Visoka škola za primijenjene i pravne nauke

"Prometej"Banja Luka

Ul. Knjaza Miloša 10A, tel. 051/315-780, fax. 051/315-820, e mail:

prometej@prometejbl.com, www. prometejbl.com

SEMINARSKI RAD

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT

DEVIZNI KURS I DEVIZNO TRŽIŠTE

Student: Mentor:
Maja Dragojević Mr sci. Sreten Tešanović
Index br. 678/11
1
 Banja Luka, novembar 2013 godina

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………………………….3
1. DEVIZNO TRŽIŠTE FORMIRANJE I KARAKTER.........................................................5
2. POJAM DEVIZNOG KURSA………......………....……………………….……………...7
3. SISTEMI DEVIZNIH KURSEVA……….………………………………………........….. 9
4. DEVIZNI KURS DEVIZNO TRŽIŠTE………………..………………………….……..11
5. PRAVILNO I NEPRAVILNO UKRŠTEN DEVIZNI KURS……………….…….…….14
ZAKLJUČAK............................................................................................................................17
LITERATURA...........................................................................................................................19

2
 UVOD

Devizama nazivamo sva potraživanja izražena u stranoj valuti ( depoziti, mjenice, čekovi
isl.) i efektivni strani novac osim zlata i srebrenjaka. Osnovna pravila funkcionisanja deviznog tržišta
i tržišta roba i usluga gotovo su ista, izuzev što im je predmet razmjene drugačiji. Ipak, razlike
postoje , one proizilaze kako zbog nastanka deviznog tržišta tako i zbog načina funkcionisanja i
motiva njegovih aktera.

Jasno je da je postojanje deviznog tržišta direktno uslovljeno obavljanjem međunarodnih

ekonomskih odnosa . Ekonomske transakcije između zemalja moraju da se obavljaju na dva tržišta
primjera radi, da bi se roba uvezla najprije je potrebno da se ona na međunarodnom tržištu kupi , ali ,
i da se, zatim , na deviznom tržištu nacionalna valuta proda za inostranu valutu kojom ć eta roba da
se plati.Obrnuto je kad se roba izvozi.

Kupoprodaja deviza za nacionalnu valutu jeste najbitnija , ali kao što će se kasnije videti, ne
i jedina vrsta trransakcija koja se obavlja na deviznom tržištu.Vrlo raznovrsni su i oblici kupoprodaje
jedne devize za drugu što ovom tržištu daje osobenosti velike raznolikosti

. Što se obima prometa tiče , dovoljno je ilustrovan podatak prema kome je vrednost
dnevnih transakciaj na deviznom tržištu oko 1.000 milijardi dolara, što je 100 puta veće od dnevne
vrednosti međunarodnog prometa robe.

U pogledu geografske rasprostranjenosti , devizno tržište nnije ograničenio. Ono je prisutno

u celom svetu preko ovlašćenih banaka koje su locirane praktično u svim većim finansijskim
centrima. Zbog toga se kaže da je devizno tržište interlokalno.

Takođe ono je I intertemporalno, jer radi 24 sata na dan.

3
 Zbog vremenske razlike, kada se banke na Dalekom istoku zatvaraju, otvaraju se u
Evropi,pred kraj njihovog radnog vremena u Americi, pa zatim ponovo na Dalekom istoku…

Preklapanje radnog vremena naravno ima, tako da se najveći broj finansijskih transakcija
obavi u ranopodne po srednjoevropskom vremenu, odnosno špredveče po istočnoevropskom
vremenu kada si sve baze u svetu otvorene.

Trgovina devizama podržana je snažnom , vrlo sofisticiranom telekomunikacijskom i

satelitskom podrškom.

Banke, učesnici na deviznom tržištu širom sveta dobro su povezane mrežom na

međunarodne finansijske komunikacije SWIFT ( Society for Worldwide Internacional Financial
Comunications)

Na ovaj način službenici u bankama promptno dobijaju sve relevantne informacije koje sui
m potrebne za racionalno odlučivanje. To I jeste jedan od razloga zbog čeka u nacionalnim , ni u
međunarodnim razmenama nema bitnijih razlika u visinama deviznih kurseva.

