DEVIZNI SISTEM I DEVIZNA POLITIKA

Ekonomska aktivnost svakog društva čini osnovu njegovog postojanja i razvoja. Od nje zavisi
razvoj i prosperitet društva. Privredu kao izraz ekonomske aktivnosti jedne zemlje, cini
ekonomska aktivnost mnoštva pojedinaca, koji su međusobno povezani i međuzavisni.
Izučavanje ekonomske aktivnosti društva, odnosno privrede, spada u domen ekonomskih nauka.
Ekonomsi odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake
zemlje. Ekonomski odnosi na međunarodnom planu i između zemalja predmet su regulisanja i
usmeravanja, odnosno ekonomsko - političke aktivnosti međunarodnih institucija, asocijacija i
država.
Savremena ekonomska teorija i praksa, medjunarodnim ekonomskim odnosima pridaju posebnu
paznju i znacaj. U osnovi toga stoje ekonomski interesi drzava i njihovih ekonomija. Zato je
veoma bitno za svaku drzavu da ima dobro razradjen i definisan devizni sistem i deviznu
politiku. Kroz ovaj rad saznacemo nesto vise o samoj deviznoj politici i deviznom sistemu.

DEVIZNI SISTEM

Uspostavljanje ekonomskih odnosa jedne zemlje sa inostranstvom,između ostalog, podrazumeva

postojanje odgovarajućih novčanih transakcija između nje i drugih zemalja koje podrazumevaju
međusobno plaćanje roba, usluga, kamata, osiguranja, međusobno kreditiranje…

Novčana plaćanja su nužan pratilac svake ekonomske aktivnosti između zemalja, posebno izvoza
i uvoza roba i usluga. Taj sistem plaćanja bitno se razlikuje u odnosu na sistem koji postoji
između privrednih subjekata unutar granica jedne zemlje.

Osnovne razlike između domaćeg i inostranog sistema plaćanja jesu u tome što se prvi vrši
domaćom valutom, novac ne prelazi državnu granicu i država ima punu autonomnost kod
uređenja svog sistema unutrašnjeg platnog prometa.

Kod inostranih plaćanja, plaćanje se vrši inostranim sredstvima plaćanja, novac najčesće prelazi
državnu granicu i država u toj oblasti mora poštovati određena pravila koja postoje u
međunarodnom sistemu plaćanja.

Skup svih novcanih primanja i davanja jedne zemlje prema inostranstvu predstavlja njen
inostrani platni promet, koji se najčešće izražava inostranim sredstvima plaćanja (dolarima,
evrima, funtama, francima).

Uređenje i obavljanje tog platnog prometa podleže ugovornim obavezama koje je konkretna
zemlja preuzela u odnosima sa drugim zemljama i međunarodnm institucijama i asocijacijama,
koje postoje u toj oblasti.

Devizni sistem predstavlja deo privrednog sistema kojim se, zakonima i drugim pravilnim
propisima, regulišu novčani tokovi zemlje sa inostranstvom.
Njime se trajnije reguliše:
− način plaćanja obaveza prema inostranstvu i način naplate potraživanja iz inostranstva,
− način raspolaganja devizama od strane privrednih subjekata i gradjana,
− devizni promet preko granice (način iznošenja deviza iz jedne zemlje i način unošenja
deviza u zemlju),
− devizni kurs,
− način konverzacije domaće valute u inostranu i obrnuto,
− devizne rezerve, devizna kontrola.
Devizni sistem regulise celinu finansijskih odnosa zemlje sa inostranstvom koji nastaju kao
posledica njenih robnih tokkova sa drugim zemljama I drugih oblika njenih medjunarodnih
ekonomskih odnosa.Resenja u deviznom sistemu izrazavaju opste karakteristike privrednog
sistema:posebno nacin funkcionisanja I organizaciju privrednog zivota.On u osnovi sadrzi
autonomne I ugovorne elemnente.Autonomni elementi daju mogucnost drzavi da nezavisno od
drugih drzavauredjuje oblast svog deviznog sistema,na nacin kako tonajvise odgovaranjenim
ekonomskim I drugim ciljevima.
Ugovornim elementima deviznog sistema olaksava se medjunarodni platni promet I omogucuje
medjunarodna ekonomska saradnja.

