1.

UVOD

Sami vrh svetske trgovine i same svetske privrede predstavljaju transnacionalne

kompanije. Njihovo učešće u svetskoj trgovini se može porediti sa učešćem pojedinih zemalja.
Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta mnogih
zemalja. Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na značaju, a države postale
drugorazredni privredni subjekti. Od 100 najvecih privrednih subjekata 51 cine kompanije, a 49
države, dok najveca transnacionalna kompanija ima veću prodaju od društvenog proizvoda više
od 150 država. Prema ovom poređenju, najveća transnacionalna kompanija u svetu u 2000.
godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja i ne-finansijskih
kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63 milijarde dolara. Veličina ove
kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednaka je veličini država kao što su Čile ili Pakistan.
Tako velike i moćne, veće i od mnogih država, ove kompanije presudno utiču na međunarodnu
trgovinu. Najveći deo međunarodnih trgovinskih tokova se odvija posredstvom ovih kompanija.
One opredeljuju strukturu, obim i pravce odvijanja međunarodne trgovine. Više od polovine
najvećih privrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, činile su kompanije. Pošto poređenje
prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajuće, a kako je GDP mera dodate
vrednosti, to je i za firme utvrđena dodata vrednost koja je definisana kao zbir plata, profita pre
oporezivanja i amortizacije.

Nagli razvoj globalizacije poslovanja uzrokovao je porast konkurencije na

međunarodnom tržištu. Broj organizacija različite forme organizovanja se uvećavao u skladu sa
razvojem stepena poslovanja. Međutim, usled sve veće globalizacije, neophodno je izvšiti
klasifikaciju učesnika na globalnom tržištu, kako bismo imali jasniju sliku odnosa između aktera
globalnog tržišta.
Organizacje koje su prisutne na svetskom tržištu klasifikuju se prema:1
 Nivou tržišne angažovanosti
 Veličini, imovini, dohotku, profilu, prodaji, zaposlenosti i sl.

Polazeći od eventualnog pristupa i nivoa tržišne angažovanosti, Keegen je izvršio klasifikaciju

preduzeća na: 2
 Nacionalna,
 međunarodna,
 multinacionalna,
 tansnacionalna i
 globalna.

Transnacionalne kompanije zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu jedne zemlje koja je

zastupljena u više zemalja. Transnacionalna kompanija posluje u jednoj do pet zemalja, odnosno
ima tri od pet afilijala; afilijale učestvuju sa 5 – 15% u ukupnom obimu prodaje. Transnacionalne
kompanije karakteriše veća deventralizacija kontrole poslovanja, kao i to da svoje rukovodioce ne
regrutuju samo iz sedišta kompanije.
2. DEFINISANJE I RAZVOJ TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA
1
Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global Social Movements,
Cabridege Universitz Press, 2000, pp. 18.
2
Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New York, 2000, pp. 17-23.

1
 U uslovima integracije, internacionalizacije i globalizacije, aktivnosti TNK su glavna
pokretačka snaga privrednog rasta svake zemlje. Definicije transnacionalnih kompanija su brojne
i različite. Razlike postoje kako u njihovom pojmovnom određenju (kompanija, korporacija,
preduzeće), tako i u upotrebi različitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna,
multinacionalna), pa je neophodno napraviti razliku između različitih termina koji se koriste u
literaturi. Iako je većina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko društvo –
korporacije (jer je to pogodan način da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan
državnih granica), ispravniji je termin kompanija, jer se pod njim, kao širim pojmom,
podrazumevaju svi oblici, odnosno forme preduzeća, pa i korporacije. Izraz trans je latinska reč
koja znači preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se označi poslovna aktivnost
preduzeća koja prevazilazi granice u kojima je to preduzeće osnovano (i ima domicil), te je
adekvatno da se za ova preduzeća koristi naziv transnacionalna preduzeća odnosno
transnacionalne kompanije. Često se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i
transnacionalna kompanija. Razlika između njih je u tome što se rukovodstvo multinacionalne
kompanije nalazi u više zemalja, tako da matična zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije
samo jedna zemlja, već je to veći broj zemalja.3 Transnacionalna kompanija je svaka ona
kompanija koja ima ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje. 4 Jedna od
potpunijih definicija, čiji su elementi sadržani u brojnim drugim definicijama, transnacionalnu
kompaniju definiše kao matičnu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge aktivnosti u svojim
sopstvenim filijalama lociranim u nekoliko različitih zemalja; ima direktnu kontrolu nad
poslovnim politikama svojih filijala; donosi i primenjuje poslovne strategije u proizvodnji,
marketingu, finansijama i drugim funkcijama koje prevazilaze nacionalne granice, postajući
globalne – orijentisane na ceo svet. Matično preduzeće je preduzeće koje ima kontrolu nad
drugim preduzećima u zemljama različitim od svoje matične zemlje, obično posedujući izvestan
udeo u vlasničkom kapitalu.5
Svoje definicije transnacionalne kompanije daju i međunarodne organizacije (OECD,
MMF, Svetska banka, UN) koje statistički prate i proučavaju aktivnosti ovih kompanija u
svetskoj privredi. Tako je, na primer, OECD definisao da su transnacionalne one kompanije ili
druge poslovne jedinice u privatnom, državnom ili mešovitom vlasništvu koje su osnovane u
različitim zemljama i povezane na takav način da može jedna (ili više njih) da u značajnoj meri
utiče na aktivnost drugih, pre svega, u pogledu raspodele znanja i resursa. Prema UNCTAD-ovoj
definiciji, transnacionalne kompanije su inkorporirana ili neinkorporirana preduzeća koja se
sastoje od matičnih preduzeća i njihovih filijala u inostranstvu. Prema definiciji Ujedinjenih
Nacija (UN) transnacionalna kompanija je ona koja ima filijale ili grane u najmanje dve zemlje,
stvara sistem upravljanja kako bi se osiguralo sprovođenje zajedničke strategije i politike i
povezuje sve oblike zavisnih filijala koji su u međusobnoj interakciji.