Osnovne funkcije deviznog tržišta grupišu se na različite načine.

U svim klasifikacijama kao njegova osnovna funkcija navodi se formiranje deviznog kursa
a u verćini njih sadržane su i sledeće:

 Omogućuje se obavljanje međunarodnih plaćanja;

 Pruža se mogućnost obezbeđenja od kursnog rizika;
 Obezbeđuje se realizacija međunarodnih kredita
 Obavljanjem kreditiradnja deviznih kurseva pruža se informatička odsnova za odlučivanje
svim zainteresovanih subejktima u međunarodnim ekonomskim odnosima i
 Državnim oraganima se pomaže da vode adekvatnu ekonomsku monetarnu i pre svega
platnobilansnu politiku.

4
 1. DEVIZNO TRŽIŠTE- FORMIRANJE I KARAKTER

Tek ukidanjem obavezne cesije, omogućeno je stvaranje deviznog tržišta u Jugoslaviji

kao specifičnog oblika međubankarske institucije, specifičnog tržišta deviznih sredstava. Time,
zapravo, počinje stvarni period napuštanja koncepta državnog monopola spoljne trgovine i
državnog (distributivnog) sistema regulisanja priliva i korišćenja deviznih sredstava u našoj
privredi.

Necesija deviza otvara proces stvaranja nacionalnog deviznog tržišta preko kojega se
nacionalno novčano tržište povezuje s internacionalnim novčanim tržištima. „Bez deviznog
tržišta, dakle, nema institucionalne povezanosti domaće i svetske ekonomije, nema otvaranja
nacionalnog prema spoljnim tržištima, nema konvertibilnosti.”

Devizno tržište u nas, formirano u deviznom sistemu 1973, predstavljalo je novu

instituciju celokupnog privrednog sistema.408 To je bilo jedinstveno tržište za celo podmčje.
Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza koje su od značaja
za održavanje likvidnosti privrede u međunarodnim plaćanjima. Radi se uglavnom o
konvertibilnim sredstvima plaćanja, dok klirinške valute nisu predmet operacija na deviznom
tržištu.
Kupovina i prodaja deviza može se vršiti na dva načina:
 Promptno, i
 Terminski.
U prvoj fazi uvedeno je promtpno tržište, dok se terminsko devizno tržište uvelo
1975. godine. Kupovina i prodaja deviza na promtpnom tržištu vrši se bez ograničenja
i slobodno.

5
 Terminska kupovina i prodaja može se vršiti samo za određenj konkretni spoljnio–trgovinski
posao. Kao subjekti na deviznom tržištu pojavljuju se ovlašćene poslovne banke i Narodna
banka.
U daljem razvoju će, sada uglavnom „međubankarsko devizno tržište” postepeno prerasti u
kompletno devizno tržište na kojem će se odvijati susretanje celokupne ponude i tražnje deviza i
konvertibilnih dinara. Time bi se, kako se misli, jugoslovensko devizno tržište uključilo u
međunarodno devizno tržište.

Na deviznom tržištu ovlašćene banke posluju deviznim sredstvima svojih komitenata i

svojim deviznim sredstvima dobijenim od inostranih kredita. Oni vrše kupovinu i prodaju
deviza u svoje ime i za svoj račun ili u svoje ime a za račun svojih osnivača (nosilaca deviza).

Na deviznom tržištu kupovina i prodaja deviza vrši se na dva načina:

 Neposredno između ovlašćenih banaka,
 Na posebno organizovanom međubankarskom sastanku (tržištu) na kojem se
pojavljuju ovlašćene banke i Narodna banka.