DEVIZNA POLITIKA

Devizna politika predstavlja aktivnost drzave koja se odnosi na medjunarodna placanja,kretanje

deviza,devizni kurs,devizne reserve I druga pitanja u vezi sa devizama.Kao I svaka druga
politika I devizna politika ima svoje ciljeve,instrumente I mere.Utvrdjivanje I sprovodjenje
devizne politike najcesce se prepusta centralnoj banci,koja kao vrhovna monetarna vlast kreira I
sprovodi tu politiku.Razlozi za to nalaze se u cinjenici da devizna politika cini jedinstvo sa
monetarnom politikom,koju takodje, kreira I sprovodi centralna banka.Dakle radi se o dve
politike deviznoj I monetarnoj koje u praksi cine jedinstvo.One obezbedjuju normalno
funkcionisanje robnih tokova na domacem trzistu I u ekonomskim odnosima zemlje sa
inostranstvom.Pored toga,tekuca ekonomska stabilnost svake zemlje u velikoj meri zavisi od
kvalitete devizne I monetarne politike.Ona se najcesce izrazava stabilnoscu cene izrazenih u
domacoj valuti na domacem trzistu I stabilnoscu odnosa domace prema inostranim valutama.

Medjunarodni promet roba I usluga,na jednoj,I deviza, na drugoj strain,su nerazdvojno

povezan:cine lice I nalicje jednog te istog procesa,jer svaki robin promet izmedju privrednih
subjekata iz razlicitih zemalja uzrokuje devizna placanja.Zato su devizni sistem I devizna
politika vazni delovi medjunarodnih ekonomskih odnosa I sastavni delovi privrednog
sisteme,odnosno ekonomske politike.Iz tih odnosa proizilazi da devizna politika mora biti
uskladjena sa celinom ekonomske politike,odnosno da izrazava I bude u funkciji ostvarivanja
njeni osnovnih ciljeva.

U tom kontekstu treba posmatrati I ciljevedevizne politike,koji se mogu odnositi na stabilnost

odnosa izmedju domace I stranih valut,obezbedjenje potrebnog nivoa likvidnosti zemlje prema
inostranstvu,stvaranje deviznih rezervi I njihovu upotrebu I sl.Ostvarivanje tih ciljeva u tesnoj je
vezi sa stanjem opste ekonomske stabilnosti u zemlji,obimom spoljnotrgovinske razmene
zemlje,stanjem njenog spoljnotrgovinskog I platnog bilansa.

POJAM I VRSTE DEVIZA

Za razliku od unutrasnjeg platnog prometa u kome se koristi domaca valuta,u platnom 0prometu
sa inostranstvom svaka zemlja se koristi inostranim sredstvima placanja.U odnosima sa
inostranstvom zemlja stice,trosi,placa svoje finansijske obaveze I naplacuje svoja potrazivanja u
inostranim sredstvima placanja.Ta sredstva su devize.Njih mozemo definisati kao”kratkorocna
novcana potrazivanja prema inostranstvu izrazena u stranom novcu”,bez obzira po kom osnovu
su nastala I na koji nacin senjome raspolaze(cekovima,menicama,uputnicama,nalozima..)One su
pravo na odredjeni deo inostrane novcane mase odnosno inostranog ziralnog novca.
Do deviza se moze doci na vise nacina:

-izvozom roba I usluga na inostrano trziste

-pozajmicama od drugih drzava,njihovih banaka I privrednih subjekata,medjunarodnih
finansijskih I drugih institucija
-kupovinom na deviznim berzama I na druge nacine.

Kod kupovine deviza na medjunarodnom trzistu njihopva cena se formira pod uticajem ponude I
traznje,dakle na isti nacin kao I za svaku drugu robu.

U medjunarodnim ekonomskim odnosimaplacanja se vrse u devizama I to uglavnom na

bezgotovinski nacin izdavanjem odgovarajucih naloga.Efektivni strani novac(valuta),retko se
koristi za ta placanja zbog teskoca tehnicke prirode koje nastaju prilikom takvog nacina
placanja(brojanje novca,pakovanje,transport,obezbedjenje posiljke I dr…)

U praksi medjunarodnih ekonomskih odnosa I medjunarodnih placanja postoje vise vrsta

deviza.Pri tom se najcesce susrecemo sa podelom deviza na:
- konvertibilne I
- nekonvertibilne.

Konvertibilne su one devize koje se mogu bez ogranicenja I posebnih formalnosti promeniti u
neku drugu devizu.Razlikujemo dve vrste konvertibilnosti:
- unutrasnju I
- spoljasnju.

Unutrasnja konvertibilnost postoji onda kada domaci resident moze da za zakonsko sredstvo
placanja(domaci novac)kupi devize u cilju izvrsavanja neke svoje obaveze u inostranstvu.
Spoljna konvertibilnost znaci pravo nerezidenta da konvertuje imovinu u novcu zemlje koja ga je
emitovala u bilo koji drugi novac po sopstvenom izboru,a da pri tom ne pretrpi fakticke gubitke.

