1.

Šta izučava nauka o bankarstvu

Pojmovno bankarstvo obuhvata izučavanje bankraskog sistema i bankarske prakse, kao i izučavanje opštih
pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse. Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke, i ona
obuhvata: izučavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i načina organizovanja bankarstva u jednoj
nacionalnoj ekonomiji; kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovišta načela, strukture i
sadržaja tih poslova; refleksiju teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski
sistem, sa stanovišta uticaja na ekonomsku politiku zemlje i međunarodne ekonomske i finansijske odnose.
Nauka o bankarstvu daje objašnjenje sadržaja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Ona
objašnjava i princip i način obavljanja bankarskih transakcija i operacija, funkcionalne odnose u poslovanju
banke koje imaju odraza na finansiranje potreba komitenata banke i celokupne reprodukcije. Nauka o
bankarstvu je i posebna disciplina nauke o finansijama i povezana je sa ostalim finansijskim disciplinama

2. Šta je bankarsko poslovanje

Bankarsko poslovanje izučava se sa stanovišta sadržaja, funkcije i odnosa u privrednom životu zemlje, gde je u
savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja društvene
reprodukcije. Pošto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednička funcija, delokrug poslovanja
banke određuju sledeći poslovi:
 mobilizacija slobodnih novčanih sredstava i multiplikacija novca
 investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje
 posredovanje na finasijskom tržištu
Postoje dve osnovne vrste transakcija: 1.finansijske transakcije po osnovu tekućeg poslovanja privrednih
subjekata – transaktora (tekuće finansiranje) 2.finasijske transakcije kojima se prenosi finansijka štednja od
suficitarnih do deficitarnih privrednim subjektima – transaktorima (razvojno finansiranje)
Finansijski sistem ima bitnu ulogu u funkcionisanju svake novčane i tržišne privrede. Finansijski sistem je deo
ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje,
koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa

3. Šta je banka ?
Pojam reči banka je dosta star, potiče od italijanske reči banco = klupa, tezga, danas šalter na kojoj se vršila
razmena novca i ostale novčane operacije plaćanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na trgovima,
vašarima, sajmovima. Banke se definišu kao organizacije koje u svojoj glavnoj aktivnosti bave primanjem i
davanjem sredstava tj.posredovanjem u davanju kredita. Ova definicija ima nedostataka jer se njome obuhvata
velika većina banaka, ali ne i sve vrste banaka. Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji
posrednik, koja prikuplja slobodna novčana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim
vidovima, kroz odobravnje kredita i kupovinu hov, odnosno pruža druge vrste usluga svojim komitentima ili
obavlja finansijske transakcije za svoj račun, a u cilju ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu.

Kako se razvijalo bankarstvo?

Razvoj trgovine je doveo do pojave bankarskih poslova koji su imali za cilj da omoguce i olaksaju trgovinske
odnose na sirim prostorima.Prvi zapisi datiraju jos iz doba Vavilona(7-8 bek p.n.e),drugi izvori ukuzuju na
prapocetke bankarstva u gradu Ur i to u jednom njegovom hramu koji je poceo sa depozitnim poslovima u
kojima se uz naknadu cuvao novac i druge stvari od vrednosti,da bi se kasnije razvio platni promet i
kredtiranje.U antickoj grckoj,svaki grad-drzava je imao svoj novac pa su menjaci novca-trapezari imali
znacajnu ulogu u olaksavanju prometa medju gradovima-drzavama i trgovcima.Kasnije su se trapezari poceli
baviti i davanjem novca na zajam uz kamatu.Rim je iskoristio Grcka iskustva,a bankari su se bavili primanjem
depozita,davanjem kredita i platnim prometom.Raspadom Rimskog carstva i kasnije u feudalnim odnosima
dolazi do stvaranja velikog broja ,moneta,cime na znacaju dobijaju menjacki poslovi.Razvojem medjunarodne
trgovine banke se sve vise bave poslovima njenog kreditiranja,pri cimu su menice u tom periodu bile vazan
instrument placanja,kao i depozitne potvrde.Udrugoj polvini 17-og veka osnivaju se prve emisione banke,dok

1
pocetak 18-og veka karakterise osnivanje mnogih kom.banaka koje su bile privatnog ili javnog karaktera,a u 19-
om veku dolazi do razvoja investicionog bankarstva,a globalizacijom i liberalizacijom svetske privrede i do
razvoja medjunarodnog bankarstva.

Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteristike-esejsko pitanje

Postoji više kriterijuma za razvrstavanje banaka, ali najčešće se primenjuje kriterijum za podelu banaka koji
vodi računa o tome na koji način banke dolaze do sredstava odnosno sadržine poslova kojima se neka banka
pretežno bavi. Banke mogu biti:
 Centralne ili emisione – zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku
banaka. Najvažniji poslovi koji karakterišu rad centralne banke ubrajaju se pravo emisije novca i kredita,
sprovođenje monetarno-kreditne politike, stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti i obavljenje poslova za
račun države.
 Komercijalne ili depozitne – primarni posao ovih banaka je prikupljanje pretežno kratkoročnih sredstava iz
depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovništva i njihove usmeravanje uglavnom za komercijalne
namene kao što je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.
 Investicione – raspolažu dugoročnim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oročavanjem na duže
rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Bave se
pretežno dugoročnim kreditiranjem, a mogu biti specijalizovanog ili univrezalnog tipa.
 Granske ili specijalizovane – odobravaju kredite isključvo pojedinim privrednim granama npr.
poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita članova koji
pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. Posebnim vidom ovih banaka mogu se smatrati hipotekarne i
lombardne banke.
 Razvojne banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagođavanja
nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora (npr.infrastruktura) pod povoljnim usovima u
pogledu roka i kamatne stope nego što su standardni komercijalni uslovi.
 Regionalne
 Univerzalne – bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude kompletan
asortiman bankarsih usluga svojim komitentima i fizičkim i pravnim licima. Slične su depozitnim bankama,
ali mogu pružati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlađuje određena vrsta
bankarskih poslova.
 Medjunarodne (multinacionalne) banke karakteriše bankarsko poslovane u više zemalja preko mreže
filijala i afiljacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem sa sofisticiranoj informacionoj
tehnologiji.
 Mega poslovne

4. Koje je mesto i uloga centralne banke

Zauzima ključno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku banaka. Najvažniji poslovi koji
karakterišu rad centralne banke ubrajaju se:
 pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja; CB davanjem kredita odnosno kupovinom
nedospelih potraživanja od banaka stvara primarni novac koji će bankama poslužiti za odobravanje kredita
 sprovođenje monetarno-kreditne politike preko eskontne politike, politike operacija na otvorenom tržištu,
politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politike obavezene rezerve
stvaranje i sprovođenje spoljne likvidnosti – podrazumeva da CB stalno prati platni bilans i putem mera devizne
politike i drugih mera, povećava izvoz tj.usklađuje uvoz i izvoz, odnosno uskljađuje priliv i odliv kapitala;
obavljenje poslova za račun države – poslovi u vezi sa zaključivanjem i srevisiranjem državnih zajmova,
naplate poreskih i drugih prihoda u koris države, kreditiranje države za potrebe javne potrošnje

2
8. SPECIJALIZOVANE I GRANSKE B.
Bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova.
Mogu imati uzi ili siri repertoar bankarskih poslova sto ukazuje da je rec o odredjenom nivou uskog
poslovnog usmeravanja u podeli rada izmedju banaka.
Prema pojedinim obelezjima poslovne specijalizacije mozemo posebno razlikovati banke koje se bave:
• investicionim
• izvoznim
• uvoznim
• deviznim
• eskontnim
• poslovima sa HOV.
LOMBARDNE I HIPOTEKARNE banke,
Posebnim vidom specijalizovane banke mogu se takodje smatrati
koje se bave poslovima odobravanja kredita na osnovu zaloga pokretnih ili neopkretnih dobara

9. KOJIM POSLOVIMA SE BAVE RAZVOJNE BANKE?

Razvojne banke mogu biti nacionalnog ili medjunarodnog karaktera.One imajuza osnovnu funkciju finansiranje
programa razvoja i strukturnog prilagodjavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora,kao
sto je npr. Infrastruktura,pod povoljnijim uslovima u pogledu roka i kamatne stope nego sto su samostalni
uslovi.Izvori sredstava iz kojih se vrsi finansiranje mogu biti javni i privatni ili kombinovani,ukljucujuci i
sredstva koja se pribavljaju iz inostranstva.
Medjunarodne razvojne banke finansiraju investicione razvojne projekte i programe strukturnog prilagodjavanja
kao i razvoja institucija u zemljama clanicama,pod uslovom da su to projekti i programi za koje se sredstva ne
mogu pribaviti pod povoljnijim uslovima iz privatnih izvora ili na trzistu kapitala.

10.Šta je to univerzalna banka

Ovo je banka opšteg tipa. Bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude
kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima, i fizičkim i pravnim licima. Slične su depozitnim
bankama, ali mogu pružati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlađuje određena
vrsta bankarskih poslova. Po pravilu posluju preko razgranate mreže filijala na celoj teritoriji jedne države,
šireći se i preko granica.
Univerzalne banke se bave svim poslovima iz nomenklature bankarske registracije.
Obim i sirina poslova kod ovih banaka je utvrdjena velicinom banke (njenim potencijalom).
Potreba za formiranjem univerzalnih banaka proistice iz potrebe privrednih subjekata u materijalnoj
proizvodnji, koji celinu svojih finansijskih potreba u reprodukciji prezentuju univerzalnoj bankarskoj
instituciji.
Depozitni poslovi su ustvari primarni bankarski poslovi univerzalnih banaka, a za njih se vezuju i svi drugi
bankarski poslovi.

11. Kojim poslovim se bave komercijalne/poslovne banke?

Primarni posao depozitnih ili komercijalnih banaka je prikupljanje pretezno kratkorocnih sredstava iz depozita
sektora privrede,vanprivrede i stanovnistva i njihovo usmeravanje,uglavnom za odredjene komercijalne namene
kao sto je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok.Ovo je jedan od
najrasprostranjenijih oblika bankarskih institucija koje raspolazu mrezom filijala preko koje prikupljaju
depozite i vrse komercijalno kreditiranje ali i vrse poslove platnog prometa i druge poslove sa stanovnistvom.
Poslovne banke imaju dosta slicnosti sa depozitnim(komercijalnim) bankama pa se negde i pojmovno
izjednacava sa njima.U mnogim zemljama ne postoji „cisti“ tip poslovne banke,nego svojevrsna kombinacija sa
karakteristikama depozitne i poslovne banke koja do svojih sredstava dolazi prevashodno udruzivanjem
sredstava velikih preduzeca tako da raspolaze velikim potencijalom koji omogucava da finansijski na duze
rokove prati vece projekte svojih osnivaca ali i drugih komitenata.
3
1.Koji su osnovni bankraski sistemi
Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture,
funkcija, vlasništva i međusobne povezanosti.
Dva su osnovna modela finsijskih sistema:
Nemačko-japanski – bankarski sitem u kome banke i njihovi krediti imaju dominantnu ulogu pri finansiranju
preduzeća. Banke su veliki akcionari preduzeća. Za nemački model bankarsta karakterističan je model
univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalni i investicione banke i predstavlja glavni izvor
finansiranja firmi svih veličina.
Anglo-saksonski – model sa razvijenim finansijskim tržištem, primarna uloga u finansiranju preduzeća pripada
finansijskom tržištu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih fin.instrumenata. U Americi
1999. donet je zakon kojim se ukida obaveza razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajućih
društava

2.Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema SAD

Centralna banka Sad osnovana je kada je donet federal Reserve Act kojom je osnovan federalni rezervni sitem
sa 12 federalnih rezervnih banaka. Fed u Vašingtonu objedinjuje rad federalnih banaka i vrši funkcije cetralne
banke (kreira i sporvodi monetarnu politiku, kontroliše polovanje banaka članica, obavlja poslove za vladu Sad-
a). Fed emtiuje novac preko državne blagajne koji se tranferiše na federalne rezervne banke koje u svojim
oblastima snabdevaju komercijalne banke. Fed ima veliki stepen samostalnosti. Komercijalne banke su
najbrojnija vrsta banaka.

3.Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema Nemačke

Centralna banka je Savezna banka (Bundesbank) – predstavlja centralnu banku koja emituje novac, vodi
monetarnu politiku, vodi finansijsko i blagajničko polsovanje za Saveznu vladu. U svom poslovanju imala je
veliki stepen autonomimije koji je sada ograničen Evropskom monetarnom unijom i Evropskom centralnom
bankom. Dominira model univerzalne banke.

4. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema Svajcarske?

Anonimno bankarstvo kao pojam,podrazumeva pruaznje odredjenog spektra bankarskih usluga sa akcentom na
poverljivost transakcija i zastitu identiteta klijenata(pre svega njihovih depozita i racuna).Deo anonimnog
bankarstva moze ali i ne mora da se podvede pod offshore bankarstvo.Specificni vid anonimnog bankarstva je
tzv. Svajcarsko bankarstvo koje je sinonim za zastitu tajnosti klijenata(sem za racune osoba koje su povezane sa
kriminalom i terorizmom). Za svajcarsko bankarstvo je vezan i termin“klijenta sa zlatnim kljucem“koji ima
poseban VIP tretman,s tim da uz kljuc u paru ide lozinka sa brojem racuna.

5. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema zemalja u razvoju/tranziciji?

