SEMINARSKI RAD IZ PREMETA MEĐUNARODNE FINANSIJE

TEMA: Međunarodni monetrani fond (MMF).

Student:Dragan Makarić Mentor: prof.dr Nikola Vasić

Br. Indeksa: 3cp/0020/17

U Beogradu 2020.godina.
 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

SADRŽAJ:

UVOD...........................................................................................................................................................3
1.OSNOVNE KARAKTERISTIKE MMF.............................................................................................................4
1.1. POJAM I ZNAČAJ MMF..........................................................................................................................4
1.2. ORGANIZACIJA MMF-a.........................................................................................................................5
2. DOGOVARANJE I KONSULTACIJE U MMF- u.............................................................................................7
3. KREDITI I ZAJMOVI...................................................................................................................................8
4. ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE SA MEĐUNARODNIM MONETARNIM FONDOM.........................................10
ZAKLJUČAK:...............................................................................................................................................12
LITERATURA:..............................................................................................................................................13

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

UVOD

MMF-Međunarodna finansijska organizacija osnovana 1945. godine u Bretonvudsu. Ciljevi

MMF-a su: razvoj međunarodne monetarne saradnje, obezbeđenje ravnomernog rasta
međunarodne trgovine radi povećanja nivoa zaposlenosti, proizvodnje i realnog dohotka,
obezbeđenje stabilnosti kurseva i aranžmana za kurseve između članica, uspostavljanje
multilateralnog sistema plaćanja po tekućim transakcijama i uklanjanje deviznih ograničenja
koja koče porast svetske trgovinske razmene, pružanje finansijske pomoći zemljama sa
platnobilansnim problemima i otklanjanje neravnoteže u međunarodnim platnim bilansima
članica. Danas MMF ima 184 članice, koje svoja prava i učešće u radu ove institucije ostvaruju
preko predstavnika u organima upravljanja. Najviši organ upravljanja MMF-a je Odbor
guvernera, u kome svaka zemlja ima po jednog predstavnika i njegovog zamenika. Poslovima
rukovodi Odbor izvršnih direktora, koji čine 24 izvršna direktora. Pet zemalja članica sa
najvećom kvotom (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, V. Britanija), zajedno sa Kinom, Rusijom i
Saudijskom Arabijom, imenuju po jednog izvršnog direktora, a ostale izvršne direktore biraju
zemlje organizovane u okviru 16 konstituenci.1

Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina
ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na čelu moralo je da napušta zlatno pravilo.
Taj sistem je nailazio na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo
je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju
upotrebe novca, a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje
drugih zemalja. Odnos između novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je
poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.

Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost međunarodnog poslovanja za 63%.
Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko međunarodnih konferencija sa ciljem da se spreče
monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji će se baviti monetarnim pitanjima i
rešavanju monetarnih problema.

Osnovni ciljevi MMF-a su:

 Unapređenje međunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedničko rešavanje
monetarnih problema.
 Proširivanje međunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje.
 Stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje konkurentskih depresijacija.
 Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije i uklanjanje deviznih
ograničenja koja sputavaju rast međunarodne trgovine.
 Obezbjeđenje finansijskih sredstava za pomoć zemljama članicama u uravnoteženju
platnog bilansa.
 Smanjenje platnobilansnih neravnoteža.2
1
https://www.kamatica.com/pojam/medjunarodni-monetarni-fond
2
JAVNE FINANSIJE/mmf-.htm

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

1.OSNOVNE KARAKTERISTIKE MMF

Britanski plan o formiranju Međunarodne unije za prebijanja, čiji je autor bio neumorni J. M.
Keyns, predlagao je formiranje međunaorne banke, koja bi se bavila davanjem kredita u iznosu
od 75% izvoza, odnosno uvoza utvrđen u toku 1936- 1939. godine.
Ovi krediti bi bili dati u novoj novčanoj jedinici bancor, sa zlatnim pokrićem, koji bi se
prilagođavao u regularnim periodima, a prema zahtevima monetarne cirkulacije. Po tom
projektu nacionalne valute bi bile podređene bancorsu, a svaka promjena kursa bila bi
uslovljena davanjem saglasnosti od Međunarodne unije za prebijanje.
Međunarodni monetarni fond svoju aktivnost je otpočeo u martu 1947. godine, dok je Svetska
banka sa radom počela u junu 1946. godine. Eks Jugoslavija je članica obe institucije od 27.
Decembra 1945. godine, a učestvovala je i na Osnivačkoj konferenciji u Bretton Woods-u.
Od vremena osnivanja do dana, u preko pedeset godina svoje izuzetno značajne delatnosti, IMF
je prošao kroz niz promena u pogledu reforme međunarodnog monetarnog sistema. Najveće
značenje za te promene vezuju se za projekat pod imenom Triffin plan.

