Универзитет у Београду

Факултет политичких наука

СПОЉНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

Информатор за школску 2014/2015.

Семестар: VIII

Предавач: редовни професор др Иво Висковић

Сарадник: асистент МА Милан Крстић

Београд, март 2015.

 1. УВОД
Овај информатор направљен је у циљу темељнијег и правовременог
обавештавања студената Основних акадмеских међународних студија (оба модула),
који овај предмет обавезно слушају у осмом, завршном семестру својих студија,
као и оним студената Основних академских студија политикологије који одаберу
овај предмет између више понуђених изборних предмета.

Све информације, планови и распореди који се налазе у овом информатору

су оквирни. Наставници на предмету задржавају право одређених променама
услед непредвиђених околности. Уколико до промена дође, оне ће бити спроведене
на такав начин да студенти не буду оштећени, као и да о њима буду благовремено
информисани.

1.1. Циљ предмета

Курс обухвата проучавање генезе и савремене спољне политике Србије.

Студентима ће бити објашњено која питања савремене спољне политике имају
дубље историјске корене, а која су резултат скорашњих збивања у нашој земљи и
њеном међународном окружењу. Тумачиће се утицај појединих детерминанти
унутрашњег карактера и детерминанти везаних за међународно окружење земље на
садашњу спољну политику Србије. Анализираће се односи са најважнијим
партнерима у међународној политици. Основни циљ је да се студенти оспособе да
самостално анализирају спољну политику своје земље, прибављајући релавантне
податке и примењујући теоријска знања о спољној политици. Стечена знања и
способности треба да студентима омогуће самостално праћење и анализирање
спољнополитичких збивања, да би били способни да обављају основне аналитичке
послове из ове области ако буду радили у државним органима, посебно
Министарству спољних послова и ДКП-има Србије, научно-истраживачким
институцијама, политичким странкама и другим организацијама.

1.2 Исход предмета

Основни исходи учења треба да буду:стицање знања о генези и

карактеристикама савремене спољне политике Србије; оспособљеност да се
самостално налази изворе података о овим питањима; стицање вештине
аналитичког приказивања појединих спољнополитичких проблема; стицање
вештине писменог и усменог саопштавања резултата сопствених истраживања и
анализа
 2. АКТИВНОСТИ НА ПРЕДМЕТУ
2.1. Предавања

Предавања се одржавају сваког понедељка од 14:00 до 15:30 часова у

слушаоници 1 на Факултету политичких наука. Предавања изводи професор др Иво
Висковић. Присуство предавањима се најтоплије препоручује, имајући у виду
могућност да се одређена важна питања адресирана на предавањима нађу и на
писменом тесту, односно усменом испиту, без обзира на њихово (не)присуство у
литератури.

2.2. Вежбе

Вежбе се одржавају једном недељно, почевиши од треће наставне недеље

(9.03.2014-16.03.2014.). Сврха вежби јесте активно учешће студената у дискусији о
релевантним проблемским питањима спољне политике Србије, што треба да
подстакне студенте да критички размишљају и приступају проблему, а да своје
ставове излажу систематично, уређено и концизно. На вежбама ће се обрађивати
додатни материјал, пре свега примарни извори, односно проблематизовати
одређена додатна питања која нису била темељније адресирана на предавањима.
Детаљне информације о концепту и темама вежби можете пронаћи у четвртом
поглављу овог информатора.

2.3. Тест

Писмени тест биће организован у колоквијумској недељи у априлу. Тачан

термин биће одређен у последњој недељи марта, у договору са студентима.
Поправни тестови биће одржани у јуну и у септембру.

За припрему теста биће потребно припремити следећу литературу:

др Душко Лопандић, Послужити своме драгом отечеству – из историје

дипломатије Србије 1804-1914, Службени гласник, Београд, 2010

Наташа Драгојловић, Станислав Сретеновић, Драган Ђукановић, Драган

Живојиновић, Ур., Спољна политике Србије – стратегије и документа, Европски
покрет у Србији, Београд, 2010, стр. 71-118 (пре свега обратити пажњу на
документе обрађиване на вежбама)

Велибор Гавранов, Момир Стојковић, Међународни односи и спољна политика

Југославије, Савремна администрација, Београд, 1972, 250-276; 154-179
2.4. Усмени испит

Усмени испит одржава се у редовним испитним роковима. Испитивач je

проф. др Иво Висковић. На испиту се усмено одговара на два испитна питања.
Списак испитних питања налази се на крају информатора.