Struktura bankarskog sistema jedne zemlje evoluira u skladu sa datim ekonomskim,demografskim,finansijskim
i sirim drustvenim okolnostima,odrazavajuci dostignuti stepen privrednog i drustvenog razvoja. Stoga su
bankarski sistemi u vecini zemalja u razvoju jos uvek relativno nerazvijeni. Polazeci da su tri osnovne funkcije
bankarskog sistema u sferi platnog prometa,komercijalnog bankasrtva (finan.posredovanja)i pruzanja usluga
investicionog bankarstva,banke u zemljama u razvoju pruzaju uglavnom prve dve vrste usluga. Bankarske
sisteme zemalja u razvoju karakterise uglavnom slaba regulatorna i supervizorska infrastruktura.
Zemlje u tranziciji se nalaze u razlicitim fazama transformacije tj.tranzicije od ranijeg modela tzv.
Socijalistickog bankarstva koji je karakterisalo iskljucivo drzavno vlasnistvo u trzisno orijentisano bankarstvo
pa se zato i cesto koristi termin bankarstvo u tranziciji.

6. Šta je offshore bankarstvo

Suština offshore poslovanja se zasniva na korišćenju offshore kompanija, osnovanih sa relativno malim
sredstvima, za različite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaćanje poreza, a po potrebi i
4
sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski
ili ih nema (poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje. Postoje tri osnovna uslova koja
mora ispuniti offshore kompanija:
-Vlasnici offshore kompanija moraju biti stranci u odnosu na državu/teritoriju u kojoj se ova kompanija osniva
-Offshore kompanija mora biti osnovana sredstvima koja potiču van države/teritorije u kojoj je osnovana
-Sav prihod koji ostvari off.kompanija mora biti ostvaren u inostranstvu
Ove kompanije se uglavnom osnivaju u formi Doo ili akcionarskih društava. Najčešće su trgovačke kompanije,
ali tu su i finansijske, investicione, bankarske kompanije itd.

7. Šta je islamsko bankarstvo

Islamsko bankarstvo je deo ekonomskog modela koji svoje principe zasniva na Kuranu i drugim tekstovima
islama.U skladu sa islamskom etikom opravdano je samo ono bogatstvo koje je rezultat sopstvenog rada ili
preduzetnicke aktivnosti kao i nasledstvo i pokloni.Koriscenje ili razmena resursa ne smattra se aktom
exploatacije,ukoliko pri tome nisu narusene ekonomski opravdane vrednosne proporcije i ukoliko nije unapred
utvrdjena obaveza fixirane protivnaknade za koriscenje resursa.U skladu sa tim,nije doz\voljena razmena
neekvivalentnih suma novca,kao sto je slucaj kod kreditnih transakcija,gde se uz otplatu glavnice pojavljuje i
kamata kao deo novca.S druge strane dozvoljeno je finansiranje na principima zajednickog ulaganja(joint
venture) i deljenje profita i gubitaka,odnosno finansiranja na bazi direktnog ucesca u rizicnom kapitalu.Tako se
i razvio koncept tzv.Venture banking gde prihod banke ne zavisi od unapred utvrdjene kamate,nego od
uspesnosti poslovanja kompanije u koju su plasirana sredstva. Islamsko bankarstvo se realizuje u nekoliko
vidova pružanja bankarskih usluga. Tekući računi na koje se ne plaća kamata i banka garantuje povraćaj
sredstava u svakom trenutku, štedni računi koji garantuju povraćaj sredstava, ali ne donose učešće u profitu
banke, s tim da uprava može da odluči da se isplati poklon kao znak zahvalnosti što su sredstav bila na
raspolaganju. Investicioni računi dge deponent deli sa bankom profit i gubitak od investicija, pa garancija za
povraćaj sredstava u celosti nema.Banka koristi sredstva komitenata kako za finansiranje po principu
zajednickog ulaganja uz deljenje profita i gubitaka,tako i za finansiranje poslovnih trgovinskih transakcija po
principu“troskovi banke+naknada za ucinjene usluge“.

8.Sta je „podzemno“bankarstvo?
Neformalni sistemi transfera sredstava postoje u odsustvu klasicnih bankarskih kanala za transfer sredstava ili
egzistiraju paralelno sa njima,pre svega u zemljama Bliskog istoka i Juzne Afrike. Rezultat su nastojanja da se
olaksaju novcani trnsferi i trgovina izmedju udaljenih regiona. Transakcije se organizuju tako sto operater u
zemlji A prima novcana sredstva od svog komitenta i obraca se svom partneru u zemlji B da doznaci sredstva u
lokalnoj valuti komitentu u zemlji B koga je oznacio komitent iz zemlje A. Da bi se ovaj sistem realizovao na
dugorocnoj osnovi na veliko obicno postoji neka porodicna ili druga veza izmedju operatora u dve zemlje.
Medjusobni odnosi izmedju operatora u razlicitim zemljama se periodicno izracunavaju ili se to cini preko
posrednika. Troskovi transakcija su izmedju 2 i 5% i zavise od velicine transakcije,prirode odnosa izmedju
komitenata i operatora,valute,odredista,pregovaracke umsnosti ucesnika u poslu.

9.Sta spada u bankarsko poslovanje na veliko,a sta u bank.posl.na malo?

Bankarsko poslovanje na malo(retail banking)uglavnom podrazumeva pruzanje usluga individualnim
klijentima,i to fizickim licima odnosno stanovnistvu i domacinstvima,kao i malim preduzecima,gde je najveci
deo usluga u domenu vodjenja racuna(tekucih i stednih),platnog prometa,primanju raznih vrsta
depozita,odobravanja kredita,poslova sa kredtnim i platnim karticama.
Bankarsko poslovanje na veliko(wholesale banking)uglavnom podrazumeva bankarske poslove sa vecim
korporativnim klijentima i institucijama gde spadaju usluge primanja depozita,platnog prometa,vodjenja
poslovnih racuna,upravljanja gotovinom,upravljanja raznim oblicima aktive,kastodi poslova,razne druge
savetodavne i finansijske usluge,ukljucujuci i segmente institucionalnog bankarstva.

Sta je mikro bankarstvo?

5
Predstavlja pruzanje finansijskih usluga siromasnijim slojevima stanovnistva,uglavnom kroz odobravanje mikro
kredita koji treba da pomognu njihovo samozaposljavanje ili resavanje odredjenih egzistencionalnih problema.
Svoje zacetke vodi od 17-og veka u Irskoj,da bi sada u svetu bilo oko 7.000 mikrofinansijskih institucija. Kao
prototip ovog bankarstva uzima se Grameen bank u Bangladesu koja odobrava kredite najsiromasnijim
slojevima stanovnistva,bez obezbedjenja I ima oko 2.000.000 zajmoprimaoca,sa prosecnom vrednoscu kredita
od 100USD I stopom naplativosti svojih plasmana od 98%.

1. Kako se ostvaruje finansijsko posredovanje banaka?

Pribavljanje I usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banke. Banke vrse mobilizaciju
slobodnih novcanih sredstava I multiplikaciju novca zatim investiranje I alokaciju sredstava odnosno
upravljanje sredstvima I posredovanje na finansijskom trzistu.
2. Objasni mehanizam kreditno-monetarne multiplikacije
Izmedju kreditnog potencijala I potencijala za druge plasmane postoji veza I medjuzavisnost sa tzv.kreditnom
ultiplikacijom,jer obim kreditne I druge aktivnosti banke utice na formiranje dodatnih depozita. Naime na
osnovu primljenih depozita I drugih mobilisanih sredstava banka odobrava kreditne I druge plasmane koji su
veci od iznosa inicijalno primljenih sredstava,sto je specificna mogucnost bankarskog mehanizma,pri cemu je
ova mogucnost”emisije”kredita I drugih plasmana ogranicena iznosom sredstava koja se moraju izdvojiti na
ime obavezne reserve I reserve likvidnosti. Ovako kreirani krediti I drugi plasmani se ponovo vracaju u
bankarski system u vidu depozita koji se opet mogu iskoristiti za novi ciklus”emisije”kredita I drugih plasmana
umanjen za iznos obavezne reserve I reserve likvidnosti,itd. Kreditna multiplikacija kao process preko koga se
vrsi “emisija”novca (sekundarna emisija novca)dopunjuje process kreiranja(emisije)novca od strane centralne
banke(primarna emisija novca).

3. Kako se ostvaruje bankarsko polsovanje

Banke vrše mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita,
pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca), investiranje i alokaciju sredstava tj.upravljanje sredstvima
(plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika) i posredovanje na fin.tržištu (platni promet). Banke mobilišu
i koncentrišu raspoloživa novčana sredstva onih subjekata kojima ta sredstva u odredjenom vremenu nisu
potrebna, ali ih ulažu u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu prinos u vidu kamate – pasivna
kamata, i njih banka usmerava uz aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu i da banci donese profit
onim subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Postoje aktivni bankarski poslovi - kreditni i nekreditni
plasmani, neutralni ili uslužni bankarski poslovi – inkaso, depo poslovi, menjački, garancijski poslovi,
specifični bankarski poslovi (dopunski, pomoćni polsovi) – faktoring, lizing, osiguranje, konsalting.

4. Koja su osnovna načela bankarskog poslovanja

U svom poslovanju banka se mora pridržavati odredjenih načela ukoliko želi da se racionalno poluje i da se
obezbedi od mogućih potencijalnih rizika, to su:
Načelo likvidnosti – likvidnost banke je njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze. Indikatori
likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima. Likvidnost banke pored poštovanja određenih
načela bazira se na rezervama likvidnosti. To su primarne rezerve likvidnosti – gotovina, depozitne rezerve kod
CB u formi obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti, depozita po viđenju, sekundarne rezerve –kratkoročni lako
unovčivi kamatonosni plasmani u državne hov, hov koje emituje CB, komercijalni zapisi, tercijalne rezerve -
kreditni plasmani.
Načelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana – odnosi se na mogućnost plaćanja obaveza ili naplatu
potraživanja o roku i na način utvrđen između komitenata.
Načelo rentabilnosti – da se ostvari što veća dobit kao razlika između prihoda i rashoda banke, na razlici
između aktivne i pasivne kamate, odnosno po osnovu provizije za pružanje bankarskih usluga i troškova
poslovanja banke.
Konkurencija tera banke da ostvare sto vece profite ,povecanje prinosa na plasmane I smanjenjem troskova
poslovanja.
6
Prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost,dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju
likvidnost.

Koje vrste depozita postoje i koje su njihove osnovne karakteristike

Depozitni poslovi su pasivni bankarski poslovi, sa kojima se banka pojavljuje kao dužnik prema širokom krugu
poverilaca iz različitih sektora (privreda, neprivreda, stanovništvo). Banka na depozite ima obavezu da
deponentima isplati kamatu – za banku to je pasivna kamata. Položeni depoziti mogu biti različitog kvaliteta i to
su:
Depoziti po viđenju – komitenti deponuju svoja kratkoročna sredstava sa neograničenim pravom raspolaganja
u pogledu roka i iznosa plaćanja, po pravilu banka na ova sredstava ne plaća kamatu ili je ona veoma niska. Ova
sredstva za banku su najnestabilniji izvor sredstava ali i najjeftiniji.
Oročeni depoziti (investicioni depoziti) – imaju rok dospeća tj. rok nakon kog deponenti mogu raspolagati
svojim sredstvima. Na ove depozite plaća se kamata. Oročeni depoziti mogu biti na određeni rok ili depoziti sa
otkaznim rokom. Posebna kategorija oročenih depozita su depozitni certifikati.
Sa ograničenim rokom – sredstva se mogu koristiti po isteku određenog roka npr. 3,6 meseci, 1 godina.
Specijalni depoziti – posebna vrsta depozita koji nastaju po osnovu obaveze komitenta banke da izdvajaju
određena sredstva, bilo po osnovu poslovnih aranžmana (depozit za kredit) ili u skladu sa zakonom (sudski
depozit). Kamatna stopa na ove depozite je niža nego kod oročenih depozita. Ovo je relativno kvalitetan izvor
sredstava.
Transakcioni depoziti nalaze se na tekućim, žiro računima. Sa aspekta subjektiviteta deponenata depoziti mogu
biti: depoziti stanovništva, privrede, neprivrede.Sa aspekta valute razlikujemo: depozite u domaćoj i stranoj
valuti.

Sta su depozitni cerifikati?

Posebna kategorija orocenih depozita su tzv. Depozitni certifikati koji su obicno odredjene nominalne vrednosti
I rocnosti sa fixnom kamatnom stopom,a sa njima se moze trgovati na sekundarnom trzistu. Postoje I certifikati
o depozitu sa kojima se ne moze trgovati na sekundarnom trzistu,kao I certifikati o depozitu koji sun a manje
iznose(500USD)I nude se fizickim licima.

sta su aranzmani o reotkupu sredstava?

Aranzmsani o reootkupu sredstava(REPO)su novija varijanta superkratkorocnih kredita koje mogu da koriste
banke, ali I drugi ucesnici u finansijskim transakcijama,pri cemu se prodaja finansijske active vrsi uz obavezu
prodavca da tu istu aktivu mora da kupi po unapred dogovorenoj ceni u roku od svega jednog poslovnog dana
(overnight repos),pa do nekoliko meseci(term repos). Pri tome se kod repo aranzmana koriste drzavne
obveznice kao obezbedjenje,sto je I glavna razlika izmedju ovih aranzmana I medjubankarskih kredita za
likvidnost. Formalno se radi o kupoprodaji,posto banka prodaje hartije od vrednosti za novac,ali posto postoji
obaveza da se izvrsi transakcija u obrnutom smeru u kratkom roku,u sustini se rafdi o kreditu na bazi
obezbedjenja. Kamatna stopa(repo stopa) se obicno dodaje glavnici.

4. sta su NOW racuni,a sta SVIP racuni?

