Савремена политичка економија

1.Класична политичка економија-економика-савремена политичка економија

А) КЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА
- КПЕ – ПРВИ ТЕОРИЈСКИ СИСТЕМ АНАЛИЗЕ ДРУШТВЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ЛИБЕРАЛНОГ
КАПИТАЛИЗМА
- прве школе економске мисли : 1) МЕРКАНТИЛИЗАМ 2) ФИЗИОКРАТИЗАМ
1) РОДОНАЧЕЛНИК – Виљем Пети („Политичка аритметика“)
2) Маркс је сковао термин ,,КЛАСИЧНИ ЕКОНОМИСТИ''
3) Монкретјен дао ИМЕ политичкој економији 1615.год
- ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА - НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА у чији су
настанак уграђени ставови Лока, Хјума и Хобса
- капитализам – омогућио слободу конкуренције произвођача;
-ДОПРИНОС класичне пол.економије – увођење синтагме ,,ПОЛИТИЧКА'' у дефинисање
науке о економском животу друштва
4) Џемс Стјуарт → пол.економија = НАУКА о НАЧИНУ ПРОИЗВОДЊЕ у КОНТЕКСТУ
НАЦИЈЕ-ДРЖАВЕ – „што је економија за домаћинство – то је пол.економија за државу“
5) по Смиту, политичка економија има 2 основна циља:
а) да ОБЕЗБЕДИ ОБИЛАН ПРИХОД/ЖИВОТНА СРЕДСТВА за НАРОД
б) да СНАБДЕ ДРЖАВУ (заједницу) ДОВОЉНИМ ПРИХОДОМ за
ОБАВЉАЊЕ ЈАВНИХ СЛУЖБИ
тј. има „циљ да обогати (1) народ и (2) суверена“
-третирање ПЕ као науке и као вештине _
а) ПОЗИТИВНА ПЕ – она АНАЛИЗИРА ЧИЊЕНИЦЕ ПОСМАТРАЊЕМ
б) НОРМАТИВНА ПЕ – ДАЈЕ ВРЕДНОСНЕ СУДОВЕ о ДРУШТВУ
- у класичном периоду ПЕ је била СИНТЕТИЧКА НАУКА
6) Рикардо - сједињеном применом рада, машине и капитала = добијају се производи земље
и деле се међу 3 класе заједнице :
а) ВЛАСНИЦИМА ЗЕМЉЕ
б) ВЛАСНИЦИМА ГЛАВНИЦЕ или КАПИТАЛА
в) РАДНИЦИМА
- Рикардо – главни проблем ПЕ – одредити ЗАКОНЕ који УПРАВЉАЈУ том ПОДЕЛОМ
7) Џ. С. Мил - враћа ПЕ у воде ПРОИЗВОДЊЕ БОГАТСТВА у складу са тежњом ка
СОЦИЈАЛНОМ КОМПРОМИСУ
- упоредна одређења предмета ПЕ:
а) ИНСТРУМЕНТАЛНО (Смит)
б) СОЦИЈАЛНО-КЛАСНО (Рикардо)
в) ТЕХНОЛОШКО одређење предмета (Џ.Ст.Мил)
- крајем 19. века - формиране 2 ШКОЛЕ ПЕ, одржале се до данас, и спона су класичне са
савременом ПЕ :
А) МАРКСИСТИЧКА ПЕ (Карл Маркс)
- ПРЕДМЕТ истраживања одређује као „откривање закона економског кретања модерног
друштва“, односно: „капиталистички начин производње модерног друштва“
- сматра ПЕ као ВРЕДНОСНУ (КРИТИЧКУ) НАУКУ
Б) МАРГИНАЛИСТИЧКА (субјективна) ЕКОНОМИКА
- а) Стенли Џевонс б) Карл Менгеров ц) Леон Валрас („Елементи чисте ПЕ“)
- нова визија – основни однос у ПЕ = ОДНОС између ЧОВЕКА и ПРЕДМЕТА ПОТРОШЊЕ
- формулисана је ТЕОРИЈА ВРЕДНОСТИ на основу корисности предмета (његове реткости)
- маргинализам = разграничење предмета ПЕ на 2 области (а код Валраса и на 3.дисциплину
- моралну науку) – задржавајући за предмет ПЕ само проучавање ЧИСТЕ ЕКОНОМИЈЕ:
а) ЧИСТА ПЕ (Валрас) = ТЕОРИЈА ОДРЕЂЕЊА ЦЕНА у ХИПОТЕТИЧКОМ
РЕЖИМУ АПСОЛУТНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ
- целина свих ствари (не/материјалних, које могу имати цену јер су ретке + корисне + количински
ограничене) формира друштвено богатство
- чиста ПЕ „ПОСМАТРА, ИЗЛАЖЕ, ОБЈАШЊАВА“
б) ПРИМЕЊЕНА ПЕ – проучава односе између људи и природе, она САВЕТУЈЕ,
ПРОПИСУЈЕ, УСМЕРАВА
