Razlike izmeu akcija i obveznica

Akcije: Nemaju rok dospea Vlasnika HOV Menja se vlasnika struktura Rizinije HOV Vei prinosi Ne postoji zakonska Obaveza isplate dividendi Obveznice: Imaju rok dospea Dunika HOV Ne menja se vlasnika struktura Nose fiksni pri od Mora se isplatiti nominalna vrednost ! kamata Trite je sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju "onuda i #raznja za odre$enim tri%nim materijalom& Opta podela trita: #ri%te roba i uslu'a (inansijska tri%ta Me%ovito tri%te Finansijska tednja je deo do otka ili deo dobiti) ija se potro%nja u sada%njosti odlae da bi se imala korist u budunosti& tednja moe biti: *ratkorona Du'orona Izvor tednje su: +tanovni%tvo Drava "rivredni subjekti ,preduzea-& a aspekta !inansijsko" materijala razlikujemo: Novano tri%te Devizno ,interna.ionalno- tri%te #ri%te kapitala #ov$ano trite je sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju "i# za kretkoronim novanim sredstvima) a novanim tri%tem moemo se pojaviti iz dva razlo'a/ 0

1 1

zato %to smo likvidni ) zelimo da plasiramo taj nova. kako bi 'a uveali zato %to smo nelikvidni i elimo da prikupimo nova.

%ikvidnost je sposobnost dunika da svoje obaveze izmiri u roku& olventnost je sposobnost dunika da svoje obaveze izmiri nebitno kada& &rste nov$ano" trita: 0& tri%te iralno' nov.a i kratkoroni HOV 2& kreditno tri%te 3& eskontno i lombardno tri%te Razlika izmeu nov$ano" trita i trira novca/ novano tri%te je %iri pojam jer ono obu vata pored dru'i se'menata i tri%te nov.a& 'evizno trite je tri%te na kome se vr%i "i# strani sredstava plaanja) uplauje "i# deviza i utvr$uje devizni kurs ,za devize koje su predmet tr'ovine-& 'evize su potraivanja u inostranstvu koja 'lase na stranu valutu i efektivni strani nova.& &aluta je na.ionalno sredstvo plaanja jedne zemlje& 'evizno trite je neop odno zbo' me$unarodno' "" koji se zasniva na uvozu i izvozu ,spoljno1tr'ovinsko poslovanja-& %ica u spoljno(tr"ovinskom poslovanju: 1 uvoznik 1 izvoznik 1 uvoznik1izvoznik )rimer za uvoznika: "reduzee 45olour6 iz Nemake uvozi 077 k' farbe po .eni od 077778 pa su mu zbo' to'a potrebni euri i zato on sa 077777 dinara izlazi na devizno tri%te kako bi kupio eure& )reimer za izvoznika: "reduzee koje se bavi preradom voa prodalo je preduzeu iz Nemake 0777l ranije i on mu je platio obavezu u iznosu od 97778& "reduzee iznosi taj nova. na devizno tri%te jer su mu potrebni dinari da bi izmirilo svoje obaveze prema domaim partnerima& )rimer za uvoz(izvoz: "reduzee koje se bavi proizvodnjim maline izvezlo je u Nemaku maline i za to dobilo 077778& "o%to istovremeno uvozi kon.entrat jabuke iz V&:& izlazi na devizno tri%te kako bi ti 077778 zamenimo za 07777;& #ri%te kapitala predstavlja sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju "i# za odre$enim finansijskim sredstvima ,kapital i du'orone HOV-&

Inte"ralni delovi trita kapitala: 1 kreditno1investi.iono tri%te 1 ipotekarno tri%te 1 tri%te efekata Funkcije trite kapitala: 1 obezbe$uje korisniku kapitala ,kup.u- kupovinu potrebno' kapitala) pod za nje'a najpovoljnijim uslovima 1 obezbe$uje vlasniku kapitala ,prodav.u- prodaju kapitala pod za nje'a najpovoljnijim uslovima& *ilj: 1 Obezbe$ivanje neop odno' odnosno nedostajue' kapitala& 1 Optimalna loka.ija kapitala& 1 Ostvarenje najvee mo'ue 1 <a%tita interesa mali onvestitora 1 =tvr$ivanje stvarne .ena kapitla 1 +elek.ija privredni pro'rama i projekata )oslovi na !inansijskom tritu: 1 promptni 1 terminski )romptni poslovi odnose se na svaku finansijsku transak.iju koja se izvr%ava odma ili u roku od 219 dana od dana zakljuenja posla& "rimer/ :roker > prodao je brokeru : 077 ak.ija za 077&7778 i on mi je platio odma ili u roku od 219 dana& Terminski poslovi odnose se na svaku finansijsku transak.iju koja se izvr%ava u odre$enom roku koji poinje da tee nakon isteka roka za izvr%enje pomenjeni poslova& "rimer/ :roker > prodao je brokeru : 077 ak.ija za 077&7778 ?& januara a broker : e mu platiti posle 27& januara& Finansijski sistem kao sastavni deo ekonomsko' sistema predstavlja zaokruenost transak.ija) finansijski i dru'i instrumenata me anizma putem koji se ostvarije mobiliza.ija) kon.entra.ija) transfer i aloka.ija finansijski sredstava i novane %tednje&