NOW (negotiable order of withdrawal)racuni su cekovni racuni koji donose kamatu. Pojavili su se u SAD 1986.
nemaju rok dospeca I placanje mora biti izvrseno u svako doba na zahteh komitenta,a osnovna svrha im je da
nudjenjem stimulativnih kamatnih stopa povecaju interes komitenata za koriscenje ove pogodnosti,s tim da se
uglavnom propisuje odredjeni minimum sredstava na ovom racunu.
SVIP depoziti(sweep accounts)su posebni depozitni racuni “koji se ciste/prazne” I na kojima se definise
minimalni I maximalni saldo iznosa sredstava koji moraju da budu na tom (tekucem ili stednom)racunu,s tim da
ukolko iznos sredstava na racunu predje utvrdjeni maximum banka automatski plasira ovaj visak sredstava u
kamatosne hartije od vrednosti,a u slucaju da iznos sredstava padne ispod utvrdjenog minimuma,banka
automatski prodaje hartije od vrednosti I “popunjava”racun.

7
5. Koji su nedepozitni izvori sredstava
Kreditni izvori – banke mogu pribavljati sredstva uzimanjem kredita ili zaduživanjem kod centralne banke,
domaćih ili stranih banaka. Krediti CB su standardni, uglavnom kratkoročni, dopunski izvor kreditnog
potencijala banaka. Krediti CB uglavnom su krediti za likvidnost, eskontni krediti, relombardni, selektivni.
Poslovne banke mogu povećati poslovni potencijal putem emisije hov na domaćem i stranom fin.tržištu. Ove
hov su uglavnom blagajnički zapisi i obveznice.
Na tržištu novca se vrše bankarske operacije sa dnevnim i terminskim novcem, na njemu se pojavljuju poslovne
banke i CB preko svojih dilera koji u ime banke nude i traže viškove novca.
Aranžmani o rekupovini sredstava su superkratkoročni krediti koje mogu da koriste banke i drugi učesnici u
fin,tržišnim transakcijama, pri čemu se prodaja fin.aktive vrši uz obavezu prodavca da tu istu aktivu mora da
kupi po unapre dogovorenoj ceni u roku od jednog polsovnog dana do nekoliko meseci. Državne obveznice se
koriste kao obezbeđenje.

kako se realizuje sekjuritizacija bankarskih kredita?

Proces prestruktuiranja bankarskih plasmana u kosist HOV naziva se sekjuritizacijom. Pod sekjuritizacijom
kredita podrazumeva se konkretna poslovna operacija banke u cilju transformacije bankarskih kredita u HOV
pre svega obveznice,emitovanje na bazi tih kredita odnosno transformisanje vec plasiranih kredita u odrzive
HOV (obveznice)na osnovu tih kredita.

7. kakva je uloga kompanije za posebne namene u sekjuritizaciji?

8. Koja je uloga kapitala banke i kako se on formira

Uloga kapital banke je specifična jer pasivna strana bilansa ne egzistira isključivo da bi se finansirale poslovne
aktivnosti banke tj. plasmani, već sama po sebi predstavlja deo poslovne aktivnosti banke tj. prikupljanje
sredstava. Akcijski kapital banke je vlasnički kapital uložen u banku i nema ročnost tj. u opticaju je sve dok
banka postoji, a banke prikupljaju sredstva po ovom osnovu emisijom akcija koje mogu biti osnivačke i one u
funkciji dokapitalizacije, obične ili prioritetne akcije – konvertibilne ili nekonvertibilne za obične akcije.Postoji
i mogućnost internog povećanja kapitala u banci koji proističe iz politike dividendi. Odlukom o tome koliki deo
neto profita (posle plaćanja poreza i troškova) će biti zadržan za razvoj i proširivanje polsovanja, a koliki će se
isplatiti akcionarima kroz dividendu.

Kako se formira cena bankarskih sredstava

Kod formiranja cene bankarskih sredstava moguća su dva pristupa:
Istorijski prosečni troškovi sredstava – dobijaju se sabiranjem svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim
zaduženjima, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka pozajmila (primljeni depoziti plus
dobijeni kredit).
Marginalna cena bankarskih sredstava – primeranije je da banka koristi sadašnje cene raznih izvora sredstava
tj. reprodukcionu cenu bankarkih sredstava – cena po kojoj bi u sadašnjoj situaciji na finansijskom tržištu banka
mogla pribaviti zadati obim izvora sredstava. Reprodukciona cena bankarskih sredstava može se posmatrati i
kao marginalna cena – cena dodatne jedinice sredstava.

10. Šta je to finansijski potencijal banke i kako se on formira

Finansijski potencijal kojim banka raspolaže u svom bilansu stanja izražava volumen ukupnih sredstava koji je
banka prikupila kao depozita, kreirala multiplikacijom svojih sredstava, pribavila iz kreditnih izvora i drugih
izvora zaduženja (emisijom hov) i stekla kao osnovni kapital banke. Tako struktuiran, finansijski potencijal
banke predstavlja zbir svih izvora sredstava banke,iskazanih u pasivi bilansa banke.

8
1. Šta je kredit
Kredit je najčešći bankarski posao plasmana bankarskih sredstava. U pravnoj teoriji on se definiše kao formalni
obligacioni ugovor, kod koga se poverilac obavezuje da dužniku stavi na raspolaganje određenu vrednost
izraženu u novcu, a dužnik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u
određenom roku i da plati ugovorenu naknadu. Kredit u najširem značenju predstavlja imovinsko pravni odnos
koji zasnivaju dva subjekta na taj način što jedan (poverilac) daje , a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca,
robe ili drugih vrednosti za određenu nameru ili bez namere uz obavezu da to vrati u određenom roku i pod
određenim uslovima, sa kamatom ili bez nje.Kamata je ugovorena naknada za korišćenje određene količine
zamenljivih stvari, najčešće novca, a zatezna kamata je sankcija za neblagovremeno ispunjenje novčane
obaveze.

Koje vrste kredita postoje

Prema obliku u kome se daju: robni, robno-novčani, novčani
S obzirom na nemenu: namenski i nenamenski
Prema rokovima otplate: kratkoročni(do 1 god.), srednjoročni(do 5g.), dugoročni(preko 5g.)
Prema načinu povlačenja kredita: jednokratni krediti i sukcesivni odnosno revolving i kreditne linije
Prema načinu otplate: mogu se otplaćivati u celini, u ratama i putem anuiteta
Prema subjektu koji ga daje: privatni i javni; prema dužniku: industrijski, poljoprivredni, bankarski, državni,
zadružni itd.
Prema rezidentnosti poverioca: domaći i strani
Prema obezbeđenju: realan i ličan, odnosno pokriven i nepokriven
S obzirom na obavezu vraćanja: kamatonosan i beskamatan
Oblik u kome banke daju kredite: menični, lombardni i kredit po tekućem računu
Banke daju kredite: u novcu ili daju garancije za kredit (garantovani), u obliku akcepta, rembrusa, avala,
žiriranja, garantnih pisama
U bankarskoj preksi postoje i: stalni i povremeni
Sa statističkog aspekta: odobrene i iskorišćene, kao i planirani i neplanirani
Postoje i mikro krediti od 100 do 20.000 USD na rok do 12 meseci, mali krediti do 125.000USD na rok do 3
godine.

2. Koji su principi kreditiranja

Pri odobravanju kredita banka se mora pridržavati osnovnih pravila bankarskog poslovanja, koji su zajednički
za sve banke i sve kredite – likvidnost, sigurnost i rentabilnost. Opšti principi kreditne politike banaka su:
1) Banka treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine komitente, industrijske ili privredne
grane
2) Kredite treba odobravati samo komitentima koji zadovoljavaju utvrđene kriterijume kreditne sposobnosti
3) U zavisnosti od kreditne sposobnosti tražiti komitentu odgovarajuće obezbeđenje
4) Odobravanje kredita se vrši u skladu sa utvrđenom procedurom u pogledu namene, cene, uslova, načina
otplate...
5) Banka treba da prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita
6) Mora kontrolisati namensku upotrebu kredita

3. Kakav je postupak kreditiranja

Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje preduzima zajmotražac, odnosno koje
čini banka da bi se odobrio kredit, a ovaj postupak zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita,
ročnosti kredita, iznosa kredita itd. Po pravilu postupak kreditiranja ima sledeće faze:
1) Podnošenje zahteva za kredit
2) Razmatranje i obrada kreditnog zahteva
3) Rešenje po kreditnom zahtevu i izveštavanje tražioca kredita
4) Zaključivanje ugovora o kreditu
9
5) Korišćenje kredita
6) Vraćanje kredita
7) Monitorig kredita

4. kako se utvrdjuje ugovorna kamatna stopa?

Ugovorna kamatna stopa,kao cena kredita ,predstavlja samo jedan od parametara(mada najvazniji) u ugovoru o
kredtu koji pokazuje koliko je korisnik krdita u obavezi da plati za koriscenje kredita. Kamata koju korisnik
kredita placa kao naknadu za koriscenje kredita obracunava se po nominalnoj kamatnoj stopi. Nominalna
kamatna stopa sastoji se od 2 komponente i to realne kamatne stope i (ocekivane) stope inflacije. Znaci,realna
kamatna stopa se,u principu,dobija kada se od nominalne kamatne stope oduzme inflacija. Sto je korisnik
kredita rizicniji veca je i kamatna stopa. Prvoklasnim duznicima banke naplacuju najnizu kamatnu stopu,tzv.
Primarnu kamatnu stopu. Ona predstavlja cenu izvora sredstava banke,uvecanu za troskove administracije
kredita i ukalkulisanu profitnu stopu banke. Ostalim korisnicima kredita banka naplacuje visu kamatnu stopu
koja se formira dodavanjem riziko premije na ovu kamatnu stopu, s tim da se ta premija krece u rasponu,u
zavisnosti od kategorije rizika korisnika kredita.

5. Šta je referentna kamatna stopa i koje su osnovne referentne kamatne stope

Referentna kamatna stopa je kamatna stopa na kredit(zajam) koju ugovaraju zajmoprimac i zajmodava, a koja
se određuje prema uslovima koji vladaju na određenom finansijskom tržištu i menja se u zavisnosti od kretanja
ponude i tražnje na tom tržištu. Na ovu referentnu kamatnu stopu kao baznu kamatnu stopu zaracunava se
odredjeni dodatak – marza koji ostaje fixan za ceo period trajanja ugovora,odnosno obracuna kamate po
kreditu,a reflektuje konkretan rizik zajmoprimca. Osnovne referentne stope su:
LIBOR – kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna
drugoj nude novac (depozite, depozitne certifikate)
LIBID - kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna
od druge traže novac
LIMEAN – predstavlja srednju vrednost izmedju LIBOR I LIBID.
EURIBOR – kamatna stopa po kojoj se nude terminski depoziti od strane jedne prvoklasne banke drugoj i
objavljuje se u 11h za spot vrednosti (u zoni eura)
EONIA – efektivna referentna stopa za overnajt depozite u eur.
FFR, PIBOR, FIBOR,SPV.

6. kako se utvrdjuje LIBOR?

Najpoznatija referentna stopa na medjunarodnom finansijskom trzistu je (london inter bank offered rate) koja je
kamatna stopa na kratkorocnom medjubankarskom trzistu u Londonu,po kojoj prvoklasne banke jedna drgoj
nude novac. Zvanicno je odredjeno 5 glavnih londonskih banaka svakog radnog dana u 11 sati po londonskom
vremenu. Po njoj se pozajmljuju veci iznosi na period od 1 do 5 godina. Koristi se kod sindiciranih kredita i
drugih oblika roll over kredita. Prema kamatnim stopama po kojima su zakljuceni odredjeni poslovi u toku
dana,kao i vrednosti ovih poslova,utvrdjuje se sredja stopa. Ta kamatna stopa se primenjuje na kredite cije
koriscenje pocinje za 2 naredna dana. Menja se svakodnevno,ali cim se depozit kupi za ceo rok za koji je
depozit kupljen ova kamatna stopa ostaje fixna.

kako se utvrdjuje EURIBOR?

Povodom osnivanja EU i EURA stvorena je nova referentna medjubankarska kamatna stopa u okviru
EU.EURIBOR je kamatna stopa po kojoj se nude terminski depoziti od strane jedne prvoklasne banke drugoj i
objavljuje se u 11h (po centralnoevropskom vremenu)za spot vrednosti. Kvotacija kamatne stope je sa tri
decimalna mesta za period od 1 nedelje do 12 meseci.

10
7. Šta je efektivna kamatna stopa
Efektivna kamatna stopa uključuje sve troškove koji su direktno vezani za uzimanje kredita, npr.razne naknade,
provizije, oportuitetne troškove garantnog depozita, poreze. Efektivna kamatna stopa je kamatna stopa cijom se
primenom diskontovani novcani primici izjednacavaju da diskontovanim novcanim izdacima koji se odnose na
date kredite,tj. Kamatna stopa cijom se primenom diskontovana serija neto novcanih tokova izjednacava sa
nulom. Kod efektivne kamatne stope neto novcanim tokovima smatramo razliku izmedju svih uplata u kreditora
i svih isplata u korist korisnika kredita na dati dan.To je stvarna cena bankarskog kredita.

8. Koje vrste bankarskih provizija postoje

Pored redovne kamatne stope, kod bankarskih kredita bi trebalo računati i sa provizijama za obradu kreditnog
zahteva i odobrenje kredita, odnosno njegovo puštanje u tečaj. Tu je i provizija za neiskorišćeni deo kredita,
odnosno provizija za angažovana sredstva za period njihovog rezervisanja do korišćenja. Pravni troškovi izrade
fin.aranžmana, razne takse i porezi koje banke na jedan ili drugi način prevaljuju na zajmoprimce.

Kako cena kredita utiče na profitabilnost banke

Određivanje cene kredita je glavna determinanta profitabilnosti banke, pri čemu analiza profitabilnosti se vrši
ex post, a određivanje cene kredita ex ante, tj. u momentu zaključivanja ugovora o kreditu što znači da se mora
razviti odgovarajući mehanizam njenog formiranja. Cena kredita treba da bude takva da banka u celosti pokriva
svoje troškove i ostvaruje ciljnu stopu prinosa na akcionarski kapital.

