POSLOVNE I PREDUZETNIČKE FINANSIJE

1. POSLOVNE FINANSIJE
Poslovne finansije proučavaju sistem novčanih tokova u društvenoj reprodukciji, kružno
kretanje novčanih sredstava u sferi proizvodnje, raspodjele, razmjene i potrošnje.
Finansijski menadžment definiše se kao proces kreiranja finansijskih uslova za efikasno
postizanje odabranih finansijskih ciljeva

2. PREDUZETNIČKE FINANSIJE
Set aktivnosti u preduzeću kojim se omogućava ostvarivanje krajnjeg cilja preduzeća
(maksimizacija profita).

3. DESET ULOGA FINANSIJSKOG MENADŽERA

Interpersonalna (figurativna, liderska, vezna);
Informativna (monitorka, diseminarska, potparolska);
Odlučivačka( preduzetnička, pregovaračka, pomiriteljska i alokatorska)

4. CILJ POSLOVNIH FINANSIJA

Trajna sposobnost plaćanja, trajna sposobnost finansiranja, trajna sposobnost investiranja,
trajna sposobnost povećanje imovine vlasnika, trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih
interesa učesnika u preduzeću.

5. OBLICI FINANSIRANJA (EKSTERNI I INTERNI)

Postoji samofinansiranje ili iz pozajmljenih sredstava. Samofinanasiranje: interni i eksterni
oblici samofinansiranja. Interne - koje je stvorilo samo preduzeće (amortizacija, akumulacija,
zadržana dobiti, dugoročne rezerve). Eksterni – koje preduzeće pribavlja izvan kroz prodaju
hartija od vrijednosti, zajednička ulaganja, krediti.

6. POSEBNI OBLICI FINANSIRANJA

-Faktoring(oblik finansiranja, uveli britanci za prekookeansku trgovinu, banke dobijaju
naknadu)
-Forfeting (po principu ključ u ruke)

1
-Franšizing ( proizvodni i prometni –ugovore potpisuju firme koje imaju rejting. Proizvodni-
Mc Donalds, prometni-Fedex)

7. NACRTAJTE I OPIŠITE MATRICU BALANCED SCORECARD-A

FINANSIJSKA PERSPEKTIVA

MISIJA I CILJ
POTROŠAČKA PERSEKTIVA PERSPEKTIVA
INTERNIH PROCESA

PERSPEKTIVA UČENJA

I RAZVOJA

Finansijska perspektiva-interesne grupe zadovoljne,

Potrošačka perspektiva-moramo ispitati kakav proizvod potrošač želi,

Perspektiva učenja i razvoja- usavršavanje,

Perspektiva internih procesa- po kojem je interesnom procesu prepoznatljiv.

-Preduzeće će biti uspješno ako vodi računa o ovim perspektivama.

8. ANALIZA RACIO BROJEVA (NA KRAJU SU PITANJA I ODGOVORI)

9. KAKO SE PLANIRA KAPITAL ZA TEKUĆU GODINU

Kapital, uzima se iznos na kraju predhodne godine i taj iznos se uvećava za planirani neto
dobitak po prvoj varijanti planskog bilasa uspjeha

2
10.ŠTA JE NAJBITNIJE ZA FINANSIJSKOG MENADŽERA KOD UPRAVLJANJA
STALNOM IMOVINOM
Stalnu imovinu čine: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugoročni finansijski
plasman. Uspješno upravljanje nematerijalnim ulaganjima jeste ukoliko se ova ulaganja
svedu na najniži mogući nivo i ako se amortizuju u najkraćem vremenskom periodu u
cilju otklanjanja negativnog uticaja na finansijsku stabilnost. Sa stanovišta upravljanja
osnovnim sredstvima bitno je: da se ona brzo aktiviraju, nastojanje da se više ulaže u
osnovna sredstva koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje na račun osnovnih
sredstava koja stvaraju uslove za proizvodnju, udaljenje stepena iskorištenih kapaciteta
od tačke neutralnog dobitka, nastojanje da se brže angažuju osnovna sredstva i prodaja
onih osnovnih sredstava koja su nepotrebna. Računaju se tako što se uzme vrijednost
imovine iz prethodnog perioda umanjimo za amortizaciju i uvećamo za planirana ulaganja.