+#A,A- +A.O#A O /O& +akon se zasniva na slobodi uesnika na primarnom i sekundarnom finansijskom tri%tu i sistemu odobrenja sa znaajnim ulo'om komisije za HOV& Osnovni .ilj zakona je dalja afirma.ija HOV sa namerom da obezbedi kvalitet koji se o'leda kroz le'alitet ,po%tovanje svi pravni zakonski ) podzakonski i autonomni - a koja se odnose kao na emitovanje HOV tako i na tr'ovanje sa njima& +akon o /O& treba da obezbedi: 0& kvalitet HOV 2& finansijsku dis.iplinu 3& za%titu investitora @& da sprei pojavu %pekulativni odnosno %tetni poslova ili pojava&

#A,0%A #A .O-I1A 0 +A #I&A-2 R00#-A +A.O#A O /O& 0& )rincip ravnopravnosti ,ista prava za imao.e HOV iste vrste i iste klase2& )rincip autonomije volje ,oznaava slobodu uesnika na finansijskom tri%tu da zasnuju odre$enu transak.iju ili odre$eni pravni odnos i da utvrdi nje'ovu sadrinu3& )rincip inkorporencije ,I od najvaniji - oznaava da svaka HOV sadri odre$ena prava koja proizilaze iz te artije @& )rincip ne"ocijabilnosti ,II po vanosti- oznaava laku i brzu promenljivost tj prenos prava koja proizilaze iz HOV 9& )rincip stro"o" zakonsko" !ormalizma ,oznaava da su sadrine odluke o emisiji i elementi same artije zakonski propisaniA& )rincip srazmernosti ,ozvaava da je obim prava srazmeran obimu uloeni sredstava?& )rincip pacta sunt servanda ,oznaava da su preuzete obaveze striktno izvr%avaju a obli'a.ioni odnos se ne moe nadoknaditi i jednostrano menjatiB& )rincip publiciteta ,oznaava obavezu javno' objavljivanja podataka o emisiji HOV i emitentuC& )rincip dematerijalizacije ,oznaava da je umesto %rampanja odre$eni HOV mo'ue izdati potvrde overene od strane banke od koje emitent ima depo raun07& )rincip posebne zatite investitora ,omo'uava da se %tite mno'i subjekti na finansijskom tri%tu ijim investitorima bi se mo'lo lako manipulisati00& )rincip ekvivalencije ,oznaava ravnoteu ukupni me$usobni prava i obaveza02& )rincip ja$anja i zatite nacionalne valute ,oznaava da postoje o'ranienja i da se postavljaju posebni uslovi za emitovanje i tr'ovinu HOV koje 'lase na stranu valutu03& )rincip pootrene od"ovornosti ,oznaava da o%trinu od'ovornosti imaju svi subjekti koji uestvuju na finansijskom tri%tu@

/O& se moe tr"ovati ako ispunjavaju slede3e uslove: 1 ako su emitovane u skladu sa zakonom 1 ako postoji pozitivno mi%ljenje revizora o poslovanju emitenata 1 ako nije pokrenut postupak sana.ije) steaja ili likvida.ije komitenta& a aspekta izvrenja obaveza tr"ovina /O& moe biti: 1 'otovinska 1 polu'otovinska 1 bez'otovinska 2%O4A 'R5A&#I/ I#&0 TI*I-A 2 &0+I 01I I-0 I TR4O&I#0 /O& Drava ostvaruje nadzor preko komisije za HOV nad pro.esom emisije i tr'ovine HOV& .omisija za /O& ostvaruje slede3e !unkcije: 1 preventivno1za%titna " 1 kontrolno1nadzorna * 1 re'ulatorna R 1 represivna R 1 re'istratorska R 1 informativna I 1 savetodavna + 1 edukativna D

+#A,A- +A.O#A O #6 +vaka drava ima svoju 5:) na%a je N:+& 5: je banka svi banaka i ostali finansijski or'aniza.ija& #6 je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarno' sistema +rbije& Od'ovorna je za monetarnu politiku) stabilnost valute i za finansijsku dis.iplinu& Funkcije #6 su: 0& kreiranje nov.a i izdavanje novani.a 2& obavljanje posebni poslova za taun drave i finansiranje drave 3& odravanje stabilnosti bankarsko' i finansijsko' sistema i preko nji ukupno' privredno' sistema @& povezivanje kreditni i novani tokova 9& obezbe$enje efikasno' i kvalitetno' funk.ionisanja banaka i dru'i subjekata privredno' sistema A& povezivanje domae' sa me$unarodnim finansijskim tri%tem& 9

ve !unkcije #6 sprovodi politikom: 1 opera.ija na otvorenom tri%tu 1 refinansiranja 1 obavezne rezerve 1 eskontne stope 1 interven.ija na deviznom tri%tu&

