MEDJUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

Meunarodne finansijske organizacije veoma su znaajne za medjunarodno

poslovno finansiranje kao veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima.
Mada je dobar deo tih sredstava namenjen finansiranju raznih javnih programa
razvoja i strukturnog prilagodjavanja zemalja lanica, sve vie sredstava se
usmerava i na finansiranje privatnih preduzea i projekata sa ili bez garancije
drave.
Moe se rei da je u poslednjih desetak godina upravo dolo do novog
strategijskog koncepta jaanja uloge medjunarodnih finansijskih organizacija u
razvoju privatnog sektora. Od medjunarodnih finansijskih organizacija za
privredne subjekte u Srbiji su najznaanije:
Medjunarodna banka za obnovu i razvoj
Medjunarodno udruenje za razvoj
Medjunarodna finansijska korporacija
Evropska banka za obnovu i razvoj
Evropska investiciona banka.
Medjunarodni monetarni fond ili skraeno MMF spada u medjunarodne finansijske
organizacije, ali sasvim drugog profila od navedenih. Medjutim radi se o zanajnoj
instituciji sa aspekta ukupnih medjunarodnih finansija. Medjunarodni monetarni
sistem se moe definisati kao skup normi kojima se reguliu osnovna pitanja u
vezi sa novcem u opticaju, monetarni pariteti i konvertibilnost, monetarne
rezerve i druga pitanja vezana za ovu oblast.
Prvi model medjunarodnog monetarnog sistema jeste model zlatnog standarda,
nakon ega je kasnije dolo do primene zlatno-deviznog i zlatno polunog
sistema. Drugi model obuhvata sistem Medjunarodno monetarnog fonda koji je
pretrpeo dosta izmena u toku svog funkcionisanja.
Osim MMF-a, postoji i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj. Trebalo je da ove
dve institucije obezbede medjunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju, prva u
oblasti medjunarodnih plaanja, deviznih kurseva i pruanja pomoi za
otklanjanje kratkoronih neravnotea u platnom bilansu, a druga u oblasti
srednjoronog i dugoronog finansiranja. Banka je poela sa radom juna 1946.
godine. Pod njenim okriljem formirane su kasnije jo tri finansijske institucije:
Medjunarodna finansijska korporacija, Medjunarodno udruenje za razvoj i
Multiateralna agencija za garantovanje investicija.
Za Medjunarodnu banku za obnovu i razvoj i Medjunarodno udruenje za razvoj
koriste i skraenice MBOR i IDA, a koristi se i zajedniki naziv Svetska banka.

MEDJUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - MBOR

Osnovni cilj MBOR je da obezbedi finansiranje projekata koji su znaajni za
nacionalnu privredu a za koje nije zainteresovan privatni kapital jer nisu
neposredno profitonosni, a potrebna su im velika ulaganja, odnosno prisutan je
vei rizik. Banka ne konkurie privatnom kapitalu, ve upravo stvara povoljne
uslove za njegov plasman.
Medjunarodna banka za obnovu i razvoj je organizovana kao akcionarsko drutvo.
Osnivaki akcionarski kapital je bio u poetku 10 milijardi dolara. Udeo pojedinih
zemalja lanica, odredjuje se prema njihovoj ekonomskoj snazi. Najvei akcionari
su SAD, Japan, Nemaka, Francuska i Velika Britanija.
Uslov za lanstvo u Medjunarodnu banku je prethodno lanstvo u MMF-u. Danas
Banka ima 182 zemlje lanice.
Sredstva banke potiu iz etiri osnovna izvora:
-uplaenog dela kvota zemalja lanica
-zaduivanja na medjunarodnom finansijskom tritu
-povraaja ranije datih kredita
-ostvarenog dohotka
U prvim godinama posle rata, osnovna panja bila je posveena obnovi privreda
ratom razorenih zemalja. Banka je danas vie okrenuta finansiranju nerazvijenih
zemalja. Odobrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a
redje za opterazvojne potrebe. Takodje odobrava srednjorone i dugorone
zajmove sa rokom povraaja do 20 godina, ali je bilo zajmova sa duim rokovima.

MEDJUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ IDA

Za najnerazvijenije medju zemljama u razvoju, zajmovi Medjunarodne banke za
obnovu i razvoj su skupi. Da bi se omoguio priliv kapitala i u ove zemlje,
osnovano je Medjunarodno udruenje za razvoj. Kroz pozajmice pod povoljnim
uslovima i poklone, trebalo je obezbediti finansiranje neprofitnih projekata od ije
e realizacije imati koristi iroki slojevi stanovnitva, to bi trebalo da utie na
smanjene socijalnih napetosti. Prednost imaju projekti koji omoguuju vee
zapoljenje.
lanice IDA moraju biti lanice MBOR, sa kojom IDA ima zajedniku administraciju
i upravu, ali im je poslovanje odvojeno. Sredstva za svoju aktivnost IDA

obezbedjuje iz uplaenih kvota zemalja lanica, doprinosa na osnovu povremenih

popunjavanja poklona, transfera dela profita i otplata po ranije datim kreditima.
Prvobitno odobravanje kredita bilo je na rok od 50 godina, ali je sraeno na 40
godina, za najmanje razvijevne zemlje. Na kredite se ne naplauje kamata, ve
samo provizija za pruene usluge.

MEDJUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA IFC

To je filijala Svetske banke osnovana 1956. sa ciljem da unapredjuje ekonomski
razvoj podsticanjem daljeg razvoja proizvodnih privatnih preduzea zemalja
lanica, a naroito u manje razvijenim podruijima, dopunjavajui na taj nain
delatnost kojom se bavi Svetska banka.
Osnovna delatnost IFC je da investira u privatne firme, mobilie dopunsko
finansiranje i daje savete o znaajnim pitanjima razvoja privatnih sektora koja se
odnose na trite kapitala, strana direkta ulaganja i slino.
Uslov a lanstvo u IFC je lanstvo u MBOR. IFC ima 175 zemalja lanica.

MEDJUNARODNI MONETARNI FOND MMF

Bezuspeni pokuaji da se posle Prvog svetskog rata ponovo uvede zlatni
standard, novi problemi koji su se pojavili tokom Velike ekonomske krize i
poremeaji koje je izazvao Drugi svetski rat ukazivali su na potrebu da se
obezbedi medjunarodna saradnja u oblasti plaanja i politike deviznog kursa.
1944. doneta je odluka o osnivanju MMF-a, koji je poeo sa radom 1947. godine.
Ciljevi fonda su pre svega unapredjenje medjunarodne sradnje kroz konsultacije i
zajedniko reenje monetarnih problema i proirenje medjunarodne trgovine, rast
zaposlenosti, dohotka i proizvodnje.
Primarni cilj MMF na poetku svog rada je bio da sprei pojavu jo jedne globalne
ekonomske krize, koja je zabeleena tridestetih godina XX veka. Taj cilj je trebalo
ostvariti tako to bi se vrili pritisci na zemlje koje ne daju svoj doprinos
odravanju globalne agregatne tranje, dok bi se sami zajmovi davali onim
zemljama koje nisu bili sposobne da iz svojih sredstava pospeuju istu.
MMF je vremenom prerastao u instituciju koja obezbedjuje zajmove pojedinim
zemljama ako one sprovode politike poput smanjena deficita, poveanja poreza ili
pak poveanja kamatnih stopa. Najvii organi Fonda su: Odbor guvernera, odbor
izvrnih direktora i direktor.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

Osnovana je aprila 1991. godine sa seditem u Londonu, u cilju olakanja
tranzicije sedam centarlno planskih privreda bivih socijalistikih republika, na
trinu privredu. Najvei deo njenih sredstava usmerava se na zajmove za

privatizaciju. Uslov za njihovo korienje je potovanje ljudskih prava, razvijanje

demokratije, izgradnja pravne drave. Ima 62 zemlje lanice.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Osnovana je u Rimu 1958 godine i to je finansijska institucija Evropske
Unije.Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju Unije.
Akcionari EIB su zemlje lanice EU. EIB nema klijente koji ulau novac nego
iskljuivo finansira projekte, koji na drugi nain ne bi mogli da se finansiraju. Od
takvih projekata moraju da profitiriaju najnerazvijenije regije i projekti moraju da
privuku dalje izvore investicija.