FAKULTET MEGATREND

VALJEVO

Seminarski rad

Medjunarodno bankarstvo

2
Međunarodno bankarstvo

Uvod

Istorija međunarodnog bankarstva počinje antičkim „bankama", kreće se od francuskih Templara, preko
razvoja italijanskih banaka kasnog Srednjeg veka, kolonijalne Španije, pa sve do XVII veka, amsterdamske
i još nekih engleskih banaka koje su tada osnovane i do danas posluju, i konačno do XX veka, Londona,
Tokija i Njujorka kao glavnih medunarodnih finansijskih centara.

Kroz ovaj dugi period desila se značajna evolucija bankarske industrije koja podrazmeva veliki napredak
računovodstva, načina transfera novca, nuđenja usluga i možda najvažnije razvoj tehnologije.
Medunarodno bankarstvo je sve to vreme vrlo tesno bilo povezano sa razvojem svetske trgovine,
procesom urbanizacije i, naravno, regulativom nadležnih institucija. Za medunarodno bankarstvo se
može reći da se najznačajnije razvilo tek 60-ih i 70-ih godina, kada su finansijske institucije SAD
dominirale u svetskom bankarstvu ekstremno brzo se šireći na inostrana tržišta. Do kraja 90-ih godina
međunardnim bankarskim vodama su vladale velike finansijske institucije i to ne samo iz SAD, već i iz
drugih razvijenijih zemalja - Japana, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade. Dakle, pored
zaključka da je reč o istorijski izuzetno starom vidu poslovanja, nameće se neizbežno pitanje: šta leži u
srži odluke da se nastupi van granica matične zemlje? Ipak, običaji, mentalitet, pa i regulativa su u
mnogome drugačiji od zemlje do zemlje. Ko su ciljna tržišta, koje se usluge nude i konačno šta je i u kojoj
zemlji zakonima dozvoljeno? Sama odluka da banka počne da nastupa u inostranstvu obično je doneta
sa ciljem da se usluže multinacionalni komitenti koji traže fmansijske usluge na novim tržištima.
Naravno, banke ovde očekuju profit od ulaska na novo nesaturisano tržište tako što će postati prvi veliki
igrači na tržišnom terenu i počinju da otvaraju, veoma rano i veoma brzo, ekspoziture na stranim
tržištima. Ova tendencija profitiranja iz prednosti dobijene brzinom dolaska banke „prve na tržištu"
najbolje se oslikava u slučaju zapadnoevropskih banaka koje su ušle na tržište Istočne i Centralne Evrope
90-ih godina. Kao se „širiti" po inostranstvu? Kada jedna banka odluči da proširi svoje delovanje van
matične zemlje, sledeće pitanje na koje nailazi je kako će strukturirati svoje poslovanje u inostranstvu.
Moguć je veliki broj scenarija, tj. može se nastupiti sa različitim organizacionim rešenjima.

Korespodentska banka (correspodent banking). Ovo je najmanji mogući nivo izloženosti banke na
inotržištu. On podrazumeva korišćenje neke lokalne banke koja će pružati usluge stranoj banci. Lokalne
banke korespodenti obezbeđuju čitav niz usluga stranim bankama koje nemaju svoje filijale u toj zemlji,
ili koje imaju filijale ali je tim filijalama npr. zabranjeno nuđenje odredenih vrsta usluga. Dobra strana
ovakvog poslovanjaje što je stranoj banci omogućeno prisustvo na tržištu neke zemlje, tj. pružanje
usluga bez postavljanja svoje mreže filijala. Za neke banke u SAD, pružanje korespodentskih usluga za
banke van SAD je najvažniji i najprofitabilniji deo posla (npr. neke banke obezbeduju platni promet po
izvozno/uvoznim operacijama za strane banke iz Tajlanda i Peraa, tako da one posluju preko američkih
banaka, pri tom nemajući troškove postavljanja i održavanja svojih poslova u SAD). Predstavništvo

3
(representative office). Korespodentske banke su svakako vrlo jednostavan način bankarskog poslovanja,
mada radeći na taj način banke žrtvuju veliki deo profita koji bi mogle ostvariti nudeći svoje
međunarodne bankarske usluge.