+#A,A- +A.O#A O 6A#.A1A 6anka moe obavljati sve finansijske) novane) kreditne transak.ije koje su utvr$ene od'ovarajuim zakonom a koje su u interesu za funk.ionisanje privredni i neprivredni objekata i stanovni%tva& 6ankarski poslovi su: 1 depozitni poslovi 1 kreditni poslovi 1 devizni) devizno1valutni i menjaki poslovi 1 depo poslovi 1 emisioni poslovi 1 poslovi sa efektima 1 'aran.ijski poslovi 1 poslovi platno' prometa 6anka moe biti: 1 osniva berze 1 lan berze 1 baviti se poslovima berzansko' posrednika ili osnovati berzansko' posrednika&

+akon o deviznom poslovanju

.od zakona o deviznom poslovanju razlikujemo dva pojma : 1 jedinstveno devizno trziste 1 medjubankarsko devizno trziste ,deo jedinstveno' devizno' trzista-edinstveno devizno trziste cine 1 svi poslovi 1 kupovine i prodaje deviza) 1 izmedju ovlas.eni banaka I dru'i doma.i li.a) 1 izmedju ovlas.eni banaka medjusobno 1 I poslovi koji se naprave na medjubankarskom deviznom trzistu

1edjubankarsko devizno trziste je deo jedinstveno' devizno' trzista na kom se tr'uje devizima tako sto tr'uju ovlas.ene banke medjusobno I ovlas.enje banke sa N:+) odredjuju.i pri tome jedinstveni kurs dinara & 2cesnici na jedinstvenom deviznom trzistu su : 1 N:+ 1 Ovlas.ena banka u ulozi posrednika ili tr'ov.a 1 "ravno li.e I preduzetnik sa sedistem u +rbiji "ravno li.e sa sedistem u inostranstvu ) (izi.ko li.e sa prebivalistem u inostranstvu i +rbiji 1 Nadlezni drzavni or'an koji vrsi deviznu kontrolu& &rste trzisno" materijala : 1 devize 1 HOV 1 zlato 1 devizni depoziti 'evize se koriste za pla.anje u inostranstvu& *upovina i prodaja deviza se obavlja na jedinstvenom deviznom trzistu & <abranjeno je pla.anje i kupovina u devizama i zlatu kao i unosenje valutne klauzule& trane /O& poseduju nasi drzavljani koji rade u inostranstvu ) nasledstvo u devizima ) pokloni &&& +lato mo"u iznositi u inostranstvo sledeca lica : 1 N:+ u nepreradjenom i kovanom obliku 1 "ravna li.a i preduzetni.i koji se bave proizvodnjom zlata u nepreradjenom obliku 1 :anke ovlas.ene za poslove sa inostranstvom i to u kovanom obliku 1 Dru'a doma.a li.a u nepreradjenom i kovanom obliku )roizvodjaci zlata su "ravna li.a i preduzetni.i koji proizvode zlato ) a korisni.i zlata su pravna li.a i preduzetni.i koji koriste zlato u svojoj poslovnoj delatnosti & )od zlatom podrazumevamo: 1 polu'e zlata , nepreradjeno zlato1 kovano zlato ,sve vrste zlatnika'evizni depoziti u okviru offs are bankarski poslova postoje trzisni depoziti u inostranoj valuti kupovina deviza neposredno jedni za dru'e , arbitraza- &

)orezi
)orezi su instrument javno' pri oda koji drzava prinudno uzima& &rste poreza / 1 "DV , porez na promet dobara i uslu'a1 "orez na do odak fizi.ki li.a 1 "orez na imovinu "ojava da se isti poreski obaveznik ili poreska osnovi.a ili i jedno i dru'o poreski tretira po normama dva poreska zakona je dvostruko ili visestruko oporezivanje7 Ono moze biti : 1 pravno i ekonomsko 1 medjunarodno i interno Drzava pokusava da resi problem dvostruko' oporezivanja predvidjanjem odredjeni modaliteta neutralisanja dvostruko' oporezivanja dobiti korpora.ija& *apitalni dobitak je razlika u .eni izmedju "V jedne stvari i njene revalorizovane NV na dan prodaje& *apitalni dobitak mo'u ostvariti i fizi.ka i pravna li.a& Razlikujemo kratkoro.ni i du'oro.ni kapitalni dobitak & 'ividenda je pri od od kapitala i predstavlja deo dobiti kompanije koji pripada vlasniku odnosno kolek.ionaru & )rednosti i nedostaci kotiranja /O& na berzi )rednosti: 1 laksa prodaja novi emisija 1 bolji kreditni rejtin' 1 kupovina dru'o' preduze.a 1 lakse odredjivanje .ene nove emisije 1 manji rizik zbo' poznavanja .ene ak.ija #edostaci : 1 pla.anje naknade za kotiranje 1 postovanje pravila od strane preduze.a 1 redovno obavestavanje javnosti o rezultatima poslovanja 1 mo'u.nost promene vlasnika kompanije iz sa'lasnosti i uti.aja rukovodstva

