grupacijama poput klanova, timova, klika koji poseduju organizacionu samosvest, lojalnost i koheziju, nedostaje politiki i ideoloki plat i pokrie da bi postali frakcije. Kriterijumi za odreivanje i analizu frakcija su: 1. Organizacijski kriterijum 2. Motivacijski osnov

3. Ideoloka dimenzija klasifikovanja partija 4. Politiko-ideoloka linija, 5. Sastva i struktura frakcija 6. Pozicija i uloga odreene frakcije u unutarpartijskim odnosima

Postojanje frakcija uslovljeno je delovanjem etri grupe faktora 1. Stepen fragmentarnosti partijske scene 2. Partijskom fuzijom 3. irinom ideolokog spektra 4. Unutarstranakom strukturom i uspostavljenim pravilima igre Tri hipoteze Sartorija 1. veinski izborni sistem vodi igri veine i manjine, ima za rezultat fuzije i smanjenje broja frakcija. 2. partijsku fisiju, i postojanje veeg broja frakcija vidi kao posledicu primene proporcionalnog sistema izbora unutar stranke. 3. proporcionalno predstavnitvo, sa relativno viskokom prohibitivnom klauzulom ima manji broj frakcija srednje veliine.

Modeli i praksa unutarpartijskih odnosa

Postojanje i delovanje frakcija unutar partije dinamizira unutarpartijski ivot, doprinosi i demokratizaciji odnosa u stranci: i obogauje

1. pod uslovom da se konfrotacijom oko svih pitanja ne doe do paralize rada i stranka pretvori u arenu sukoba, optubi; 2. pod uslovom da su odnosi unutar frakcija bar naelno demokratski, a ne zasnovani na podreivanju volji voe. Izbori za partijske organe vre se po nekom modelu proporcionalnog sistema, to omoguuje predstavljanje frakcija, srazmerno njihovom uticaju. Kritiari svoju argumentaciju baziraju na stavu da frakcije dovode: do komplikovanja procedure odluivanja i smanjenja efikasnosti rada; preteranog fragmentiranja partijskog tela i unoenja dodatnih podela; uvek je prisutna pretnja podele i raspada partije. Partije se mogu odbraniti od frakcijskih borbi:

1. Javnou rada i doslednim potovanjem demokratskih procedura odluivanaja; 2. Prethodnim utvrivanjem kruga pitanaja koja zahtevaju unutarpartijsku raspravu; 3. Odreivanjem minimalnog broja lanova koji moe osnivati frakciju. Modeli i indikatori partijskih odnosa i distribucije moi Nedemokratski model Participativno-demokratski model Kompetitivno elitistiki model Predstavniki, poliarhijski model Mrea indikatora je vezana za segmente i sekvence procesa odluivanja 1. ini set prava i obaveza koje ima partijsko lanstvo; 2. ine formalna i stvarna prava partijskih manjina; 3. dominacija tendencije; subordinacije, odnosno centralizatorske ili decentralizujue

4. podela vlasti i ovlaenja izmeu partijske legislative i egzekutive. 5. i 6. kriterijum vezani su za procenu distribucije moi i uticaja dva kljuna interna procesa: partijskom izbornom procesu i kontroli nad partijskim finansijama. Iz Kielove klasifikacije partija na harizmatske, klijentelistike i programske, mogu se izvui tri osnovna motiva za pristupanje partijama: 1. Homocentrini izbor, odnosno vezivanje za lidera; 2. Ideocentrina upuenost na programska opredeljenja; 3. Klijentelistiko usmerenje Ova tri osnovna motiva najee su spojena i deluju jedinstveno na odravanje veze sa strankom.

Kadrovske i masovne partije

Divereova tipologija politikih partija se ogleda u razlici izmeu kadrovskih i masovnih stranaka. Kadrovske partije tee da okupe ugledne graane i nije im prioritetno okupljanje to veeg broja pristalica. Kvalitet se ogleda u ugledu, tituli i imetku. Ovo osigurava moralni uticaj i pomae finansiranje izborne kampanje. Imaju labaviju struktutu, Izuzetak su lanovi britanskog parlamenta. Divere u svojoj tipologiji navodi i indirektne stranke u koje pojedinci nisu ulanjeni neposredno ve su pripadnici organizacije koja je kolektivni lan stranke, primer je Laburistika partija koja je okupljala predstavnike sindikata, zadruga, udruenja intelektualaca.

Masovne partije - Socijalistikim partijama bilo je potrebno obezbediti finansiranje izbora jer nisu imale podrku bogatih krugova, obezbeivano mesenom ili godinjom lanarinom. Karakteristika, iri osnov biranja predstavnika lanstva na lokalnom novou i na partijskim kongresima. Ove stranke konstituisale su se odozgo na dole, to je uslovilo centralizaciju u unutranjoj organizaciji. Rukovodstvo je zadralo oligarhijsko obeleje. Masovne stranke okupljaju veliki broj lanova ( nemaka SDP 1913. oko milion lanova). Ovako velike stranke zahtevaju veliku administraciju i vri hijerarhijski aparat. Time je povean broj profesionalaca u partiji. Komunistike su najbolje organizovane od svih partija, organizovanje po mestu zaposlenja tj. elijama unutar preduzea. Strogo su centralizovane i sve odluke donosi partijski centar. Faistike stranke imaju centralizovanu strukturu, i vertikalno su povezane. Karakteristika faistikih stranaka je to se u okupljanju koriste vojne tehnike, i gradi se hijerarhizovana piramida sa vie stupnjeva. Karakteristika masovnih stranaka je to to vostvo uvek sainjava ui krug oligarhijsko jezgro.

Sveobuhvatne i i kartel partije

To su partije masovne integracije pod kojima se podrazumeva, socijaldemokratska partija i partije individualnog preduzetnitva, graanske partije koje se transformiu u sveobuhvatne partije kroz promene: 1.) Drastino smanjenje ideolokog prtljaga

2.) Jaanje uticaja partijskog vostva na osnovu napredka drutva u kome kome partija deluje 3.) Smanjivanje uloge partijskog lanstva 4.) Smanjivanje uloge klasa u kojoj je nekad delovala 5.) Obezbeivanje pristupa partiji razliitim interesnim grupama Partije su sve vie usmerene itavom izbornom telu, partija svih slojeva. Do ovoga dolazi ne samo usled promena u civilnom drutvu. Vec proizilazi iz promene odnosa izmeu partije i drave. Tendencija simbioze partije i drave to je uslovilo novi tip partije koji se identifikuje kao KARTEL PARTIJA. Katz i Mair istiu da se sveobuhvatna partija nije pojavila kao partija civilnog drutva. Ve je situirana izmeu civilnog drutva i drave. Traei da utie na dravu spolja. Razlike izmeu kadrovskih, masovnih, sveobuhvatnih partija i kartel partija rezultat su socijalnog i politikog konteksta u kojima su se pojavile. Kartel partije se vie ne bore za opstanak njim je to zagarantovano. Pojava kartel partija uslovila je sporazume, pristanak, i kooperaciju svih uesnika politike borbe. Sada postoji jedna politika u okviru koje postoje sve partije. Politika postaje profesija, a razlika izmeu partija svodi se na izbor predloga i pretenzija na efikasan menadment. Partije se svode na grupe lidera koje se bore da preduzmu odgovornost u voenju vlade do sledeih izbora.

Klijentelistike partije i druge tipologije partija

Herbert Kitel deli partije na klijentelistike, progremske i harizmatske.

Klijentelistike partije obezbeuju selektiven prednosti u formi preferencijalnih tretmana u raspodeli socijalnih subvencija i vladinih ugovora. Programske nude indirektne nadoknade lanovima, ostvarivanjem programa kada partija doe na vlast. Harizmatske partije harizmatskim voom. karakterie tenja pojedinaca da budu bliski sa

Po Kitelu uslovi za nastanak klijetelistikih partija su: 1.postojanje snanog poljoprivrednog sektora koji funkcionie izvan trinih odnosa razmene; 2.slaba ukljuenost privrede u svetsko trite; 3.opstanak snanih eks-komunistikih partija; 4.jaka izvrna vlast-predsedniki sistem; 5.prost veinski izborni sistem; 6.odsustvo profesionalnog inovnikog aparata; 7.postojanje snanog para-javnog sektora. Goati zapaa da je u Srbiji odsutan peti uslov, jer je na snazi proporcionalni izborni sistem. Liderske partije: U gotovo svim partijama prisutne su liderske tendencije. Lider partije postavlja sebi odane linosti na kljune pozicije. Goati lidere definie kao pojedince koji zauzimaju kljuna mesta u partijskoj hijerarhiji, kao i one koji vre snaan upliv na partijske odluke, mada ne zauzimaju snane hijerarhijske poloaje. lanovi koji imaju istaknutu ulogu prilikom formiranja partija, znaajnu ulogu u razdoblju vanom za partiju, finansijeri, intelektualci i pojedinci koji imaju pristup vanim informacijama. Mihels: voa okupi istomiljenike i osniva partiju, i tako utie na najvanije partijeske odluke i raspolae najveom koliinom moi u partiji. Strunost voa znai i njegov autoritet. Dugotrajna funkcija je opasna po demokratiju. Vodea mesta treba dodeljivati kratkorono. Ostale mogue tipologije: Paneibijanko Angelo izdvaja izborno-profesionalnu partiju, ona je popunjena osobljem profesionalaca i konsultanata. Sigmund Nojman smatra da su se partije transformisale iz partije individualne reprezentacije u partiju socijalne integracije. Po Maksu Veberu politike partije mogu biti patronane i ideoloke. Patronane partije postoje sa ciljem da putem izbora dovedusvog vou na rukovodei poloaj, da bi on poveravao dravne slube svojim pristalicama. Ideoloke partije ele da slue ostvarivanju politikih idealaodreenog sadraja. Partijske borbe su po Veberu, borbe za patronat nad slubama.

U zemljama tranzicije javljaju se embrionalne, patuljaste, proto partije, partije konglomerati, pokreti partije.

Gvozdeni zakon oligarhije Mihels istraujuu SDP Nemake uvideo je probleme uspostavljanja demokratije u samoj sutini ljudske prirode, same politie borbe, organizacije psiholokim momentima u donosu voe i voenih. Predstavnik je elitistike teorije koja poiva na nejednakosti onih koji vladaju i onih kojima se vlada. Tri vrste uzroka njenog nastanka, i to tehnikoadministrativne, psiholoke, i intelektualne. Analizu poinje pitanjem narodnog suvereniteta. Izmeu graana i drave danas posreduju politike partije. Demokratija se ne moe zamisliti bez organizacije koja masi daje konzistentnost. Demokratija ne moe bez organizacije a organizacijom demokratija, ko kaze demokratija kae tendencija ka ologarhiji. nestaje

Politike partije nastaju radi zatite posebnih interesa, a tee da se identifikuju sa univerzalnim. Mihels primeuje da se geneza nastanka vostva u partijama sastoji u tome da on osniva partiju i prikljuuje svoje istomiljenike. U poetku se formira privremeno rukovodstvo. Voe se nametnu masi igrajui na sentimentalnost, i u poetku slue masi. Partijski inters najbolje zna voa koji rukovodi partijom. Predstavnici u parlamentu zaboravljaju obaveze prema biraima i preputaju se obavezama prema partiji. Mihelsu je liberalna demokratija bila strana, kao socijalisti-leviaru, demokratija je bila nespojiva sa parlamentarizmom. Po pitanju oligarhije stav mi je bio pesimistiki. Jedinu nadu i mogunost borbe protiv nje vidi u reizbornosti.