9. Kako se može vršiti obračun kamate na kredit

Za izračunavanje kamate upotrebljava se prost i složen interesni račun.
Prost interesni račun upotrebljava se u slučajevima kada se kamata izračunava na istu sumu (glavnicu) za svaki
period kapitalisanja.
Složeni interesni račun upotrebljava se za izračunavanje kamate na glavnicu koja je uvećana za prethodno
obračunate kamate posle svakog unapred utvrđenog vremenskog razmaka tj. ako se u periodu glavnica veća za
kamatu iz prethodnog perioda.

10. Kako se kredit može otplaćivati

Amortizovati kredit znači postepeno ga otplatiti po unapred utvrđenom planu (amortizaciji). Otplata (rata) je
deo kredita koji se postepeno vraća. Zbir otplata kredita i interesa na dug zove se anuitet. Amortizacija se može
vršiti jednakim otplatama ili promenljivim otplatama gde otplate rastu ili opadaju ili zaokruženim anuitetima.
Konverzija kredita nastaje kada se u toku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatna stopa, a može i jedno i
drugo. To je najčešće na zahtev zajmoprimca. Konverziju kredita banka vrši obračunom novog anuiteta na
osnovu ostatka glavnog duga. Konsolidacija predstavlja spajanje više dugova u jedan.

koji su bitni elementi ugovora o kreditu?

1. ukupan iznos kredita
2. mogucnost povlacenja sredstava u transama i poslednji moguci datum povlacenja
3. nacxin davanja dispozicije kreditoru za povlacenje sredstava
4. nacin otplate glavnice
5. utvrdjivanje kamatne stope
6. utvrdjivanje zatezne kamate
7. mogucnost da korisnik kredita odustane
8. stupanje ugovora na snagu

16.Šta je sindicirani kredit

Kada je traženi kredit suveše veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa
banaka se može obavezati da učestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog fin.aranžmana, s tim da se
utvrdi učešće svake pojedine banke u ovakvom „finansijskom paketu“. Tada se radi o sindiciranom kreditu.
11
Jedna banka preuzima ulogu nosioca posla,vodeceg agenta menadzera koji je odgovoran za struktuiranje
kredita, objedinjavanje ostalih finansijera, obradu, pracenje i administriranje kredita,a ujedno se stara da se sve
odvija u skladu sa sporazumom o kreditu Sindicirani krediti se obično koriste za velike projekte, koje realizuju
zajmoprimci sa visokim kreditnim bonitetom. Najznačajnija prednost sindiciranih kredita je što se putem njih
mogu relativno brzo obezbediti veliki iznosi u više valuta, a smanjuju se valutni i kamatni rizik kao i dodatni
troškovi.

17. sta je to konsolidacija kredita a sta konverzija kredita?Konverzija kredita nastaje kada se u toku otplate
promeni ili vreme otplate ili kamatna stopa, a može i jedno i drugo. To je najčešće na zahtev zajmoprimca.
Konverziju kredita banka vrši obračunom novog anuiteta na osnovu ostatka glavnog duga.
Konsolidacija predstavlja spajanje više dugova u jedan.

18. sta su to kreditne linije podrske?

Kreditne linije podrske emitentima,odnosno aranzman za podrzavanje emisije HOV(note issuance facility-NIF)
koji se zakljucuje izmedju banke i emitenta, prema kome banka garantuje da ce otkupiti ceo neprodati deo
emisije(obicno je u pitanju emisija srednjorocnih obveznica) ili za otkup dati kredit. NIF je u osnovi garancija i
ako se emisija ne moze plasirati u celosti,banka ili grupa banaka kupuje ne plasirane HOV od emitenta do
iznosa kredita i nakon toga organizuje njegovu dalju prodaju.

1. Koji su nekreditni plasmani banaka?

Najznačajniji nekrditni plasmani banaka su oni u razne hov na fin.tržištu. Plasmani u hov imaju dva osnovna
motiva:
-Povećanje profitabilnosti – ulaganja u srednjoročne i dugoročne hov
-Formiranje sekundarne rezerve likvidnosti – ulaganja u kratkoročne hov
Specifičan oblik nekreditnih plasmana su: poslovi izdavanja bankarskih garancija, poslovi avaliranja i
akceptiranja

2. Šta je tržište novca i koji su njegovi osnovni instrumenti

Novčano tržište je tržište na kome se traže i nude kratkoročna novčana sredstva i ono predstavlja ukupnost
novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i tražnje kratkoročnih slobodnih
novčanih sredstava izraženih u različitim vidovima bilateralnih i multilateralnih fin.instrumenata. U
savremenim tržišnim privredama, pojam tržišta obuhvata pojam nacionalnog i internacionalnog tržišta novca,
odnosno novčanih transakcija na njemu. Osnovni instrumenti ovog tržišta su: kratkoročne državne obveznice,
blagajnički zapisi komercijalnih banaka i CB, depozitni certifikati, bankarski i komercijalni zapisi.

3. Šta je tržište kapitala i koji su njegovi osnovni instrumenti

Tržište kapitala predstavlja specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima –
kapitalom i dugoročnim hov, odnosno vrednosnim papirima i onim fin.instrumentima čiji je rok dospeća duži
od jedne godine. Osnovni instrumenti ovog tržišta su: obveznice, akcije i druge dugoročne hov.
Obveznice spadaju u kategoriju HOV instrumenata duga i odrazavaju kreditne,tj. Duznicko-poverilacke odnose.
Mogu se def. Kao HOV koje svom vlasniku garantuju isplatu glavnice i kamate po unapred utvrdjenom
redosledu u odredjenom vremenskom periodu.

4. Koje vrste obveznica postoje

-Državne obveznice – izdaje i garantuje savezna država-vlada. Cilj emisije ovih obveznica je obezbeđivanje
pokrića deficita u investicionom i razvojnom delu državnog budžeta iz koga se finansira infrastruktura i drugi
projekti razvojnog karaktera.
-Korporativne obveznice – emituju ih velike i finansijski jake korporacije i akcionarska društva.

12
-Hipotekarne obveznice – su obveznice kod kojih se prilikom njihove emisije stavlja hipoteka na imovinu
emitenata. Ukoliko emitent u roku ne izmiri svoju obvavezu po emitovanim obveznicama, investitor će je
naplatiti prodajom nekretnina na koje je stavljen ahipoteka.
-Evroobveznice – su obveznice koje se istovremeno prodaju u više zemalja, posredstvom međunarodnog
sindikata banaka – potpisnica i veoma su efikasan način prikupljanja sredstava na međunarodnom tržištu
kapitala uz angažovanje banaka i fin.posrednika iz više zemalja.
-Ostale obveznice:
o Srednjoročne
o Osigurane i neosigurane
o Založne
o Certigikati o opremi
o Obveznice bez kupona
o Obveznice sa indeksiranom kamatom i obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom
o Obveznice bez dospeća – konsoli
o Samuraj, Jenki, Rembrant, Buldog obveznice
o Obveznice sa varantom
o Obveznice sa pravom opcije
o Obveznice sa pravom učešča u dobiti
o Prihodne obveznice
o Lyon

5. Šta su obične akcije, a šta preferencijalne akcije

Obične akcije su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa pravom glasa,
zbog varijabilnosti prihoda smatraju se najrizičnijim hov. Preferencijalne akcije su akcije koje svom vlasniku
garantuju određeni godišnji prihod, one ne donose pravo glasa, ali se može predvideti njihova zamenljivost u
obične akcije. Velika pogodnost je prioritet pri isplati u odnosu na obične akcije.

6. koji su najznacajniji nekreditni plasmani banaka pored plasmana u finansijske instrumente trzista
novca i kapitala?
Bankarske garancije
Bankarska garancija predstavlja poseban instrument koji izdaje banka radi osiguranja placanja i radi izvrsenja
ugovornih obaveza u roku i na nacin kako je to u ugovoru predvidjeno.
Bankarska garancija po svom sadrzaju i obavezi predvidja da ce komitent banke izmiriti sve preuzete obaveze
navedene u ugovoru prema korisniku garancija, a ukoliko on to ne ucini u roku, takvu obavezu izvrsava banka.
Kod bankarskih garancija, njenog koriscenja i izdavanja se pojavljuje vise lica:
• nalogodavac garancije (duznik)
• izdavalac garancije (banka garant)
• posrednik u garantovanju (banka)
• izdavalac supergarancije (konfirmirajuca banka, tj. banka supergarant).
Izdate garancije od banke mogu biti:
• platezne
• cinidbene.
Prema nacinu izvrsenja obaveza, garancije mogu bitiobicne,solidarne,neposredne posredne,
notificirane(nepotvrdjene),konfirmirajuce, bezuslovne i uslovne,nostro,loro,super-garaccije.
Akceptni kredit i aval
Akcept i aval predstavljaju oblik jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih vrednosnih papira
(menica) koje je emitovao komitent banke. Akcept kao jemstvo ima jacu obligaciju za banku, jer je bank-
akceptant duzna da na prvi poziv imaoca akceptirane hartije izvrsi isplatu kao prvi duznik, a da se naknadno
regresira od svog duznika.
13
Kod datog avala, primarnu obavezu za isplatu po dospeloj menici ima izdavalac te hartije, a tek ako poverilac
nije u mogucnosti da naplati od duznika svoje potrazivanje, tu obavezu isplacuje banka, na osnovu datog avala.
Poslovi akceptiranja i avaliranja, koji su sve cesci u praxi banaka, angazuju na odredjeni nacin kreditni
potencijal banke.

1. Koji su uslužni bankarski poslovi

Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih bankarskih poslova,
već su neutralni sa aspekta banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po sosnovu
pružanja jednog broja usluga komitentima. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju:
Trezorsko poslovanje,Poslovi depoa,Blagajničko poslovanje,Devizno-valutni i menjački poslovi
Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.

2. sta obuhvata trezorsko i depo bankarsko poslovanje?

Trezor je specijalno uredjen i obezbedjen prostor u kome su smestene odredjene vrednosti (pakovanja gotovog
novca u domacoj i stranoj valuti,kasete sa gotovinom blagajne, HOV
(menice,obveznice..),dragocenosti(plemeniti metali u posebnim kasetama)). Posebnim internim propisima
banke je uredjeno poslovanje trezora,a posebno lica koja vrse trezorsko poslovanje,tj.onih koji vrse poslove
sakljucara (trezori po previlu imaju 2 brave i 2 razlicita kljuca koja su kod ralicitih sluzbenika banke), kao i
rukovanje vrdnosninama-stvarima u trezoru, vodjenje poslovne evidencije.. slanje i prije vrednosti iz trezora i u
trezor vrsi se po kuriru(obicno kada se radi o vecim vrednostima) ,sa ili bez oruzane pratnje,ili preporucenom
(tzv.amanetnom)posiljkom kada se vrednosti zapakovane iznose i unose u trezor,uz upisivanje u posebnu
evidencije.
Komitenti poslovnih banaka mogu svoje vrednost(HOV,stranu valutu,razne vredne stvari),da
ostavljaju(deponuju) kod banke u za to posebno predvidjenom prostoru u banci(depou),a banka(depozitar) je u
obavezi da garantuje da ce vrednosti primljene u depo cuvati i da ce ih komitentu(deponentu), na njegov
zahetv,vratiti u nepromenjenom stanju.
Zavisno od nacina predaje vrednosti u depo,razlikuju se otvoreni i zatvoreni depo. Kod otvorenog - vrednost se
predaje u otvorenom vidu(nije zapecacen) sa spiskom vrednosti za koje banka potvrdjuje prijem. Kod
zatvorenog – vrednosti su zakljucane u kaseti ili zapakovane(u platno,kovertu ili kutiju) i zapecacene od strane
deponenta,tako da depozitar ne zna sta je primio u depo,s tim sto se u ovu vrstu depoa ne mogu ostavljati
odredjene stvari(lako zapaljive i kvarljive stvari,oruzje ili stvari ciji je promet zakonom zabranjen). Posebna
vrsta depo poslova banke je izdavanje sefova komitentima,obicno fizickim licima,da bi se u njima cuvale razne
dragocenosti,umetnicke slike,dokumenta..

3. koji su kastodi bankarski poslovi?

Posebna vrsta depo poslova su tzv. kastodi poslovi (eng.castody-starateljstvo, staranje, nadzor),gde banka
(kastodi banka-custodian bank) prima od komitenta nezapecacene HOV i preuzima obavezu (uz posebnu
proviziju) da na savestan i profesionalan nacin,pored klasicne funkcije depozitara,naplacuje kamatu, prinos ili
dividendu po osnovu deponovanih HOV,prati lutrijska izvacenja po osnovu HOV,povecanje
kapitala(ukljucujuci i glasanje na skupstini akcionarskog drustva u ime deponenta)..

4. sta je platni promet i koji su istrumenti platnog prometa?

Platni promet se javlja kao odgovarajuci novcani iznos, novcano placanje izmedju dva fizicka ili pravna lica ili
mesovito, od kojih jedno izmiruje obaveze, a drugo naplacuje svoja potrazivanja. Osnovna placanja u platnom
prometu se javljaju zbog:
• placanja za robu i usluge
• placanja po finansijskim odnosima.
S obzirom na nacin na koji se odvija, platni promet moze biti:
• neposredan, izmedju isplatioca i primaoca sredstava (zastupljen je izmedju gradjanskih lica)
• posredan, posredstvom odgovarajuce banke ili finansijske institucije (izmedju pravnih i drustvenih subjekata).
14
Funkcija platnog prometa se realizuje pomocu odgovarajuceg oblika novca (gotov novac, surogati novca, ziralni
ili bezgotovinski novac).
Tako razlikujemo gotovinski i bezgotovinski platni promet.
Sa stanovista domicila subjekata koji ucestvuju u platnom prometu razlikuju se:
• platni promet u zemlji, ako su oba ucesnika unutar zemlje
• platni promet u inostranstvu, ako domaci korisnik sredstava ima poslovni odnos (placanje) sa partnerom iz
druge zemlje.
Platni promet se odvija preko: banaka i posta.
INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA
• u zemlji
• u inostranstvu.
Obrasce platnog prometa i njihovu funkciju kao instrumente u platnom prometu odredjuje i propisuje Sluzba za
platni promet.
U zavisnosti od nacina placanja gotovinskog ili bezgotovinskog, razlikujemo:
• gotovinske
• bezgotovinske instrumente placanja.
Posebna grupa instrumenata su posebni (specijalni) instrumenti placanja.
U grupu gotovinskih instrumenata platnog prometa spadaju:
• nalozi za uplatu
• nalozi za isplatu.
U grupu bezgotovinskih instrumenata platnog prometa spadaju:
• opsti nalog za prenos, poseban nalog za prenos, nalog za obracun, nalog za naplatu,
zbirni nalog za prenos, interni nalog za prenos,
akceptni nalog, obracunski cek.
Posebni (specijalni) instrumenti platnog prometa su: menica,akreditiv,cirkularno-kreditno pismo, cek ,garancija.