11. ŠTA PREDSTAVLJA PLANIRANJE PRVE VARIJANTE BILANSA STANJA I USPJEHA

*Prva varijanta planskog bilansa uspjeha
Plan troškova:
-troškovi uključeni u cijenu koštanja,
-Troškovi koji se direktno disponiraju na rashode
Plan prihoda i plan troškova sačinjavaju se na osnovu:planirane količine prodaje proizvoda,
planirane prodajne cijene i planirane cijene koštanja
Plan finansijskih prihoda i rashoda na osnovu stope prinosa na uloženi kapital (finansijski
prihodi se planiraju na osnovu finansijskih plasmana i ugovorenih kamatnih stopa, a rashodi
na osnovu obaveza na koje se plaća kamata)
*Prva varijanta planskog bilansa stanja
Planira se na osnovu bilansa stanja na kraju predhodne godine jer se on uzima kao početni
bilans za tekuću godinu:
Planiranje neto obrtnih sredstava (razlika planiranih obrtnih sredstva na kraju tekuće godine i
kratkoročnih iznosa finansiranja na kraju tekuće godine)
Kratkoročne finansijske obaveze planiraju se : 1. stanje na kraju predhodne god. 2. iznos koji
dospjeva za plaćanje na kraju tekuće godine, 3. iznos koji se namjerava pribaviti u toku
planske godine 4. planirani iznos na kraju planske godine (1+3-2)
U planski bilans stanja uključuju se planirana obrtna sredstva i planirane kratkoročne obaveze.

3
12. KAKO SE PLANIRA NOVČANI TOK
Značaj planiranja novčanih tokova proističe iz potrebe upravljanja i kontrolisanja priliva,
odliva i neto novčanih tokova iz poslovne, investicione i aktivnosti finansiranja. Plan
novčanih tokova - najznačajniji segment kratkoročnog finansijskog planiranja. Olakšava
donošenje odluka, koje se odnose na kratkoročno finansiranje i kratkoročno investiranje.
Upravljanje gotovinom: u kojim periodima očekujemo suficit, a u kojim deficit gotovine;
transformacija gotovine u gotovinske ekvivalente i obrnuto.

13. ŠTA PREDSTAVLJA PLANIRANJE KONAČNE VARIJANTE BILANSA STANJA I

USPJEHA
Kada su obavljeni svi poslovi do sada opisani planer sa prvom varijantom planskog bilansa
uspjeha i stanja i svim proračunima koji su urađeni u sklopu tog planiranja, ocjenom
finansijskog položaja, utvrđenim ciljnim dobitkom i proračunom mogućnosti ostvarivanja
ciljnog dobitka izlazi pred upravu preduzeća. Uprava sa svim menadžerima poslovnih jedinica
kritički analizira nalaze i razmatra poboljšanje finansijske stabilnosti ne samo ne samo
ostvarivanjem ciljnog dobitka nego smanjenjem investiranja, reprogramiranjem dugoročnih
obaveza koje dospjevaju za plaćanje u planskom periodu. Poslije razmatranja daje se konačan
stav uprave preduzeća i sačinjava konačna varijanta planskog bilansa stanja i uspjeha.
Konačna verzija planirana na osnovu upravne odluke preduzeća, zajedno sa poslovnim
funkcijama o ciljnom dobitku, promjenama investiranja, otplate dugova, koeficijenta obrta u
prvpj varijanti planskog bilansa stanja.

14. KAKO SE PLANIRA STALNA IMOVINA ZA TEKUĆU GODINU

Stalna imovina uzima se na kraju predhodne godine, umanjimo za amortizaciju, uvećamo za
planirana ulaganja.

15. ŠTA JE NAJBITNIJE KOD FINANSIJSOG MENADŽERA KOD UPRAVLJANJA

TRAJNIM KAPITALOM
Trajni kapital je vlastiti kapital preduzeća, a čini ga osnovni kapital, emisiona premija,
rezervni kapital i neraspoređena neto dobit. Visinu vlastitog kapitala uslovljava
finansijska stabilnost. Preduzeće da bi bilo finansijski stabilno treba da ima odnos
dugoročno vezane imovine i kaptala uvećanog za dugoročna rezervisanja i obaveze,
niži od 1. Vlastiti kapital može se povećati dokapitalizacijom, akumulacijom neto dobiti
u rezerve, konverzijom dividende u obične akcije, zatim odlaganje isplate dividende na

4
preferencijalne akcije, odlaganjem raspodjele neto dobiti i privremenog je karaktera (do
trenutka raspodjele neto dobiti), i konverzijom duga u osnovni kapital.Vlastiti kapital
može se i smanjiti i to; otkupom ili poništavanjem vlastitih akcija, isplatom zadržane
dividende na preferencijalne akcije i raspodjele i isplate zadržane neto dobiti i na
kraju otpisom gubitka na teret kapitala.