Uloga Narodne banke u deviznom tržištu proizlazi iz njenih funkcija centralne banke, kojim
ona osigurava jedinstvo deviznog platnog prometa na području cele zemlje, osigurava likvidnost u
međunarodnim piaćanjima, likvidnost na domaćem tržištu, ali iotklanja sve poremećaje platnog
bilansa. 1
Na prvi način ovlašćene banke kupuju i prodaju devize u neposrednom međusobnom
odnosu. Međutim, praksa je pokazala da se mali deo deviza kupuje ijli prodaje u međusobnim
kontaktima ovlašeenih banaka. Najveći deo prometa deviza u Jugoslaviji odvija se preko
međubankarskog sastanka (deviznog tržišta).

1
Ristić Žarko, Kozomec Slobodan, Monetarna ekonomija i bankarski menadžment, Etnostil, Beograd, 2012.
godine, strana 337
6
 Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu vrši se po srednjim deviznim kursevima, a
oni se formiraju na prethodnom međubankarskom sastanku. Sastanci deviznog tržišta održavaju
se dva puta nedeljno.
2. POJAM DEVIZNOG KURSA

Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim
kursom. Od deviznog kursa treba razlikovati devizni paritet koji predstavlja zvanično utvrđenu
vrijednost nacionaklnog novca izraženog u nekom šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru)
zlatu, specijalnim pravima vućenja –SDR, nekoj stabilnoj i važnoj nacionalnoj valuti i sl. U
normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta kao osnove.

Devizni kurs uspostavlja vezu između nivoa cena u zemlji i inostranstvu; pomoću njega se
inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu i domaće cene iskazuju u devizama.

Time se omogućava poređenje cena i identifikacija proizvoda čija je cena u zemlji niža pa se
mogu izvoziti, odnosno proizvoda koji su u inostranstvu jeftiniji pa ih treba uvoziti.

Na duži rok razlike u cenama dovode do usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u
kojima je u kojima je nacionalna privreda efikasnija , a drugi sektori se upuštaju uspešnijim
privrednim proizvođačima.

Tako dolazi do međunarodne specijalizacije , do međunarodne podele rada. U vreme čistog

zlatnog standarda , kada je u prometu bio zlatni novac, odnosno novčanice sa pokrićem u zlatu,
devizni kurs je bio određen tzv. kovničkom stopom, koja je kazivla koliko je zlata sadržano u
jedinici nacionalnog novca.

Devizni kurs je mogao da se kreće smo u uskim okvirima oko deviznog pariteta- u granici
između donje I gornje zlatne tačke , odnosno tačke uvoza I tačke izvoza zlata.

7
 Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatne tačke , rentabilnije bi bilo da se
plaćanje izvrši izvozom zlata nego da se po tom kusu pribavlja strana valuta. Ta gornja zlatna tačka
određena je troškovima prenosa zlata ( transport , osiguranje ) do zemlje gde treba izmiriti obaveze.

U ovakvim uslovima devizni kurs nije mogao mnogo da odstupa od deviznog paritea, obično
oko 0,5% na gore I na dole.Napuštanjem zlatnog standard nestalo je čvrste osnove za određivanje
deviznih kurseva. Pojavilo se više teorija koje pokušavaju da identifikuju faktore od kojih zavisi
visina deviznog kursa.

2.1 Fiksni devizni kurs

Fiksni devizni kurs – formira ga država (vlada). Svojstven je manje razvijenim zemljama.
Deficit u platnom bilasu kada je u pitanju fiksni devizni kurs smanjuje se kada se cena domaćeg
proizvoda smanjuje, povećava se izvoz i smanjuje deficit. Suficit kod zemalja koje imaju fiksni
devizni kurs smanjuje se ukoliko cene domaćih proizvoda rastu u odnosu na strane pa se i uvoz
povećava.

Prednosti: pozitivno utiče na sklapanje dugoročnih aranžmana sa inostranim partnerima, štiti

privredu od svih poremećaja koji se dešavaju na svetskom tržištu, cene u zemlji su stabilne.

Mane: nacionalna valuta je najčešće precenjena, devizne rezerve su mnogo veće nego kod
fleksibilnog , nego što su potrebne, cela nacionalna ekonomija je poodredjena deviznom kursu.

