Transnacionalni poredak i globalizacija

1.1 Uvod
Poredak postoji u svim vrstama sistema, a ako se odnosi na ljude, on ure|uje
razli~ite vrste odnosa me|u njima unutar njihovih zajednica i izme|u zajednica, sve do
odnosa dr`ava u svetu. Odnosi izme|u dr`ava se mogu ure|ivati u celini ili po pojedinim
pitanjima, po parovima dr`ava (bilateralno ili uz u~e!"e vi!e dr`ava (multilateralno.
#a bi neki poredak mogao s pravom da se nazove svetskim, potrebno je da
ispunjava vi!e uslova. Prvo, da ure|uje odnose izme|u ve}ine zemalja$ drugo, da ure|uje
konzistentnu celinu ve"ine va`nih odnosa, i tre"e, da re!enja koja takav poredak sadr`i
odgovaraju ve}ini u~esnika.
Po ovim kriterijumima niti postoji, niti je ikada postojao stvarno univerzalni,
svetski poredak. %slove pod (& i (' nijedan takozvani svetski predak nije ispunjavao. (ak i
ako je prvi uslov bio ispunjen, taj poredak je ili bio nametnut ve"ini od strane manjine
(otuda svi svetski ratovi, ili je regulisao samo pojedine vrste odnosa (monetarne) zlatni
standard, trgovinske) *+TT i ,vetska trgovinska organizacija ,TO.
Ono !to danas pretenduje da bude svetski poredak zapravo je transnacionalni
poredak, to jest, poredak grupe razvijenih zemalja.Taj transnacionalni poredak nije ni
konzistentan zato !to neke odnose uop!te ne reguli!e (me|unarodna kretanja kratkoro~nog
kapitala, sa kojima mo`e da se razori svaka dr`ava ili ih poku!ava regulisati na kon-liktan
na~in u odnosu na druga re!enja (nacionalni tretman stranih direktnih investicija u odnosu
na nacionalni suverenitet.
#akle, i takav nekompletan i nekonzistentan transnacionalni poredak je ve"ini
zemalja sveta nametnut. .oliko su onda uop!te mogu"e nacionalne strategije razvoja?
/iteratura koja promovi!e transnacionalni poredak tvrdi da je sve manje potrebe za
nacionalnim strategijama i makroekonomskim politikama za njihovo ostvarivanje.
0nstitucije i mehanizmi transnacionalnog poretka predodre|uju i razvojnu i makroekonomsku
politiku. #ali je to neizbe`no1
1.2 Transnacionalni ekonomski poredak
1
Transnacionalni poredak i globalizacija
2acionalne privrede su posredstvom svetskog tr`i!ta me|usobno povezane
najmanje pet stotina godina. %vek je postojao neki poredak koji je ure|ivao njihove me|
usobne odnose. 0li je taj poredak bio odre|en objektivnim ~iniocima, ili je bio izraz
subjektivne volje.
Primer objektivno uslovljenog me|unarodnog ekonomskog poretka je zlatni
standard koji je vladao od !ezdesetih godina pro!log veka do kraja 0 svetskog rata. 3lato je
igralo ulogu i nacionalnog i svetskog novca, devizni kurs je bio odre|en -iksno, koli~inom
zlata koja je bila sadr`ana u jedinici svake nacionalne valute. ,vetsko tr`i!te je bilo
transparentno jer su cene proizvoda bile (u zlatu direktno uporedive a mehanizam
uravnote`enja platnih bilansa delovao je automatski, posredstvom uticaja priliva ili odliva
zlata na nacionalnu nov~anu masu, robne cene i tra`nju. Objektivna je ~injenica i da je taj
poredak u osnovi bio britanski poredak jer je cela svetska privreda bila peri-erija u odnosu
na britansku ekonomiju posle industrijske revolucije. Taj unipolarni poredak je prestao da
-unkcioni!e kada su se pojavile i druge industrijske zemlje koje nisu bile spremne da
prihvate de-latorni karakter zlatnog standarda i njegovih mehanizama uravnote`enja.
,ubjektivni karakter me|unarodnog ekonomskog poretka posle 00 svetskog rata
bio je izrazit. On je nastao kao rezultat pregovora i uskla|ivanja interesa ,+# i njihovih
evropskih saveznika. %re|en je stvaranjem me|unarodnih -inansijskih organizacija (4e|
unarodni monetarni -ond, ,vetska banka i (ne!to kasnije sklapanjem me|unarodnog
multilateralnog sporazuma o trgovini i carinama (*+TT. % zavisnosti od odnosa snaga u
svetu, on se vremenom menjao iako je zadr`ao istu institucionalnu in-rastrukturu. Prvobitno
je poredak posle 00 svetskog rata bio zasnovan na kejnzijanskom, socijaldemokratskom
konceptu. Poredak su stvarale dr`ave koje su imale zna~ajna iskustva u privrednom razvoju
i makroekonomskoj politici. Pou~ene velikom svetskom krizom 56&6756'& i nestabilno!"u
koja je izazvana velikim oscilacijama deviznih kurseva zbog nepredvidivih kretanja
kratkoro~nog kapitala u svetu, one su se odlu~ile za sistem -iksnih deviznih kurseva, a
samim tim i za kontrolu me|unarodnih kretanja kapitala.
#ana!nji transnacionalni ekonomski poredak se od prethodnog razlikuje upravo
po napu!tanju sistema -iksnih deviznih kurseva, potpunom osloba|anju me|unarodnih
kretanja kratkoro~nog kapitala i poku!aju isklju~enja dr`ave iz ekonomskog `ivota. 8asno je
da takav sistem odgovara samo zemljama ~ije su valute sredstvo me|unarodnih pla"anja i
~ije su devizne rezerve dovoljne za odbranu od !pekulativnih napada.
Objektivno uslovljen me|unarodni ekonomski poredak nije morao biti (i nije bio
institucionalizovan. ,ubjektivno odre|eni svetski ili transnacionalni ekonomski poredak
mora da ima svoju institucionalizovanu strukturu. Tu strukturu odre|uju subjekti,
institucije i mehanizmi.
Subjekti dana!njeg transnacionalnog poretka su dr`ave i njihovi savezi,
transnacionalne korporacije i me|unarodne ekonomske i -inansijske institucije.
Dr`ave i njihove grupacije
Dr`ave su u svakom dosada!njem me|unarodnom ekonomskom poretku bile
osnovni subjekti. ,amo dr`ava mo`e da obezbedi nacionalni suverenitet, da se brani vojnom
silom i da ostvaruje me|unarodne politi~ke odnose. #r`ave su neophodne za
institucionalizaciju me|unarodnog ekonomskog poretka. 2jihova stvarna ili iznu|ena
2
Transnacionalni ekonomski poredak
saglasnost je neophodna za sklapanje multilateralnih me|unarodnih sporazuma i za stvaranje
me|unarodnih institucija. ,vaka dr`ava, prirodno, brine o svom interesu, ali one najsna`nije
svoje interese uvek predstavljaju kao !iri, op!te~ove~anski interes.
Politi~ki i ekonomski savezi su tako|e subjekti me|unarodnog poretka. 0 jedni i
drugi slu`e za koncentraciju mo"i u cilju ostvarenja parcijalnih interesa. 9konomski savezi
se ispoljavaju u obliku regionalnih integracija. Oni su svetsku privredu ve" zatvorili u tri
trgovinska bloka ) 9vropsku uniju, ,evernoameri~ku zonu slobodne trgovine (2+:T+ i
ekonomsko podru~je 8apana i jugoisto~ne +zije. % 9vropi je (566'. godine intraregionalna
trgovina (izvoz;uvoz ~inila <6,6= ukupne trgovine (u odnosu na >&,?= u 56>?. godini a
u svetu je intraregionalna razmena porasla do >@,A= svetske trgovine, prema A@,<= u
56>?. godini (BTO,566>. s.C@..
#r`ave i njihovi politi~ki i ekonomski savezi nastoje da transnacionalni poredak
-ormiraju i institucionalizuju tako da im obezbede maksimalno kori!"enje sopstvenih
prednosti (kapital, tehnologija, direktne investicije kako za pove"anje dru!tvenog
proizvoda po stanovniku, tako i da !to vi!e i !to du`e kontroli!u prirodne resurse i razvojni
potencijal u svetu. Proizvodnja bez tr`i!ta nema svrhe. ,vet "e &@&@. godine imati oko ?
milijardi i >@ miliona stanovnika (%2, 566>. s. <'.. Od toga "e 9vropa i severna +merika
~initi svega 55=, dok "e potro!a~i iz +-rike i +zije ~initi C<=. Prema projekcijama O9D#,
do tog vremena "e se bitno promeniti i odnosi ekonomskih snaga u svetu. 0 po scenariju sa
ne!to ni`im stopama rasta, zemlje O9D# "e stvarati A?,C= dru!tvenog proizvoda sveta
(<5,5= u 566>. godini dok "e zemlje izvan toga kruga stvarati ve"i deo svetskog
proizvoda. .ina, "e imati 5<,6=, ,+# 5<,'=, 9vropska unija 5>,C= dru!tvenog proizvoda
sveta. .ina, Erazil, 0ndija, 0ndonezija i Fusija "e zbirno pove"ati svoj udeo u svetskom
dru!tvenom proizvodu sa '5,'= na '<,?= (vi!e nego ,+# i 9% zajedno(O9D#,566C. ss.
<<7<C..
Fazume se da sada!nje jezgro koje kontroli!e svetsku privredu `eli da
institucionalizuje poredak tako da tu kontrolu !to du`e zadr`i, a da ima potpuno slobodan
pristup tr`i!tima robe, usluga i kapitala u zemljama koje ~ine budu"u ve"inu svetske
privrede. Pri tome `eli da institucionalizuje i za!titi svoj monopol na rezultate tehni~kog
napretka.
Transnacionalne korporacije
Transnacionalne korporacije (T2D su prividno poseban subjekt me|unarodnog
ekonomskog poretka koji obavlja sve ve"i deo svetske proizvodnje, trgovine i direktnih
investicija. #o nedavna one nisu tra`ile institucionalizaciju svojih interesa u okviru me|
unarodnog ekonomskog poretka. (ak je bilo i perioda u kojima su dr`ave imale nameru da
postignu sporazum o na~inu kontrole T2D na svojoj teritoriji. 2aravno, do toga nije do!lo
ali je unutar ,vetske trgovinske organizacije ve" do!lo do institucionalizacije interesa T2D
nezavisno od interesa dr`ava u kojima deluju. #elovima pravila ,TO koji se odnose na
usluge (posebno -inansijske i u oblasti in-ormatike i na investicioni re`im povezan sa
trgovinom, T2D su maksimalno za!ti"ene od mera razvojne politike zemlje doma"ina, a s
druge strane im je za!titom prava intelektualne svojine omogu"eno da sa~uvaju svoj
monopol i ostvare monopolsku rentu na rezultate tehnolo!kog napretka.
