UNIVERZITET UNION U BEOGRADU

BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA

Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije

SEMINARSKI RAD
IZ MEĐUNARODNIH FINANSIJA I
GLOBALNOG POSLOVANJA

Analiza fiksinh režima deviznog

kursa

Ime i prezime mentora: Ime i prezime kandidata:

Prof. dr Zoran Grubišić Milana Petrović
Broj indeksa: 2017/02BFB

Beograd, jun 2018.

Sadržaj

Uvod .............................................................................................................................................................. 3

Devizni kurs i vrste ....................................................................................................................................... 4

Fiksni devizni kurs ........................................................................................................................................ 5

Prednosti i nedostaci fiksnog deviznog kursa ............................................................................................... 5

Vrste fiksnih deviznih režima ....................................................................................................................... 7

Režim deviznog kursa u Republici Srbiji ....................................................................................... 8

Zaključak ........................................................................................................................................ 9

Literatura ...................................................................................................................................... 10

-2-
Uvod

Svaka država ima zakonom utvrđeno sredstvo kojim se vrše plaćanja na teritoriji te zemlje i to
sredstvo predstavlja nacionalni novac. Dok devizni kurs predstavlja sponu preko koje se inostrane
cene preračunavaju u domaću valutu i domaće cene se iskazuju u stranoj valuti. A izbor deviznog
režima zapravo predstavlja način određivanja tih cena.

Na izbor deviznog kursa u okviru jedne nacionalne privrede utiče mnoštvo faktora: od ekonomskih,
preko političkih, pa sve do aktuelnih dešavanja u realnom delu privrede. Povratno, devizni kurs
deluje na brojna druga kretanja. Kakav izbor bi trebalo da načini jedna privreda u cilju obezbeđenja
razvoja privrede i stabilnosti cena, pitanje je na koje mnogobrojni stručnjaci, čak i ako raspolažu
istim činjenicama – daju različite odgovore. Razlog za to je taj što postoje mnogobrojni faktori i
mehanizmi koji deluju na rast i razvoj privrede, a devizni režim je samo jedan od njih.

-3-
Devizni kursevi

Devizni kursevi su potpuno fleksibilni, same države ne trguju rezervama na deviznom tržištu,
medjutim u praksi je to retko ostvarivo. Devizni kurs i nacionalni dohodak jedne zemlje određuju
se na osnovu interakcije tržišta finansijske aktive i tržišta proizvoda.
Postoji sistem koji se zove rukovođenje flktuirajućih deviznih kurseva u kome vlade mogu da
pokušaju da ublaže kretanje deviznih kurseva, a da pri tom devizni kursevi ne budu strogo fiksirani.

Cilj ovog seminarskog rada je analiza i uticaj fiksnih deviznih režima deviznog kursa na fiksiranje
svoje valute na deviznom tržištu,kao i analiza kako centralna banka može da fiksira devizni kurs.

Vrste deviznih kurseva:

I prema načinu formiranja:

1. Fiksni devizni kurs – formira ga država (vlada). Svojstven je manje razvijenim zemljama.
Deficit u platnom bilasu kada je u pitanju fiksni devizni kurs smanjuje se kada se cena
domaćeg proizvoda smanjuje, povećava se izvoz i smanjuje deficit. Suficit kod zemalja
koje imaju fiksni devizni kurs smanjuje se ukoliko cene domaćih proizvoda rastu u odnosu
na strane pa se i uvoz povećava. Prednosti: pozitivno utiče na sklapanje dugoročnih
aranžmana sa inostranim partnerima, štiti privredu od svih poremećaja koji se dešavaju na
svetskom tržištu, cene u zemlji su stabilne. Mane: nacionalna valuta je najčešće precenjena,
devizne rezerve su mnogo veće nego kod fleksibilnog , nego što su potrebne, cela
nacionalna ekonomija je poodredjena deviznom kursu.
2. Varijabilni devizni kurs – formira se pod uticajem ponude i tražnje za devizama uz mali
uticaj monetarne, fiskalne i devizne politike. Prednosti: olakšana je privredna saradnja
zemlje sa svetom, manja je mogućnost da dodje do precenjenosti nacionalne valute,
smanjena je potreba za držanjem velikih deviznih rezervi. Mane: može da podstiče veću
inflaciju u zemlji (koja je izazvana svetskom inflacijom), zaključivanje dugoročnih
aranžmana je smanjeno. Kod ovih zemalja deficit se smanjuje povećanjem deviznog kursa
dok se suficit smanjuje smanjenjem deviznog kursa.