Finansijski instrumenti
*ek je pismena isprava kojom izdavala. .eka , trasant- daje nalo' trasatu E ban.i ) da sa nje'ovo' ra.una isplati korisniku .eka ,remitentu- iznos koji je nazna.en na .eku& 0lementi ceka: 1 ozna.enje da je .ek 1 bezuslovni uput 1 ime ono' ko treba da plati trasata 1 mesto isplate 1 datum i mesto izdavanje .eka 1 potpis ono' ko je izdao .ek ,trasanta.arakteristike ceka : 1 formalnost ( 1 inkorpora.ija I 1 fiksna .ekovna obaveza ( 1 stro'o.a + 1 samostalnost obaveze + 1 solidarnost + 1 FFFFFFF N &rste ceka: 1 .ek na ime 1 .ek po naredbi 1 .ek na donosio.a 1 mesoviti .ekovi #amena ceka : 1 isplatni .ek koristi se za isplatu 'otovo' nov.a na bla'ajni banke& *oriste 'a imao.i teku.e' ra.una za svoje potrebe dizu 'otovinu ili pla.aju sitne uslu'e li.ima koji nemaju teku.i ra.un & 1 Obra.unski ,virmanski- .ek koristi se za bez'otovinska pla.anja izmedju trasanta i remitenta & 1 barirani ,pre.rtani- .ek sluzi za bez'otovinska pla.anja izmedju li.a koja imaju teku.i ra.un kod banke & 1 akreditivni .ek koriste se za pla.anja prilikom kupovine odredjeni proizvoda na teret otvoreno' akreditiva & 1 .irkularni .ek izdaju 'a banke i postanska stedioni.a po teku.im ra.unima 'radjana& /O& je pismena isprava kojom se njen emitent obavezuje da izvrsi obavezu u njoj njenom zakonitom imao.u & C

/O& mora da sadrzi : 1 ozna.ene vrste HOV 1 naziv i ime emitenta 1 ili ime i prebivaliste emitenta 1 naziv ili ime li.a na koje' 'lasi HOV ili naznaku da je HOV na donosio.a 1 ta.nu obavezu emitenta 1 mesto i datum izdavanja i serijski broj ako se radi o artiji izdatoj u seriji 1 potpis emitenta ili faksimil za serijski HOV 0!ekti su du'oro.ne HOV sa kojima se posluje na trzistu kapitala bez obzira na formu nje'ovo' or'anizovanja& "rema <akonu o meni.i ) .eku i zakonu o HOV dozvoljene su slede.e HOV / .ekovi) meni.e) ak.ije) obvezni.e) bla'ajni.ki zapisi) komer.ijalni zapis) drzavni zapis) sertifikat o depozitu) fju.ersi i op.ije& 1enica predstavlja HOV sastavljenu u zakonski propisanom obliku koja sadrzi obavezu bezuslovno' pla.anja nov.ano' iznosa upisano' u njoj poverio.u ili dru'om li.u po nje'ovoj naredbi upisano' na poledjini bez obzira na period pravno' posla na kojem se zasniva& 0lementi menice / 1 prin.ip formalnosti ,pismenosti1 prin.ip inkorpora.ije 1 prin.ip fiksne obaveze 1 prin.ip stro'osti 1 prin.ip solidarnosti 1 prin.ip samostalnosti obaveze 1 FFFFFFFFFFFFFFFFFF )rema obliku postoje: 1 #rasirana naredba 0 li.a 2 li.u da uplati odredjenu sumu nov.a 1 +opstvena obe.anje 0 li.a 2 da .e uplatiti odredjenu sumu nov.a )rema roku dospelosti postoje : 1 meni.a po vidjenju 1 meni.a na odredjeno vreme po vidjenju 1 meni.a na odredjeno vreme od dana izdavanja 1 meni.a na odredjeni dan

Akcije
Akcija je vlasni.ka HOV i vlasnik ak.ije ima propor.ionalni idealni u'ao u vlasnistvu preduze.a& Od'ovornost za obaveze vlasnika ak.ije je o'rani.eno &