2.2. Valirabilni devizni kurs

Varijabilni devizni kurs ( fluktuirajući) – formira se pod uticajem ponude i tražnje za

devizama uz mali uticaj monetarne, fiskalne i devizne politike.

Prednosti: olakšana je privredna saradnja zemlje sa svetom, manja je mogućnost da dodje do

precenjenosti nacionalne valute, smanjena je potreba za držanjem velikih deviznih rezervi.

8
 Mane: može da podstiče veću inflaciju u zemlji (koja je izazvana svetskom inflacijom),
zaključivanje dugoročnih aranžmana je smanjeno. Kod ovih zemalja deficit se smanjuje povećanjem
deviznog kursa dok se suficit smanjuje smanjenjem deviznog kursa.

3. SISTEMI DEVIZNIH KURSEVA

U savremenim uslovima, kada u prometu cirkuliše čisti papirni novac, novac bez svoje
stvame unutrašnje vrednosti, formiranje i održavanje deviznih kurseva zasniva se na bitno drugim
osnovama.

Mada je, zapravo, sve do 1976. bio zadržan formalni paritet gotovo svih valuta prema zlatu,
većina autora smatra da je to bio fiktivni odnos, jer zlatni paritet ni približno ne odražava
stvarnu intervalutarnu vrednost valuta. „Javnost danas više nije navikla da meri vrednost u
količinama zlata kao u doba metalizma... Iz razloga praktične oportunosti, pariteti valuta se i danas
izražavaju u američkim dolarima, dolarski izražen paritet danas nam neposredno više daje nego
odgovarajuća stopa zlatnog pariteta, mada je možda pre sto godina određena količina zlata...
mnogima davala konkretiziraniji osećaj određene protivrednosti.”

U sistemu zlatne valute, formiranje deviznog kursa, videli smo, zasnivalo se na odnosu
kovničkih stopa, uz slobodno delovanje igre ponude i tražnje na deviznom tržištu. Suprotno
navedenom, danas, posle sloma zlatnog važenja, devizni kurs jedne valute zavisi, pre svega,
od kupovne snage novca na domaćem tržištu i od odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu, ali i
od drugih faktora koji deluju na kupovnu snagu novca i odnose u platnom bilansu jedne zemlje.
Utvrđeni devizni kurs nije više osiguran, niti ograničen „automatskim delovanjem
kretanja zlata i njegovim tendencijama izravnavanja, kao što je to slučaj kod zlatne valute”.

Dakle, za razliku od zlatnog standarda – u kojem su se oscilacije deviznog kursa

odvijale strogo u uskim granicama zlatnih tačaka, danas objektivno one nemaju granice
fluktuiranja. U okolnostima papirne valute i na osnovi odnosa ponude i tražnje deviza, te kretanja
9
cene na tržištu, stvaraju se mogućnosti da devizni kurs neograničeno oscilira, ukoliko se prepusti
automatskom tržišnom formiranju kurseva. Jasno je da se takve neograničene oscilacije jne mogu
tolerisati, te ih država pokušava kontrolisati i regulisati. Bez obzirana mogućnost kontrole i
dirigovanja deviznim kursom, stabilnost deviznog kursa u periodu papirne valute gotovo da je
neostvariva.

Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih problema
savremenog sveta, posebno polijike spoljne monetarne stabilnosti, koja, istina, dolazi u drugi plan
nacionalne ekonomske politike svih zemalja. To se obično rešava, ili želi rešiti, merama
državne intervencije na tom području, odnosno deviznim ograničenjima.

Time devizni kurs postaje jedno od najsnažnijih sredstava ekonomske politike. Devizni kurs
nije više izraz pravih i realnih pariteta, nije više neutralni faktor, kao što je to bio u doba zlatnog
pariteta. Potpuno fleksibilni devizni kursevi, uvedeni nakon sloma zlatnog važenja, bez intervencije
države, nisu se dugp održali. Pojava intervencije države u tom smislu je i put uvođenja
manipulisanih deviznih kurseva.