Parlementarni objektiv partijske oligarhije

Parlament je velika pozornica na kojoj se odvija vidljivi deo zakonodavnih aktivnosti, dok se predstava priprema na drugom mestu. Onaj ko sastavlja izborne liste, oblikuje i parlament. Diskusija u parlamentu je u veini sluajeva formalnost, jer se unapred odluuje u partijskim organima. Uloga skuptine: 1. da je sposobna da dobro izabere ministarstvo; 2. da dobro pravi zakone; 3.da dobro pouava narod; 4. da dobro izraava narodnu volju; 5. da izlae narodu stvari dostojne panje. Ostogorski ih vidi kao seriju akcija i reakcija tako da efovi vode ne zapovedajui, a da lanovi idu za njima ne budu vueni. Autoritet odrava ravnoteu, komandant partijske vojske. Kabinet predlae zakone, dok su poslanici gotovo izgubili zakonodavnu inicijativu. Skuptina ne bira vladu, ve je izglasava po volji efa partije. Primarni cilj partije borba za vlast i odravanje vlasti, svaka aktivnost je podreena tom cilju. Politiari i partije postaju klovnovi, komedijai i lakrdijai. Gubi se vera u parlament, a politiko polje postaje kontaminirano. Nekada poasno mesto lana parlamenta izgubilo je vrednost Parlament poinje da lii na kafanu. inovnici su pokriveni svojim efom, a napad na njih predstavlja napad na vladu. Mihels smatra da partije imaju parlamentarni objektiv. Partije uestvuju na izborima, u zavisnosti od svojih mogunosti i ciljeva, da ostvare uticaj u parlamentu ili da osvoje vlast. Po njemu parlament udaljava predstavnike od biraa. U parlamentu se lina odgovornost pretvara u odgovornost partiji. Po Ostrogorskom za demokratiju postoje dve opasnosti neobrazovanost i neznje masa i egoizam vladajuih slojeva. svedene na

Unutarpartijski izbori i disciplina Koncentrisanje vlasti u relativno malu ruku ima tendenciju este zloupotrebe. Tako uski krugovi prazna mesta popunjavaju kooptiranjem, i postavljaju zid oko sebe preko koga putaju samo one koji im odgovaraju. Pri izboru kandidata naroito dolazi do izraaja nepotizam. Ljudi koji vezuju svoj ivot za partiju su partijski ljudi, ili partijski vojnici. Njihove karijere se odvijaju unutar partijske orbite, oni dobijaju svoju ansu u partijskoj organizaciji ili dravnoj administraciji. Lojalni lanovi mogu biti postavljeni na visoka mesta bez obzira na strunost. U veini partija postoje formalno demokratski izbori na kojima se bira i legitimie rukovodstvo iz redova lanova. Jedino kod faistike partije rukovodstvo postavlja ef partije. Unutarpartijski izbori sadre odreene elemente manipulacije. Rukovodstvo partije moe biti birano, imenovano i kooptirano. Izbor partijskog rukovodstva je uglavnom posredan. Aktuelno partijsko rukovodstvo uvek ima naina da utie na unutarpartijske izbore. Izbori vie lie na imenovanje, presudna je uloga onih koji te liste sastavljaju i podnose.

Politike partije i izbori izborne determinante i izborni sistem

Moderno politiko zastupanje je nezamislivo bez interakcije politikih partija. Politiki izbori predstavljaju nain i proces selekcije i izbora osnovnih nosliaca politike vlasti. U kompetitivnim, viepartijskim sistemima u kojima se zaista bira izbori su kljuan politiki dogaaj. Pobeda na izborima je jedini legitiman i legalan nain dolaska i zadravanja vlasti. Izbori izraavaju distribuciju politike moi. U vreme temeljnih drutvenih kriza izbori su najmanje konfliktan nain obnove ili uspostavljanja viepartijske demokratije. Izbori su mehanizama zatite graana od zloupotreba vlati. Izborne kampanje su najmasovniji oblik debate o kljunim drutvenim pitanjima. Izbori su faktor politike socijalizacije, odnosno imaju funkciju informisanja i edukacije graana. Izborne determinante: est odnovnih faktora koji odluujue utiu na izborne rezultate: zateena situacija, uvid u birako telo, afiniteti, mentaliteti dominantne vrednosti veine biraa, sam karakter reenja sadranih u izbornom sistemu, izborni realizam, interna obeleja izbornog aktera. Pet faktora ije znaenje, uticaj i priroda meuodnosa neposrednije odreuju biraku odluku: 1. Socijalno-demografska obeleja 2. Partijska identifikacija 3. Poverenje u harizmatskog lidera 4. Programske veze 5. Racionalni izbor ili klijentelizam biraa U odnosu na jednakost pozicija svih izbornih aktera, postoji osam neuralginih taaka izbornog sistema i procesa. 1.) Arbitrarno proirivanje ili suavanje kruga nosilaca birakog prava 2.) Odluku o raspisivanju izbora 3.) Plutokratsku opasnost, odnosno sirenski zov novca u politici 4.) Praksu da i nakon izbora partijski tabovi mogu pomerati redosled kandidata na izbornoj listi

5.) Od stalnog profesionalnog i promenljivog partijskog dela sastava, naina rada i irine ovlaenja organa za sprovoenje, kontrolu verifikaciju izbora 6.) Formula prevoenja glasova u poslanike mandate - prekrajanje izbornih jedinica 7.) Visina izbornog cenzusa 8.) Izborna prestrojavanja i koalicije, mogu naknadno menjati izborna volja biraa Glasa je prevaren tako to stranaka ili kandidat za koga je glasao pree u protivniki tabor.

Izborne determinante socijalni milje i politiko-kulturna mapa drutva

Partijsko i izborno opredeljenje biraa se porede sa njihovim klasnim i profesionalnim poloajem, obrazovnim nivoom, nacionalnom pripadnou, polom, generacijskom pripadnou i rezidencijalnim statusom. Lipset-Rokanova hipoteza zamrzavanja, istie da i u modernim drutvima opstaju tradicionalane podele selo-grad, centar-periferija, rad- kapital, religijsko-svetovno. Od 70-ih imamo i podelu materijalizampostmaterijalizam, Inglhart. U postkomunistikim zemljama podele na komuniste i antikomuniste, pristalice i protivnike reima. Izbore odluuje veinska podrka najmasovnijih socijalnih grupa- zaposlenih, seljaka, penzionera i nezaposlenih. Poslednju deceniju karakteriu dva procesa deindustrijalizacija i rast uslunog sektora i transfer iz javnog u privatni sektor. Kod nezaposlenosti zabrinjavajue: 1. dve petine nezaposlenih eka na posao vie od pet godina 2. gotovo polovina nezaposlenih je starija od 40 godina 3. gotovo 300 000 ljudi koji trae posao je bez ikakvie upotrebljive Politiki ivot svakog drutva je u velikoj meri odreen politikom kulturom: Karakterom i sadrajem dominatnih vrednosti i stavova ljudi o politici i akterima politike. Politika kultura razvijena- nerazvijena, parohijalna participativna podanika ili

Politiku kulturu drutva ini fragmentiranom i razdeljenom: Kolektivistiki egalitarizam, paternalizam, netolerantnost i nesklonost kompromisu.

Verbalizam, fatalizam, radikalizam i egocentrinost politikih aktera su negativne karakteristike. Nezadovoljne i zbunjene mase postaju lak plen vetih demagoga

Izborne strategije
Uspesnu izbornu strategiju cini jedinstvo izbornog cilja, njemu primerene (pred)izborne taktike, metode I tehnika adekvatna za vodjene izborne kampanje. Svaka strategija ima svojih pet strukturnih elemenata. 1. Teme I sadrzaji poruka koji izborni akteri upucuju svojoj klijenteli. 2. Materijalni I ljudski resursi I potencijala posiljaoca poruka. 3. Osobine biraca. 4. Sredstva i delotvorne metode prenosenja poruka biracima. 5. Dobro odabran tajming za odasiljenje poruka. Izrada strategije zapocinje motivisanosti izbornog tela temeljnim istrazivanjem strukture i

Komparacija sa izbornom konkurencijom ima za svrhu uspostavljanje prepoznatljivog identiteta stranke odnosno po cemu se razlikuje od drugih. Pravila igre odredjuju postojeci izborni sistemi zakonodavstvo kao i konkretna pravila izbornog ponasanja-u medijima. Veliki znacaj za povecanje povoljnog ishoda izbora ima pridobijanje saveznika i sklapanje koalicija. Ozbiljni akteri nastoje da sto tacnije planiraju i predvide ishod nadmetanja. Institucije koje se time profesionalno bave (Galupov institut). Prognoze su, za stranke osnova za zakljucivanje o sopstvrnim izbornim sansama i prostorima za uvecanje. Birackom telu predstavljaju povratnu informaciju o soptvenoj strukturi i afinitetima. Stimulise interese biraca i smanjuje izbornu apstinenciju.

Anketna istrazivanja su izvor relevantnih saznanja samo pod pretpostavkom da se obavljaju na dovoljno reprezentativnom uzroku i da su metodoloski korektno izvedena i interpretirana. Vecinsku podrsku biraca kod nas dobijaju partije koje imaju jakog lidera ili deluju jedinstveno, dosledno i posteno.

Mediji i izbori
U modering drustvima vazi pravilo da dogadjaj koji nije posatao vest u masmedijima se nije dogodio. Mediji mogu uvecati ili umanjiti znacaj, precutati neka desavanja, mogu iskonstruisati I nesto sto se nije desilo. Konstrukcionisticki pristup, skup stimulansa na koji pojedinci reaguju. Narkoticka disfunkcija masovnih medija , stvaraju utiak lazne sigurnosti, monopolizirajuca funkcija u kome gradjanin nema mogucnost da proceni i sagleda alternativu. Mediji na jednoj strani predstavljaju za javnost platformu za poimanje politike,advokata interesa gradjana , cesto prisutna ocena da izbore dobije onaj ko kontrolise mas-medije. Mas-mediji nesporno jesu vrhunsko sredstvo prenosenja izbornih poruka. marketizacija estradizacija i personalizacija politike,opada citanost ozbiljne stampe i slusanost radija na drugoj strani imamo rastuci znacaj interneta. Stampanim medijima se garantuje prepoznatljivo uredjivacko stanoviste. uredjivacka nezavisnost i pravo na

Izuzetak u vom pogledu cine zemlje u kolima nije dozvoljeno placeno politicko oglasavanje u elektornskim medijima pa se u stampane medije sliva znatan novac cije tokove treba okvirno regulisati. Sve zemlje Evrope poverile su kljcne elemente regulisanja televizorskog sektora Nezavisnim regulatornim telima. imaju razlicite funkcije: daju dozvole radio-difuznim medijima, kontrolisu aktivnosti, utvrdjuju izvesna pravila, recimo kodeks ponasanja, namecu sankcije ako je potrebno. Savetodavna tela i agencije preporucuju privatnim medijima da zbog znacaja izbora i sami obezbede objektivno uravnotezena i nepristrasno izvestavanje.