1.1. POJAM I ZNAČAJ MMF

Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica deponuje određenu sumu novca, zvanu “quota
subscription”.
Kvote imaju različite uloge i služe za:

 Utvrđivanje broja glasova

 Utvrđivanje maksimalnog iznosa sredstava na korišćenje
 Bazu za dodjelu SDR

Kvote određuju glasačku snagu članova, pa iz neravnomjernog učešća kvota proističe isto takva
neravnomjernost u glasovima. Broj glasova se utvrđuje na taj način što se svakoj zemlji
dodeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplaćene kvote. Bogatije
zemlje imaju veću glasačku moć. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju
pravo veta na odluke fonda.

Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Nemačka, Japan,
Francuska i Velika Britanija. Učešće glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod
Fonda iznosi oko 60% a ZUR oko 40%, tako da ZUR mogu da utiču na odluke ako deluju kao
grupa jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%.
One stvaraju određeni fond novca koji se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova.
One su osnova za određivanje koliko član može da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u
periodičnim alokacijama specijalnih pomoći, poznatim pod nazivom “specijalna prava vučenja”.

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

Ovo nam govori da, što je više član finansijski doprIneo, to više može da pozajmi kada mu je
potrebno.

Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti povećane ili smanjene prema potrebama MMF-
a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja članica. U 1946. godini MMF je imao $7,6 milijardi,
a u 1998 godini $193 milijarde.

Predlog da se kvote podignu na $280 milijardi čeka na odobrenje. SAD, kao najjača ekonomska
sila, učestvuje u fondu sa oko $35 milijardi, što im daje oko 265.000 glasova (18,25%), a Palau
koja je postala član u decembru 1997. godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko $3,8
miliona, i ima 272 glasa (0,002%).

Određuju alokaciju “specijalnih prava vučenja”. Udeo zemlje članice u alokaciji “specijalnih
prava vučenja”, određuje se u odnosu na njene kvote.3 Takođe, svaka zemlja može u bilo kom
momentu tražiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje članice se određuje prema
njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Različiti ekonomski faktori se uzimaju u
obzir pri determinisanju kvote – GDP određene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanične
rezerve određene zemlje.

1.2. ORGANIZACIJA MMF-a

Organi upravljanja u Fondu su:

 Odbor guvernera
 Odbor izvršnih direktora
 Generalni direktor fonda

Na vrhu hijerarhijske ljestvice nalazi se Odbor Guvernera i čine ga po jedan guverner i njegov
zamjenik iz svake zemlje članice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamjenike. Oni su
občno guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja članica. Oni su predstavnici
svojih vlada i govore u njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godišnje, a
guverneri svoje ideje i želje prenose izvršnom odboru koji ih predstavlja.

3
JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

Odbor izvršnih direktora se nalazi u Vašingtonu, a sastavljen je od 22 izvršna direktora, od

čega:
 5 direktora imenuju zemlje sa najvećim kvotama,
 15 direktora biraju ostale zemlje članice na dvije godine,
 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja čiju valutu Fond koristi u značajnijem obimu
(Saudijska Arabija),
 direktora (22.-og) imenuje NR4

Uloga izvršnog direktora je:

 da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale,

 on predstavlja kanal komuniciranja zemalja članica i Fonda,

Odbor izvršnih direktora, najčešće, odluke donosi konsenzusom, iako je to mjesto sa najviše
sukoba interesa. Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsjedavajući Odbora
izvršnih direktora. Ta funkcija obično pripada evropljanima.

Pri uključenju u MMF, zemlja članica se obavezuje da će informisati ostale članove o vrednosti
svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da će izbjegavati restrikciju zamjene domaće
valute za stranu, da će njegovati takvu ekonomsku politiku koja će voditi povećanju nacionalnog
bogatstva i bogatstva cijelog čovječanstva.

MMF ne može natjerati članice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada može izvršiti
moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su dobrovoljno potpisale. Ukoliko zemlja članica
konstantno ignoriše svoje obaveze, ostale članice mogu, kroz instituciju MMF-a, da zabrane toj
zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da, u krajnjem slučaju, zamole zemlju članicu da izađe
iz institucije. Tokom vremena obaveze članova su se mijenjale prema potrebama.

Što se tiče samog MMF-a, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu
redovne i pravilne razmjene nacionalnih valuta, pozajmljivanje novca članovima da bi
reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperišu sa sistemom i obavezu davanja servisnih
usluga-tehničku pomoć i obuku.