#r`ave u kojima se nalaze centrale T2D koje kontroli!u njihove vitalne -unkcije
(istra`ivanje i razvoj, -inansije u okviru O9D# nastoje da svojim T2D na tr`i!tima drugih
3
Transnacionalni poredak i globalizacija
zemalja obezbede jo! povoljniji polo`aj. 2ije sporno da je za T2D dobro !to na
raspolaganju imaju sve resurse i sva tr`i!ta sveta. 3ahvaljuju"i tome, T2D bez korena (ili sa
korenima koji su vrlo daleko ostvaruju prodaju u svetu koja je za A?= ve"a od klasi~nog
svetskog izvoza i anga`uju najve"i deo svetskog tr`i!ta kapitala za -inansiranje svojih
direktnih investicija u drugim zemljama. .oliko koristi od toga imaju nacionalne privrede i
stanovni!tvo zemalja gde T2D ostvaruju svoje pro-ite, ve" je drugo pitanje. Po svim
drugim indikatorima zna~aj T2D u svetksoj privredi je mnogo manji od pretpostavljenog.
*odi!nji priliv direktnih stranih investicija u svetu iznosi svega C,A= svetske akumulacije od
~ega se <@= zadr`ava u krugu 9vropa7,+#78apan. Gta ostaje za vi!e od 5<@ drugih zemalja
sveta1 0na~e, ukupna vrednost proizvodnje robe i usluga T2D ~ini svega <,6= svetskog
dru!tvenog proizvoda (%2DT+#,566?. s. &..
Institucije transnacionalnog ekonomskog poretka
Transnacionalni ekonomski poredak za sada stoji na tri ipo HnogeH. Tri noge su
me|unarodne ekonomske i -inansijske organizacije koje, pored statuta i drugih akata imaju i
sopstveno osoblje i sredstva za ostvarivanje svojih -unkcija. To su 4e|unarodni monetarni
-ond (44:, ,vetska banka (,E i ,vetska trgovinska organizacija (,TO. Polovinu noge
~ine poku!aji stvaranja multilateralnog me|unarodnog sporazuma o direktnim inostranim
investicijama (O9D# i va`e"a pravila o tome u okviru ,TO.
% 44: i ,E odluke s donose na osnovu broja glasova ~lanica koji je srazmeran
broju akcija (u ,E odnosno veli~ini kvota (u 44: pojedinih zemalja. 2a osnovu toga je
jasno da na -ormulisanje i realizaciju politike ovih institucija najve"i uticaj imaju najve"i
akcionari, pre svega ,+#. Time se obja!njava Hlako"aH kojom ove institucije menjaju svoju
misiju i politiku, napu!taju"i kejnzijanski i prihvataju"i neoliberalni model i transnacionalni
poredak.Tako je od prvobitne -unkcije 44:, to jest -inansiranja ili prilago|avanja
platnobilansnih neravnote`a, odgovornosti za -unkcionisanje sistema me|unarodnih pla"anja i
nadzora nad politikom deviznih kurseva, malo !ta ostalo.
% svojoj prakti~noj delatnosti 44: se uglavnom posve"uje (~esto zajedno sa
,E srednjero~nim programima Hstrukturnih re-ormiH uz visok stepen uslovljavanja
(~itaj)nametanja, to jest !irenjem koncepta transnacionalnog ekonomskog poretka u
zemljama koje i bez toga imaju dovoljno problema. Pa ni za tu svoju novu misiju 44:
nema dovoljno para. Trenutno (!to mo`e da potraje najve"i deo sredstava tro!i na
spasavanje ameri~kih investicija u jugoisto~noj +ziji (ranije u 4eksiku i Erazilu. %slov za
kori!"enje sredstava je, naravno uredna otplata duga i trans-er pro-ita inostranim
investitorima. #rugo je pitanje ho"e li to re!iti -inansijsku krizu u tim zemljama. Pogotovu
stoga !to se 44: jo! uvek dr`i pogre!ne dijagnoze po kojoj su za krizu krive same te
zemlje zbog navodno pogre!ne uloge dr`ave u privredi, nesolidnih banaka, prekomernog
zadu`ivanja u inostransatvu i pogre!ne politike deviznog kursa.
% literaturi je uglavnom ve" prihva"ena ocena da krize nastaju iz sistemskih
razloga koji posle sloma bretonvudskog me|unarodnog monetarnog sistema, kako u
razvijenim tako i u nerazvijenim zemljama, izazivaju periodi~ne -inansijske krize.
*lobalizacija i potpuna liberalizacija me|unarodnog kretanja kratkoro~nog kapitala ~ine
svetski -inansijski sistem i tr`i!ta inherentno nestabilnim zbog asimetrije in-ormacija,
moralnog hazarda i nepostojanja svetske centralne banke kao poverioca poslovnih banaka u
poslednjoj instanci. % uslovima nepripremljene liberalizacije kretanja kratkoro~nog kapitala
4
Transnacionalni ekonomski poredak
i ekstremno razvijene kamatne arbitra`e, kada je privredni razvoj u razvijenim zemljama spor
uz niske kamatne stope, slobodan kapital se kratkoro~no plasira na Htr`i!ta u nastajanjuH
gde su kamatne stope i stope prinosa uop!te vi!e. Erz privredni razvoj skre"e pa`nju od
rizika takvog investiranja, pogotovo ako dinamika izvoza uz stabilan devizni kurs obe"ava
nesmetanu konverziju i povla~enje tog kapitala u slu~aju potrebe. :iksan, a precenjeni kurs
nacionalnih valuta, me|utim, usporava izvoz, pove"ava uvoz, izaziva de-icit platnog bilansa i
krizu devizne likvidnosti banaka i centralne banke tih zemalja. Po osnovu krize likvidnosti
nastaje panika i strani investitori preko no"i povla~e kapital u ~emu im poma`u HpaketiH
44:. 3emlja doma"in ostaje zavijena u crno. Oni koji su uz pomo" 44: izvukli svoje
pare, posle izvesnog vremena mogu da kupuju preduze"a u odnosnoj zemlji budza!to.
Ie" je iz ovih napomena vidljivo da je podru~je stabilnosti svetskih -inansijskih
tr`i!ta u trenutno va`e"em transnacionalnom poretku potpuno neregulisano !to "e izazvati
!tete i za samo njegovo jezgro. 4ogu"a re!enja su ve" poznata, ali ona tra`e ili radikalnu
promenu -unkcija i pona!anja 44: ili kreiranje drugih institucija mimo njega.
,ve do nedavna ,vetska banka je u potpunosti bila u tandemu sa 44: u
izgradnji i nametanju transnacionalnog ekonomskog poretka. Oslanjaju"i se na koncepte
koji su kreirani drugde, a posredovani putem 44:, ,vetska banka je imala zadatak da
umesto nekada!njeg projektnog -inansiranja, -inansira programe strukturnog prilago|avanja,
odnosno strukturnih re-ormi. 2jegova sredstva su sve manje -inansirala stvarne investicije
u pove"anje proizvodnog potencijala, a sve vi!e promene u privrednim sistemima
(liberalizaciju cena, uvoza, deviznog kursa, stranih investicija i privatizacije. Po!to je ,E
prihvatila princip 44: da prioritet treba da ima stabilizacija (po svaku cenu, -inansiranje
privrednog razvoja potisnuto je u tre"i plan.
3ajedni~ka politika :ederalnog rezervnog sistema, 4inistarstva -inansija ,+# ,
44: i ,E postala je poznata kao va!ingtonski konsenzus. On je, na neoliberalnoj osnovi
(od reganomike do ta~erizma nametao de-latorne stabilizacione programe koji su zaustavili
razvoj i strukturne re-orme koje su produbile probleme bez pokretanja razvoja.
% novije vreme je do!lo do otvorenog rascepa izme|u 44: i ,E. ,E vi!e ne
mo`e da se oglu!uje u odnosu na svoju potpuno zapostavljenu -unkciju da pospe!uje
privredni razvoj. 3ato je ,E objavila da va!ingtonski konsenzus ne mo`e vi!e biti okvir i
ambijent za politiku privrednog razvoja i da je razvojne strategije zemalja potrebno staviti
na znatno !iru osnovu. Ovo pitanje "emo posebno razmotriti u tre"em delu ovog rada.
,vetska trgovinska organizacija je najmla|a HnogaH transnacionalnog ekonomskog
poretka. Ona je od dobrovoljnog me|unarodnog multilateralnog sporazuma o carinama i
trgovini (*+TT postala me|unarodna organizacija koja prijem u ~lanstvo tako|e uslovljava
liberalizacijom uvoza i smanjenjem za!tite nacionalnih ekonomija. ,TO ima pravo da presu|
uje u sporovima izme|u zemalja ~lanica. Po!to ravnopravan pristup tr`i!tima drugih zemalja
(po osnovu klauzule najve"eg povla!"enja zavisi od ~lanstva u ,TO (ukoliko nije
ugovorena bilateralno, nacionalne vlade nemaju mogo izbora nego da prihvate pravila
,TO. Ona tra`e potpunu liberalizaciju transakcija robom i uslugama (uklju~uju"i -inansijske
u kojima razvijene zemlje imaju velike prednosti u odnosu na zemlje u razvoju, a
institucionalizuju za!titu monopola razvijenih zemalja (u vidu za!tite prava intelektualne
svojine u oblasti proizvoda i usluga na osnovu nau~noistra`iva~kog rada i tehnolo!kog
razvoja u ~emu one mogu da realizuju monopolsku rentu.
,TO ina~e mirno gleda pad cena sirovina i primarnih proizvoda koji je i
dugoro~an i akutan. Trenutan nivo tih cena je jednak onome iz vremena krize 56&6756'&.
5
Transnacionalni poredak i globalizacija
8asno je !ta to zna~i za privredni razvoj mnogih nerazvijenih zemalja, kao i to da niska
in-lacija u industrijskim zemljama dobrim delom mo`e da se zahvali tome.