07

)rava koja proizilaze iz /O& : 1 "ravo na dobijanje potvrde o vlasnistvu HOV 1 pravo upravljanja 1 pravo na dividendu 1 pravo pre.e kupovine kod novi emisija 1 pravo prenosa vlasnistva 1 pravo na u.estvovanje u ostatku ste.ajne ili likvida.ione mase po izmirenju obaveza prema poverio.u 1 pravo ak.ionara da o svom trosku izvrse zamenu po abani ak.ija 1 pravo na uvid u poslovanje preduze.a Akcije prema redosledu izdavanja mo"u biti : 1 osniva.ke 1 ak.ije slede.i emisija Akcije prema pravu "lasa mo"u biti : 1 sa pravom 'lasa 1 bez prava 'lasa )rema sadrzaju prava na ucesce u dobiti mo"u biti : 1 Obi.ne ,redovne1 prioritetne , povlas.ene0mitent akcija moze biti samo pravno li.e & )rioritetne akcije imaju prioritet prilikom raspodele ostatka likvida.ione mase& Mo'u biti 'arantovane & )rema kupcima investitorima kojima je emisija namenjena razlikujemo / 1 javnu ili eksternu emisiju 1 privatnu ili internu emisiju -avna emisija se realiziju o'lasavanjem javno' poziva za upis i uplatu ak.ija u sredstvima javno' informisanja& Interna emisija je namenjena postoje.im ak.ionarima ili zaposlenima kod emitenta s .iljem prikupljanja sredstava) omo'u.avanja poreski olaksi.a i pove.anja motivisanosti zaposleni & Odluka o emisiji akcija sadrzi : 1 naziv i sediste emitenta 1 na ko'a 'lasi 1 nominalna vrednost ak.ija 1 broj ak.ija koje se emituju 1 ukupna vrednost ak.ija 00

1 1 1 1 1 1 1 1

broj 'lasova po ak.iji na.in i rok upisa ak.ija na.in i rok za upis i ili uplatu ak.ija naziv i sediste banke 'de se vrsi uplata rok za uplatu sredstava povra.aj sredstava u slu.aju da emisija ne uspe postupak distribu.ije ak.ija na.in o'lasavanja adrzaj i oblik akcija

Akcija moze biti u materijalizovanom obliku , nova. i HOV - i dematerijalizovanom ,elektronskom- obliku& >ko je ak.ija u materijalizovanom obliku sastoji se iz dva dela: 1plasta 1kupovni tabak #a plastu se nalazi: 1 oznaka da je ak.ija 1 oznaka vrste ak.ija 1 firna i sedi%te emitenta 1 firma i sedi%te kup.a 1 nominalni iznos 1 iznos emisije te serije 1 serijski kontrilni broj 1 rokovi ispkate ak.ija 1 datum i mesto emisije 1 faksimil potpisa ovla%eno' li.a emitenta .uponski tabak sadri: 1 redni broj kupona za naplatu dividende 1 broj ak.ija po kojoj se isplauje dividenda 1 naziv emitenta i 'odine za koju se isplauje dividenda 1 faGimil ovla%eno' li.a emitenta )rospekt i nje"ovi elementi )rospekt je dokument koji sadri osnovne podatke o emitentu i emisiji HOV& = berzanskom svetu se jo% i zove podsmrtni.a) umrli.a& "rospekt sa pozivom na upis i kupovinu se objavljuje u sredstvima javno' informisanja da bi se sa njim upoznali svi zainteresivani poten.ijalni kup.i ti artija& )rospekt sadri: 1 firmu i sedi%te emitenta 1 ukupan obim emisije i broja ak.ija 1 nominalnu vrednost ak.ija 1 vrstu ak.ija 02

1 1 1 1 1 1

nain ovjavljivanja javno' poziva za kupovinu i upis ak.ija vreme i nain plaanja prava) ovabeze i momenat nji ovod ostvarenja nain isplate dividende sno%enje rizika posledi.e neuspe%ne emisije

Obveznice #o je zajmovna HOV kojom se emitent obavezuje da e imao.u obvezni.e u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne vrednosti obvezni.e i u'ovorenu kamatu& 1o"u biti: 1 kamatonosne,'lavni.a ! kamata1 diskontovane ,nominalna vrednost E kamatna stopa&rsre obveznica: 1 prema nainu ostvarivanja prava/ obv& na ime i na donosio.a 1 prema nainu ostvarivanja prava na kamatu/ obv& sa kamatim isplativom odjednom i obv& sa kamatom isplativom u kamatnim preiodima 1 prema nainu obezbe$enja prava iz obvezni.e/ 'arantovane) ne'arantovane i ipotekarne zaloni.e& 1 prena nainu ostvarivanja prava na poveraaj nominalno' iznosa/jednokratne i obv& u ratama& 1 preme roku dospee/ kratkorone i du'orone 1 prema posebnim pravima/ parti.ipativne i konvertibilne 1 prema valuti/ dinarske i devizne 1 prema emitentima/ obvezni.e javno' i privatno' sektora 1 prema prinosu investitora/ obv& sa fiGnom kamatom) varijabilnom kamatom i pravom ue%a u dobiti 0mitenti obveznica mo"u biti emitenti) preduzea) banke i dru%tveno1politika zajedni.a& adraj obluke ili zakona o emisiji obveznica: 1 namena emisije 1 iznos emisije 1 struktura apoena i broj obvezni.e 1 kamatna stopa 1 vreme emisije 1 rok otplate 'lavni.e i plaanje kamate 1 nain 'arantovanje obv 1 nain prenosa 1 mo'unost zamene za dru'e HOV 1 unos svi po'odnosti koje je emitent spreman da prui investitoru 'istribucija emisije obv7 predstavlja splet odnosa u koji stupaju emitenti i prvi kup.i obvezni.e& Moe biti direktan odnos izme$u emitenta i kup.a) i moe biti distribu.ija preko fin& posrednika& 03

