FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Promena u strukturi bilansa stanja

Zbog promena u ekonomiji od industrijske prema uslunoj dolazi i do promena u strukturi bilansa stanja (aktivi) U aktivi je do kraja 70-tih godina uee stalne imovine bilo oko 70% (industrijska ekonomija, kapitalno intenzivna) danas je uee stalne imovine oko 30%, a ostatak ine razliita ulaganja u finansijske instrumente (usluna ekonomija)

FINANSIJSKA TRITA
Multiplikacija poslovnih i finansijskih rizika poslovanja u globalnom okruenju Valutni i kamatni rizik Kreiranje derivatnih finansijskih instrumenata u funkciji zatite od rizika:
Forvard Fjuers Opcija Svop

Porast obima transakcija sa derivatnim instrumentima koje koriste nefinansijska preduzea (trgovinska i proizvodna)

FINANSIJSKA TRITA
BIS reportperiodi (jun 2005, jun 2006 i jun 2007)- nefinansijski privredni subjekti i transakcije sa finansijskim instrumentima Zatita od valutnog rizika: valutni forvard ugovori -104; 75 i 140 mlrd US $ Valutni svop ugovori 104;147 i 150 mlrd US $)

FINANSIJSKA TRITA
Zatita od kamatnog rizika: Period- jun 2005, jun 2006 i jun 2007.g.) Kamatni forvard (4; 4 i 6 mlrd US $) Kamatni svop (636; 557 i 764 mlrd US $) Kamatne opcije (68; 76 i 69 mlrd US $)

Raunovodstvena regulativa
FI su bili do 90-tih godina obuhvaeni samo u standardu za banke MRS 30-obelodanjivanja u finansijskim izvetajima banaka Nakon toga 1998.g. donosi se prvi standard MRS 32 i MRS 39 Danas ovu problematiku, zbog kompleksnosti reguliu tri standarda:
MRS 32 Finansijski instrumenti: prikazivanje MSFI 7- Finansijski instrumenti : obelodanjivanja MRS 39: Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje

MRS 32
Finansijski standard koji regulie prikazivanje finansijskih instrumenata klasifikacija finansijskih instrumenata iz perspektive ulagaa (investitora)- u aktivi ili emitenta (u pasivi) obelodanjivanje o iznosu , vremenu i neizvesnosti novanih tokova po osnovu tih finansijskih instrumenata

Definicije
Finansijski instrument je ugovorni odnos na osnovu koga nastaje:
finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu i finansijska obaveza za drugu ugovornu stranu ili dolazi do poveanja kapitala druge ugovorne strane Finansijska sredstva: gotovina finansijski instrument koji je element kapitala drugog pravnog lica (akcija druge kompanije) ugovorno pravo za: a) prijem gotovine ili finansijskog sredstva od drugog pravnog lica ili b) razmenu finansijskih sredstava sa drugim pravnim licem pod uslovima koji su potencijalno povoljni ili ugovor koji se moe realizovati u finansijskim instrumentima kapitala ovog pravnog lica

MRS 32
Finansijske obaveze: ugovorna obaveza za predajom gotovine ili drugog finansijskog instrumenta radi podmirenja razmena FI sa drugim pravnim licem pod uslovima koji su potencijalno nepovoljni ugovor koji moe biti podmiren predajom vlastitih akcija

MRS 32
ugovor- sporazum dve strane po kojem obe imaju jasne ekonomske konsekvence, ne mora biti u pisanom obliku Da li novac (gotovina) zadovoljava definiciju finansijskog sredstva? Da li su potraivanja od kupaca i obaveze prema dobavljaima finansijski instrumenti? Da li deponovan novac kod banke zadovoljava definiciju finansijskog sredstva? Da li data finansijska garancija za plaanje koje treba da izvri drugo preduzee predstavlja finansijsko sredstvo? Da li patent, licenca predstavljaju finansijsko sredstvo? Da li izvedeni instrumenti (derivati) daju osnova da se evidentiraju kao finansijska sredstva ili obaveze? Da li su otkupljene sopstvene akcije (trezorske akcije) finansijski instrumenti?

