59.

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

- MEĐUNARODNA BANKA za OBNOVU i RAZVOJ (IBRD) je nastala na Monetarnoj i

finansijskoj konferenciji u Breton-Vudsu, 1944. godine, kada i MMF.
- Teži obezbeđivanju privrednog razvoja zemalja. Sedište joj je u Vašingtonu.
- Pod okriljem IBRD formirane su još 4 insitucije:
a. Međunarodna finansijska korporacija (IFC)
b. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)
c. Međunarodni centar za rešavanje investiconih sporova (ICSID)
d. Međunardno udruženje za razvoj (IDA).
- Sve ove specijalizovane agencije zajedno čine Grupu Svetske banke.
- Osnovni cilj IBRD je da obezbedi razvojno finansiranje najčešće krupnih infrastrukturnih
projekata koji su značajni za nacionalne privrede ili čak regione, ali za koje nije zainteresovan
privatni kapital jer dotične investicije nisu neposredno profitonosne, traže ogromna ulaganja i
nose veliki rizik.
- U prvim posleratnim godinama, našla se obnova ratom razrušene Zapadne Evrope, pod
okriljem Maršalovog plana, da bi se potom posvetila se finasiranju privrednog razvoja Trećeg
sveta.
- IBRD odobrava zajmove skoro isključivo za investiranje konkretnih projekata, a ređe za
opšterazvojne potrebe. Zajmovi se odobravaju ekonomskom rukovodstvu zemlje ili privatnim
preduzećima i bankama uz državnu garanciju. Zemljama koje su neuredne platiše IBRD
obustavlja svaku dalju isplatu zajmova.
- Ne konkuriše privatnom kapitalu, već stvara uslove za njegov unosniji plasman. IBRD je
glavni koordinator opraštanja spoljnih dugova najzaduženijim zemljama i najveći donator u
finasiranju strategije redukcije siromaštva širom sveta. Bori se za suzbijanje HIV/AIDS-a.
- Ima 184 članice, a članstvo je uslovljeno prethodnim članstvom u MMF-u.
- IBRD je organizovana kao akcionarsko društvo. Udeo pojedinih zemalja u kapitalu Banke
(kvota) određen je prema njihovoj ekonomskoj snazi.
- Broj glasova kojim raspolažu zemlje determinisan je visinom upisane kvote. Svaka raspolaže sa
250 glasova i sa po jednim glasom na svaku akciju kapitala.
- Organi IBRD:
a) Odbor guvernera b) Odbor izvršnih direktora c)Predsednik IBRD.
- Pored finasisjskih sredstava, IBRD svojim članicama pruža i konsultantsku (tehničku) pomoć