Ako se distribucija vri preko !in7 posrednika razlikujem 8 na$ina: 1 kada se fin& posredni.i prosti te nini izvr%io.i distribu.ija obv& bez obaveze otkupa ne prodato' dala emisija 1 kada fin& posredni.i kupuju .elokupnu emisiju radi dalje prodaje na sekundarnom tri%tu 6la"ajni$ki zapis je kratkorona HOV kojom se emitent obavezuje da e imao.u u roku dospaa platiti novanu vrednost naznaenu na njemu& Dmitenti mo'u biti N:+ i poslovne banke& .omercijalni zapis je kratkorona HOV kojom se emitent obavezuje da e imao.u u roku dospea platiti nominalnu vrednost naznaenu na njemu& "o fink.iji i karakteru je slian kratkoronim obvezni.ama& 'ravni zapis je kratkorona HOV koja se emituje radi prikupljanja novani sredstava za premo%avanje vremenske neuskla$enosti izme$u priti.anja pri oda i izvr%avanja ras oda budeta dru'i politiki zajedni.a) a obaveze prema njima dospevaju najkasnije do kraja budetske 'odine& erti!ikat o depozitu je HOV kojim se emitent obavezuje da e imao.u +&O& dep& isplatiti iznos deponovani sredstava sa pripadajuom kamatom u utvr$enom roku& Izdaju 'a banke& 'eli se: 1 prema ronosti ,kratkoroni) du'oroni1 prema nainu o'ovaranja ,na fiGni rok sa klauzulom ili bez klauzule odla'anja roka ) na otkazni rok1 prena prinosu ,sertifikat sa fiGnom kamatnom stopom) ser& sa varijabilnom kamatnom stopom1 prema valuti ,dinarski i devizniFinansijski derivati )ostoje 8 vrste: 1 finansijski1terminski u'ovori 1 op.ijski u'ovori Finansijski(terminski u"ovor je u'ovor o proraji standardno' tri%no' materijala& <akljuuje se preko berzanski posrednika& )ostoje 8 vrste: 1 fjuerski 1 svopovi Fju$ers je prenosivi u'ovor o prodaji standardnod materijala& vop je u'ovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tri%no' materijala& 0@

Opcijski u"ovor je u'ovor o terminskoj prodaji tri%no' materijala u kome prva u'ovorna strana stie pravo da kupi ili proda predmet op.ije svako' dana do isteka u'ovorno' roka) a dru'a strana se obavezuje da na za tev prve bezuslovno preda ili preuzme i plati u'ovoreni predmet op.ije& +na$aj uredbe o komisiji za /O& Osnovni re'ulator finansijsko' tri%ta u na%oj zemlji je komisija za HOV& #o je samostalni or'an koji kao posebno pravno li.e samostalno i nepistrasno donosi odluke o o.enjivanju) ispunjenosti uslova za emitovanje HOV za rad berze i ber& posrednika& 5ilj komisije je da obezbedi da tri%te radi pravino) otvoreno) efikasno) transparentno) konkurentno i uredno ,"&O&D&#&*&=&#adlenost komisije za /O& je osnovana februara 0CC7& i u njenoj nadlanosti je davanje odobrenja za emisiju ak.ija ,du'oroni HOV i svi HOV koji 'lase na stranu valutu-) sa'lasnost za objavljivanje prospekta) izdavanje dozvole za rad berze) ber& posrednika) kontrola pravni li.a koja posluju sa HOV) spreavanje %pekulativni poslova) izdavanje sa'lasnosti akta udruenja berze i ber& posrednika i davanje sa'lasnosti or'anizovanje pro'rama za brokere) investi.ione savetnike i portfolijo menadere& 2$esnici na !in7 tritu )ostoje 9 kate"orije u$esnika na !in7 tritu: 1 investitori ,vlasni.i kapitala1 preduzetni.i ,korisni.i kapitala1 posredni.i ,banke) spe.ijalne fin& institu.ije i berza 1 drava Investitori na !in7 tritu su: 1 stanovni%tno 1 pravna li.a tj& preduzea 1 javni sektor ,drava6erzanski posrednici Razlikujemo slede3e vrste: 1 eskontne firme 1 lombardne firme 1 oro firme 1 zalone firme 1 menjake firme 1 otkupne firme "ored ovi ber& posrednik kao berzanski posredni.i se mo'u pojaviti i banke) po%tanske %tedioni.a) osi'uravajue kompanije ali samo one koje dobijaju sa'lasnost N:+&