5. Koji su specifični bankarski poslovi

Specifični bankarski poslovi (subsidijarni) predstavljaju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi što
celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj način ih još više vezale za sebe ali i ostvarile značajne
prihode, pošto su ovi poslovi često profitabiliniji od tradicionalnih bankarskih poslova. U ove poslove spadaju:
konultantski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom hov, brokerski poslovi, poslovi osiguranja, faktoring, lizing,
posredovanje u prometu nekretnina.

6.Koje poslove banke obavljaju u vezi sa emisijom i plasmanom u hov

Banke se pojavljuju kao savetodavci kompanija (emitenata) koje nameravaju da izvrše emisiju hov, ali i kao
operativni učesnici u celokupnoj transakciji. Banke prižaju pomoć oko izrade prospekata i drugih dokumentata
da bi se dobila dozvola za emisiju, daju garancije za uspešnost emisije, organizuju neposrednu prodaju na
primarnom fin.tržištu, izdaju potvrde o upisu i uplati akcija, čuvaju akcije... Banke se na sekundarnom
fin.tržištu pojavljuju u ulozi brokera odnosno dilera. Kod emisije hov banke mogu preko RUF aranžmana
preuzeti rizik plasmana tj. obavezu da otkupe sve neprodate hov ili da u tom iznosu odobre kupcu kredit, a za to
se naplaćuje upisana provizija.

7.Šta je lizing
Lizing predstavlja poslovni aranžman između davaoca lizinga i korisnika lizinga pri čemu davalac lizinga
ustupa na korišćenje sredstava sa zadržavanjem prava vlasništva nad njima i uz naplatu zakupnine, a korisnik
lizinga stiče samo pravo korišćenja sredstava do utvrđenog roka ili eventualnog njihovog otkupa.
Prema statusu davaoca lizinga razlikuje se:
-Direktan - davalac lizinga je istovremeno i proizvođač opreme – proizvođački lizing
-Indirektan – davalac lizing i finansijer posla je specijalizovana institucija, kompanija koja kupuje opremu od
proizvođača i daje lizing pod određenim uslovima.
15
Finansijski lizing je transakcija u kojoj jedna strana (davalac lizinga – lizing kompanija ili banka) na osnovu
specifikacije druge strane (korisnik) zaključuje ugovor sa trećom stranom (isporučilac) na osnovu koga nabavlja
opremu koje je odobrio korisnik lizinga i zaključuje ugovor sa korisnikom lizinga, prenoseći na korisnika pravo
da koristi opremu u zamenu za plaćanje lizing naknade.

8.Šta je forfetiranje
Ugovorom o forfetiranju, posebna vrsta eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraživanje sa dotadašenjg
imaoca (običnio izvoznika) na forfetera (banka ili specijalizovana institucija) uz odricanje prava forfeteru na
povratni zahtev u slučaju da potrživanje o dospelosti ne bude plaćeno od strane dužnika.
Prednosti – za izvoznika jer dobija odmah gotovinu za isporučenu robu i usluge, poboljašava svoju likvidnost,
oslobađa se kreditnog, valutnog rizika i fluktuacija kamatne stope, rizika izvoznog posla.
Osnovni nedostatak skup način finansiranja izvoznih poslova.
Forfetiranje je oblik finansiranja izvoznih kredita, koji se realizuju prodajom izvoznog potrazivanja banci ili
specijalizovanoj instituciji, uz dobitak fixnog iznosa, a na osnovu prezentiranja dokumenata kojima uvoznik
garantuje otplatu duga.
Ovako, izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit, stice gotovinu, uz odredjeno umanjenje.
Ovaj je posao slican eskontu menica kod komercijalnih banaka, njega karakterisu:
• duzi rokovi otplate (i do 7 godina)
• prenos celokupnog rizika duznikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili drugu instituciju, koja postaje
novi poverilac.
Forfeter mora pazljivo da oceni kreditnu sposobnost uvoznika, a za svoje obezbedjenje uobicajeno je da zahteva
i garanciju prvoklasne banke, sto povlaci troskove bankarske provizije.
Posto se forfetiranje najcesce ugovara pre zakljucenja izvoznog posla, to se trosak forfetiranja ukljucuje u
prodajnu cenu izvezene robe. Tako, operaciju forfetinga placa uvoznik ili najcesce krejnji potrosac. Kroz
mehanizam forfetiranja ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angazovana sredstva izvoznika sto poboljsava
njihovu likvidnost. Ovako cak i nelikvidne organizacije mogu da izvoze na kredit, jer se ne ispituje njihova
kreditna sposobnost, vec bonitet vrednosnih papira uvoznika. Na osnovu forfeting operacija formirano je tzv.
sekundarno trziste HOV, na koje forfeteri iznose otkupljene menice, akceptirane od strane uvoznika radi dalje
preprodaje. Najveci deo forfeting operacija se obavlja u Londonu, gde u ovom poslu operise oko 300 banaka od
kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane Co. za forfeting.

9.Šta je faktoring
Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor tj.faktoring institucija (banka ili specijalizovana isnstitucija koju
osniva banka) obavezuje se da će pruzeti potraživanja koja komitent ima prema nekom trećem licu uz
odgovarajuću naknadu (kamata, provizija i troškovi), stim da će se iznos potraživanja isplatiti komitantu pre
njegovog dospeća. Faktoring predstavlja prenos, tj. cesiju izvoznikovih potrazivanja na Co. koje avansiraju
sredstva (cak i do 90% vrednosti izvoza) prilikom izvoza robe relativno manje vrednosti ili pojedinih isporuka.
Na taj nacin se izvoznik kratkorocno kreditira, a preostali iznos daje mu se na raspolaganje kada kupac primi
robu, uz odbitak kamate i provizije.
Ovim vidom kreditiranja se, kao kod forfetinga, ubrzava obrt kapitala i podrzava prodor na nova trzista,
narocito manjih firmi koje nemaju pristup bankarskim kreditima. Ovaj vid kreditiranja je veoma razvijen u
anglosaxonskim zemljama.
Puni faktoring, ali uz visu proviziju, moza da obuhvati i poslove: platnog prometa,naplate duga
,knjigovodstva,izstrazivanja trzista i sl.

16
11. sta je eskontovanje?
Eskontovanje je jedan od najstarijih bankarskih poslova. Eskont (diskont) je odbitak kamate pri otkupu
potrazivanja (uglavnom na osnovu HOV,odnosno isprava o dugu,kao sto su menice) koja dospevaju
kasnije.Ovaj kredit banka odobrava na osnovu menicnog jemstva, sto znaci da je eskontni u stvari menicni
kredit.
Banka koja raspolaze slobodnim novcanim sredstvima otkupljuje menicu od imaoca te hartije pre njenog roka
dospeca. U tom postupku banka umanjuje eskontnu (menicnu) sumu za iznos eskonta (kamate) i provizije
banke.
Spremnost banaka da angazuje svoja sredstva za ovu vrstu plasmana zavisi i od podrske ovih poslova u okviru
monetarne politike CB.

12.sta su finansijski derivati i kako ih koriste banke?

Banke obavljaju poslove sa finan.derivatima u funkciji svoje zastite od rizika i to, pre svega,rizika deviznog
kursa i razlika kamatne stope,ali i poseduju uz proviziju,u realizaciji ovih aranzmana za potrebe svojih
komitenata.
Derivati spadaju u izvedene HOV posto se kreiraju na osnovu neke druge aktive i u njih se ubrajaju terminski i
likvidni terminski ugovori (forvardi i fjucersi),opcije i svopovi.
Svop(swap) je eng.rec koja oznacava“zamenu“i njome se uglavnom obuhvataju razni aranzmani zamene jedne
finansijske aktive za drugu. Osnovni vidovi svopova su kamatni svopovi(interest rate swaps)i valutni(currency
swaps)i to, kako za svoje poslove(radi upracljanja rizikom i zarade na ovim poslovima),tako i aranzmanski,za
potrebe svojih klijenata.
Forvard(forward) je prosta izvedena HOV,odnosno ugovor o kupoprodaji odredjene finansijske aktive po
unapred definisanoj ceni,gde ce se isporuka aktive i konacno placanje izvrsiti odredjenog dana u buducnosti.
Uslovi realizacije transakcije se individualno ugovaraju izmedju kupca i prodavca,bez posrednika (ili klirinske
kuce),sto ih razlikuje od fjucersa. Za banke su najznacajniji valutni i kamatni forvardikoji aranziraju,kako za
svoje potrebe (radi zastite od rizika i zarade),tako i za potrebe svojih klijenata.
Fjucers(futures) je terminski ugovor o kupoprodaji odredjene aktive,po kome ce se isporuka i placanje izvrsiti u
buducnosti. Fjucersi su visoko stendardizovani ugovori sa kojima se regularno trguje na berzi. Banke uglavnom
trguju sa finan.fjucersima(postoje i robni) u koje spadaju fjucersi na HOV(obveznice,akcije), valutni(gde se kao
osnovna aktiva pojavljuju vodece svetske valute), fjucersi na trzisne indexe i kamatni fjucersi,ulavnom radi
zarade,ali i svoje zastite od porasta troskova finansiranja,kao i fluktuacija deviznih kurseva.
Finansijske opcije(options) daju uglavnom vlasniku pravo,ali ne i obavezu,da kupi ili proda odredjenu
finansijsku aktivu po unapred utvrdjenoj ceni na odredjeni dan ili u odredjenom periodu. O vde ne postoji
obaveza izvrsenja ugovora za obe ugovorne strane,a kupac opcije placa prodavcu,ili ispisivacu(option writer),
odredjenu proviziju koja se zove opciona cena ili opciona premija koja predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik
cene aktive u osnovi opcije. Opcije imaju veliki znacaj za banke u osiguranju od rizika promene kamatne stope i
rizika promene deviznog kursa,kao i promene cene ostalih HOV i trzisnih indexa. U zavisnosti od vrste finan.
aktive koja je predmet opcije,razlikuju se opcije na HOV,valutne,kamatnu stopu i trzisne indekse

Šta je forfetirianje
Posao forfetinga sličan je poslu faktoringa, gde se najveća razlika odnosi na to što se u slučaju faktoringa vrši
prodaja potraživanja u zemlji, a u slučaju forfetinga potraživanja se prodaju u inostranstvu. Forfeting je oblik
finansiranja koji se koristi kod međunarodnih trgovinskih transakcija. Nominalno, forfeter ne prihvata
transakcije ispod USD 100.000. Učesnici u poslu forfetiranja su sledeći:1.Kupac (treće lice) koji nema
dovoljno deviznih sredstava za uvoz željenog dobra, obraća se prodavcu - izvozniku, direktno ili preko
svoje matične banke, zahtevom za kredit.2. Izvoznik (komitent) sam ili preko svoje banke obraća se
forfeteru (banci ili specijalizovanoj organizaciji za forfeting usluge) ili posredniku - makleru i nudi prodaju
svojih potraživanja od kupca, pod uslovom da ga forfeter po ispunjenju određenih uslova i predaje
dokumenata isplati.3.Forfeter preuzima od klijenta - izvoznika potraživanje koje on ima prema trećem licu

17
(kupcu-uvozniku), a koje joj klijent cedira uz prenos instrumenata za naplatu potraživanja o rokovima
dospeća koje je ugovorio sa kupcem (menica, dokumentarni akreditiv, garancija trećeg lica i sl.). Forfeter
prihvata cesiju potraživanja i isplaćuje nominalnu vrednost klijentu - izvozniku, uz odbitak eskontne stope,
provizije i troškova vezanih za taj posao. Pri tome, forfeter se obavezuje da će snositi rizik naplate
potraživanja, odnosno, da neće tražiti regresiranje nenaplaćenih potraživanja od klijenta – izvoznika

Šta predstavlja bilans stanja banke i koje stavke sadrži

Bilans stanja predstavlja dvostrani vrednosni pregled imovine i kapitala, tj. prikazuje način ulaganja kapitala
iskazano u aktivi i pregled kapitala po poreklu iskazano u pasivi Bilans stanja kao pregledna lista predstavlja
pregled stanja svega što jedno lice u nekom trenutku vremena poseduje (imovina) i svega što nekom duguje
(obaveze). Zato se kaže da bilans stanja prikazuje trenutno stanje (ili finansijski položaj) banke na određeni dan.
Minimum informacija koje mora da obezbedi bilans stanjasu sledeći podaci:
aktiva: Sredstva banke kod CB, Dinarski plasmani, Devizna sredstva i efektiva, Devizni plasmani i
potraživanja, Trajna sredstva i ulozi
pasiva: Dinarski i devizni depoziti, Obaveze prema CB, Obaveze prema drugim bankama, Obaveze po izdatim
HoV, Obaveze prema inostranstvu, Kapital, rezerve i dugoročna rezervisanja

Šta predstavlja bilans uspeha banke i koje stavke sadrži

Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi banke, kao i utvrđeni finansijski
rezultat banke (dobitak ili gubitak).  Sastavlja se za određeni vremenski period – 1 godina. U bilansu treba
uključiti:
prihode: prihod od kamata, prihod od provizija i naknada, dobitke umanjene za gubitke od HoV za trgovinu,
dobitke umanjene za gubitke od HoV za investiranje, ostali prihodi
rashode: rashod po osnovu kamata, administrativni troškovi, neposlovni rashodi, poreze i doprinose, ostali
rashodi
Bilans uspeha se, za razliku od bilansa stanja koji se sastavlja na određeni dan, sastavlja za određeni vremenski
period. On pokazuje ostvarene pozitivne i negativne komponente periodičnog poslovnog rezultata -prihode i
rashode i razliku između njih u vidu profita ili gubitka. Ako poslovni prihodi preovlađuju nad rashodima inicira
se poslovni rezultat u vidu profita. I obrnuto, veći rashodi nad prihodima vode negativnom poslovnom rezultatu
tj. gubitku.