Sledeći nivo izloženosti su predstavništva preko kojih banke obezbeđuju svoje fizičko prisustvo na
nekom tržištu i u nekoj zemlji, mada sa vrlo malim ovlašćenjima. Predstavništva ne mogu raditi
tradicionalne bankarske poslove, u smislu primanja depozita ili davanja kredita.

Kada se radi o promenema na medjunarodnom nivou, relevantnim za ekspanziju

medjunarodnih aktivnosti banaka, može se govoriti o’ sui generis’ regulaciji na
medjunarodnom planu,koja je u funkciji globalizacije medjunarodnih finansijskih i
bankarskih tržista. Sredinom 60-tih godina povećan je značaj medjunarodnih aktivnosti u
poslovnoj strategiji razvojno orjentisanih banaka. Radi se o procesu internacionalizacije u
bankarstvu koji je rezultat profitne motivnosti tržišno orjentisanih banaka , kojim je domaće
tržištepostalopreusko.

Medjunarodno bankarstvo sa svim svojim determinantama, kao deo opste svetske

finansijske infrastructure, krajem 20 veka najzad je pobedilo pogresno uvrezeno misljenje o
neprofitabilnosti bankarskih institucija koje je vladalo u zemljama socijlistickog bloka, tako i
u nas i otvorilo nam mogucnost siroke konzumacije suficitnih medjunarodnih
finansijskih resusursa, njihovog plasmana u privredni razvoj i izlaska
iz.jednog teskog i bolnog tranzicionog ciklusa.
Medjunardne finansijske institucije su su ogromna sansa za nasu dugorocnu impementaciju
kvalitetnih razvojnih programa i ulazak u svet evropskih i interkontinentalnih integracija
Kompatibilni, pravno sigurni i ekonomski zdravo utemeljeni propisi nude pristup
medjunarodnim centrimima kapitala.

1. Interni faktori razvoja medjunarodnih

aktivnosti banaka

Težeći da maksimiraju profit kao sopstvenu funkciju cilja, početkom 60-tih godina
nastaju promene u okviru nacionalnih bankarskih sistema koje su nužno dovele do
povećanog značaja medjunarodnih finansijskih transakcija u poslovmoj politici većih
banaka.

1.1.Koncetracija banaka

Najpre je uočen dugoročni trend koncetracija poslovnih banaka, koji je praćen sve

4
većom difersivikacijom poslovnih jedinica i ostalih organizacionih delova u okviru
složenih poslovnih bankarskih sistema. Proces integracije je heterogenog karaktera,
jer se odigrava ne samo kod istorodnih banaka, već i izmadju različitih tipova
banaka, kao i izmadju banaka i štedionica i nebankarskih finansijskih institucija.
Može se reći da je proces integracije u savremenom bankarstvu uslovljen
afirmacijom sve raznovrsnijih privrednih tokova , ekspazivnim razvojem
medjunarodne trgovine, raznolikošću investicionih ulaganja, kao i povremenim
inflacionim udarima. U takvim uslovima jedino snažne banakarske institucije mogu
garantovati finansijsku sigurnost. Kindelberg nameće zaključak da je realna opcija
integrisano jedinstveno svetsko tržište roba, usluga i kaptala sa jedinstvenim
svetskim novcem, monetarnim institucijama i kordiniranom monetarnom politikom.
Kada je započeo proces koncetracije banaka, nastale krupne banke su ugrozile
opstanak mnogih malih banaka, koje su se inače oslanjale na šaltersko poslovanje.
Zbog toga je većina banaka pristupila formulisanju strategija medjusobnog
integrisanja i preuzimanja.

1.2. Univerzijalizacija banaka

U nekim zemljama je početkom 80-tih godina započeo process univerzijalizacije

banaka(SAD), dok u evropskim bankarskim sistemima ovaj proces je ubrzan. Došlo
je do preorjentacije sa specijalizovane na univerzalnu banku.
Velike banke postaju univerzalne banke kod kojih nestaje strikno bilansno i
funkcionalno razgraničenje izmedju komercijalnih banaka, koje kreiraju novac i
štednih i drugih finansijskih institucija koje vrše distribuciju postojeće likvidnosti
sistema. Zapravo, univerzalno koncipirana savremena poslovna banka vrši
kratkoročno i dugoročno kreditiranje, kofinansiranje, potrošačko kreditiranje,
finansiranje i promovisanje izvoznih aktivnosti, projektno finansiraje, naučno-stručne
ekspertize, tehnološko-informativne funkcije, sve u cilju podizanja nivoa efikasnosti,
uz mogućnost disperzije rizika i povećanja likvidnosti i sigurnosti. Osnovna
karakeristika velikih univerzalnih banaka da im domaće tržište postaje preusko, s
jedne strane i da im se smanjuju tradicionalne banakarsko-kreditne aktivnosti u
korist novih oblika mobilizacije, plasmana i prometa novčanih sredstava, s druge
strane.