в) МОРАЛНА НАУКА (СОЦИЈАЛНА ЕКОНОМИЈА) = наука о односима људи једних
према другима
- бави се ПРОБЛЕМИМА РАСПОДЕЛЕ ДРУШТВЕНОГ БОГАТСТВА (Леон Валрас)
Б) ЕКОНОМИКА
- „самоуништења ПЕ као синтетичке науке“
- утицај:
а) преображај капитализма
б) развој природних наука
в) потреба да се смире социјалне тензије (идеолошки утицај)
- тежиште на ПРОУЧАВАЊУ ЕКОНОМСКИХ ЧИЊЕНИЦА (а не на проучавању класа као у
ПЕ )
1) Алфред Маршал у делу „Принципи економике“ извршио ЗАМЕНУ ИМЕНА:
„ПЕ или ЕКОНОМИКА – ПРОУЧАВА ЧОВЕЧАНСТВО у ОБИЧНОМ ПОСЛУ ЖИВОТА;
она ИСТРАЖУЈЕ онај ДЕО ИНДИВИДУАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ АКЦИЈЕ који је најтешње
ПОВЕЗАН са СТИЦАЊЕМ И УПОТРЕБОМ МАТЕРИЈАЛНИХ ПРЕТПОСТАВКИ
БЛАГОСТАЊА“ (понашање у пословном делу живота људи)
- за Маршала, ПЕ = НАУКА о ЧИЊЕНИЦАМА
- замена ПЕ ПОЗИТИВНОМ (ПОЗИТИВИСТИЧКОМ ЕКОНОМИКОМ – НАУКОМ О
ЧИЊЕНИЦАМА) значила је одбацивање нормативног просуђивања о карактеру предмета
2) Лајонел Робинс – данас општеприхваћена дефиниција предмета економике:
„ЕКОНОМИКА је НАУКА која ПРОУЧАВА ЉУДСКО ПОНАШАЊЕ као ОДНОС између
ЦИЉЕВА и РЕТКИХ СРЕДСТАВА која имају АЛТЕРНАТИВНУ УПОТРЕБУ“
3) Пол Самјуелсон – добио Нобелову награду за економију 1970.:
„ЕКОНОМИКА представља ПРОУЧАВАЊЕ НАЧИНА на који ДРУШТВА КОРИСТЕ РЕТКЕ
РЕСУРСЕ у ЦИЉУ ПРОИЗВОДЊЕ РЕТКЕ РОБЕ и КАКО их РАСПОДЕЉУЈЕ на РАЗНЕ
ЉУДЕ, јер ДОБРА су ОГРАНИЧЕНА, а ЉУДСКЕ ЖЕЉЕ су БЕЗГРАНИЧНЕ“
- Може се сматрати НАУКОМ о РАЦИОНАЛНОМ ИЗБОРУ!
- ,,ПРАКСЕОЛОГИЈА'' (Лудвиг фон Мизес) – генерална теорија рационалног људског
понашања, по којој је сврховита људска акција = апсолутна претпоставка за објашњење
сваког понашања (па тако и економског)
- Економика је из економске науке искључила њен :
а) ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР – економика - наука о индивидуалном избору појединца
б) ИСТОРИЈСКИ КАРАКТЕР – посматра појединце независно од начина произвоње
в) ВРЕДНОСНИ КАРАКТЕР – тежи да је претвори у природну науку; она не изриче
вредносне судове, бави се чињеницама
В) САВРЕМЕНА ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА
- анализира економски облик организације савременог капитализма, настојећи да утврди
тенденције његовог развитка
- анализира чињенице + изриче вредносне судове о односима који владају у економском животу
савременог капитализма, који доминантно утичу и одређују начин организације производње
модерног друштва; ПОЗИТИВНА & НОРМАТИВНА НАУКА
- заснива се на резултатима анализе класичне ПЕ и модерне економике и интегрише их
- треба да узме у обзир и критичке ставове, алтернативне оријентације и теоријске доприносе, да
их анализира, заузме став према њима и да их уважи
-придржава се усвојене формалне поделе на:
1) МИКРОЕКОНОМИЈУ – ПРОИЗВОДНЕ ЈЕДИНИЦЕ и њихове промене, понашања
потрошача, тржишта и тржишних структура, тржишне равнотеже
2) МАКРОЕКОНОМИЈУ – третира ЦЕЛИНУ ПРИВРЕДЕ (начин њене репродукције),
циклусе, развој, кредит, запосленост, утицај државе и међународни процес репродукције
(глобалну доминацију начина производње)!
- ЦИЉ истраживања = АЛОКАЦИЈА ОСКУДНИХ РЕСУРСА на ХИЈЕРАРХИЈСКИ
УРЕЂЕНЕ ПОТРЕБЕ у САВРЕМЕНОМ КАПИТАЛИЗМУ