Услов за излазак на усмени испит јесте успешно положен тест.

2.5. Вредновање активности на предмету

Активност Укупна оцена

Вежбе 20 %
Тест 40 %
Усмени испит 40 %
УКУПНО 100%

3. ВЕЖБЕ – ДЕТЉНИ ПЛАН

3.1. Концепт вежби

Активност Време
Актуелности спољне политике Србије 10 мин.
Увод у тему 5 мин.
Излагања 20 мин.
Расправа на задату тему 45 мин.
Закључна разматрања 5 мин.
Евидентирање активности и
присуства 5 мин.
УКУПНО 90 мин.

3.2. Актуелности спољне политике Србије

Првих петанест минута вежби биће одвојени за разматрање актуелност

спољне политике Србије, при чему ће се у анализи ових догађаја користити
категоријално-појмовни апарат и аналитичка средства стечена на курсу Основи
теорије спољне политике у седмом семестру. За припрему овог дела довољно је
бити добро информисан редовним праћењем извештавања медија о
спољнополитичким питањима.
3.2. Излагања

Излагања представљају најнепосреднији и најдиректнији облик учествовања

студената у вежбама, и у својој форми наликују дебати. За сваку тему биће
понуђено више проблемских питања, на које је могуће дати одговоре „да“ или „не“.
У сваком излагању један студент ће аргументовано заступати становиште
позитивног одговора на постављено питање (тј. тврдити да је „да“ прави одговор),
док ће други настојати да аргументовано убеди колеге да је негативан одговор
(односно „не“) ближи истини.

Студенти се пријављују унапред, слањем електронске поште на

milan.krstic@fpn.bg.ac.rs како би излагали на одређену тему. Предности имају
колегинице и колеге које унапред пронађу некога ко би заступао супротно
становиште (да или не) на исту тему као и они.

У једној групи по једном термину може се излагати само на једну тему, од

укупно понуђене три теме (односно питања) по сваким вежбама. Уколико се више
парова пријави да разматра различита питања, пар који се временски касније
пријавио (рачуна се тренутак стизања елетронске поште) мораће да одабере неко од
понуђених питања за излагање из неке од других недеља. Изузетак ће бити
направљен само уколико се испостави да у једној групи има више студената који
желе да учествују у овој предиспитној активности, него што има слободних
термина. У том случају, број излагања може се повећати на два по термину у
одређеним недељама, како никоме не би било ускраћено право да успешним
извршавањем ове активности освоји 10 поена, због могуће касније пријаве или
сличних техничких проблема.

Важне напомене за излагања:

- Оптимално трајање једног излагања (било позитивног, било

негативног) је 8-10 минута, а максимално 12 – за сваки прекорачени
минут биће одузет један поен од максималних 10 поена;

- У излагању покушавате да на основу прочитане литературе

предочите који су могући аргументи који иду у прилог или против
одређеног питања, покушавајући да убедите својим аргументима
аудиторијум да су они исправни и тачни;

- Није битно да ли се ваш став у реалности поклапа са тезом коју

заступате!!! Ово је једна ментална вежба, која има за циљ
изоштравање и критичко разматрање аргумената „за“ и „против“
одређеног проблемског питања, а до одговора на то која је позиција
ближа истини и који су аргументи уверљивији покушаћемо да дођемо
сви заједно у дискусији након вашег излагања, када ћете и ви
изложити ваш лични став;
 - У припреми излагања настојите да буде систематични и не
препричавајте историју одређених догађаја, већ ваше излагање
формулишите у виду набрајања аргумената зашто је прави одговор
на неко питање позитиван или негативан;

- Настојите да вам аргументи буду што уверљивији и да их буде што

више, али их немојте измишљати на силу, уколико не постоје;

- Уколико износите аргументе који могу бити сумњиви или лако

критиковани, покушајте да обарањем могућих критика ојачате
њихову снагу;

- Power Point и Prezi презентације је могуће користити, уколико

желите, али није неопходно. Такође је могуће и аргументе укратко
написати на табли пре излагања, или поделити папире на којима су
наведени основни аргументи који ће бити изнесени осталим
колегама. Ово су све корисне ствари, које могу олакшати праћење
вашег излагања другима и због тога је употреба било које од њих
(само једне, нема потребе за паралелном употребом више њих)
уопштено препоручена, али није неопходна за добро излагање;