Razvoj transnacionalnih kompanija se vezuje za kolonijalne ili imperijalne zemlje

zapadne Evrope, odnosno za Englesku i Holandiju koje su ostvarile ekonomsku i vojnu
dominaciju još u XVI veku i uspešno ih održavaju do današnjih dana. Tokom ovog perioda firma
British East India Trading Company je osnovana u cilju da promoviše trgovinske aktivnosti i
teritorijalne akvizicije u zemljama domaćinima Dalekog istoka, Afrike i Amerike. TNK koje
3
Stojadinović Jovanović S., Međunarodna trgovina i transnacionalne kompanije – supstitut ili dopuna (str. 93–115)
4
Rakita, Branko, Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993, str. 104.
5
Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990, p.
583.

2
danas znamo, medjutim, nisu nastale u XIX veku, u periodu industrijskog kapitalizma, već u
periodu razvoja velikih fabrika, velikih početnih kapitalnih proizvodnih proces, informacionih
tehnologija i razvoja komunikacija. Za vreme XIX i početkom XX veka TNK su tragale za
sirovinama, naftom i drugim resursima koji bi osigurali nesmetan rad i zaštitu od sve većeg
pritiska od strane konkurencije, odnosno kompanija iz SAD i zemalja zapadne Evrope.
Među mnogime ekonomskim fakrorima koji podsitču globalizaciu, uloga transnacionalnih
korporacija (TNK) je od posebnog značaja. TNK su kompanije koje prozvode robu i usluge u
više od jede zemlje. To mogu biti relativno male firme sa jednom ili dve fabrike izvan države u
kojoj im se nalazi središte, ili gigantski međunarodni poduhvati čije se poslovne operacije
prostiru širom zemljine kugle. Neke od najvećih TNK su kompanije poznate po celom svetu:
Coca - cola, General Motors, Colgate - Palmolive, Kodac, Mitsubishi itd. Čak i kad TNK imaju
jasno određenje, orjentisane su ka globalnim tržištima i globalnom profitu. Transnacionalne
kompanije se nalaze u samom središtu ekonomske globalizacije: one čine dve trećine ukupne
svetske trgovine, one su akteri širenja novih tehnologija po celoj zemljinoj kugli i glavni činioci
na međunarodnim finansijskim tržištima. Kao što je primetio Held, one su “stožeri savremene
svetske ekonomije”. Preko 400 TNK imalo je godišnji prihod od prodaje preko 10 milijardi
dolara 1996. godine, dok je u isto vreme samo 70 zemalja moglo da se pohvali bruto nacionalnim
dohotkom (BND) u visini te cifre. Drugim rečima, vodeće transnacionalne kompanije su
ekonomski snažnije od većine zemalja sveta.
TNK su postale globalni fenomen u godinama nakon Drugog svetskog rata. Ekspanzija u prvim
posleratnim godinama došla je iz firmi koje su imale sedište u SAD, ali su do 1970. godine i
evropske i japanske firme počele da investiraju u inostranstvu. Krajem osamdesetih i devedesetih
godina, TNK su se dramatično proširile uspostavljanjem tri moćna regionalna tržišta:

 Evrope ( Jedinstveno evropsko tržište )

 Azije i Pacifika ( Osaška deklaracija garantovala je slobodnu i otvorenu trgovinu do
2010. godine ) i
 Severne Amerike (NAFTA – Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini ).

Od početka devedestih godina, i zemlje u ostalim delovima sveta su liberalizovale ograničenja

inostranom investiranju. Do početka dvadeset prvog veka, TNK sa sedištem u industrijalizovanim
ekomonijama posebno su aktivne u širenju svog poslovanja na zemlje u razvoju i društva bivšeg
Sovjetskog Saveza i istopčne Evrope.6

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TNK

6
Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna, Izvorni naučni rad,2008.
str.102-110.

3
 Strateške odluke TNK-a donose se nezavisno od zemalja u koje se investira. Međutim
suverenitet ih ne štiti od rizika ulaganja jer zavise od tržišnih uslova i političke situacije u zemlji,
geografske rasprostranjenosti, fleksibilnosti u procesu proizvodnje, specijalizacije u proizvodnji
dobara ili komponenti, sposobnosti da se integrišu. Specijalizacija u proizvodnji TNK-a je glavni
faktor efikasnosti. Međutim zahteva se dobra koordinacija aktivnosti, savršen protok informacija,
tehnologije i ljudskih resursa između filijala kao i sposobnost da obavljaju vise operacija
istovremeno na različitim tržištima koristeći ekonomske razlike u cenama, uslovima proizvodnje,
resursima i poreskim regulativama.