16. ŠTA JE NAJBITNIJE ZA FIN.MENADŽERE KOD UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Upravljanje zalihama materijala da troškove koji prouzrokuju zalihe materijala svede na
najmanju moguću mjeru. Da bi se cilj ostvario zalihe materijala treba da budu što niže
, što će se ostvariti usitnjavanjem narudžbi, čime se uvećava njihov broj i njihovim
lansiranjem na način pa se prispjeće materijala po lansiranoj narudžbi poklopi sa
momentom utroška materijala iz predhodne narudžbe. Upravljanje zalihama materijala
da troškove koji prouzrokuju zalihe materijala svede na namanju moguću mjeru.

17. ŠTA JE NAJBITNIJE ZA FIN. MENADŽERA KOD UPRAVLJANJA DUGOROČNIM

REZERVAMA
Dugoročne rezerve obuhvataju: rezerve za troškove proizvodnje u garantnom roku,
rezerve za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava, rezerve za troškove
obnavljanja prirodnih bogatstava, rezerve za zadržane akcije i depozite, rezerve za
paušalno pokrivanje velikih potraživanja i rezerve za penzije. Sve dugoročne reserve
formiraju se na teret tekućih rashoda.U momentu formiranja dugoročnih rezervi poboljšava
se finansijska stabilnost i smanjuje se porez iz dobiti. Tako da bi bilo poželjno da se
finansijska politika usmjerava stvaranju dugoročnih rezervi jer ona čine besplatan izvor
finansiranja i prema tome smanjuju finansijski rizik ostvarivanja bruto dobiti.U okviru
dugoročnih rezervi balansira se negativni goodwill.

18. OBJASNITE RAZLIKU IZMEĐU SEGMENTACIJE PREDUZEĆA I STVARANJA

NOVIH PREDUZEĆA
Motiv stvaranja novih preduzeća od dijelova postojećeg preduzeća (matično i zavisno
preduzeće) su: jačanje odgovornosti poslodavstva dijela preduzeća stvaranjem zavisnog
preduzeća; dijelovi preduzeća koji imaju dobru tržišnu perspektivu da se kao posebno
preduzeće brže razviju i na kraju privlačenje novih kreditora i povjerilaca. Sa
finansijskog stanovišta treba znati da stvaranje novih zavisnih preduzeća između kojih
je kretanje učinaka visokog inteziteta dovesti do pojačanog finansijskog naprezanja po

5
osnovu poreza na dodatu vrijednost, dok kod segmentiranja preduzeća, kako segmenti
nisu pravna lica, na promet učinaka između njih se ne obračunava porez na dodatu
vrijednost.

19. ŠTA JE NAJBITNIJE ZA FIN. MENADŽERA KOD UPRAVLJANJA DUGOROČNIM

OBAVEZAMA
Dugoročne obaveze čine: obaveze po emitovanim i prodatim obveznicama, dugoročne
kreditne obaveze, obaveze iz lizinga i obaveze iz zajedničkog ulaganja. Obim
dugoročnih obaveza treba da bude takav da finansijska stabilnost bude dobra
(koeficijent manji od 1) ili solidna (koeficijent 1).
Rashod finansiranja po osnovu dugoročnih obveznica čine: kamata, provizija staraoca I
provizija berze efekata. Za finansijske menadžere je bitno koliki je trošak po dugoročnoj
obveznici, što može izračunati preko stvarne kamatne stope, tako što se troškovi
provizije banke i berze odbiju od nominalne vrijednosti dugoročne obveznice, a zatim
odbije kamatna stopa. Kada se odlučuje o emisiji dugoročnih obveznica ili uzimanju
dugoročnog zajma uvijek se utvrđuje stvarna kamatna stopa, a zatim se ona upoređuje sa
stopom neto prinosa na ukupni capital. (treba biti niža stvarna kamatna stopa- prihvatljivije za
preduzeće). Računaju se uzmemo iz prethodne godine i smanjimo za otplatnu granicu
dugoročnih obaveza.

