Svjetska trgovinska organizacija

Sadržaj:

Uvod....................................................................................................................................2
1. Svetska trgovinska organizacija......................................................................................3
1.1 Struktura STO............................................................................................................5
1.2 Osnovni principi STO................................................................................................6
1.2.1 Trgovina bez diskriminacije...............................................................................6
1.2.2 Transparentnost...................................................................................................7
1.2.3 Slobodnija trgovina.............................................................................................7
1.2.4 Predvidljiv i rastući pristup tržištima..................................................................8
1.2.5 Promovisanje lojalne konkurencije.....................................................................8
1.2.6 Podsticanje razvoja i ekonomskih reformi.........................................................9
1.3 STO predstavlja institucionalni okvir multilateralnog trgovinskog sistema.............9
1.4 Osnova multilateralnog trgovinskog sistema...........................................................10
2. Članstvo u STO..............................................................................................................10
2.1 Opšti okvir za ulazak u članstvo..............................................................................11
2.2 Prednosti i ciljevi članstva.......................................................................................11
2.3 Reforma zakonodavstva i usklađivanje sa pravilima STO......................................12
2.4 Dalje aktivnosti na procesu pristupanja u STO.......................................................13
Zaključak...........................................................................................................................15
Literatura............................................................................................................................16

1
 Svjetska trgovinska organizacija

Uvod

"U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i

trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni
privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj
strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji
stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna
integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom
integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država
u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili
saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77,
Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska
organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen
proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje.
Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast
međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija
reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u
donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.

U ekonomskoj nauci vlada mišljenje da opstanak i razvoj privrede jedne male

države potpuno zavisi od njene povezanosti sa svetskim tržištem. To posebno danas
važi za Jugoslaviju koja je, u poređenju sa periodom pre 1990. godine, izgubila
polovinu svoje nekadašnje teritorije i značajan deo privrednih potencijala usled
osamostaljenja bivših jugoslovenskih republika. Spoljna trgovina je za SR Jugoslaviju
najznačajnija privredna aktivnost i važan faktor razvoja. Da bi mogla neometano da
trguje sa drugim privredama SR Jugoslavija mora biti članica Svetske trgovinske
organizacije. Zbog toga je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji prioritet
spoljnoekonomske politike naše države, zbog čega ovaj rad ima i veliki društveni
značaj.

2
 Svjetska trgovinska organizacija

1. Svetska trgovinska organizacija

STO je međunarodna organizacija sa sedištem u Ženevi, osnovana 1995.
godine. Osnovana je radi nadzora nad serijom trgovinskih sporazuma koji su
proistekli iz “Urugvajske runde” pregovora o međunarodnom trgovinskom sporazumu
pod nazivom Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Trade and
Tariffs, u daljem tekstu: GATT) i u cilju sprovođenja procesa razrešavanja sporova u
vezi sa pravima i obavezama članova u skladu sa tim sporazumima. Od januara
2002. godine, članstvo STO broji 144 države. Radom organizacije upravljaju
predstavnici vlada tih zemalja.

Zvanično, STO je organizacija ravnopravnih članova koja radi po principu

“jedna zemlja – jedan glas”. Međutim, već dugo godina vlada praksa donošenja
odluka “konsensusom”, a bogate zemlje imaju nesrazmeran uticaj unutar
organizacije. Dok neke od najsiromašnijih zemalja na svetu čak i nemaju
predstavnike u Ženevi, i imaju minimalnu mogućnost učestvovanja u pregovaračkim
sesijama, bogatije zemlje imaju brojno osoblje sastavljeno od stručnjaka za trgovinu
i pravnika, i stručne pregovaračke timove. Osim toga, moćne transnacionalne
korporacije uspešno kanališu trgovinsku politiku u korist svojih interesa.

STO je međunarodna organizacija čiji je cilj da unapređuje slobodnu trgovinu

ubeđujući zemlje-članice da ukinu uvozne carine i ostale barijere. Zbog toga je
stvoren utisak o tesnoj povezanosti STO i procesa globalizacije svetske privrede. STO
je jedino međunarodno telo koje nadgleda pravila internacionalne trgovine. Ona
sprovodi i nadgleda postojeće i nove sporazume o slobodnoj trgovini, rešava
trgovinske sporove među vladama članica i organizuje pregovore o trgovini. Odluke
STO su konačne i sve njene članice moraju da im se pokoravaju. Članice su
ovlašćene, shodno odlukama STO, da zavedu trgovinske sankcije zemljama koje su
prekršile pravila te međunarodne organizacije. STO ima sedište u švajcarskom gradu
Ženevi, a utemeljena je 1995, kada je zamenila drugu međunarodnu organizaciju,
Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). GATT je osnovan 1948, kada su 23
zemlje potpisale sporazum o smanjivanju carina.

STO, međutim, ima mnogo širi opseg nego što je pripadao GATT-u. Dok je
GATT regulisao trgovinu industrijskim robama, STO u svojoj nadležnosti ima i usluge,
kao što su telekomunikacije i bankarstvo. Trenutno je u STO učlanjeno 147 zemalja.
Narodna Republika Kina je pristupila u decembru 2001, posle 15-togodišnjih
nastojanja. Ruska Federacija želi da bude primljena, ali prvo mora da ubedi EU i SAD
da je reformisala poslovnu praksu. Slično je i sa Srbijom i Crnom Gorom. Najviši
organ STO je Ministarska konferencija. Njeni samiti su svake dve godine, kada se,
između ostalog bira i njen prvi čovek, generalni direktor, kao što razmatra i rad
Generalnog saveta.