Na medijski prostor je prakticno sveden na elektronske i tek nekoliko visoko tiraznih stampanih medija, i u velikoj meri je monopolisan. Istrazivanje pracenosti medija pokazuje da svakodnevni televizijski program prati preko 90% populacije. Radio program i stampu redovno prati tek nesto vise od trecine gradjana. Pristrastnost drzavnih medjia u korist vladajuce koalicije. Mora se postovati sledecih 7 obaveza: 1) zabranu emitovanja programa sa politickim sadrzajem u specijalizovanim programima 2) objektivnu i nepristrasnu prikazivanje stavova svih strana 3) zabranu diskriminizacije ucesnika izborne kampanje 4) zabranu prikrivene propagande 5) obavezu preciznog objavljivanja istrazivanja javnog mnjenja 6) obaveze postovanja izborne tisine 7) obaveznog oznacavanja placenih termina za izbornu promociju

Izborne kampanje dinamika i vrste

Izborne kampanje su kruna ukupnih izbornih aktivnosti. U drustvima razvijene demokratije mediji povladjuju interesovanje publike, a politicari opet interesovanju medija. Uzajamni odnos sveta politike I sveta medija, kako Hana Arent konstatuje, podsecaju na odnos dva prijatelja od kojih je jedan zgodan, glamurozan I atraktivan (mediji), a drugi ruzniji, bogatiji I mocniji (politika) koji se bore za istu devojku (gledaoce, javnost, birace). Po Zoranu Slavujevicu izborne kampanje su presek politickih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, nacionalnih,religijskih I drugih procesa u odredjenom trenutku. Osnovni cilj kampanje je da se dobro upakujeI na izbornom trzistu proda program,stranka,kandidat odnosno da se dopre do gotovo svakog biraca I zadobije njegov glas I poverenje. Zadatak strucnjaka I analiticara je da slozen I dosadan jezik programskopolitickih dokumenata prevedu u jednostavne politicke formule. Birackom telu se udvara I obecava. Kampanja suocena je sa bar tri vrste limita. Karakteristike kandidata, raspolozivim kvalitetetom angazovanih strucnjaka. materijalnim sredstva, brojom i

Izborni stab, ozbiljnih kandidata morao bi da ukljucuje i strucnjake za stajling. Spin doktor je zapravo posrednik izmedju medija i centra moci. Gotovo sve

politicke organizacije koriste usluge PR agencije u situacijama kada zele da poprave sliku o sebi ili se pripremaju za izbore. Kampanje odpocinju uspostavljanjem kontakta i upoznavanjem biraca sa kandidatima i temama kampanje. Fazu otvaranja karakterise proizvodjenje publiciteta-koriscenje i stvaranje svake prilike da se publika animira,zatim opipavanje pulsa protivnika, korigovanje sostvene igre. U finisu izborna utakmica dobija na tempu intenzivira se terenska kampanja i koriste skriveni aduti. Zavrsnicu, klimaks kampanje odlikuju rat nerava i rat izbornim porukama,promotivni skupovi, konvencije, propagandne poruke i spotovi. Razlikuju se direktne, terenske i indirektne, na medije usmerene kampanje, pozitivne od negativnih Negativnoj kampanji su skloniji: 1) kandidati koji imaju ogranicenu i neizvesnu podrsku javnosti 2) oponenti-izazivaci vlasti 3) kandidati muskarci 4) kandidati i liste bez dovoljno resursa 5) Akcenat u kampanji moe biti na izbornom programu ili samoj licnosti kandidata i jakog lidera. Nas primer podela zaostalih penzija i plata ili otvaranje novih privrednih objekata i puteva.

Politiki akteri i korupcija

izvrsna politicka vlast i nosioci upravnih funkcija izlozeni izazovima ali i optuzbama za korupciju i liseni kredibiliteta i poverenja javnosti. U citavom regionu politika percepira kao sfera drustva najizlozenija korupciji. Galup 2009. i 2010. najsnazniji utisak ostavlja dramatican stepen prekida veze izmedju gradjana i vlasti u Srbiji. Politicari zejni da politicku poziciju konvertuju trajnu ekonomsku moc. Sartori, unutar politicke korupcije razlikuje dva njena vida. Na jednoj strani imamo politicare i funkcionere koji se kupuju da bi uradili neke stvari i da ne bi uradili neke stvari, a sa druge strane imamo politicare koji iznudjuju novac za svoju politicku karijeru. Ako vlast moze biti unosna, a pri tom nije dovoljno kontrolisana i odgovorna onda je put korupciji u politici sirom otvoren. Posto se na vlast dolazi izborima onda su izbori i stranke logican okvir za koruptivnu

razmenu i obavljanje transakcija kupovine pozicija,prava ili materijalnih dobara. Koruptivni proces je podeljen na dva perioda i tri segmenta. Prvi predizborni period sadrzi dva segmenta, nelegalne vidove izbornih prihoda i izbornih troskova. Drugi postizborni period ukljucuje treci segment-vracanje duga, legalno zaposljavanje, imenovanje na visoke polozaje, glasanje u skladu sa obecanjem. Kod nelegalnih rashoda dominira nelegalna kupovina glasova biraca ili poslanika pri cemu se obilato koriste drzavni resursi. Kreativniju prihodnu stranu cine imenovanje, imenovanja, titule, prisiljavanje privatnika da plate novac za zastitu. Pinto- Duchinski navodi 6 oblika izigravanja ili krsenja zakona koji su najkarakteristicni: a) b) c) d) e) f) nezakoniti pokloni koriscene novca stecenog korupcijom za partijske kampanje upotreba drzavnih resursa za partijske svrhe prihvatanje sredstava radi obezbedjenda ili obecanja neke koristi uzimanje sredstava iz necasnih izvora(kriminalnih krugova) trosenje novca za zabranjene namene(kupovina glasova). definise kao razmena finansijskih donacija za

Politicka korupcija politicke usluge.

Preporuke 1516 Skupstine Saveta Evrope iz 2001 je utemeljena na nacelima: razumne ravnoteze javnog i privatnog finansiranja potenim kriterijumima raspodele drzavnih davanja strankama, strogim pravilima regulisanja privatnih donacija i utvrdjivanja gornjih granica izbornih izdataka. Ukljucuje i transparentnost racuna stranaka stvaranje nezavisnog reviziskog tela i predvidjeni sistem sankcija (mogucnost suspenzije finansiranja iz drzavnog budzeta). Valenski sugerise drzavama u ogranicavanju koruptivnog delovanja sledecih 5 mera: 1) da obezbede dovoljno sredstava za kampanje 2) ne iskljucuju visokim limitima nastajuce politicke snage 3) zastite gradjana od pritiska da pruzaju finansijsku podrsku strankama 4) pruze im jednake sanse da dodju u kontakt sa svojim predstavnicima 5) ogranice uticaj velikih opozicijonih i partija vlasti finansijera I ocuvaju relativnu ravnopravnost

Izvori finansiranja privatno finasiranje

Privatne izvore finansiranja ine kako sredstva prikupljena unutar samih stranaka (lanarine, prilozi i pokloni lanstva, prihodi od partijskih promotivnih aktivnosti i

drugih oblika partijskog preduzetnitva), prilozi i pokloni fizikih i pravnih lica i dotacije koje dolaze od interesnih asocijacija- sindikata ili privrednih udruenja. lanarine nastaju prvo u radnikim partijama kako bi konkurisale finansijski monim partijama buroazije. Obaveza davanja i visina lanarine regulisane su statutima politikih partija. Nemaki sistem je primer visokog uea lanarina u finansiranju politikih stanaka, oko 30% a ekstremni primer je Holandija dostie i do 60%. Prihodi ostvareni organizovanjem stranakih priredaba, proslava i manifestacija, prodajom promotivnog materijala. Pokloni fizikih i pravnih lica - privrednih korporacija, graanskih udruenja i sindikata, u najveem broju zemalja predstavljaju najznaajniji izvor prihoda za politike partije, posebno kada se radi o pokrivanju trokova izbornih kampanja. Brojne partije imaju tradicionalno razvijene odnose saradnje, sa asocijacijama privrednika ili sindikatima. Prilozi fizikih i pravnih lica jesu i najkritikovaniji i najosporavaniji izvor prihoda za stranake finansije. Zakonodavci zato nastoje da ove priloge uine to transparentnijim, zabranjujui davanja anonimnih priloga i praksa ograniavanja visine pojedinih priloga, ali i visine ukupnih stranakih i izbornih prihoda i rashoda. Problem predstavlja evidentiranje, procena vrednosti i utvrivanje granica obima razliitih oblika nenovane pomoi i kvazivolonterskog angaovanja Dilema kome, osim pojedinanih graana, treba dozvoliti finansiranje stranaka i izbornih kampanja, a da to ne dovede do konflikta interesa i korupcije. Iskljuuju se strani finansijeri! Zabrana finansiranja najee postoji i kada se radi o prilozima dravnih preduzea i preduzea kod kojih udeo dravnog kapitala prelazi odreene procente.

Izvori finansiranja - javno finansiranje

Sistemi se razlikuju po svojoj nameni ka pokrivanju izbornih trokova , ka radu u parlamentu i redovnim stranakim aktivnostima ili ka jednoj i drugoj nameni, poput prakse u Srbiji i veini zemalja u tranziciji. Primaoci dravne pomoi mogu biti politike stranke ili pojedinani kandidati, mogu usmeravati ka partijskim centralama ili ka regionalnim i lokalnim stranakim odborima. Zakonodavac u Srbiji se opredelio za javno finansiranje i stranaka i izbornih kampanja, i to na svim nivoima dravnog organizovanja. Indirektna dravna davanja: Partije se najee oslobaaju trokova komunikacija i izborne korespodencije i trokova zakupa prostora, imaju poreske olakica, pod povoljnim uslovima mogu i kreditno zaduivati. U Velikoj Britaniji elektronski mediji su u obavezi da besplatno ustupe prostor za oglaavanje partija i kandidata, u SAD nema besplatnih termina. Preopruke idu na to da cena politikog reklamiranja bude dovoljno visoka da pokrije trokove i omogui zaradu medijima, ali da istovremeno bude prihvatljiva finansijski slabijim akterima. U Srbiji 120 minuta po emiteru dnevno uz obavezu da bude i posebno ozmaeno. Zakonom iz 2003 za redovne aktivnosti mogu raunati na 0,15% budeta Republike Srbije, kao i na 0,1% sredstava iz budeta teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava. U izbornoj godini za finansiranje izborne kampanje, njima se dodeljuje jo 0.1% iz budeta RS i 0,05% iz budeta optina i pokrjaine Vojvodina. Prosek euro po stanovniku Srbije Ovde se mogu uoiti brojne slabosti: 1. Sredstva za redovne stranake aktivnosti dele svima 30% a preostalih 70% srazmerno broju osvojenih mandata. 2. Kada je o finansiranju izbornih kampanja 20% svima a 80% samo onima koji su osvojili mandate 3. Po Zakonu iz 2004 : Svi privatni izvori finansiranja izborne kampanje jedne stranke ne smeju prei 1/5 ukupnih sredstava predvienih za tu namenu budetom. 4.Udeo priloga pojedinanog fizikog lica ne sme pri tom prei 0,5%, a pravnog lica 2% ukupno prikupljenih sredstava iz privatnih izvora za finansiranje kampanje stranke ili kandidata. 5. Krupan propust ini ilegalan tretman grupa graana u izborima. Budui da nemaju status pravnog lica, grupe graana ne mogu da uestvuju u raspodeli sredstava 6. Vanparlamentarne stranke koje ne uspeju da prekorae visoki izborni cenzus od 5%, mogu za svoj rad da prikupe iz privatnih izvora najvie 5% budetom predvienih sredstava za finansiranje stranakih aktivnosti, to se pokazuje kao krajnje nedovoljno za znaajnije stranako delovanje.