1.3.Deregulacija nacionalnih bankarskih sistema

Postoje različita shvatanja o pojmu regulacija. Najpre, to je politika koja treba da

ispravi propuste tržišta donošenjem i sprovodjenjem pravila koja ograničavaju
ponašanje svih ili nekih učesnika na tržištu. Regulacija moze biti i odluka da se iz
određenih razloga interveniše na tržištu. U osnovi regulacije je očekivanje da će se
adekvatnim akcijama i korišćenju predvidjenih mera i instrumenata uticati na
povećanje efekata u bankarstvu.

5
Formalna deregulacija u američkom bankarstvu započinje marta 1980. godine
donošejem bankarskog akta DIMCA (deregulacija depozitnih institucija i Monetarnu
kontrolni akt), kao i donošenjem Garn-St-Germain Akt (1982.).Suština ovih promena
je deregulacija aktivne kamatne stope (Reg Q) i ukidanje seperacije bankarskih
poslova na pojedine institucije. Došlo je do homogenizacije finansijske uslužne
industrije i do opšte konkurencije bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija.
Može se reći da su prvi oblici medjunarodne aktivnosti banaka bili usvojeni
pokušajem prevazilaženja domaćih rigidnih ograničenja u njihovom poslovanju, a sve
u cilju maksimizacije profita.Otvaranjem procesa formalne deregulacije u okviru
nacionalnih bankarskih sistema još više je ubrzana internacionalizacija bankarskih
aktivnosti. Zbog medjusobne upućenosti i povezanosti svetskih finansijskih tržišta
nastala je potreba specifične regulacije na internacionalnom nivou, o čemu će biti
reči u okviru podtačke eksternih faktora.

1.4. Marketizacija bankarstva

Deregulacja u bankarstvu 80-tih godina dovela je do tada, do nevidjene konkurencije

unutar industije finansijskih uslova i do tada tržišno orjentisane banke u novim
uslovima su se potpuno okrenule tržištu. Došlo je do opšte marketezacije
finansijskog sektora, čime je marketing strategija postala sastavni deo poslovne
politike svake one banke koja računa na veći profit na poboljšanje kokurentske
pozicije, a ponekat i na opstanak. Sve institucije finansijske usližne industrije
povećavaju broj zaposlenih marketing specijalista, razvijaju marketing funkciju, kao i
marketing organizacionu strukturu. Neke banke sprovode marketing kampanje, koje
im omogućuju lidersku poziciju na nekom segmentu tržišta finansijskih usluga, kao
što je dečja štednja, ili kreditiranje mladih bračnih parova.

1.5. Homogenizacija bankarskih institucija

Povezano s predhodnom tendencijom javlja se proces homogenizacije u bankarstvu.

Bankarska uslužna industrijska revolucija postala deo šire finansijske uslužne
industrije. Tradicionalne podele izmedju finansijskih institucija u pogledu vrste
poslova i odvojenih tržišta relativiziraju se pod uticajem napred navedenih tendecija.
Veliki lanci robnih kuća velike industrijske korporacije i njihove finansijske kompanije
i osiguravajuća društva preobrazili su se u kompleksne finansijske institucije s
pretenzijom da obuhvate celokupno finansijsko poslovanje svojih klijenata.

1.6. Sekjuritizacija u bankarstvu

Povezano sa homogenizacijom moze se razmatrati i sekjuritizacija u bankarstvu.

Radi se o tome da su i pre zvanične deregulacije konverzijalne banke počele sa
emitovanjem vrednosnih papira i pretvaranjem svojih zajmova u tržišne oblike , a to
je u osnovi sekjuritizacije (securitzation).
Smanjuje se priliv finansijske štednje preko banaka i sve veća masa novčanog
kapitala je izvan bankarske intermedijacije, a povećava se intermedijacija

6
nebankarskih finansijskih institucija.