II prema broju kurseva koji se primenjuju:

1. Jedinstveni devizni kurs – isti je prilikom zvoza i izvoza roba, usluga, faktora proizvodnje
i kapitala (isti je u okviru kapitalnog i tekućeg bilansa). MMF se zalaže za jedinstven
devizni kurs.
2. Višestruki devizni kurs – koriste se različiti kusevi pri uvozu i izvozu. Takav način zahteva
potpunu deviznu kontrolu, oni najčešće stvaraju pogrešnu sliku o komparativnim
prednostima koje zemlja ima. MMF ne prihvata višestruki kurs

-4-
Fiksni devizni kurs

Razmatranje fiksnih deviznih kurseva možda izgleda zastarelo u današnje vreme kada se u
novinskim naslovima svakodnevno pominju oštre promene u deviznim kursevima glavnih valuta
industrijski razvijenih zemalja.

Pod fiksnim deviznim kursom danas se podrazumeva kurs koji odrede monetarne vlasti zemlje,
a koji treba da održava realnu vrednost domaće valute na svetskom tržištu (smatra se da ne treba
da se menja u perodu od 3 do 5 godina).
Ukoliko se devizni kurs nađe iznad vrednosti margine, centralna banka interveniše kako bi
zaustavila dalji rast. Centralna banka to čini prodajom sopstvene valute i kupovinorn strane u
ekvivalentnoj vrednosti. Ako devizni kurs padne ispod dozvoljenog opsega, centralna banka takođe
reaguje. U ovorn slučaju kupuje sopstvenu valutu i prodaje tuđu u ekvivalentnom iznosu. Prodaja
druge valute ne rnože dugo da traje pošto se na taj način smanjuju devizne rezerve, pa se pribegava
alternativnim rešenjima. Dakle, država svojorn intervencijorn sprečava slobodne prornene
deviznog kursa.
Kao posledica činjenice da nema fluktuacija deviznog kursa, stiče se utisak da je ekonomska
situacija stabilna, što naravno ne mora biti tako. Što se tice inflacije, kada država želi da je snizi,
pribegava fiksiranju kursa ili čak prihvata drugu valutu.

Prednosti i nedostaci fiksnog deviznog kursa

Fiksni kurs ima određene dobre karakteristike:

Fiksni kursevi su čvrsta osnova međunarodne trgovine i sistema plaćanja. Oni istovremeno
značajno eliminišu mogućnosti pojave i širenja valutnog dampinga. Valutni rizici su svedeni na
minimum, posebno u slučajevima kada se ugovaraju i zaštitne klauzule u sistemu međunarodnih
plaćanja;
Fiksni kurs, u izvesnom smislu, kod postojanja šire konvertibilnost i valuta dovodi do
internacionalizacije domaćeg novca.
Šire korišćenje fiksnih kurseva istovremeno podrazumeva i potrebu usaglašavanja mera monetarne
politike svih zemalja, dakle na međunarodnom planu;
Domaći novčani opticaj u ovom sistemu se mora podrediti stanju i promenama monetarnih rezervi,
koje postaju strateški faktor i kanal za stvaranje i povlačenje nacionalnog novca;
Osnova realno određenog i podržavanog fiksnog deviznog kursa je stabilnost privrede, odnosno
privredna i monetarna ravnoteža, narušavanje privredne ravnoteže i promene cena unutar privrede
moraju se odraziti na promene (sniženje) kursa domaćeg novca;

-5-
Fiksni devizni kurs stvara povoljnu finansijsku klimu i sigurnost za međunarodno prelivanje novca
i kapitala. Teorija je stala na stanovište da su u savremenim privredama, u manjim monetarnim
potresima, veći rizci na strani većih promena deviznih kurseva, u odnosu na ranije razlike u nivou
kamatnih stopa u različitim privredema (koje su dovele do prelivanja novca i kapitala iz privreda s
nižom u privrede s višom kamatnom stpom);
Fiksni kurs apriori traži sinhronizaciju ne samo nacionalnih monetarnih politika, već i fiskalne
politike, politike dohotka, platnobilansne politike cena i dr.