20.KAKO DA FIN.MENADŽER PROCJENI DA LI TREBA PROLONGIRATI ROKOVE

PLAĆANJA ILI SKRATITI ROK NAPLATE POTRAŽIVANJA UZ KASA-SKONTO?
Ako su troškovi prolongiranja plaćanja veće od kasa skonta-onda je bolje dati kasa skonto.

21.OBLICI RESTRUKTUIRIRANJA (NABROJATI I UKRATKO OBJASNITI)

-Spajanje, pripajanje i kupovina preduzeća (Prilikom spajanja dva preduzeća nastaje novo
preduzeće. Ukoliko se jedno preduzeće pripoji drugom preduzeću dolazi do njihovog
pripajanja. Kupovina preduzeća podrazumijeva sticanje prava vlasništva nad preduzećem
kupovinom njegovih sredstava ili kupovinom njegovih akcija)
-Saniranje preduzeća (Finansijsko saniranje može se vršiti putem smanjenja kapitala,
prilikom čega se vrši otpis gubitka na teret kapitala. )
-Razdvajanje preduzeća (Razdvajanje preduzeća se javlja kod društava lica u slučaju
kada društvo lica (ortačko i komanditno) nestaje pa se imovina dijeli između ortaka i u

6
slučaju kada jedan ortak želi da istupi iz preduzeća pa se razdvajanje vrši sa tim
ortakom, a preduzeće dalje nastavlja svoje funkcionisanje sa drugim ortacima.)
-Poravnjenje sa povjeriocima (Preduzeće koje je zapalo u krizu i ne može da plaća
obaveze u dužem periodu da bi izbjeglo stečaj i nestanak preduzeća vrši poravnjenje
koje je usmjereno na saniranje i održavanje preduzeća.)
-Stečaj i likvidacija (Stečaj podrazumijeva prinudnu likvidaciju preduzeća, odnosno
njegovo gašenje kao pravnog lica. Likvidacija je postupak gašenja preduzeća, odnosno
brisanje iz sudskog registra i time nestanak preduzeća kao pravnog lica. )
-Promjena dijela preduzeća (Motivi za prodaju dijela preduzeća mogu biti različiti, kao
što su: primljena gotovina zbog prodaje dijela preduzeća bude veća od sadašnje
vrijednosti niza očekivanih budućih neto novčanih tokova; ulaganja u neku drugu
djelatnost ili poslovnu aktivnost; stvaranja gotovine koja će poslužiti za plaćanje
obaveza; radi finansijske sanacije kojom bi se izbjegao stečaj.)
-Stvaranje novih preduzeća (Motiv stvaranja novih preduzeća od dijelova postojećeg
preduzeća (matično i zavisno preduzeće) su: jačanje odgovornosti poslodavstva dijela
preduzeća stvaranjem zavisnog preduzeća; dijelovi preduzeća koji imaju dobru tržišnu
perspektivu da se kao posebno preduzeće brže razviju i na kraju privlačenje novih
kreditora i povjerilaca.)
-Segmentacija preduzeća (Sa finansijskog stanovišta treba znati da stvaranje novih
zavisnih preduzeća između kojih je kretanje učinaka visokog inteziteta dovesti do
pojačanog finansijskog naprezanja po osnovu poreza na dodatu vrijednost, dok kod
segmentiranja preduzeća, kako segmenti nisu pravna lica, na promet učinaka između
njih se ne obračunava porez na dodatu vrijednost.)
-Diversifikacija nad trajnim vlasništvom
-Dobrovoljna likvidacija ili prodaja (Ukoliko se dođe do uvjerenja da će se od prodaje
ili likvidacije preduzeća za vlasnike preduzeća dobiti veća vrijednost nego što je
sadašnja vrijednost dividende, odnosno učešća neto dobitku vlasnika udjela, koja će se
ostvariti u niz narednih godina, preduzeće treba prodati ili likvidirati.)
-Otkup sopstvenih akcija (Preduzeće ukoliko raspolaže gotovinom iznad likvidnih rezervi,
tu gotovinu ulaže u otkup vlastitih akcija, s tim da nema alternativu ulaganja viška
gotovine u investicione projekte koji obećavaju visoku neto sadašnju vrijednost. Motivi
su: smanjenje izdataka za dividendu, dividenda po neto otkupljenim akcijama raste i
ostvaruje se ušteda po osnovu poreza na dobitak.
-Privatizacija

7
22. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU OTKUPA AKCIJA I ISPLATE JEDNOKRATNIH
DIVIDENDI
Otkup akcija-smanjuju se vlasnici, na kapitalnu dividendu plaćamo porez.
Jednokratne dividende- ne smanjuju se vlasnici, plaćamo porez.
Spadaju u proaktivne tehnike finansijskog restruktuiranja.