Kompanija kao ulaga (investitor)

Raunovodstveno evidentiranje finansijskih sredstava (aktive) Ovde ubrajamo ulaganja (investiranja) u akcije drugih preduzea i obveznice drugih preduzea ili dravne obveznice Odobrenje kredita drugim preduzeima redovna potraivanja iz poslovanja

Finansijski plasmani (ulaganja u finansijske instrumente)

Starija podela finansijskih instrumenata: Dugoroni ulaganja na rok dui od jedne godine, pripadaju dugoronim sredstvima u aktivi Kratkoroni- ulaganja na rok krai od godine dana od dana bilansa, pripadaju obrtnim sredstvima u aktivi

Razvrstavanje na 4 kategorije finansijskih plasmana (ulaganja u finansijske instrumente)- MRS 39 Novija podela finansijskih instrumenata (FI):
FI koji se dre do dospea (held to maturity) FI raspoloivi/dostupna za prodaju (available for sale) FI koji se dre za poslovanje (za prodaju) po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak (trading securities) zajmovi i potraivanja

Razvrstavanje
U naoj zemlji kod FI koji se vrednuju po fer vrednosti i ije se promene priznaju kao prihodi ili rashodi moraju biti razvrstane na klasi 2 u okviru kratkoronih finansijskih plasmana FI raspoloivi za prodaju se razvrstavaju kao dugoroni finansijski plasmani u okviru klase 0 Zadrani do dospea (obveznice) se razvrstavaju kao dugoroni finansijski plasmani (klasa 0) ili klasa 2- kratkoroni plasmani zadrani do dospea (deo koji dospeva do jedne godine)

MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i vrednovanje

Priznavanje budue ekonomske koristi (ostvarivanje kontrole nad drugim preduzeem, naplata kamate i dividendi, prodaja sredstva i ostvarivanje kapitalnog dobitka) moraju priticati od finansijskog instrumenta da bi bio priznat kao aktiva i te koristi moraju biti pod kontrolom preduzea Koncepti za priznavanje prenos rizika i koristi od vlasnitva i kontrola (samo pravno lice to procenjuje) Kontrola se odnosi na mogunost druge strane da proda to sredstvo U bilansu stanja samo ako je pravno lice postalo jedna od ugovornih strana u odredbama tog instrumenta

Merenje
dodeljivanje iznosa finansijskom sredstvu ili obavezi i njegovo unoenje u poslovne knjige dva momenta merenja:
inicijalno naknadno

Merenje finansijskih
instrumenata
U inicijalnom momentu finansijski instrumenti (akcije i obveznice) se kupuju na finansijskom tritu i shodno tome vrednuju po fer vrednost u trenutku nabavke problem bilansiranja trokova transakcije: ako su u pitanju finansijska sredstva kojima se trguje (trading securities) tada se transakcijski trokovi ne ukljuuju u fer vrednost ve se prikazuju kao ostali nepomenuti rashodi (579) ako su u pitanju finansijski instrumenti raspoloivi za prodaju tada se transakcijski trokovi ukljuuju zajedno sa fer vrednou na raun, ali se postepeno, u veku trajanja tog FI prebacuju na rashode kod ponovnog merenja po fer vrednosti

Merenje
U naknadnom momentu (na svaki bilansni dan) zavisi od klasifikacije fin. instrumenata
Finansijski instrumenti koji slue za trgovanje se vrednuju po fer vrednosti, a sve promene idu kroz bilans uspeha (prihodi i rashodi), Zadrani do dospea se i dalje vrednuju amortizovanoj ceni primenom koncepta efektivne kamatne stope (gubitak od umanjenja vrednosti se procenjuje) Raspoloivi za prodaju se vrednuju po trinoj vrednosti (fer ceni), podleu testu umanjenja vrednosti, razlike u fer vrednosti se obuhvataju preko revalorizacionih rezervi (rauna kapitala)

Razvrstavanje ulaganja u AKCIJE

Ulaganja do 20% uea u glasovima kratkorona ulaganja koja se vrednuju primenom fer vrednosti (trinih cena akcija koje se kotiraju na berzi) Ulaganja od 20-50% se vrednuju primenom metode udela (equity method) i Ulaganja preko 50% se u samostalnom bilansu matinog preduzea vode metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti kako je to prikazano u MRS 39 raspoloivi za prodaju, a u konsolidovanom bilansu prikazuju se, uz potrebne eliminacije, sva sredstva i obaveze matinog i zavisnog preduzea - konsolidovanje

Primena fer vrednosti u plasmana u akcije

MRS 39 Plasmani u akcije drugih firmi (do 20%)

Plasmani u akcije i kojima je fer vrednost mogue pouzdano determinisati

- kojima se trguje (trading) koje su raspoloive za prodaju (available for sale) FER VREDNOST

Plasmani u akcije kojima nije mogue utvrditi fer vrednost (nekotirane akcije) NABAVNA VREDNOST

1. Preduzee Alfa uloilo je u kupovinu akcija na finansijskom tritu. Kupljene su akcije sledeih preduzea: XXX 1000 akcija, trina cena 15.000 din, YYY 500 akcija , trina cena 12.000 din. Brokerska provizija za kupljene akcije iznosi 3% i plaena je preko tekueg rauna. Ulaganja u akcije iznose do 20% ukupne vrednosti glasakih prava akcionara u oba preduzea. Kompanija ove akcije razvrstava kao akcije kojima se truguje (trading securities).