Kontrola i nadzor nad stranakim finansiranjem

Kontola i nadzor finansija imaju za ulogu da prvo ogranie, ako ne i u potpunosti sree predizbornu prodaju velikim donatorima a onda i naknadnu postizbornu korupciju, zbog ove injenice, zakoni o finansiranju stranaka se svrstavaju u red antikorupcionih zakona. U Srbiji predstavlja zakonsko reenje kojima su nadzor i kontola nad partijskim budetima i trokovima kampanje podeljeni izmeu Odbora za finansiranje republikog parlamenta i RIK-a, organa u ijem satavu i radi dominantnu ulogu imaju predstavnci stranaka. Preporuke govore u prilog formiranju posebno autonomnog i autoritativnog tela zaduenog za kontrolu politikih finansija. Praksa pokazuje da je neophodno da telo koje vri nadzor i kontrolu finansiranja ima uvid u svu dokumentaciju stranke, kao i mogunost, kad god se sumnja u istinitost podnetih izvetaja o finansijama, da alje svoje revizore. To podrazumeva da ovaj organ moe da sankcionie stranku koja je prekrila zakon ne samo novano, nego i uskraivanjem daljeg finansiranja, a u ekstremnim sluajevima i iskljuivanjem iz izborne trke. Pored stranaka, i elektronski mediji, tamparije i izdavai tampanih medija imaju obavezu da objave koliko je svaka politika partija potroila na svoju promociju ili reklamu Jedini izlaz je bio da se zakonskim promenama promeni i ponaanje igraa. Osnovna uloga zakona je da tokove novca uini transparentnim.

Zakon o finansiranju politikih aktivnosti etiri kljune prednosti

u odnosu na prethodno reenje ima

1. Celovit,jer pored stranaka regulie aktivnost i drugih politikih subjekata 2. Ukidaju se ogranienja u pogledu ukupne visine sredstava iz privatnih izvora, limiti su postavljeni na 20 prosenih plata za fizika lica i 200 za pravna, zabranjeni su i dalje, anonimni. 3. Uesnici izbora dobijaju u jednakom iznosu petinu od ukupnih sredstava za voenje kampanja. 4. Obezbeuje se i javna dostupnost podataka o prihodima i rashodima, ukljuiv i one o visini pojedinanih priloga, ukoliko prelaze vrednost prosene mesene zarade. Kontrolu vri nezavisno telo Agencija za borbu protiv korupcije.

Izborne i postizborne koalicije

Osnovni razlog to pol.partije sklapaju (pred)izborne koalicije radi poveanja ansi na izborni uspeh. Koaliciona izborna strategija mora da sadri bar minimalnu zajedniku platformu i realno odreen cilj izbornog okupljanja. Treba razlikovati ue, programske i ire, taktike koalicije. Unutar svakog od potencijalnih koalicionih partnera otvaraju liniju podele na fundamentaliste (programske istunce) i politike oportuniste Postizborne koalicije: o formiranju vlade obino se odluuje pregovorima lidera partija koje su ule u parlament, jer veoma malo partija uspe da osvoji veinu. Uglavnom su jednopartijske veinske vlade rezultat veinskog izbornog sistema. U modernoj Evropi, koalicione vlade postaju sasvim uobiajena pojava. Po sastavu, vlade moemo podeliti na jednopartijske i koalicione a i jedne I druge mogu biti manjinske i veinske.Jednopartijske veinske ,nekoalicione vlade su za dvopartijske sisteme(VB) Manjinska vlada podrazumeva postojanje opozicione veine u zakonodavnom telu koja svakog asa moe smeniti Vladu i ministre. Formiranje vlada sa vikom veine, npr. poput DOS-a

Koalicije pregovarake taktike i logike

Sastav predizbornih i parlamentarnih, vladavinskih koalicija moe se u znaajnoj meri razlikovati. I male partije mogu imati znaajan koalicioni i upravljaki potencija Koalicioni sastav, uslovljenn je, dakle, odnosom snaga i logikom usaglaavanja razliitih interesnih raunica potencijalnih partnera u vlasti. 1.) Postojanje dominatne, stoerne stranke iza koje se kao lokomotive grupiu manji koalicioni vagoni.

2.) Model relativne ravnotee snaga ni jedna pojedinana stranka ili predizborna koalicija ne raspolae dovoljnim brojem mandata koji omoguuje kreiranje vlade i nametanje svojih interesa. Teorija koalicije minimalnog opsega zagovara stvaranje koalicije izmeu pol.partija koje imaju bliske programske ideje i ciljeve, a ne izmeu stranaka koje se razlikuju u osnovnim stavovima. Pritisci odraavaju ogranienja iznuena od igraa izvan parlamentarne arene(npr.uticajne strane vlade, biznis, finansije, crkve, sindikati, vojska, univerziteti) spoljni veto igrai. to je sistem disproporcionalniji, time je vei podstrek za stvaranje predizbornih saveza. Dva zakonodavna paketa koja se odnose na delovanje izvrne vlasti, a to su: pravila odluivanja vlade i pravila koja se odnose na ostavku vlade. = Sledi izglasavanje nepoverenja ima taj efekat Shodno motivima politiara 1)mesta u vladi mogu izgledati kao plen koji dele lanovi stranke ili koalicije koja je pobedila, 2)ministarski portfelji mogu biti kljuna poluga moi za kontrolu pravca vladine politike. Koalicione vlade su ee ali nestabilnije od jednopartijskih, a veinske vlade su opet stabilnije od manjinskih.

Partije u parlamentu
Tri kljune dimenzije drutvene uloge politikih partija: 1) institucionalna; 2)civilna; 3)izborna Politike partije odreuju demokratski kapacitet i karakter internih i efikasnih odnosa u parlamentu, prevashodno na dva naina: prvi ini unutranji potencijal i resursi stranaka za voenje meritorne i argumentovanerasprave i racionalno i efikasno odluivanje. Drugi ine eksterni demokratizirajui uinci stranake kompeticije- njihov doprinos nastajanju stanja u kome je demokratija jedina igra u gradu. Politicki stereotipi zemljama u tranziciji: 1. Nije demokratija ve partokratija 2. uvoenje viestranaja imamo pluripartijsku dravu 3. partijski vrh kontrolie nie ealone i partijsku klijentelu. 4. Vrh ne ini samo oficijalno partijsko rukovodstvo ve i koterije moi u koje spadaju i finansijeri, savetnici, krug oko efa stranke 5. Razvijeno meupartijsko trite, primeri transfera poslanika iz jedne u drugu partiju 6. Nizak kredibilitet i poverenje koje uivaju Vrhovi stranaka pokuavaju da mandati u osnovi pripadaju strankama, uvode vezane mandate i blanko ostavke i faktiki ih legalizuju. Klaus Bajme govori o tri faktora koji odreuju mo partijske parlamentarne funkcije: 1. Kartelizacija partija, 2. Profesionalizacija partijskih elita, 3. Fragmentiranost partijskog sastava parlament. Ovoj globalnoj tendenciji suprotstavljaju se dva faktora sa obrnutim predznakom i dejstvom:

a)strogi mehanizmi i procedure disciplinovanja i kontrole poslanika b)povremeni talasi reideologizacije i uveanja znaaja programskih principa koji povratno suavaju manevarski prostor za nagodbe i kompromise u parlamentu

Konzervativne i liberalne grupacije u Evropskom parlamentu

Konzervativna ideolologija dominantna je u Evropskoj narodnoj partiji(EPP), zatim u redovima Evropskih konzervativaca i reformista(ECR), u Evropi slobode i demokratije(EFD), kao i u redovima jednog broja slobodnih evroposlanika, odnosno nezavisnih u koje spadaju britanski ekstremni nacional-konzervativci. Podela unutar konzervativaca: evroentuzijaste, evrorealiste , evroskeptike, ekstremni desniari = neskriveno negiraju federalnu evropsku zajednicu. Grupa Evropske narodne partije EPP osnovana 1976.god. kao Evropska narodna stranka u Briselu, EPP broji 72 partije i pokreta iz ukupno 39 zemalja EU i 6 zemalja izvan nje, Srbija 3 partijeG17+, DSS i Savez vojvoanskih Maara. Jedina drava lanica EU koja nema svoje predstavnike u EPP-u je VB. Glavna vizija saveza evropskih drava utemeljenom na demokratiji, trensparentnosti i efikasnosti zasnovanoj na meusobnom potovanju graana EU bez obzira na razliitosti. Cilj evropskih narodnjaka je da osigura prosperitet Evropi putem promocije ekonomije slobodnog trita uz razvijenu socijalnu svest. Socijalna trina ekonomija u svetu globalizacije EPP iznela predloge kako izai na kraj sa finansijskom i ekonomskom krizom Grupa Evropskih konzervativaca i reformista ECR je evroskeptina, antifederalna, konzervativna pol.grupa u EP. Osnovana je nakon izbora 2009 cilj da EU uini transparentnijom, odgovornijom i vie dostupnom interesima i potrebama njenih graana. Osam partija ini ovu pol.grupaciju, a najvee su Konzervativna partija iz VB, Zakon i pravda iz Poljske i Civilna dem.partija iz eke. Osnovne postavke su: konzervativizam, ekonomski liberalizam, evroskepticizam, antifederalizam (zalae se za Evropu nacionalnih drava) i atlantizam. ECR veruje u Uniju koja potuje sve razliitosti i prava drava lanica, a odbija centralistiko-federalnu viziju koju zastupaju ostale grupe EP. Grupa za Evropu slobode i demokratije EFD je evroskeptina desno orijentisana politika grupa u EP, formirana nakon izbora EP 2009. Koalicija devet pol.partija od kojih su najvee: partija UK za

nezavisnost(predsedava Najdel Farad) i italijanska Liga za sever(Enriko Speroni). Principi evroskepticizam, nacionalni i liberalni konzervativizam regionalizam i desniarski populizam. Grupa se protivi daljoj evropskoj integraciji koja bi umanjila demokratinost, a uveala centralistike pol.strukture u EU : potovanje evropske istorije, tradicije i kulturnih vrednosti, potovanje nacionalih razliitosti i interesovanja, sloboda glasanja ,pokrenuli kampanju povodom protivljenja euru kao zajednikom platenom sredstvu. SAVEZ LIBERALA I DEMOKRATA ZA EVROPU Oni predstavljaju sponu izmeu levice i desnice, a u njihovom lanstvu se nalazi 56 liberalnih i liberalno-demokratskih stranaka iz cele Evrope, Najvanije take programskog koncepta ALDE su: ekonomski jedinstvena Evropa, promovisanje mira i bezbednosti, snaenje EU kroz snaenje njenih institucija: uklanjanje svih oblika diskriminacije, zatite ivotne sredine i stvaranje strukturalne politike najzaostalijih evropskih regiona. U ELDR-u kao osnovni cilj imaju razvijeno evropsko trite potujui principe globalne ekonomske trgovine. Srbija(LDP), kao i dve partije sa Kosova.