U sistemu zlatnog standarda koji je vazio u medjunarodnim valutnim odnosima sve do sredine
ovoga veka(u Americi sve do 1971.godine),postojala je zlatna konvertabilnost-mogucnost
zamene deviza za zlato.Pri tom treba imati u vidu da je zlato fakticki vrsilo funkciju svetskog
novca,jert su sve konvertibilne devize bile zamenjivane za zlato,a cena zlata na medjunarodnom
trzistu bila je strogo kontrolisana.Danas to vise nije slucaj,jer se medjudevizni odnosi na
medjunarodnom devoznom trzistu formiraju na druge nacine,I po drugim kriterijumima.Oni
najcesce izrazavaju ekonomsku snagu svake zemlje posebno,kojom se meri I snaga njene valute
u odnosima sa valutama drugih zemalja.

Devize jos mogu biti:

-cvrste I meke - prve ne menjaju svoju vrednost-najcesce su konvertibilne,a kod drugih je to

cesto slucaj,
-prometne I terminske – prvima se moze raspolagati odmah po sticanju,a drugima tek posle
odredjenog roka ili dospeca termina,
-klirinske ili slobodne – prve vaze samo za klirinske racune I na njih se mogu prenositi,a druge
se mogu slobodno prenositi na sve racune bez ogranicenja ,zatim
-jake,slabe,turisticke,iseljenicke,saobracajne,robne…
 VRSTE MEDJUNARODNIH PLACANJA

Medjunarodna placanja podrazumevaju izmirenje finansijskih obaveza jedne drzave-njenih

privrednih subjekata I gradjana,prema inostranstvu.Ona su neodvojiva od naplate potrazivanja
tih subjekata iz inostranstva,pa I tu aktivnost smatramo delom medjunarodnih placanja.
Dakle, sastavni delovi medjunarodnih placanja su izmirenje obaveza prema inostranstvu I
naplata potrazivanja iz inostranstva.Tako shvacena medjunarodna placanja,posmatrana na nivou
jedne zemlje,cine njen platni promet sa inostranstvom.

Praksa medjunarodnih placanja poznaje cetiri nacina na koje se ono vrsi:

-slobodno devizno placanje,
-klirinsko placanje,
-konpenzacije,
-transferi.

Slobodna devizna placanja podrazumevaju da privredni subjekti slobodno raspolazu svojim

deviznim sredstvima,stecenim izvozom ili na druge nacine.Ta sredstva oni koriste za placanje
svojih obaveza prema inostranstvuPredpostavka takvom sistemu placanja jested a se radi o
konvertibilnim devizama koje su lako I bez ogranicenja zamenljive jedna za drugu.Tehnika
takvog sistema placanja zasniva se na tome sto poslovne banke I centralna banka imaju u
inostranstvu svoje ziro racune ,na kojima drze svoja devizna sredstva placanja I sredstva svojih
komitenata.

Klirinska placanja zasnivaju se na sistemu medjusobnih prebijanja potrazivanja I dugovanja koja

nastaju kao rezultat medjunarodnih ekonomskih odnosa izmedju dve ili vise zemalja.Zemlje koje
praktikuju ovakav nacin medjusobnih placanjato cine na bazi posebnih bilateralnih ili
multilateralnih ugovora o medjusobnim placanjima.Razlozi prihvatanja takvog nacina placanja
najcesce su nekonvertibilnostvaluta tih zemalja I njihovi platnobilansni problemi.Izmedju
zemalja sa klirinskim nacinom placanja obicno se zakljucuje godisnji ugovor o
spoljnotrgovinskoj razmeni kojim se regulise obim te razmene,njena struktura I nacin
placanja.Tehnicki,ovaj nacin placanja funkcionise tako sto zemlje koje su zakljucile medjusobni
ugovor o klirinskom nacinu placanja,otvaraju kod svojih centralnih banaka posebne zbirne
racune preko kojih idu sva placanja izmedju privrednih I drzavnih subjekata tih zemalja.
Kompenzacijae su posebna vrsta medjunarodnih placanja izrazavaju nizak nivo razvoja spoljne
trgovine I primenjuju se u posebnim uslovima medjunarodne razmene roba.Njihova sustina je u
tome sto se izmedju drzava,ili njihovih privrednih subjekata vrsi razmena robe za
robu(trampa).Pri tom se izmedju njih ne vrsi devizno placanje, vec se samo neka od deviza
koristi za obracun vrednosti robe koja je predmet razmene(kompenzacije).Ovakav nacin razmene
roba I njihovog placanj,drzava primenjuje onda kada postoji krupni poremecaji u njihovom
platnom I spoljnotrgovinskom bilansu,kada dolazi do neocekivanih I naglih promena deviznog
kursa,kada postoji neizvesnost u redovnoj naplatipotrazivanja,u uslovima popremecaja na
domacem trzistu I u domacem monetarnom sistemu sa posledicama na spoljnu trgovinu I
medjunarodna placanja.