Obraun nabavne vrednosti akcija XXX: 1000 akcija x 15.000= 15.000.000 Brokerska provizija (3% x 15.000.000 = 450.000) Obraun nabavne vrednosti YYY akcija: 500 akcija x 12.000 din = 6.000.000 Brokerska provizija 6.000.000 x 0.03 = 180.000

Ukupna nabavna vrednost akcija:

15.000.000 +6.000.000 += 21.000.000 180.000 + 450.000= 630.000
. 236 579 .
21.000.000 630.000

. . 1.

2410

()

21.630.000

Trokovi transakcije se ne ukljuuju u fer vrednost instrumenata kojima se trguje ve se tretira ostalim rashodom.

Kako ih razvrstati?
Razvrstavanje je deo diskrecione odluke menadmenta:
raspoloive za prodaju (nema nameru da sredstvo dri jedan ogranien period, nije spremno da proda FI kada potrebe likvidnosti to budu zahtevale, kada doe do povoljnih promena na tritu) ili one kojima se trguje (dokumentuje se raspoloivom investicionom strategijom ili potrebama upravljanja rizikom)

Kako ih meriti u naknadnom momentu?

Ako nisu prodate akcije kompanije XXX i YYY se vrednuju na bilansni dan primenom fer vrednosti bez ukljuivanja trokova transakcije Primer: kotirana trina cena akcija XXX 18.000 kompanija YYY kotacijska cena 13.000 Na bilansni dan je dolo do poveanja kotirane trine cene akcija obe kompanije za 3000 x 1000 akcija = 3.000.000 i 1.000 x 500 akcija = 500.000 Kako proknjiiti 3.500.000 ukupnog uveanja po osnovu ovih akcija? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga kako su akcije razvrstane od strane menadmenta u inicijalnom momentu

Kako su razvrstane akcije?

Kao one koje slue za trgovanje (trading securities) sa razlikom u fer vrednosti koja ide kroz bilans uspeha Kao one koje su dostupne/raspoloive za prodaju sa razlikom u fer vrednosti koja se belei preko posebne pozicije sopstvenog kapitala (revalorizacione rezerve) Nema mogunosti da se menjaju ove kategorije klasifikacije akcija, dakle jednom kad odabere dok ne prodate akciju morate je razvrstati u tu kategoriju (nema windfall gains-a)

Koju odluku (trading vs. available for sale) doneti u momentu pribavljanja akcija?

Razlika se tretira
3.000.000 kao dobitak od usklaivanja vrednosti finansijskih sredstava (akcija) ide direktno u bilans uspeha 3.000.000 ako su akcije razvrstane kao AFS ide na posebnu poziciju kapitala (revalorizacione rezerve)

Ilustracija I
Ako je kompanija bez ove transakcije (usklaivanja vrednosti imala na kraju godine dobitak od 15.000.000) koju strategiju razvrstavanja finansijskih instrumenata smatrate povoljnijom sa aspekta bilansa uspeha i uticaja na rezultat? Razvrstavanje u TS (samo ako procenjujete da e cene akcija ii uzlaznom putanjom), da li je ta procena realna? Ovde bi se dobitak uveao na 18.000.000 (tj. 15.000.000+3.000.000) U sluaju II ako su akcije razvrstane kao AFS (dostupne za prodaju) dobitak bi ostao nepromenjen dakle, 15.000.000

Ilustracija II
Ako se cena akcija kompanije XXX svela na 10.000 (15.000-10.000) x 1.000 = - 5.000.000, a cena akcija kompanije YYY na 11.000 (12.000-11.000) x 500 akcija =- 500.000 Imamo gubitak u vrednosti na akcijama od 5.500.000 Koju strategiju razvrstavanja je bilo bolje odabrati? Strategiju razvrstavanja kao akcije Raspoloive za prodaju (AFS)svih 5.500.000 ide na poziciju kapitala (dugovni saldo Revalorizacione rezerve, dozvoljeno, prebacuje se u rashode samo ako se smatra da je umanjenje dugorono- test umanjenja vrednosti) dobitak ostaje na nivou 15.000.000 tj. ne menja se