- У излгању не постоји победник, ово није дебата и немојте да се

концентришете на то шта други прича и како, нити да нападате
заговорника друге стране- поента је пронаћи и што боље изложити
аргументе за став који заступате

3.3. Расправа на задату тему

У овом делу вежби разговараће се о материјалима које је било неопходно

припремити за те вежбе. Посебна пажња биће придата питањима за дебату (по три
су наведена за сваке вежбе), како онима која ће бити претходно расправљена у
излагањима, тако и преосталим питањима. Ова питања служе као оријнтир за
размишљање при читању материјала. Међутим, разговараће се и о другим
аспектима поменутих текстова. Такође, настојаћемо да синтетишемо знање стечено
на предмету Основи теорије спољне политике са једницицама анализе којима се
бавимо на вежбама. Због тога ће уз сваку тему бити наведене и области којих се
студенти могу подсетити, како би ефекат њихове обраде одређене теме био потпун.

3.4. Вредновање активности на вежбама

Активност Бодови
Присуство 5
Активност у дискусији 5
Излагање 10
УКУПНО 20
 3.5. Распоред одржавања и теме вежби

Вежбе Недеља Тема

09.03.2015- Спољна политика Србије у 19. и почетком 20. века:
1 15.03.2015. од Гарашанина до Милована Миловановића
16.03.2015- Мировна конференција у Паризу и спољна политика Краљевине
2 22.03.2015. СХС/Југославије
23.03.2015- Спољна политика друге Југославије 1945-1961:
3 29.03.2015. од „удардне песнице комунизма“ до „заштитног кишобрана“ НАТО
30.03.2015- Спољна политика друге Југославије 1961-1991:
4 05.04.2015. Титов „трећи пут“ и „после Тита – Тито“
06.04.2015-
- 12.04.2015. КОЛОКВИЈУМСКА НЕДЕЉА
13.04.2015-
5 19.04.2015. Спољна политика Србије и СРЈ од 1991-2000: Газиместан, Дејтон, Рамбује
20.04.2015- Спољна политика СРЈ/СЦГ/Србије од 2000. године до данас:
6 26.04.2015. циљеви и средства
27.04.2015-
7 03.05.2015. Спољна политика Србије и процес европских интеграција
04.05.2015-
8 10.05.2015. Србија и међународне организације: „Боље за столом, него на столу?“
11.05.2015-
9 17.05.2015. Србија и велике силе: у мноштву „стубова“ и „стратешких партнера“
18.05.2015-
10 24.05.2015. Србија и суседи: спорови и помирења
26.05.2015-
11 31.05.2015. Детерминанте и процес креирања и реализације спољне политике Србије
01.06.2015-
- 05.06.2015. КОЛОКВИЈУМСКА НЕДЕЉА

3.6. Теме за дебате

2. Мировна конференција у Паризу и спољна политика Краљевине СХС/Југославије

 Да ли је су захтеви у погледу нових граница Југославије које је наша делегација изнела на

Конференцији мира у Паризу били објективни и оправдани?

 Да ли су структура и равнотежа снага у међународном систему након Другог светског

рата били кључна детерминанта спољне политике Југославије(СХС) у међуратном
периоду?

 Да ли су Мала Антанта и Пакт балканског споразума биле безначајне организације

(„организације за лепо време“)?

 Да ли је спољнополитички концепт кнеза Павла Карађорђевића био у потпуности

супротстављен концепту краља Александра Карађорђевића?

 Да ли је избор „боље рат него пакт“ био једина вредносно исправна опција за Краљевину
Југославију?
3. Спољна политика друге Југославије 1945-1961: од „удардне песнице комунизма“ до
„заштитног кишобрана“ НАТО

 Да ли је Балканска федерација била пројекат у интересу Југославије?

 Да ли је Југославија водила експанзионистичку политику према Грчкој 1945-48?

 Да ли је Титова Југославија примњивала сличну тактику у тежњи да се добије Трст као

Краљевина СХС након Првог светског рата у тежњи да се добије Корушка?

 Да ли је Југославија била неформални (придружени) члан НАТО средином 1950их?