Manipulisanjem deviznim kursom, politikom njegove precenjenosti ili potcenjenosti,

država nastoji osigurati što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, postići ravnotežu, delovati na
priliv ili odliv kapitala, uvoz, izvoz i dr.

Zbog takvog sve razvijenijeg državnog intervencionizma na području platnog bilansa i

deviznog kursa došlo je do pojave različitih deviznih kurseva, umesto ranijeg jedinstvenog
deviznog kursa.2

2
V.Petrol, Stabilizacija u uslovima dispariteta odnosa troškova proizvodnje, Ekonomist, br 14, 1966 godine
strana 320
10
 4.DEVIZNI KURS I DEVIZNO TRŽIŠTE

Na međubankarskom sastanku Narodna banka donosi interventnu listu koja za svaku

valutu sadrži donji (kupovni) i gomji (prodajni) kurs. Po donjim kursevima će Narodna banka
kupovati određene devize, a po gomjim kursevima će ih prodavati. Interventna lista kurseva
odražava politiku deviznih kurseva.

Kod sastavljanja liste interventnih kurseva, Narodna banka uzima u obzir sledeće elemente:

 Prosečan devizni kurs koji se dobija na osnovu kurseva vodećih svetskih

tržišta,
 Srednji devizni kurs koji se formira na prethodnom sastanku deviznog tržišta,
 Kurs koji se formirao u neposrednim kupovinama i prodajama deviznih
sredstava između poslovnih banaka
 Visinu i odnose ponude i tražnje svake devize na domaćem deviznom tržištu.

Narodna banka je obavezna da pristupi kupovini devize, čim devizni kurs dostigne
donju interventnu granicu, odnosno prodaji – kada kurs dostigne gomju interventnu granicu.
Narodna banka, kao intervenijent, kupuje devize da bi pokrila manjak tražnje odgovarajuće
devize, a prodaje devize – da bi pokrila višak tražnje takvih deviza. Takvu politiku Narodna
banka sprovodi da bi održala devizni kurs dinara u interventnim granicama, a u skladu s utvrdenom
deviznom politikom.

Formiranje deviznih kurseva na međubankarskom sastanku istovremeno ukazuje na

oscilacijedeviznih kurseva između dva naredna sastanka, ali u dužem periodu, što je, u uslovima
„plivajućih” kurseva drugih valuta i dinara, ravno devalvaciji ili revalvaciji pojedinh valuta.

Na deviznom tržištu i dalje sve nepodmirene iznose tražnje deviza treba da podmiruje
Narodna banka fogestesaje iz svojih deviznih sredstava – po interventnom kursu. Time se i dalje
11
devizni kursevi na deviznom tržištu mogu kretati samo u uskim granicama interventnih kurseva.
Osnovne karakteristike međubankarskog deviznog tržišta, koje je uvedeno u naš privredni sistem,
su sledeće:

 Na deviznom tržištu predmet kupovine i prodaje mogu biti samo konvertibilna devizna
sredstva – devize od značaja za međunarodnu Likvidnost,
 Devizno tržište je u ovoj fazi međubankarska institucija na kojem se kao kupcii
prodavci javljaju ovlašćene poslovne banke i Narodna banka
 Na deviznom tržištu se pojavljuje samo onaj deo ukupne prodaje ili kupovine koji nije
mogao biti zadovoljen kroz neposredne odnose banaka, mada je to do sada i osnovni
(najveći) deo deviza,
 Ovlašćene banke kupuju ili prodaju devize u svoje ime, a za račun drugih osoba
(komitenata) ili u svoje ime i za svoj račun.

Kupovine i prodaje deviza na deviznom tržištu vrše se po kursevima koji mogu odstupati od
službeno utvrđenog pariteta dinara, u skladu sa Statutom MMF, najviše u granicama plus ili minus
4,5%. To je i raspon u kojem danas mogu fluktuirati kursevi najvećeg broja zemalja s
konvertibilnom valutom, a što ima uticaja i na određivanje granica intervencije od strane Narodne
banke.