4
JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

2. DOGOVARANJE I KONSULTACIJE U MMF- u

Kroz periodične kosultacije sa zemljama članicama, MMf saznaje da li se njegovi članovi

ponašaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domaće
valute drugim državama ili stranim građanima, i takođe se sagledava trenutna ekonomska
pozicija države članice. Ovakav vid saradnje MMF-a sa članicama, ima cilj da eleminiše
restrikcije razmene domaće valute za stranu. U prvim godinama postojanja, MMF je vršio
ovakve konsultacije samo sa određenim zemljama, tj.onim članovima koji su sprovodili praksu
restrikcije razmene valuta, ali od 1978. svi članovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMF-
om.
Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godišnje, ali “Managing Director”može u svakom
trenutku da inicira sprovođenje postupka, ako se utvrdi da je zemlja članica upala u veće
ekonomske probleme ili ukoliko se čini da član radi protiv interasa Fonda. Svake godine, tim od
4-5 MMF-ovih stručnjaka provodi u zemlji članici oko dvije nedelje, sakupljajući informacije i
razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje.

Prva faza konsultacija se odnosi na sakupljanje statističkih podataka o uvozu i izvozu, visini
dohotka, nivou zaposlenosti, kamatama, protoku novca, investicijama, porezima, troškovima
budžeta i drugim pokazateljima ekonomskog života koji mogu da utiču na međunarodni
monetarni sistem. Druga faza sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade, na
kojima se utvrđuje efektivnost domaće politike tokom tekuće godine.5

Ovako prikupljene informacije, prezentiraju se na Izvršnom odboru, koji donosi predloge o

prevazilaženju problema. Pored ovakvih periodičnih konsultacija, sprovode se i specijalni
sastanci sa zemljama koje imaju značajan uticaj na svetsku ekonomsku politiku. Ovo ima za cilj
sagledavanje i predviđanje daljeg razvoja svetske ekonomije. Zaključci sa ovih sastanaka se
publikuju dva puta godišnje u “World Development Outlook”.

5
Burnazović, T. Imširović. I. (1999): Svjetska banka i međunarodni monetarni fond, Sarajevo- Tuzla- Gračanica, str.
239.

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

3. KREDITI I ZAJMOVI

Finansijska pomoć uključuje kredite i zajmove članicama MMF-a s platnom bilansom koja
podupire politiku prilagodjavanja i reformi. Mnogo država proračunski deficit pokriva kreditom
MMF-a. Pri tome, velika ponuda deviza nastalih kreditom, dovodi do pada cene deviza na
tržištu tih država, što dovodi do porasta uvoza roba široke potrošnje i istovremenog
nazadovanja domaće proizvodnje i izvoza. Što se tiče tehničke pomoći, MMF pruža stručnu
pomoć svojim članicama pri kreiranju i postavljanju finansijske i monetarne politike, osnivanju
institucija, dogovorima s MMF-om, te statističke podatke.

Postoje sledeće finansijske olakšice:6

Prva kreditna tranša; Zemlja treba da pokaže da preduzima razumne napore za perevazilaženje
platnobialnsnih problema, nema uslova za korišćenje sredstava i otkupi domaće valute se vrše u
periodu od 3 do 5 godina.

Više kreditne tranše; Zemlja mora da ima validan i utemeljen program za uspostavljanje
platnobilansne ravnoteže. Sredstva se obezbjeđuju putem stand-by aranžmana sa kupovinom
strane valute u tranšama, a na osnovu kriterijuma izvršenja. Rokovi za otkup valute su od 3 do 5
godina.

Proširena ( produžena ) olakšica fonda; Mora da postoji srednjeročni program koji ima za cilj
strukturne promene. Srednjeročni program je na 3 godine, ali može da bude produžen na 4
godine. Program mora da sadrži mere i instrumente za prvih 12 meseci u detalje. Sredstva se
obezbeđuju iz proširenih aranžmana koji uključuju kriterijume izvršenja i povlačenja, u periodu
od 4,5 do 10 godina.

6
JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

Politika povećanog pristupa; Koristi se za povećanje sredstava u okviru stand-by aranžmana,

kao i proširenih aranžmana. Što se tiče politike uslovnosti i faza odnosno performansi, sve je
isto kao i u uslovima kreditne tranše i proširene olakšice Fonda. Otkupi valuta se vrše u periodu
od 3,5 do 7 godina, a nameti se utvrđuju na bazi zajmovnih troškova Fonda.

Kompenzatorne i finansijske olakšice za nepredviđene okolnosti; Kompenzatorni elemenat i

prošireni aranžmani obezbeđuju sredstva zemlji članici zbog pada izvoza i preteranog uvoza
pšenice koji je van kontrole zemlje članice.