Generalni savet se brine o dnevnim poslovima STO, a čine ga ambasadori

zemalja-članica, koji se, takođe, nalaze i u različitim pomoćnim i specijalizovanim

3
 Svjetska trgovinska organizacija

komitetima. Sadašnji generalni sekretar je Supačaj Paničpakti, koji je počeo

trogodišnji mandat u septembru 2002. On se kandidovao za to mesto 1999, ali su se
njegovom izboru usprotivile SAD koje su uspele da izdejstvuju da Supačaj i njegov
prethodnik, Novozelanđanin Majk Muri, podele šestogodišnji mandat. Supačaj, bivši
zamenik premijera Tajlanda i ministar trgovine, prvi je generalni direktor STO koji
dolazi iz neke zemlje u razvoju. On je uvaženi ekonomista i imao je ključnu ulogu u
izbavljanju Tajlanda iz azijske devizne krize 1997. godine. Mada je Supačaj
dugogodišnji pristalica slobodne trgovine, on smatra da zemlje u razvoju tokom
ranijih trgovinskih pregovora nisu izborile pravičan udeo. Otuda se zalaže da koristi
od slobodne trgovine budu ravnomerno raspoređene, a ne da uglavnom idu u
razvijene privrede.

Funkcije STO:

 Upravljanje trgovinskim sporazumima zaključenim u okviru STO

 Forum za multilateralne trgovinske pregovore
 Vođenje trgovinskih sporova
 Praćenje nacionalnih trgovinskih mera
 Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji
 Saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama

Glavni ciljevi STO

 Da poveća životni standard stanovništva država članica

 Da osigura veću zaposlenost
 Da omogući stabilan rast privreda zemalja članica i rast tražnje
 Da poveća proizvodnju i spoljno-trgovinsku razmenu roba i usluga
 Da obezbedi održiv razvoj i zaštitu prirodne sredine omogućavajući optimalno
korišćenje svetskih prirodnih bogatstava , zaštitu i očuvanje prirodne sredine i
 Razvoj organizacije na način koji je usklađen sa potrebama i interesima
članica sa različitim nivoima razvijenosti.

Prema Sporazumu o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO), ova

organizacija ima svojstvo pravnog lica i predstavlja institucionalni okvir koji
obuhvata:

GATT, u formi u kojoj su njegova pravila i discipline izmenjena i dopunjena u

pregovorima Urugvajske runde (tzv. GATT 1994.), sve sporazume i aranžmane
zaključene pod njegovim okriljem i ukupne rezultate pregovora Urugvajske runde.

Uloga STO je da obezbedi primenu, adminstriranje, funkcionisanje kao i

unapređenje ciljeva kako samog Sporazuma o osnivanju STO, tako i svih
multilateralnih sporazuma zaključenih pod njegovim okriljem (radi se o sporazumima
kojima je regulisana međunarodna trgovina roba i usluga kao i trgovinski aspekti
zaštite prava intelektualne svojine).

STO predstavlja i forum za pregovore i rešavanje sporova svojih članica u vezi

svih pitanja koja su relevantna za međusobne trgovinske odnose iz domena
sporazuma i aranžmana obuhvaćenih Sporazumom o osnivanju STO; forum za
buduće multilateralne pregovore svojih članica na planu dalje liberalizacije svetske
trgovine u svim njenim segmentima, kao i okvir za primenu rezultata do kojih se
dođe u takvim pregovorima. Radi postizanja veće koherentnosti u vođenju globalne

4
 Svjetska trgovinska organizacija

ekonomske politike, STO sarađuje, u svim onim slučajevima kada to okolnosti nalažu
i za to postoji saglasnost članica STO, sa Svetskom bankom i Međunarodnim
moneternim fondom.

Osnivanjem STO su nacionalne trgovinske politike postale predmet daleko

rigoroznijih disciplina i pravila nego je to bio slučaj u okviru GATT-a i time je faktički
stvoren treći oslonac globalizacije svetske privrede (pored SB i MMF-a), odnosno
pravna i institucionalna osnova za obezbeđenje neometanog protoka roba, ljudi i
usluga u međunarodnim okvirima.

STO ima 149 članica a 30 zemalja – kandidata je u postupku pregovora za

prijem u članstvo. Član ove organizacije može da postane svaka država ili zasebna
carinska teritorija koja poseduje punu autonomiju u vođenju svoje spoljnotrgovinske
politike kao i ostalih politika koje su regulisane pravilima STO a na osnovu uslova
koji se, u vezi sa tim, dogovore između nje i ostalih članica ove organizacije.

1.1 Struktura STO

Ministarska konferencija je vrhovno telo STO. Sastoji se od predstavnika svih
članica sa mandatom da obezbedi sprovođenje funkcija, preduzme mere neophodne
za funkcionisanje STO, kao i da donosi odluke o pitanjima koja su regulisana
sporazumima zaključenim u okviru STO. Ministarska konferencija se održava
najmanje jednom u dve godine.