3.1 Faze razvoja i organizacioni oblik tnk

Transnacionalne komapnije prolaze kroz 5 faza:

1. Izvozne aktivnosti pretežno domaćih preduzeća, čime se osvajaju nova tržišta u svetu
povezivanja sa lokalnim dilerima i distributerima.
2. Sama kompanija preuzima te aktivnosti.
3. Kompanija počinje obavljati poslove marketinga, prodaje i ostalih funkcija na inostranom
tržištu.
4. Kompanija dominira na stranom tržištu, s potpunim poslovnim sistemom uključujući
istraživanje, razvoj i inženjering.
5. Svi su u kompaniji zaposleni lokalno, funkicje kompanije nisu više vezane za zemlju
porekla, stvaraju novi sistem vrednosti čiji su nosioci menadžeri kompanije koji posluju u
celom svetu.

Transnacionalne komonanije se javljaju u tri osnovna organizaciona oblika i to:

1. Vertikalno integrisane (rudarstvo, energetika, prerađivačka industrija)

2. Horizontalno integrisane su one kada kompanija ima iste vrste pogona u različitim
zemljama.
3. Konglomerati su kompanija koje imaju diversifikovane poslove u različitim delatnostima
i granama proizvodnje.7

4. ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA U MEĐUNARODNOJ

TRGOVINI

7
Simić J. Međunarodno poslovanje,str 100-102

4
 Uloga TNK je stvorila bogatstvo, nove poslovne mogućnosti i nove poreske prihode koji
proizilaze iz ostvarenog prihoda TNK. Povećanjem efikasnosti tokova kapitala, TNK će doprineti
smanjenju nivoa svetskog siromaštva u zemljama u razvoju, poboljšati njihovu infrastrukturu,
ojačati njihov ljudski kapital i uvek podsticati zemlje da sarađuju i traže mirna rešenja za sukobe.
Aktivnosti TNK podrazumevaju dva aspekta u svetskoj ekonomiji. U prvom, indirektnom
obliku, aktivnosti su shvaćene kao prisustvo dobara i usluga od strane kompanija na inostranom
tržištu i u direktnom obliku koji podrazumeva vođenje posla kao rezultat ulaganja u inostranstvo.
Učestvovanje TNK u međunarodnoj trgovini i investiranju izazvali su giganti u svetskoj
ekonomiji. Danas, kada je ekonomija liberalizovana, kompanije imaju priliku da odlučuju o
obimu mđunarodne trgovine kao i o politici zapošljavanja. Transnacionalne kompanije imaju
odgovornost prema svojim poslodavcima, klijentima, vladi, dobavljačima i zajednici, kao i prema
akcionarima. Korporativne društvene odgovornosti (CSR) koje učestvuju u zaštiti TNK kroz
moto "biznis gde kompanija mora da uključuje obavezu, uradi posao pošteno, legalno i sa
integritetom,bez korupcije i da uvek poštuje zakone" zemlje domaćina. Podsaharska Afrika,
Južna Azija i Severna Afrika su iskusili siromaštvo, potisnula ljudska prava i štete po životnu
sredinu.
Činjenica je da, u svojoj poslovnoj strategiji, TNK vide ceo svet kao ekonomsku celinu.
Njihova komparativna prednost leži u činjenici da su one nadnacionalni subjekti koji su u stanju
da organizuju svoje proizvodne cikluse na takav način da minimiziraju proizvodne inpute i
značajno povećaju outpute. TNK ovo postižu tako što svoje aktivnosti kao što su prodaja
proizvoda i usluga, servisiranje proizvoda, pravni poslovi i odnosi sa javnošću vode strateški
determinisano na targetiranom inostranom tržištu dok ostale aktivnosti kao što su proizvodnja,
distribucija, marketing, poslovno finansiranje, R&D, politika cena i upravljanje i međunarodno
poresko planiranje za celu TNK kontrolišu centralno, iz matične kompanije. TNK svoje
poslovanje zasnivaju na proizvodnji, uslugama i finansijjkom sektoru (bankarski sektor). Dakle,
možemo govoriti o finansijskim i nefinansijskim TNK. U oba slučaja, ogroman kapital se obrće.
Na primer izvoz jedne transnacionalne filijale u 2008.godini je iznosio trećinu svetskog
izvoza. Pored toga, broj zaposlenih od strane globalnih kompanija je naglo rastao i u 2008.godini
iznosio je 77 miliona, što je duplo u odnosu na stopu zaposlenosti u Nemačkoj. Analiza podataka
pokazuje da TNK imaju veoma važnu ulogu u modernoj globalnoj ekonomiji. TNK su
proizvođači roba i usluga u svetu, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. U 2008, svi
pokazatelji transnacionalnih korporacija (bez izvoza) bili su u padu, što je opravdano zbog zbog
ekonomske krize koja je počela baš u tom periodu. TNK ostvaraju oko 20% međunarodne
trgovine. Međutim, najrazvijeniji oblik globalnog prisustva transnacionalnih kompaija su strane
direktne investicije. U poslednjih nekoliko godina trend u prilivu stranih direktnih investicija
(SDI) je osicilirao. Od 1990 do 2000 značajno se povećao kapital uložen u obliku SDI u svetu,
prilivi su dostigli 1.400 milijardi dolara, od čega je 1.200 milijardi investirao u razvijene zemlje,
dok je oko 200 milijardi dolara uloženo u zemlje u razvoju. Međutim, 2000.godine dolazi do
značajnog pada, vrednost uloženih sredstava je u padu sve do početka 2003.godine. Od 2003,
priliv stranih direktnih investicija u svetu počinje da raste sve do 2007.godine, kada počinje
svetska ekonomska kriza i svetsko tržište nailazi na velike probleme. Posledice finansijske krize
su bile raznolike. U Evropi, broj spajanja i akvizicija je pao za 56%, a u Japanu za 43%. Period
krize, takođe je potvrdio da su razvijene zemlje više osetljive na fluktuacije, jer je njihov
finansijski sistem u bliskoj vezi sa bankarskim sistemom kao u SAD nego u finansijskim
sistemima zemalja u razvoju. Uprkos padu priliva SDI u razvijenim zemljama najveći deo SDI
otišao je članicama Evropske unije. Njihova vrednost iznosila je 503 milijardi dolara. Priliv u
Aziji u 2008.godini je iznosio 388 milijardi dolara. Godina 2008 je bila izuzetno korisna i za

