POSLOVNE FINANSIJE

prof.dr. Spaso Kuzman

 Uvod
Nastanak i razvoj poslovnih finansija kao naučne
discipline

Nastanak se vezuje se za početak 20 vijeka a razvoj

u savremenom smislu kraj 50-ih god.20 vijeka.
Kod nas se razvija krajem 70 godina i uvodi se kao
naučna disciplina na fakultetima.
- Predmet izučavanja poslovnih finansija

Poslovne finansije, finansijski menadžment ili

finansije korporacija razvile su se kao posebna
ekonomska disciplina.
Šta je tome doprinijelo?
-Razvoj institucija tržišta kapitala,
-Usavršavanje finansijskih instrumenata i
-Unapređenje finansijske prakse.
• Period nakon I svjetskog rata odlikuje nagli razvoj
dioničkih društava, odnosno dioničkog vlasništva.
• Dioničari su zainteresovani za poslovanje preduzeća
jer očekuju prinos u obliku dividende i povećanje
kapitalnog dobitka.
Ovakav razvoj prakse finansiranja dioničkih društava
uslovio je i pojavu velikog broja radova u oblasti
finansija.
U tom periodu najvažniji uticaj imala je knjiga
„Finansijska politika korporacija“ od Devinga koja je
nudila vladajući model finansijskog upravljanja i
služila kao osnova za oblikovanje nastavnih
programa.
• Ovaj period razvoja poslovnih finansija
oblikuje tradicionalni pristup finansijama
preduzeća, koji se uglavom bavi problemima
finansiranja odnosno pribavljanja kapitala iz
različitih izvora.
• Znači predmet interesovanja je bila pasiva
bilansa stanja preduzeća.
• Odluke o ulaganju kapitala donosili su drugi, a
finansijska funkcija je samo sprovodila te
odluke.
• Ovaj pristup je mnogo kritikovan i osporavan.
Isticano je da je dat preveliki značaj problemima
finansiranja dioničkih društava, a jako malo
pažnje je posvećeno drugim oblicima
preduzeća.
Jako malo pažnje ovaj princip je posvetio :
spajanju, konsolidaciji reorganizaciji i sl.
I poslednji prigovor se odnosio na to da je
naglasak bio stavljen na dugoročne finansijske
probleme i instrumente, a da su kratkoročni
izvori finansiranja bili zanemareni.
• Tradicionalni pristup nije mogao odgovoriti na
niz veoma važnih pitanja kao što su:
1.Da li preduzeće ulaže kapital u sigurne
alternative.
2.Da li očekivani prinosi zadovoljavaju finansijske
standarde,
3.Kako ti standardi treba da izgledaju,
4.Šta su troškovi kapitala,
5.Da li postoje razlike u troškovima kapitala
prilikom primjene različitih metoda finansiranja
• Sve ovo uslovilo je porast značaja
odgovornosti menadžera za uspjeh preduzeća.
• A i sami menadžeri su zaineresovani za uspjeh
preduzeća jer na taj način ostvaruju visoke
plate i jačaju svoj poslovni ugled.
• I prije razvoja savremene teorije finansijskog
upravljanja menadžeri su donosili odluke o
veličini kapitala koji treba uložiti, o osnovnim i
obrtnim sredstvima koje treba pribaviti i
izvorima sredstava i slično.
Međutim, sada je riječ o sistemskom pristupu
donošenja odluka, a teži se optimalnoj alokaciji
kapitala i optimalnoj financijskoj strukturi
usmjerenoj ka ostvarenju dugoročnih ciljeva
preduzeća.
Savremeni pristup finansijskom upravljanju,
pored pribavljanja kapitala, razmatra i njegovu
upotrebu, odnosno obuhvata i aktivu i pasivu
bilansa stanja, za razliku od već navedenog
tradicionalnog pristupa, čiji je predmet bilo samo
pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa
stanja.
Savremeni pristup finansijskom upravljanju
definisao je Solomon , rekavši da poslovne
finansije treba da daju naučnu osnovu za odgovor
na sledeća pitanja:
1.Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi?
2.Koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da
ima,
3.Kako potrebna sredstva treba da budu
finansirana.
Danas je savremeni koncept poslovnih finansija,
odnosno finansijskog menadžmenta izuzetno
razvijen u velikom broju zemalja.
 POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE FINANSIJSKE
DISCIPLINE
Poslovne finansije su veoma dinamična oblast i
one utiču na život svakog pojedinca i organizacije.
Finansije se mogu definisati kao umjetnost ili
nauka upravljanja novcem.
Svi pojedinci i organizacije stiču novac i troše ga ili
ulažu.
Ovo nas uči da su finansije široka naučna oblast
koja se u suštini odnosi na novac i kad god
govorimo o novcu, onda se sigurno radi o
finansijama.
Detaljnija objašnjenja pojedinih oblasti finansija možemo
sistematizovati ovako.