šta je ALM koncept

ALM koncept podrazumeva upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa stanja banke. Obuhvata 4 kljucna
aspekta bilansa stanja banke: 1. aspekt likvidnosti, 2. rocna struktura kamatnih stopa na trzistu novca, 3. profil
dospeca aktive i pasive u banci, 4. rizik nevracanja glavnice i kamate. ALM koncept se bazira na prognoziranju
toka gotovine, strateskom planiranju, odrzavanju adekvatnog pula visoko kvalitetnih lako utrzivih stavki aktive
i diverzifikaciji u pogledu likvidnosti

kako se meri profitabilnost banke

Profitabilnost merena stopom prinosa po jedinici akcijskog kapitala, predstavlja najznacajniji sinteticki
pokazatelj performansnih mogucnosti banke. Profitabilnost banke varira direktno sa rizikom njenog portfolija
aktivnosti koji preuzima. Profitabilnost banaka se moze povecati putem povecavanja jednog ili vise od 4
primarna finasijska rizika banke: 1. kreditni rizik, 2. rizik likvidnosti, 3. rizik kamatne stope, 4. rizik
nesolventnosti. Kod izracunavanja profitabilnosti, koriste se 6 kljucnih pokazatelja i to: 1. prinos na akcijski
kapital ROE, 2. prinos na aktivu ROA, 3. kamatna marza NIM, 4. nekamatna marza, 5. operativni profit, 6.
prihod po akciji EPS. Osnovni cilj bankarskog menazdmenta je ostvarivanje adekvatne stope prinosa po jedinici
akcijskog kapitala tj. maksimiziranje trzisne vrednosti akcijskog kapitala.

18
sta su ROA, ROE i EPS
ROA – prinos na aktivu. Dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa prosecnom ukupnom
aktivom i pokazuje u kojoj meri je menadzment u banci efikasn u upravljanju aktivom banke
ROE - prinos na kapital. Dobija se tako što se neto dobit podeli sa trajnim kapitalom. Ovaj koeficijent pokazuje
kolika dobit se ostvaruje na uloženi akcionarski kapital, odnosno koliko će kompanija zaraditi angažovanjem
uloženih sredstava akcionara.
EPS - neto dobit po akciji. Dobija se tako što se ukupna neto dobit (dobit nakon odbitka poreza na dobit
korporacija) podeli sa brojem emitovanih akcija. Ukoliko ima više vrsta akcija sa različitim nominalnim
vrednostima, onda se računa procentualno učešće svake serije u ukupnoj dobiti, i taj iznos se deli sa
odgovarajućim brojem akcija. Ukoliko su iste nominalne vrednosti, onda se ukupna dobit deli sa ukupnim
brojem akcija. Čitanjem ovog pokazatelja investitor može saznati koliko neto dobiti preduzeća pripada po
jednoj akciji.

sta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju

Upravljanje rizikom se moze definisati kao bancina funkcija osiguranja od rizika, odnosno pod upravljanjem
rizikom se podrazumeva skup aktivnosti: 1. identifikaciju izlozenosti riziku za sve kategorije sredstava uz
procenu potencijalnih gubitaka; 2. procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u proslosti, kako bi
se procenijle verijable koje ce uticati na buducnost; 3. kontrolu rizika, u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika
gubitka primenom svih vrsta obezbedenja; 4. finansiranje rizikaa obezbedjenjem rezervi, ukljucujuci i
osiguranje; 5. razvoj administrativnih tehnika i koriscenje strucnih znanja (upravljanje rizikom). Generalni cilj
upravljanja bankarskim rizicima je optimizacija odnosa rizika i prinosa. Upravljanje rizikom je kvalitativno i
kvantitativno. Kvalitativno upravljanje zasniva se na ocenama bankraskih eksperata. Kvantitativno upravljanje
se zasniva na sagledavanju iznosa gubitka.

koje su osnovne vrste bankarskih rizika

Rizik se odnosi na mogućnost nastanka nekog štetnog događaja. U bankarskom sektoru, to se odnosi na
mogućnost nastanka gubitka na kapitalu ili rezultatu poslovanja banaka, kao i umanjenje sposobnosti banke da
realizuje svoje ciljeve i jača svoju poslovnu i finansijsku poziciju. Važne odrednice rizika su da je moguć, da
izaziva ekonomsku štetu, da je neizvestan i slučajan. Dve najvažnije grupe rizika kojima su banke izložene su:
finansijski rizici (kreditni rizik, rizik likvidnosti, tržišni rizici),
nefinansijski rizici (posledica su neadekvatnih procedura, ljudskog faktora, eksternih faktora (operativni rizici,
reputacioni, strateški, zakonski rizik).
Zbog potencijalnih gubitaka koje mogu da uzrokuju obe grupe rizika, banke moraju da kalkulišu i izdvajaju
potrebni kapital, kao branu sigurnosti u odnosu na agregiranu izloženost. U tom smislu, osim identifikacije
rizika, njihovog praćenja i kontrole, veoma je važna i kvantifikacija izloženosti.

Kako se odredjuje kreditni rejting, a kako se utvrdjuje kreditna sposobnost

Kreditni rejting određuje sposobnost lica da vraća kredit, tj. sposobnost lica da izmiri svoje dospele obaveze. Da
bi se smanjio kreditni rizik, potrebna je odgovarajuca standardizacija procedura i dokumentacije koja se
trazi. Ovo vodi standardizaciji rangiranja zajmoprimca koja je tradicionalna u komercijalnom bankarstvu i
izvestava o stanju kreditnog portfolija. Vecina kreditora danas koristi sisteme kriterijuma sa zbirom poena
za razmatranje zahteva za odobrenje kredita. Sistem kriterijuma sa zbirom poena ima prednost zbog toga
sto moze brzo da se obradi veliki broj kreditnih zahteva uz minimalni rad cime se smanjuju operativni
troskovi.
Kreditna sposobnost je procena koja pokazuje da li potencijalni dužnik može da preuzme obavezu redovnog
plaćanja anuiteta za određeni iznos zajma. Kreditna sposobnost se analizira kroz 5C faktora: Character
(karakter), capacity (kapacitet), capital (kapital), collateral (obezbedjenje), i conditions (uslovi). U analizi
kreditne sposobnosti koriste se i ocene kreditnog rejtinga zajmoprimca.

19
sta je likvidnosni rizik i kako se njime upravlja
Likvidnosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirenje dospelih
obaveza ili da dodje do neocekivanih odliva likvidnih sredstava. Likvidnost se u velikoj meri zasniva na
posedovanju likvidnih sredstava od strane banke, njenog toka gotovine i njenje sposobnosti da pozajmi sredstva
na trzistu. Adekvatna visina likvidnih sredstava, koju banka mora da poseduje, je promenljiva velicina i
likvidnost zavisi od trzisnih uslova i trzisnog prihvatanja rizika, kako kamatne stope, tako i kreditnog rizika,
koji proizlazi iz bilansnog ili vanbilansnog poslovanja banke. Izlozenost banke riziku likvidnosti moze se
izraziti statickim i dinamickim pokazateljima, pri cemu su staticki pokazatelji adekvatni za uslove u kojima
rizik likvidnosti zavisi iskljucivo od sposobnosti banke da transformise svoju imovinu u novcana sredstva. Cilj
upravljanja likvidnosnim rizikom treba da bude izbegavanje situacije da banka ima negativnu neto likvidnu
aktivu i iz tog razloga proistice upravljanje aktivom i pasivom (ALM koncept).

sta je kamatni rizik i kako se njime upravlja

Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni rizik za banku. Izlozenost
banke ovoj vrsti rizika proistice iz toga sto vecina njihovih bilansnih stavki generise prihode i troskove koji se
uskladjuju sa kamatnim stopama. Bazicnu meru kamatnog rizika predstavlja koeficijent odnosa izmedju stavki
aktive osteljivih na promenu kamatne stope i stavki pasive osetljivih na promenu kamatne stope. Jedan od
osnovnih načina zaštite banaka od kamatnog rizika jeste u korekciji kamatnih stopa u periodima koji su unapred
utvrđeni (obično 3 ili 6 meseci). To je značajno za smanjenje neusklađenosti između kamatne stope na
plasmane i kamatne stope na izvore sredstava. Izloženost kamatnom riziku zavisi od strukture pozicija u aktivi i
pasivi bilansa banke koju će banka da kreira u zavisnosti od stepena averzije prema riziku. Ako su banke
spremne da podnesu veći stepen kamatnog rizika, konkretna strategija će biti određena očekivanjima u vezi
promena kamatnih stopa. Ako se očekuje povećanje kamatnih stopa, povećavaće kamatno osetljivu aktivu u
odnosu na kamatno osetljivu pasivu jer će na taj način da skrate rok za ponovno utvrđivanje aktivnih kamatnih
stopa i samim tim ostvariti veći profit. Neophodno je da banka utvrdi prihvatljivi nivo izloženosti kamatnom
riziku u odnosu na svoj kapital, imajući u vidu da on predstavlja krajnji izvor njegovog pokrića.

sta je devizni rizik i kako se njime upravlja

Devizni rizik predstavlja rizik da banka ostvari gubitke u svom poslovanju usled promena u deviznim
kursevima. Ovaj rizik je posebno znacajan za banke koje posluju na globalnom planu sa vise valuta tj za
medjunarodne i multinacionalne banke. Izlozenost banke ovoj vrsti rizika pretpostavlja postojanje neto kratke ili
duge otvrorene pozicije u datoj valuti. Faktori nastanka deviznog kursa mogu biti vremenska izlozenost
(vremenska razlika izmedju nastanka obaveze i njenog placanja), bilansna izlozenost (promene kursa i njegovo
uticaje na aktivu i pasivu), i ekonomska izlozenost (realna promena kursa valute). Postoje 2 osnovne strategije
za upravljanje deviznim rizikom. Jedna je koriscenje hedzing transakcija kojima se pokriva valutni rizik, a
druga se sastoji u namernom formiranju kontrolisanog nivoa devizne izlozenosti sa ciljem da se ostvari
spekulativna dobit iz ocekivane promene deviznih kurseva.

sta je trzisni rizik a sta je rizik nesolventnosti i kako se njime upravlja

Trzisni rizik predstavlja rizik od negativnih odstupanja vrednosti otvorene trgovacke pozicije na osnovu
dnevnih cena zatvaranja u portfoliju banke koji je predmet trgovanja tokom perioda neophodnog da transakcija
bude likvidirana. Trzisni rizik se odnosi prevashodno odnosi na promene kamatnih stopa, deviznih kurseva i
cene akcija. Sa ovim rizikom se uglavnom suocavaju banke koje se base poslovima investicionog bankarstva.
Trzisni rizik je ogranicen na period neophodan da se otvorena pozicija zatvori. Kada je reč o ovom vidu rizika,
može se razložiti na sistematski i nesistematski, tj. specifični. Sistematski proizilazi iz promena u ekonomskoj
politici države i uključuje promene koje utiču na sve tržišne instrumente. Specifični proizilazi iz poslovanja
emitenta tog instrumenta i odnosi se na promene u cenama istog koje ne prate promene cena sličnih
instrumenata.
Rizik nesolventnosti pokazuje koliko moze da opadne vrednost aktive pre nego sto se ugrozi pozicija
deponenata i kreditora banke. Banka postaje nesolventna kada njene obaveze postanu vece od naplative aktive.
20
Uloga kapitala u bankama ne razlikuje se od njegove uloge u nefinansijskim institucijama, a ogleda se u
cinjenici da kapital predstavlja osnovni faktor dugorocne odrzivosti banke na trzistu i zastitno sredstvo za
prevazilazenje eventualnih problema u poslovanju. Tradicionalne mere rizika nesolventnosti se baziraju na
odnosu akcijskog kapitala i ukupne aktive i odnosu akcijskog kapitala i ukupnih depozita.

sta je operativni rizik i kako se njime upravlja

Operativni rizik se odnosi na verovatnoću nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital banke koji nastaju
zbog propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja
informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja. Kada su u pitanju zaposleni to
uključuje gubitke izazvane zbog prevara, neovlašćene radnje, prekoračenja ovlašćenja, gubici zbog njihovog
lošeg ponašanja. U drugu kategoriju spadaju gubici koji nastaju zbog grešaka, tj. nedostataka softvera, hardvera,
razvoja sistema i u servisiranju i sl. Procesne radnje uključuju gubitke zbog neadekvatne poslovne prakse,
nenamernih grešaka, neadekvatne obrada informacija. Na kraju, spoljašnji događaji su prirodne nesreće,
promene političkih i ekonomskih uslova, promene u zakonodavstvu,  ili događaji nastali od strane klijenata i
poslovnih partnera.

koji su osnovni elementi bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitala I