09

Osnovna razlika izmeu brokera i dilera je ta %to su dileri tr'ov.i a brokeri posredni.i& Dileri uvek posluju u svoje ime i za svoj raun i ostvaruju zaradu na osnovu razlike u .eni& :rokeri posluju u svoje ili tu$e ime i tu$i raun i ostvaruju zaradu u vudu provizije& 6erza je or'anizovano tri%re na kome se sreu " i # odra$eno' tr& maretijala odn& berzanske robe& )redmet tr"ovanja na berzi je iralni nova.) ak.ije) HOV koje 'lase na stranu valutu) dru'e HOV) kapital) devize) zlato i dru'i plemeniti metali) fin& derivati& 6erzanska roba/ nafta) p%eni.a) bakar) vuna) olovo&&& Akta neop:odna za osnivanje berze: 1 u'ovor za osnivanje berze 1 statut berze 1 pravila rada berze 1 predlo' za imenovanje direktora +adaci berze: 1 stvarane likvidno' tri%ta 1 formiranje objektivne .ene 1 direktna pomo u fin& industrija 1 predvi$anje i anti.ipiranje uspe%nosti poslovanja %ikvidno trite po'oduje investitorama tako da oni mo'u brzo plasirati ili povui svoja sredstva %to im omo'uava da sredstva dre investirana sve vreme) a da i povuku onda kada zatrebaju& Hikvidno tri%te po'oduje emitentima jer poveava nji ove %anse za prikupljanje sredstava iz nove emisije& Or"ani berze: 1 skup%tina + 1 upravni odbor =&O& 1 nadzorni odbor N&O& 1 direktor D &rsre nalo"a klijenata a aspekta vrste posla: 1 nalo' za kupovinu tri%no' materijala 1 nalo' za prodaju tri%no' materijala a aspekta veli$ine nalo"a: 1 lort ,sveanj1 pojedinana artija 1 nalo' na sve ili ni%ta %ort je skup pojedinani HOV koje ine jedni.u kojom se tr'uje& 0A

"ojedinane HOV su artije koje su po veliini manje od Horta kao i jedini.a tr'ovanja& Nalo' na sve ili ni%ta sadri uputstva klijenta da se nalo' moe izvr%iti u .elosti& a aspekta o"rani$enja cena: 1 nalo' sa limitiranom .enom 1 nalo' po najpovoljnijim uslovima #alo" sa limitiranom cenom sadri uslov da se tri%ni materijal kupi po .eni navedenoj u nalo'u ili povoljnije& Nalo' podnajpovoljnijim uslovima sadri uputstvo da se tri%ni materijal kupi ili proda po najboljoj .eni u trenutku kada je dat brokeru& a aspekta vremensko" o"rani$enja: 1 dnevni 1 nedeljni 1 nalo' do opoziva 'nevni je nalo' koji automatski prestaje da vai na kraju radno' dana kada je dat& Nedeljni nalo' prestaje da vai na kraju kalendarske nedelje1do petka do 0A & Nalo' do opoziva ostaje u vanosti dok se ne opozove) stim %to se mora potvr$ivati svako' radno' dana& pecijalne vrste nalo"a: 1 stop nalo' 1 stop limit nalo' top nalo" akrivira se kada tri%na .ena dosti'ne ili prema%i .enu navedenu u nalo'u i to' trenutka stop nalo' postaje nalo' pod najpovoljnijim uslovima& +top limit nalo' aktivira se kada navedena .ena dosti'ne limitiranu .enu navedenu u nalo'u i tada stop limit nalo' postaje nalo' sa limitiranom .enom&

1odeli predvidjanja !inansijski: poteko3a preduze3a "ostoje modeli na osnovu koji se mo'u predvideti finansijske pote%koe preduzea& #o su zet model i zeta model& +et model je model koji se koristi za predvi$anje fin& pote%koa koje nastaju kada nastupi mo'unost iskori%avanja fin& obaveza& +eta model je pro%iren <et model& "o njmu je predvi$en steaj u ?7I analizirani preduzea& *oefi.ijent zeta modela nisu objavljeni i prestavljaju poslovnu tajnu&

0?