1.7. Prodor finansijskih konglomerata

Kao odgovor na dezintrmedijaciju banaka su izvršile protivudar, najpre u periodu

regulacije širenjem vanbiilansnih stavki što im omugućava ponovni prodor u oblast
direktnog finansiranja, a nakon deregulacije povećanim učešćem na tržištu hartija od
vrednosti. Time se bankarstvo ponovo penje na lestvicu intermedijacije, čime se
zapravo, odvija proces reintermedijacije u bankarstvu. U osnovi stvaranja
konglomerata su velike prisilne ili dobrovojne integracije ili akvizicije. Organizaciona
struktura je različita i moze obuhvatiti komercijalne banke itd.

1.8. Tehnologizacija bankarstva

1.8.1.Uloga I značaj tehnologije u bankarstvu

U bankarstvu razvijenih tržišnih privreda tehnička opremljenost je neophodan faktor

svih finansijskih inovacija. Najznačajinija inovacija je otvaranje novih tržišta, što je
omogućeno deregulacijom finansijskog poslovanja, tj. oslobadjanjem finansijskih
tržišta od prevelike zakonske u državne kontrole. Postoji čudna veza izmedju
finansija i tehnologije. Ima se utisak da finansijske ustanove trguju vremanom,
odnosno troškovima i dobicima koje ono donosi. Moglo bi se reći da se sve više
trguje buducnošću, jer finansijski posrednici pospešuju štednju, obezbedjuju od
nezavisnosti, smanjuju rizik. Razvoj tehnologije i njena praktična primena, naročito
telekomunikacijskih sistema, u znatnoj meri menja ambijent u kome posluju
finansijske institucije, kao i oblike njihove aktivnosti , prostor za aktivnost
nacionalnih i medjunarodnih tržišta kapitala. Opšti zahtev prema informacionoj
tehnologiji je integralna obrada mnoštva informacija i sve brže i jeftinije obavljanje
finansijskih transakcija.
U budućem periodu banke očekuju od informacione tehnologije da reši neke već
ispoljene probleme.

1.8.2.Nacionalni i medjunarodni oblici elektronskog bankarstva

Primena savremene tennologije u bankama motivisana je potrebom vršenja sve

većeg broja operacija, za što kraće vreme, uz što manje troškova, uz smanjenje
učešća živog rada i sa visokim stepenom tačnosti. Elektronsko bankarstvo prestavlja
najznačajniju finansijsku inovaciju, koja je omogućila informaciona kompjuterska
tehnologija .Elektronsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa
sredstava i automatizaciju bankarskog poslovanja. Dominanatan oblik elektronskog
novca je elektronski transfer sredstava na tački prodaje (electonik funds transfer at
point of sale, EFT\POS, pomoću instaliranih kompijuterskih terminala u velikim

7
robnim kućama. Drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući
instaliranim bankomatima (Automated Teller Machines- ATM).
Za integracioni uticaj elektronskog bankarstva na unutrašnjem planu karakterističan
je slučaj SAD. Naime, sve veća upotreba ATM je ubrzavala inovacione procese u
bankarstvu. Jedan vid elektronskog bankarstva svetskih razmera, koji je nastalo na
tlu Evrope, s tendencijom širenja na ostale kontinente, jeste Society for Worldwide
Interbank Financial Telecommunication –SWIFT. 
SWIFT komunikaciona mreža sastoji se od dva operativna centra (Holandija i SAD ).
Krajem 80-tih godina mreza SWIFT-a je počela da zastareva, a krajem 90-tih godina
započeo je proces planske obnove sistema, čije je konačni cilj prelazak na tehnološki
i funkcionalno efikasniji sistem SWIFT II. Danas SWIFT I i SWIFT II rade paralelno
tako da banke učesnice neće primetiti konačni prelazak sa jednog na drugi sistem.