5
Afriku, pogotovo kada govorimo o prilivu stranih direktnih investicija, koje su iznosile 87
milijardi dolara. To je rekord u istoriji. Investicije transnacionalnih kompanija u najsiromašnijim
zemljama mogu imati negativne efekte, jer povećavaju nejednakost.

5. ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMAPNIJA U MEĐUNARODNOJ

PRIVREDI

Međunarodni politički uticaj TNK ostvaruju mešanjem u međunarodne odnose dveju država i u
odnose imeđu država i međunarodnih organizacija. Uticaj ostvaruju preko instrumentalizovanih

6
država, međunarodnih poslovnih organizacija i neformalnih političkih grupa, a krajnji objekti
uticaja su države i međunarodne organizacije. Suverenitet država i politički značaj TNK su
obrnuto proporcionalne kategorije – ako suverenitet država opada, uticaj TNK se povećava i
obrnuto. Najčešći vid poslovanja TNK je u formi stranih direktnih investicija. Strane direktne
investicije su danas najbolji metod finansiranja spoljnog duga, naročito u zemljama u razvoju,
koji može da bude vrlo visok i održiv. Ustanovljeni su pozitivni efekti SDI na zemlju domaćina
koji mogu značajno da poboljšaju performanse jedne privrede: transfer znanja i tehnologije,
povećanje produktivnosti i konkurentnosti, povećanje izvoza, naročito u zemlju iz koje investicije
potiču. Tranzicione zemlje mogu iskoristiti prednosti novih tehnologija i znanja koje sa sobom
nose SDI jer su relativno razvijene i imaju obrazovnu radnu snagu.

Potrebno je napraviti razliku između dva tipa stranih direktih investicija.

 Horizontalne SDI su vrsta ulaganja koja ima za cilj osvajanje tržišta zemlje domaćina i
kada je proizvodnja u toj zemlji isplativija nego izoz iz zemlje porekla.
 Vertikalne SDI su umserenje ka minimiziranju troškova proizvodnje multinacionalnih
kompanija, kada se vrši odabir lokacija za svaku kariku proizvodnog lanca u cilju
smanjena ukupnih troškova.

Mnogobrojni faktori kao što su veličina tržišta, trgovinske restrikcije i transportni troškovi, imaju
različite efekte na horizontalna i vertikalna ulaganja. Postoji dosta argumenata da su horizontalne
SDI preovalđujuće. Ipak, u zadnje vreme priliv SDI u zemlje u razvoju je bio pretežno karaktera
vertikalnih ulaganja. Istraživanja pokazuju da su veličina tržišta i blizina zemlje investitora
najvažnije determinante SDI.
Nizak nivo razvijenosti institucija, slaba vlada jedne zemlje na investitore imaju isti uticaj kao i
porez na investicije. Nasuprot uravnoteženom mišljenju da niska cena radne snage ima značajan
uticaj na investitore, studije ukazuju da je nivo osposobljenosti, obučenost radnika mnogo bitniji.
Kvalifikovanje radne snage jedne zemlje privalči industrije sa visokim tehnolgijama, što je bio
slučaj sa Centralnom i Istočnom Evropom, gde je cena rada bila niža nego u ostalim delovim
Evrope, tako da je ostvaren visok nivo investicija, pre svega iz Austrije i Nemačke. Matične
zemlje TNK su prvenstveno razvijenije zemlje. Razvijene zemlje su najvažnije i najveće izvorište
SDI, kao i najveći primaoci. Dominantan oblik izvoza za razvijene zemlje ne predstvalja više
klasičan izvoz, već proizvodnaj robe u filijali u inostranstvu i njena prodaja koja može biti
namenjena:
 Prodaja na lokalnom tržištu
 Prodaja (izvoza) trećim zemljama
 Prodaja na tržištu matične zemlje
 Prodaja ostalim filijalama TNK

TNK imaju mnogo motiva usled kojih ulažu u inostranstvo:

 Niži toškovi radne snage
 Osiguranja neophodnih inputa u proizvodnji
 Povećanje vrednosti prodaje
 Izbegavanje konkurencije i praćenja konkkurenata istim ponašanjem.