U slučaju fundamentalne neravnoteže, pristupa se uobičajenoj promeni pariteta dinara, dok

u sluočaju „prolaznih neravnoteža” – dolazi do primene sistema lineamih izvoznih premija i
uvoznih taksa.

Budući da su gotovo sve zemlje prešle na fluktuirajuće ili „plivajuće” kurseve, naša
privreda je morala pristupiti sledećim akcijama (da bi se neutralizovao nepovoljan efekat tog
„prljavog fluktuiranja” Da pristupi diferenciranim deviznim kursevima, pored određenih
uvoznih ograničenja i adekvatne politike deviznih rezervi, a to znači da napusti proces

12
leberalizacije spoljne trgovine i deviznog poslovanja, ili Da i sama pređe na sistem fluktuirajućeg
kursa dinara. 3

Najznačajniji segment deviznog tržišta predstavljaju devizne berze koje imaju konvertibilnu
valutu. To je ustvari vid organizovanog prometa deeviza na određenom mestu u određeno vreme i
po utvrđenim pravilima.
Savremene devizne berze anstaju u period posle drugog svetskog rata , u vreme afirmacije
konvertibilnosti valuta razvijenih zemalja. Promet deviza na berzama obavlja se uglavnom
posredstvom banaka, ali ne svih. Izuzetno važno mesto pripada centralnoj banci koja nadgleda
funkcionisanje deviznog tržišta i pereuzima neophodne mere radi zaštite nacionalne valute.
Kad zatreba , centralna banka se pojavljuje i u ulozi kupca i prodavca deviza radi
stabilizacije deviznog kursa. Pravi značaj devizne berze dobijaju od 1973. Godine, odnosno od
trenutka kad adolazi do napuštanja fiksnih deviznih kurseva.

U poslovima fluktuirajućih deviznih kurseva širi se proctor za delovanje ponude i tražnje na

visinu deviznog kursa, ali potpuno slobodnog formiranje deviznih kurseva pod uticajem samo
tržišnih snaga danas , zapravo, nema.
Centralne banke svojim instrumentima i ranznim vidovima intervencije nastoje da spreče , ili
bar ograniče neželjena kretanja na deviznom tržištu.Devizno tržište doprinosi optimalnoj alokaciji
deviza . Naime, do deviza najlakše dolaze oni akteri koji mogu dopuniti najvišu cenu za sterna
sredstva plaćanja- što znaći oni koji su kadri da ih najefikasnije koriste. Posredstvom deviznog
tržišta uspostavlaj se veza između pojedinih naciobnalnih finansijskih tržišta

Da bi se sredstva sa jednog finansijskog tržišta mogla pojaviti na drugom , potrebno je da se

ta sredstva transformišu u drugu valutu

5. PRAVILNO I NEPRAVILNO UKRŠTEN DEVIZNI KURS

3
Ristić Žarko, Kozomec Slobodan, Monetarna ekonomija i bankarski menadžment, Etnostil, Beograd, 2012.
godine, strana 339
13
 U noralnim uslovima , odnos između dve valute trebao bi dab de isti na svim deviznim
trežištima, odnosno kurs marke u SAD recipročan je kursu dolara u Nemačkoj , kurs nafte u SAD
recipročan je kursu dolara u Velikoj Britaniji, a odnos marke i nafte se može dobiti iz njihovog
odnosa prema dolaru ( podrazumevamo sa de u svim zemljama primenjuje ddirektno notiranje ,
odnosbno da se cena jedinice straen valute iskazuje u domaćem novcu

DEVIZNI KURS ZA:

ZEMLJA- USD EUR GBP

TRŽIŠTE
SAD 1 1.25 1.6

Evrozona 0.80 1 1.28

(EMU)
Velika Britanija 0,625 0,78125 1
4

Kurs evra u SAD K (USED/EUR) ( 1 EUR=1.25 USD) je recipročna vrednost kursa dolara u
Evrozoni K(EUR/USD) ( 1 USD= 0.80 EUR) odnosno :

1 1
K¿ (EUR /USD) tj . 1.25 =
K 0 , 80

Evro je za 25 procenata skuplji u SAD (1,25:1) a isto za toliko je skuplji u Velikoj Britaniji
( 0,72815:0,625 ) I u Evropi (1:0,80)

Funta je za 60 procenata skuplja u od dolara u SAD (1,6:1) Na deviznom tržištu moguće je

da postoje i nepravilno ukršteni devizni kursevi što znači da kurs doalra u evriam nije jednak
recipročnoj vrednosti kursa evra u doalrima.