Zeleni i levica u Evopskom parlamentu

EVROPSKA FEDERACIJA ZELENIH STRANAKA Slobodna Evropska Alijansa nastala je 19.juna 1993.god. i predstavlja panevropski savez, stvorena je iz dve progresivne evropske politike familije: Evropske zelene partije i Evropske slobodne alijanse. Karakterie ih postmaterijalistika orijentacija, zalaganje za socijalno i ekoloki odriv razvoj i stav da razvojne, ekonomske ciljeve treba postii odranjem ekoloke stabilnosti i ravnotee, uveanjem socijalne i ekonomske jednakosti i podsticanjem razvoja samoorganizovanja lokalnih i regionalnih zajednica. Zelena politika: Sledbenici zelene politike dele mnogo ideja sa ekolokim pokretom, konzervativistikim pokretom, pokretom za okolinu, kao i feministikim i mirovnim pokretom. Sa socijal-liberalnom pozicijom zeleni dele ideju odgovornog drutva i drave. Eko-konzervativci pored borbe za ouvanje ivotne sredine u operativna pol.pitanja ubacuju i probleme imigracije, abortusa i eutanazije, ali se dre dalje od gej i lezbejskih prava i drugaije gledaju na feminizam. Ekokapitalizma je da kapital postoji u prirodi kao prirodni kapital. Oni se zalau da se prevelika eksploatacija ne sme nagraivati i pomagati subvencijama od strane drave. Slobodna evropska alijansa koja je Zelenima pristupila jula 1999., bori se za demokratiju i pravo na samoopredeljenje naroda i regiona bez dravnog statusa u Evropi). PARTIJA EVROPSKIH SOCIJALISTA Ova partija je nastala 1992.god. iz Saveza socijaldemokratskih stranaka, partija definie kao meunarodna neprofitna organizacija , cilj da povee socijalistike, socijaldemokratske, laburistike i progresivne demokratske partije i organizacije u

Evropi, sarauje i sa Soc.Internacionalom, radnikim sindikatima i dr.evropskim pokretima.Srbija DS Osnovne vrednosti navodi: jednakost, demokratiju, solidarnost, potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, vladavinu prava, obavezuju se da e obnoviti i ojaati evropske drave blagostanja. Portu 2006.god Nova socijalna Evropa. Zalau se za proirenje EU i vii standard i kvalitet ivota u novim dravama lanicama, a unutar drava lanica za preraspodelu po principu solidarnosti bogatijih i siromanijih. Aktuelni voa frakcije je Martin ulc. EVROPSKA UJEDINJENA LEVICA-NORDIJSKA ZELENA LEVICA Drugaija Evropa je mogua, okuplja evropske komunistike i socijalistike partije, esta je po snazi, deluje kao konfederalna grupa, svaka politika partija lanica zadrava svoj identitet i politiku volju, a ujedno tei ostvarivanju zajednikih ciljeva. Grupa izraava svoju privrenost evropskim integracijama, ali tei stvaranju drugaije Evrope od one postojee(socijalna, mirna, demokratska, ekoloka, solidarna). Prioriteti: zaposlenost, razvoj, enska prava, imigracija i azil, diskriminacija, trgovina, zatita ivotne sredine, ljudska prava, zdravlje, energija, transport, ribarstvo, kultura, odbrana i bezbednost. NATO i Zapadnoevropska unija moraju biti naputene, protivi se neoliberalnoj ekonomskoj politici. Meu vodeim temama kojima se ova grupa trenutno navie bavi izdvajaju se dve: 1)zatita ena 2)kampanja protiv opijata, tj.droga. Koalicija GUE/NGL vidi sebe kao uvara planete Istie svoje zalaganje za korienje obnovljive energije i reciklau, kvalitetan javni prevoz, ist vazduh i kvalitetnu vodu, zatitu mora, dobrobit ivotinja i borbu protiv klimatskih promena.

Partije i ideologije
Jost definie politiku ideologiju kao set meusobno povezanih moralnih i politikih stavova i vrednosti o razvojnim ciljevima drutva i metodama kako se oni trebaju dostii. Za razmatranje politikog ponaanja i opredeljivanja graana metodski je jako vano razlikovanje politike ideologije i politike kulture, koja ored vrednosti sadri i politike stilove i ponaanja. Lipset je, definisao dvodimenzionalnu strukturu politikih vrednosti na temelju razlikovanja ekonomskih vrednosti. Tradicionalna osa politikih podela na levicu, centar i desnica, potie iz 1789. i rasporeda sedenja, u francuskoj skuptii stalea. Sa irenjem izbornih prava menja se i iri socijalna osnova leviarskih pokreta, radniki i socijalistiki pokreti, ali i novi drutveni pokreti(mirovni, feministiki, ekoloki) Nakon 1989.godine i simbolikog pada berlinskog zida i nekadanji komunisti ulaze u iroki luk stranaka koje polaze od liberalnodemokratskih vrednosti. Osnovno obeleje desnog dela politikog spektra ostaje potovanje hijerarhije, tradicije i kontinuiteta. Centar je samo meuprostor koji omoguuje nadproporcionalni koalicioni potencijal i uee u vlasti.

Dihotomija levica-desnica se zasniva na operativnim podelama rad-kapital. Jednakost je zapravo vrednost ije poimanje najjasnije razlikuje socijaldemokrate od liberala i konzervativaca, na jednoj, kao i komunista na drugoj strani politikog spektra Program partije predstavlja prostorno i vremensko preciziranje, konkretizaciju, razvoj i odreene ideologije, ali i revidiranje ili naputanje dela ideolokog balasta prilagoavanje konkretnim okolnostima i prilikama jedne zemlje. Danijel Bel Kraj ideologije formulisao tezu o iscrpljenosti politikih ideologija i nastanku stanja u kome je bar u zapadnim demokratskim drutvima ekonomija porazila politiku. Drugu vrstu predstavlja teza o renesansi alternativnih politikih i ideolokih pristupa poput ekologizma, feminizma, ikulturnog, verskog fundamentalizma, kao odgovora na oseaj u ugroenosti tradicionalnih vrednosti zbog irenja dominatnog konzumeristikog modela razvoja i multikulturizma. Razlikujemo devet politikih familija: liberali, konzervativci, regionalisti, hrianski demokrati, agrarne stranke, socijaldemokrati, ekologisti, (neo)komunisti i desni populisti i ekstremisti. Sa stabilizovanjem socijalnih i politikih prilika, politiki i ideoloki prostor zadobija obrise politikih podela koje dominiraju u zemljama liberalne predstavnike demokratije koje i inae slue kao uzor i pokazatelj uspenosti.

Partijski sistemi
Partijski sistem predstavlja okvir unutar koga se obavlja, partijskom aktivnou posredovana, dvosmerna komunikacija na liniji civilno drutvo- drava, naglaava kompetitivnost i konkurentske odnose. Kriterije za odreenje i klasifikovanje partijskih sistema ine: 1) broj relevantnih partija 2) irina i intenzitet podela meu njima 3) stepen institucionalizacije i stabilnosti partija i politikih procedura iri okvir ine: politiki poredak, uticaj socijalnih podela i mera oslonjenosti i karakter odnosa izmeu samih politikih partija.

Socijalni i institucionalni pristup koriste se pre svega na polju istraivanja veze partija i parijskog sistema sa linijama socijalnih rascepa. Kompetitivni, prostornopozicioni pristup pokazuje jasne prednosti u analizi dinamike i logike promena samog partijsko-politikog polja. Dauns zakljuuje da je broj partija u partijskom sistemu odreen prostornom raspodelom glasova na ideolokom spektru. Kompetitivna paradigma ima sledea ogranienja: 1) ograniena je mogunost partija da zbog politikog naslea i steenog imida, previe etaju po ideolokom spektru preskaui pritom ve pozicionirane partije. 2) nedovoljna znanja biraa o sutini i posledicama dopdtvenog opredeljenja u pitanje dovode polaznu postavku o racionalnom izboru biraa. 3) postojanje politike naddeterminante vodi nedovoljnoj programskoj profiliranosti partija, odnosno nedovoljno selektiviranoj politikoj ponudi.

Kriterijumi za odreenje partijskih sistema

Broj stranaka vaan jer odmah pokazuje stepen fragmentiranosti politike moi, brojimo samo one stranke koje su relevantne. Glavni pokazatelj izborne snage su glasovi koji se pretvaraju u mandate. U viestranakim sistemima potrebno je proveriti kakav je upravljaki i koalicioni potencijal svake stranke, stranka moe biti mala ali da ima snaan pregovaraki potencijal. Sartori predlae i svoje drugo pravilo raunjanja koje se temelji na ucenjivakom potencijalu, inteligentno brojanje partija.Ovakvo brojanje prua uvid u stanje u kome jedna stranka vredi vie nego sve druge zajedno, ime dolazimo do kategorije sistema sa predominantnom strankom. Takve sisteme nazivamo hegemonijskim.

Kod koalicionog je neophodno poi od dva dodatna merila:potencijal vladanja i stvarna relevantnost u vlasti. Sartori zakljuuje da se stvarni svet demokratske politike suoava sa dve kljune prekretnice:

1. Veina dobija udeo(nasuprot manjini koja ne dobija nita) 2. Apsolutna veina dobija sve(pravo da vlada sama)
Sartori dolazi do sedmolane klasifikacije partijskih sistema: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Jednostranaje Hegemonijska stranka Predominantna stranka Dvostranaje Ogranieni pluralizam Ekstremni pluralizam Atomizacija

Rose i Macki povezuju postizanje instucionalizacije, u stvari stabilnosti i trajnosti partija sa njihovim ueem u najmanje etiri izborna turnusa Angelo Panebianco zastupa stav da partija u procesu instucionalizacije prestaje da figurira kao sredstvo i postaje vrednost po sebi. Hanington naglaava da se instucionalna snaga partije meri u prvom redu njenom sposobnou da preivi svog osnivaa i harizmatskog lidera koji je prvi partiju doveo na vlast. Nestabilna i plitka partijska indetifikacija upuuju jasnu poruku o nedovoljno ukorenjenom,stabilizovanom i institucionalizovanom partijskom sistemu.