 Да ли је умешност Јосипа Броза Тита била кључни фактор који је утицао на опстанак
Југославије другом половином 1940их и 1950их година 20. века?

 Да ли је проблем у сарадњи са СССР-ом био везан искључиво за Стаљинову личност?

4. Спољна политика друге Југославије 1961-1991: Титов „трећи пут“ и „после Тита – Тито“

 Да ли за Србију данас постоји велики потенцијал у сарадњи са Покретом несврстаних

земаља?

 Да ли је теорија активне мирољубиве коегзистенције фактички умрла са „крајем

историје“ (Френсис Фукујама)?

 Да ли су активна мирољубива коегзистенција и политика несврстаности биле продужетак

унутрашње политике Југославије (у складу са марксистичким виђењем спољне политике)?

 Да ли је „колевка“ несврстаности Конференција у Београду 1961. године?

 Да ли смрћу Јосипа Броза Тита умрла и спољнополитичка умештност и важност

Југославије?

 Да ли су актери у СФРЈ крајем 1980их увидели до каквих је промена дошло на нивоу

међународног система?

5. Спољна политика Србије и СРЈ од 1991-2000: Газиместан, Дејтон, Рамбује

 На ком нивоу анализе (глобални, државни, индивидуални) се налазе кључни узроци за одабир
војних (ратних) средстава у југословенској кризи од стране политичких руководстава у
СРЈ, Хрватској и БиХ?1

 Да ли је СРЈ имала иједног значајног савезника током последње деценије 20. века?

1
Ову тему могу радити три особе, при чему свака брани једну тезу: а) Глобални (промене у
међународном систему, изазови од споља); б) Државни (карактер политичког система СФРЈ и
појединачних република, прихватање национализма као државне идеологије...); в) Индивидуални
(Милошевић, Туђман, Изетбеговић...)
  Да ли је стварни спољнополитички циљ СРЈ током сукоба у Хрватској и БиХ била
територијална експанзија?

 Да ли су Милан Панић, Добрица Ћосић и Слободан Милошевић водили три различите

спољне политике?

 Да ли је неприхватање Споразума у Рамбујеу била грешка?

 Да ли је прихватање Кумановског споразума било једини избор које је руководство СРЈ и

Србије имало у датим условима

6. Спољна политика СРЈ/СЦГ/Србије од 2000. године до данас: циљеви и средства

 Да ли данашња Србија има јасне спољнополитичке циљеве?

 Да ли је иједна влада у периоду 2000-2012. имала јасне спољнополитичке циљеве?

 Да ли је израда стратегије спољне политике од велике важности за Србију данас?

 Да ли Србија треба да одвоји више средстава за јавнодипломатско представљање као

средство спољне политике?

 Има ли Србија капацитета за ефикасну употребу економских средстава спољне политике?

 Да ли Србија у данашњим околностима уопште може и помишљати на употребу војске

као средства спољне политике?

7. Спољна политика Србије и процес европских интеграција

 Да ли је увајање свих правних тековина ЕУ у области спољних односа (поглавље 30)

штетно за спољнотрговинску политику Србије?

 Да ли је за Србију данас корисно да се што пре усагласи са ЕУ у области спољне,

безбедносне и одбрамбене политике (поглавље 31)?

 Да ли су партнерство Србије са Русијом, Кином и кокетирање са Покретом несврстаних

спојиви са члаством у ЕУ као циљем?

 Да ли је договорима са Приштином (Бриселски споразум) Србија одустала од битног

аспекта сопственг националног интереса зарад напретка на путу ка ЕУ?

 Да ли ће Србија морати да призна Косово као независну државу, ако жели да постане
чланица ЕУ?

8. Србија и међународне организације: „Боље за столом, него на столу?“

 Да ли је чланство у СТО од изузетног значаја за спољну трговину Србије?

  Да ли је Србија зависна од међународних финансијских институција (СБ, ММФ...)?

 Да ли је Србија до сада добро искористила, или је на путу да добро искористи

председавање ОЕБС-ом (2015)?

 Да ли актуелна Влада показује интересовање за чланство у НАТО?

 Да ли је Србија у довољној мери активна у међународним организацијама?

 Да ли постоји потенцијал за прикључивање Србије евроазијским интеграционим процесима

(Евроазијска унија, ОДКБ...)?