DEVIZNI KURS ZA:

4
Tabela 1
14
 ZEMLJA USD EUR GBP
TRŽIŠTE
SAD 1 1,25 1,6

Evrozona 0,85 1 1,28

( EMU)
Velika 0,625 0,78125 1
Britanija
5

Umesto da kurs dolara u evropi dude 0,80 EUR , on iznosi 0,85 EUR, u svakoj situaciji će
oni koji menjaju dolar za evro odlaziti u Evropu jer će za isti iznos dolara dobiti više evra., a oni
koji menjaju dolar u evro posao će obavljati na tržištu SAD-a , jer će za određeni iznos evra dobiti
više doalra (ili za isti iznos dolara datimanje evra )

Da bi bilo jasnije , pokažimo to i ovako

-u SAD je 1EUR= 1,25 USD ;

-u Evropi je 1USD=0,85 EUR.

Iz ovako datih deviznik jurseva se ne može odah videti gde je povoljnije menjati doalre u
ever: potrebno je za jedan od ova dva kursa uzeti recipročnu vrednost .

To znači da treba , pored kursa koji je dat za SAD i koliko pokazuje koliko je potrebno
dolara za jedan evro, izračunati iz tog kursa koliko je evra potrebno za jedan dolar .

Recipročna vrednost kursa evra U SAD je 0.80 , što znači da je 1 USD = 0,80n EUR . Sad
ovu vrednost možemo porediti sa kursom dolara u Evropi i zaključujemo da se za jedan dolar
dobije više evra na tržištu evrope : 0.85:0.80

Korišćenje ovih razlika u deviznim kursevima na dva tržišta radi ostvarenja dobitka naziva
se diferencijalnom arbitražom.

5
Tabela 2
15
 No, nepravilno ukrštanjem deviznih kurseva pružaju priliku da dobitke ostvare i oni koji
raspolažu funtamaiako su kursevi pravilno ukršteni na relaciji funta evro, to će se postići ako se
funte na tržištu SAD zamene u dolare , potom se dolari zamene u evropi za evro i evro se zameni za
funte. Za jednu funtu dobiće se 1,6 doalra , a za ovaj iznos 1.36 evra a za ove evere 1.062 funti.6

ZAKLJUČAK

Ako je u nekom poslu izvršenje ugovora odmah, onda je to promptni (spot) posao, a ako je
ugovorom predviđeno izvršenje na određeni dan u budućnosti, onda je to terminski posao.
U skladu sa navedenom podjelom, imamo i dva devizna kursa tj. dvije vrste deviznih
transakcija:

6
Branislav Pevelić,Uvod u međunarodnu ekonomiju, Beograd 2005.

16
  promptni kurs devize je kurs u transakciji koja se odmah izvršava (promptna devizna
transakcija), a to obično znači u roku od dva dana od zaključenja ugovora,
 terminski kurs deviza (terminska devizna transakcija) je onaj koji se sada ugovara a za
isporuku određenog iznosa na određeni dan u budućnosti. Znači da terminski devizni
kurs dogovaramo danas za devize koje će biti isporučene u budućnosti (obično je to
jedan, tri ili šest mjeseci).
 Primjer obavljanja jedne promptne devizne transakcije je slijedeći: Uvoznik iz Njemačke
kupuje robu od izvoznika iz Japana, pri čemu plaćanje robe treba izvršiti u američkim
dolarima (USD). Uvoznik se obraća svojoj banci koja zadužuje njegov račun u domaćoj
valuti (€) uz istovremeno davanje naloga svom deviznom brokeru da obavi kupovinu
USD za (€). Broker realizira transakciju (nalog) preko deviznog dilera koji dobija (€) a
doznačava USD korespodentskoj banci uvoznika.
Promptni i terminski devizni kursevi mogu, ali i ne moraju biti jednaki. Ako je termiski kurs
neke devize viši od promptnog kursa, tada ta deviza ima tzv. terminsku premiju, a ako je obrnuto,
tada ta deviza ima tzv. terminski diskont.
Terminski poslovi se dijele na: 1) obične, 2) svop, 3) fjučers, i 4) opcije.