Transferi predstavljaju posebnu vrstu placanja koja nisu u direktnoj vezi sa spoljnotrgovinskom
razmenom,ali su deo medjunarodnih ekonomskih odnosa.Njima se oznacava prijem vrednosti
jedne drzave iz inostranstva(od drugih drzava,medjunarodnihorganizacija I pojedinaca),bez
nadoknade u odgovarajucoj protivvrednosti.Transferi ili jednostrana placanja mogu imati
razlicite oblike kao npr:ekonomska pomoc,humanitarna pomoc,doznake radnika zaposlenih u
inostranstvu clanovima njihovih porodica u zemlji,clanarine raznim organizacijama I
institucijama,transferi po osnovuo brazovanja(stipendije),nauke I kulture.
Ova placanja mogu biti privatna I javna,odnosno mogu imati privatni I javni karakter.Privatna
placanja namenjena su gradjanima I najcesce dolaze od gradjana I njihovih udruzenja iz
inostranstva,dok se javna placanja odnose na pomoc drzavii njenim institucijama koju ona
promaod drugih drzava I medjunarodnih institucija.

DEVIZNI KURS

Devizni kurs jeste znacajan element deviznog sistema I instrument devizne politike.Njegov
znacaj proizilazi iz cinjenice da se placanje unutar granica zemlje vrse u domacoj valuti,a u
odnosima sa inostranstvom se koriste devizna sredstva,pa on u tim odnosima sluzi kao
instrument I mera odnosa(pariteta)izmedju domace I inostranih valuta.
Devizni kurs mozemo najjednostavnije definisati kao cenu inostrane valute izrazene u domacem
novcu.Pri tom treba imati u vidu da su inostrane valute roba kao I svaka druga roba,I da one
svoju vrednost izrazavaju u domacoj valuti.On se formira pod uticajem trzista,pre svega,ponude I
traznje inostranih valuta na domacem trzistu,ali I pod dejstvom mera ekonomske politike.Njime
se izrazava odnos domacvih I stranih cena,odnosno cena na domacem I inostranom trzistu.On
sinteticki izrazava razlike u nivou produktivnosti rada,kvalitetu ekonomije,konkurentskoj
sposobnosti privrede konkretne zemlje I drugih zemalja,ali I druge cinioce politickog I
ekonomskog karaktera u medjunarodnim odnosima.

U praksi postoje dva nacina formiranja deviznog kursa,odnosno dve vrste deviznih kurseva u
zavisnosti od nacina njihovog formiranja,I to:
- fiksni,
- plivajuci devizni kurs.

Fiksni devizni kurs odredjuje centralna banka na taj nacin sto administrativnim putem
utvrdjuje(fiksira)cene inostranih valuta izrazene u domacem novcu.Primena ovo kursa je u praksi
uslovljena problemima unutrasnje ekonomske stabilnosti jedne zemlje I I njenim problemima u
platnom bilansu.Fiksiranjemdeviznog kursa doprinosi se smirivanju inflacije I uravnotezenju
odnosa izmedju ponude I traznje na domacem trzistu I to u kracem vremenskom periodu.Na
drugoj strain,fiksiranjem deviznog kursa utice se na konkurentsku sposobnost privrede na
medjunarodnom trzistu I na taj nacin utice na kratkorocno resavanje ili ublazavanje otvorenih
problema u platnom bilansu zemlje.Tako utvrdjeni kurs vazi duzem ili kracememenskom
periodu u kome centralna banka otkupljuje i prodaje devize primenjujuci taj kurs.

Plivajuci devizni kurs je karakteristican za trzisne privrede u kojima devize imaju status robe kao
I svaka druga roba.On se formira slobodno na deviznom trzistu u zavisnosti od odnosa ponude I
traznje deviza.Sobzirom da ti odnosi podlezu stalnim promenama to se vrse ceste promene
deviznog kursa,pa otuda potice naziv plivajuci,odnosno fluktuirajuci devizni kurs.On moze imati
oblik ravnoteznog kursa,ako se formira na nivou uravnotezenog odnosa ponude I traznje na
deviznom trzistu.Medjutim,ako je ponuda deviza manja od traznje,to ce usloviti porast cena
deviza izrazenih u domacem novcu,I obrnuto:povecanje ponude deviza iznad nivoa njihove
traznje uslovice pad njihove vrednosti izrazene u domacem novcu.
 DEVIZNO TRZISTE

Devizno trziste predstavlja izrazajni oblik finansijskog trzista na kome dolazi do organizovanog
susretanja ponude I traznje deviza.Ono je svojstveno onim privredama I privrednim sistemima
koji se zasnivaju na trzisnom nacinu privredjivanja I koji su otvoreni prema svetskoj privredi.U
takvim uslovima,privredni subjekti(izvoznici)prodate proizvode I usluge u inostranstvu
naplacuju u devizama ostvarujuci na taj nacin devizni priliv zemlje.Pretvaranje tog dela deviznog
priliva u domacu valutu privredni subjekti vrse posredstvom svojih poslovnih banaka na
deviznom trzistu,prodajuci devize,Na drugoj strain,uvoznicima su potrebne devize da bi mogli
da plate uvezenu robu I usluge iz inostranstva.Najcesce oni nemaju sopstvene devize,pa se
pojavljuju na deviznom trzistu na kome kupuju devize placajuci ih domacim novcem.