Unutar strukture STO deluje i Savet za trgovinu robama, Savet za trgovinu

uslugama kao i Savet za trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Sva ova tri
saveta deluju pod rukovodstvom Generalnog saveta, pri čemu su ingerencije Saveta
za trgovinu robama da nadgleda funkcionisanje svih multilateralnih trgovinskih
sporazuma iz oblasti trgovine robama, Saveta za trgovinu uslugama da nadgleda
funkcionisanje Sporazuma o trgovini uslugama, a Saveta za trgovinske aspekte
prava intelektualne svojine, da nadgleda funkcionisanje Sporazuma o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine.

STO ima sopstveni Sekretarijat čijim radom rukovodi Generalni direktor, a

izbor i imenovanje Generalnog direktora je u ingerenciji Ministarske konferencije.

Donošenje odluka po svim pitanjima koja su u ingerenciji STO se zasniva na

principu konsensusa, a kada nastupe okolnosti da se takvim pristupom ne može
obezbediti odlučivanje, primenjuje se princip glasanja, pri čemu svaka zemlja članica
ima jedan glas i odluka se donosi ukoliko ista osvoji većinu prisutnih glasova.

STO ima svojstvo pravnog lica i shodno tome uživa sve privilegije i imunitete
slične onima koje imaju specijalizovane agencije unutar UN.

Generalni savet se takođe sastoji od predstavnika svih članica i bavi se

rukovođenjem svakodnevnih aktivnosti STO. Generalni savet se sastaje na redovnoj
osnovi - najčešće jednom u dva meseca, i obavlja aktivnosti koje su poverene
Ministarskoj konferenciji u periodima između dva sastanka Ministarske konferencije.
Generalni savet takođe zaseda u svojstvu Organa za rešavanje sporova (DSB), kada
preuzima nadležnosti DSB i obavlja funkcije za koje je inače, u skladu sa Dogovorom
o rešavanju sporova, nadležno to telo. Generalni savet takođe može preuzeti

5
 Svjetska trgovinska organizacija

nadležnosti Organa nadležnog za ispitivanje trgovinskih politika i u tom svojstvu

ispitivati trgovinske mere i ponašanje članica, u skladu sa Mehanizmom ispitivanja
trgovinskih politika.

U skladu sa odredbama Sporazuma o osnivanju STO formirana su tri glavna

komiteta: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansne restrikcije i
Komitet za budžetska, administrativna i finansijska pitanja. Članstvo u ovim
komitetima je otvoreno za sve predstavnike članica. Generalni savet je formirao još
dva komiteta koji mu podnose izveštaje: Komitet za trgovinu i prirodnu sredinu i
Komitet za regionalne trgovinske sporazume.

1.2 Osnovni principi STO

 Trgovina bez diskriminacije – zasnovana na poštovanju klauzula
najpovlašćenije nacije (MFN) i nacionalnog tretmana
 Transparentnost
 Slobodnija trgovina – ukidanje prepreka u trgovini kroz pregovore
 Predvidljivost i sve veći pristup tržištima – onemogućavanje proizvoljnog
postavljanja trgovinskih prepreka, konsolidovanje carinskih tarifa na
ispregovaranom, odnosno dogovorenom nivou i opredeljenje za otvaranje
tržišta
 Promovisanje lojalne konkurencije – ukidanje nelegalnih izvoznih subvencija i
dampinga

1.2.1 Trgovina bez diskriminacije

Prvi osnovni princip, trgovina bez diskriminacije, garantuje se primenom

različitih odredaba iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i drugih multilateralnih
sporazuma o trgovini robama, Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS) i
Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs)

1. Klauzula najpovlašćenije nacije (MFN)

Prema sporazumima STO ne može se praviti diskriminacija između trgovinskih

partnera – drugim rečima svaka članica ima obavezu podjednakog tretmana svih
ostalih članica ove organizacije. Sve koncesije koje se jednoj od članica odobri, po
osnovu ove kaluzule se proširuje i na ostale članice.

Ovaj princip je bio i ostao jedan od osnovnih stubova multilateralnog

trgovinskog sistema još od njegovog osnivanja odnosno od donošenja Opšteg
sporazuma o carinama i trgovini 1947. godine. Ovaj princip je stoga i kamen
temeljac STO i to po osnovu člana i GATT-a 1994. (tekst Opšteg sporazuma o
carinama i trgovini onako kako je dopunjen i izmenjen nakon Urugvajske runde
multilateralnih trgovinskih pregovora), člana II; GATS i člana TRIPs sporazuma.
Međutim, u svakom od njih ovaj princip se sprovodi malo drugačije.

Dozvoljeni su određeni izuzeci od ovog principa. Naime, članice mogu da

zaključe sporazume o slobodnoj trgovini koji pruža preferencijalni tretman drugim
potpisnicama i ne primenjuje se na robu koja potiče izvan grupe zemalja potpisnica.
Zemlja članica takođe može da donese odluku o uvođenju trgovinskih mera u formi
prepreka za uvoz u svim onim slučajevima kada utvrdi nelojalno ponašanje odnosno
ponašanje koje je u suprotnosti sa pravilima STO i preuzetim obavezama u okviru

6
 Svjetska trgovinska organizacija

STO. Postoji takođe i u ograničenom broju slučajeva mogućnost diskriminacija u

sektoru usluga ali samo pod strogo određenim uslovima.