Terminske devizne transakcije su rezultat potrebe krajnjih učesnika i njihovih banaka da

pokriju devizne rizike ili rizike promjene deviznog kursa.

To su tzv. hedžing poslovi. Primjer: Japanski izvoznik se finansira bankarskim akceptom od

strane uvoznika iz Njemačke. Izvoznik će akcept diskontovati.

Njemački uvoznik ima terminski dug (npr. za tri mjeseca) u američkim dolarima. On je
izložen deviznom riziku zbog rasta kursa dolara u odnosu na euro (€), što znači da će na dan
ispunjenja ugovorne obaveze uvoznik iz Njemačke trebati platiti uvezenu robu sa više (€) od
očekivanog iznosa.

Da se to ne bi desilo uvoznik će terminski kupiti od svoje banke dolare po datom

terminskom kursu. Tako će znati tačno koliko će (€) trebati za 3 mjeseca kada treba robu platiti u
dolarima.Imamo i tzv. devizne špekulacije a to je namjerno ne pokrivanje deviznog rizika na
deviznom tržištu u očekivanja da će se zaraditi na promjeni kurseva.
17
 U okviru hedžinga (zaštite od deviznih rizika imamo):
 devizne svopove (swap),
 valutne fjučerse,
 valutne opcije.
Svop aranžman podrazumjeva razmjenu određenog iznosa različitih valuta danas, da bi se isti
iznosi valute obrnuto razmjenili u fiksiranom budućem datumu.
Primjer: 1000 američkih dolara razmjenjuje se (prodaje) za 5000 eura danas sa klauzulom da se
za 90 dana 5000 eura prodaje (mijenja) za 1000 američkih dolara.
Valutni fjučersi su specijalne vrste ugovora sa ciljem optimizacije deviznih pozicija partnera iz
ugovora. Fjučers aranžmani ne traže obavezno posjedovanje odgovarajuće valute niti preciziran
iznos plaćanja tj. naplate, već oni jednostavno predstavljaju ugovaranje pozicija za slučajeve rasta
cijena (kurseva) ili njihovog pada.
Valutne opcije su aranžmani na osnovu koji se uspostavlja pravo kupovine ili prodaje valuta po
unaprijed utvrđenoj cijeni i u ugovorenom roku.
Opcioni ugovori se uvijek odnose na dvije ugovorne strane: prva, koja kupuje opciju i utvrđuje
pravo kupovanja ili prodavanja stranih valuta, i druga strana koja prodaje opciju i zove se izdavalac
opcije. Izdavaoci opcija su uglavnom velike banke a kupci uvozna i izvozna preduzeća.
Devizna arbitraža je procjenjivanje gdje se jeftinije može kupiti a gdje skupljeprodati neka
deviza. To je istovremena kupovina i prodaja jedne devize na različitim deviznim tržištima i uz
različite cijene (različit devizni kurs).
LITERATURA:

1. Ristić Žarko, Kozomec Slobodan, Monetarna ekonomija i bankarski menadžment, Etnostil, Beograd,
2012. godine

2. Branislav Pevelić,Uvod u međunarodnu ekonomiju, Beograd 2005.

3. V.Petrol, Stabilizacija u uslovima dispariteta odnosa troškova proizvodnje, Ekonomist, br 14, 1966 godine

18
4. www.elearning.com/lekcija-Devizna-tržišta

5. www.prizma.Devizni _kurs

6. www.docstoc.com/IDevizna-trzista

19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
.

29
30