Devizno trziste se moze javiti u obliku:

-deviznih berzi-kao posebnih trzisnih institucija koje imaju svoje redovne ucesnike I na kojima se
kupoprodaja deviza vrsi po posebnim pravilima;
-kao mehanizam stalnog kontaktiranja kupaca I prodavaca deviza uz koriscenje savremenih
sredstava komuniciranja I savremenih sredstava prenosa deviza sa jednog na druge racune.
U tim oblicima devizno trziste je regulisano posebnim propisima I pod kontrolom je monetarnih
vlasti.U neorganizovanom obliku ono se javlja kao”crno”,”sivo”trziste.Na njemu se odnosi
izmedju ponude I traznje deviza I njihova razmena vrse mimo kontrole I aktivnosti u toj oblasti
monetarnih vlasti.Prodaja I kupovina deviza na takvom trzistu vrsi se preko ulicnih dilera I
pracena je brojnim spekulativnim radnjama.Postojanje takvog trzista ne ide u prilog stabilnosti
domace valute,naprotiv,na njemu dolazi do brzog obezvredjivanja domaceg novca.
Na deviznom trzistu dolazi do kupoprodaje deviza,odnosno do suceljavanja ponude I traznje za
njima.Kao rezultat tih odnosa imamo formiranje deviznog kursa kao cene inostranih valuta
izrazene udomacem novcu.
Centralna banka najcesce intervenise na deviznom trzistu prodajom I kupovinom deviza,ali I na
druge nacine.Otkupom deviza, centralna banka povecava devizne reserve zemlje,ali na taj nacin
ona povecava I novcanu masu sto moze uticati na povecanje inflacije.Formiranje deviznog kursa
preko deviznog trzista odvija se pod budnim okom centralne banke I uz njeno aktivno ucesce.

Sistem raspolaganja devizama i devizni kurs

Nove svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme svetskom tržištu, bilo
da je u pitanju tržište roba, novca, rada ili kapitala. Privreda i ekonomija koje su dovoljne same
sebi više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju komplementarne i sve više uzajamno
povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su privrede sve više otvorene, namece potrebu
ovladavanja saznanjima o složenim tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim
sistemu i instrumentima placanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa
na finansijskim tržištima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim
kursevima, politika uvoza i izvoza roba i kapitala, zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup
svetskom tržištu novca i kapitala kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe
njihovog detaljnog izucavanja. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedna od
osnovnih funkcija upravljanja preduzecem u ostvarivanju i samom kreiranju politike plasmana i
efikasnog korišcenja finansijskog kapitala, posebnog kapitala uvoznog porekla.
Savremena konvertibilnost valuta medunarodno devizno tržište, upravljanje deviznim kursom,
devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama, kao i povezanost domaceg i svetskog
deviznog tržišta postali su sastavni deo svake finansijske i razvojne politike preduzeca i države u
celini. Upotreba razlicitih sistema placanja, kursni rizik, odnos rizika kamate, poreske stope i
inflacije postali su nezaobilazna tema svih poslovnih sastanaka.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedan od najvažnijih segmenata moderne

finansijske nauke. Kao takavo ono u sebi sadrži složene fenomene i delovanja deviznog kursa,
medunarodnih placanja, deviznu politiku, medunarodni monetarni sistem, medunarodne
finansijske institucije i medunarodno finansiranje.

Novac u medjunarodnom sistemu placanja

Problem opšteg novca ne može umanjiti prirodu, znacaj i cirkulaciju novca u medunarodnom
sistemu placanja, odnosno njegovu intervalutarnu vrednost. Danas je nemoguce odvojiti njegovo
unutrašnje kretanje i kupovnu snagu od medunarodne cirkulacije, jer ne postoji ni jedna privreda
dovoljna sama sebi, tj. odvojena ili izolovana od svetskog tržišta. U svetskim razmerama
razmena roba, novca, kapitala i radne snage izmedu raznih zemalja, implicira i odredene
probleme vezane za razlicitu produktivnost rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu podelu
sveta i slicno. Sve to dovodi do nastanka razlicitih nacionalnih novcanih jedinica koje su u
opticaju u okviru nacionalnih granica kao platežno i prometno sredstvo. Ovakva nacionalna
razlicitost novcanih sredstava dovela je i do razlicitih nacionalnih jedinica koje prestaju da
figuriraju kao novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi se omogucilo medunarodno
placanje mora se naci nacin da novac prevazide uske nacionalne okvire.