2. Nacionalni tretman

Princip „nacionalnog tretmana“ ne dozvoljava različit tretman između domaće i

strane robe i usluga kao i vršilaca usluga ili između inostranih i domaćih nosilaca
prava intelektualne svojine. Ovaj princip je sadržan u sva tri osnovna sporazuma
STO:

 U GATT-u, član 3 predviđa da uvezena roba, nakon plaćanja carine carini,

mora da dobije isti tretman kao i domaća roba u odnosu na sve dažbine,
poreze, administrativne ili druge propise.
 Što se tiče prava intelektualne svojine, članice su obavezne da državljanima
drugih članica obezbede tretman koji nije najpovoljniji od onog koji se daje
svojim državljanima, osim u slučaju izuzetaka predviđenih u postojećim
međunarodnim konvencijama.
 GATS reguliše nacionalni tretman odredbom člana 17, deo III koji reguliše
Posebne obaveze. Zbog posebne prirode trgovine uslugama, nacionalni
tretman je ustupak o kome se pregovara, i podložan je uslovima i drugim
elementima sa kojima su se članice saglasile u okviru lista svojih obaveza
koje su prihvaćene članstvom u STO u delu koncesija u veza sa sektorom
usluga..

1.2.2 Transparentnost

Sporazum o STO kao i ostali sporazumi u okviru STO sadrže odredbe o

potrebama obaveštavanja kao i Mehanizam za ispitivanje trgovinskih politika članica
ove organizacije čiji je cilj garancija maksimalno moguće pune transparentnosti u
trgovinskim politikama njenih članica. Član X GATT iz 1994. reguliše pitanje
objavljivanja i sprovođenja trgovinskih propisa; član III GATS utvrđuje
transparentnost kao jednu od opštih obaveza i pravila ponašanja.

1.2.3 Slobodnija trgovina

Smanjivanje trgovinskih prepreka je optimalan način za unapređenje

trgovine. Trgovinske prepreke obuhvataju carine (carinske stope) i mere kao što su
zabrane uvoza ili kvote uvoza definisane kvantitativno ili vrednosno, koje selektivno
ograničavaju količine. Od stvaranja GATTa održano je osam rundi trgovinskih
pregovora koje su najpre bili usmereni ka smanjivanju carina ali su kasnije prošireni
na necarinske prepreke u trgovini robom i uslugama, kao i na zaštitu trgovinskih
aspekata prava intelektualne svojine Pregovori o carinama će i dalje biti aktuelna
tema rada STO posebno kada se radi poljoprivrednim proizvodima imajući u vidu da
su u okviru ovog sektora u predhodnoj, Urugvajskoj rundi, sve necarinske barijere
pretvorene u carinski ekvivalent što je samo po sebi kreiralo visok nivo carinske
zaštite u ovom sektoru.

7
 Svjetska trgovinska organizacija

1.2.4 Predvidljiv i rastući pristup tržištima

Predvidljiv i rastući pristup tržištima za robu i usluge je neophodan princip

STO. Ovaj princip se realizuje kroz različite odredbe STO koje garantuju bezbednost,
predvidljivost i stalnu liberalizaciju trgovine.

Kreiranje multrilaterlnog trgovinskog sistema STO je realizacija napora vlada

da se poslovno okruženje učini stabilnim i predvidljivim što predstavlja snažan
podstrek za investiranje, otvara nova radna mesta i obezbeđuje potrošačima veći
izbor i niže cene. Ovakav pristup se u okviru STO obezbeđuje kroz princip
konsolidovanih odnosno, obavezujućih carinskih koncesija (faktički carinskih stopa) –
drugim rečima utvrđivanja gornjih nivoa carinskih koncesija (stopa) i koncesija u vezi
sa liberalizacijom domaćeg tržišta usluga (preuzete obaveze o nivou liberalizacije
domaćeg sektora usluga) – dakle nivoa stopa koji se neće menjati naviše. odnosno
nivoa liberalizacije koji se neće ograničavati.

U razvijenim zemljama članicama ove organizacije primenjene i

konsolidovane carinske stope su stope obično iste, dok u najvećem broju zemalja u
razvoju su primenjene stope niže od konsolidovanih što obezbeđuje značajnu
fleksibilnost ovim zemljama u vođenju njihovih carinskih i spoljnotrgovinskih politika
(za njih posebno značajnu imajući u vidu nedovoljnu razvijenost svih instrumenata
tzv. rezervnih i dozvoljenih mera).

Zemlja može da promeni nivoe carinskih stopa na koje se obavezala u STO

tek nakon što takvu inicijativu ispregovara sa svojim trgovinskim partnerima, što
praktično znači i obavezu da im obezbedi obeštećenje u formi davanja koncesije na
nekom drugom proizvodu u nivou koji je jednak nivou koristi koju je oštećena strana
imala u vezi sa koncesijom koja je morala da bude povučena. Jedna od ključnih
stvari postignutih u Urugvajskoj rundi pregovora je povećanje obima proizvoda pod
konsolidovanim carinskim stopama odnosno postizanje toga da je trgovina ovim
proizvodima u okviru STO u 100% iznosu na režimu konsolidovanih dakle
obavezujućih carinskih stopa. Ovakav razvoj je bio od neprocenjive vrednosti za
sigurnost i predvidljivost trgovinske razmene ovim proizvodima u svetu.