60. AFILIJACIJE SVETSKE BANKE (IDA, IFC, MIGA)

A) MEĐUNARODNO UDRUŽENJE za RAZVOJ (IDA)
- Osnovana 1960. da kreditira nerazvijeni deo sveta pod koncesionalnim (povoljnim) uslovima.
- IDA odobrava isključivo:
a) dugoročne tj. meke kredite b) i još češće beskamatne kredite,
c) bespovratne finasijske inekcije za privredni razvoj i podizanje životnog standarda.
- Zajmovi su usmereni na kreiranje politike „održivog rasta“.
- Članstvo je uslovljeno članstvom u MMF-om.
- Sredstva obezbeđuje “popunjavanjem” fondova kroz beskamatne kredite, donacijom 40
najbogatijih zemalja i manjim delom iz kase IBRD.
- Za pravo na koncesionalne zajmove postoje tri bitna kriterijuma:
a. Stepen siromaštva – per capita bruto nacionalni dohodak, trenutno 856$ godišnje.
b. Kreditni rejting zemlje – uskraćen prilaz međunarodnom finansijskom tržištu.
c. Dobre preformance u postavci i sprovođenju socijalnih i ekonomskih politika.
- “Mešani” zajmotražioci su oni čiji se pojedinačni kreditni uslovi utvrđuju od slučaja do
slučaja (Indija, Indonezija).
- Najveći zajmoprimaoci godine 2003: Indija, Bangladeš, DR Kongo, Uganda i Etipopija.
B) MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC)
- Osnovana 1956. sa ciljem da promoviše i koordinira investicije privatnog sektora i time
katalizira ulaganja i privredni rast u ZUR:
a. IFC je najveći multilateralni izvor zajmodavnog i akcijskog kapitala namenjen finasiranju
privatnog sektora u ZUR.
b. Katalizatorska uloga u povezivanju privatnog sektora ZUR sa međunarodnim finasijskim
tržištem.
c. Profesionalna i tehnička pomoć privatnim preduzećima u odabiru zastupnika (bankarskih
sindikata).
d. Profilisanju fin. instrumenata putem kojih na svetskom tržištu mobilišu potreban kapital.
- Okuplja 176 zemalja članica koje kolektivno determinišu njenu politiku i odobravaju njene
investicije. Autorizovan kapital je 2,45 milijardi američkih dolara.
- Organi:
a) Odbor guvernera (glavno telo) b) Odbor direktora c) Predsednik (isti kao i za IBRD).
- Sedište mu je u Vašingtonu, a članstvo je uslovljeno članstvom u IBRD (tj. u MMF). Ima
zaseban personal i uživa pravnu i finansijsku autonomiju.
- IFC ne daje koncesione zajmove, već operiše isključivo po tržišnim kriterujumima.
C) MULTILATERALNA AGENCIJA za GARANTOVANJE INVESTICIJA (MIGA)
- Osnovana 1988. radi:
a. globalne promocije SDI na tzv. tržištima u nastajanju
b. i eliminacije ili ublažavanja posledica realizacije nekomercijalnih rizika u međunarodnim
ekonomskim odnosima (politički rizici, rizici ratnih konflikata i drugih hazarda).
c. Liferuje pravno-ekonomske informacije i
d. pruža tehničku pomoć stranim investitorima u cilju sigurnijeg ulaganja, naručito u ZUR.
e. Deluje i kao savetodavac zemalja domaćina SDI.
- Organi: a) Savet guvernera b) Odbor direktora c) Predsednik.
- MIGA je finansijski samostalna.
D) MAĐUNARODNI CENTAR za REŠAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA (ICSID)
- Osnovan 1966. godine.
- Centar je osnovan sa idejom da predsednika Svetske banke i njen ekonomski personal bar
delimično poštedi katkad neprijatnog i neproduktivnog učešća u eventualnim parnicama u
međunarodnim investicionim sporovima.
- Podloga za postojanje Centra je Konvencija o rešavanju investicionih sporova između zemalja
i nacija.
- On se angažuje i u organizaciji i nadzoru međunarodnih trgovinskih arbitraža (ad hoc sudova).
- Iako mu je sedište u Vašingtonu, strane u sporu mogu se nesmetano dogovoriti o mestu
njegovog rešavanja.