Elemenat nepredvidivih okolnosti se proširuje na obezbeđenje pomoći članici koja sprovodi

programe prilagođavanja, u cilju održavanja prilagođavanja, čak i u slučaju nastanka
neočekivanih, u suprotnom smeru eksternih šokova. Otkupi valuta se kreću u periodu od 3,5 do
5 godina.

Olakšica finansiranja zaliha: Sredstva imaju za cilj pomaganje finansiranja doprinosa za

odobreni međunarodni stok zaliha. Otkupi valuta se vrše u periodu od 3,25 do 5 godina.

Olakšice za strukturno prilagođavanje; Sredstva se obezbeđuju pod povoljnim uslovima

zemljama sa niskim dohodkom koje se suočavaju sa dugoročnim platnobilansnim problemima, a
radi podrške srednjeročnim programima makroekonomskog i strukturnog prilagođavanja. Uz
pomoć MMF-a i Svetske banke, zemlje članice sačinjavaju okvir politike u periodu od 3 godine.
Detaljni godišnji programi se određuju pre isporuke godišnjih zajmova.

Okalšice za pojačano strukturno prilagođavanje; U osnovi se radi o istoj kreditnoj olakšici kao
što je olakšica za strukturno prilagođavanje. Razlike se odnose na obezbeđenje sredstava i
monitoring. Zajmovi se odobravaju polugodišnje, a otkup deviza se vrši u periodu od 5,5 do 10
godina.

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

4. ODNOSI REPUBLIKE SRBIJE SA MEĐUNARODNIM MONETARNIM FONDOM

Članstvo Republike Srbije u MMF-u

Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica

Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)
i Svetske banke. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine,
konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u, a
istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslede članstvo SFRJ u
MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u, SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku, s retroaktivnim
dejstvom od 14. decembra 1992. godine (Press Release No. 00/75), da je SR Jugoslavija ispunila
uslove za članstvo u toj instituciji.

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni

subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim
finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu
zajednicu Srbija i Crna Gora (Press Release No. 06/161), kao i da Republika Srbija nastavlja
članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i
obavezama koje proističu iz tog članstva.

Guverner Narodne banke Srbije obavlja funkciju guvernera Republike Srbije u Međunarodnom
monetarnom fondu, a viceguverner Narodne banke Srbije funkciju zamenika guvernera
Republike Srbije u MMF-u.

Republika Srbija članica je konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje
pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine. Zemlje članice koje čine
konstituencu u MMF-u su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan,
Kirgizija i Tadžikistan. Beograd je 2009. godine bio domaćin sastanka konstituence Švajcarske.

Redovna saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu
IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica,
na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera
ekonomske politike.

Povećanje kvote Republike Srbije kod MMF-a

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

Sveobuhvatna reforma kvota i upravljanja MMF-a stupila je na snagu 26. januara 2016, čime je
omogućeno povećanje ukupnih kvota MMF-a za 100% u okviru 14. opšte revizija kvota, uz
prilagođavanje relativnog učešća zemalja članica(Press Release No.16/25).

Republika Srbija izmirila je obaveze po osnovu povećanja svoje kvote kod MMF-a, sa 467,7 na
654,8 miliona specijalnih prava vučenja, 10. februara 2016. Na ovaj način, srazmerno je povećan
obim moguće finansijske podrške u okviru budućih aranžmana sa MMF-om. 7

7
https://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_1/index.html

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

ZAKLJUČAK:

Međunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala

nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoće na kojem međunarodni
monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu između zemalja nikada nisu
ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne
organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoća.

Dakle, za MMF se može reći da je najvažnija i najveća međunarodna monetarna institucija i

treba joj pridavati najveći značaj. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će
ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da ce njoj biti pomognuto u slučaju nekih njenih i
internih i eksternih finansijskih poteškoća.

Svaka zemlja učestvuje u odlučivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u

Fondu, tako da je odlučivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveći depodent su
Sjedinjene Države. Međutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju čijih glasova ima
procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose
kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%, pa ako deluju jedinstveno mogu da utiču na odluke.

Student: Dragan Makarić

 Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd
Seminarski rad, tema: Međunarodni monetarni fond (MMF).

LITERATURA:

 Burnazović, T. Imširović. I. (1999): Svetska banka i međunarodni monetarni fond,

Sarajevo- Tuzla- Gračanica.
 Kovačević, R. (2002): Međunarodna ekonomija, Prometej, Beograd.
 Krugman, P., Obstfeld, M.(2008): Međunarodna Ekonomija, Beograd.
 https://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_1/index.html

Student: Dragan Makarić