JAVNE FINANSIJE VRIJEDNOSNI PAPIRI I INVESTICIONE ANALIZE

Koriste se u federaciji, državama i lokalnim vladama Koriste ih individualni i instititucionalni investitori

Proučavaju poreze i druge prihode Mjere rizik u transakcijama sa vrijednosnim papirima

Teže neprofitnim ciljevima Mjeri očekivavi prinos

INSTITUCIONALNE FINANSIJE MEĐUNARODNE FINANSIJE

Proučavaju banke, osiguravajuća društva i penzione Studiraju ekonomske transakcije između država i
fondove pojedinaca na međunarodnom planu

Studiraju štednju i informacije o kapitalu Odnose se na odnose između država

POSLOVNE FINANSIJE ( FINANSIJSKI MENADŽMENT)

Traže izvore jeftinih Traže rentabilne poslovne

Studiraju finansijske probleme individualnih firmi
sredstava aktivnosti
Prema tome, poslovne finansije, kao naučna
disciplina, pomaže preduzeću da lakše riješava
probleme koji se javljaju u vezi sa pribavljanjem
i optimalnom alokacijom finansijskih sredstava.
Razvijene su mnoge metode, instrumenti i
tehnike , kao pomoć menadžeru u donošenju
odluka, koje će tražiti manje troškova kapitala i
usloviti povećanje prinosa na uložena sredstva.
 FINANSIJSKA ANALIZA I PLANIRANJE NOVČANIH TOKOVA

Pri donošenju odluke o investiranju sredstava ili

pribavljanju kapitala iz različitih izvora
potrebno je izvršiti solidnu finansijsku analizu.
Na osnovu rezultata analize moguće je
procijeniti finansijsku poziciju, odnosno
finansijski položaj preduzeća u prošlom
periodu.
 OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE

FINANSIJSKA ANALIZA PRIKUPLJA, VRŠI SELEKCIJU,

PROCJENJUJE, ANALIZIRA I INTERPRETIRA
finansijske podatke i druge bitne informacije u cilju
ocjene postojećeg finansijskog položaja i poslovne
aktivnosti preduzeća kao i procjene njegovih
budućih performansi.
Finansijska analiza je u osnovi racio analiza
odnosno matematička relacija t.j. relativni odnos
dva kvantiteta.
Racio brojevi koji se koriste u finansijskoj analizi
često se tumače kao koeficijenti ili stope.
Npr. koeficijent obrta kupaca, kosficijent obrta
zaliha i sl.
Stopa obrta dobitka , stopa neto dobitka, stopa
prinosa i sl.
Za procjenu finansijskog položaja i poslovne
aktivnosti preduzeća na osnovu finansijske analize
veoma je značajno iskustvo analitičara, a poseno
analitičara koji se nalaze u preduzeću.
• U literaturi i praksi se koristi veliki broj racio
brojeva koji se klasificiraju prema različitim
kriterijima.
• PREMA NAČINU KONSTITUISANJA RACIA JE
DIJELE NA :
- RACIA POKRIĆA
- RACIA PRINOSA
- RACIA OBRTA
- RACIA PROCENTUALNOG UČEŠĆA.
• SA STANOVIŠTA OPŠTIH KARAKTERISTIKA
RACIO BROJEVI SE GRUPIŠU NA:
- RACIA LIKVIDNOSTI
- RACIA AKTIVNOSTI (efikasnost korištenja
sredstava)
- RACIA DUGA (leveragea)
- RACIA RENTABILNOSTI (profitabilnosti)
- TRŽIŠNA RACIA (racia vlasništva)
 POKAZATELJI LIKVIDNOSTI
• Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu
sposobnost da na vrijeme izmiri svoje dospjele
kratkoročne obaveze.
Nesmijemo zaboraviti da posle izmirenja obaveza
trebamo imati dovoljno obrtnih sredstava za
nastavak tekuće poslovne aktivnosti.
U ovom dijelu razmotrićemo tri racia likvidnosti:
- Opšti racio likvidnosti,
- Rigorozni racio likvidnosti i
- Neto obrtna sredstva.
 Opšti racio likvidnosti
Opšti racio likvidnosti je racio tekuće likvidnosti.
Pokazuje sosobnost preduzeća da sa ukupno
raspoloživim obrtnim sredstvima izvrši svoje
kratkoročne (tekuće) obaveze.
Tekuće obaveze možemo likvidirati gotovinom.
Ovaj racio se može izračunati na sljedeći način:
Obrtna sredstva
Opšti racio likvidnosti =
kratkoročne obaveze