Pored svojih dobrih karakteristika, fiksni devizni kursevi imaju svoje nedostatke:

U sistemu fiksnih kurseva dolazi do izražaja sukoba ciljeva ekonomske politike, posebno zahtev
za istovremenim ostvarenjem politike pune zaposlenosti, održavanja visoke stope rasta ravnoteže
platnog bilansa.
Fiksni devizni kurs traži povremeno prilagožavanje nastalim stvarnim promenama u različitim
privredama kao što su cene, dohodak, devizne rezerve, platnobilansna neravnoteža, zbog čega se
postavlja pitanje: da li će se novi kurs odabrati na onom nivou da to bude novi kurs ravnoteže. Ako
neka zemlja ima deficit u platnom bilansu, uz visoku nezaposlenost, ona mođe da vrši devalvaciju
u većem postotku u odnosu na kurs ravnoteže, da bi uz otklanjanje deficita platnog naloga bilansa
dovela do povećanja izvoza, porasta nacionalnog dohotka i povećanje zaposlenosti. Ovaj devizni
kurs se sporo prilagođava i približava stvarnoj vredosti valuta.

Fiksni kursevi destimulativno deluju na spoljnotrgovinske odnose i investicije u inostranstvu.

Fiksni devizni kurs, pre ili posle, redovno dovodi do udaljavanja stvarnih od ravnotežnih kurseva,
pre svega zbog razlika u kretanju plata, cena, troškova reprodukcije, produktivnosti rada. Međutim
sve ovo dovodi do poremećaja na robnom tržištu.
Fiksni devizni kursevi zahtevaju stalnu intervenciju monetarnih vlasti preko deviznih rezervi u
svrhu zaštite izabranog deviznog kursa, te zbog toga potrebne jače devizne rezerve.
Otkupljivanjem svih ponuđenih količina deviza po datom kursu i puštanjem u opticaj domaćeg
novca fiksni kursevi pothranjuju domaću inflaciju i dovode do međunarodnog prenošenja inflacije
iz jedne u drugu zemlju.

-6-
Vrste fiksnih deviznih režima

■ valutni odbor (currency board);

■ dolarizacija / evroizacija (dollarizattion / euroizattion);
■ monetarna unija (monetary union)

Valutni odbor (currency board arrangements)

Monetarni režim zasnovan na zakonodavnoj obavezi razmene domaće valute za određenu
količinu strane valute po fi ksnom kursu u kombinaciji sa ograničenjima autoriteta kako bi se
osiguralo ispunjenje njene zakonske obaveze. To znači da će domaća valuta biti izdata samo
„protiv“ deviza i da ona ostaje u potpunosti podržana inostranim sredstvima, ostavljajući malo
prostora diskrecionoj monetarnoj politici i eliminisanju tradicionalnih funkcija centralne banke
kao što je monetarna kontrola.

Monetarna unija i dolarizacija / evroizacija

One se odnose na dobrovoljno i potpuno odricanje od nacionalnog monetarnog suvereniteta uz
prihvatanje zajedničke valute unije. Ali razlika među njima je u tome što se kod monetarne unije
odluka zasniva na analizi troškova / koristi, a upotreba dolara / evra više predstavlja nužno
rešenje da bi se postigla makroekonomska stabilnost.

-7-
Režim deviznog kursa u Republici Srbiji

Prema izveštaju o monetarnoj politici, Narodna banka Srbije sprovodi režim rukovođeno
plivajućeg deviznog kursa. Takav režim sprovode mnoge zemlje u tranziciji, a u Republici Srbiji
on se sprovodi više od jedne decenije.