Uticaj izbornog sistema na partijske sisteme

Kljuni uticaj na odreenje partijskog sistema,pre svega broja relevantnih partija koje efektivno mogu vriti uticaj na proces formiranja i vrenja vlasti ima usvojeni izborni sistem. Divere je formulisao sledea dva zakona:

1. veinski sistem sa jednokrunim glasanjem pokazuje tendenciju ka dualizmu stranaka i 2. veinski sistem sa dvokrunim glasanjem i proporcionalno predstavnitvo pokazuju tendenciju ka viestranakom ustrojstvu

Interesovanje za izborne sisteme ponovo se probudilo 80-ih pod uticajem Lipharta koji je posebno nastojao da promovie proporcionalni sistem kao kljuni element konsensulanog koncepta demokratije. Na ponaanje i opredeljenje biraa ne utiu samo izborni sistem,ve i stranaki sistem. Stranaki sistemi kao i izborni se mogu podeliti na jake i slabe prema tome da li su kao sistemi struktuirani ili nestruktuirani Sartori u knjizi Uporedni ustavni inenjering opisao uticaj izbornih na partijske sisteme formulie kao zakone. 1. Jedan veinski sistem ne moe sam po sebi proizvesti nacionalni dvostranaki sistem ali mu moe pomoi da se odri ako je on prisutan 2. Dvostranaki sistem je nemogu ma kakav da je izborni sistem ukoliko su rasne jezike ili sline ne propustljive manjine koncentrisane u visokim proporcijama Najei sluajevi manipulacije izbornim pravilima jesu promena broja izbornih jedinica,promena odnosno uvoenje izbornog cenzusa ili radikalna promena celokupnog izbornog sistema ili prekrajanje izbornih jedinica.

Socijalni rascepi i linije politikih podela

Sloena drutva e po pravilu imati i sloenu i dinaminu politiku scenu. Jednom iskazani socijalni impulsi prolaze kroz politiki filter i vraaju se kao politika ponuda u koju su uraunati i ugraeni i specifini interesi i motivi politikih poslenika. Analiza odnosa izmeu socijalne pripadnosti graana na jednoj,partijskog opredeljenja na drugoj i njihovog prihvatanja odreenog seta politikih stavova i vrednosti na treoj strani.

Sloena lina jednaina biraa moe za efekat da ima da pripadanici iste socijalne grupe koji razliito rangiraju svoj nacionalni, klasni ili regionalni interes razliito i glasaju. Socijalni rascepi su najdublje strukturalne linije socijalnih razlika oko kojih se organizuju sistemske i trajne podele i na osnovnim linijama tih rascepa se formira i polje politike odnosno politike opcije i podele i politiki rascepi. Hipotezu zamrzavanja Rokan i Lipset su formulisali polazei od stava da su aktuelne politike podele efekat zamrznutih socijalnih rascepa,nastalih jo sa verskom,nacionalno-politikom i industrijskom revolucijom. etiri osnovna rascepa: drava-crkva, centar-periferija, selo-grad i rad-kapital. Od 80-ih godina 20.veka dodaje se i podela materijalizampostmaterijalizam,Ronald Inglhard. Najpovoljniji okvir po stabilizovanje demokratije, predstavlja dominacija meusobno slabo povezanih linija podela i rascepa koji vode ka uspostavljanju pluralizovanih indentiteta. Duboko podeljno drutvo,po stabilno funkcionisanje demokratskih institucija bar naelno je najnepovoljniji drutveni okvir Atila Ag ima rezerve prema efektima primene modela socijalnih rascepa na politiko grupisanje u postkomunisitikim zemljama.On kae da je stranaka utakmica rezultat konkurentskih politikih i ideolokih projekata unutar elita, a ne dubljih strukturalnih podela u drutvu. er Merku kae da su u postkomunistikim drutvima tri najvanija rascepa komunizam-antikomunizam, tradicionalizam-oksidentalizam,nakon sprovoenja radiklanih liberalnih reformi: komodifikacija-dekomodifikacija. Slavujevi,Komi i Panti u analizi osa politikih podela u Srbiji polaze od etiri linije rascepa 1.Socio-ekonomski rascep: temelji se na razlikama u socio-demografskim karakteristikama, 2.Istorijsko-etniki rascep: kao konflikt pripadnika razliitih etnikih grupa, 3.Kulturno-vrednosni rascep: tradicionalizam-modernizam-postmodernizam 4.Ideoloko-politiki rascep: temelji se na razliitim konceptima drutvenog i politikog uredjenja.

Partijski sistemi sa hegemonijskom i predominantom partijom

Hegemonijska stranka U sistemima sa hegemonijskom strankom formalno postoje i druge stranke ali nije doputeno ni formalno ni stvarno nadmetanje za vlast. Nema smene vlasti i hegemonijska stranka ostaje na vlasti bez obzira da li ima podrku ili ne i to bez ikakve sankcije. Postoje dva tipa hegemonijske stranke:

1. Ideoloko-hegemonijska stranka 2. Pargmatiko-hegemonijska stranka

U sluaju ideoloke hegemonije periferne stranke su zaista satelitske npr. nekomunistike stranke Primer za pragmatsko-hegemnijsku stranku je Meksiko pozicija institucionalnorevolucionarne partije Meksika 70. godina 20.veka imale su ovaj tip stranke: Salazarov Portugal,Paragvaj i Juna Koreja.

Stranaki sistemi sa predominantnom strankom To je kompetitivni sistem u kome u dugom periodu izbori ne dovode do rotacije na vlasti. Indija,Japan,Urugvaj i Turska su neke od zemalja koje su decenijama imale sisteme sa predominantnom strankom uz istovremene demokratske izborne procedure. Evropske zemlje : vedska, Rusija, Crna Gora. Da bi stranka uspostavila sistem sa predominantnom strankom neophodne su joj tri uzastopne apsolutne(parlamentarne) veine. Pre svega radi se o solidaristikoj socijalnoj i politikoj kulturi i seanju na dugu tradiciju relativne homogenosti drutva, prihvaenou politikog koncepta ili delovanje istaknute,harizmatine linosti ili bar jakog lidera koji obezbeuje nadmonu pobedu svojoj stranci.

Partijski sistemi dvopartizam polarizovani i umereni pluralizam

Dvostranaki sistemi Partijski sistemi u kojima postojanje treih stranaka ne spreava dve velike stranke da vladaju naizmenino same, odnosno radi se o sistemima u kojima su koalicije nepotrebne. Glavno obeleje ovog sistema je da jedna stranka vlada sama ali ne i neogranieno. Osnovni uslovi neophodni za funkcionisanje sistema su da: Dve stranke moraju biti u poloaju da se nadmeu za apsolutnu veinu mandata Jedna od te dve stranke uspeva da osvoji dovoljnu veinu u parlamentu Da je ta stranka spremna da vlada sama Da je realno oekivati rotaciju vlasti

Tvrdnju da dvostranaki sistem uvek bolje funkcionie od sistema sa vie stranaka Sartori smatra neprihvatljivom jer po njemu to je istinito samo kada je drutvo relativno homogeno,odnosno kada je spektar razliitih miljenja relativno uzak.Obezbeuje efikasnu, jednostranaku i kabinetsku vlast. Umereni pluralizam Podrazumeva postojanje 3 do 5 relevantnih stranaka i zbog toga je Sartori naziva ogranienim pluralizmom. Osnovno obeleje umerenog pluralizma koje ga istovremeno razlikuje od dvostranakog sistema jeste koaliciona vlada Umereni pluralizam nema jake protivsistemske stranke. Nema ni bilateralne opozicije jer su sve stranke usmerene na vlast i otvorene za koalicione vlade. Osnovne karakteristike sistema umerenog pluralizma su: Relativno mala ideoloka distanca meu relevantnim strankama Konfiguracija bipolarnih koalicija Centripetalno nadmetanje

Tri specifina sluaja umerenog pluralizma su sistem sa dve i po partije (Nemaka), dvokrilni viepartizam (Francuska) i sistem (etniki) dupliranog trostranaja(Belgija). Polarizovani pluralizam To je sistem sa najmanje 5 ili 6 relevantnih stranka, sistemi imaju sledeih 8 obeleja 1. Postojanje relevantnih antisistemskih stranaka 2. Postojanje bilateralnih opozicija 3. Fizika zauzetost centra 4. Polarizacija sistema 5. Centrifugalnost 6. Uroeni ideoloki obrazac

7. Neodgovorna opozicija 8. Politika preterane ponude, politika prevelikih obeanja Da li e drutva biti polarizovana zavisi po Liphartu od toga da li postoji bazini konsenzus o osnovnim principima zajednice .

Alternativni pristupi i tipologije partijskih sistema

Sartori polazi kao i drugi od brojaanog kriterijuma shvata da one moe biti osnova klasifikacije stranakih sistema. Divere je doao do krajnje pogrenog zakljuka sledei brojani kriterijum da svi stranaki sistemi tendiraju dualizmu po nekoj vrsti prirodnog zakona. Sartori kombinujui dva kriterijuma: stranake fragmentacije, broj i veliinu stranaka u zakonodavnom telu i ideoloke distance meu strankama, poloaje na dimenziji levo-desno, doao do 3 tipa demokratskih stranakih sistema: Jednostavnog dvostranakog pluralizma Umerenog pluralizma Segmentiranog pluralizma

Bejme Sartoriju zamera to mu je promaklo da primeti transformaciju masovnih stranaka u narodne, takoe i Sartorijev kritiki stav prema polarizovanom pluralizmu. Neki pisci istiu i druga obeleja osim broja partija za klasifikaciju partijskih sistema: relativnu veliinu partija,stepen bliskosti u njihovim opredeljenjima, irinu podrke koju partije uivaju u drutvu . Blondel je ponudio etvorolanu tipologiju partijskih sistema:

1. Dvopartijski u kome dve partije osvajaju po 45 % glasova 2. Dvoipopartijski u kojima jedna partija dobija priblino 45% a druga neto
manje od 40% a trea oko 15% 3. Viepartijski sa dominantnom partijom koja osvaja 45% a ostatak glasova je skoro jednako rasporeen na 3-4 partije 4. Viepartijski sistem bez dominantne partije u kojima 2-3 stranke dobijaju po oko a preostalo dele druge partije. Liphart je stranake sisteme podelio na

1. Centrfugalne (Francuska,Italija) 2. Centripetalne (Danska,Nemaka,VB,Finska) 3. Konkordancijsko-demokratske (Belgija,Holandija,Austrija,vajcarska)

Dinamika promena partijskih sistema Sartori smatra da se sama promena partijskog sistema moe dogoditi na dva naina: 1. Kontinuirano - unutranjim razvojem 2. Diskontinuirano - slomom sistema Ustavnim pravilima nije slom ,dravni udar menja osobe na valsti ali ako se struktura vlasti ne menja ne moe se govoriti o slomu. Sartori formulie dva kriterijuma na osnovu kojih procenjuje da li je u pitanju slom sisitema: 1. Kad god se neki politiki poredak ne transformie u skladu sa vlastitim pravilima promene ve odbacivanjem i krenjem tih pravila 2. Kad svrgavanjem vlasti ne ostaje stara struktura vlasti Sartori posebnu panju poklanja prelazu iz hegemonijskog u sistem sa predominantnom strankom i obrnuto. Sartori kae da kad maksimalna ideoloka distanca uzrokuje centrifugalno nadmetanje oblik partijskog dvostranaja se raspada ili otvara put graanskom ratu. Moemo zakljuiti da je nakon sloma ranijih modela jednostranake demokratije kompetitivni viepartijski politiki obrazac postao univerzalni evropski model.