61. EKONOMSKE ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA

A) EKONOMSKO-SOCIJALNI SAVET (ECOSOC)
- Funkcija je definisana u Povelji UN: “Ekonomsko-socijalni savet vrši ili podstiče proučavanje i
priprema izveštaje o međunarodnim privrednim, društvenim, kulturnim, obrazovnim,
zdravstvenim pitanjima i daje preporuke Generalnoj skupštini, članicama UN-a i
specijalizovanim institucijama.
- Do sada su formirane:
a. Ekonomska komisija za EVROPU – u poslednjoj deceniji 20.veka, naglašeni su problemi
zemalja Istočne i Centralne Evrope u kojima su se desile ozbiljne polit-ekonomske promene.
b. Ekonomska komisija za AZIJU i PACIFIK:
a) regionalna saradnja b) dodatna finasijska sredstva c) populacija i
obrazovanje.
c. Ekonomska komisija za LATINSKU AMERIKU i KARIBE (od 80.ih):
a) integracija u svetske privredne tokove b) investiranje u Latinsku Ameriku
e) razvoj ekonomske statistike d) razvoj turizma.
d. Ekonomska komisija za AFRIKU (preko 50 zemalja):
a) politika ubrzanog razvoja b) privlačenje stranih investicija c) jačanje uloge UN
e. Ekonomska komisija za ZAPADNU AZIJU – najmlađa i najmanja komisija (13 zemalja):
a) regionalna saradnja – jačanje ekonomskih, socijalnih, tehničkih i kulturnih veza
b) brz i kontinuiran privredni rast svake od njih pojedinačno.
B) KONFERENCIJA UN o TRGOVINI i RAZVOJU (UNCTAD)
- Dugi niz godina posle Drugog svetskog rata, manje razvijene zemlje suočavale su se sa
problemima privrednog razvoja koji su dobrim delom bili prouzrokovani njihovim
neadekvatnim mestom u međunarodnoj trgovini kao i izostajanjem odgovarajuće ekonomske i
tehničke pomoći razvijenih zemalja. Zbog toga je 1961.godine na Konferenciji nesvrstanih
zemalja održanoj u Beogradu pokrenuta inicijativa iz koje je proistekao zahtev upućen
Generalnoj skupštini UN da se pod njenim okriljem formira poseban i stalni organ koji bi se
bavio tim problemima.
- Kao rezultat pozitivnog stava GS, 1964.godine u Ženevi je održana Prva konferencija UNCTAD.
Do sada je održano 13 konferencija, a poslednja 2012. u Dohi.
- Neki od pitanja kojim se bavila:
a) Ekspanziji svetske trgovine b) Privredni razvoj c) Trgovina sirovinama
d) Stabilizacija cena dominantnih proizvoda e) Rešenje za izlazak iz recesije 80ih
f) Zaštita životne sredine.
- Danas ima 194 članice. Budžet joj je 69 milijardi, od čega oko 2/3 iz izvora UN.
- Razloge neuspeha treba tražiti u karakteru odluka koje su neobavezujuće, fakultativne,
najčešće u formi preporuka i smernica, pa samim tim ne postoje ni sankcije za nesprovođenje.
- Sve češći su predlozi da se UNCTAD ukine, a njegove ingerencije prenesu na druge
međunarodne organizacije, pre svega na Svetsku trgovinsku organizaciju.
C) ORGANIZACIJA UN za INDUSTRIJSKI RAZVOJ (UNIDO)
- Nagli pad cena primarnih proizvoda (ruda, hrane i energenata) sredinom pedesetih godina
stavio je nerazvijene zemlje u još teži položaj. Budući da one dominantno izvoze te proizvode,
smanjivanje prihoda po tom osnovu bitno je pogoršalo njihove razvojne preformanse. Stoga su
se nerazvijene zemlje obratile Generalnoj skupštini UN sa zahtevom da se pod njenim okriljem
formira posebna organizacija koja bi se bavila problemima njihovog siromaštva.
- Dakle, 1965. godine formira se na zahtev nerazvijenih zemalja UNIDO.
- U radu UNIDO-a od posebne važnosti bila je Druga konferencija koja je održana u Limi
1975.godine – na njoj je dogovoreno povećanje učešća nerazvijenih država u svetskoj proizvodnji
sa tadašnjih 7% na 25% do kraja 20.veka.
- Treća konferencija – osnivanje Fonda Sever-Jug za pomoć najugroženijim zemljama.
- Sve aktivnosti se mogu podeliti u 2 grupe:
a. Razvoj industrijskih kapaciteta (povećanje investicija i finansiranje zajedničkih ulaganja)
 b. Ubrzanje kontinuiranog razvoja industrije (programi transfera tehnologije i znanja,
privatizacija, razvoj malih i srednjih preduzeća).

D) ORGANIZACIJA za HRANU i POLJOPRIVREDU (FAO)

- Osnovana je 1945. u Kvebek Sitiju (Kanada).
- Ima 194 članice, a sedište joj je u Rimu i raspolaže godišnjim budžetom od 65 milijardi dolara.
- Osnovni zadaci FAO:
a) Smanjenje gladi i nemaštine b) Unapređenje poljoprivredne proizvodnje i trgovine
c) Biljna i životinjska proizvodnja d) Ribolov
e) Pruža tehničku pomoć f) Objavljuje statističke podatke i analize.