Ni našu zemlju nije zaobišao proces globalizacije i širenja poslovanja TNK. U prethodnih 12
godina gotovo sve svetske komanije su se locirale u Srbiji, najvećim delom u vidu kancelarija za

7
plasman svoje robe, kao i za pružanje svojih usluga. Međutim retke su kompanije koje su došle
da proizvode, a i one su bile motivisane kupovinom lokalnog tržišta, poput cementara, duvanske
industrije, i nekih trgovinskih lanaca. Među 100 najvećih kompanija iz zemlaja u razvoju
prisutanje Lukoil, koji je takođe bio motivisan tržištem.8

6. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I ZAPOŠLJAVANJE

Rama (2003) navodi da obučeni radnici u razvijenim zemljama imaju veću mogućnost za
zaposlenje. Dok poslovne organizacije investiraju u zemlje u razvoju njihov cilj je prvenstveno
da minimiziraju svoje troškove i maksimiziraju svoj profit i uz to da zadovolje očekivanja
određenih kompanija. Ipak, kada TNK sele svoju proizvodnju i otvaraju se nova radna mesta.
Dobar primer je dala i kompanija CocaCola kada je odlučila da investira u Maleziju i u njihove
kompanije koje flaširaju piće. 9

Woods (2000) navodi da vlade zemalja u razvoju intenzivno rade da privuku SDI
transnacionalnih kompanija. One se međusobno takmiče tako što vrše deregulaciju svojih politika
smanjivanjem nivoa prosečnih plata i stope poreza. One zapravo privlače investitore. Časopis
Ekonomist (2010) navodi da na globalno tržištu tražnja za obučenom radnom snagom stvara veći
jaz između obrazovanih i neobrazovanih čime se gubi srednja klasa. Primer negativnih uticaja
TNK jasno se vidi na afričkoj državi Nigeriji gde kompanija Shell, vodeća u naftnoj industriji,
doprinosi milionskoj zaradu vladi Nigeriji a stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi oko 90%.
Takođe isparivanje gasa ove kompanije dovodi do kiselih kiša i uništavanju životne sredine i
vazduha. Dakle, profitabilno poslovanje jedne TNK ne znači nužno bolijitak za zemlju.

Coca Cola je broj jedan proizvođač bezalkoholnih pića u svetu. Sedište ove transnacionalne
kompanije nalazi se u Džordžiji, Atlanta, Sjedinjene Američke Države. Ovaj brend je verovatno
jedan od najprepoznatljivijih širom sveta. Coca Cola prodaje oko 400 različitih proizvoda u 200
zemalja širom sveta, a 70% prodaje je generisano izvan granica Severne Amerike. Njena
proizvodnja je zasnovana na sistemu franšize.

Prednosti Coca Cola-e koje joj pruža status transnacionalne kompanije:

 Jaka pregovaračka pozicija za ulazak na nova tržišta.
 Interes slabo razvijenih država da privuku strani kapital i dovedu transnacionalne kompanije u
svoju zemlju.
 Mogućnost nabavljanja jeftinih sirovina u nerazvijenim zemljama.
 Niska cena radne snage u slabo razvijenim zemljama.
 Proizvodnjom širom sveta , Coca Cola smanjuje transportne troškove.

Pozitivni aspekti za zemlje domaćina:

 Otvaranje novih radnih mesta

8
Simić J. Međunarodno poslovanje, str. 102-116
9
Rama, Martin, 2003. "Globalization and workers in developing countries," Policy Research Working Paper Series

8
  Coca Cola vrši točenje svojih pića u lokalnim državama, tako da domaće kompanije koje se bave
flaširanjem ostvaruju zaradu
 Coca Cola vrši obuku zaposlenih i širi nova znanja iz oblasti menadžmenta i marketinga
 U siromašnim sredinama poput Azije i Istočne Afrike, Coca Cola se bavi organizovanjem
programa pomoći za najugroženije (jedna od takvih njihovih šema je obrazovala 4000 Vijetnamki i
zaposlila ih u prodaji).
 Po dolasku na nerazvijeno tržište, Coca Cola automatski šalje pozitivne signale ostalim globalnim
kompanijama i tako privlači strane investitore.

Negativni efekti za zemlje domaćina:

 Slabo plaćena radna snaga

 Ugrožavanje životne sredine jer su u siromašnijim zemljama zakoni o održavaju životne sredine
gotovo zanemarljivi, što globalne kompanije često iskoriščavaju i ne mare za štetu koju nanose.
 TNK su često bogatije od same države u koju investiraju, pa mogu da postavljaju uslove
poslovanja.
 Ukoliko su nezadovoljne uslovima, povlače se i ostavljaju za sobom veliku stopu nezaposlenosti.
 Najveći deo profita ide akcionarima, dok vrlo mali procenat ostane u zemlji.

7. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I NJIHOV UTICAJ NA DOMAĆE

EKONOMIJE

Kao što navodi Baghwati (2004) kada država izađe na globalno tržište ima značajnu ulogu
u podsticanju privrednog rasta za zemlje u razvoju. Transnacionalne kompanije su stvorile
globalno tržište, smanjile trgovinske barijere, omogućile slobodan protok dobara, usluga, rada i
kapitala.
Određena grupa ekonomista tvrdi da aktivnosti u okviru globalne ekonomije povećavaju
tokove kapitala u zemljama u razvoju dok SDI ubrizgavaju kapital kako bi stabilizovale
ekonomiju. To je prednost u pogledu poboljšavanja finansijske situacije u zemlji kroz pozajmice i
donacije od strane razvijenih zemalja ali ujedno postoji rizik koji mora da se uzme u obzir gde
neto kapitalni priliv može da dovede do negativnih efekata po trgovinu.
Prilagođavanje trgovinskih barijera vodi promociji specijalizacije zemalja u razvoju zato
što su one sposobne da se skoncentrišu na proizvodnju dobara po najnižoj ceni. Zemlje u razvoju
u potpunosti koriste prednosti globalizacije kako bi povećale svoj dohodak kroz razmenu dobara
koje one mogu najefikasnije da proizvedu. Međutim inovacija je najbolji način da se poboljša
kvalitet robe i poveća konkurentnost. 10
8. ZNAČAJ TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA U SVETU DANAS