Partijska scena i sistem Srbije politike stranke

Na oblikovanje aktuelnog partijsko-politikog prostora Srbije kljuno su uticala tri procesa:

1. Kolektivna politika memorija, 2. Decenijska agonija i krvavi raspad Jugoslavije 3. Tegoban proces tranzicije u globalizacijskom okviru
Po Hejvudu politiku konfiguraciju Srbije najbolje je izraavao model potkovice sa irokim frontalnim delom i meusobno jako priblienim kracima. Evolucija SOCIJALISTA: Posle pada, hapenja i smrti Miloevia, SPS je bila suoena sa serijom unutranjih podela,neretko inspirisanim iz krugova izvan stranke. U osnovi ovih podela su pitanja programske i demokratske evolucije partije i distanciranja od predhodne decenijske vladavinske prakse koja se fokusira na stav prema Slobodanu Miloeviu. Novo stranako rukovodstvo nastoji da se bar programski priblii socijaldemokratskoj politikoj porodici. SPS smeta na tradicionalnu levicu jeste opredeljenje za regulisanu trinu privredu, meovitu svojinsku strukturu i punu zaposlenost, odnosno zalaganje za bolje i humanije drutvo.Oni istiu znaaj kolektivnog pregovaranja, oblika neposredne participacije graana i zaposlenih i stvaranja razvijene ekoloke svesti. U Programskoj dekleraciji VII kongresa SPS-a iz 2006. zalau se za trinu privredu, slobodno preduzetnitvo i samostalnost privrednih subjekata, protive se globalizaciji i svrstavanju Srbije u vojne blokove. Saveznike socijalisti vide u radnikim sindikatima ,antiglobalistikim udruenjima i udruenjima antifaistikih boraca. Novi imid se gradi prvo podrkom manjinskoj vladi Kotunice a onda i ulaskom u vladu sa blokom oko DS nakon izbora 2008. Samointeres rukovodstva stranke da preivi krupne politike udare Ovaj proces nastavljen je i ubrzan nakon ulaska SPS-a 2008. u vladajuu koaliciju potisivanja Dekleracije o pomirenju i zajednikim ciljevima sa DS Oslonac ove partije su jo uvek siromani i nedovoljno obrazovani, skloni konzervatizmu, nacionalizmu odnosno zadravanju pozicije autoritarnelevice. Podela unutar radikala Pokrivaju gotovo itav prostor izmeu levice i desnice predstavlja istovremeno zalaganje radikala za liberlane principe i privatizaciju, jak dravni intervencionizam i razvijenu, solidarnu socijalnu politiku Radikali se deklariu i kao stranka sa najboljim socijalnim programom, zalau se i da obrazovanje ne bude privilegija bogatih, napravili pragmatski otklon i strateki cilj

stvaranja Velike Srbije tvrdei da e se on ostvariti iskljuivo politikim sredstvima za njih je realna mogunost povezivanja i objedinjavanja Republike Srbije i Republike Srpske. Radikali su stekli i jaka uporita u najveim gradovima postali pojedinano najjaa stranka sa velikim ucenjivakim potencijalom,sve je vailo do trenutka sukoba na vrhu stranke oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU koji je doveo do rascepa odlaska grupe oko Tome i formiranja SNS. Istie se bezuslovna saradnja sa Rusijom,Kinom,Indijom , oslabljeni radikali postaju slab i sve manje poeljan politiki partner ak i za grupu narodnjakog desnog bloka. Naprednjaki desni centar Podrkom neto manje od polovine aktivnog birakog tela zauzimaju stranke naslednice DOS-a.Jo uvek relativno najznaajniju ali permanentno opadajuu poziciju u bloku nacional-demokratskog, tradicionalistikog desnog centra ima DSS. Specifinost se ogleda u vezivanju promena ekonomskog i politikog sistema za ustavnu reformu. Programsko pozivanje na solidarnost, socijalnu pravdu i ulogu drave koju ona mora preuzeti od privrede. Karakteristino za DSS je kritian odnos prema EU i anti-Nato pozicija koja se moe porediti sa pozicijom radikala. Prepoznavanje Demokratske stranke DS i partije oko njega artikuliu volju proreformskog mlaeg obrazovanijeg dela Srbije. Ona se programski odreuje prvo kao moderna partija graanskog centra zatim kao moderna graanska narodna partija liberlane orijentacije. Pribliavanjem Socijalistikoj internacionali: Ekonomsku viziju DS predstavlja Srbija kao zemlja stabilnih ekonomskih institucija,dobre infrastrukture i velikog broja malih i srednjih preduzea, sebe vidi kao stranku socijalne odgovornosti. Time se od elitistike pozicije idu ka formatu masovne stranke sa kvalitetnim i kvalifikovanim kadrovima. Stranka se nakon 2006. percipira kao stranka moderne i umerene levice. Fragmentirana socijaldemokratija Nakon izbora 2007. SDP je vanparlamentarna stranka, a SDU i LSV su unutra koalicije sa LDP preskoili cenzus. Nakon izbora 2008. na perspektivnom i podelama konatminiranom polju prave socijaldemokratije pojavila se i stranka SDP Rasima Ljajia. Politika putanja G17 plus Transformacija ekspertske grupe G17 u stranku naglaene liberalne, modernizirajue orijentacije, govori o mogunosti nastajanja liberlane, prozapadne centro-desnice. Oni se zalau za radiklanu i brzu privatizaciju a ulogu drave svode na unutranju i spoljnu bezbednost i zatitu potovanja ugovora i zakona. Sudar sa realnim ivotom i politikom konkurencijom doveo je do znaajnog pomerenja ka centru. U Partiju regiona uz otvaranje pitanja decentralizacije i regionalizacije Srbije jeste refleks samoodranja G17 plus i njenog lidera Mlaana Dinkia

LDP-radikalni modernizam i evroatlantizam LDP nastaje 2005. iz frakcije DS-a 2007. spaja sa Graanskim savezom Srbije. Poziciju LDP-a karakterie radikalna pozicija ostanka izvan ustavnog i kosovskog konsenzusa . Zalau se i za zakon o jednakosti pozicije istopolnih parova s heteroseksulanim, bitan je njihov stav o priznavanju nezavisnog Kosova, a na socijalno ekonomskoj ravni zalau se za ekonomiju bez granica, ubrzanu tranziciju,privatizaciju,denacionalizaciju. LDP zadrava izvornu liberalnu inspiraciju. Zasniva se na 3 stuba, modernoj ekonomiji, modernom obrazovanju i efikasnoj i racionalno organizovanoj dravi. LDP najblii neoliberalnoj, libertarijanskoj poziciji.

Partijska scena srbije politiko pozicioniranje

Partjski sistem u Srbiji startovao 1990. kao sistem sa predominantnom strankom (SPS). Drugi izbori 1992. zavisno kako brojimo koaliciju DEPOS kao jednog ili vie aktera ukazuju na trostranaki ili multistranaki sistem (SPS,SRS,DEPOS). Na izborima 1993.trostranaki sistem je evaulirao u multipartijski, 1997. zbog bojkota dela opozije opet je bio trostranaki, Najveu promenu donose izbori 2000. tada je pobedila koalicija DOS sa 18 lanica a u parlament je ula i nova opozicija (SPS,SRS,SSJ),to je bio sistem sa predominantnom koalicijom. Do novih promena dolazi 2001. raspadom DOS-a na dva dela (DSS i ostatak) ime je ponovo uspostavljen multipartijski sistem. Isti pluralistiki sistem sa 5 do 7 relevantnih aktera zadrae se i nakon izbora 2007. i 2008. Srbije pripada tipu polarizovanog viestranaja ija su osnovna obeleja vie od pet relevantnih stranka i naglaena, u poslednje vreme manje, ideoloka distanca izmeu njih. Postojanje protivsistemskih stranka kao to su SPS i SRS od 2004. do 2007. koje nisu priznavale politiki poredak proizaao iz nasilne smene vlasti 5.oktobra 2000. ili LDP-a u pogledu politike prema Kosovu i u odnosu na Ustav 2006. Moe se pretpostaviti da e nakon smirivanja tenzija oko Kosova i postizanja konsenzusa oko evropskih integracija partijski sistem Srbije evaulirati od polarizovanom ka segmentiranom sistemu.

Socijalni rascepi i politiki izbori u Srbiji

U analizi socijalnih i politikih podela u Srbiji Slavujevi, Panti i Komi su koristili pet indikatora : 1. Samopozicioniranje biraa, 2. Podela (levica/desnica), 3. Indeks njihove stavovske diferencijacije, 4. Pozicioniranje relevantnih stranka od strane njihovih pristalica, 5. Oficijalno samopozicioniranje i programsko pozicioniranje samih stranaka. Veina biraa iskazuje stavovski leviarski sentiment istovremno glasajui za partije centra i desnice. Radiklanim levim ili desnim sebe smatra manje od 10% graana. Levici i desnici su podjednako skloni kljuni drutveni slojevi:KV I VKV radnici, tehniari, slubenici, strunjaci kao i domaice. Levici prednost daju penzioneri i poljoprivrednici a desnici su skloni uenici i studenti,nezaposleni i vlasnici. Socijalna pripadnost u uem profesionalnom-klasnom smislu ne odreuje u znaajnoj meri opredeljenje za levicu i desnicu. Na opredeljenje za levicu,centra ili desnicu najvie utie partijsko opredeljenje Najvie socijaldemokrata ima ima DS 32% , DSS i G17 sa po 29%. DS i G17 je liberalizam od 10-14% a DSS-a demohrianstvo(12%). SPS-a su podeljene izmeu prihvatanja komunizma i socijaldemokratije.

SPO podeljene na liberalizam,socijaldemokratiju i demohriane. Kljunu ulogu u razvrstavanju partija i birakog tela imaju podele na osnovu istorijsko-etnikih I kulturno-vrednosnih rascepa. (nacionalno-konzervativnu Vs. graansko modernistiku grupu) Moe se konstatovati da je karakteristika svih partija u Srbiji da nemaju naglaen socijalni profil, posebno mainstream stranke koje su zahvaene procesom omasovljavanja. U Srbiji postoji upranjen prostor za pojavu relevantne stranke centro-levice odnosno socijaldemokratske orijentacije. SPS i DS pokuavaju da zauzmu ovaj prostor. Mlai, obrazovaniji, reformski nastrojeni deo populacije se vezao za stranke centro desnice. Najveu nesigurnost pokazuju nii srednji slojevi-KV radnici, tehniari i slubenici koji bi mogli biti klijentela socijaldemokratske stranke.