2. Аналитички методи
1) ЕКСПЕРИМЕНТ – специфичан метод истраживања у природним наукама – реч је о
ТЕХНИЦИ која ПОСМАТРА ПОЈЕДИНЕ ПОЈАВЕ у ИЗОЛОВАНИМ УЛОВИМА
- Коришћење овог метода у ПЕ ограничено је на КОНТРОЛИСАНИ ЕКСПЕРИМЕНТ
- нарочито се примењује у макроекономској анализи
- Вернон Смит, за његов развој добио Нобелову награду 2002.
2) АПСТРАХОВАЊЕ (/логички процес\) – МЕНТАЛНО ИЗЛОВАЊЕ ВАРИЈАБЛИ &
ПОСМАТРАЊЕ њиховог ДЕЈСТВА
- замена за експеримент
3) СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА – метод МЕРЕЊА ОДСТУПАЊА од ПОСМАТРАНИХ
ПОЈАВА или УПОРЕЂИВАЊА 2 НИЗА ПОЈАВА
- користи се за испитивање узорака
- Могућа грешка овог метода – да се не прихвате хипотезе које су добре, из страха да не буду
погрешне (има и обрнуто, али ово је чешћи случај).
4) КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА – ПОРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМСКИХ ВАРИЈАБЛИ:
а) у ИСТОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ (СТАТИЧКА компаративна анализа)
б) или РАЗВОЈНОМ ПРОЦЕСУ (ДИНАМИЧКА компаративна анализа)
5) МОДЕЛ – је УПРОШЋЕНА ПРЕДСТАВА МЕЂУУТИЦАЈА ЕКОНОМСКИХ
ВАРИЈАБЛИ
- веома рано примењиван – Адам Смит
- најчешће коришћен модел – МОДЕЛ ПОНУДЕ & ТРАЖЊЕ & ФОРМИРАЊА ЦЕНА;
- највећи допринос дао Алфред Маршал
- МАРШАЛОВ КРСТ - ПРЕСЕК КРИВА ПОНУДЕ & ТРАЖЊЕ:
А) КРИВА ТРАЖЊЕ - однос између ЦЕНЕ & КОЛИЧИНЕ ПРОИЗВОДА која се ТРАЖИ
Б) КРИВА ПОНУДЕ - однос између ЦЕНЕ & КОЛИЧИНЕ РОБЕ која се НУДИ
а) ПЛАТЕЖНО СПОСОБНА ТРАЖЊА – она ИЗА КОЈЕ СТОЈИ одговарајући
ДОХОДАК ПОТРОШАЧА
б) АПСОЛУТНЕ ТРАЖЊЕ – која је ПРОСТА ЖЕЉА ПОТРОШАЧА да ИМА
ОДРЕЂЕНИ ПРОИЗВОД, али НЕМА ПАРА да КУПИ
В) РАВНОТЕЖНА ТАЧКА / ЦЕНА – КОЛИЧИНА ПРОИЗВОДА која се ТРАЖИ је
ЈЕДНАКА и КОЛИЧИНИ ПРОИЗВОДА који се НУДИ
- свака друга тачка изражава тржишну неравнотежу и у њој постоји или вишак понуде или
вишак тражње
- фактори који утичу на облик криве тражње:
1) ЦЕНЕ ПОВЕЗАНИХ ПРОИЗВОДА:
а) КОМПЛМЕНТАРНИ ПРОИЗВОДИ – троше се један с другим (аутомобил &
бензин) Дају негативну унакрсну еластичност.
б) ПРОИЗВОДИ СУПСТИТУТИ – један се троши уместо другог (чоколаде уместо
бомбона) – дају позитивну унакрсну еластичност
2) ДОХОДАК ПОТРОШАЧА на тражњу делује управо ПРОПОРЦИОНАЛНО – што ЈЕ ВЕЋИ
ДОХОДАК, то је ВЕЋА и ТРАЖЊА за ПРОИЗВОДОМ
а) НОРМАЛНО ДОБРО – производ за којим је већа тражња што је већи доходак
потрошача. Има позитивну доходовну еластичност тражње. пример : гориво
б) ИНФЕРИОРНО ДОБРО – производ за којим опада тражња ако доходак потрошача
расте. Има негативну доходовну еластичност тражње. Пример : ГСП маркице ( јер они који имају
ићи ће таксијем, па неће куповати маркице за бусеве)
- ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ – је ОСЕТЉИВОСТ ТРАЖЊЕ на ПРОМЕНЕ ПАРАМЕТАРА
који је УСЛОВЉАВАЈУ:
а) ДОХОДОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ – ПРОЦЕНТНА ПРОМЕНА КОЛИЧИНЕ
ПРОИЗВОДА која се ТРАЖИ, а ПОДЕЉЕНА одговарајућом ПРОЦЕНТНОМ ПРОМЕНОМ у
ДОХОТКУ ПОТРОШАЧА – позитивна за нормална добра, негативна за инфериорна добра
б) ЦЕНОВНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ – ПРОЦЕНТНА ПРОМЕНА КОЛИЧИНЕ
ПРОИЗВОДА која се ТРАЖИ, а ПОДЕЉЕНА одговарајућом ПРОЦЕНТНОМ ПРОМЕНОМ у
ЦЕНИ – она је увек негативна величина.
в) УНАКРСНА ЕЛАСТИЧНОСТ ТРАЖЊЕ – показује ЕФЕКАТ који НА ТРАЖЊУ за
ЈЕДНИМ ПРОИЗВОДОМ има ПРОМЕНА ЦЕНЕ ДРУГОГ ПРОИЗВОДА – поз. за супституте,
нег. за комплементарне производе
3) УКУСИ ПОТРОШАЧА су резултат како природне еволуције, тако и вештачки створених
потреба и изражавају углавном дати степен развитка цивилизације