Cinjenica da se u medunarodnim ekonomskim odnosima cesto javljaju dva razlicita partnera, s

razlicitim novcanim nacionalnim jedinicama, dovodi do jasnog problema – u kojoj nacionalnoj
valuti ce se izvršiti potrebno placanje. Izvoznik obicno traži naplatu u svojoj valuti ili u nekoj
drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac obicno raspolaže svojom
nacionalnom valutom, a da bi došao do strane valute mora izvršiti proces konverzije svoje valute
u traženu valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac prethodno se mora pojaviti na deviznom tržištu
na kome ce za svoj novac (nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva placanja da bi se
napokon mogao pojaviti na inostranom tržištu roba i usluga.

Normalni put dolaženja do medunarodnih sredstava placanja je pretvaranje domace valute u

potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana valuta, tj. novac je roba koju mi za
domacu valutu kupujemo. Da bi došlo do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po
kojem ce se vršiti razmena, odnosno kupovina. Devizni kurs, samim tim, predstavlja vrednost
nacionalne novcane jedinice izraženu u stranom novcu, ili drugacije receno vrednost stranog
novca izraženu u odredenom broju jedinica domaceg novca.
Broj koji nam kazuje koliko se strane valute može kupiti za jedinicu domace nacionalne valute
predstavlja kupovnu moc domaceg novca u odnosu na stranu valutu.

Sistem raspolaganja devizama

Devize, kao potraživanja u stranim valutama, nastaju iz spoljnotrgovinskih poslova, odnosno

medunarodnih ekonomskih transakcija roba, usluga, kretanja kapitala i sl. i koriste se radi
obavljanja tih transakcija. Svaka zemlja propisuje zakonski kako rad sa domacom tako i rad sa
stranom valutom. Ova stavka je izuzetno bitna pogotovu ako se zna da na savremenom nivou
razvoja ni jedan gradanin, preduzece ni država se ne može iskljuciti iz saradnje sa svetom. U toj i
takvoj saradnji veoma, ako ne i od presudnog znacaja, su odnosi domace i strane valute, odnosno
devizni kurs.

Osnovni subjekti deviznog poslovanja su domaca i strana lica (preduzeca, gradani, banke i
države). Svi ti odnosi ucesnika u deviznom sistemu, kao i sloboda pri prometu deviza i sam
devizni kurs, kao cena deviza, zavise od raspoloživog iznosa deviza na svetskom i deviznom
tržištu. Pri tome se misli na osnovne odnose ponude i tražnje.

Od odnosa suficita i deficita jedne zemlje, zavisi i kolicina i kurs deviza na njenom tržištu.
Samim tim država svojim merama u manjoj ili vecoj meri kontroliše protok deviza, i uopšteno
sredstava placanja na njenom tržištu. Preduzece može sticati devizna sredstva na više nacina:
- izvozom roba i usluga u inostranstvo,
- kupovinom na deviznom težištu,
- zaduživanjem u inostranstvu (što nije preporucljivo) i
- eventualnim prijemom deviznih poklona.

Ostvarene devize preduzeca drže na deviznim racunima kod banaka i koriste ih za:
- placanja prilikom kupovine robe i usluga u inostranstvu,
- prodaju na deviznom tržištu kada su im potrebna domaca sredstva placanja,
- ulaganje u obliku kapitala u inostranstvu i
- davanje poklona stranim licima.

Devizni sistem

Devizni sistem predstavlja skup svih principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima
se regulišu devizni odnosi i poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i vanrobnom
prometu u zemlji i inostranstvu. Ako su u pitanju poslovi sa inostranstvom devizni promet se deli
na tri oblika:
- devizni sistem,
- devizno poslovanje i
- devizna politika.

Devizni sistem može biti:

- liberalan i
- regulisan.

Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom sistemu subjektima u
poslovanju s inostranstvom ostavljena veca sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim
sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje ogranicena

Vrste deviznih kurseva

Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih problema savremenog
sveta. Taj problem se najcešce rešava merama državne intervencije na tom podrucju i to u obliku
deviznih ogranicenja, tako da devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske
politike. Manipulisanjem deviznim kursevima država nastoji da osigura što povoljnije odnose u
svom platnom bilansu, da poboljša svoje mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slicno. Sve je to
dovelo do pojave razlicitih deviznih kurseva u odnosu na nekadašnje postojanje jedinstvenog
deviznog kursa.
Devizni kursevi mogu biti:
- stabilni (fiksni) devizni kurs – to je kurs koji odrede monetarne vlasti date zemlje, a koji treba
da odražava realnu vrednost domace valute na svetskom tržištu,
- diferencirani devizni kurs,
- slobodni, fluktuirajuci i fleksibilni devizni kurs – to su kursevi koji se formiraju slobodno prema
dnevnoj ponudi i tražnji deviza na deviznom tržištu ili kod banaka,
- upravljacko-fluktuirajuci (flotirajuci) devizni kurs.