Značaj TNK-a u savremenoj svetskoj ekonomiji potiče ne samo na teorijskim osnovama

već ima svoju ekonmsku stranu. Dinamičan razvoj ostvarile su kompanije pedesetih godina
dvadesetog veka. Kompanije su ulagale velike količine kapitala u različite regione sveta što je i

10
Bhagwati, J.: In Defense of Globalization, 2004

9
dovelo do dinamičnog razvoja. U svetu je 1969.godine postojalo oko 7.000 transnacionalnih
kompanija. Godine 1992. postojalo je oko 37.000 TNK-a i oko 200.000 stranih afilijal, dok se
trend rasta nastavio i u 2000.godini gde je postojalo 62.000 TNK-a i oko 820.000 stranih filijala.
Broj TNK-a je u 2008. godini iznosio 82.000 koje su kontrolisale 810.000 filijala. Glavnu ulogu
u svetskoj ekonomiji ima oko 100 najvećih TNK-a. U 2011. godini, međunarodna proizvodnja je
ojačala sve značajne indikatore (prodaja, stvaranje dodatne vrednosti, kapital, izvoz i
zaposlenost). Osnovni faktori za ovaj rast su dvojaki. Provo, relativno povoljni ekonomski uslovi
tokom godine, pogotovo u tržištima koja se uključuju u međunarodne tokove, ali takođe u nekim
razbijenim zemljama poput SAD se povećala tražnja za proizvodima i uslugama koji su
proizvedeni od strane stranih filijala predstavljajući širinu SDI stoka. Drugo, taj stok je nastavio
da se povećava novim SDI prilivima tokom godine pošto su TNK povećale svoju
internacionalizaciju. Povećala se i zaposlenost u stranim filijalama jer se širila i sam proizvodnja
po inostranstvu usled novih šansi u nerazvijenim zemljama koje su polako pristupale
međunarodnoj ekonomiji. Globalno gledano, strane filijale su zaposlile 69 miliona ljudi u 2011,
što predstavlja rast od 8% u odnosu na predhodnu godinu. Ovo je ide u prilog imajući u vidu da
se u svetu zaposlenost povećala za samo 2%. Zemlje u razvoju i tranziciji zapravo broje najviše
ljudi zaposlenih u stranim filijalama. Sama Kina, na primer, broji 18,2 miliona, odnosno 28%
ukupnog rasta zaposlenosti za 2010. godinu. Ovakav trend se nastavio usled povećanja SDI .
Brzo rastuća srednja klasa je privukla SDI kako u uslužnom tako i u proizvodnom sektoru pošto
su TNK direktori žele da idu na lokalna tržišta i poboljšaju poziciju tih tržišta. U toku 2011.
prodaje i stvaranje dodatne vrednosti koje su ostvarile strane filijale što je doprinelo
kontinuiranom boljitku.
Nakon svetske krize i pada u 2009. godini prodaje svetskih filijala su uspele da nadoknade
štetu u 2010. Ovaj trend se nastavio i u 2011, sa porastom prodaje za 9% u odnosu na 2010.
godinu, ostvarivši rekordnih 28 biliona dolara. Isto tako, povećala se i dodatna vrednost,
dostigavši 7 biliona dolara, oko 10% globalnog GDP-a. Iako su M&A, posebno u razvijenim
ekonomijama, podstakli prodaju i dodatnu vrednost u prošlosti, veliki skorašnji rast u
međunarodnoj proizvodnji vodio je poreklo od TNK na tržištima u razvoju (zajednička ulaganja
koja su lokalne kompanije imale sa TNK- DELIOITTE 2011). U zemljama u razvoju i zemljama
u tranziciji povećanje međunarodne proizvodnje je obično generisan iz proizvodnih kapaciteta
kroz grinfild investicije, a ne kroz promenu vlasništva postojećih sredstava. Finansijske
performanse stranih filijala su se takođe poboljšale tokom 2011. godine što možemo da vidimo u
tabeli broj 1. Stopa prinosa na odliv SDI se povećala na 7,3 procentna poena. Ovaj rast je
približan onom iz 2005. godine od 7,6%, dok je 1980. godine on iznosio više od 10%. Ovaj
dugoročni strukturni pad performansi je najverovatnje rezultat promene sastava SDI stoka tokom
vremena, odnosno prelaska sa kapitalno intezivne strukture, povratku primarnom sektoru i
ujedno manje zastupljenom sektoru usluga.