3. Појам и каратеристике капиталиѕма

- СПЕ ПРОУЧАВА МОДЕРНИ КАПИТАЛИЗАМ
- КАПИТАЛИЗАМ – данас светски доминантан систем друштвене и економске организације
- поникао у западној цивилизацији
- економска анализа га посматра као облик, НАЧИН ПРОИЗВОДЊЕ
- први пут се среће код Луја Блана
- ПОЈАМ капитализма је изражаван кроз термине: а) модерни начин производње б)
капиталистички начин производње в)буржоаски н.п. г) машински н.п. д) ДАНАС
→ ,,ТРЖИШНИ СИСТЕМ''
А) КАПИТАЛ
- води ПОРЕКЛО од речи ,,КАПИТАЛ''
- кључ за разумевање капитализма – управо у капиталу
- капитал – језгро, основни фактор и доминантно обележје капитализма
- ДВА ПРИСТУПА :
1) АНГЛОСАКСОНСКА ТЕОРИЈА → капитал = УЛОГ у МАТЕРИЈАЛНЕ & ЉУДСКЕ
КОМПОНЕНТЕ ПРОИЗВОДЊЕ
2) Немачка теорија → капитал ИМА АКУМУЛИСАНУ ВРЕДНОСТ која СТВАРА НОВУ
ВРЕДНОСТ
- овакав приступ формулисао Хегел; преузели га Маркс и Зомбарт
- само увећани капитал ствара основу – на индивидуалном нивоу, за повећање производње и
личног богатства, а на друштвеном за увећање друштвеног богатства & развој друштва; →
СПОЈ ИНДИВИДУАЛНОГ & ДРУШТВЕНОГ ИНТЕРЕСА – СУШТИНА КАПИТАЛИЗМА
Б) DIFFERENTIA SPECIFICA (СПЕЦИФИЧНОСТИ) КАПИТАЛИЗМА
- различити АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУПИ су дали различите разултате у дефинисању обележја:
1) Адам Смит – ДОКТРИНА “НЕВИДЉИВЕ РУКЕ“ - тј. ДЕЛОВАЊЕ КАПИТАЛИЗМА
2) Макс Вебер – усмереност на ДОБИТ - МОТИВ ПРОИЗВОДЊЕ
3) Вернер Зомбарт – суштина овог система, „ДУХ КАПИТАЛИЗМА“= аквизиција (тежња за
стицањем), владавина конкуренције итд.
4) издваја се МАРКСИСТИЧКА ТЕОРИЈА:
а) Маркс – капитализам = СИСТЕМ КРЕУПНЕ РОБНЕ ПРОИЗВОДЊЕ
б) Лењин – ,,РАДНА СНАГА РОБА'' → радник = принуђен да се продаје
капиталистичком предузетнику
5) Шумпетер – ,,СТВАРАЛАЧКА ДЕСТРУКЦИЈА“ = ОСНОВНО ОБЕЛЕЖЈЕ (јер овај систем
СТАЛНО РАЗАРА ПОСТОЈЕЋЕ ЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ)
6) Џ. М. Кејнз – капитализам = ЕКОНОМИЈА & ДРУШТВО НЕИЗВЕСНОСТИ
7) Фон Хајек – капитализам = ДРУШТВО ПОТПУНЕ ПОЛИТИЧКЕ СЛОБОДЕ ( јер
ГАРАНТУЈЕ ПРИВАТНУ СВОЈИНУ); то је једини систем који одговара појму демократије
8) Милтон Фридман – упозорио на ОПАСНОСТИ ПРЕТЕРАНЕ УЛОГЕ
КАПИТАЛИСТИЧКЕ ДРЖАВЕ; капитализам је „разменска економија слободног
приватног предузећа“
9) Модерна теорија – трага за СИНТЕЗОМ ОБЕЛЕЖЈА, која представљају суштину
капитализма
- ОБЕЛЕЖЈА : економска слобода, приватна сфера, аристоркатска структура привреде,
специјализација и сепарација функција по1инаца и развијена друштвена подела рада.
- Обележје које у потпуности изражава суштину капитализма – МАКСИМИЗАЦИЈА
ПРОФИТА ПРОИЗВОДНИХ ЈЕДИНИЦА

4. Маргинална корисност
- ПОТРЕБЕ ПОТРОШАЧА представљају својеврсни ХИЈЕРАРХИЈСКИ СИСТЕМ, који је
СТРУКТУРИСАН према РЕЛАТИВНОЈ ВАЖНОСТИ коју ПОТРОШАЧ ПРИДАЈЕ
ПОТРОШЊИ одређеног ПРОИЗВОДА у ОДНОСУ на ПОТРОШЊУ ДРУГИХ ПРОИЗВОДА
- ова градација изражава СТЕПЕН КОРИСНОСТИ предмета који се троши
- битна је ПРЕФЕРЕНЦА (СКЛОНОСТ) ако се прави избор између предмета који се купују
- РАНА МАРГИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА – ВЕЗИВАЛА ОДНОС ПОТРЕБА & њиховог
ЗАДОВОЉЕЊА за ХЕДОНИСТИЧКИ ПРИНЦИП: појединци желе да употребом добра
обезбеде МАКСИМУМ ЗАДОВОЉСТВА
- у основи ове оријентације стоји учење филозофа Џеремија Бентама који каже да иза људског
понашања стоје 2 покретачке силе – БОЛ и ЗАДОВОЉСТВО
- то је касније замењено тежњом о МАКСИМАЛНОЈ КОРИСНОСТИ коју појединац извлачи
из неког економског добра
- ,,о укусима се не расправља'' – потребе потрошача не подлежу интерперсоналном поређењу.
- избор је конзистентан – ПОТРОШАЧ УВЕК у потрошњи ПРАВИ ИСТИ РЕДОСЛЕД, тј. увек
више цени један производ од другога, придајући му на тај начин вишу субјективну вредност
- НЕПОТПУНА ПОТРОШНА ДОБРА – добра која НИСУ НЕПОСРЕДАН ПРЕДМЕТ
ПОТРОШЊЕ
- потрошач у задовољењу потребе ТРОШИ одређени ПРОИЗВОД све ДО ГРАНИЦЕ до које
ОСЕЋА ЗАДОВОЉСТВО тим трошењем
- ЗАДОВОЉСТВО ТРОШЕЊА ОПАДА (РАВНОМЕРНО) са СВАКОМ ДОДАТНОМ
ЈЕДИНИЦОМ ПРОИЗВОДА који се троши.
- ЛЕСТВИЦЕ ПОТРЕБА = о редоследу и начину задовољавања потреба
- МАРГИНАЛНА (ГРАНИЧНА) ЈЕДИНИЦА = ПОСЛЕДЊА ЈЕДИНИЦА која ДОВОДИ до
ЗАСИЋЕЊА ПОТРОШЊЕ
а) РЕТКОСТ РОБЕ (Леон Валрас) – задовољство које трошење последње (маргиналне)
јединице производа пружа потрошачу
б) КРАЈЊИ СТЕПЕН КОРИСНОСТИ (С. Џевонс) – иста категорија
в) МАРГИНАЛНА (ГРАНИЧНА) ЈЕДИНИЦА – аустријски маргиналисти
- КРИВА МАРГИНАЛНЕ (ГРАНИЧНЕ) КОРИСНОСТИ – опадање корисности призвода
сразмерно порасту количине потрошње
- КОРИСНОСТ РОБЕ – њено СВОЈСТВО да ЗАДОВОЉИ ОДРЕЂЕНУ ПОТРЕБУ
- ПАРАДОКС ВРЕДНОСТИ - производи који немају никаквог значаја за одржање човека, али
имају велику вредност и служе задовољавању неких споредних потреба (нпр.дијаманти)
- ТЕОРИЈА СУБЈЕКТИВНЕ ВРЕДНОСТИ – производи, да би имали ВРЕДНОСТ за човека,
морају бити КОРИСНИ али и РЕТКИ
- РАЗМЕНА ПРОИЗВОДА – МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД треба да има ИСТУ ВРЕДНОСТ и
за ЈЕДНОГ и за ДРУГОГ УЧЕСНИКА У РАЗМЕНИ