2. Eksterni faktori razvoja medjunarodnih aktivnosti banaka

2.1.Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti

Medjunarodna regulacija bankarskih aktivnosti imala je za cilj harmonizaciju odnosa

izmedju zemlje osnivača banaka i zemljama gde je osnovana banka, u pravcu
izjednačavanja statusa inostranih banaka sa domaćim bankama, a time i ukidanja
ranije diskriminacije inostranih banaka. Radi se o svojevrsnom procesu
internacionalizacije kontrole u odnosu na medjunarodne bančane aktivnosti. Pri
tome, finansijsku regulaciju u internacionalnim okvirima treba shvatiti u smislu
otklanjanja elemenata konflikta koji mogu proizići iz različitog stepena deregulacije
unutar pojedinih finansijskih sistema, što bi na svetskom nivou dovodilo do konflikta
nacionalnih interesa.Tržišno orjentisani autori , osetljivi na kvalifikaciju, umesto
medjunarodne regulacije koriste izraze kordinacija i konvergencija.
Cilj je da se na svetskom planu institucionalizuje standardno harmonično i stabilno
funkcionisanja banaka u medjunarodnom finansijskom sistemu, minimizuje rizik i
stvore jedinstveni uslovi kompetitivnosti.

2.2 Globalizacija finansijskih tržišta

2.2.1.Tokovi globalizacije finansijskih tržišta

Suština globalizacije finansijskog tržišta jeste denacionalizacija finansijskih

transakcija, koje ne poznaju vremenske i prostorne barijere, jer se medjunarodne
finansijske transakcije javljaju u vidu elektrinskog implusa, što znači da je brzina
njihovog odvijanja jedino ograničena propusnom moći kompjutera.
S obzirom na ovu polaznu premisu, moguće je uočiti četiri perioda relevantnih za
analizu globalizacije finansijskih tržišta. Prva faza započinje sredinom 6o-tih godina
XX veka kad su nastale sledeće promene : 
1. Formirane su ekonomske integracije izmedju homogenih grupacija zemalja ;
2.Ekspanzivno su se razvijali madjunarodni trgovinski odnosi;
3.U razvijenim trzisnim privredama krupne korporacije internacionalizaciju svoje

8
poslovanje;
4.Relativiziraju se ograničenja u funkcionisanju medjunarodnog finansijskog sistema
uz veću katalizatorsku ulogu medjunarodnih finansijskih organizacija.
Druga faza globalizacije se vezuje za 70- te godine tokom kojih su intenzivirani
finansijski odnosi, naročito preko medjunarodnog bankarstva. Dok se treća vaza
odvija 80-tih godinama. Prvo, eskalirao je problem prezaduženosti zemalja u razvoju
(ZUR), drugo tada se intenziviraju procesi ka izgradnji evropskog monetarnog i
finansijskog sistema (EMS). Treće formiraju se novi finansijski centri sveta(“azijski
tigrovi”). Četvrta vaza globalizacije finansijskih tržišta započinje pocetkom 90-tih
godina i može se reci da se i danas odvija. Nekadašnja EEZ je prerasla u Evropsku
uniju s osnovnim ciljem da zemlje članice ostvare potpunu integraciju ekonomskih i
finansijskih odnosa od 1999.godine na osnovu jedinstvene valute euro.

2.2.2. Karakteristike globalnog finansijskog tržišta

Do saznanja o osnovnim karakteristikama globalnog finansijskog tržišta može se doći

analizom: 1.obima i strukture finansijskih resursa, 2.strukture učešća osnovnih
grupacija zamalja na tržištu, 3.institucionalne i sektorske strukture 4.stepen
povezanosti domaćih sa medjunarodnim trzistem (osmoza), 5. pozitivnih efekta
rizika i kontrole.
Pod sektorskom strukturom globalnog finansijskog tržišta podrazumevaju se
privredni sektori koji dominantno formiraju finansijske viškove, s jedne strane i
sektori koji dominantno povlače sredstva sa globalnog tržišta, s druge strane.
Medjunarodno finansijsko tržište je jedan od najvažnijih delova globalnog
finansijskog sistema i funkcioniše na bazi kompleksnih relacija tržišnih snaga i
mehanizama, regulativnih sistema država, monetarnih i finansijskih aranžmana
nadnacionalnih institucija i aktivne uloge banaka i ostalih finansijskih subjekata.
Značajna karakteristika globalnog finansijskog tržišta jeste njegova povezanost sa
domaćim finansijskim tržištima. Stepen njihove povezanosti je poznat kao “osmoza”,
pri čemu se pod ovim pojmom podrazumeva fleksibilno i fluidno povezivanje složene
i slojevite strukture tržišta.