23. NABROJTE I OBJASNITE PROAKTIVNE TEHNIKE FINANSIJSKOG

RESTRUKTUIRANJA I ZAOKRUŽITE ONE KOJE DIREKTNO UTIČU NA RAST CIJENE
AKCIJE
-Otkup akcija (smanjuju se vlasnici,na kapitalnu dividendu plaćamo porez-otkud sa fiksnom
cjenom, otkud holandskom akcijom, otkup sa prenosivim privrednim pravom)
-Dokapitalizacija drugom klasom akcija (emisija novih akcija sa drugačijim pravima glasa od
prava glasa po postojećim akcijama, kada dodatno emitujemo obične ili preferencijalne
akcije)
-Ponuda za zamjenu (zamene obveznica za akcije, zamene obveznica za preferencijalne
akcije, zamene konvertibilnih obveznica za obveznice i obrnuto;)-Distribucija specijalnih
dividendi akcionarima
-Kupovina akcija u posjedu spoljnih akcionara od pasivnih institucionalnih ili individualnih
-investitora (tri faze:ulazak, akvizicija, razduživanje)
-Uključivanje zaposlenih u vlasništvo (odvajanje, stavljanje u trustove)

24. KOJE TEHNIKE RESTRUKTUIRANJA SE MOGU KORISTITI DEFANZIVNO U CILJU

ZAŠTITE OD PREUZIMANJA
Primena u cilju očuvanja kontrole nad preduzećem, odnosno u cilju odbrane od preuzimanja
(takeover defence)- defanzivno, tj. odbrambeno finansijsko restruktuiranje TehnikA koja se
može koristiti je otrovna pilula (taktika koju ciljno poduzeće na koje je usmjereno
neprijateljsko preuzimanje koristi kako bi se obranilo od preuzimanja na taj način da samo
preuzme ili se integrira s drugim poduzećima kako bi postalo financijski ili strukturalno manje
atraktivno potencijalnom preuzimaču)

25. OBJASNITE ČETIRI MODELA OTKUPA AKCIJA

-otkup na otvorenom tržištu (preduzeće kupuje određeni broj akcija)
-otkup sa fiksnom cijenom (cijena po kojoj će se izvršiti otkup akcija,

8
-otkud holandskom akcijom (daje se jedan interval, od najniže do najveće, svako ima svoju
rezervaciju)
-otkup sa prenosivim privrednim pravom (možemo kupiti svoju akciju)

26. OBJASNITE TRADICIONALNU ŠKOLU STRUKTURE KAPITALA

Kombinovana, vlastita sredstva ka zaduženju. Struktura kapitala preduzeća kompovana je
samo iz duga i akcijskog kapitala. Relativni odnos duga prema akcijskom kapitalu menja se
tako što se emisija obveznica koristi za povlačenje običnih akcija, i obrnuto, pri čemu se
apstrahuju troškovi ovih transakcija. Tradicionalna teorija strukture kapitala preduzeća polazi
od pretpostavke da je prisutna optimalna struktura kapitala, odnosno da se odgovarajućom
strukturom kapitala može postići, tj. ostvariti najveća tržišna vrednost. Osporena teorija.

27. OBJASNITE MODLIGIJANI-MILEROVU TEORIJU STRUKTURE KAPITALA

Modigliani i Miller tvrde da, u svetu perfektnog tržišta i racionalnih ulagača, dva identična
preduzeća, koja ostvaruju identične poslovne dobitke (jednake veličine i kvaliteta) moraju
imati jednaku tržišnu vrednost, nezavisno od razlika u stepenu leveragea. Glavna
pretpostavka, koja predstavlja suštinu ove teorije jeste, da zbir delova treba da bude jednak
celini. Stoga, bez obzira na kombinaciju finansiranja, ukupna vrednost preduzeća ostaje ista.
Postoje izvori finansiranja, nije bitno da li ćemo pomjerati ka vlastitom i pozajmjljenom
kapitalu, nego na rizik(smanjiti rizik).
Nadogradili teoriju 100% se zadužiti zbog poreskih ušteda.
Teorije su osporene.