 Да ли је национални интерес Србије да Вук Јеремић постане генерални секретар УН?

9. Србија и велике силе: у мноштву „стубова“ и „стратешких партнера“

 Да ли споразуми о стратешким партнерствима у пракси доносе битну корист Србији?

 Да ли је учешће у међународној коалицији против Исламске државе корисно за Србију?

 Да ли односи Србије и САД стагнирају?

 Да ли Србија може без блиске сарадње са Русијом?

 Да ли је Русија највећи пријатељ Србије?

 Да ли је однос са Берлином најважнији билатерални однос данашње Србије?

 Да ли Србија треба да се усмери ка свеобухватном партнерству са Пекингом?

10. Србија и суседи: спорови и помирења

 Да ли су земље „старог суседства“ искренији партнер Србије од земаља „новог

суседства“?

 Да ли се разликују државни интереси Србије и национални интереси српског народа у

односима Србије са суседима?

 Да ли је Мађарска данас најбољи партнер Србије од суседа?

 Да ли се може рећи да Србија има „добросуседске односе“ са „Новим суседством“

(Хрватска, БиХ, Црна Гора, Македонија)?

 Да ли ће одбацивање узајамних тужби Србије и Хрватске од стране Међународног суда

правде утицати на побољшање односа две земље?

 Да ли су кључ за добре односе са Сарајевом лежи у блискости са Анкаром?

11. Детерминанте и процес креирања и реализације спољне политике Србије

 Да ли је Србија данас преоптерећена наслеђем прошлости као детерминантом своје

спољне политике?

 Да ли је геополитика данас губи на значају као детерминанта спољне политике Србије?

 Да ли спољна политика Србије данас махом зависи од једног човека?

 Да ли данас потребе економског развоја више утичу на спољну политику Србије од

потребе одбране суверенитета и територијалног интегритета?

 Да ли је тежња за остваривањем енергетске безбедности једна од најважнијих

детерминанти спољне политике Србије данас?

 Да ли је нормативни модел креирања и реализације спољне политике Србије у складу са

реалним моделом односа Вучића, Дачића и Николића?

4. ИСПИТНА ПИТАЊА
1. Спољнополитичка схватања Илије Гарашанина
2. Дипломатија Јована Ристића на Берлинском конгресу 1878. године
3. Међународни положај и спољна политика Србије за време последњих
Обреновића
4. Стојан Новаковић и односи Србије са Османским Царством крајем XIX века
5. Спољнополитичка схватања Милована Миловановића
6. Односи Србије и Русије крајем XIX и почетком ХХ века
7. Односи Србије и Аустроугарске крајем XIX и почетком ХХ века
8. Србија у балканским ратовима 1912-1913. године
9. Србија у Првом светском рату 1914-1918. године
10. Односи Србије и Француске за време Првог светског рата
11. Односи Србије и САД за време Првог светског рата
12. Србија и југословенско уједињење
13. Међународни положај и спољна политика Краљевине СХС/Југославије
14. Спољна политика „Друге Југославије“ 1945-1948
15. Југославија и НАТО 1950-1957
16. Југославија и Покрет несврстаности
17. Југославија и ЕЕЗ 1967-1991. године
18. Југословенска криза од избијања до Дејтонског мировног споразума
19. Дејтонски мировни споразум за Босну и Херцеговину
20. САД и југословенска криза 1991-2000. године
21. Русија и југословенска криза 1991-2000. године
22. Свет и косовска криза 1995-2000. године
23. Конференција у Рамбујеу 1999. године
24. НАТО и југословенска криза 1995-1999. године
25. Детерминанте спољне политике Србије
26. Спољна политика у Уставу Србије из 2006. године
27. Спољнополитички приоритети Србије
28. Спољна политика Србије 2000-2003. године
29. Спољна политика Србије 2004-2008. године
30. Спољна политика Србије после 2008. године
31. Односи Србије са „старим суседима“
32. Односи Србије са „новим суседима“
33. Тужба Босне и Херцеговине против СРЈ/Србије о примени Конвенције о
спречавању и кажњавању злочина геноцида
34. Свет и косовска криза после 2000. године
35. Међународни суд правде и проблем Косова и Метохије
36. Србија и Европска унија после 2000. године
37. Србија и НАТО после 2000. године
38. Србија и програм „Партнерство за мир“
39. Србија и Савет Европе
40. Односи Србије и САД после 2000. године
41. Односи Србије и Русије после 2000. године
42. Односи Србије и Кине после 2000. године
 5. ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ УСМЕНОГ ИСПИТА