2.2.3. Specifični aspekti globalizacije finansijskih tržišta

Globalizacija finansijskih tržišta je veoma dinamična jer se ogleda kako u

ekspanzivnom rastu obima finansijskih resursa na finansijskim tržištima, tako i u
realnom rastu, nakon sto se isključe efekti promene deviznih kurseva, dvostrukog
računanja i delemičnog prekrivanja izmedju pojedinačnih tržišta. Prva i najznačajnija
karakteristika globalizovanog finansijskog tržišta jeste progresivno širenje
multinacionalnog bankarstva, što je posledica medjunarodnog poslovanja banaka. Za
nivo globalizacije finansijskog tržišta naročito su bitni odnosi izmedju medjunarodnog
društvenog proizvoda, medjunarodne trgovine i obima finansijskih transakcija.
Najpre su zabeležene veće stope rasta medjunarodne trgovine(7%) u odnosu na
stope rasta medjunarodnog društvenog proizvoda(5%). Navedena razlika u stopama
imala je za posledicu veći porast tražnje za finansijskim resursima i plaćanjima u

9
medjunarodnim okvirima.Time su nastale promene i u medjunarodnom poslovanju
banaka, koje je pre toga bilo neposredno povezano sa trgovinskim medjunarodnim
transakcijama. Treća karakteristika globalizovanog medjunarodnog bankarstva
odnosi se na sve veće učešće tzv.automatskog tržišnog prelivanja finansijskih
resursa medju zemljama u odnosu na klasične bankarske metode i instrumente.
Uvodjenjem tržišnih modela u prelivanju medjunarodnih finanijskih resursa,
globalizaciji medjunarodnih finansijskih tržišta i medjunarodnog bankarstva doprineo
je i opšti trend liberalizacije finansijskih i kapitalnih tokova izmedju zemalja.
Značajna osobina globalizovnog finansijskog tržišta i medjunarodnog bankarstva
jeste masovna primena sve savršenije informacione tehnologije, koja je omogućila
integrisanje, evrovalutnog kreditnog i kapitalnog tržišta sa ostalim svetskim
berzanskim organizacijama.
Da bi se očuvala stabilnost medjunarodnog bankarskog sistema i ograničili rizici
izvršeno je nadnacionalno institucionalizovanje monitoringa i supervizorstva
poslovanja banaka na madjunarodnom finansijskom tržištu, zatim izvršena je
harmonizacija poslovne politike i unifikacija bankarskih bilansa i finansijskih
izveštaja.
Veoma značajan faktor globalizacije finansijskog tržišta bilo je finansijsko
integrisanje zemalja nekadašnje Evropske ekonomske zajednice u okviru Evropske
unije, gde su garantovane slobode kretanja kapitala, pruzanja finansijskih usluga i
formiranja finansijskih institucija.

3.Indikatori ekspanzije medjunarodnog bankarstva

Za procenu stepena ekspanzije medjunarodnog bankarstva postoje dva pristupa:

institucionalni i funkcionalni. Institucionalni pristup podrazumeva analizu
institucionalne strukture i mreže banaka na svetskom finansijskom tržištu.
Funkcionalni pristup se zasniva na analizi bilansnih pokazatelja obima i strukture
prelivanja finansijskih resursa na medjunarodnom trzistu.

3.1. Institucionalni pristup

Imajuci u vidu institucionalni pristup, može se uočiti izražena tendencija širenja

medjunarodnne mreže institucija za preusmeravanje finansijskih resursa. Ovaj oblik
ekspanzije je dominirao u početnom periodu medjunarodne ekspanzije banaka i
smatra se klasičnim oblikom ekspanzije.Usled veće primene sve savršenije
informacione tehnologije u bankarstvu ,klasični razvoj mreže banaka dolazi u drugi
plan. Naime, relativizira se značaj formiranja banaka i njihovih organizacionih delova
u inostranstvu, uz istovremeno uvodjenje elektronskog i kompijuterskog bankarstva.
Time se menjaju klasični obrasci poslovanja medjunarodnih banaka, uz
standardizaciju i drastično smanjenje troškova medjunarodnih bankarskih transakcija
koje se zasnivaju na potpunoj kompjuterizaciji transfera finansijskih resursa izmedju
zemalja.