,porazumi postignuti u okviru *+TT i ,TO prihvatili su asimetri~nu
liberalizaciju svetske trgovine. /iberalizacija pristupa tr`i!tima je mnogo sporija u oblasti
poljoprivrednih i tekstilnih proizvoda. % oblasti poljoprivrede ~esto se primenjuje Hprljava
tari-ikacijaH (zamena kvantitativnih ograni~enja carinama zbog ~ega su carine sada na ove
proizvode enormne, a njihovo sni`avanje sporo.
Pravila ,TO nisu obeshrabrila regionalizaciju svetske trgovine (koja kreira
trgovinu unutar regiona a destimuli{e trgovinu sa zemljama izvan regiona. % tom pogledu
su u najte`em polo`aju male zemlje koje su izvan bilo koje od 5@6 postoje"ih regionalnih
trgovinskih grupacija u svetu.
2ajkra"a HnogaH transnacionalnog ekonomskog poretka je ona koja `arko `eli da
propi!e pravila (uglavnom za zemlje primaoce za inostrane direktne investicije.
#ok je pravilima ,TO uglavnom korektno re!eno pitanje investicione regulative
koja mo`e da uti~e na trgovinu (TF04, kao i za!tite prava intelektualne svojine u meri u
kojoj se ta prava re-lektuju na trgovinu (TF0P,, zemlje O9D# pripremile su predlog
multilateralnog sporazuma o investicijama (4+0 koji nosiocima direktnih inostranih
investicija, a to su T2D, `eli da obezbedi potpunu slobodu kretanja i poslovanja, nezavisno
od nacionalnih granica i nacionalnih interesa. Fazume se da su zahtevi u tom pogledu
upu"eni prema zemljama u razvoju koje bi trebalo HdobrovoljnoH da pristupe takvom
sporazumu ako `ele da privuku direktne investicije iz O9D# zemalja (O9D#,566?..
3a sada predlog O9D# nema !anse da bude !ire prihva"en, zato !to se
sukobljava sa slobodom zemalja da usmeravaju svoj privredni razvoj i svoju privrednu
strukturu. Predlog O9D# tra`i potpuni nacionalni tretman za strane investitore u
predinvesticionoj, investicionoj i postinvesticionoj -azi. 0ako se u postinvesticionoj -azi,
dakle u teku"em poslovanju, preduze"ima u stranom vlasni!tvu (naj~e!"e na osnovu
reciprociteta priznaje jednak tretman sa doma"im preduze"ima, zahtev da svaki potencijalni
investitor u ostvarenju svojih namera ima nacionalni tretman izazvao je o!tro protivljenje
zemalja u razvoju. .ada su u pitanju male zemlje, jasno je da bi u takvim uslovima nekoliko
T2D vodilo razvojnu politiku zemlje, umesto njenih legitimnih vlasti. 0 drugi zahtevi O9D#
se smatraju spornim. #e-inicija pojma direktnih investicija bi se ekstremno pro!irila. Pored
stvarnih direktnih ulaganja u aktivu konkretnih preduze"a, kao direktne investicije bi se
tretirali i svi oblici port-olio investicija, zajmovni kapital, prava intelektualne svojine, druga
realna i -inansijska aktiva. Tra`i se i da zemlje doma"ini ne propisuju nikakve kriterijume
per-ormansi (doma"i sadr`aj u vrednosti proizvoda, zapo!ljavanje, izvoz proizvoda za
strane investitore (*anesan,566C. ss. 5'C75A@.. O~igledno je da transnacionalni poredak
ima potpuno razli~ite ar!ine za regulisanje kretanja pojedinih -aktora proizvodnje. #ok u
pogledu kretanja kapitala tra`i potpunu slobodu, me|unarodna kretanja radne snage su
potpuno sputana, bez ikakvog razumnog ekonomskog opravdanja.
Mehanizmi transnacionalnog poretka - gloalizacija
#ok se transnacionalni poredak mo`e analizirati po svojoj institucionalnoj
strukturi (subjekti, institucije, procesi njegovog ostvarivanja i posledice njegovog dejstva
su isprepleteni i na prvi pogled stvaraju utisak delovanja spontanih procesa. Erojni razli~iti
6
Transnacionalni ekonomski poredak
procesi se ~esto agregiraju u proces globalizacije. Globalizacija je najve}im delom
mehanizam ostvarivanja transnacionalnog poretka. 0ako su, procesom globalizacije
zahva"ene i druge s-ere, njegov najzna~ajniji deo ~ini globalizacija proizvodnje, trgovine i
-inansija, a to su klju~ni delovi transnacionalnog ekonomskog poretka.
0zvan konteksta me|unarodnog ekonomskog poretka, pojam privredne
globalizacije uglavnom i nema konzistentnu i prihva"enu de-iniciju. 4nogi autori
globalizaciju vide kao proces u kome se stvaranje sve ve"eg dela dru!tvenog proizvoda u
svetu omogu"ava putem me|unarodne razmene (br`i rast svetske trgovine od svetske
proizvodnje, me|unarodne proizvodnje (proizvodnje u mre`i pojedina~nih T2D ~iji su
delovi locirani u razli~itim zemljama i izuzetnog pro!irenja i ubrzanja me|unarodnih tokova
novca i kapitala.
Problem sa ovom vrstom de-inicije je u tome !to su procesi koji su u njoj
navedeni postojali i u ranijim periodima svetske privrede i nisu vezani samo za sada!nju
globalizaciju. Prva multinacionalna preduze"a nastala su &@@@. godine pre na!e ere u +siriji
(4oore7/eJis, 5666.. Prime"uju"i ovo, neki autori smatraju da je sada!nja globalizacija
samo vra"anje (uspostavljanje kontinuiteta na model internacionalizacije privre|ivanja iz
poluvekovnog perioda pre 0 svetskog rata. 4e|utim, popularne predstave o tom periodu
(globalizacije kao razdoblju urbrzanog i rasprostranjenog (po svetu rasta i konvergencije
po osnovu liberalizacije trgovine kao i povla~enja dr`ave iz privrede, uglavnom su neta~ne.
Podrobnije analize tog razdoblja pokazuju da ono nije bio period ubrzanog rasta i
konvergencije izazvan liberalizacijom trgovine. Obrnuto, dok su stope rasta dru!tvenog
proizvoda (*2P po stanovniku sveta bile ni`e (izme|u @,5= i @,C= godi!nje u periodu
liberalizacije (5?<@75?C6., one su pove"ane kasnije u toku industrijalizacije i za!tite mlade
industrije (stopa rasta *2P per capita u periodu 5?6@7565'. bila je 5,A=. 8asno je da
period industrijalizacije uz protekcionizam nije umanjio ulogu dr`ave u privrednom razvoju.
2iti je to bio period konvergencije jer je industrijalizacijom bio zahva"en samo mali broj
zemalja (Eairoch 7 .ozul7Bright,566<. s. &<..
#akle, sada!nji proces globalizacije nije nastavak (svetskim ratovima prekinutih
procesa internacionalizacije privreda i navodne konvergencije. ,ada!nju globalizaciju
najvi!e karakteri!u jasno artikulisani interesi subjekata (dr`ava i njihovih grupacija,
transnacionalnih preduze"a i banaka ~vrsto institucionalizovani u obliku me|unarodnih
ekonomskih i -inansijskih organizacija i multilateralnih me|unarodnih sporazuma. #ali "e
takva globalizacija, kao posledica dejstva transnacionalnog ekonomskog poretka, dovesti do
ubrzanja rasta i konvergencije, ostaje da se sa~eka.
.ao !to ekonomski poredak nije svetski (jer ne izra`ava interese i volju ve"ine
nego transnacionalni, tako ni proces globalizacije nije univerzalan jer (sem u trpnom stanju
ne zahvata ogromne delove sveta. On je geogra-ski ograni~en. ,vetska privreda je
regionalizovana i skoro u potpunosti kontrolisana od strane ,+#, 9% i 8apana. .ada "e
dr`ave u kojima `ivi ?@= svetskog stanovni!tva postati aktivne u~esnice globalizacije1
.ada "e ona na krilima in-ormati~ke revolucije sti"i u naselja +-rike i +zije u kojima nema
ni elektri~ne energije1 Ono !to mnogi nazivaju globalizacijom zapravo su razli~iti procesi
internacionalizacije (transnacionalizaije i regionalizacije (Kolmen,566C.s.C>..
.ao !to smo na po~etku ovog teksta postavili pitanje dali transnacionalni
poredak onemogu"uje postojanje nacionalnih strategija razvoja, isto pitanje valja postaviti i
u odnosu na dejstva globalizacije. Odgovor otkriva zanimljiv paradoks. 2ema sumnje da
globalizacija su`ava mogu"nosti dr`ava da -ormuli!u i sprovode nacionalne strategije i
7
Transnacionalni poredak i globalizacija
politike razvoja. %koliko, me|utim, prihvate strategiju i politiku globalizacije, one, kao jedini
instrument legitimne prinude, dobijaju na snazi i zna~aju u njenom sprovo|enju (Phillips,
566?. ss. 6,5<..
Ia`no je primetiti da sada!nja globalizacija nije populisti~ki pokret koji bi bio u
stanju da mobili!e i motivi!e milione ljudi !irom sveta. Ona ne pokazuje nikakav interes ni
za ja~anje demokratskih institucija, nema vrednosni sistem koji priznaje potrebu re!avanja
problema nejednakosti ni u nacionalnim ni u me|unarodnimm okvirima. 4noge tendencije
koje se ispoljavaju tokom globalizacije nisu nikakva volja ve"ine ve" promocija ameri~kog
modela smanjenja sigurnosti radnog mesta, smanjenja poreza na prihode srednje klase i
bogatih, kao i smanjenja izdataka na socijalne programe. %loga dr`ave ni u tome nije
i!"ezla. Ona se svodi na pregovaranje u cilju obezbe|enja pristupa inostranim tr`i!tima i na
rastere"enje preduze"a i bogatih u zemlji. 3emlje ~ije dr`ave tako planiraju i usmeravaju
svoju privredu bi"e (navodno bolje pozicionirane u procesima globalizacije (#rache,5666.
ss. >,5?..