Ako su razvrstane kao TS (kojima se trguje u kratkom roku) svih 5.500.000 je gubitak na umanjenju vrednosti imovine i koriguje direktno ostvarenu dobit Dobitak nakon transakcije je 15.000.000-5.500.000 = 9.500.000

Razvrstavanje ulaganja u OBVEZNICE drugih preduzea

Obveznice kojima se trguje (konto 236) Obveznice raspoloive za prodaju (konto 032) i Obveznice zadrane do dospea (036 ili 235))

Primena fer vrednosti u vrednovanju ulaganja u obveznice drugih kompanija

Plasmani u obveznice drugih kompanija

Plasmani u obveznice kojima je fer vrednost mogue pouzdano determinisati

- kojima se trguje (trading) koje su raspoloive za prodaju (available for sale) FER VREDNOST

obveznice kojima nije mogue utvrditi fer vrednost

Plasmani u obveznice koje se dre do dospea

Amortizovana cena
Amortizovana cena

Primer- nabavka obveznica i postupanje sa transakcionim trokovima

Kompanija je 30.12.20x5. g. platila obveznice 100.000 din. Transakcioni trokovi su 2.000 i plaeni su takoe preko tekueg rauna. Obveznice su svrstane kao raspoloive za prodaju. Na dan 31.12.20x5. fer vrednost obveznica je bila 100.000. Trokovi transakcije da je preduzee prodalo obveznice bili bi 3.000 din.

Primer- FI raspoloivi za prodaju (tretman transakcionih trokova)

. . . . .

1.

0321 2410

() 0321 0321

102.000,00 102.000,00

2.

330

2.000,00 2.000,00

3.

569

1.000,00 1.000,00

Obveznice
Jedino se one mogu razvrstati kao zadrane do dospea (imaju fiksno dospee i fiksne rokove isplate kamate i glavnice) Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom se takoe mogu razvrstati do dospea Na njih se u vrednovanju primenjuje metoda amortizacione cene

Amortizaciona cena
iznos po kojem se finansijsko sredstvo odmerava prilikom prvobitnog priznavanja, minus isplate glavnice, plus ili minus ukupna amortizacija bilo koje razlike izmeu poetnog iznosa i iznosa do dospea Metod efektivne kamate to je ona kamatna stopa koja svodi tok buduih gotovinskih primanja tokom oekivanog roka trajanja na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva

Efektivna kamatna stopa i cena obveznice

Trina kamatna stopa 8% Obveznica, nominalna kamatna stopa 10% Obveznica se prodaje

Premija

Emitovana i prodata kada su vaili sledei trini uslovi

10%

Nominalna vrednost

12%

Diskont

Primer
100 obveznica kompanije Gresham je emitovano, nominalna vrednost 1.000$, rok dospea 5 godina, nominalna kamatna stopa 7%, efektivna kamatna stopa 8% (emitent prodaje obveznicu uz diskont, dok je kupac (investitor) kupuje iskazujui premiju) Kupili ste 100 obveznica kompanije Gresham i odluujete da ih svrstate kao obveznice zadrane do dospea. Platili ste za obveznice 96.000 sa tekueg rauna. Sadanja vrednost obveznice: SV glavnice 100.000 x II tablice- 0.68058 (5 god, 8%) = 68.058 SV kamate 7.000 x IV tablice -3.99271 (5 godina, 8%) = 27.948 amortizaciona cena primenom efektivne kamatne stope je 68.058 +27.948 = 96.000 (zaokrueno) obveznica je kupljena uz premiju od 4.000 (obveznice nisu emitovane ve su kupljene od strane investitora, investitor je ostvario premiju)

Primer
Iznos pis promene Duguje Potrauje

036 HOV koje se dre do dospea 0369 I.V. HOV koje se dre do dospea 2410 Tekui raun Kupovina obveznica

100.000 4.000 96.000

Iznos od 4.000 je premija koju je imalac obveznice ostvario jer je dolo do razlike u trinim kamatnim stopama i nominalnoj kamatnoj stopi. Ovaj iznos e biti amortizovan kroz prihode od kamata u kasnijim obraunskim periodima kada imalac obveznice bude primao kamatu na ovu obveznicu.