10
 Tabela br. 1. Pokazatelji SDI i međunarodne proizvodnje
Izvor:http://unctad.org/en/PublicationsLibrary/wir2012_embargoed_en.pdf

Rezultati UNCTAD godišnjeg izveštaja pokazuju da, iako postižu rastući trend na
inostranom tržištu, TNK ostvaruju slabije rezultate kod kuće. Strane prodaje 100 najvećih TNK
na svetu su se povećale za skoro 20% u 2011. dok su se njihove domaće prodaje, u uglavnom
razvijenim zemljama, povećale 13%. Isto tako se strana zaposlenost povećala za 4 % za godinu
dana, dok je na domaćem terenu opala za u proseku 3%. Iako neki od ovih razlika pokazuje lakšu
ekspanziju prodaje i zaposlenosti na tržištima u razvoju nego na razvijenim tržištima, takođe
ukazuje na izuzetno spor oporavak razvijenih privreda nakon velike krize. Ovi trendovi u prodaji
i zaposlenosti će verovatno biti ojačani povećavanjem uticaja politike štednje, posebno u Evropi,
a moguć je povratak recesiji u mnogim razvijenom zemljama u 2012. godini. Nasuprot tome,
podaci na indikatore internacionalizacije za 100 najvećih kompanija smeštenih na prostorima
zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji, otkrivaju relativnu snagu njihovih domaćih ekonomija.
Dok je strana aktiva slabije razvijenih ekonomija porasla za 7% u toku 2010, brže nego što je
slučaj kod TNK, taj rast ipak ne može da se poredi sa rastom domaćih sredstava od 23 % kod
TNK. Prodaja kod kuće je takođe nadmašila stranu prodaju u pogledu rasta. Jedina oblast gde
ovaj trend nije uspeo da se održi je stopa zaposlenosti, gde je stopa rasta zaposlenosti u
inostranstvu nadmašila domaću zaposlenost. Za obe grupe TNK, ipak, njihovo investiranje
pokazuje nameru da prate trend. Ovih 100 najvećih TNK je preuzelo projekat SDI vredan 374
milijarde dolara u 2011. Godini. Grinfild investicije su značajno opale na 180 milijardi $ u
2011.godini i kroz ovu količinu su još uvek predstavljale 20% svih projektovanih grinfild
investicija. SDI su opale u 2011. pošto su se u 2010. udvostručile. Kao grupa, ovih sto TNK je
ostvarilo 119 milijardi dolara SDI . Grinfild investicije su iznosile 66 milijardi $ iliti 55 ukupnih
SDI, računajući 7 % ukupno projektovanih u svetu.

11
 Tabela br.2. Top 40 nefinansijskih TNK, rangirane prema prekograničnoj imovini u 2011.god.
Izvor: http://www.makroekonomija.org

U tabeli broj 2. možemo da vidimo prvih 40 najznačajnijih TNK u svetu. Možemo da

vidimo iz kojih zemalja dolaze, iz koje industrijske grane, kolika im je prekogranična imovina,
prodaja i zaposlenost. Na prvom mestu je kompanija General Electric Co iz Sjedinjenih
Američkih Država sa ukupnom prekograničnom imovinom od 551.585 miliona $ i zaposlenošću
od 154.000 hiljada ljudi. General Electric kompanija je iz industrije elektronske opreme i pored
ove kompanije u prvih 40 se nalaze još i Siemens AG, Sony Corporation i Hewlett Packard Co.
Ostale TNK koje su takođe iz ove industrijske grane ali nisu među prvih 50 su Nokia i Samsung
Electronics. Na drugom i tećem mestu su kompanije Royal Dutch Shell plc i BP plc iz naftne
industrije sa približno jednakom imovinom, prodajom i zaposlenošću. Pored ovih kompanija
pojavljuju se još i Exxon Mobil Corporation, Total SA, Chevron Corporation i Conoco Philips
takođe iz naftne industrije u prvih 40 pozicija. Industrije u okviru kojih TNK najviše posluju su
industrija telekomunikacija, automobilska industrija, industrija metala, farmaceutska industrija,
hemijska industrija, industrija hrane i veliki trgovinski lanci. Toyota Motor Corporation se nalazi
na 5. mestu UNCTAD liste i zapošljava 317.716 hiljada ljudi u svetu, više u odnosu na prvih pet
kompanija ove liste. Kompanija Walmart je treća na svetu najveća kompanija prema Fortune

12
Global 500 listi iz 2012. godine, ujedno je najveći poslodavac na svetu sa preko 2 miliona
zaposlenih i najveći je maloprodajni lanac na svetu. Na listi UNCTAD se nalazi na 32. mestu.