4e|utim, i me|u zemljama koje su u samom jezgru transnacionalnog ekonomskog
poretka, procesi globalizacije ne izazivaju neku harmonizaciju ili konvergenciju u
reagovanjima na izazove. 2ema, na primer, nikakve tendencije konvergencije nadnica i
tro!kova rada izme|u socijalno7tr`i!nih privreda 2ema~ke, :rancuske i 0talije, s jedne, i
anglosaksonskog modela HmaleH dr`ave, ,+# i Ielike Eritanije, s druge strane. Participacija
zaposlenih (oko >,& miliona ljudi u vi!e od C@@ preduze"a sa po preko &@@@ zaposlenih u
2ema~koj daje im skoro paritetni odnos u upravama preduze"a. .olektivni ugovori utvr|uju
visoke nadnice koje su vi!e nego opravdane visokom produktivno!"!u i motivisano!"u
radnika. 3ahvaljuju"i tome 2ema~ka je izbegla HdeindustrijalizacijuH i sa~uvala industrijska
radna mesta na kojima radi 'C,>= ukupnog broja zaposlenih. Ovo je najbolji dokaz da
socijalna tr`i!na privreda, briga za radna mesta i `ivotni standard, svakoj dr`avi nudi
povoljnije rezultate od apstraktne laissez7-aire politike (#rache,5666. ss. &?, ''..
4nogo je argumenata koji pokazuju da globalizacija i ne mo`e biti celovit i
konzistentan svetski sistem alokacije resursa. !ukvalno globalna privreda bila bi pod
dominacijom transnacionalnih korporacija i "inansijskih institucija koje posluju na
svetskom tr#i{tu, nezavisno od nacionalnih granica, nacionalnih politi~kih ciljeva i
doma}ih ekonomskih limita (Eairoch, 566C. s.'.. #a bi alokacija resursa, makar i sa
apstraktno svetskog stanovi!ta, bila optimalna, bilo bi neophodno da per-ektno -unkcioni!u
sva robna i -aktorska tr`i!ta u svetu i da se stope u jedno svetsko tr`i!te. To je, naravno,
utopija zato !to postoje permanentni ~inioci ( a pojavljuju se i novi koji stalno generi!u
imper-ektnosti pojedinih robnih ili -aktorskih tr`i!ta. %ostalom, sama svetska trgovina je
najbolji dokaz da se robne i -aktorske cene u svetu ne izjedna~avaju.
3aklju~ak iz dosada!nje analize mogao bi da bude) transnacionalni poredak ne
mo`e da se ostvaruje bez -unkcija dr`ave, ali taj poredak tra`i da sve dr`ave imaju isti
privredni sistem, sprovode istu makroekonomsku politiku i iste kriterijume razvojne
politike. To prakti~no zna~i da $olovina ljudi i dve tre}ine dr#ava u svetu nemaju
kontrolu nad sopstvenom privrednom politikom. %nostrani eksperti, pod upravom
dr#avljana industrijskih zemalja lociranih u &a{ingtonu, reguli{u njihovu makroekonomiju,
investicione projekte i socijalna davanja. Principi po kojima se vr!i ovo Hdaljinsko
upravljanjeH poznati su kao Hva!ingtonski konsenzusH (Pieper7TaLlor,566?. s.5..
8
Transnacionalni ekonomski poredak
1.! "otree i mogu#nosti postojanja nacionalnih strategija razvoja
Po!to je nesporno da i transnacionalni poredak zahteva aktivnu ulogu dr`ave i
organa ekonomske politike, postavlja se pitanje koliko ima (i u okviru tog poretka sasvim
legitimnih i potpuno nau~no opravdanih mogu"nosti za -ormulisanje nacionalnih strategija
razvoja1
+rgumenti za pozitivan odgovor na ovo pitanje mogu se uzeti iz tri izvora. Prvo,
i sami kreatori transnacionalnog poretka priznaju da, zbog imper-ektnosti tr`i!ta, eksterne
ekonomije i asimetrije in-ormacija postoji potreba za dr`avnom intervencijom i primenom
vantr`i!nih re!enja. #rugo, sami kreatori va!ingtonskog konsenzusa otvoreno ga se odri~u
i prihvataju daleko !iru osnovu za -ormulisanje razvojnih strategija. Tre"e, u sopstvenoj
praksi i najrazvijenije zemlje i njihove regionalne grupacije institucionalizovale su i propisale
obavezu -ormulisanja ne samo zajedni~kih nego i nacionalnih, pa i sektorskih strategija
razvoja. (ak i u monetarnoj uniji 9% se zahtevaju nacionalne strategije strukturnog prilago|
avanja.
1.!.1 $p%ti argumenti u korist postojanja nacionalnih strategija razvoja
4inimalne -unkcije, bez kojih dr`ava ne mo`e da opstane, grupi!u se u dve
oblasti) ponuda javnih dobara i za{tita od siroma{tva. 8avna dobra ~ine) odbrana, zakoni i
javni red, za{tita imovinskih prava, makroekonomsko upravljanje i za{tita zdravlja. %
za!titi od siroma!tva nalaze se programi socijalne za{tite i zbrinjavanje posledica
katasro"a.
,vakoj normalnoj dr`avi se name"u ( u ponudi javnih dobara -unkcije)
regulisanja posledica eksterne ekonomije' u osnovnom obrazovanju, ekolo{koj za{titi(
regulisanja monopola' regulisanje in"rastrukture, antimonopolski propisi( prevazila#enje
posledica imper"ektnih in"ormacija' regulisanje "inansijskih tr#i{ta, kao i za{tita potro{a~a
i osiguranje )zdravlja i penziono*. % s-eri unapre|enja jednakosti i pravi~nosti dr`ava brine
o redistributivnim penzijama, porodi~nim dodacima i za{titi nezaposlenih. ,asvim je jasno
da su neke od ovih neophodnih -unkcija dr`ave uslovljene postojanjem odre|ene
demogra"ske politike. .ada dr`ava `eli da deluje aktivnije, primereno je da (u ponudi javnih
dobara doprinosi pobolj{anju "unkcionisanja tr#i{ta, koordinisanju aktivnosti i
povezivanju inicijativa samostalnih privrednih subjekata. % politici socijalne pravde i
jednakosti ona mo`e doprinositi redistribuciji imovine (Bold Eank,566C. s.&C.. % mnogim
zemljama u kojima su tr`i!ta nedovoljno razvijena, dr`ava mo`e da pospe!i njihov razvoj, a
probleme koordinacije i nedostatka in-ormacija da premo!"ava industrijskom politikom i
podr{kom izvozu (isto, s.A..
% novije vreme i ,vetska banka izri~ito preporu~uje dr`avama da -ormuli!u svoje
nacionalne strategije. Tako u svom godi!njem izve!taju (Borld Eank,5666. ss. 57C. koji je
u celini posve"en Hstvaranju znanja za potrebe razvojaH, ona izri~ito preporu~uje
-ormulisanje nacionalnih strategija za stvaranje, preuzimanje i apsorpciju znanja.
Fazume se da postoje i me|unarodna javna dobra koja bi u svakom sporazumno
izgra|enom me|unarodnom poretku trebalo obezbediti dobrovoljnom saradnjom suverenih
dr`ava. Takva me|unarodna javna dobra su' o~uvanje i {irenje otvorenih svetskih tr#i{ta,
ubla#avanje rizika nestabilnih me|unarodnih kretanja kapitala, podr{ka "undamentalnim
9
Transnacionalni poredak i globalizacija
nau~nim istra#ivanjima i stvaranju znanja, spre~avanje kon"likata i pove}anje e"ektivnosti
inostrane pomo}i nerazvijenim zemljama (isto, ss. 5'&75A@..
8o! je u svojstvu predsednika Ie"a ekonomskih savetnika ,+#, 8.,tiglitz napisao
zna~ajan ~lanak o ulozi dr`ave u privrednom razvoju koji je njegovim prelaskom u ,vetsku
banku o~igledno izazvao novo gledanje na privredni razvoj i u toj instituciji. 0 pored toga
!to je prvo poku!ala da minimizira pozitivnu ulogu dr`ave u privrednom razvoju zemalja
jugoisto~ne +zije, nesporno je da je promeni pristupa u ,E doprinelo upravo iskustvo ovih,
ali i nekih industrijski razvijenih zemalja.
Po ,tiglitzu, dr`ava ima !est va`nih uloga u politici privrednog razvoja i sve su na
neki na~in vezane za stvaranje odgovaraju"e in-rastrukture u naj!irem smislu tog pojma. To su)
obrazovna, tehnolo!ka, -inansijska, -izi~ka, ekolo!ka i socijalna in-rastruktura ekonomije. Po!to
tr`i!ta ne mogu da -unkcioni!u u vakumu, ova in-rastruktura je neophodna da bi tr`i!ta mogla
da ostvare svoju centralnu ulogu u pove"anju bogatstva i `ivotnog standarda (,tiglitz,566C. ss.
5'75>..
% skladu sa rezultatima brojnih novih empirijskih istra`ivanja, smatra se da je
sveobuhvatno osnovno obrazovanje izuzetno va`an -aktor privrednog razvoja. Ono je u
jugoisto~noj +ziji doprinelo i bitnom ubla`avanju razlika u dohocima stanovni!tva, stvorilo
egalitarnije dru!tvo, zahvaljuju"i ~emu je ste~ena politi~ka stabilnost koja je neophodna za
privredni razvoj. ,uprotno ranijim shvatanjima, egalitarnija raspodela ne samo da nije
smanjila nego je bitno pove"ala stopu doma"e !tednje. .valitet obrazovnog sistema tako|e
je izuzetno va`an u visokom obrazovanju u kome se stvara Hljudski kapitalH. Strategija
tehnolo{kog razvoja koji je posebno va`an pri prelasku sa modela ekstenzivnog na obrazac
intenzivnog rasta, zbog ograni~ene uloge tr`i!ta u nauci i istra`iva~kom radu, a i zbog
e-ekata eksterne ekonomije, o~igledno je neophodna.
#r`ava mora da vodi ra~una o -unkcionisanju "inansijskog sektora privrede koji
je i njen mozak i krvotok. 2jegov zadatak je da oskudna sredstva usmeri u naje-ikasniju
upotrebu, prikupljanjem, obradom i diseminacijom in-ormacija, upravo delatnostima u
kojima su tr`i!ne imper-ektnosti i asimetri~nost in-ormacija naj~e!"e.
+bezbe|enje in"rastrukture se ne odnosi samo na -izi~ku in-rastrukturu u oblasti
transporta, komunikacija i energetike, za koje u po~etnim etapama razvoja pojedina~na
preduze"a nisu zainteresovana, ve" i na institucionalnu in"rastrukturu )za{titu imovinskih
prava, ugovora, zakona o ste~aju i obezbe|enje lojalne konkurencije*.