Oporezivanje dividende 'ividenda je pri od od kapitala i kao takav predstavlja deo dobiri kompanije koji pripada vlasniku odnosno ak.ionaru& Oporezivanje dividende se tretira kao zakon o porezu na do odak 'ra$ana tako i zakon o porezu na dobit korpora.ije& .ompanija ili A' je obavezno da kod isplate dividende fizikom li.u obrauna i odbije akonta.ioni porez i da mu isplati ostatak ,npr& J&+& ima 077 ak.ija i treba da mu bude isplaeno 38 po ak.iji/ *ad do$e da naplati dividendu kompanije nee mu se isplatiti 3778 ve e taj iznos biti umanjen za akonta.ioni porez*od pravno' li.a razlikujemo rezidenta i nerezidenta& *ada je pravno li.e nerezidend >D obraunava i odbija porez po odbitku kod isplate dividende ,to je za nje'a konano plaeni porez-& )rimer : +& je nerezident koji u +rbiji treba da dobije divedendu od 377 evra & Na kraju 'odine i zbo' pla.anje poreza isplati.e mu se 297 evra a ti 97 evra je nje'ov kona.an porez u +rbiji & "oreski kredit je pla.eni porez na dobit odnosno porez po odbitku na dividendu i umanjuje se poreska osnovi.a za isplatu poreza na dobit korpora.ije kao mati.ne ku.e& Oporezivanje kamate7 *amata je pri od od kapitala& #retira se sa oba zakona& *od fizi.ki li.a kamata se akonta.iono oporezuje obra.unava se i napla.uje porez po dobitku& )rimer : Imamo 0777 evra stednje u ban.i i za to dobijemo kamatu 07 I & Na kraju 'odine imamo 077 evra kamate ) ali posto imamo oporezivanje ne.emo dobiti 077 evra ve. C7 evra i taj iznos ulazi u 'odisnje pri ode& <ajedno sa dru'im pri odima tako dobijena kamata ulazi u poresku osnovi.u koja podleze pla.anju 'odisnje' poreza& Izuzimaju se pri odi od kamata na dinarska sredstva po vidjenju ) pri odi od kamata po osnovu javno' du'a odnosno zajma i kamata na staru deviznu stednju & <a ula'anje u ak.ije postoje stimulativna resenja po zakonu o porezu na do odak 'radjana& (izi.kim li.ima je omo'u.eno da od svoje poreske osnovi.e odbije kao nestandardni odbitak ras ode koje je imao na ula'anje u investi.ije) ak.ije) udele preduze.a& Oslobodjenje ili umanjivanje oporezivo" do:otka predvidjena je u slicnim situacijama : 1 za ula'anje u otpo.injanje sopstvene delatnosti 1 za ula'anje na osnovu u'ovora u samostalnu delatnost dva li.a 1 za ula'anje u drustvo li.a 1 za ula'anja u kupovinu ak.ija 1 za ula'anja u kupovinu udela rezidenata 0B

)rimer ; : Odlu.ili smo da se bavimo uslu'ama pranja posteljine i potrebno je da kupimo masine ) pe'le&& =lazemo 97777 evra u otpo.injanje te delatnosti i ti 97777 evra je poreski oslobodjeno& )rimer 8 : Imamo 9777 evra i zelimo da i ulozimo& Neki prijatelj se bavi K delatnosti i mi ulazemo te pare u nje'ovu delatnost i te pare su poreski oslobodjenje& )rimer < : Imamo 9777 evra& J&+& ima udeo u DOO koji zeli da proda i mi kupimo taj deo za 9777 evra& )rimer 9: Imamo 0777 evra i zelimo da kupimo 07 ak.ija komer.ijalne banke& )oreski tretman ula"anja u obveznice i dr7 /O& Obvezni.e su pri od od kapitala& <akon je destimulativan za ula'anje u O:V i dru'e HOV& (izi.kim li.ima se ne priznaje kao nestanak odbitka ula'anja& "a oba zakona su predvidjena olaksi.a samo kad obveznik kupi O:V javno' zajma i to tako sto se poreska osnovi.a umanjuje za visinu ula'anja& "oreske olaksi.e u +rbiji se re'ulisu ne poreskim propisima kao sto je zakon o izdavanju kratkoro.ni obvezni.a republike srbije& )oresko tretiranje uslu"a na !inansijskom trzistu )'& se pla.a u na.elu na sve poslove i radnje koje ne predstavljaju promet proizvoda izuzev jedno' broja zakonoski odredjeni uslu'a& =slu'e berze i trzista nov.a se oporezuju i predstavljaju naknade koje se za navedene uslu'e utvrdjuju& Na kamate iz duzni.ko1poverila.ki odnosa pla.a se porez na kamate kao i u zemljama Dvropske =nije& "ortfolio E skup razli.iti finansijski instrumenata & RA+%I.0 I+10'-2 A.*I-A I O6&0+#I*A : A.*I-0 : 1 nemaju rok dospe.a 1 pri od E dividenda 1 vlasni.ka HOV 1 menja se vlasni.ka struktura 1 rizi.nije HOV 1 ve.i prinosi 1 prinos obi.ni ak.ija 1 ne postoji zakonska obvezni.a 0C

FFFFFFFFFFFFF dividendi

O6&0+#I*0: 1 imaju rok dospea 1 pri od E kamata 1 dunika HOV 1 ne menja se vlasnika struktura na primarnom tri%tu 1 nosu fiGni pri od 1 mora se isplatiti nominalna vrednost ! kamata&

27