3.2.Funkcionalni pristup

10
Kod funkcionalnog pristupa razmere ekspenzije se sagledavaju na osnovu analiza
bilansnih pokazatelja obima i strukture prelivanja finansijskih resursa na tržištu, kao
sto su: 1.bruto medjunarodne obaveze banaka, 2. bruto medjunarodni plasmani,
3.neto bankarski krediti na medjunaronom trzistu, 4. neto obim Evrovalutnog tržišta.
Prva dva indikatora su zasnovana na bruto metodologiji, koja se zasniva na
dvostrukom evidentiranju i redepozitiranju. Kao globalni pokazatelj ekspanzije
medjunarodnog banakarstva koriste se stope učešća inostranih aktiva i pasiva u
ukupnoj aktivi i pasivi banaka na globalnom finansijskom tržištu. Podaci pokazuju da
se ovaj indikator kreće na nivo od 24- 26% ukupne aktive i pasive, uz istovremeno
dinamične stope rasta medjunarodne aktive i pasive banaka na prosečnom
godišnjem nivou od 27 – 28%. 

4.Razvoj bankarskih aktivnosti od “bankarstva na malo”i “bankarstva na veliko” do

“medjunarodnog bankarstva”

Osnovu za razvoj medjunarodnih aktivnosti banaka prestavljaju “bankarstvo na

malo”( “retail banking”) i “bankarstvo na veliko” (“wholesale banking”). 

4.1. Bankarstvo na malo

Bankarstvo na malo se odlikuje mnoštvom transakcija male pojedinačne vrednosti,

kako na strani aktive, tako na strani pasive. Pod pretpostavkom da postoje potpune i
pravovremene informacije, finansijski suficitni transaktori kao zajmodavci bi držali
hartije od vrednosti koje izdaju finansijski deficitni transaktori, kao zajmoprimci. S
obzirom da to najčešće nije slučaj, finansijski suficitni transaktori daju prednost
držanju potraživanja od finansijskih posrednika, prenoseći im ovlašćenja da u njihovo
ime donose odluke o plasmanu njihove štednje u različite svrhe.
Mikro i makro ekonomski efekti asimetričnosti informacija, s jedne strane i
katalizatorska uloga banaka u prikupljanju, obradi i u ravnomernom transferisanju
informacija i investitorima i finansijski suficitnim transaktorima s druge strane.
Ekonomija u obimu u bankarstvu na malo se postiže preko različitih organizacionih
formi. Na primer, ekonomija obima u bankarstvu na malo u evropskim zemaljma
ostvaruju se preko manjeg broja većih banaka koje imaju mnoštvo filijala,što im
omogućuje dominaciju u platnom prometu.Za razliku od toga , u SAD ne postoje
banke sa filijalama, zbog čega se ekonomija obima postiže preko razvoja
medjubankarskih aražmana.

4.2. Bankarstvo na veliko

U okviru bankarstva na veliko banke imaju veliki broj komitenata, kao sto su
multinacionalne kompanije,vlada i drzavna preduzeca.Naime, banke na veliko
stvaraju likvidnost time sto vecina ulagaca obezbecuju sigurnost da se ulozi mogu
povuci uz najavu na kratak rok, uprkos tome sto drze sredstva koje dospevaju
mnogo kasnije.Banke na veliko se obezbedjuju od rizika nelikvidnosti primenom

11
 principa “uskladjivanja”.Kod banaka na veliko problem je i kako diversifikovati rizik
od gubitka na velike zajmove tj. kako otkloniti rizik svojih bilansnih računa.
Ipak,smatra se da su banke i druge finansijske institucije efikasniji organizatori
disperzije rizika, tj.da to obavljaju efikasnije i uz manje troškova.