%pravo je na problemima za{tite ~ovekovog okru#enja saglasnost o potrebi
korekcije i nadoknade tr`i!nih imper-ektnosti postala sveop!ta. %skoro se rezultati
privrednog razvoja ne"e meriti vi!e samo dru!tvenim proizvodom ili bogatstvom, nego i
stepenom izbegavanja (spre~avanja ekolo!ke !tete i degradacije koja ote`ava budu"i
razvoj.
2e mo`e se vi!e sporiti ni potreba da dr`ava stvori i odr`ava odre|enu mre#u
socijalne sigurnosti , uklju~uju"i osnovnu zdravstvenu za!titu. 9-ekti tih aktivnosti
pove"avaju produktivnost rada, pove"avaju `ivotni standard i obezbe|uju politi~ku
stabilnost.
10
Transnacionalni ekonomski poredak
&apu%tanje va%ingtonskog konsenzusa
Od sedamdesetih godina, priru~nik za delovanje 44: i ,E u makroekonomskoj
i razvojnoj politici bio je va!ingtonski konsenzus. On je zasnovan na stabilizacionim
programima 44:, na politici deregulacije i strukturnih re-ormi ,E, na osnovama
reganomike i ta~erizma. Fedosled njegove primene u pojedina~nim zemljama bio je slede"i)
prvo rigorozni (ortodoksni ili heterodoksni program stabilizacije, zatim strukturno prilago|
avanje sa liberalizacijom cena i deregulacijom. To je podrazumevalo ispravljanje dispariteta
cena i mere za pobolj!anje -unkcionisanja tr`i!ta.
% ve"ini slu~ajeva je liberalizacija cena izazivala hiperin-laciju, a antiin-lacioni
programi duboku recesiju. Ta ortodoksna politika igrala je zna~ajnu ulogu u pogor!anju
makroekonomskog nereda koji je vladao u isto~noj 9vropi i u biv!em ,ovjetskom savezu
(Pieper7TaLlor,566?.s.&<.. Privredni razvoj je potpuno potisnut u stranu.
#a "e va!ingtonski konsenzus morati da bude napu!ten moglo se videti iz
rezultata jednog petodnevnog skupa ekonomista razvijenih zemalja u leto 566<. godine ~iji
je cilj bio razmatranje uloge nauke u privrednom razvoju za naredni vek. 2ovi pravci u
teoriji razvoja se od starih teorija razlikuju u tri aspekta. Prvo, granice mo"i tr`i!ta su
de-initivno spoznate, a time i ~injenica da tr`i!ne imper-ekcije i asimetri~nost in-ormacija
~ine intervenciju dr`ave po`eljnom. #rugo, priznato je da razlika u nivou primene (i
kreiranja znanja izme|u razvijenih i nerazvijenih zemalja igra zna~ajnu ulogu. Tre"e,
prihva"eno je da su institucije i nacionalne pre-erencije tako|e va`ne. 2ovije teorije o
privrednom razvoju podrazumevaju nove preporuke razvojnoj politici i zahtevaju da se iza|e
iz okvira va!ingtonskog konsenzusa (7777, 566C. s.5..
2edugo zatim je novi potpredsednik ,E, 8. ,tiglitz po~eo sistematski da izla`e
novu paradigmu za razvoj. Ona po~inje priznanjem proma!aja va!ingtonskog konsenzusa u
~ijim su prepoporukama bili pome!ani ciljevi i sredstva i koji je bio isuvi!e usko usmeren na
privredu i alokaciju resursa uz istovremeno ignorisanje takvih ciljeva kao !to su kvalitet
`ivota, standardi zdravlja i obrazovanja. 2a primeru Fusije, gde su svi lekovi va!ingtonskog
konsenzusa primenjeni (brza privatizacija, re-orma i stabilizacija cena, liberalizacija uvoza
pokazalo se da je dru!tveni proizvod opao za tre"inu, a zemlja pala u te!ku ekonomsku
krizu. 2asuprot tome, u .ini gde su sve preporuke va!ingtonskog konsenzusa ignorisane,
postignuti su zna~ajni razvojni rezultati (,tiglitz,566?. ss. <7C..
2ova razvojna paradigma polazi od toga da je klju~ za uspe!an razvoj usredsre|
enost Hna celinuH, na celovitu trans-ormaciju dru!tva. 2ova razvojna strategija mora da ima
jasnu viziju i prioritete, mora biti mnogo manje direktivna od va!ingtonskog konsenzusa, ali
sveobuhvatnija i sa !irim pogledom na celinu razvoja. 3dravlje i `ivotni standard, pismenost
i obrazovanje moraju imati isti zna~aj kao i alokacija kapitala i pove"anje per capita
dru!tvenog proizvoda.
Ia!ingtonski konsenzus je pokazao da terapija spolja ne uspeva, da razvoj mora
da poti~e HiznutraH, da nastaje lokalno na svim nivoima dru!tva. Fazvojna strategija mora
da uzme u obzir i javni i privatni sektor, zajednicu, porodicu i pojedinca. Politika
liberalizacije i otvaranja prema svetu treba da se sprovodi tako da ne ometa razvoj (isto,
s.C..
11
Transnacionalni poredak i globalizacija
1.!.2 Institucionalizovane razvojne strategije
razvijenih zemalja
3adr`a"emo se samo na primeru 9vropske unije, mada bi se sli~na iskustva i
re!enja mogla na"i i u drugim regionalnim integracijama. Poznato je da 9% ima neke
zajedni~ke razvojne strategije vezane za strukturnu i regionalnu politiku, kao i sektorske
strategije. Postavlja se pitanje kako bi 9% konstituisala zajedni~ke strategije ako ne bi bilo
nacionalnih strategija na osnovu kojih se utvr|uju interesi i prioriteti koje zajedni~ke
strategije treba da izraze1 2aravno da postoje nacionalne strategije. To se najbolje vidi iz
zahteva koje 9% postavlja zemljama koje sa njom imaju sporazum o asocijaciji i vr!e
pripreme za ulazak u 9%. 8o! prilikom osnivanja 993 konstituisane su trajne obaveze
-ormiranja i upotrebe strukturnih -ondova za ostvarenje odre|enih strategija i to) unapre|
enje regiona koji zaostaju u razvoju, restrukturiranje regiona optere}enih industrijama na
zalasku, re{avanje dugoro~ne nezaposlenosti i zapo{ljavanja mladih, promena agrarnih
struktura i unapre|enje ruralnih sredina. Prema opredeljenju iz programskog dokumenta
9% H+genda &@@@.H (9%,566C. s.>. zemlje koje su sklopile sporazume o asocijaciji ima"e
pravo na kori!"enje sredstava strukturnih -ondova (u iznosu od 5 milijarde 9D% godi!nje a
na osnovu razvojnih strategija i prioriteta utvr|enih na regionalnom nivou.
Postoji posebna strategija nau~no7tehnolo!kog razvoja koja se trenutno realizuje
u petom okvirnom programu za narednih pet godina.
Ie"ina sektorskih strategija trajno je utvr|ena u osniva~kim dokumentima 9%.
2ajpoznatija je strategija razvoja poljoprivrede (zajedni~ka poljoprivredna politika koja se
sprovodi sa ciljem obezbe|enja samodovoljnosti i paritetnog nivoa dohotka poljoprivrednog
stanovni!tva (u odnosu na gradsko. Ona, me|utim, nije dobar primer jer se izrodila u
agrarni protekcionizam koji poga|a druge evropske proizvo|a~e, a suvi!e je skupa i za 9%.
, obzirom na to da je tro!ila i do &M' bud`eta 9%, ona je bila do detalja razra|ivana, sa
bilansima proizvodnje, potro!nje, zaliha i subvencionisanog izvoza.
Ostale sektorske strategije se odnose na transport i telekomunikacije, uklju~uju"i
njihove transevropske mre#e (koje se planiraju za > do 5@ godina unapred, energetiku i
industriju.
Takozvane horizontalne strategije 9% obuhvataju i socijalnu politiku jer za 9%
Hstrategije dugoro~nog razvoja zasnovane na komparativnim prednostima po osnovu niskog
standarda za!tite zdravlja i radnih mesta nisu prihvatljiveH. Ostale horizontalne politike se
odnose na ekolo{ku za{titu, za{titu potro{a~a, kulturu, obrazovanje i omladinu.
2ove probleme razvojnoj strategiji 9% donelo je uvo|enje jedinstvene valute evra
zbog toga !to je makroekonomska i razvojna politika zemalja ~lanica time izgubila dva klju~na
instrumenta ekonomske politike) monetarnu i deviznu politiku. ,va prilago|avanja "e stoga
morati da se vr!e u realnom sektoru (ubrzavanjem ili usporavanjem privrednih aktivnosti,
upotrebom -iskalne i HstrukturneH politike. *uverner 9vopske centralne banke (9DE
upozorava da se `eljenoj bud`etskoj ravnote`i (i su-icitu zemlje ~lanice nedovoljno brzo
pribli`avaju, dok su problemi nezaposlenosti jo! uvek netaknuti. Dentralna banka 9% smatra da
su ta pitanja u nadle`noisti vlada zemalja ~lanica i da su one zadr`ale sposobnost kontrole
-iskalne politike i preduzimanja strukturnih re-ormi (#uisenberg,5666. ss. >,C..
12
Transnacionalni ekonomski poredak
1.' (iljevi i predmet strategije razvoja )(*
% prethodnim odeljcima je pokazano da ne mo`e biti sporno, ni u uslovima
transnacionalnog ekonomskog poretka, da ima valjanih argumenata, mogu"nosti i potrebe
za nacionalnim strategijama razvoja. Tako|e nije sporno da u -ormulisanju i sprovo|enju
nacionalnih strategija razvoja dr`ava mora da igra zna~ajnu ulogu. To je u svim onim
oblastima gde ne postoji motivacija samostalnih preduze"a da deluju u javnom i dr`avnom
interesu, kao !to su javna dobra i eksterne ekonomije, gde je tr`i!te imper-ektno ili ne
-unkcioni!e, gde zbog asimetrije in-ormacija sama tr`i!ta zahtevaju regulaciju, to je
demogra-ska strategija i strategija zapo!ljavanja radnog kontingenta, odnos prema
~ovekovoj okolini i kori!"enju resursa, -izi~ka i institucionalna in-rastruktura i op!te
kvantitativne proporcije razvojne strategije kao okvir za sektorske strategije.