5. Измерљивост корисности и потрошачки вишак

- потрошња даје једном производу КОРИСНОСТ – стога је корисност тешко подложна мерењу
на објективан начин
- да ли се корисност може МЕРИТИ?
- маргинална теорија се рачва у два правца:
1) ТЕОРИЈА КАРДИНАЛНЕ КОРИСНОСТИ – полази од поставке да се корисност:
а) може МЕРИТИ ИЗАБРАНОМ ЈЕДИНИЦОМ, што значи и да се
б) могу ВРШИТИ ПОРЕЂЕЊА различитих ИНТЕНЗИТЕТА КОРИСНОСТИ и
УТВРЂИВАТИ ОДНОСИ КОРИСНОСТИ између ПОЈЕДИНАЦА, као и да се
в) може МЕРИТИ УКУПНА КОРИСНОСТ РОБЕ
А) Алфред Маршал је користио као јединицу мере НОВАЦ
- Да ли је цена увек адекватна корисности?
- ПОТРОШАЧКИ ВИШАК – дешава се да ПОТРОШАЧ за РОБУ ПЛАТИ МАЊЕ него што је
СПРЕМАН ДА ПЛАТИ, и тиме се о реализује
- пример потрошња чаја – разлика између суме коју плаћа за чај у нормалним условима и
суме коју би могао да плати је потрошачки вишак, односно корисност коју је потрошач добио
из могућности да потроши део свог дохотка на друге ствари
Б) Ирвинг Фишер – конструисао као јединицу мере корисноти „УТИЛ“
2) ТЕОРИЈА ОРДИНАЛНЕ КОРИСНОСТИ – има за ЦИЉ ОБЈЕКТИВИЗАЦИЈУ
КОРИСНОСТИ, али БЕЗ КОРИШЋЕЊА било каквог АНАЛИТИЧКОГ АПАРАТА за њено
МЕРЕЊЕ, јер оно није пресудно за одређивање тражње за одређеним производом на тржишту
- овде се корисност МЕРИ преко ПОРЕЂЕЊА ЗАДОВОЉСТВА које ПОЈЕДИНЦИ ИМАЈУ из
ПОСЕДОВАЊА одређене КОМБИНАЦИЈЕ ПРОИЗВОДА (преко субјективног вредновања)
- Вилфредо Парето, Валрасов ученик, први је формулисао ординални приступ корисноти
- „ОФЕЛИМИТЕТ“ (корисност) – НЕ МОЖЕ се МЕРИТИ, јер је то „ексклузивни однос између
човека и ствари“
- може да утврди ДА ЛИ за њега укупна корисност робе РАСТЕ, ОПАДА или ОСТАЈЕ ИСТА
- конструисао је „МАПУ УКУСА“ или МАПУ ИНДИФЕРЕНТНОСТИ потрошача на којој је
представио КОМБИНАЦИЈУ ДВА ПРОИЗВОДА које потрошачу ДОНОСЕ ЈЕДНАКО
ЗАДОВОЉСТВО
3) ТЕОРИЈА ИНДИФЕРЕНТНОСТИ пружа могућност УПОРЕЂИВАЊА различитих НИВОА
КОРИСНОСТИ
- тек из ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА се може УТВРДИТИ каква је ЛОГИКА ИЗБОРА

6. Теорија избора потрошача

- ТЕОРИЈА ИЗБОРА ПОТРОШАЧА указује на ПОНАШАЊЕ ПОТРОШАЧА УСМЕРЕНО на
ЗАДОВОЉАВАЊЕ ПОТРЕБЕ за ПРОИЗВОДИМА у УСЛОВИМА НЕЈЕДНАКЕ
ДОСТУПНОСТИ РЕСУРСА и ДЕЛОВАЊА ТРЖИШТА.
- потрошачев избор условљен је расположивим ДОХОТКОМ, његовим УКУСИМА и
ПОТРЕБАМА, и ЦЕНАМА
А) БУЏЕТСКО ОГРАНИЧЕЊЕ – то је РАСПОЛОЖИВИ ДОХОДАК и ЦЕНЕ производа на
тржишту на које се овај доходак може утрошити
- оно показује КОЛИКА се КОЛИЧИНА ЈЕДНОГ ПРОИЗВОДА мора ЖРТВОВАТИ, да би се
ДОБИЛА ОДРЕЂЕНА КОЛИЧИНА неког ДРУГОГ ПРОИЗВОДА
- ЛИНИЈА БУЏЕТА – ИЗБОР који ПОТРОШАЧ ЧИНИ између 2 ПРОИЗВОДА у оквиру
РАСПОЛОЖИВОГ БУЏЕТА, али графички представљено
а) свака тачка на линији буџета представља однос супституције роба А за робу Б
б) тачке потрошње које леже изван линије буџета представљају комбинацију производа
коју постојећим дохотком потрошач не може купити
в) ако је тачка потрошње унутар буџетске линије, она не испуњава захтев за
максималним задовољењем потреба, јер је део дохотка неутрошен
Б) УКУСИ ПОТРОШАЧА – ПЕ их претпоставља као ИНДИВИДУАЛНО ОДРЕЂЕНЕ И ДАТЕ
- КРИВА ИНДИФЕРЕНТНОСТИ – уз помоћ њих се изражавају КОМБИНАЦИЈЕ
ПРОИЗВОДА чијом се ПОТРОШЊОМ ОСТВАРУЈЕ ИСТИ СТЕПЕН ЗАДОВОЉСТВА за
ПОТРОШАЧА
- Те линије се НИКАД НЕ СЕКУ, јер представљају различите нивое преференција потрошача
- МАРГИНАЛНА СТОПА СУПСТИТУЦИЈЕ робе – то је КОЛИЧИНА ЈЕДНЕ РОБЕ коју ће
ПОТРОШАЧ МОРАТИ да ЖРТВУЈЕ да би ПОВЕЋАО КОЛИЧИНУ ДРУГЕ РОБЕ, и то БЕЗ
ПРОМЕНЕ у УКУПНОЈ КОРИСНОСТИ потрошње
- укуси потрошача изражавају се у ОПАДАЈУЋОЈ маргиналној стопи супституције
В) ИЗБОР ПОТРОШАЧА
- потрошач мора да изабере ону комбинацију која:
а) задовољава услов да одговара расположивом дохотку, да је на линији буџета
б) задовољава услов да је равнотежна тачка да је у њој реализован оптималан обим
задовољења потреба
в) одговара односу цена изабраних производа
- ТАЧКА МАКСИМУМА КОРИСНОСТИ ПОТРОШЊЕ (графикон 4.6, стр. 88)
Г) ТЕОРИЈА ИЗБОРА ПОТРОШАЧА И ТЕРИЈА ВРЕДНОСТИ
1) ТЕОРИЈА МАРГИНАЛНЕ ВРЕДНОСТИ – формулисана као теорија субјективне вредности,
а завршила као индикатор избора потрошача.
- ЦЕНА се изводи из КОРИСНОСТИ и РЕТКОСТИ
*РЕТКОСТ - узрок вредности;
2) РАДНА ТЕОРИЈА ВРЕДНОСТИ – РАДНО ВРЕМЕ види као ОСНОВУ ВРЕДНОСТИ