28.OBJASNITE TEORIJU STATIČKOG KOMPROMISA I OPTIMUMA

Uspješnija preduzeća se mogu zadužiti. Teorija statičkog kompromisa je danas preovlađujuća
teorija strukture kapitala. U tački u kojoj se izjednačavaju marginalne koristi od ušteda na
porezu sa troškovima finansijskih neprilika i agencijskim troškovima, postiže se optimum.
Troškovi finansijskih poteškoća. Ako se prekomjerno zadužujemo brže ulazimo u stečaj..

29. OBJASNITE AGENCIJSKU ŠKOLU STRUKTURE KAPITALA

Troškovi agencija vezani za vlasništvo i kontrolu. Teorija izbora. Teoretičari agencijske
teorije strukture kapitala smatraju da je današnja finansijska teorija strukture kapitala
nekompletna i iz razloga što ne razmatra uticaj strukture vlasništva na vrednost preduzeća.
Treba istaći da, vrednost preduzeća raste sa rastom koncentracije vlasništva u onoj meri u

9
kojoj promena u vlasništvu rezultira u redukciji agencijskih troškova, odnosno boljem
poravnanju interesa menadžera i akcionara. rast vrijednosti preduzeća

30. ŠTA JE POSLOVNI NEUSPJEH

Poslovni neuspjeh počinje kada se u preduzeću jave problemi, a ono ne prepozna probleme
usljed čega ne reaguje na vrijeme u cilju rješavanja problema ili usljed nemogućnosti
rješavanja problema zbog nedostatka neophodnih resursa za njegovo rješavanje.

31.KOJI SU POKAZATELJI POSLOVNOG NEUSPJEHA

Pokazatelji poslovnog neuspjeha: menadžerski (strah top menadžmenta, visoka oscilacija
menadžera i nema strategijskog planiranja i razmišljanja), finansijski (povećani dugovi, pad
likvidnosti i smanjene dividende), tržišni (opadanje tržišnog udjela, opadanje profitabilnosti i
opadanje prodaje), eksternog okruženja, bihejvioristički (frustracije između zaposlenih i
menadžera)

32. KAD ĆE PREDUZEĆE PREŽIVJETI (OBJASNITI PREKO EFIKASNOSTI I

EFEKTIVNOSTI)
Efektivno i efikasno preduzeće je uspiješno. Neefikasno i neefektivno preduzeće doživjeće
bankrot. Efikasno, a neefektivno preduzeće zapašće u krizu. Efektivno, a neefikasno
preduzeće će preživjeti

33. KOJI SU UZROCI POSLOVNOG NEUSPJEHA

Uzroci poslovnog neuspjeha: interni (neefikasan menadžment, neuspjela akvizicija, pogrešan
pristup velikim projektima, neefikasno vođenje finansija, marketinga, proizvodnje i
neodgovarajuća organizaciona kultura), eksterni (promjene u okruženju, nemogućnost
uvođenja novih projekata, konkurentnost cijena, intezitet konkurencije u industrijskoj grani i
kriza tranzicije)

34. ŠTA JE KRIZA?

Kriza u preduzeću je neplaniran i nželjen proces koji je vremenski ograničen i na koji se
uslovno može uticati, a čiji je ishod ambivalentan i može značiti uništenje. Kriza ugrožava
dalji opstanak preduzeća nanošenjem znatne štete ciljevima koji su potrebni za opstanak
preduzeća.

10
35. NABROJTE ČETIRI TIPA MENADŽERA KOJI SU DOVELI PREDUZEĆE U KRIZU
(ANALOGIJA ŽABE)
Trajektorija žabe:
- Kuvanja žaba – preduzeća imaju tradiciji i ne primjecuju dolazeću konjurenciju,
- udavljena žaba – preduzeća posluju do 15 godina,
- nadmena žaba – do 15 godina, menadžeri puni sebe,
- punoglavac – do 5 godina, menadžeri nisu dobro procjenili troškove.