Kod deviznih kurseva je karakteristicna pojava deprecijacije i aprecijacije deviznog kursa.

Deprecijacija ili podcenjivanje domace valute se sprovodi radi poboljšanja odnosa u platnom
bilansu. Deprecijacija valute, odnosno devizni kurs iznad kursa ravnoteže cini domacu robu za
inostranog kupca jeftinijom, pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ogranicavanje
uvoza robe (uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja).

Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija uvoza i destimulacija
izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog bilansa (karakteristican je visok suficit).

Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi do dopunske emisije
domaceg novca, što znaci da se suficitom platnog bilansa „uvozi inflacija“ u datu zemlju.

Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteženje platnog bilansa, odnosno dugorocnija ravnoteža
ponude i tražnje deviza naziva se ravnotežnim kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
- ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom periodu od 3 do 5 godina,
- ocuvanje unutrašnje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
- izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ogranicenjima,
- stabilnost deviznih rezervi (bez veceg smanjenja deviznih rezervi),
- stabilnost privrede bez izazivanja vece nezaposlenosti.
Ne može se smatrati ravnotežnim kursom onaj kurs koji osigurava ravnotežu platnog bilansa, ali
dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje, vece nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih
rezervi.

Realni devizni kurs izjednacava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, i
izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se formira na deviznom tržištu i kursa koji se formira
prema paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda.

Formiranje deviznih kurseva

U zavisnosti od kretanja medusobnih odnosa ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu se

formira devizni kurs kao cena stranog novca. Ponuda i tražnja deviza su odraz stanja u platnom
bilansu tako da do deficita platnog bilansa dovodi veci devizni odliv od deviznog priliva (cime je
i tražnja deviza u privredi veca od ponude), dok je suficit platnog bilansa vezan za vecu ponudu
od tražnje deviza, odnosno veci priliv od odliva.

Tražnja deviza potice od stavki platnog bilansa koje znace obaveze zemlje da vrše odredena
placanja prema inostranstvu. Devizni kurs na deviznom tržištu formira se uzajamnim delovanjem
ponude i tražnje deviza kao robe. Pošto devizno tržište nije potpuno slobodno, intervencija
centralne banke, države ili niza država je uobicajena u sprovodenju makroekonomske politike.
Date intervencije dovode do toga da se može izabrati bilo koji kurs koji je u funkciji drugih
ciljeva razvoja i ekonomske politike. U tim situacijama kurs predstavlja rezultat odnosa ponude i
tražnje deviza, ali to nije ravnotežni kurs. Najcešce jedan veci deo devizne tražnje ostaje
nepodmiren, tako da se nasuprot formirane ponude javlja samo deo tražnje na tržištu. U slucaju
kada je tražnja deviza veca od ponude, tada devizni kurs slabi, odnosno postoji stalan pritisak na
obaranje kursa domaceg novca i rast kursa (cene) stranih sredstava placanja (deviza).