Devizni kurs se formira slobodno, na osnovu ponude i tražnje deviza, a Narodna banka Srbije može
da sprovodi intervencije na deviznom tržištu radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija
kursa dinara, očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i održavanja adekvatnog nivoa deviznih
rezervi u skladu s Memorandumom Narodne banke Srbije o ciljanju (targetiranju) inflacije kao
monetarnoj strategiji i programima monetarne politike.

Dakle, režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa podrazumeva pravo intervencija u slučaju
znatnih dnevnih oscilacija na deviznom tržištu, ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti i
potrebe da se zaštiti adekvatan nivo deviznih rezervi.

Svaki priliv kapitala u evrima jača dinar, i sa svakim rastom investicija, zaduživanja i donacija
dolazi do jačanja kursa dinara. Ali treba imati u vidu da zaduživanje u inostranstvu mora da se u
određenom periodu izmiri, kao i da je moguća situacija da investitori u nekom trenutku mogu rešiti
da povuku sredstva. U takvim situacijama može doći do naglog slabljenja kursa dinara. Iz tog
razloga postoje brojni zagovornici koji smatraju da bi Republika Srbija trebalo da pređe na režim
fiksnog deviznog kursa.

-8-
Zaključak

U savremenim uslovima, bez obzira na to da li je država manje ili više otvorena, međunarodna
razmena sa drugim zemljama je neminovna pojava. Uspostavljanje veze između cena na domaćem
i deviznom tržištu vrši se uz pomoć deviznog kursa.

Kao što je već navedeno u tekstu, pored dve krajnosti – fluktuirajućeg i fiksnog, postoji i dosta
središnjih režima deviznog kursa.

Fluktuirajuće devizne kurseve karakteriše nepostojanje značajne državne intervencije na deviznom

tržištu, i oni se formiraju pod uticajem ponude i tražnje, ali u slučajevima kada je to neophodno
monetarne vlasti upravljaju fluktuacijama.

Središnji, ili kako se često nazivaju hibridni režimi deviznog kursa su kombinacija fluktuirajućih i
fiksnih režima, i oni su nastali kao potreba da se iskoriste prednosti (i izbegnu nedostaci) ekstrema
– fleksibilnih i fiksnih režima. U fiksnim režimima ne fluktuira kurs, ali zato devizne rezerve
fluktuiraju i ono što je zajedničko fiksnim režima jeste odricanje od monetarnog suvereniteta na taj
način da se monetarna politika ne može kontrakciono usmeriti ka postizanju ciljeva unutrašnje
ravnoteže.

Republika Srbija je mala, otvorena privreda koja ovisi o kapitalu koji dolazi iz razvijenih zemalja
– mašine, roba, usluge itd. I sva ta dobra moraju se platiti u stranoj valuti. Iz tog razloga izbor
režima deviznog kursa je jako bitan faktor stabilnosti i uspeha privrede Republike Srbije. Dodatni
pritisak na režim deviznog kursa jeste što je Republika Srbija makroekonomski nestabilna i što
postoji nepoverenje u domaću valutu, kao i „hronični“ problem inflacije.

Treba imati u vidu da nijedan režim deviznog kursa nije idealan, posebno kada je reč o zemljama
u razvoju koje su dodatno osetljive zbog učestalih korišćenja stranih valuta u nacionalnoj privredi.
Za koji režim deviznog kursa će se opredeliti neka zemlja pod uticajem je mnogobrojnih faktora, i
za koji god režim da se opredeli, bilo da je reč o razvijenoj privredi ili zemlji u tranziciji, mora se
imati u vidu da nijedno rešenje, tj. nijedan režim nije trajno dobar za jednu zemlju, jer pri različitim
okolnostima u okviru privrede i kursevi se drugačije ponašaju.

-9-
Literatura

1. Bjelić Predrag, Malović Marko, Međunarodna ekonomija, Data status, Beograd, 2009.

2. Erić Dejan, Đukić Mališa, Finansijska tržišta u uslovima krize, Institut ekonomskih nauka,
Beograd, 2012.

3. http://mbs.edu.rs

4. http://www.pks.rs

- 10 -