Predvidljivost i stabilnost podržavaju i druga pravila STO. Jedan od načina je

da trgovinski propisi neke zemlje budu što jasniji i javniji (transparentnost). Drugi
način su pravila u vezi sa značajnim ograničenjem korišćenja kvota i drugih
necarinskih mera zaštite čiji je obuhvat veoma veliki i često u formi skrivenih
prepreka.

1.2.5 Promovisanje lojalne konkurencije

STO predstavlja sistem pravila predviđenih da promovišu otvorenu i lojalnu

konkurenciju. Klauzula najpovlašćenije nacije - MFN i nacionalni tretman su
predviđeni da obezbede pravedene i fer uslove za trgovinu. И upravo ovaj princip
poseduje i svog „zaštitnika“ odnosno mere kontraakcije u slučaju da se neko od
učesnika u ovoj utakmici ne ponaša na način koji je u skladu sa ovim obavezama.
Jedan od primera toga su antidampinške i carine koje se uvode u slučaju da je u
istrazi utvrđeno da neka od zemalja izvozi po damping cenama ili koristi
nedozvoljene subvencije.

8
 Svjetska trgovinska organizacija

1.2.6 Podsticanje razvoja i ekonomskih reformi

Većina članica STO su zemlje u razvoju. Deklaracija iz Marakeša usvojena na

kraju Urugvajske runde kao dokument koji je potvrdio okončanje ove runde
pregovora je istakao aktivnu ulogu koju su zemlje u razvoju imale u pregovorima i
napominje da je ovim „obeležen istorijski korak prema izbalansiranijem i
integrisanom globalnom trgovinskom partnerstvu“. Kao rezultat takvog stava,
interesi zemalja u razvoju su na razne načine uzeti u obzir u Sporazumima. Deo IV
GATT sadrži principe, obaveze i posebne odredbe o zajedničkom delovanju članica u
cilju razvoja privreda članica zemalja u razvoju. Pored toga, Sporazumi često sadrže
određene odredbe koje predviđaju poseban i različit tretman zemalja u razvoju.
Takođe su, u mnogim slučajevima, odobreni duži periodi za primenu odredaba
Sporazuma zemalja u razvoju, članicama osnivačima STO. Sve zemlje u razvoju
mogu da koriste tehničku saradnju i obuku koju obezbeđuje Sekretarijat ili razvijene
zemlje članice direktno, na bilateralnoj osnovi, na način predviđen različitim
sporazumima.

Olakšavanje formalnih postupaka i procedura u vezi sa trgovinom i takse koje

se naplaćuju u vezi sa takvim postupcima i procedurama

Jedan od osnovnih principa sadržan u sporazumima STO jeste smanjenje

formalnosti vezanih za spoljnotrgovinske aktivnosti. U tom cilju, odredbe
odgovarajućih sporazuma STO ne dozvoljavaju uvođenje dozvola i sagalsnosti za
uvoz osim osim u nastanku okolnosti koje su istim pravilima jasno definisane. Samim
tim, imajući u vidu da je po pravilima STO carina jedini legitimni instrument zaštite,
snažan naglasak je na jednostavnim, transparentnim i predvidljivim carinskim
postupcima. Takođe, naknade koje se naplaćuju u vezi sa uvozom ili izvozom robe
kao npr. naknade carinskim organima za uslugu carinjenja robe moraju da
odražavaju cenu usluge i ne mogu da predstavljaju dodatnu carinu.

1.3 STO predstavlja institucionalni okvir multilateralnog

trgovinskog sistema
Sporazum iz Marakeša, kojim je osnovana STO, deo je Finalnog akta koji
sadrži rezultate Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora, zaključenog
15. decembra 1993.g. i potpisanog na Ministarskom sastanku u Marakešu 15. aprila
1994.g. Sporazum sadrži glavne rezultate Urugvajske runde pregovora i u svojim
aneksima, multilateralne sporazume o trgovini robom, uključujući i Opšti sporazum o
carinama i trgovini (GATT), Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS), Sporazum o
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs), Dogovor o pravilima i
procedurama za rešavanje sporova, Mehanizam ispitivanja trgovinske politike, a u
odnosu na države koje su ih prihvatile, i plurilateralne trgovinske sporazume.

Za vreme pregovora Urugvajske runde, veliki broj zemalja, uključujući i glavne

nosioce trgovinske razmene, ratifikovao je Sporazum iz Marakeša i sporazum je 1.
januara 1995.g. stupio na snagu. STO trenutno čine 149 zemlje članice (prema
podacima iz decembra 2005.g.), dok je 30 zemalja je u proceduri pristupanja
najvećoj trgovinskoj organizaciji na svetu.

9
 Svjetska trgovinska organizacija

1.4 Osnova multilateralnog trgovinskog sistema

Sporazumi STO čine institucionalni okvir jedinstvenog sistema prava i
obaveza koje se odnose na međunarodnu trgovinu robom i uslugama i na trgovinske
aspekte zaštite prava intelektualne svojine, i najzad, pravila i postupci za rešavanje
trgovinskih sporova članica STO. Иntegralni deo sporazuma STO čini Opšti sporazum
o carinama i trgovini na način kako je originalni tekst ovog Sporazuma iz 1947.
godine izmenjen i dopunjen nakon Urugvasjke runde – tzv. Opšti sporazum o
carinama i trgovini iz 1994 – GATT 1994 zajedno sa svim dogovorima i sporazumima
kojima se bliže i detaljnije definišu odredbe GATT-a 1994 kao i liste obaveza u vezi
sa konsolidacijom svojih carina i u vezi sa uklanjanjem necarinskih prepreka koje su
članice prihvatile u ovim pregovorima. Ovakav pregled je jedan od najznačajinijih
elemenata uvida u uslove pod kojima se može realizovati izvoz na dato tržište date
zemlje članice.