Bazelski sporazum I postavio je set pravila za vrednovanje adekvatnosti kapitala i minumum standarda koje
nacionalni organi supervizije treba da potpisu u svojim zemljama. Bazelski sporazum I identifikovao je kljucnu
ulogu kapitala pri proceni prihvatljivog nivoa kreditnog rizika, postavio zajednicku definiciju kapitala,
identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija, faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija i precizirao
nacin izracunavanja adekvatnosti kapitala.

koji su osnovni elementi bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitala II i III

Bazelski sporazum II zasniva se na 3 osnovna elementa: minimalan iznos potrebnog kapitala, proces supervizije
i trzisna disciplina. U okviru procene rizika, pored kreditnog i trzisnog rizika, ukljuceni su i operativni rizici. Po
ovom sporazumu, moguca su 2 pristupa u proceni kreditnog rizika: standardni pristup (procena od strane rejting
agencija) i pristup zasnovan na kreditnom rejtingu.
Bazel III znacajno povecava kvalitet bankarskog kapitala i njegov kljucni element je povecanje minimalnog
zahteva za akcijskim kapitalom

Koja je uloga informacionog sistema u bankama

Za uspesan savremeni bankarski menadzment neophodan je finansijski informacioni sistem koji pruza
aktuelne, potpune i kvalitetne informacije potrebne u procesu planiranja, odlucivanja, izvrsavanja i
izvestavanja kao i u tekucem operativnom bankarskom poslovanju. Oni cesto sadrze nekoliko podsistema,
kao podrska pri poslovima sa stanovnistvom, privredom i sl. Bez informacionog sistema nema elektronskog
prenosa podataka, elektronskog bankarstva, onlajn poslovanja itd. Postoje drugi informacioni sistemi koji
pokrivaju druge aspekte poslovanja kao sto su finansijsko-racunovodstveni segment, ljudski resursi, plan i
analiza. Ulaganja banaka u informacioni hardver i softver stalno rastu i bez toga nema opstanka na trzistu.

sta je berza
Berza je institucija finansijskog trzista vezana za tacno odredjeno mesto na kome se trguje
standardizovanim trzisnim materijalom, po utvrdjenim pravilima trgovanja. Na berzama se trguje hartijama
od vrednosti, devizama, finansijskim derivatima i robom. Postoje i mesovite berze na kojima se trguje
svakom vrste proizvoda (HoV i robom). Parket je ogradjeni deo dvorane na berzi, kome pristup imaju samo
ovlasceni berzanski posledici, a pristup parketu odredjuju pravila svake berze posebno. Brokeri su
posrednici koji imaju dozvolu za pristup na berzi i koji su ovlasceni da sklapaju berzanske poslove kao
kupci i kao prodavci, obavljajuci to u svoje ime ali za tudj racun. Posebna kategorija berzanskih posrednika
su dileri koji trguju u svoje ime i za svoj racun i tako sami snose rizik. Alternativni vid prometa akcija i
21
obveznica je tzv. trziste preko saltera ili vanberzansko trziste (OTC). Transkacije na berzi mogu biti
promptne (2-3 dana) i terminske (duzi vremenski rok). Investitori koji se na berzi interesuje za kotaciju
odredjene hartije od vrednosti, navodi se najvisa cena po kojoj su kupci zainteresovani da kupe i najniza
cena po kojoj su prodavci spremni da prodaju, s tim da kotacije nemaju karakter cvrste ponude.

kakve uloge banke mogu imati na finansijskim trzistima

Banke se pojavljuju u poslovanju sa hartijama od vrednosti u nekoliko osnovnih uloga. Mogu samo davati
uz naknadu savete u vezi sa kupovinom odrenjenih hartija od vrednosti. Mogu upravljati sredstvima svojih
komitenata. Mogu trgovati na berzi u svoje ime i za svoj racun u cilju plasmana raspolozivih viskova
likvidnih sredstava i ostvarivanja zarade. Mogu organizovati emisiju hartija od vrednosti na finansijskim
trzistima za svoje komitente emitente. Banke se pojavljuju na berzi kao neposredni emitenti sopstvenih
hartija od vrednosti i na taj nacin prikupljaju sredstva sa sopstveno poslovanje.

Kako posluju investicione banke na finansijskim trzistima

Osnovni oblici emisije hartija od vrednosti su: 1. javna ponuda na otvorenom trzistu kapitala, 2. direktan
plasman novo emitovanih akcija i obveznica institucionalnim investitorima i 3. ponuda akcija postojecim
akcionarima na bazi prava prece kupovine. Ako investiciona banka od emitenta otkupi sve HoV, radi dalje
prodaje po visoj ceni, to se zove garancija. Investicione banke imaju ogranicen obim sopstvenog kapitala,
ne mogu dozvoliti da se on zamrzne u neprodatim HoV tj. moraju pazljivo da vrse procenu svih elemenata
vezanih za emisiju. Kao posrednik, investicioni bankar izvrsava 3 funkcije: 1. pospesuje prodaju novih
HoV, 2. preuzima na sebe rizik eventualnog gubitka i 3. savetuje klijente o najpovoljnijem nacinu
finansiranja.

Kako se ostvaruje bankarski portfolio menadzment

Portfolio znači kombinaciju različitih vrsta aktive. U finansijama, portfolio se uzima kao pojam za
odredjivanje investicija u vise razlicitih oblika finansijske aktive, a najcesce razlicite vrste hartija od
vrednosti koje se nalaze u posedu individualnih investitora. Izbor odgovarajuceg portfolija zavisice od
ocekivanja investitora u pogledu prinosa, kapitalnih dobitaka i rizika. Osnovni cilj za kreiranje
investicionog portfolija je diverzifikacija rizika, uz ostvarivanje prinosa. Portfolio menadzment predstavlja
u osnovi upravljanje izborom razlicite aktive u okviru portfolija. On predstavlja kontinuirano procenjivanje,
menjanje i prilagodjavanje portfolija. Portfolio selekcija predstavlja izbor konkretnih hartija od vrednosti u
koje bi trebalo investirati, kao i odredjivanje proporcija izmedju pojedinih grupa hartija od vrednosti u
ukupnom investicionom volumenu, kako bi se ostvarili ciljevi investitora. Opsta portfolio strategija moze
se zasnivati na redovnoj kupovini i prodaji razlicitih vrsta finansijske aktive, u zavisnosti od njihovih cena,
roka dospeca i sl.

Sta je elektronsko bankarstvo i koji su njegovi vidovi

Elektronsko bankarstvo se moze odrediti kao pruzanje proizvoda za gradjane i proizvoda malih vrednosti i
usluga kroz elektronske kanale, kao i placanje velike vrednosti i drugih bankarskih usluga privredi, koje se
pruza elektronski. Primarni cilj uvodjenja sistema elektronsih placanja bilo je resavanje problema sistema
placanja zasnovanih na papiru, koriscenjem prednosti informacione tehnologije. Elektronski novac
omogucava kupovinu roba i usluga pomocu racunara u okviru komercijalne racunarske mreze ili preko
poslovnih bankarskih mreza. Dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na
tacki prodaje, pomocu instaliranih terminala u trgovackoj i usluznoj mrezi. Drugi oblik koriscenja
elektronskog novca je preko bankomata koji omogucavaju podizanje gotovine, polaganje depozita itd. Na
bankomatima se koriste kartice za elektronski transfer sredstava, pre svega, debitne kartice ili cekovne
kartice, koje omogucavaju vlasnicima da povlace sredstva direktnim zaduzivanjem svog racuna do visine

22
sredstva na racunu. Internet bankarstvo predstavlja obavljanje bankraskog poslovanja posredstvom
interneta. To je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 casa dnevno, bez prostorne ogranicenosti.

sta je finansijski konglomerat, bankarska grupa i bankarski konzorcijum

Konglomerat je grupa od dve ili više kompanija, uključujući matično i zavisno preduzeće. Posluju nezavisno
jedni od drugih, ali čine jedinstvenu multidisciplinarnu korporativnu strukturu kojom upravlja matična
kompanija. Konglomerat je poznat i kao „holding kompanija“. Finansijski konglomerat je grupacijska privredna
struktura koju cine pravna lica predominantno involvirana u registrovane finansijske aktivnosti. Bankarske
grupe su rezultat procesa spajanja i pripajanja. Bankarske grupe imaju razradjenu mrezu afilijacija, filijala i
organizacionih sektora kojom dominira jedna holding kompanija kao strateski centar grupacije. Preko ove
holding kompanije, koja predstavlja korporativni centar poslovnog bankarskog sistema, formulise se poslovna
strategija, koordinira i kontrolise poslovanje operativnih segmenata itd. Bankarski konzorcijumi se mogu
osnovati na trajnijoj osnovi ili prema prirodi i trajanju konktretnog posla koji banke zajedno kreditiraju. Ovi
konzorcijumi mogu biti konzurcijumi banka iz iste zemlje ili iz razlicitih zemalja.

Sta je medjunarodno monetarni sistem

Pojam monetarnog, odnosno novcanog sistema, podrazumeva organizovano uredjenje tehnickih i drugih
pitanja bitnih za funkciju novca u drustveno-ekonomskom zivotu pojedinih zajednica. Monetarni sistem se
moze definisati i kao skup nacela, metoda, mera, instrumenata i institucija kojima se kreira i povlaci novac
i regulisu monetarni tokovi u nacionalnoj privredi. Ucesnici u medjunarodnim monetarnim odnosima su
domaca i strana fizicka lica, preduzeca, banke, druga pravna lica i medjunarodne institucije. Subjekti,
institucije, mehanizmi i pravila cine medjunarodni monetarni sistem.

Sta je Bretonvudski medjunarodni monetarni sistem

Bretonvudski medjunarodni monetarni sistem zasnivao se na sistemu fiksnih pariteta i kurseva nacionalnih
valuta i Medjunarodnom monetarnom fondu, ciji je zadatak bio da se nadzire sistem fiksnih deviznih
kurseva i konvertibilnost valuta u tekucim transakcijama izmedju zemalja clanica, kao i da kratkorocnim
sredstvima pomaze finansiranje i prilagodjavanje platnobilansnih neravnoteza. Ovaj sistem je prestao da
funkcionise prestankom konvertibilnosti dolara u zlato.

Koja je uloga foruma za finansijsku stabilnost i sta uredjuje Opsti sporazum o trgovini uslugama
Forum za finansijsku stabilnost ima cilj da doprinese medjunarodnoj finansijskoj stabilnosti kroz siru
koordiniranu aktivnost velikog broja relevantnih medjunarodnih organizacija i institucija na utvrdjivanju
standarda za finansijske oblasti kao i standarde opsteg zdravog poslovanja. Cilj je da unapredi
madunarodnu finansijsku stabilnost kroz medjunarodnu saradnju, odnosno da procenjuje ranjivost
medjunarodnog monetarnog sistema i identifikuje akcije koje su potrebene da se ranjivost ukloni.
Opsti sporazum o trgovini uslugama ima cilj da pruzi okvir za opste prihvacena pravila koja rukovode
trgovinu uslugama zemalja STO (svetske trgovinske organizacije). Ovaj sporazum definise finansijske
usluge kao svaka usluga finansijske prirode koju nudi isporucilac finansijskih usluga, ukljucujuci usluge
osiguranja i druge finansijske usluge (primanje depozita, kreditiranje, lizing itd.)

Koja je uloga i znacaj MMF-a

Medjunarodni monetarni fond ima za cilj unapredjenje i razvijanje medjunarodne monetarne saradnje,
sirenje i ravnomerno razvijanje medjunarodne trgovine, odrzavanje stabilnosti deviznih kurseva,
multilateralizacija medjunarodnih placanja po tekucim transakcijama, ukidanje deviznih ogranicenja koja
sprecavaju rast obima medjunarodne trgovine i pomoc zemljama clanicama u cilju smanjenja
platnobilanske neravnoteze. MMF pruza finansijsku pomoc u vidu razlicitih vrsta kredita. Uloga fonda je

23
bila svojevremeno znacajna u sistemmu fiksnih deviznih kurseva, posto su sve zemlje clanice bile u
obavezi da utvrde paritet svoje valute, uz saglasnost fonda, i da je odrzavaju.

Koja je uloga i znacaj BIS

Banka za medjunarodne obracune (BIS) je najstarija medjunarodna finansijska organizacija. Zadatak BIS je
da obezbedi saradnju izmedju centralnih banaka i zemalja clanica i da brine o stabilnosti medjunarodnog
finansijskog sistema. U radu BIS ucestvuju centralne banke i medjunarodne finansijske institucije, tako da
se BIS moze gledati kao centralna banka svih centarlnih banki. BIS predstavlja instituciju u kojoj se
organizuju istrazivanja o razvoju medjunarodnog monetarnog i finansijskog sistema, prikupljaju,
analiziraju finansijske informacije i pruza tehnicka pomoc. BIS u izvesnim slucajevima daje kredite
centralnim bankama, po pravilu na osnovu deponovanog zlatnog pokrica.

Koja je uloga evropske centralne banke

Primarni cilj ESCB (evropske centralne banke) je da obezbedi cenovnu stabilnost, na principima otvorene
trznisne privrede sa slobodnom konkurencijom, uz afirmaciju efikasne alokacije resursa. Osnovni zadaci
ESCB ukljucuju: 1. definisanje i sprovodjenje monetarne politike, 2. rukovodjenje deviznim poslovima, 3.
drzanje i upravljanje deviznim rezervama zemljama clanica, 4. omogucavanje sto efikasnijeg platnog
prometa, i 5. sprovodjenje prudencijalnog nadzora nad kreditnim institucijama i odrzavanje stabilnosti
finansijskog sistema. ECB je potpuna nezavisna s tim sto da se rad odvija u saradnji sa sluzbama
nacionalnih centralnih banaka.