190.000
Opšti racio likvidnosti = = 2,32

82.000
• Opšti racio likvidnosti od 2,32 pokazuje da je
svaka KM kratkoročnih obaveza pokrivena sa
2,32 KM obrtnih sredstava.
Ovo nam kaže da ovaj racio možemo svrstati u
racia pokrića.
Ovaj racio nam pokazuje da preduzeće ima 2,32
puta više obrtnih sredstava nego što mu je
potrebno da pokrije kratkoročne obaveze u toku
godine.
Opšti racio likvidnosti možemo analizirati tako da
ga poredimo sa istim pokazateljima u prethodnoj
godini ili....
Kod detaljne analize opšteg racia likvidnosti trebalo
bi provjeriti da li se potraživanja od kupaca
naplaćuju u okviru kreditnog perioda.
Ima li tu sumnjivih i spornih potraživanja ili
nenaplativih potraživanja.
Kada su u pitanju zalihe, treba ispitati da nije došlo
do usporavanja njihovog obrta itd.
Prilikom analize ovog racia teško bi mogli vršiti
poređenja između različitih privrednih grana.
Zašto? Pa zbog potrebne visine i obrta sredstava.
Opšti racio likvidnosti bi trebao biti 2:1 ali nije to
danas pravilo.
• RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI
Rigorozni (posebni) racio likvidnosti mnogo strožije
procijenjuje likvidnost preduzeća.
Najmanje likvidna sredstva u okviru obrtnih
sredstava su po pravilu, zalihe koje se najsporije
konvertiraju u gotovinu.
Zato se one oduzimaju od obrtnih sredstava da bi
se dobila, uslovno rečeno, likvidna sredstva.
Stavljanjem u odnos likvidnih sredstava sa
kratkoročnim obavezama dobija se rigorozni
racio likvidnosti što prikazuje sljedeća formula:
 Likvidna sredstva
Rigorozni racio likvidnosti =

Kratkoročne obaveze

Rigorozni racio likvidnosti = 130.000 = 1,59

82.000
• Vidimo da je svaki KM kratkoročnih obaveza
pokriven sa 1,59 KM likvidnih sredstava.
• Npr. Ako bi u prethodnoj godini navedeni racio
iznosio 1,41, to bi značilo da se povećava
likvidnost u tekućoj u odnosu na prethodnu
godinu.
• Analiza ovog racia se vrši na sličan način kao i
analiza opšteg racia likvidnosti, poređenjem sa
raciom iz prošle godine ili nizom prethodnih
godina.
• NETO OBRTNA SREDSTVA
Neto obrtna sredstva su apsolutna mjera
likvidnosti i mogu se izračunati kao razlika
između obrtnih sredstava i kratkoročnih
obaveza tako da za preduzeće dobijemo:
1.1. t.g. 31.12. t.g. Povećanje
 

Obrtna sredstva 160.000 190.000  

Kratkoročne obaveze -78.000 -82.000  

Neto obrtna sredstva 82.000 108.000 26.000

• Neto obrtna sredstva pokazuju koliki dio obrtnih
sredstava je pribavljen iz dugoročnih izvora
finansiranja.
• Prema horizontalnim pravilima finansiranja,
posmatrano sa stanovišta likvidnosti, iz
dugoročnih izvora finansiranja pored ulaganja u
fiksna sredstva, trebalo bi finansirati i ulaganja u
trajna obrtna sredstva.
• Neto obrtna sredstva mogu se izračunati i kao
razlika između dugoročnih izvora finansiranja
(dugoročni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje
vrijednosti fiksnih sredstava.
• Neto obrtna sredstva bi se u izvjesnoj mjeri
mogla posmatrati i kao pokazatelj buduće
(perspektivne) likvidnosti.
• Ona predstavljaju dio obrtnih sredstava
finansiranih iz dugoročnih izvora, što
istovremeno znači da ukazuju na strukturu
kapitala.
• Preduzeća sa većim iznosom dugoročnih izvora
finansiranja trebalo bi da imaju veću kreditnu
sposobnost i veće mogućnosti za pribavljanje
sredstava iz kratkoročnih izvora finansiranja.
HVALA NA PAŽNJI !