Razultat ovih pregovora je i postizanje dogovora u vezi sa međunarodnom

trgovinom uslugama. Naime, ova trgovina je po prvi put u istoriji međunarodne
trgovine obuhvaćena jednim sporazumom - Opšti sporazum o trgovini uslugama -
GATS. Obaveze koje su bile predmet pregovora Urugvajske runde sadržane su u
pregledu ustupaka i obaveza specifičnih za svaku pojedinu državu, a koji se nalazi u
aneksu uz GATS a koji je specifičan za svaku pojedinačnu članicu sa ciljem da svi
domaći propisi iz ove oblasti budu obuhvaćeni jednim dokumentom. Time je
postavljena osnova za dalji razvoj spoljno-trgovinske razmene u oblasti usluga.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine - TRIPs

obezbeđuje nov međunarodni sistem za zaštitu i primenu prava intelektualne svojine.

2. Članstvo u STO

Ko može postati član STO ?

Bilo koja država ili zasebna carinska teritorija koja autonomno vodi svoju
spoljnotrgovinsku politiku može da postane članica („da pristupi“) STO, pod uslovom
da sve članice STO prihvate rezultate pregovora zemlje kandidata i članica STO.
Proces pristupanja započinje nakon formiranja Radne grupe članica STO i odvija se
kroz proces pregovora.

Šta znači članstvo u STO?

S obzirom da se članstvo pregovara po uslovima koji su definisani okvirom

prava i obaveza Sporazuma o STO i sporazuma u okviru STO, članstvo u STO znači
delovanje i ponašanje u međunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa
obavezujućim pravima i obavezama. Članice STO uživaju stoga sva prava i privilegije
koje su im odobrile ostale članice ove organizacije kao i korist sigurnosti i
predvidljivosti u međunarodnim trgovinskim odnosima što je jedan od primarnih
stubova STO. Takođe, obaveza svake članice je da otvore svoje tržište za druge
članice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove

10
 Svjetska trgovinska organizacija

organizacije – ceo ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranju za

članstvo u STO.

Koji je prvi korak u procesu pristupanja STO?

Proces počinje kada kandidat dostavi zahtev Generalnom direktoru STO

izražavajući želju da pristupi STO u skladu sa odredbama člana XII. Po prijemu
zahteva, isti razmatra Generalni savet STO i donosi odluku o osnivanju Radne grupe.

Zadatak Radne grupe je da „ispita“ zahtev za pristupanje STO imajući u vidu

odredbe člana XII i da nakon toga dostavi Generalnom savetu odnosno Ministarskoj
konferenciji STO preporuke u vezi sa uslovima pod kojima data zemlja može da
pristupi ovoj organizaciji (nacrt Protokola o pristupanju). Ovi uslovi su sastavni deo
Protokola o pristupanju i shodno tome i obaveza koju svaka nova članica mora da
sprovede. Radnom grupom rukovodi predsedavajući, koji je izabran nakon
konsultacija između članica STO i zemlje kandidata. Član Radne grupe može biti
svaka od članica STO kao i predstavnici MMF i SB, organizacije koje na osnovu svojih
Sporazuma sa STO, imaju status posmatrača u Radnoj grupi za pristupanje.

Prednosti koje se stiču ulaskom u članstvo su:

 da primena pravila sporazuma STO generalno pruža novoj članici mogućnosti

da proširi svoje trgovinske mogućnosti i obezbedi sebi pristup na tržišta
drugih članica;
 da multilateralno dogovorene discipline omogućavaju sigurnije i predvidljivije
okruženje i donose veću sigurnost u trgovinskim odnosima;
 da prava koja se stiču po osnovu STO mogu da uživaju samo njene članice;
 da samo zemlje članice imaju pristup mehanizmu rešavanja sporova u okviru
STO;
 da članstvo omogućava da se kroz sukcesivne runde multilateralnih
trgovinskih pregovora istaknu sopstveni trgovinski i širi ekonomski interesi;
 da samo otvaranje porocesa pregovora novog kandidata znači jasan signal
stranim investitorima da zemlja kandidat uvodi trgovinsku politiku zasnovanu
na predvidljivosti, transparentnosti, vladavini prava i implementiranu kroz
zaokružen institucionalni mehanizam.

2.1 Opšti okvir za ulazak u članstvo

Ulazak u članstvo STO  regulisan je članom 12. Sporazuma o osnivanju STO,
koji predviđa da i zasebne carinske teritorije, koje poseduju punu autonomiju u
vođenju spoljnotrgovinskih odnosa i u ostalim pitanjima, koji su regulisana
Sporazumom o STO i multilateralnim trgovinskim sporazumima, mogu  pristupiti
STO. Odluku o pristupanju , nakon pregovora , donosi Ministarska konferencija
dvotrećinskom većinom.