Koja je uloga Pariskog kluba i Londonskog kluba poverilaca

Specificni oblici koordinacije u domenu medjunarodnog finansijskog sistema, a pre svega u sklopu
resavanja problema krize dugova i koordinacije aktivnosti radi stvaranja uslova za naplatu portrazivanja, su
Pariski i Londonski klub. Pariski klub je neformalna i neinstitucionalizovana grupa javnih kreditora koja
ima ulogu da kreira odrziva resenja za problem servisiranja otplate spoljnih dugova od strane zemlje
duznika i sastaje se desetak puta godisnje. Londonski klub je neistitucionalizovano udruzenje komercijalnih
banaka koje se formira na ad hoc osnovi, sa ciljem da razmatra pitanja od interesa za zajednicki nastup
prema pojedinim zemljama duznicima. Predmet regulisanja od strane Londonskog kluba su samo
komercijalni kredit zemalja duznika i to iskljucivo glavnica.

Koje su karakteristike medjunarodnog kredita i medjunarodnih investicija kao oblika izvoza

kapitala
Medjunarodni krediti i zajmovi su tradicionalan i znacajan vid medjunarodnog kretanja kapitala. Zajmovni
kapital predstavlja takav oblik koriscenja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi duznika, a
vlasnik kapitala u ulozi poverioca. Zajmovni kapital se plasira preko trzista kapitala na duze rokove i nosi
veci stepen rizika, a samim tim ima i vecu cenu kostanja. Za medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala
bitno je medjunarodno finansijsko trziste preko koga se vrsi plasman i angazuju slobodna finansijska
sredstva. Direktne investicije u inostranstvo, ili strane direktne investicije predstavljaju takav oblik ulaganja
kapitala koji obezbedjuje stranom investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu
ulozenog kapitala. Svrha obih investicija je stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa,
i to tako aktivnog interesa u kome je sadrzana teznja investitora da kroz kontrolu i upravljanje ulozenim
kapitalom ostvaruje profit.

Sta je to medjunarodno bankarstvo

Medjunarodno bankarstvo je rezultat razvoja medjunarodnih trgovinskih i finansijskih odnosna, a posebno
razvoja medjunarodnih transfera razlicitih oblika kapitala, medjunarodnog platnog prometa i transakcija u
raznim valutama. Medjunarodno bankarstvo podrazumeva uglavnom tradicionalne poslovne veze sa
24
stranim bankama u cilju obezbedjenja stranog kapitala za domace potrebe, ostvarivanje medjunarodnih
placanja, kao i transakcije u raznim stranim valutama, ukljucujuci i ofsor bankarstvo. Danas moderne
medjunarodne banke obavljaju veliki broj razlicitih finansijskih transakcija i poslova, od kojih su
finansiranje medjunarodne trgovine i medjunarodna placanja samo jedan manji deo. Ono obuhvata: 1.
pruzanje bankarskih usluga klijentima, 2. obavljanje transakcija u devizama, 3. medjunarodni platni
promet, 4. davanje raznih garancija, 5. obavljanje transakcija sa raznim stranim HoV, 6. uzimanje kredita i
depozita iz inostranstva, 7. obavljanje drugih bankarskih poslova sa nekim elementom inostranosti.

Sta je multinacionalno bankarstvo

Motiv i cilj osnivanja visenacionalnih banaka je razvojno-ekspanzivnog karaktera, sto znaci da se ove
banke stvaraju u cilju razvijanja ukupne bankarske delatnosti. To su banke koje svoje redovno poslovanje
obavljaju u vise zemalja. Multinacionalno bankarstvo podrazumeva bankarske operacije koje se izvode u
vise razlicitih zemalja i nacionalnih sistema, Ta vrsta identifikacije, u osnovi, obuhvata tradicionalno
bankarsko poslovanje u inostranstvu i moderno evrotrzisno bankarsko poslovanje, kao i ofsor poslovanje.
Multinacionalne banke prate svoje komitente tj multinacionalne kompanije u njihovoj ekspanziji na nova
trzista i pruzaju im usluge. Multinacionalne banke deluju u pravcu integracije i globalizacije finansijskih
trzista.

Sta je Evrotrziste i koji su njegovi segmenti i instrumenti

Evrotrziste je posebno medjunarodno finansijsko trziste koje ne podleze nacionalnim i medjunarodnim
propisima. Ono se sastoji od vise specijalizovanih trzista na kojima se trguje razlicitim oblicima finansijske
aktive denominiranim u valutama koje su razlicite od domace valute emitenta ili holdera. Ono se sastoji od
trzista evrovaluta (novca), evrozapisa (nota, izdaju velike kompanije sa dobrim bonitetom), evroobveznica
(obeznice koje se istovremeno prodaju u vise zemalja) i evrokredita, i trziste evroakcija (akcije koje se
prodaju na nekoliko trzista akcija u sklopu evrotrzista). Glavni ucesnici evrotrzista su komercijalne banke,
centralne banke, kompanije i institucionalni investitori.

Sta je to platni promet sa inostranstvom i koji su njegovi osnovni instrumenti

Platni promet sa inostranstvom, odnosno medjunarodni platni promet, obuhvata sva placanja i naplate
izmedju fizickih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama, bez obzira na
osnov po kome se vrsi placanje i naplacivanje. Uplatnom prometu sa inostranstvom, za razliku od platnog
prometa koji se obavlja, ne postoji univerzalno zakonsko sredstvo placanja koje je prihvaceno u svim
zemljama. Izvrsavanje svakog naloga za placanje se vrsi po specificnom postupku u zavisnosti od
raspolozivih stranih sredstava placanja, nacionalna zakonodavstava kojima se uredjuje ova oblast,
konverzije i pariteta valuta, medjunarodnih bankarskih odnosa, instrumenata platnog prometa itd. Platni
promet sa inostranstvom se obavlja u razlicitim nacionalnim valutama, a prema skopljenim platnim
sporazumima i aranzmanima izmedju drzava koje ucestvuju u placanju, a operativno se sprovodi izmedju
banaka u zemlji i inostranstvu na bazi otvorenih kontokorentnih racuna i korespondentskih odnosa.

Koja je uloga banaka u platnom prometu sa inostranstvom i sta su korespondentski a sta

kontokorentni odnosi
Banke u svim zemljama koje obavljaju medjunarodna placanja zakljucuju posebne sporazume sa
odabranim bankama u drugim zemljama o medjusobnoj saradnji u izvrsavanju naloga za placanje. Banka u
pojedinim zemljama moze imati i vise korespondentskih banaka, uglavnom u zavisnosti od velicine svog
platnom prometa. Najcesce resenje je da jedna banka ovlasti drugu banku da otvori tekuci racun na ime
prve banke, i da sva buduca medjusobna idu preko tog racuna (kontokorentni odnos). Drugo resenje je da
banke svoja medjusobna placanja izvrsavaju putem svojih tekucih racuna kod neke trece banke, dajuci toj
banci ovlascenja da vrse placanja u korist korespondentskih banaka (indirektni korespodentski odnosi).
25
Tekuci racun koji jedna banka otvara kod svoje korespondentske banke predstavlja za nju tzv nostro racun
a za banku koj koje je racun otvoren je loro racun.

Sta je to bankarska doznaka

Doznaka ili bankarski platni nalog koristi se kao instrument placanja u platnom prometu sa inostranstvom,
kako kod isplata u inostranstvu, tako i kod naplata iz inostranstva. Kod doznake nalogodavceva banka daje
pismeni nalog svom korespodentu u inostranstvu da odredjenom pravom ili fizickom licu isplati odredenji
iznos naveden u nalogu. Ovaj instrument placanja zasniva se na odobravanju i zaduzivanju tekuceg racuna i
u njemu ucestvuju nalogodavac, banka nalogodavca, inostrana banka – korespodent i korisnik naloga.
Bankarska doznaka predstavlja klasican i najmasovniji instrument medjunarodnog platnog prometa,
narocito za placanja nerobnih transakcija, placanje avansa i kod placanja gde vlada puno poverenje medju
poslovnim partnerima. Bitni elementi doznake su: podaci o korisniku doznake, za ciji racun se dostavlja
doznaka, iznos doznake, osnov doznake i potvrda o postojanju pokrica na racunu.

Sta je to dokumentarni akreditiv i koje su osnovne vrste dokumentarnog akreditiva

Akreditiv je instrument i nacin placanja u unutrasnjem i narocito medjunarodnom prometu. To je bankarski
posao kod koga se jedna banka obavezuje prema odredjenom licu da mu isplati odredjeni iznos novca ili
akceptira menicu, uz ispunjenje odredjenih uslova ili bez uslova. Dokumentarni akreditiv predstavalja
obavezu banke da plati prodavcu robe ili usluga odredjeni iznos, pod uslovom da ovaj podnese zahtevana
iredna dokumenta kojima se dokazu otprema robe ili izvrsenje usluge u predvidjenom periodu.
Dokumentarni akreditiv pruza odgovarajucu pravnu sigurnost i prodavcu i kupci, sto je u medjunarodnim
trgovinskim odnosima veoma vazno. Postoji vise podela dokumentarnog akreditiva. Nostro akreditiv je
dokumentarni akreditiv koji se otvara po nalogu domaceg kupca-uvoznika u korist inostranog prodavca-
izvoznika, dok je loro akreditiv onaj koji otvara inostrani kupac-uvoznik u korist domaceg prodavca-
izvoznika. Opozivi dokumentarni akreditiv je takav akreditiv koji moze kupac-uvoznik u svakom trenutku
da opozove preko akreditne banke dok neopozivi dokumentarni akreditiv oznacava postojanje obaveze
prema prodavcu-izvozniku. Kod nepotvrdjenog dokumentarnog akreditiva, banka korespodent samo
prenosi obavestenje korisniku akreditiva da je akreditiv otvoren. Kod potvrdjenog dokumentarnog
akreditiva, banka korespodent preuzima, samostalno i nezavisno od akreditivne banke, obavezu prema
korisniku akreditiva u pogledju njegove isplate. Prenosiv dokumentarni akreditiv je onaj akreditiv kod koga
korisnik raspolaze pravom da banci izda nalog da akreditiv u celosti ili delimicno stavi na raspolaganje
jednom ili vise korisnika, dok kod neprenosivog akreditiva to nije moguce. Jednostrani dokumentarni
akreditiv predstavlja takav dokumentarni akreditiv koji se iskoriscenjem akreditivnog iznosa gasi, a u
slucaju rotativnog akreditiva, iznosi na koji akreditiv glasi posle izvrsenog koriscenja ponovo se vraca na
prvobitnu visinu akreditivnog iznosa.

Sta su bankarske garancije i koje su najcesce vrste bankarskih garancija u medjunarodnom prometu
Pod poslom bankarske garancije podrazumeva se pravni posao kojim jedno lice-garant, na zahtev drugog
lica ili po njegovoj instrukciji, preuzima samostalnu i neopozivu obavezu da trecem licu-korisniku
garancije isplati odredjeni iznos naveden u garanciji, ako ispuni uslove navedene u njoj. Bankarska
garancija ima svoju ekonomsko-finansijsku podlogu u osnovnom ugovoru, prema kome je duznik u
obavezi da u korist poverioca pribavi garanciju od neke banke. U ovim ugovorima obicno se predvidja
obaveza duznika ili kupca da kao instrument obezbedjenja poverioca ili prodavca pribavi bankarsku
garanciju u odredjenom iznosu. Ugovorom o garanciji, garant preuzima samostalno i nezavisno od
osnovnog posla obavezu u odnosu na poverioca, da ce naknaditi stetu koju poverilac moze da pretrpi
ukoliko bi doslo do neispunjenja ili neblagovremenog ispunjejna obaveza duznika. Bankarske garancije se
mogu podeliti prema razlicitm kriterijumima. Dele se na: garancije po poslovima sa inostranstvom, nostro i
loro garancije, uslovne i bezuslovne, direkne i indirektne, pokrivene i nepokrivene i cinidbene (garantuje
26
izvrsenje radnje) i platezne garancije. Postoje i garancije za ucesce na licitaciji, garancije za dobro izvrsenje
posla, garancije za vracanje avansa, garancije za otplatu robnih/finansijskih kredita.

Koji su ciljevi i osnovne funkcije NBS

Osnovni cilj NBS je postizanje i odrzavanje stabilnosti cena, uz ocuvanje i jacanje finansijske stabilnosti,
kao i davanje podrske sprovodjenju ekonomske politike, poslojuci pri tome u skladu sa nacelima trzisne
privrede. Osnovne funkcije NBS su da: 1. utvrdjuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku, 2. upravlja
deviznim rezervama, 3. utvrdjuje i sprovodi, u okviru svojih nadleznosti, aktivnosti i mere radi ocuvanja i
jacanja stabilnosti finansijskog sistema, 4. izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrsi kontrolu boniteta
i zakonitosti poslovanja banaka 5. izdaje i oduzima dozvolje za obavljanje delatnosti osiguranja, 6. izdaje i
oduzima dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, 7. obavlja poslove zastite prava korisnika
finansijskih usluga, 8. izdaje i oduzima dozvole drustvima za upravljanje penzijskog fonda, 9. izdaje
novcanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine, 10. uredjuje i kontrolise funkcionisanje platnog
prometa, 11. obavlja zakonom i ugovorom utvrdenje poslovne za RS.

Kojih se uslova moraju pridrzavati banke u Srbiji u svom poslovanju

Banka u skladu sa zakonom moze obavljati sledece poslove: 1. depozitne poslove, 2. kreditne poslove, 3.
devizne, devizno-valutne i menjacke poslove, 4. poslove platnog prometa, 5. izdavanje platnih kartica, 6.
poslove sa HoV, 7. brokersko-dilerske poslove, 8. izdavanje garancija i drugih oblika jemstva, 9. kupovinu,
prodaju i naplatu potrazivanja, 10. poslove zastupanja u osiguranju, 11. druge poslove za kojima je
ovlascena zakonom. Banke su duzne da pokazatelj adekvatnosti kapitala drzi na propisanom nivou i da
vodi poslovne knjige i racunovodstvene evidencije. Banka mora odrediti clanove skupstine, upravnog
odbora i izvrsnog odbora banke.

27