8. PITANJA IZ ANALIZE RACIO BROJEVA

1) Prema strukturi finansijskog rezultata kada je bilans uspješan?
Kada su ostvareni zadovoljavajući i pozitivni finansijski rezultati, dobit, maksimizacija
profita. Bilans je uspješan kada je preduzeće likvidno, finansijski stabilno. Mjerila
uspješnosti: produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost. Uspješan je i kada je omogućena
naplata potraživanja i kada je ona veća od plaćanja obaveza.
2) Šta pokazuje racio uspješnosti? Racio=1,5; Racio= 0,5 (objasniti)
Racio uspješnosti pokazuje koliko je preduzeće ostvarilo uspjeha, visinu prihoda ili ostvarenu
dobit. Racio 1,5=neuspješno preduzeće. Racio 0,5=uspješno.
3) Šta pokazuje koeficijent troškova prodatih učinaka.
Bilans uspjeha pokazuje prihode i rashode koji se odnose na prodane učinke u posmatranom
obračunskom periodu. Rezultat poslovanja obračunskog perioda predstavlja razliku između
prihoda od prodaje i pripadajućih rashoda.

4) Zašto se računa poslovni finansijski i ukupni leveridž? Poslovni leveridž=5,

finansijski =2, ukupni =10 (objasniti)
Poslovni rizik je neizvjesnost ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupno uloženi
kapital. Faktor poslovnog leveridža = procenat povećanja poslovne dobiti/procenat povećanja
marže pokrića.
Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka kao bruto prinosa na sopstveni kapital.
Faktor finansijskog leveriča= procenat povećanja bruto dobiti/procenat povećanja poslovne
dobiti.
Ukupni rizik= finansijski * poslovni.
Poslovni rizik=4, ako nam se marža promjeni za 4 za toliko će nam se promjeniti poslovni
gubitak.

11
Finansijski rizik=2 neizvjesnost ostvarenja bruto dobitka na sopstveni kapital.Ako nam se
marža promjeni za 2 za toliko će nam se promjeniti poslovni gubitak.
Ukupni rizik=10, ako nam se marža promjeni za 10 za toliko će nam se promjeniti poslovni
gubitak.

5)Zašto se računa donja tačka rentabilnosti ostvranja neutrlnog poslovnog rezultata i

neutralnog rezultata redovne aktivnosti? Donja tačka rentabilnosti ostvarenja
neutralnog poslovnog rezultata=100 000KM, donja tačka rentabilnosti ostvarenja
neutralnog rezultata redovne aktivnosti= 150 000KM (objasniti)
Donja tačka rentabilnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka pokazuje koliko se mora
ostvariti prihoda od prodaje da bi preduzeće bilo na pozitivnoj 0. 100.000, to znači da
preduzeće mora ostvariti prihoda od prodaje 100.000 da bi bilo na pozitivnoj nuli. Sve preko
tog iznosa predstavlja poslovni dobitak, a ispod tog iznosa poslovni gubitak.
Donja tačka rentabilnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti pokazuje koliko se
mora ostvariti prihoda od prodaje da bi preduzeće bilo na pozitivnoj 0. 150.000, to znači da
preduzeće mora ostvariti prihoda od prodaje 150.000 da bi dobitak redovne aktivnosti bio na
pozitivnoj nuli. Sve preko tog iznosa predstavlja dobitak redovne aktivnosti, a ispod tog
iznosa gubitak redovne aktivnosti

6) Zašto se računaju njihove stope elastičnosti? Stopa elastičnosti ostvarenja

neutralnog poslovnog rezultata = 20%, stopa ellastičnosti ostvarenja neutralnog
rezultata redovne aktivnosti 35% (objasniti)
Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka pokazuje koliko može da se
smanji obim proizvodnje i prodaje, a da se ne ugrozi poslovni dobitak. 20%, znači da obim
prodaje može da se smanji maksimalno 20% i tada je poslovni dobitak na pozitivnoj nuli.
Smanjenje od 21% pokazuje poslovni gubitak
Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti pokazuje koliko može da
se smanji obim proizvodnje i prodaje, a da se ne ugrozi dobitak redovne aktivnosti. Npr. 35%,
znači da obim prodaje može da se smanji maksimalno 35% i tada je dobitak redovne
aktivnosti na pozitivnoj nuli. Smanjenje od 36% pokazuje poslovni gubitak.

