Девизно пословање и

међународни платни промет

Стефан Максимовић
 ДЕВИЗНИ СИСТЕМ
 Успостављање економских односа једне земље са
иностранством, између осталог, подразумева постојање
одговарајућих новчаних трансакција између ње и других земаља
које подразумевају међусобно плаћање роба, услуга, камата,
осигурања, међусобно кредитирање…
 Новчана плаћања су нужан пратилац сваке економске активности
између земаља, посебно извоза и увоза роба и услуга. Тај систем
плаћања битно се разликује у односу на систем који постоји
између привредних субјеката унутар граница једне земље.
 Основне разлике између домаћег и иностраног система плаћања
јесу у томе што се први врши домаћом валутом, новац не прелази
државну границу и држава има пуну аутономност код уређења
свог система унутрашњег платног промета.
 Девизни систем представља део привредног система којим се,
законима и другим правилним прописима, регулишу новчани токови
земље са иностранством. Њиме се трајније регулише:
 • начин плаћања обавеза према иностранству и начин наплате
потраживања из иностранства

 • начин располагања девизама од стране привредних субјеката и

грађана

 • девизни промет преко границе (начин изношења девиза из једне

земље и начин уношења девиза у земљу)

 • девизни курс

 • начин конверзације домаће валуте у инострану и обрнуто

 • девизне резерве, девизна контрола

 ДЕВИЗНА ПОЛИТИКА
 Девизна политика представља активност државе која се односи на
међународна плаћања ,кретање девиза, девизни курс, девизне резерве и
друга питања у вези са девизама. Као и свака друга политика и девизна
политика има своје циљеве, инструменте и мере. Утврђивање и спровођење
девизне политике најчешће се препуста централној банци, која као врховна
монетарна власт креира и спроводи ту политику. Разлози за то налазе се у
чињеници да девизна политика чини јединство са монетарном политиком,
коју такође, креира и спроводи централна банка. Дакле ради се о две
политике девизној и монетарној које у пракси чине јединство. Оне
обезбеђују нормално функционисање робних токова на домаћем тржисту и у
економским односима земље са иностранством. Поред тога, текућа
економска стабилност сваке земље у великој мери зависи од квалитете
девизне и монетарне политике. Она се најчешће изражава стабилношћу цене
изражених у домаћој валути на домаћем тржишту и стабилношћу односа
домаће према иностраним валутама.
 Међународни промет роба и услуга ,на једној, и девиза,
на другој страни, су нераздвојно повезан чине лице и
наличје једног те истог процеса, јер сваки робин
промет између привредних субјеката из различитих
земаља узрокује девизна плаћања. Зато су девизни
систем и девизна политика вазни делови међународних
економских односа и саставни делови привредног
системе,односно економске политике. Из тих односа
произилази да девизна политика мора бити усклађена
са целином економске политике,односно да изражава и
буде у функцији остваривања њених основних циљева.
 ПОЈАМ И ВРСТЕ ДЕВИЗА
 За разлику од унутрашњег платног промета у коме се
користи домаћа валута,у платном промету са иностранством
свака земља се користи иностраним средствима плаћања. У
односима са иностранством земља стиче, троши, плаћа своје
финансијске обавезе и наплаћује своја потраживања у
иностраним средствима плаћања. Та средства су девизе. Њих
можемо дефинисати као ”краткорочна новчана потраживања
према иностранству изражена у страном новцу”, без обзира
по ком основу су настала и на који начин се њоме располаже
(чековима, меницама, упутницама, налозима..). Оне су право
на одређени део иностране новчане масе односно
иностраног жиралног новца.
 До девиза се може доћи на више начина:
 • извозом роба и услуга на инострано
тржисте;
 • позајмицама од других држава,
њихових банака и привредних субјеката,
међународних финансијских и других
институција;
 • куповином на девизним берзама и на
друге начине.
 ВРСТЕ МЕЂУНАРОДНИХ ПЛАЋАЊА
 Пракса међународних плаћања познаје
четири начина на које се оно врси:
  слободно девизно плаћање,
  клиринско плаћање,
  конпензације,
  трансфери.
 Међународни платни промет
 Међународни платни промет се у различитим изворима дефинише на
различите начине. Но, све дефиниције су садржајно врло сличне.
Према Б. Матићу, „Појмом „платни промет с иностранством“
означавамо свеукупна међусобна плаћања резидената двеју
различитих царинских и валутно-монетарних подручја.“ Е. Буковац
у својој књизи „Сувремена организација међународног пословања у
теорији и пракси“ о међународном платном промету каже: „ Под
платним прометом треба подразумевати сва плаћања и наплате
правних и физичких особа у једној земљи с правним и физичким
особама из других земаља.“ Према књизи Центра за менаџмент ПБФ-
а „ Платни промет с иностранством представљају сва плаћања и
наплате између резидената Српских и страних особа.“
Обављање међународног платног промета
 „По српским прописима средства плаћања којима се обавља
платни промет с иностранством јесу: конвертибилне девизе и
домаћа валута. Разумљиво је како ће се у пословном животу
домаћа валута стварно рабити само у оној мери у којој то буде
прихватљиво страним партнерима. Но, увођењем СЕПА-е на
подручје Еуропске уније, плаћања се врше у еурима.
 „Изнимно се ради и потраживања, компензација, наплата у
нетрансферабилној валути и наплата у ефективном новцу.
Изнимка су и физичке особе којима је допуштено изношење
ефективних динара и/или стране валуте у иностранство ради
плаћања робе коју особно уносе у земљу у ограниченим
количинама и за властите потребе.“
 ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ
ПЛАТНОГ ПРОМЕТА
 Према уобичајеној банкарској и финансијској пракси у
међународном платном промету, најчешће се користе
следећи финансијски инструменти:

