Валута

- ефективно средство плаћања (папирни и ковани

новац) било које државе или држава (нпр. ЕУ) у
свету.
- не ковани златни новац

- служи за готовинско плаћање

 Девизе
- сва потраживања на рачунима код банака у
страним валутама.
Између валута и девиза не постоје никакве
препреке. Стално се претварају валуте у девизе и
обрнуто, девизе у валуту.
Валуте и девизе се деле на: чврсте
(конвертибилне) и меке.
Од стране државе утврђен однос – вредност једне
валуте према злату, некој другој валути или према
више других валута.
Нпр:
1934. САД су одредиле златни паритет долара: 35
долара= 31,1035 гр. злата.
1994.СРЈ 1 марка = 1динар
У пракси се паритет националне валуте изражава у
некој другој валути: долару, фунти, јену и сл.
- Цена страног новца изражена у домаћој валути.
- Спољна трговина не може се замислити без
девизног курса.
- Важан је за услужне послове, путовања,
куповине које грађани обављају у иностранству.
Он свуда омогућава да се валута претвара у
валуту, да се врше плаћања и упоређују цене у
појединим земљама.
Фактори који утичу на девизни курс су:
- Однос понуде и тражње девиза
П ˃ Т, курс стране валуте пада
Т ˃ П, курс стране валуте расте
П = Т, девизни курс је у равнотежи

- Однос П и Т зависи од стања платног биланса. Ако је

платни биланс у суфициту (понуда девиза већа од тражње за
девизама), вредност девиза у домаћем новцу опада, и
обрнуто.
Однос П и Т девиза не мора ни тада да буде поремећен
уколико земља има девизне резерве, па њима ојачава понуду
девиза у периоду кризе националне валуте.
- Ниво кретања цена у земљи у односу на свет или у
односу на земље који су главни спољно трговински
партнери, такође утиче на девизни курс – степен
стабилности домаће привреде у односу на иностране
привреде.
-други фактори: кретање каматних стопа, психолошка
убеђења.
I подела
1. Фиксни девизни курс
2. Флексибилни девизни курс

II подела
1. Јединствени

2. Многоструки (диференцирани)
Фиксни девизни курс је курс који одређује држава,
на предлог ЦБ, утврђивањем паритета валуте у
злату, некој националној валути, корпи националних
валута или специјалним правима вучења.
Пузајући девизни курс – прелазни курс са фиксног
на флексибилни – дозвољено осцилирање фиксног
девизног курса у односу на званични паритет –
дневна промена (ММФ +-1%, ЕУ +-2,25%).
- Увек даје предност унутрашњој привредној
стабилности (производња, запосленост, цене) у
односу на спољна кретања.
 Предности:
1.Боља основа за израду спољнотрговинских
калкулација и закључивање дугорочних аранжмана
са страним партнерима.
2.Више штити националну привреду од
краткорочних поремећаја на светском тржишту.
3.Више стабилизује цене у земљи.
Недостаци:
1.Целокупну националну економију подређује
потреби одржавања девизног курса
2.Спорије повезује националну привреду са
светском
3.Неопходне су додатне мере за усклађивање нивоа
цена у земљи са ценама страних партнера
4.Потребно је држање већих девизних резерви
5.Домаћа валута је чешће прецењена па постоји
могућност девалвације.
Флексибилни девизни курс је курс који се формира
под утицајем П и Т на девизном тржишту.
Предности:
1.Брзо изједначава домаће са страним ценама па
олакшава привредну сарадњу са светом.
2.Ефикасније делује на успостављање равнотеже
платног биланса
3.Смањује потребу увођења додатних мера да би се
домаће цене ускладиле са страним (царине, квоте,
контигенти, дозволе)
4.Мања је могућност да се прецени или потцени
национална валута.
5.Смањује потребу држања великих девизних резерви.
Недостаци:
1.Увећава инфлацију
2.Не обезбеђује поуздане калкулације и критеријуме
за оцењивање рентабилности инвестиција, увозних
и извозних послова
3.Излаже домаћу привреду утицају свих
краткорочних, стихијских и шпекулативних кретања
на светском тржишту
4.Повећава комерцијалне ризике у економским
пословима са иностранством
У нашој земљи девизни курс се формира на
децизним тржишту под утицајем П и Т девиза.
Његово кретање усмерава Народна банка Србије.
У односу на које трансакције се односи: јединствени
и вешеструки.
Многе земље имале су једну врсту курса за текуће
трансакције, адругу за капиталне трансакције. То су
примењивале: Француска, Белгија, Италија,..
Данас ММФ препоручује јединствени девизни курс
за све врсте економских трансакција у увозу и
извозу, што примењује и наша земља.
Девизно тржиште је специфична врста тржишта на
којем се купују валуте и девизе и формира девизни курс.
- Део ширег финансијског тржишта.
- обухвата три сегмента:
- 1.купопродају девиза између банка и њихових
комитената
- 2.купопродају девиза између самих банака
- 3.купопродају девиза на међубанкарском тржишту.
“Девизе и ефективни страни новац не могу се куповати
и продавати изван девизног тржишта”.
Субјекти који се појављују на девизном тржишту су:
Предузећа (увозници и извозници), грађани, банке,
држава и стручна лица који обављају технику
куповине и продаје(брокери, дилери), односно
домаћа (резиденти) и страна лица (нерезиденти).
Увек се формирају продајни, куповни и средњи
девизни курс.
Продајни девизни курс је курс по коме банка
понуђачпродаје девизе.
Куповни девизни курс је курс који банка плаћа
понуђачу од кога она купује девизе.
Разлика између продајног и куповног девизног
курса назива се маржа и она представља провизију
тј.зараду банке или мењачнице на тим пословима.
Средњи девизни курс је аритметичка средина
продајног и куповног девизног курса. Он се користи
за обрачун царина и других увозних и извозних
дажбина.
На девизном тржишту формирају се две врсте
девизних курсева: промптни и термински.
Промптни девизни курс подразумева да се девизе
и домаћа валута преносе са рачуна на рачун до 48
сати.
Термински – домаћа и страна валута размењују се
на дан закључења уговора, када се формира девизни
курс, а њихов пренос се обавља касније (до 90 дана)
или се на дан закључења уговора преноси страна
или домаћа валута, а разлика касније.
Централизовано девизно тржиште – посебно је
организована девизна берза на којој девизама тргују
брокери и дилери.
Децентарализовано девизно тржиште нема
посебно организовано место за сусрет П и Т девиза,
него банке директно сарађују са другим банкама на
онову правила компјутерског система.