5.1. Обавезна литература

 ФНРЈ / СФРЈ

- В. Гавранов – М. Стојковић, Међународни односи и спољна политика

Југославије (део о спољној политици Југославије), Београд, 1972, стр. 181-235

или

- Л. Матес, Међународни односи социјалистичке Југославије (делови из

књиге), Београд, 1976, стр. 61-116, 133-152, 181-220)

- Р. Петковић, Несврстана Југославија и савремени свет (делови из књиге),

Београд, 1988.

или

- др И. Висковић, Југословенска спољна политика седамдесетих и

осамдесетих година XX века, ауторски текст (у припреми за септембарски испитни
рок и наредне рокове)

 ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА

- проф. др Предраг Симић, „Југословенска криза - од избијања до Дејтонског

споразума“, Међународни проблеми, бр.1-2, 1996, стр. 131-150. (20 страна)

- Живорад Ковачевић, Међународно преговарање, Филип Вишњић, Београд, 2004,

стр. 258-282, 298-309 (34 стране).

- Живорад Ковачевић, „САД и југословенска криза“, предавање у Коларчевој

народној задужбини, (10 страна).

- др Јасминка Симић, „Ангажовање НАТО у бившој СФРЈ: 1991-2001“,

Међународна политика, бр. 1136, октобар-децембар 2009, стр. 112- 132. (20 страна).

 ДЕТЕРМИНАНТЕ, НАЧЕЛА И ПРОЦЕС КРЕИРАЊА И

РЕАЛИЗАЦИЈЕ
- проф. др Иво Висковић, „Детерминанте спољне политике Србије“, у: Едита
Стојић Карановић, Слободан Јанковић, Прир., Елементи стратегије спољне
политике Србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008,
стр. 17-21. (5 страна; Напомена: Овај текст ће да буде дорађен за септембарски и
наредне испитне рокове)

- проф. др Јелица Стефановић-Штамбук, „Међународни односи у Уставу

Републике Србије“, у: Устав Републоике Србије из 2006. – неки елементи новог
политиког система, Институт за политичке студије, Трећи миленијум, Београд,
2007, стр. 78-99.

- Експозе министра Свилановића у Скупштини СРЈ, (28 страна)

- Експозе министра Драшковића у Скупштини СЦГ, (1 страна)

- Излагање министра Драшковића на министарском савету ОЕБС, (1 страна)

- Резолуција народне скупштине Републике Србије заштити суверенитета,

територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, 26.
децембар 2007.
- Излагање министра Вука Јеремића на амбасадорској конференцији 2007,
(http://www.mfa.gov.rs/Srpski/spopol/Ministar/Govori/161207_s.html)

- „Излагање Вука Јеремића, министра спољних послова Републике Србије на

прослави двадесетогодишњице деветог састанка на врху покрета несврстаних
„Историја и наслеђе за мирољубиви свет“, Међународна политика, бр 1136,
октобар – децембар 2009, стр. 173-177 (4 стране)

- Стратегије националне безбедности Републике Србије, новембар 2009, стр. 13-14;

18-21. (5 страна)

- Драган Ђукановић, Ивона Лађевац, „Приоритети спољнополитичке стратегије

Републике Србије“, Међународни проблеми, бр. 3 2009, стр. 343-364. ( 21 страна)

- проф. др Иво Висковић, Процес креирања и реализације спољне политике у време

ФНРЈ/СФРЈ, СРЈ, Државне заједнице Србије и Црне Горе и Републике Србије,
ауторски текст (у припреми), Беооград, 2015.