Kretanje deviznih kurseva

Tokom veceg dela prvog kvartala 2004. godine euro je nastavio apresijaciju u odnosu na vecinu
važnijih valuta. U proseku, bio je u porastu za 5% u odnosu na dolar, 3,5% u odnosu na jen i 1%
u odnosu na švajcarski franak. Njegova apresijacija je zaustavljena u martu, kada se vratio na
nivo uporediv sa decembrom 2003. godine. Apresijacija eura je izazvana zabrinutošcu u vezi sa
finansiranjem trgovinskog deficita SAD-a, koja ce i ostatak godine imati znacajan uticaj na kurs
EUR/USD. Kao posljedica toga, u prvom kvartalu, na odnos ove dve valute nisu mnogo uticali
pozitivni podaci o americkoj ekonomiji (koji su pokazivali ekonomski oporavak),vec su
prevagnuli lošiji podaci koji su se odnosili na tržište radne snage u SAD-u. Jak ekonomski
oporavak SAD-a imao je veci uticaj u drugom kvartalu, pre svega dobri podaci o maloprodaji,
poverenju potrošaca i poboljšanju uslova na tržištu radne snage, pa je dolar uglavnom blago
apresirao. Ipak, i pored odredenih špekulacija, FOMC se nije odlucio da promeni kamatne stope
sa istorijskog minimuma od 1%. Iako je ova odluka vec bila prihvacena na tržištu, uticala je da
delimicno oslabi poziciju dolara.
Majski i junski podaci su bili mešoviti pa je kurs EUR/USD pokazivao velike oscilacije. Na to je
uticala i pojacana geopoliticka nestabilnost, kao i izuzetan rast cena nafte. FOMC je u ovom
periodu poceo sa umerenim povecanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, koje je nastavljeno
na svakom sastanku do kraja godine. Medutim, smanjeno poverenje potrošaca i nesigurno
poslovno okruženje su prevagnuli u korist eura. Zabrinutost tržišta zbog smanjenog priliva
kapitala i visokih cena nafte u trecem kvartalu je imala uticaja i na veliku depresijaciju dolara u
oktobru i novembru. Ovakav trend je podržan i podacima koji su ukazivali na usporavanje
ekonomske aktivnosti u SAD-u i „slabljenju” tržišta radne snage.
Tokom poslednja dva meseca 2004. godine, dolar je u nekoliko navrata dostizao rekordno nizak
nivo u odnosu na euro, a najniži nivo iznosio je 1,367. Kraj 2004. godine je obeležila zabrinutost
oko budžetskog deficita, a ni podaci o potrošnji nisu podržali americku valutu. Kamatne stope
FOMC-a su se na kraju godine izjednacile sa kamatnim stopama ECB, ali je to vec bilo
ocekivano na tržištu. Kurs EUR/USD 31.12. 2004. godine iznosio je 1,362, što je za 9% bilo više
u odnosu na 2003. godinu.

Kanal deviznog kursa

Monetarna politika, preko uticaja kamatne stope na devizni kurs, utice na neto izvoz. Viša
kamatna stopa znaci jacu valutu, a jaca valuta utice na smanjenje neto izvozne tražnje i
proizvodnje. Obrnuto, niža kamatna stopa slabi domacu valutu, a depresijacija valute utice na
porast izvoza i bruto domaceg proizvoda. Takode, promene deviznog kursa uticu na cene uvozne
robe i usluga, što dovodi do direktnog rasta cena (kod proizvoda iskljucivo ili dominantno
uvoznog porekla) ili indirektnog rasta cena (preko rasta troškova uvoznih komponenti sadržanih
u domacim proizvodima). To je veoma važan kanal kod nas.
ZAKLJUCAK

Sve zemlje savremenog sveta, su manje ili vise ekonomski upucene jedna na drugu,odnosno
stoje u medjusobnoj ekonomskoj zavisnosti I uslovljenosti.I cilj svake zemlje je da ima razvijenu
privredu I razvijene privredne grane u svim sektorima.U
privrednim,poljoprivrednim,ekonomskim,bankarskim…

Mozda medju najbitnijima, je dobro organizovan devizni sistem I devizna politika drustva.Od
toga zavisi u najvecem delu I samo stanje citavog drustva I razvijenost jedne zemlje,a to povlaci
I druge lancane reakcije,gde se kao krajnji cilj posmatra ekonomski I privredni razvoji jedne
zemlje I standard njenog drustva.

Ukoliko je drustvo,odnosno narod koji cini celinu jednog drustva zadovoljan svojim standardom
I zivotom koje mu to drustvo omogucava,onda je to dovoljan pokazatelj da su uspostavljene
prave ekonomske vrednosti.Jedna od tih bitnih grana je I spoljnotrgovinsko I devizno
poslovanje.Samim tim, dobro koordinirana devizna politika I devizni sistem neosporno uticu na
kvalitet zivota,svakog od nas,I u celini,I kao pojedinca.

LITERATURA

• Komazec, S. i dr.,“Monetarna ekonomija i bankarski menadžment“, VPŠ – Cacak, 2006.godine

• Komazec, S., Ristic, Ž.,“Monetarne i javne finansije“, VPŠ – Beograd, 2003.godine
• Simovic, M.,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski fakultet – Priština, 2000.godine
• Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak,
2006.godine

• http:/www.fren.co.yu
• http:/www.ekonomist.co.yu

LITERATURA:

1.”Spoljnotrgovinsko I devizno poslovanje”VPS,Cacak

Prof.dr Nikola Petrovic

2.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet,Nis,1996.
Prof.dr Krstic Borko
3.”Finansije u teoriji I praksi”,Ekonomski fakultet,Nis,1996.
Prof.dr Jovanovic Miodrag

4.”Medjunarodno poslovno finansiranje”,Ekonomski fak.,Beograd,2004.

Prof.dr Predrag Jovanovic-Gavrilovic

5.”Ekonomska politika”,Ekonomski fakultet,Nis,1998.

Prof.dr Milorad Bozic