Pojam, uloga i funkcije socijalnog dijaloga

Tranzicioni procesi u Srbiji su ponovo na prekretnici. Odluni privredni i socijalni iskorak treba nainiti u uslovima krajnje socijalne i politike nestabilnosti. Milion nezaposlenih, dva miliona siromanih, u narednoj deceniji treba oiveti proizvodnju, uz paralelan rast zaposlenosti i formiranje sigurnosne mree socijalne pomoi i podrke, problem je reiv poput kvadratura kruga. Pestruktuiranje velikih sistema je nemogue bez strane ekonomske pomoi (problemi oko Haga, Kosovo). Socijalni mir je nemogu bez minimalnog politikog i socijalnog konsenzusa. Srbija mora da napusti dosadanji model razvoja na pregrejanoj tranji i uvozu. Socijalni dijalog predstavlja proces, kao i odgovarajui pratei mehanizam i insttucionalni okvir u kome predstavnici vlade i socijalnih partnera (reprezentativnih sindikata i unije poslodavaca) kroz razmenu miljenja i sueljavanje argumenata, nastojei da priblie i usaglase stavove, reguliu konflikte i uspstave stanje socijalnog mira i kohezije. Predmet socijalnog dijaloga: strategija i politka zapoljavanja, ekonomska i socijalna politika, predlozi zakona iz radnog i socijalnog zakonodavstva, proces privatizacije, socijalni efekti, politika zarada, kolektivno pregovaranje i druga pitanja od interesa za zaposlene, sindikate i poslodavce. Svrha je postizanje kompromisa Socijalnog pakta o sadraju, dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i drutvenih promena. Bez efikasnog socijalnog dijaloga nema ni pune demokratske legitimacije poretka. Razvijen i efektivan socijalni dijalog zapravo je kljuni argument, konsensulanog modela demokratije.

Razliitiko koncepti i modeli socijalnog dijaloga

Pokriva veoma razliite prakse, forme i sdraje dijaloga i pregovora, dva, tri i vie aktera, voenih sa ciljem da se izbegno socijalni nemiri. Dva osnovna oblika participacije zaposlenihradi se o dva osnovna oblika participacije zaposlenih u poslovnom zivotu i aktivonostima i odnosima u preduzecu: a) ucescu zaposlenih u odlucivanju o organizaciji radnog procesa, uslovima rada, zaradama, b) finansijskim rezultatima preduzeca. Participacija samih zaposlenih ima dva glavna oblika: ucesce u upravljanju preduzecem i ucesce u finansijskim efektima korporacija. Od posebnog znacaja je direktiva 94/45 EZ o Savetima zaposlenih evropskih preduzeca usvojenih 94., koja za cilj ima poboljsanje socijalnog dijaloga u preduzecima EU. Do danas je formirano oko 750 Evropskih saveta zaposlenih. Tek puno jedinstvo i umrezavanje sindikalnih akcija i participacije predstavljaju dobitnu kombinaciju za zaposlene. Za razliku od Slovenije i Hrvatske gde je minimalan broj zaposlenih 21 neophodan za formiranje saveta, dok je u Srbiji taj broj 51. KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Koletivno pregoravanje, odnosno dvostrani pregovori poslodavaca, imaju za cilj sklapanje kolektivnih ugovora. sindikata i predstavnika

Njima se regulisu cene rada, radni uslovi i odnosi, prava sindikata. Radi se o slozenom postupku usaglasavanja zahteva i njihove odbrane.

Opstim kolektivnim ugovorom stite se osnovna minimalna prava i visina najamnine, visi nivo najamnine i povoljniji uslovi rada. TRIPARTIZAM Socijalni dijalog u koji su, pored predstavnika reprezentativnih sindikata i asocijacija poslodavaca ukljuceni su i predstavnici vlasti na odgovarajucim nivoima drzavne organizacije, sto omogucava i participaciju socijalnih partnera. Drzavne vlasti kroz tripartitni socijalni dijalog mogu kreirati uravnotezenu razvojnu i socijalnu politiku. Tripartitni proces, mehanizmi i institucije imaju, po pravilu, savetodavnu i konsultativnu ulogu, i baziraju se na donosenju misljenja preporuka i odluka konsenzusom. Najvaznija medjunarodna tripartitna institucija je Medjunarodna organizacija rada 1919. Cetiri osnovne kriticke primedbe neoliberala 1. Socijalna davanja derogiraju sistem i destimulisu zaposljavanje 2. Tvrdo prosindikalno radno zakonodavstvo i prezasticenost i privilegovanost aktuelno zaposlenih, krivci su nezapolenost, 3. Pristalice centralizovanog tripartitnog dobronamernosti ucesnika, dijaloga sire iluziju o razumnosti i

4. Zakljucak o antitrzisnoj i antidemokratskoj prirodi socijalnog dijaloga. Izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo i praksa socijalnog dijaloga ne vodi stvaranju paradrzavnih institucija, vec jacanju poverenja i osnazivanju neophodnog bazicnog drustvenog konsenzusa.

Praksa i efekti socijalnog dijaloga

Period od WW2 do 1980. karakterie ekspanzija i irenje forme socijalnog dijaloga donetog unutar MOR-a. Stvaraju se pretpostavke za trostrano pregovaranje, od posebnog znaaja su : Konvencija o kolektivnom pregovaranju, preporuka o tripartizmu, preporuka o radnim odnosima u javnim delatnostima, preporuka vezana za kolektivno regovaranje. U Srbiji nakon 2000. donet je set zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, primeren trinoj privredi, formiran je tripartitni organ socioekonomski savet (2001). Razlozi koji su doveli do skromnog uinka i umanjili razvoj socijalnog dijaloga: 1. Opti karakter ini sam rizik neefikasnosti 2. Uticaj globalizacije 3. Socijalna agenda se pomera sa industrijskih na postindustrijske teme 4. Pad integrisanosti pojedinaca u interesne organzacije Samo institucionalizacija socijalnog dijaloga predstavlja jasnu obavezu koja se postavlja pred svaku zemlju kandidata za lanstvo u meunarodnim integracijama. Da se stvori zakonski institucionalni okvir za olakavanje i sprovoenje socijalnog dijaloga. Tripartitni i multipartitni oblici socijalnog dijaloga su evropski izum.

Ekonomski socijalni saveti potvrdili su se u praksi kao najuspenije reenje za ureivanje i realizaciju procesa konsultovanja i pregovaranja na osnovu prethodno utvrenih pravila i mehanizama, za donoenje praenja i kontorole donetih odluka i postignutih dogovora. Meunarodno udruenje SES 1999 okulja 50 zemalja organizuje tematske konferencije posveene problemima odrivog razvoja.

Socijalni dijalog u Srbiji

U Srbiji je avgusta 2001 formiran socijalno-ekonomski savet kao polazni instucionalno okvir za tripartitno pregovaranje. Savet je prosao kroz tri perioda razvoja: Prvi inicijalni i konstitutivni period je period od sporazumnog formiranja saveta do njegove zakonske formalizacije i institucionalizacije (2001-2004). Drugi period karakterise neuspesno nastojanje da se organizaciono stabilizuju institucije socijalnog dijalog (2004-2008). Treci period od 2008 obelezava pokusaj da se u okviru ekonomske i socijalne krize dovrsi institucionalni i organizacioni okvir. Kljucni problem ostaje sto jos uvek svi nacrti zakona iz delokruga rada Saveta ne stizu na misljenje savetu. Nije izgradjena ni mreza lokalnih socijalno-ekonomskih saveta. U Srbiji po zakonu ima registrovano samo 17 lokalnih saveta. Opsti kolektivni ugovor potpisan je tek na zajednickoj konvenciji reprezentativna sindikata( SSS i UGS Nezavisnost), odrzanoj 2008 godine. dva

Klima opsteg uzajamnog nepoverenja i kratkorocnih taktickih priblizavanja su glavna karakteristika socijalnog dijaloga u Srbiji.

Mozemo konstatovati da su nezadovoljavajuci ucinci socijalnog dijaloga: raireno siromatvo, nezaposlenost i podzaposlenost. Prevashodno determinisani delovanjem dve grupe internih faktora: 1. Nepostojanjem odgovarajuceg politicko-kulturnog okvira kao 2. Disbalansom moci u korist "jedino legitimnih" predstavnika vlade.

Socijalni dijalog u Srbiji - akteri i pretpostavke

Socijalnog dijaloga nema bez razvoja kulture dijaloga, medjusobnog uvazavanja i tolerancije. Akteri socijalnog dijaloga su bili i nespremni i neosposobljeni za vodjenje istog. Trenutno stanje svesti vecine zaposlenih najbolje izrazava zakljucak da za dijalog nema alternative, ali da se od njega ne ocekuje previse. 2010 u spremnost poslodavaca da ucestvuju u efektivnom socijanom dijalogu ne veruje (38 %) zaposlenih. Dok u namere vlade sumnja 1/3, a u spremnost i sposobnost sindikata nema poverenja ni 15% zaposlenih. Socijalni dijalog ipak postoji u svom institucionalnom obliku. Kriza siromastvo i pad zaposlenosti pokazuju da nema pravih pozitivnih efekata socijalnog dijaloga. Obecanja vlasti tokom perioda 2003 - 2008, oko potpisivanja socijalnog pakta sa sindikatima, zavrsila je tragicnom sudbinom. Smena vlasti nista pozitivno nije donela za sindikate, vec naprotiv stupanjem na vlast, je zaboravila je svoja predizborna obecanja. Tri grupe razloga ogranienog uinka socijalnog dijaloga: 1.) Nejedinstvo demokratskih stranaka i medjusobna borba za dominaciju u vlasti,

2.) Nereseni problemi sa Haskim tribunalom, odnosima sa Crnom Gorom, statusa Kosova, Trajni izlaz je u potpisivanju socijalnog pakta o razvoju i zaposljavanju u kojim ce vlast garantovati rast proizvodnje i kretanje cena i investicija, a sa sindikatima dogovarati uslove privredjivanja i kretanja zaposlenosti, zarada penzija i socijalnih davanja. Stojiljkov: Meu zaposlenima dominira stav, rezervisane, uslovne i plitke podrke socijalnom dijalogu, uslovljen nezadovoljstvom njegovim dosadanjim tokom i efektima kao i nedeovljnom edukacijom zaposlenih o njihovoj svrsi, akterima i sadrajima.

Budunost socijalnog dijaloga

Odsustvo socijalnog dijaloga i iskrene spremnosti da se vodi na ravnopravnim osnovama, vodi u nekontrolisanu eksploziju socijalnog nezadovoljstva, razmah socijalne demagogije i populizma i porazu reformskih i demokratskih snaga. Otvoren i irok socijalnoi dijalog je najbolji mogui put da se doe do preko potrebnog sporazuma o pravcu, tempu i uravnoteenoj raspodeli trokova i dobiti od tranzicionih promena. Neophodno je da Srbija svoje radno, sindikalno i socijalno zakonodavstvo prilagodi sa normativno-institucionalnim okvirom i praksom socijalnog dijaloga EU. Socijalni dijalog trai itavu mreu organa i na granskoj ravni i na nivou jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da bi se upote moglo govoriti o ureenom konceptu i praksi. Nosioci uspenih socijalnih promenna i politike ne mogu pojedinano biti ni dravni organi i organi lokalne samouprave ni autonomni odreeni odnosi socijalnih partnera ili samo obrazovne, kulturne, zdravstvene organizacije, kao ni izolovani civilno drutveni volonterijat i humanitarne aktivnosti.

Svako ima svoje prednosti i ogranienja svoju zonu odgovornosti i svako mora dati pun dobrinos kroz uee u delovanju razvojnih koalicija na svim ravnima organizovanja kreiranja i realizovanja razvojne strategije koja sadri jasnu socijalnu komponentu.