8asno je da su ciljevi nacionalne razvojne strategije u klju~nim elementima
predore|eni. Oni na op!tem planu ne mogu biti drugo nego pove}anje dru{tvenog proizvoda
i dru{tvenog bogatstva po stanovniku i po zaposlenom, pove}anje zaposlenosti,
pobolj{anje uslova #ivota, pove}anje {tednje i ukupne akumulacije i cilju investiranja u
promene privredne strukture i tehnolo{ki napredak tako da se resursi zemlje i po
kriterijumima svetskog tr#i{ta koriste na najbolji na~in. Pri tome razvoj mora da bude
Hodr`ivH sa stanovi!ta razumne mere zadu`ivanja u inostranstvu, iz aspekta ekonomisanja
resursima i (s tim u vezi odr`avanja zdrave `ivotne sredine.
"rivrednosistemski i makroekonomski okvir razvojne strategije
0ako privredni sistem ,D* nije u svim segmentima izgra|en, nema sumnje da
njena ekonomija treba da ostane otvorena )prema svetu*, me{ovita, socijalna tr#i{na
privreda, sa razvijenim tr#i{tima robe i "aktora proizvodnje.
,astavni delovi tr`i!nog privrednog sistema i u ,D* su) preduze}a u kojima se
(uz tvrdo bud#etsko ograni~enje obavlja preduzetni~ka "unkcija $ tr#i{te robe i usluga sa
pravilima konkurencije, tr#i{te "aktora proizvodnje 7 novca, kapitala, deviza i rada, tr#i{ne
institucije $ i uloga dr#ave u obliku ekonomske, razvojne i socijalne politike.
$rivreda je otvorena u smislu da su njena robna i -aktorska tr`i!ta povezana sa
svetskim tr`i!tem$ njena preduze"a posluju i u drugim zemljama, kao !to inostrana
preduze"a posluju u njoj. % takvoj privredi alokacija resursa se vr!i (prete`no po
kriterijumima svetskog tr`i!ta. $rivreda je me{ovita kao i u ve"ini zemalja sveta. % njoj
koegzistiraju i konkuri!u preduze"a u razli~itim oblicima vlasni!tva, pod ravnopravnim i
jednakim uslovima.
Obele`je socijalne tr#i{ne privrede je civilizacijsko dostignu"e, ali i ekonomska
nu`nost. Tr`i!ni mehanizmi alokacije resursa ne mogu potpuno da -unkcioni!u u odre|enim
oblastima `ivota gde postoje prihva"ene skale dru!tvenih vrednosti. 2epovoljne socijalne
posledice beskompromisno ekonomskih re!enja zahtevaju korekcije. % nekim oblastima i
dobro -unkcionisanje ekonomskih subjekata zahteva industrijsku demokratiju.
,va preduze"a, pa i u ,D*, imaju odre|eni cilj, odnosno ciljnu "unkciju koju
maksimiziraju pod odre|enim ograni~enjima. % op!tem obliku, ciljna "unkcija preduze}a
13
Transnacionalni poredak i globalizacija
je dobit. % praksi se ovaj cilj mo`e aproksimirati i prividno drugim ciljevima kao !to su
maksimiziranje tr#i{nog udela preduze"a ili uve}anje vrednosti preduze}a na du`i rok. Ia`no
je samo da privredni sistem i ekonomska politika u odnosu na preduze"a deluju polaze"i od
pretpostavke da ona maksimiziraju dobit u odnosu na prose~no anga`ovana sredstva. #ali
se preduze"a pona!aju u skladu sa institucionalno tako de-inisanom ciljnom -unkcijom,
sasvim je drugo pitanje. +ko se sistem i ekonomska politika dosledno primenjuju, preduze"a
sa bitno druga~ijom -unkcijom cilja ne"e mo"i da opstanu na tr`i!tu.
Eorba za opstanak na tr`i!tu odre|uje donju granicu potrebne e-ikasnosti
preduze"a. Ta granica se ogleda u Htvrdom bud#etskom ograni~enjuH kome je preduze"e
izlo`eno. Ono zna~i da preduze"e, u cilju postizanja odre|enog poslovnog rezultata, ne sme
da utro!i vi!e resursa nego !to "e biti vrednost proizvodnje (robe ili usluga po cenama
koje mu tr`i!te priznaje. % suprotnom slu~aju preduze"e bi proizvodilo gubitke na ~ije
pokrivanje bi ubrzo utro!ilo svoj kapital, postalo nesolventno i oti!lo u likvidaciju ili ste~aj.
,e{ovita tr#i{na privreda kao okru`enje za preduze"e ima slede"e implikacije.
2a tr`i!tu robe, usluga i -aktora proizvodnje, u me|usobnoj konkurenciji se nalaze
preduze"a sa trajnim kapitalom u razli~itim oblicima svojine. Pri tome su sva ta preduze"a
ravnopravna i posluju pod jednakim uslovima. 3a pravni promet je irelevantno u kom obliku
svojine je bio kapital pre nego !to je ulo`en u trajni kapital -irme. % ve"ini tr`i!nih
ekonomija postoji takva me!avina razli~itih svojinskih re`ima kapitala ulo`enog u
preduze"a. 2aravno, mnoga preduze"a (i banke su i pojedina~no gledano me!ovita jer su
ulaga~i u njihov trajni kapital uplatili sredstva iz razli~itih svojinskih izvora. 2ijedan aspekt
me!ovite ekonomije, kako iskustvo razvijenih zemalja pokazuje, nije smetnja e-ikasnom
privre|ivanju, naprotiv.
+tvorena privreda za rad preduze"a zna~i izlo`enost konkurenciji ne samo
uvozne robe i usluga, nego i konkurenciji poslovanja inostranih preduze"a u doma"oj
privredi. 0nostrani kapital mo`e da osnuje sopstvena preduze"a ili da kupuje udele ili akcije
u doma"im preduze"ima, bankama i drugim -inansijskim organizacijama. , druge strane,
princip otvorene privrede name"e da i mnoga doma"a preduze"a posluju u inostranstvu ne
samo izvozom svoje robe i usluga, nego i osnivanjem sopstvenih i zavisnih preduze"a
posredstvom kojih se snabdevanje potrebnim utro!cima, kao i plasman proizvoda,
globalizuje. .oncept otvorene privrede zahteva priznavanje nacionalnog tretmana stranih
preduze"a u doma"oj privredi i liberalan re#im direktnih inostranih ulaganja, sa
sklopljenim ugovorima o garantovanju investicija i izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Socijalna tr#i{na privreda je ustavna kategorija i u ve"em broju razvijenih
zemalja. Ona podrazumeva da u preduze"u u kome razli~ite grupe vlasnika svojih resursa
sara|uju u ostvarivanju poslovnog rezultata, svi na odre|eni na~in u~estvuju u dono!enju
najva`nijih odluka. To se posti`e industrijskom demokratijom i u~e!"em zaposlenih u
akcijskom kapitalu, kao i u dobiti preduze"a.
-loga dr#ave u me!ovitoj tr`i!noj ekonomiji prvenstveno treba da se zadr`i u
oblasti vo|enja ekonomske, socijalne i razvojne politike. % tr`i!noj privredi nema previ!e
mesta za dr`avu kao vlasnika, a pogotovu ne kao preduzetnika. Ovo zna~i da, iako u
me!ovitoj tr`i!noj privredi dr`ava mo`e biti vlasnik kapitala ili drugih resursa koje mo`e da
ulo`i u obi~na ili javna preduze"a, uloga dr`ave kao vlasnika ne treba da se razlikuje od
uloge drugih vlasnika kapitala ili resursa. 0 za dr`avu je najbolje da svoje resurse ulo`i u
akcionarska dru!tva u kojima mo`e biti ve"inski ili manjinski akcionar i da vo|enje
preduze"a poveri pla"enom stru~nom rukovodstvu.
14
Transnacionalni ekonomski poredak
4nogo je va`nije da dr`ava putem zakonodavne, izvr!ne i sudske vlasti,
neprekidno stvara, odnosno pobolj!ava uslove za -unkcionisanje tr`i!nog mehanizma
alokacije resursa. To podrazumeva zakonsko regulisanje pojedinih segmenata privrednog
sistema) preduze"a, tr`i!ta robe i usluga i -aktora proizvodnje, monetarnog, -iskalnog,
deviznog, carinskog i spoljnotrgovinskog sistema i da u svim tim oblastima dr`ava
ekonomskim instrumentima vodi makroekonomsku politiku odr`avanja op!te doma"e i
spoljnoekonomske ravnote`e.
Takvim odr`avanjem ravnote`nih uslova i ravnote`nih cena, dr`ava stvara i uslove
za slobodno vo|enje razvojne politike preduze"a. 0pak u nekim oblastima sa eksternim
e-ektima (nauka i tehnologija, in-rastruktura, veliki tehni~ki sistemi dr`ava mo`e i mora da
stimuli!e odre|ene razvojne pravce i projekte. *eneralno posmatrano, ona mora imati i
srednjero~ni koncept uklapanja u svetsku privredu koji "e podr`avati i podsticati takve
napore jugoslovenskih preduze"a.
+aktori razvoja
:aktori privrednog razvoja su, izme|u ostalog, obim i kvalitet radne snage,
sposobnost stvaranja, preuzimanja i primene savremene tehnologije, bruto akumulacija za
-inansiranje investicija, mogu"nost kori!"enja modela izvozno usmerenog razvoja.
Fazume se da i polazna pozicija, to jest zate~eno stanje privrede igra zna~ajnu
ulogu. , jedne strane stagnacija tokom osamdesetih godina , sankcije tokom devedesetih i
vojna agresija 2+TO, svakako nisu povoljna, odnosno HnormalnaH pozicija za utvr|ivanje
strategije razvoja iako je ona neophodna ba! u tim okolnostima, jer su resursi oskudni a
potrebe velike. 2ije, dakle, re~ o privredi u kojoj treba samo pobolj!ati razvojne
per-ormanse, nego o ekonomiji koja, zbog navedenih okolnosti, ima mnogo proizvodnih
kapaciteta koji ne -unkcioni!u, mnogo naru!enih linija snabdevanja, mnogo razorene
in-rastrukture i istro!ene -inansijske rezerve, a ima stanovni!tvo koje je iskusilo mnogo vi!i
standard od sada!njeg sa oko 5C@@ N dru!tvenog proizvoda po stanovniku.