 БИЛАТЕРАЛНИ И МУЛТИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ

 Србија и суседи

- Иво Висковић, „Односи СРЈ-СЦГ и суседних држава насталих од република

бивше СФРЈ“, 11 стр. (овај текст ће да буде проширен за септембарски и наредне
испитне рокове)

- Драган Ђукановић, „Спољнополитички приоритети Републике Србије у

билатералним и мултилатералним односима са суседима“, у: Едита Стојић
Карановић, Слободан Јанковић, прир., Елементи стратегије спољне политике
Србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008, стр. 85-105
(20 страна)

-Саша Обрадовић, „Пресуда Међународог суда правде у спору по тужби Босне и

Херцеговине против Србије и Црне Горе о примени Конвенције о спречавању и
кажњавању злочина геноцида“, Годишњак 2006, Удружење за међународно право,
Београд, 2007, стр. 315- 325. (6 страна)

Косово и Метохија

- Миљан Филимоновић, „Косовска криза и стратешка неопредељеност Републике

Србије“, Међународна политика, бр 1127-1128, јул-децембар 200, стр. 13-21. (9
страна)

-Бранко Павлица, „Упоредна анализа статуса Космета према Уставу СФРЈ из 1974,
према предлозима из Рамбујеа и према Резолуцији 1244 и Кумановском
споразуму“, Међународна политика, бр. 1127-1128, јул-децембар 2007, стр. 45-59.
(16. страна)

Европска унија

- Милица Делевић, „Србија и Европска Унија“, у: Едита Стојић Карановић,

Слободан Јанковић, прир., Елементи стратегије спољне политике Србије,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008, стр. 51-53 (3 стране)

- проф. др Тања Мишчевић, „Односи Србије и Европске уније - Да ли је могло

брже“, ауторски текст

- Ивона Лађевац, „Основне карактеристике сарадње Србије и ЕУ 2000–2008.

године“, у: Едита Стојић Карановић, Слободан Јанковић, прир., Елементи
стратегије спољне политике Србије, Институт за међународну политику и
привреду, Београд, 2008, стр. 54-68. (15 страна)

НАТО и ПзМ
- Бранислав Милинковић, „Однос Србије према евроатлантским интеграцијама“, у:
Едита Стојић Карановић, Слободан Јанковић, прир., Елементи стратегије спољне
политике Србије, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008,
стр. 21-24. (3 стране)

- Мирослав Глишић, „Ангажовање Републике Србије у Програму Партнерство за

мир“, Војно дело, вол. 60, 2008, бр. 1, стр. 9-24 (15 страна)

Савет Европе

СЦГ и Савет Европе, 2004, (1 стр.)

Приступање у Савет Европе: Изјава министра спољних послова СЦГ,
говор генералног секретара, Препоруке Парламентарне скупштине СЕ о
обавезама СРЈ, 2003, (4 стр.)

САД

- Александра Јоксимовић, „Односи САД и Србије у процесу једностраног

проглашења независности Косова“, у: др Драган Ђукановић, прир. Савремени
међународни изазови – глобална и регионална перспектива, Институт за
међународну политику и привреду, Београд, 2008, стр. 119- 151. (30 страна)

Кина

- Драгана Митровић, „Модели продубљивања сарадње са НР Кином и земљама

централне и источне Азије“, у: Едита Стојић Карановић, Слободан Јанковић, прир.,
Елементи стратегије спољне политике Србије, Институт за међународну
политику и привреду, Београд, 2008, стр. 25- 28. (4 стране)

Русија

Предраг Симић, „Русијa и проблем Косова и Метохије“, ауторски текст, (17 страна)

Покрет несврстаних

- Ана Дамиан-Лакићевић, „Изгледи за обнављање сарадње Србије са Покретом

несврстаности“, Међународни проблеми бр. 4, 2009, стр. 495-514. (19 страна)
 Додатна литература

Предраг Симић, Тито и НАТО, Вечерње новости, Београд, 2008.

Предраг Симић, Пут у Рамбује – Косовска криза 1995-2000, Неа, Београд 2000,
стр.193-250;

Живорад Ковачевић, Међународно преговарање, Дипломатска академија, Београд

2004.

Дејан Орлић, Саша Ђорђевић, Адел Абусара, Хронологија односа Србије и

Европске уније, 2009.

Дејан Орлић, Адел Абусара, Хронологија односа Србије и НАТО, 2009.

Саветодавно мишљење Међународног суда правде о питању Генералне скупштине

УН о (не)легалности Декларације о проглашењу независности Косова

НАПОМЕНА: Студенти могу да користе и другу погодну литературу за

спремање појединих испитних питања, а пре почетка одговарања треба да
кажу испитивачу по којој су литератури спремали конкретно испитно питање