13. Природа и облици предузећа

А) ПРИРОДА ПРЕДУЗЕЋА
- Капиталистичка производња = сфера не-јавног
- предузеће производ нуди тржишту, креирајући понуду тог производа;
1) ТЕОРИЈА ЕКОНОМИЈЕ ТРАНСАКЦИОНИМ ТРОШКОВИМА – ПРЕДУЗЕЋЕ = облик
РАЦИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЕКОНОМСКЕ АКТИВНОСТИ у коме је остварена
ЕКОНОМИЈА ДРУШТВЕНИХ ПРОИЗВОДНИХ ТРОШКОВА
- веза различитих радова у друштву може остварити преко:
а) ТРЖИШТА
б) УНУТАР ПРЕДУЗЕЋА
- ова 2 облика економске организације се не искључују, али трошкови које друштво подноси
већи су у првом случају (због неизвесности и корективног деловања тржишта)
- ову теорију формулисао Роналд Коуз
- крива маргиналних трошкова предузећа најпре има опадајући облик, а затим расте
- предузеће - прилагодљивије на неочекиване & непредвиђене околности него тржиште
2) УГОВОРНА ТЕОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА – посматра ПРЕДУЗЕЋЕ као СКУП УГОВОРА;
- Класично предузеће = ,,уговорна структура'', са елементима :
 1) производња на бази заједничких инпута
2) постојање више власника инпута
3) доминација једног учесника који је заједнички за све (послодавац)
4) право послодавца да обнавља уговор везан за сваки инпут
5) право послодавца на награду
6) право да прода свој централни положај преко тржишта
-однос управе & радника у предузећу = регулисан уговорним односима
-предузеће – СУРОГАТ ТРЖИШТА
3) МАРКСОВА ТЕОРИЈА ПРЕДУЗЕЋА – сматра да је оно облик организације економске
активности у коме се СТВАРА ВИШАК ВРЕДНОСТИ
- у процесу производње кључна је улога радника
- вишак вредности = економски вишак
- СТВАРАЊЕ ВИШКА ВРЕДНОСТИ = СУШТИНА КАПИТАЛА!
- радник трпи положај који Маркс назива ,,ЕКСПЛОАТАЦИЈА РАДНИКА“ = основно
социјално зло капитализма
- вишак вредности = ПРОФИТ
- ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДОБИТ припада капиталисти, а КАМАТА банкару
- предузеће = организација која за циљ има стицање профита;
Б) ОБЛИЦИ ПРЕДУЗЕЋА :
1) КОРПОРАЦИЈА – најразвијенији облик модерног предузећа. Мора бити регистрована,
а оснива се куповином власничких удела
2) ИНДИВИДУАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ – њега организује предузетник, појединац
3) ОРТАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ – оснивају 2 или више лица
- индивидуална и ортачка предузећа = ,,ПЕРСОНАЛНА ДРУШТВА“, корпорација
= ,,ДРУШТВО КАПИТАЛА“

