Visoka poslovna

kola strukovnih
studija

Uvod u finansijsko poslovanje

Studenti:

Mentor : Paunovi dr Branka

Novi Sad 2010.

Sadraj
Razvoj bankarskih poslova i banaka

Pojam banke
Opta podela banaka
Funkcije banke
Vrste bankarskih poslova
Narodna banka Srbije

RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA

U periodu od VII do V veka pre nae ere, u Vavilonu su se

pojavile privatne kue koje su se bavile preteom dananjih
bankarskih poslova.
U istom razdoblju u staroj Grkoj bankarski poslovi se
razvijaju u okviru uvenih hramova. Pojavljuje se i kovani
novac na ovom tlu.
U periodu postojanja Rimske imperije stiu se jo povoljniji
uslovi za razvoj novanih transakcija i drugih finansijskih
poslova.

RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA

U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovakih

poslova, zamirao je i razvoj bankarskih poslova, odnosno
banaka.
Bankarski poslovi ponovo oivljavaju u srednjevekovnoj
Italiji, kada se bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim
kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet.
Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVIII i
XIX veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje
su sopstvenim i tuim sredstvima postale vaan faktor razvoja
privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke
razvile, nego i u meunarodnim odnosima.

POJAM BANKE

U reprodukciji privrede jedne drave postojanje

novca i mogunosti kreditiranja predstavijaju bitne
inioce. U kontekstvu ovog kruga, banke imaju
posebno mesto i ulogu jer su specijalizovane
institucije, ija je osnovna funkcija da privredu i
njenu reprodukciju snabdevaju potrebnom koliinom
i novca i kredita. Stoga je bankarstvo u celini kao
specifina privredna delatnost odreena vrstom i
sadrinom bankarskih poslova.

POJAM BANKE

Po odredbama Zakona o bankama i drugim

finansijskim organizacijama, banka se osniva kao
akcionarsko drutvo, ugovorom o osnivanju i
obezbeenjem sredstava za osnivaki kapital banke.
Druga finansijska organizacija, izuzev tednokreditnih zadruga, osniva se kao akcionarsko drutvo,
ugovorom o osnivanju i obezbeenjem sredstava u
osnivaki kapital.

POJAM BANKE

Banke i druge finansijske organizacije su pravna lica.

Banku mogu da osnuju domaa i strana pravna i
fizika lica. Banku mogu da osnuju najmanje dva
osnivaa. Strana lica mogu da osnuju banku pod
uslovima uzajamnosti.

POJAM BANKE

Osnivai banke obezbeuju

sredstva za osnivaki
kapital, koja mogu da budu
u novanom i nenovanom
obliku (zgrade, opreme i
druga sredstva). Novani
deo osnivakog kapitala
banke ne moe da bude
manji od milion i pet stotina
hiljada SAD dolara u
dinarskoj protivrednosti, po
kursu na dan uplate
sredstava.

Banka samostalno obavlja

delatnost, radi ostvarivanja
dobiti. Banka se moe baviti
depozitnim, kreditnim i
drugim bankarskim
poslovima u zemlji.

OPTA PODELA BANAKA

Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrine konkretnih poslova

kojima se neka banka preteno bavi, mogue je banke
razvrstati na vie tipova (vrsta), ali su sledei tipovi
bankarskih i drugih finansijskih institucija najee u okviru
bankarskog poslovanja:
Centralna ili emisiona banka
Depozitne banke (komercijalne banke);
Univerzalne banke (komercijalne banke);
Specijalizovane i granske banke;
Poslovne banke;
tedno-kreditne organizacije zadruge i tedno-kreditne slube
Ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi,
ustanove osiguranja, fondova i dr.);
Meunarodne i regionalne banke i meunarodne finansijske
organizacije.

OPTA PODELA BANAKA

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima,

na primer prema:
Ronosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke
koje se bave odobravanjem kratkoronih, srednjoronih
dugoronih ili investicionih kredita;
Pravnoj formi, banke se razvrstavaju na; inokosne ili
jednovlasnike banke, banke u vidu drutava sa ogranienim
jemstvom, u vidu akcionarskih drutava, u vidu zadruga i u
vidu javno-pravnih ustanova;
Regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne
(mesne), oblasne (regionalne) i savezne banke.

FUNKCIJE BANKE

Funkcije kreditnog posredovanja

Funkcija novanog izravnavanja
Usluna funkcija
Preduzetnika funkcija

VRSTE BANKARSKIH POSLOVA

Bankarski poslovi u bankarskoj literaturi

grupiu se razliito, to je rezultat razliitih
shvatanja pojedinih autora.
U literaturi bankarski poslovi se najee
svrstavaju prema njihovim zajednikim
osobinama na: aktivne, pasivne i neutralne
bankarske poslove.

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI

Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se

organizacija javlja kao poverilac svog klijenta
(dunika).
U okviru aktivnih bankarskih poslova
razlikuju se:
Ugovor o kreditu, lombard, relombard,
Eskont i
Reeskont.

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI

Pasivni bankarskj poslovi su poslovi kod kojih se

banka javlja kao dunik u odnosu na svoje poverioce.
U pasivne bankarske poslove spadaju:
Emisioni poslovi.
Izdavanje obveznica,
Izdavanje zalonica.
Izdavanje blagajnikih zapisa.
Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i
Ulog na tednju.

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI

Pod neutralnim bankarskim poslovima

podrazumevaju se bankarski poslovi kod kojih se
banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao dunik.
U okviru neutralnih bankarskih poslova spadaju:
Ugovor o depozitu,
Ugovor o sefu
Devizni poslovi,
Klirinki poslovi i
Bankarske garancije.

Narodna banka Srbije

Poloaj, organizacija, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i

odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i
meunarodnim organizacijama i institucijama, ureeni su Ustavom
Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Slubeni glasnik
RS", br.72/2003, 55/2004 i 44/2010).
Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija
utvrenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj
rad je odgovorna Narodnoj skuptini Republike Srbije.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i ouvanje cenovne
stabilnosti. Pored toga, ne dovodei u pitanje ostvarivanje svog osnovnog
cilja, Narodna banka Srbije doprinosi ouvanju i jaanju stabilnosti
finansijskog sistema.
Organi Narodne banke Srbije su:
Izvrni odbor,
guverner, i
Savet guvernera.

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je pravno lice sa seditem u Beogradu. Ona moe

obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutranja
organizacija, delokrug i dunosti odreeni su Statutom Narodne banke
Srbije. Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu
organizaciju, Zavod za izradu novanica i kovanog novca Topider, ije
se obaveze i odgovornosti odreuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i
Statutom Narodne banke Srbije.

Hvala na panji!