9. SEDIŠTA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA

Najveći broj transnacionalnih kompanija u 2012. godini ima svoje sedište u SAD, zemljama EU i
Japanu. Prvi put se u 2007. godini pojavljuju TNK iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja, i
to tri kompanije iz Koreje, jedna iz Kine, jedna iz Hong Konga, jedna iz Malezije i jedna iz
Meksika. Mesta izbora za poslovanje TNK su uglavnom razvijene zemlje. Zemlje u koje TNK
najviše ulažu su Velika Britanija, Nemačka, Holandija, SAD i Japan. Međutim, imajući u vidu da
su TNK maksimalno iskoristile svoje mogućnosti na razvijenim trištima, one su vremenom
počele da se sele na prostore zemalja u razvoju, pretežno u Kinu i Indiju. Ove dve zemlje su u
proteklom periodu imale najveću stopu ekonomskog rasta i tako se plasirale na tržište kao važni
ekonomski akteri i najpoželjniji trgovinski partneri.
Ekonomska aktivnost međunarodne proizvodnje stranih filijala se povećala u 2011. godini. U
toku godine, procenjeno je da su strane filijale zaposlile skoro 70 miliona stanovnika što je
generisalo oko 28 biliona dolara u prodaju, odnosno stvoreno je 7 biliona dolara dodatne
vrednosti. Podaci UNCTAD godišnjeg izveštaja o 100 najvećih transnacionalnih kompanija
pokazuju sveobuhvatni rastući trend u proizvodnji, sa stranim prodajama i zaposlenosti koje rastu
značajno brže od onih u domaćoj ekonomiji.
Uprkos postepenom rastu međunarodne proizvodnje koje ostvaruju TNK, njihovi rekordni nivoi
gotovine se do sada nisu preveli na održivi rast u investicijama. UNCTAD procenjuje da su ovi
nivoi gotovine dostigli više od 5 biliona dolara, uključujući zarade koje su zadržane u
inostranstvu. Podaci o 100 najvećih TNK pokazuju da tokom svetske ekonomske krize ove
kompanije su mahom smanjivale kapitalne izdatke i akvizicije kako bi zadržali gotovinu. Nivoi
gotovine za ovih 100 kompanija su 2010 dostigli 1,03 bilion dolara, of which an estimated $166
billion was additional – above the levels suggested by average pre-crisis cash holdings. Iako noiji
podaci ukazuju na to da kapitalni izdaci TNK u osnovna sredstva i akvizicije rastu,, podizanje
12% u 2011, dodatni novac koji zadržavaju, oko 105 milijardi dolara u 2011, još uvek nije
uložen. Obnovljena nestabilnost međunarodnog finansijskog tržišta će nastaviti da ohrabruje
zadržavanje novca i samo isplaćivanje dividendi ili smanjivanje nivoa duga. Ipak, kako se uslovi
poboljšavaju, trenutni „sačuvani“ novac može igrati ključnu ulogu u povećanju SDI u
budućnosti.11

11
www.mojrad.net

13
 10. ZAKLJUČAK

Uloga TNK-a u svetskoj ekonomiji iz godine u godinu raste. Kompanije postaju sve više
nezavisne od kontrole roditelja i regulisanja od strane domaće ekonomije u kojoj su se nastanile.
Transnacionalne kompanije zauzimaju jaku poziciju u svetskoj privredi zbog funkcija koje
obavljaju tj. kretanje resursa i kapacitet proizvodnje i trgovine, podsticanje rasta i ekonomske
efikasnosti, podsticanje restruktuiranja, jačanje tržišne konkurencije i integracija kompanija i
privrede. Transnacionalne kompanije pojačavaju proces globalizacije. Investicije podržavaju
regionalnu integraciju kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju i siromašnim zemljama,
naročito zbog međunardone trgovine.
Džinovi u svetskoj ekonomskoj privredi, koji pored toga sto sa svojom delatnošću razvijaju svet
kao mesto življenja podižu za jednu stepenicu naviše. Transnacionalne kompanije važe za
kompanijenije koje imaju veliku ulogu u samim vladama svetskih zemalja samim tim vidimo
koliko su moćne. Samim tim sto posluju na svim kontinentima transnacionalne kompanije
pokušavaju pomognu dražavama koje se nalaze na putu tranzicije. Ekonomska globalizacija je
programirana i usmeravana od strane najrazvijenijih država, najvećih transnacionalnih
korporacija i moćnih svetskih finansijskih centara, u cilju obezbeđenja poslovnog kontinuiteta,
širenja i izvlačenja što većih profita. Ali, mnogi autori smatraju da se ona ne proteže na sve
zemlje, već zaobilazi područja koja za nju ne predstavljaju vrednost. To proizvodi nesagledive
koristi jednima i nanosi štetu drugim ekonomskim subjektima. Svoju globalnu moć
transnacionalne kompanije ostvaruju putem kontrole tri najznacajnija tržišta: tržišta roba i usluga,
finansijskog tržišta i tržišta informacija. Na taj način se pored ekonomskih procesa, kontrolišu i
neekonomski procesi, kao što su: politicki, kulturni, ideološki itd. Time postaje jasno zašto se
transnacionalne kompanije ne ustručavaju da preduzmu sve što smatraju potrebnim da zaštite
svoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i ekonomski, a i svaki drugi rat,
legitimno sredstvo u zaštiti slobodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znanja, ljudi i svega
ostalog što doprinosi povecanju profita.
Dakle, postoje kako pozitivne tako i negativne strane poslovanje koje TNK nose sa
sobom. Zemlje neće moći da rastu bez TNK ali s druge strane ukoliko je jedna zemlja previše
zavisna od neke takve kompanije to i nije toliko dobro jer može dovesti do prave katastrofe da
cela zemlja može da bankrotira u kratkom period. Ipak kada je reč o zemljama u razvoju
istraživanja su pokazala da postoji više negativnih posledica po njihovo tržište iz razloga što su
njihove ekonomije često tehnički i stručno nespremne da pristupe globalnoj ekonomiji.

14
 LITERATURA

Brien R. Jet, Contesting Global Governance: Multinational Economic Institutions and Global
Social Movements, Cabridege Universitz Press, 2000
Bhagwati, J.: In Defense of Globalization, 2004
Rakita, Branko, Međunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993
Rama, Martin, 2003. "Globalization and workers in developing countries," Policy Research
Working Paper Series
Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co.,
Cincinnati, Ohio, 1990,
Simić J. Međunarodno poslovanje,str 100-105
Scholte J. A., Globalization a critical introduction, New York, 2000,
Stojadinović Jovanović, S.,Međunarodan trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili
dopuna, Izvorni naučni rad,2008.
World Investment Report, World Investment Report. Transnational
Corporations, Agricultural Production and Development, UNCTAD, New York and Genewa
2009.
http://unctad.org
http://www.makroekonomija.org/
www.mojrad.net

15