14. Профитна функција предузећа

А) ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА
- предузеће остварује рационалну алокацију ретких ресурса
- ЕФИКАСНА АЛОКАЦИЈА РЕСУРСА – производња уз најниже трошкове –
МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА
- ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА – она УТВРЂУЈЕ МАКСИМАЛАН ОБИМ
ПРОИЗВОДА који МОЖЕ бити ПРОИЗВЕДЕН уз АНГАЖОВАНИХ ПРОИЗВОДНИХ
ФАКТОРА
- техничке промене снижавају трошкове на дужи рок
- ЗАКОН ОПАДАЈУЋЕГ ПРИНОСА – КОРИШЋЕЊЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ на ДУЖИ
РОК.
- РАСТУЋА ЕКОНОМИЈА ОБИМА – СТАЛАН РАСТ ОБИМА ПРОИЗВОДА услед
КОМБИНОВАНОГ ДЕЈСТВА СВИХ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ
- ПРОДУКТИВНОСТ ПРЕДУЗЕЋА – количина произведених јединица неког производа,
мерена обимом коришћених фактора = КОЛИЧИНА РАДА коју РАДНИК ПРОИЗВОДИ у
ЈЕДИНИЦИ ВРЕМЕНА
- продуктивност се налази у основи раста животног стандарда
- капиталистичко предузеће не производи ради задовољавања друштвених потреба, него са
циљем да максимизује профит
- инвестирање се ослања на интуицију предузетника
- профит = РЕЗИДУАЛНА КАТЕГОРИЈА – сума која преостаје као разлика између прихода и
трошкова
Б) ТРОШКОВИ
1) СТВАРНИ трошкови – ИЗРАЗ УТРОШЕНИХ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ
 2) ОПОРТУНЕНТНИ трошкови – трошкови које би ПРЕДУЗЕЋЕ МОГЛО ДА ИМА да је
РЕСУРСЕ УПОТРЕБЉАВАЛО у ДРУГИМ УЛАГАЊИМА, која би могла да ДОНЕСУ
ВЕЋИ ПРИХОД
- Резидуални вишак – економски профит;
3) УКУПНИ трошкови – НАЈНИЖИ ИЗНОС ТРОШКОВА који је ПОТРЕБАН за
ПРОИЗВОДЊУ ДАТОГ ОБИМА ПРОИЗВОДА
4) ФИКСНИ трошкови – које ПРЕДУЗЕЋЕ МОРА ДА ПЛАТИ иако НЕ ПРОИЗВОДИ.
5) ВАРИЈАБИЛНИ трошкови – ВАРИРАЈУ са КОЛИЧИНОМ ПРОИЗВОДА
- ПРОСЕЧНИ ТРОШКОВИ по ЈЕДИНИЦИ ПРОИЗВОДА
↗ МАРГИНАЛНИ ТРОШКОВИ = НАЈВАЖНИЈИ – ЕКСТРА или ДОДАТНИ ТРОШКОВИ
ПРОИЗВОДЊЕ једне ДОДАТНЕ ЈЕДИНИЦЕ ПРОИЗВОДЊЕ
- Фиксни трошкови – на почетку су високи, после се смањују
↗ Укупан прииход предузећа
- МАРГИНАЛНИ ПРИХОД – онај који се ДОБИЈА ПРОДАЈОМ ДОДАТНЕ ЈЕДИНИЦЕ
ПРОИЗВОДА на тржишту
- константан у условима слободне конкуренције или опадајући у режиму имперфектне
- вредност предузећа – израз његове способности да генерише профит
↗ различите области производње : интересне заједнице & фузије. (1ˉ чланице задржавају
самосталност; 2ˉ губе самосталност).
↗ Предузећа различитих области производње повезана у циљу стицања монополске тржишне
позиције трансформишу се у КАРТЕЛ.
↗ ТРУСТ = монополистичка фузија.

16. Слободна (перфектна) конкуренција

- СЛОБОДНА КОНКУРЕНЦИЈА – тип ТРЖИШНЕ СТРУКТУРЕ где НЕМА КОНТРОЛЕ
ПОНУДЕ
- ПЕРФЕКТНА КОНКУРЕНЦИЈА = ЧИСТА конкуренција = СЛОБОДНА конкуренција
- ТРЖИШНА ОБЕЛЕЖЈА слободне конкуренције : велики број произвођача у датој грани
производње, произвођачи у датој грани производње производе стандардан производ, купци
располажу потпуном информацијом о ценама & квалитету производа, слобода уласка/изласка
у дату грану производње, независност у доношењу одлука
- У условима постојања слободне конкуренције реализује се ТРЖИШНА ЦЕНА која изражава:
1) једнакост понуде & тражње
2) максимални профит за сваког конкурента
3) најефикаснији обим производње сваког учесника
- Слободна конкуренција – ИДЕАЛНО СТАЊЕ КАПИТАЛИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ
- ОСНОВНА ПРЕТПОСТАВКА : произвођач има мали удео у укупној производњи
гране у којој производи (он НЕ УТИЧЕ НА ЦЕНУ – „ПРАЈС ТЕЈКЕР“)
А) МАКСИМИЗАЦИЈА ПРОФИТА – две претпоставке:
а) НЕПРОМЕЊЕН ОБИМ ФИКСНОГ КАПИТАЛА
б) ПОСТОЈАНА ТРАЖЊА (ИСТИ МАРГИНАЛНИ ПРИХОД – са сваком додатом једициом)
- 3,Тржишна цена = виша → виши је профит; ако су трошкови нижи, профит је опет виши;
- Максимизација профита – динамичка категорија
- У условима ДУГОРОЧНЕ РАВНОТЕЖЕ, фирме остварују економски ПРОФИТ раван НУЛИ
- БИТАН је зато КРАТКОРОЧАН ПРОФИТ