2.2 Prednosti i ciljevi članstva

Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u
moderne međunarodne ekonomske odnose, kao i neophodan korak u procesu
pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. U tom smislu, pristupanje

11
 Svjetska trgovinska organizacija

STO predstavlja i važan element razvojne strategije zemlje u tranziciji, kao i zemalja
u razvoju.

Osnovne prednosti članstva u STO ogledaju se u sledećem :

 mogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod ravnopravnim uslovima,

 signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidljivosti ekonomskog
sistema-smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagače,
 korišćenje  međunarodno dogovorenih pravila, kao optimalnog okvira za
izgradnju domaće tržišne privrede i reformu privrednog zakonodavstva,
 korišćenje međunarodno dogovorenog mehanizma rešavanja trgovinskih
sporova u zaštiti sopstvenih trgovinskih interesa,
 uživanje koristi multilateralno dogovorene klauzule najpovlašćenije nacije
(prednost u smislu da se ne može jednostrano povući data obaveza pristupa
tržištu bez odgovarajuće kompenzacije, kao u slučaju kada je obaveza
bilateralno dogovorena).

Vremenska dinamika procesa pristupanja STO u najvećoj meri zavisi od brzine

sprovođenja unutrašnjih ekonomskih reformi u skladu sa pravilima STO. U načelu,
proces pristupanja STO traje nekoliko godina. Kod nekih zemalja u tranziciji ovaj
proces je trajao više od sedam godina (Hrvatska, Litvanija, Moldavija, Makedonija),
ali su efektivni pregovori mnogo kraći i traju oko tri godine.

Glavni cilj STO je da se obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka, u

predvidivim okvirima. Središte sistema pravila STO čine specifični multeratelno
dogovoreni sporazumi koji su u najvećoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora
vođenih od 1986. do 1994.godine. Tada je izvršena značajna revizija Opšteg
sporazuma o trgovini i carinama (GATT) iz 1947. godine, uvedena su nova pravila o
uslugama, trgovinskim aspektima intelektualne svojine i  rešavanju trgovinskih
sporova. U pitanju je čitav niz sporazuma (64)  i dodatnih obaveza pojedinih država
članica, koji ukupno imaju oko 30.000 strana teksta. Kako je u toku nova runda
pregovora u STO o daljoj liberalizaciji međunarodne trgovine (Doha pregovori),
važno je istaći da će njihov tok i ishod uticati i na proces pristupanja Srbije STO.

2.3 Reforma zakonodavstva i usklađivanje sa pravilima STO

Od zemlje u pristupanju očekuje se da sve propise koji se na neposredan ili
posredan način tiču spoljne trgovine harmonizuju sa propisima i pravilima STO. To u
suštini znači da se mora izvršiti značajna liberalizacija spoljnotrgovinskog režima,
odnosno njegovo ustrojstvo u pogledu zaštite politike na način koji je u skladu sa
pravilima STO. Iskustvo zemalja koje su nakon 1996.godine pristupile STO, pokazuje
da svako novo pristupanje ostavlja sve manje prostora za zadržavanje prtopisa koji
nisu u potpunosti usaglašeni sa pravilima SRO.

Potrebno je da se, između ostalog, usklade zakoni i drugi propisi u sledećim

oblastima:

 Carine i rad carinskih organa

 Necarinskei propisi koji uređuju pitanja uvoza i izvoza
 Usluge
 Druga ekonomska pitanja koja utiču na trgovinu

12
 Svjetska trgovinska organizacija

Kada su u pitanju prioriteti u zakonodavnoj reformi, mora se doneti Zakon o

carinskoj tarifi, koji je Sekretarijatu STO neophodno dostaviti u prvoj fazi procesa
pristupanja.

Zatim je potrebno doneti Zakon o spoljnoj trgovini, koji je usklađen sa pravilima

STO, propise koji se odnose na zaštitu prava intelektualne svojine, kao i na
standardizaciju propisa u sanitarnoj i fitosanitarnoj oblasti. Time se članicama STO
šalje jasan signal o nameri zemlje da na unutrašnjem planu uradi što više i time
ubrza proces pristupanja.

Nakon donošenja odluke Generalnog saveta STO o zahtevu Srbije za prijem u

članstvo, istom odlukom formiraće se i Radna grupa za pristupanje. Zadatak Radne
grupe je da ispita trgovinsku politiku Srbije sa stanovišta njene usaglašenosti sa
pravilima STO i da da svoju saglasnost na obuhvat i nivo obaveza koja će kroz
bilateralne pregovore , biti preuzeti prema svim članicama ove organizacije u vezi sa
liberalizacijom tržišta industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i tržišta usluga. Nakon
dostavljanja zahteva za članstvo i osnivanja Radne grupe za pristupanje STO,
Sekretarijatu STO dostavlja se Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu zemlje.
Memorandum je obiman dokument koji ima standardni format za sve zemlje.
Uobičajena je procedura da članice STO traže dodatne informacije u vezi sa
sadržajem Memoranduma , pa se u periodu od 60 dana od dana prijema
Memoranduma dostavlja lista pitanja na koje se moraju dostaviti odgovarajući
odgovori, tumačenja , razjašnjenja itd.