4.3.Medjunarodno bankarstvo

Kao i svaka druga banka, tako i medjunarodne banke mobilišu slobodna sredstva
pretežno na kratkoročnoj osnovi,da bi ih transferisale u vidu zajmova na drugim
mestima i u drugim valutama,često i na mnogo duže rokove.Ono što je zajedničko za
bankarstvo na malo, bankarstvo na veliko i medjunarodno bankarstvu to je da
obezbedjuju ulagačima da se ulozi mogu povuci uz najavu na kratak rok i u punoj
vrednosti. I kod medjunarodnih banaka postoji princip da se veliki rizici mogu pokriti
lakše i jeftinije kada ih snose mnogo nezavisnih nosilaca rizika. Medjunarodne banke
su prve primenile sada vec univerzalne aranžmane kojima se rizici od kamatnih stopa
u potpunosti transferišu na teret zajmoprimaca i to na dan potraživanja zajma (“rool-
over date”). Medjunarodno bankarstvo težilo je grupisanju rizika na bazi procene
rizika od strane centralnih banaka i specijalizovanih agencija.Uporedo sa rastom
uočenog kreditnog rizika, mnoge banke, naročito u SAD, smanjile su nivo svojih
medjubankarskih aktivnosti, uz pažljivu kontrolu.

2. MEĐUNARODNA FINANCIJSKA TRŢIŠTA

3. Glavni zadatak banke u međunarodnim transakcijama jest da prati svog klijenta i da mu pomaţe
u svim situacijama u kojima mu je potrebna financijska pomoć. Tradicionalni bankovni poslovi u
međunarodnim financijskim transakcijama su :1) financiranje izvoza i uvoza, 2) posredovanje u
plaćanjima uz proviziju, 3) financiranje ino investicija, 4) transakcije na deviznim trţištima, 5)
informativno-savjetodavni poslovi, 6) kreditiranje inozemnih vlada i kompanija, itd.
Glavni razlozi razvitka međunarodnog bankarstva, pored spomenutih tradicionalnih poslova, su:
1) teţnja za izbjegavanjem domaće stroge regulacije centralne banke ( obvezna
rezerva ),
2) teţnja za izbjegavanjem poreza na određene transakcije i poreza na profite.
Na temelju tih teţnji razvilo se off shore bankarstvo i IBF centri.
Međunarodna financijska trţišta općenito dijelimo na:
1) eurotrţište
2) off shore financijske zone
3) zone financijskih povlastica

Ako je riječ o financijskim instrumentima tada internacionalna financijska trţišta

mogu biti trţišta internacionalnih kredita, vrijednosnica, osiguranja, hipoteka, deviza itd.

12
 RE Z I M E

Jedno izuzetno turbulentno vreme, vreme koje nam je doneo 20 – i vek je za nama,
desile su se ogromne promene na geografsko političkom, ekonomskom i socijalno
kulturnom planu ,strašna razaranja, ljudske žrtve,materijalne štete bile su epilog 2
balkananska, 2 svetska i niz lokalnih, ogranicenih ratova na raznim meridijanima ove
nam zasad jedine planete. Porazno iskustvo nateralo je svet da krene u drugom
pravcu.Krenulo se u izgradnju svetskog mira i demokratije, u evropske i
interkontinentalne integracije u medjunarodne i medjudržavne poslovne ugovore u
interesu dobre saradnje na nacionalnom i internacionalnom planu u cilju ekonomskog
i društvenog razvoja. Svet je postao bliži, interes je ujedinio suprotnosti i
globalizovao njegove potrebe. Primarni ekonomski interes kreirao mnoge
medjunarodne institucije, asocijacije,unije i otvorio nove pespektive ljudsakog
progresa. Kapital u svom imanentnom kretanju i razvoju izlazeći iz nacionalnih
granica bogatih zemalja institualizovao je medjunarodno bankarstvo sa ciljem
plasmana finansijskih resursa na prostorima na kojima je on potreban i na kijima će
ostvariti svoju osnovnu funkciju a to je profit. 

PROFIT I SAMO PROFIT JE OSNOVNA FUNKCIJA KAPITALA, NJEGOVA INICIJACIJA, NJEGOVO

FLUKTUIRANJE I NJEGOVO KRAJNJE VALORIZOVANJE.

13
LITERATURA

1. MONETARNE FINANSIJE Prof.dr. Melenko Dželetović FABUS 2008 god.

2. GLOBALNO BANKARSTVO Dr.Aleksandar Gračanac FABUS 
3. MEĐUNARODNE FINANSIJE Dr.Kostadin Pušara Megatrejd 2003 god.
4. BANKARSTVO Dr. Borko Ž.Krstić Ekonomski fakultet u Nišu 2003 god.

14