17. Монопол
- МОНОПОЛ је облик ТРЖИШНЕ СТРУКТУРЕ по обележјима СУПРОТАН СЛОБОДНОЈ
КОНКУРЕНЦИЈИ
- тржишна ситуација у којој један продавац ОГРАНИЧАВА ПОНУДУ ПРОИЗВОДА и постаје
ЈЕДИНИ СНАБДЕВАЧ ТРЖИШТА датом робом.
- Адам Смит – монопол = контрола понуде производа
- МОНОПСОН – ТРЖИШНА СИТУАЦИЈА где постоји само ЈЕДАН КУПАЦ неког производа
- три врсте монопола:
1) ЗАКОНСКИ МОНОПОЛ – настаје на основу правне привилегије која је дата једом
предузећу/групи предузећа
-давањем заштите креира се привремени монопол на тржишту;
2) ПРИРОДНИ МОНОПОЛ – има 3 основна облика:
1) предузећа која имају ексклузивну позицију на тржишту захваљујући неком природном
услову (нпр. извори понуде ограничени – рудници дијаманата)
2) јавна предузећа / јавне службе ( капацитете непотребно или тешко дуплирати)
3) предузећа у обичним гранама индустрије (потенцијални конкуренти – високи трошкови)
3)ОРГАНИЗАЦИОНИ МОНОПОЛ – производ споразума предузећа којим се ограничава
понуда датог производа
- 2 основна типа овог монопола:
а) КАРТЕЛ – споразум независних предузећа
б) ТРУСТ – спајање раније независних предузећа
- МОТИВ монопола – остваривање ТРАЈНОГ ЕКОНОМСКОГ ПРОФИТА
- суштина формирања монополског профита = успостављање МОНОПОЛСКЕ ЦЕНЕ
- монополисти сами креирају цене („ПРАЈС СЕТЕР“)
- монопол не мора да примењује модернију технологију
- има МОГУЋНОСТ КРЕИРАЊА СТАБИЛНОГ ПРОФИТА на ДУЖИ РОК
-монопол се ЗАБРАЊУЈЕ

18. Монополистичка конкуренција

- ТЕОРИЈА МОНОПОЛИСТИЧКЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ – Робинсон & Чемберлен
- у њеној основи стоји да ТРЖИШТЕ ПРОИЗВОДА НИЈЕ ХОМОГЕНО, већ је МРЕЖА
ПОВЕЗАНИХ ТРЖИШТА (сваки продавац – сопствено тржиште)
- ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ПРОИЗВОДА – разликовање (НИСУ ПЕРФЕКТНИ СУПСТИТУТИ)
- потрошач има могућност да бира између више понуђених производа
- РЕКЛАМА:
а) СТИМУЛИШЕ ПОТРЕБУ за ПОТРОШЊОМ
б) СТИМУЛИШЕ и ПРОИЗВОЂАЧЕ да ДИФЕРЕНЦИРАЈУ ПРОИЗВОДЕ
- склоност потрошача одређеном производу даје основа продавцу да изведе цену
- ОГРАНИЧЕН или УСЛОВАН МОНОПОЛ – има СВАКИ ПРОДАВАЦ који ПРЕФЕРИРА
ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈУ ПРОИЗВОДА
- у условима монополистичке конкуренције тражња НЕ МОЖЕ да буде перфектно еластична
(није хоризонтална линија)
- КРИВА ТРАЖЊЕ има облик ОПАДАЈУЋЕ КРИВЕ

19. Олигопол
- ОЛИГОПОЛ – постоји ако ЈЕ УКУПНА ПОНУДА НЕКОГ ПРОИЗВОДА у РУКАМА ДВА
или НЕКОЛИКО ВЕЛИКИХ ПРЕДУЗЕЋА
↓
Према критеријуму броја олигополских предузећа :
1) БИЛАТЕРАЛНИ
2) ВИШЕСТРАНИ олигопол
- суштина – МЕЂУЗАВИСНОСТ УЧЕСНИКА.
- ТИПОВИ олигополског ПОНАШАЊА :
1) олигополиста претпоставља да његов ривал неће повећати обим производње да би на
 тај начин очувао тржишни удео, него ће продавати колико може
2) ОП да други продавац неће променити своје цене, већ задржаће старе
3) Ако олигополиста смањи цене или повећа обим производње, сви други ривали урадиће
исто
4) ни један олигополиста није сигуран шта ће други урадити
- суштина : УЗАЈАМНА УСЛОВЉЕНОСТ ОДЛУКА о ПРОИЗВОДЊИ или ЦЕНАМА
- СТРАТЕГИЈА – КЉУЧНА АНАЛИТИЧКА КАТЕГОРИЈА ТЕОРИЈЕ ИГАРА
- СТРАТЕГИЈА – представља ПЛАН ИГРЕ
- НЕШОВ ЗАКОН – применом одговарајућих стратегија учесници остварују ТРЖИШНУ
РАВНОТЕЖУ, а она се ОСТВАРУЈЕ када СВАКИ УЧЕСНИК за себе БИРА НАЈБОЉУ
СТРАТЕГИЈУ, ако су дате стратегије других учесника.
- Овако реализована равнотежа = Нешов закон
ЗАТВОРЕНИКОВА ДИЛЕМА
- илустрација равнотеже о теорији игара по моделу тзв. ,,Затвореникове дилеме''. Ако 2 раде
корисно по обојицу,тј.ако сарађују → ОПТИМАЛАН резултат. Али, у СУБОПТИМАЛНОМ је
равнотежа(НЕШОВ ЗАКОН),ту су ОБОЈИЦА на ДОБИТКУ,али СВАКО РАДИ ЗА СЕБЕ
ИСХОД = обим Нешове равнотеже. А

21. Административна контрола цена

- ДРЖАВА ДИРЕКТНО УТИЧЕ на ФОРМИРАЊЕ ЦЕНЕ одређивањем:
а) МАКСИМАЛНЕ – значи да ПРОДАВАЦ НЕ МОЖЕ ПРОДАВАТИ ПОРИЗВОД по
ЦЕНИ која је ВИША од ње (тако се ШТИТЕ ПОТРОШАЧИ)
- нижа од тржишне
б) МИНИМАЛНЕ цене одређеног производа – циљ ЗАШТИТА ПОНУДЕ
- РАЦИОНИСАЊЕ – арбитрарни процес, последица = велики редови
- држава креира дисторзије
- ефективна контрола цена од државе претвара слободно ТРЖИШТЕ у КОНТРОЛИСАНО
- ,,ЧИШЋЕЊЕ ТРЖИШТА“ = кад цене врше осн.функцију – ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ПОНУДЕ &
ТРАЖЊЕ, али кад је КОНТРОЛА цена – НЕМА га