1. Документарни акредитив
2. Дознаке
3. Чек
4. Меница
5. Банкарска гаранција
6. Кредитно писмо
7. Кредитна карта
 Документарни акредитив
 Документарни акредитив представља обавезу банке да
по презентацији докумената који потврђује
преузимање робе у складу са условима акредитива
плати продавцу робе или услуга одређен износ у
одређеном року.
 Документарни акредитив је прихваћен и
обликован према интересима како клијената тако и
пословне банке. То је кључни разлог што овај
инструмент плаћања прихвата готово целокупна
међународна привреда, усавршавајући га према
својим потребама.
 ДОЗНАКЕ
 Банкарске дознаке су веома коришћени
инструмент у међународним плаћањима код
робних и неробних плаћања. Код банкарске
дознаке налогодавац даје налог банци да изврши
одређено плаћање у иностранству. Налог који
налогодавац даје банци мора да садржи следеће,
битне елементе:
 • податке о кориснику дознаке
 • за чији рачун се доставља дознака
 • разлог слања дознаке.
 Чек
 Чек представља једно од врло распрострањених средстава
плаћања у свету, врло практичних и корисних. Он омогућава
плаћање без употребе готовог новца, и то на великим просторним
раздаљинама простим слањем исправа.
 Његовом употребом обављају се значајни трговачки послодавци
са релативно мањом емисијом новчаница. Повећана улога чека у
међународним трговинским и финансијским односима захтевала
је међународну унификацију.
 Чек, у међународном платном промету, представља хартију од
вредности која се издаје у законској форми у којој њен издавалац
(трасант) даје налог банци (трасанту) да на терет његовог покрића
код те банке исплати одређени износ новца кориснику чека
(ремитенту), самом издаваоцу чека или доносиоцу.
 Меница
 Меница је хартија од вредности којом се њен издавалац безусловно
обавезује да ће он сам, или по његовом налогу одређено треће лице,
исплатити у њој наведеном повериоцу или по његовој наредби износ
новца који је у меници означен, и то у одређано време и на
одређеном месту.
 Мјеница је по самом закну хартија од вредности по наредби. Она
има то својство и онда када у њој није означена клаузула „по
наредби“. Али, она није искључиво хартија по наредби. Она може да
буде издата и као хартија на име уношењем клаузуле „по наредби“.
Меница не може бити издата да гласи на доносиоца. Ипак, меница
може бити пренета бланко индосаментом или индосаментом на
доносиоца, и у таквом случају, мада издата по наредби, у пракси
производи исто дејство као да гласи на доносиоца.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!