, druge strane, tih 5C@@N pMc je proizvod jedne privrede koja silom prilika malo
koristi svoje kapacitete i potencijale. 2ekoj zemlji koja je tek do!la na 5<@@N pMc treba
mnogo vi!e napora i vremena da do|e na '@@@N pMc, nego privredi koja je na tom nivou ve"
uspe!no -unkcionisala i zadr`ala mnoge odgovaraju"e atribute.
% ostalom, dali postoji neki nivo dohotka sa koga nije mogu"e pokrenuti
privredni razvoj1 +ko i postoji, to svakako nije 5C@@N pMc, !to je ina~e prosek za zemlje na
ni`em srednjem nivou dohotka, to jest od >@. do 6@. mesta na rang listi (od 5, kao najni`eg,
do 5'' ,vetske banke (Borld Eank, 566C. s &5A.. 0skustva zemalja jugoisto~ne +zije
(posebno ju`ne .oreje a u poslednjoj deceniji i .ine, to ubedljivo pokazuju. % tom pogledu
optimizam bude i velike empirijske studije koje na tragu neoklasi~nih modela endogenog
rasta izvla~e zaklju~ke iz velikih uzoraka. 2jihov pomalo neverovatan nalaz jeste da je
doprinos investicija privrednom rastu mnogo manji nego !to se pretpostavljalo, odnosno da
su obrazovanje i sposobnost preuzimanja novih tehnologija mnogo zna~ajniji.
Earro je u svojoj ekonometrijskoj studiji determinanti rasta ispitivao hipotezu,
koja je inheretnna neoklasi~nom modelu, da je stopa rasta dru!tvenog proizvoda pMc
inverzno korelirana sa njegovim po~etnim nivoom i da je utoliko vi!a !to je on u po~etku
ni`i u odnosu na ravnote`no odr`ivu stopu. On je ovu hipotezu potvrdio panel regresijom za
15
Transnacionalni poredak i globalizacija
5@@ zemalja u periodu od trideset godina. .ao nezavisno promenljive, odnosno
determinante rasta *2P pMc, javljali su se i indikatori ljudskog kapitala, stopa -ertiliteta,
javna potro!nja, indeks vladavine prava, odnosi razmene i neki regionalni indikatori.
0ndikatori ljudskog kapitala daju zna~ajan doprinos stopi rasta (osnovno i srednje
obrazovanje, stopa -ertiliteta. 8avna potro!nja (bez odbrane i obrazovanja je negativno
korelisana sa stopom rasta, a indeks vladavine prava pozitivno. Pozitivna je i veza izme|u
odnosa razmene i stope rasta. Pobolj!anje odnosa razmene povi!ava stopu rasta. ,topa
investicija (iz prethodnog perioda ima pozitivan uticaj ali regresioni koe-icijent statisti~ki
nije zna~ajan. %klju~enjem istodobnih investicija dobija se bolji rezultat, ali Earro u tome
vidi obrnutu kauzalnost, to jest da -aktori privrednog rasta istovremeno stimuli!u investicije
(Earro,566C. s. ''..
Fanije pomenuti -aktori rasta (koji se javljaju me|u determinantama rasta u studiji
Earro7a, izuzev stope doma"e i ukupne akumulacije, trebalo bi da zna~ajno doprinose i
jugoslovenskoj strategiji ubrzanog rasta. Faspolo`ivi kontingent radne snage jo! dugo ne"e
biti ograni~avaju"i -aktor, dok su stepen obrazovanosti i obu~enosti industrijskih radnika
kao i stru~njaka koji su neophodni za preuzimanje i primenu novih tehnologija na mnogo
vi!em nivou od onog koji je svojstven nivou *2P pMc od 5C@@N. Fanije iskustvo je
pokazalo da je opredme"enu tehnologiju jugoslovenska privreda uspe!no i brzo preuzimala
uvozom opreme i proizvodnom kooperacijom sa inostranstvom.
2edostatak doma"e i inostrane akumulacije u po~etku "e biti najte`e ograni~enje
razvoja ,D*. Priliv inostranae akumulacije u novije vreme vi!e je posledica brzog i
uspe!nog privrednog rasta nego njegov uzrok. ,trana direktna ulaganja sti`u u privrede
koje brzo rastu i donose visok prinos na ulo`ena sredstva. Obveznice dr`ave na inostranim
-inansijskim tr`i!tima se sa iole pristojnim rejtingom mogu plasirati tek kada privreda
uspe!no -unkcioni!e i raste. 3ajmovnog kapitala je u stukturi me|unarodnih kretanja
kapitala sve manje. Gto je najva`nije, nijedan oblik priliva inostranog kapitala nije poklon,
nego izaziva naknadan odliv (otplate glavnice i kamate, dividende, pro-ita, a neretko i beg
kratkoro~nog !pekulativnog kapitala.
.aklju~ak je da akumulaciju treba stvoriti iz doma}ih izvora. /ije istina da se iz
01223 p4c ne mo#e ostvariti nikakva akumulacija. *rupa zemalja sa ni`im srednjim nivoom
dohotka u svetu u proseku ima stopu akumulacije od preko &>= (Borld Eank, 566C. s.
&'?.. Pored toga !to je u periodu posle 00 svetskog rata 8ugoslavija u tom poglednu stekla
dovoljno iskustva, pou~ni su i primeri drugih zemalja. 8u`na .oreja je 56<5. godine imala
dru!tveni proizvod pMc od svega ?&N, a u 56<&. godini ?'= investicija je -inansirala iz
inostranih izvora. Posle povla~enja ,+# i prestanka pomo"i, dr`ava je po~ela da stimuli!e
!tednju odgovaraju"om politikom kamatnih stopa. #epoziti stanovni!tva su se u realnom
izrazu pove"avali prose~no godi!nje za '?,?= u periodu 56<&756C5, a zatim po stopi od
oko 5@=. ,topa rasta *2P iznosila je ?,C= , a izvoza ~itavih '<= realno godi!nje. 0stina je
da je tada i svetska trgovina (po -izi~kom obimu brzo rasla, a .oreji je tr`i!te ,+# bilo
potpuno otvoreno (.ihJan,56?>. ss. '7<.. Iisoka stopa rasta izvoza je HrastopilaH klju~na
ograni~enja rasta. *arantovala je redovnu otplatu inostranih zajmova, obezbe|ivala uvoz
opreme i tehnologije i stalnu modernizaciju privrede.
4ogu"nost okretanja izvozno usmerenoj strategiji razvoja postoji i u ,D*. Ona
bi mogla na sli~an na~in kao i u drugim zemljama takve orijentacije da HrazlabaviH klju~na
ograni~enja rasta. 2ovija literatura dokazuje da izvozno usmerena strategija razvoja donosi
16
Transnacionalni ekonomski poredak
i vi!e od toga. Ona direktno ubrzava razvoj zato !to pro!irenjem tr`i!ta i specijalizacijom
omogu"ava bolje kori!"enje postoje"ih resursa i pribavljanje dodatnih.
Osnovni princip koji rukovodi spoljnoekonomskom orijentacijom tr`i!nih
privreda je teorema komparativnih prednosti koja, suprotno lai~kim mi!ljenjima, niti je
zastarela niti irelevantna. %porednih prednosti uvek ima i uvek "e ih biti, samo !to se
menjaju njihovi uzroci. One postoje i daju !iroku skalu osnova za specijalizaciju. Eilo da je
osnov uporednih prednosti produktivnost rada ili ukupna -aktorska produktivnost u odre|
enim sektorima ili raspolo`ivost -aktora proizvodnje kao osnov inter7granske razmene, ili
ekonomija obima i tr`i!ne imper-ektnosti koje izazivaju specijalizaciju u intra7granskoj
razmeni, uporedne prednosti postoje u svakoj zemlji i samo na njima je mogu"e posti"i
izvozno usmereni razvoj. Tehni~ki progres i sposobnost njegovog preuzimanja i primene su
obuhva"eni pojmom komparativnih prednosti.
2ovije empirijske studije pokazuju da stepen otvorenosti prema svetskom tr`i!tu
(posmatrano po granama privrede direktno i zna~ajno doprinosi pove"anju ukupne
-aktorske produktivnosti (Dameron7Proudman7Fedding,566?..
#oprinos izvoza (a time i uvoza robe i usluga privrednom razvoju potpunije se
sagledava u povezanosti sa drugim -aktorima rasta, pre svega sa investicijama. 8edna od
najnovijih i najrigoroznijih empirijskih studija na primeru &> zemalja u razvoju pokazala je
da spoljnotrgovinska razmena vi!e uti~e na ubrzanje razvoja nego investicije i da u dve
tre"ine zemalja lokomotiva razvoja jesu izvoz i uvoz. % manjem broju zemalja kauzalna
veza (izvoz7*2P je dvosmerna, dok je u C@= jednosmerna, to jest izvoz (uvoz obja!njava
stopu rasta (.rishna7OzLildirim7,Janson,566?. .
.a strategiju izvozno usmerenog razvoja uop!te nije te!ko utvrditi polaznu
poziciju. Fedosled sektora i proizvoda po komparativnim prednostima lako i pouzdano se
utvr|uje znatno pobolj!anim metodom izra~unavanja Hotkrivenih komparativnih prednostiH
(revealed comparative advantage 7 FD+. Fazume se da zatim sledi utvr|ivanje osnova tih
prednosti i -ormulisanje strategije. Po!to se menjaju -aktori koji determini!u komparativne
prednosti, menja"e se i struktura izvoza, uvoza i proizvodnje (videti studiju Proudman7
Fedding,566C.
,trategija izvozno usmerenog razvoja u principu nije intervencionisti~ka. Ona
samo zahteva model otvorene tr`i!ne privrede.