Primer
Emitent obveznice je isplatio kamatu od 7% na nominalnu vrednost obveznice (7.000 din). Investitor je primio uplatu na tekui raun.
2410 Tekui raun 7.000 7.000

662 Prihodi od kamata

Amortizacija razlike
Razlika izmeu nominalne vrednosti i plaene cene obveznice (premija za investitora) se amortizuje metodom efektivne kamatne stope, od 4.000 u ovom periodu treba amortizovati samo 680 din 680 din je razlika izmeu trine kamate 7.680 i nominalne kamate 7.000 din trina kamata se dobija kada se trina (efektivna) kamatna stopa primeni na knjigovodstvenu vrednost obveznice (8%x 96.000 = 7.680 ) i nominalna kamata se dobija kada se nominalna kamatna stopa primeni na nominalnu vrednost (7%x100.000 = 7.000) Iznos od 680 din se amortizuje ili prenosi u prihode od kamata kada investitor obrauna i dobije kamatu od emitenta obveznice

Primer
DUNIKE HARTIJE OD VREDNOSTI OBVEZNICE , GRESHAM CO., KUPONSKA KAMATNA STOPA 7% 01/01/2001 31/12/2001 31/12/2002 31/12/2003 TROKOVI NABAVKE (CENA OBVEZNICE 96 N.J., NA DAN NABAVKE 01.01.2001 VREDNOST NA POETKU GODINE IZNOS AMORTIZA CIJE DISKONTA AMORTIZOVANA VREDNOST NA KRAJU GODINE (METODA EFEKTIVNE KAMATNE STOPE 8%)

96.000 -

96.000 96.680 97.414

680 734 793 97.414

96.680[1]
[2]

98.507

31/12/2004
31/12/2005

98.507
99.387

880
913
[3]

99.387
100.000

Ovaj iznos je dobijen kada je troak nabavke od 96.000 uvean za iznos amortizacije diskonta u prvom periodu od 680 n.j. Iznos amortizacije diskonta od 680 n.j. dobija se kao razlika kamate obraunate po efektivnoj stopi (8%) i kamate obraunate po kuponskoj stopi (7%), odnosno to je razlika 7.680 (96,000 x 8%) i 7.000 (100.000 x 7 %). Kamata po efektivnoj stopi obraunava se na neto amortizovanu vrednost obveznice u svakom periodu, a kamata po nominalnoj stopi se obraunava na nominalnu vrednost obveznice. [2] Iznos od 97.414 dobijen je kao zbir amortizovane vrednosti iz prethodnog perioda 96.680 i iznosa amortizacije diskonta za ovaj period od 734 n.j. Iznos od 734 n.j. dobija se kao razlika kamate obraunate po efektivnoj kamatnoj stopi (8%) i kamat e obraunate po kuponskoj stopi od 7%, odnosno to je razlika 7.734 (96.680 x 8% ) i 7.000 (100.000 x 7%). Na isti nain rauna ju se i ostali iznosi u ovoj koloni. [3] Iznos je zaokruen za 37 n.j.
[1]

Knjienje
0369 I.V. HOV koje se dre do dospea 680 din (duguje) 662 Prihodi od kamate (potrauje) 680 din
Na raunu I.V. hartija od vrednosti koje se dre do dospea ostao je neamortizovan iznos razlike od 3.140 din (4.000-860 = 3.140)

Linearna metoda amortizacije

4.000 razlika nominalne vrednosti i kupovne cene plaene za obveznicu amortizacija linearnom metodom (nije dozvoljena prema MRS) : 4000/5 godine = 800 godinje Prema MRS 39 primenjuje se metoda efektivne kamatne stope

Emitent obveznice
ovde je emitent kompanija i ona ima obaveze po osnovu obveznica, obaveza se sastoji u isplati glavnice o roku dospea i kamate periodino (polugodinje ili godinje) dakle nastaje duniko poverilaki odnos kompanija emitent (dunik) kompanija investitor (poverilac)

Evidentiranje
Primer Kompanija Gresham je emitovala obveznice pod istim uslovima kao i u prethodnom primeru. Nominalna vrednost 100.000 rok dospea 5 godina, nominalna kamatna stopa 7%, efektivna (trina) kamatna stopa 8% obveznica je emitovana uz diskont od 4.000, koji nastaje kao razlika 100.000-96.000 obraunati amortizaciju diskonta primenom metode efektivne kamatne stope

Kompanija Gresham
emitent obveznice (evidentiranje u momentu emisije i prodaje obveznica) 2410 Tekui raun 96.000 4139 I. V obveznice 4.000 413 Obaveze po osnovu obveznica 100.000

Kompanija Gresham
isplata prve godinje kamate Isplata kamate na obveznice 7.000 562 Rashodi kamate 7.000
2410 Tekui raun 7.000

Kompanija Gresham
amortizacija diskonta 562 Rashodi kamate 680
4139 I.V. obaveza za obveznice 680

Uee fin. instrumenata u aktivi nefinansijskih kompanija u SAD-u i Japanu