2.4 Dalje aktivnosti na procesu pristupanja u STO

Proces teče kroz nekoliko faza. To su :

 podnošenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu,

 pitanja država članica STO i odgovor Srbije,
 održavanje sastanaka Radne grupe STO za pristupanje Srbije,
 podnošenje ponude za robu i usluge,
 bilateralni i multilateralni pregovori,
 priprema finalnog dokumenta-Nacrta protokola o pristupanju,
 prijem u članstvo.

2.5 Organizacioni aspekti

Rad na pripremi pregovora sa STO obavljao bi se u okviru tri radne grupe, kao i
podgrupe, u okviru tih radnih grupa.

1. Radna grupa za robu (industrijske i poljoprivredne proizvode). Priprema

ponude zahteva određivanje stepena osetljivosti određenih industrijskih
proizvoda na smanjenje carinskih zaštita.
2. Radna grupa za usluge bila bi zadužena za pipremu inicijalne ponude u
oblasti usluga. Pitanje liberalizacije sektora usluga i usklašivanje propisa već
je pokrenuto i u okviru Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, u cilju
približavanja propisa Evropske unije.
3. Radna grupa za poljoprivredu bila bi zaduđena za pripremu inicijalne
ponude za pregovore u poljoprivredi. Ponuda bi uključila smanjenje ukupne
carinske zaštite (U okviru Radne grupe za robu) i nivoa subvencija.

13
 Svjetska trgovinska organizacija

Po formiranju posebne Radne grupe za pristupanje u STO, biće potrebno da

Srbija direktno odredi svog diplomatskog predstavnika, koji će je zastupati pri
sekretarijatu STO u Ženevi u toku pregovora.

Jedan od bitnih aspekata procesa pregovora u STO je podrška koju šira javnost ,
a posebno poslovni krugovi pružaju ovom procesu. Komisija za STO nastojaće da
organizuje odgovarajuće kontakte, saradnju, konferencije i skupove, sa ciljem
uključivanja šire javnosti u debatu radi potpunog informisanja o prednostima,
značaju i efektima ulaska Srbije u STO.

Trgovinska politika vlada pojedinih zemalja i aktivnosti Svetske trgovinske

organizacije (u daljem tekstu: STO) u značajnoj meri utiču na privredni i društveni
razvoj u celom svetu. U ovom priručniku se opisuje STO i odnos između trgovinske
politike i rodnosti, a u završnom delu je iznet plan akcije.

14
 Svjetska trgovinska organizacija

Zaključak

Klasična ekonomska teorija tvrdi da je međundarodna trgovina korisna za sve

zemlje i njihove građane. Takvo uverenje se zasniva na ideji “komparativnih
prednosti” – svaka zemlja treba da se opredeli za proizvodnju onoga što joj najbolje
uspeva, i razmenjuje te proizvode za druge, kako bi se u globalnoj ekonomiji postigla
najefikasnija raspodela resursa i najviši nivo proizvodnje i rasta u svim zemljama.
Polazi se od pretpostavke da trgovina vodi ka rastu, čime se, opet, unapređuje razvoj
na nacionalnom nivou i smanjuje siromaštvo. Iako se priznaje da trgovina u svakoj
ekonomiji proizvodi i “dobitnike” i “gubitnike, teorija glasi da “gubitnici” mogu da
nadoknade gubitak iz neto dobiti. Međutim, ti argumenti ne podupiru takve
pojednostavljene postavke. Osim toga, “komparativne prednosti” nekih zemalja su
niske nadnice, manjkava zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine i labavi
standardi u oblasti rada i radne snage. Komparativne prednosti zasnovane na
eksploataciji žena i životne sredine nespojivi su sa pristupom sa stanovišta ljudskih
prava i ljudskog razvoja, bez obzira što dotična zemlja od toga naizgled ima
ekonomske koristi ili porast efikasnosti.

Deklarativni cilj STO je “da potpomogne da se trgovina odvija neometano,

slobodno, pravično i predvidivo.” Prvobitni GATT je bio ograničen na olakšavanje
prometa robom eliminisanjem tzv. “trgovniskih barijera” (npr. kvote i carine) i
artikulaciju osnovnih načela slobodne trgovine (t.j. nedisckriminacija, fiskalna i
regulativna nezavisnost država)” [2] . Međutim, obim i moć te organizacije se
umnogome uvećala. Danas, domen STO obuhvata pitanja u vezi sa uslužnim
delatnostima, intelektualnom svojinom, zdravstvenim i bezbednosnim standardima, i
ogromnim asortimanom proizvoda. Ona je danas primarni akter u međunarodnoj
trgovini, upravlja međunarodnim sporazumima, organizuje pregovore, učestvuje u
rešavanju sporova, nadzire nacionalne trgovinske politike, i pruža tehničku pomoć i
obuku kadrova u zemljama u razvoju.

Iz mnogo razloga se STO opisuje kao “institucionalno lice globalizacije”, i

poslednjih nekoliko godina predstavlja metu mnogih tzv “anti-globalizacijskih”
protesta. Struktura organizacije je netransparentna, van kontrole, neparticipativna,
nedemokratska i imperijalistička, a liberalizacija trgovine je postala sama sebi cilj
koji se neprestano uvećava. Osim toga, sporan je doprinos STO zaštiti ljudskih prava
i održivom razvoju.

15
 Svjetska trgovinska organizacija

Literatura

16