Takva privreda ima svoja robna i -aktorska tr`i!ta povezana sa svetskim tr`i!tem
a alokacija resursa u njoj se vr!i po kriterijumima svetskog tr`i!ta. Dene robe i usluga se
moraju -ormirati slobodno i posredstvom ekonomskih odnosa sa inostranstvom
izjedna~avati u zemlji sa onima u inostranstvu. Tako se i struktura relativnih cena mora (u
prete`noj meri poklapati sa strukturom relativnih cena u svetskoj privredi. ,amo u tim
uslovima cenovni mehanizam usmerava resurse u njihovu naje-ikasniju upotrebu u skladu sa
komparativnim prednostima zemlje. 0stovremeno, ovaj mehanizam mo`e da -unkcioni!e
samo ako je devizni kurs ravnote`an i ako je realni ( a ne nominalni e-ektivni devizni kurs
stabilan. 0zme|u promptnog i terminskog deviznog kursa, nominalne i realne kamatne stope
u zemlji i u inostranstvu, moraju postojati kvantitativno odre|eni konzistentni odnosi$ ako su
oni naru!eni, mehanizam alokacije resursa "e ( u najboljem slu~aju suboptimalno
-unkcionisati. Posebno je va`no da se otklanjaju distorzije -aktorskih cena u zemlji, odnosno
da se ekonomskom politikom ne stvaraju nove distorzije.
17
Transnacionalni poredak i globalizacija
4odel otvorene privrede postavlja i speci-i~ne zahteve pred razvojnu politiku ~iji
je cilj da politika i sistem podsticaja ne bude anti7izvoznog i uvozno7supstitutivnog
karaktera.
Privrede ,*, sa naru!enom privrednom strukturom zbog otcepljenja biv!ih
republika i u nemogu"nosti da za tr`i!te od 5@,> miliona ljudi racionalno i po konkurentnim
tro!kovima proizvode veoma !iroku skalu proizvoda, mora"e da se vi!e specijalizuju i da u
spoljnoj trgovini zara|uju polovinu vrednosti svog bruto nacionalnog proizvoda. To je takav
stepen otvorenosti nacionalne privrede pri kome se razvoj vi!e ne mo`e zasnivati na
doma"im, nego na svetskim kriterijumima alokacije resursa. To podrazumeva napu!tanje
ideje da visoka za!tita od uvoza bude svojevrsna osnova za izvoznu promociju. Ovu
politiku su u po~etnim -azama svog industrijskog razvoja koristili 8apan i njegovi sledbenici.
Iisokom za!titom od uvoza proizvo|a~ima su na doma"em tr`i!tu omogu"eni visoki pro-iti
iz kojih su pokrivani gubici na izvozu. Iisoka za!tita od uvoza omogu"avala je i razvoj
uvozno7supstitutivne proizvodnje.
8asno je da uvozno7supstitutivna proizvodnja pod visokom za!titom i izvoz sa
gubitkom zapravo predstavljaju suboptimalnu upotrebu -aktora proizvodnje, u koliziji sa
stvarnim komparativnim prednostima zemlje.
2asuprot tome, otvorenoj privredi odgovara politika makroekonomske promocije
izvoza. ,uprotno uvre`enim shvatanjima, politika izvozne promocije ne podrazumeva
nikakvo subvencionisanje izvoza na u!trb drugih delatnosti, nego samo globalnu neutralnost
makroekonomskog sistema podsticaja. % spoljnotrgovinskoj politici to podrazumeva da
e-ektivni izvozni kurs (9.O bude jednak e-ektivnom uvoznom deviznom kursu
(9.OP9.4. Pod e-ektivnim kursom se, na uvoznoj strani (9.4 podrazumeva kurs
deviza izra`en u dinarima uve"an za carinu i sli~ne da`bine, uklju~uju"i i da`bine za
izravnanje poreskog optere"enja. % e-ektivni uvozni kurs bi trebalo uklju~iti i carinski
ekvivalent kvantitativnih ograni~enja i drugih necarinskih prepreka.
2a izvoznoj strani e-ektivni kurs (9.O, pored kursa stranih valuta izra`enih i
dinarima, uklju~uje sve povra"aje carina i poreza, kao i eventualne direktne ili indirektne
subvencije putem bene-iciranih kamatnih stopa ili premija osiguranja u kreditiranju i
osiguranju izvoznih poslova.
Politika racionalne izvozne promocije podrazumeva jednakost e-ektivnog
izvoznog i uvoznog deviznog kursa. ,amo u tom slu~aju se uklanjaju negativni uticaji anti7
izvoznog i uvozno7supstitutivnog modela politike koji objektivno deluje kada je e-ektivni
uvozni kurs ve"i od izvoznogQ ,amo u tom slu~aju je makroekonomski sistem motivacije
neutralan i obezbe|uje optimalnu alokaciju resursa. Time se iz doma"e privrede uklanjaju
distorzije koje su spre~avale njeno ve"e otvaranje prema svetu, i ne kreiraju se nove
distorzije.
0z navedenog se vidi da je devizni kurs u otvorenoj privredi osnovni alokator
proizvodnje na izvoz i za doma"e tr`i!te, a istovremeno i glavni podsticaj izvozu ili uvoznoj
supstituciji. 3a e-ikasno -unkcionisanje otvorene privrede nije dovoljno samo da e-ektivni
izvozni i e-ektivni uvozni kurs budu jednaki, nego je neophodno da se devizni kurs tr`i!no
-ormira i da u tom smislu bude ravnote`an. 2eravnote`an devizni kurs unosi distorzije u
doma"u privredu koje naru!avaju njenu e-ikasnost ne samo u spoljnoj trgovini nego u celoj
alokaciji resursa. Precenjena nacionalna valuta (potcenjeni kurs deviza destimulativno
deluje na izvoz i stimuli!e uvoz, a potcenjana nacionalna valuta obrnuto. % oba slu~aja
alokacija resursa bi"e suboptimalna. % uslovima kada postoji razlika izme|u stope in-lacije u
18
Transnacionalni ekonomski poredak
zemlji i u njenom me|unarodnom okru`enju, uslov normalnog -unkcionisanja otvorene
privrede jeste da realni (a ne nominalni devizni kurs bude stabilan. Fealni ravnote`ni kurs je
nominalni kurs deviza de-lacionisan odnosom indeksa cena u zemlji i u inostranstvu. ,vako
naru!avanje ovih osnovnih uslova -unkcionisanja otvorene t`i!ne privrede dovodi do te!kih
posledica kako po spoljnu, tako i po unutra!nju ravnote`u, pa i sam privredni razvoj.
,iteratura
7777777.566C. H9merging issues in development economics. 5orld !ank $olic6 and
7esearch !ulletin. 8)9*.
Eairoch, P. and .ozul7Bright, F.566<. Globalization ,6ths' Some :istorical
7e"lections on %ntegration, %ndustrialization and Gro;th in the 5orld
<conom6. #iscussion Paper 2o.55'.*eneva)%2DT+#.
Earro, F.8.566C. =eterminants o" <conomic Gro;th' > ?ross@?ountr6 <mpirical
Stud6. Dambridge, 4assachusetts) The 40T Press.
Dameron, *. Proudman, 8. and Fedding, ,.566?. $roductivit6 ?onvergence and
%nternational +pennes. Borking Paper ,eries 2o.CC./ondon) Eank o- 9ngland.
#rache, #.5666. Globalization' %s Ahere >n6thing to Bear? D,*F Borking Paper
2o.&'M66. DoventrL) Dentre -or the ,tudL o- *lobalisation and Fegionalisation,
%niversitL o- BarJick.
#uisenberg, B.:.5666. HThe euro, the dollar and national economic policies) Jhat room -or
manoeuvre1H.Ahe <uro CD82 con"erence.Paris.
9%.566C. >genda E222. Iolume 00. Erussels)9%.
*anesan, +.I. 566C. H#evelopment7-riendliness criteria -or a multilateral investment
agreementH. Aransnational ?orporations <(' 5'>75A'.
Kolmen, K.566C. H/imits to *lobalizationH. <uropean 7evie; >(5)C>7?C.
.ihJan, ..56?>. Ahe Forean <conom6' $ast $er"ormance, ?urrent 7e"orms and
Buture $rospects. ,eoul) .orea #evelopment 0nstitute.
.rishna, .. OzLildirim,+. and ,Janson,2.F. 566?. Arade, %nvestment and Gro;th'
/eGus, >nal6sis and $rognosis. P+) Pennsilvania ,tate %niversitL.
4oore, .. and /eJis,#.5666. !irth o" the ,ultinational.Dopenhagen) Dopenhagen
Eusiness ,chool Press.
O9D#.566C. Globalisation and Hinkages' ,acro@Structural ?hallenges and
+pportunities. 9conomic #evelopment Borking Paper 2o.5?5. Paris) O9D#.
O9D#.566?. Ahe ,ultilateral >greement on %nvestment (as o- 5A :ebruarL 566? Paris)
O9D#.
Phillips, 2.566?. Globalisation and the $aradoG o" State $o;er' $erspectives "rom
Hatin >merica. D,*F Borking Paper 2o.5<M6?. DoventrL) Dentre -or the
,tudL o- *lobalisation and Fegionalisation, %niversitL o- BarJick.
Pieper, %. and TaLlor,/.566?. Ahe 7evival o" the Hiberal ?reed' Ahe %,B the 5orld
!ank and %neIualit6 in a Globalized <conom6. D9P+ Borking Paper ,eries 5,
19
Transnacionalni poredak i globalizacija
Borking Paper 2o.A. 2eJ Rork) Denter -or 9conomic PolicL +nalLsis, 2eJ
,chool -or ,ocial Fesearch.
Proudman, 8. and Fedding, ,.566C. $ersistence and ,obilit6 in %nternational Arade.
Borking Paper ,eries 2o.<A./ondon) Eank o- 9ngland.
,tiglitz, 8.566?. HToJards a 2eJ Paradigm -or #evelopment) ,trategies, Policies and
ProcessesH.-/?A>= /e;s. 8anuarL.
,tiglitz, 8.9. 566C.HThe Fole o- *overnment in 9conomic #evelopmentHu) Eruno,4.
and Pleskovic,E. (red >nnual 5orld !ank ?on"erence on =evelopment
<conomics. Bashington #.D) The Borld Eank.
%2.566>. Arends in <urope and /orth >merica, The ,tatistical Rearbook o- the 9conomic
Dommission -or 9urope. *eneva) %2.
%2DT+#.566?. 5orld %nvestment 7eport' Arends and =eterminants. *eneva) %2.
%2DT+#.5666. Arade and =evelopment 7eport. *eneva) %2DT+#.
Borld Eank.566C. 5orld =evelopment 7eport'Ahe State in a ?hanging 5orld. Bashington
#.D) OS-ord %niversitL Press.
Borld Eank.5666. 5orld =evelopment 7eport 0JJ84JJ' Fno;ledge "or =evelopment.
Bashington #.D) The Borl Eank.
Borld Trade Organization. 566>. 7egionalism and the 5orld Arading S6stem. *eneva)
BTO.
20