7) Zašto se računa finansijska moć i kako se iskazuje? Pokrivenost troškova kamate

=2, pokrivenost troškova kamate, fiksne dividente i fiksnih zaduženja 1,5 (objasniti)

12
Racio finansijske moći treba da bude 1 ili veći od 1. Što je veći finansijski je moćnije
preduzeće.
-Pokivenost troškova kamate ako je 2 pokazuje da preduzeće ima 2KM iz poslovnog dobitka
na svaku 1KM troškova kamate.
- Pokrivenost fiksnih zaduženja ako je 1,5 pokazuje da preduzeće ima 1,5KM iz poslovnog
dobitka na svaku 1KM troškova kamate, troškova zakupa i dospjele glavnice dugoročnih
obaveza.
- Pokrivenost troškova kamate, troškova zakupa, fiksne dividende i fiksnih zaduženja ako je
1,5 pokazuje da preduzeće ima 1,5KM iz poslovnog dobitka na svaku 1KM troškova kamate,
troškova zakupa fiksnih zaduženja i fiksne dividende.

8) Zašto se računa rentabilnost? Prosječna kamatna stopa 7,5%, stopa prinosa na

ukupan kapital 8%, stopa prinosa na investicioni kapital 9% i na sopstveni kapital 10%
(objasniti)
Zarađivačka moć. Stopa prinosa na sopstveni kapital treba da bude veća od stope prinosa na
ukupan kapital, a stopa prinosa na ukupan kapital treba da bude veća od prosječne kamatne
stope.
Isplati nam se uzeti kredit od banke o kamatnoj stopi od 7,5%.

9) Zašto se računa efikasnost operativne, obrtne i stalne imovine? Koeficijent obrta

operativne imovine 10, broj dana vezivanja 36. Koeficijent obrta stalne imovine 20,
broj dana vezivanja 18. Koeficijent obrta potraživanja od kupaca 8, broj dana
vezivanja 45. Koeficijent obrta obrtne imovine 12, broj dana vezivanja 30 (objasniti)
Efikasnost operativne, obrtne i stalne imovine mjeri se njihovim racio brojevima i brojem
dana vezivanja. Što je racio broj veći pokazuje da se operativna, stalna i obrtna imovina
vezuju češće.
koeficijent obrta operativne imovine= 10/36=0,28.
koeficijent obrta stalne imovine=20/18=1,11
koeficijent obrta potraživanja od kupaca= 8/45=0,18
koeficijent obrta obrtne imovine=12/30=0,4
Što je racio veći znači da se češće koristi.

10) Istrošenost osnovnih sredstava za proteklih 10 godina iznosi 40%, a opreme za 5

godina 50%. Šta to znači i koliki je vijek trajanja?

13
 11)Zašto se računa likvidnost? Racio trenutne likvidnosti 1.1, ubrzane 1.5, optimalne
1.6, i tekuće 2 (objasniti)
Racio likvidnosti:
- Racio trenutne likvidnosti treba da bude 1. To znači da preduzeće ima iz gotovine 1KM na
svaku 1KM obaveza. Manji od jedan znači da nema 1KM iz gotovine na svaku 1KM
dospjelih obaveza. Veći od jedan može dovesti do prekomjerne likvidnosti.
Kod nas je 1.1KM što znači da imamo 1.1KM na svaku 1KM obaveza
- Racio ubrzane likvidnosti treba da bude 1.
To znači da preduzeće ima iz gotovine, kratkoročnih HOV i kratkoročnih potraživabnja 1KM
na svaku 1KM kratkoročnih obaveza. Manji od jedan znači da nema 1KM iz gotovine,
kratkoročnih HOV i kratkoročnih potraživanja na svaku 1KM obaveza. Veći od jedan može
dovesti do prekomjerne likvidnosti.
Kod nas je 1.5KM što znači da imamo 1.5KM iz gotovine. kratkoročnih HOV i kratkoročnih
potraživanja 1KM kratkoročnih obaveza.
- Racio optimalne likvidnosti treba da bude približan raciu ubrzane likvidnosti, a mjeri rizik
unovčenja kratkoročnih HOV i kratkoročnih potraživanja
Kod nas je 1.6KM , što znači da imamo 1.6KM iz kratkoročnih HOV i kratkoročnih
potreživanja na svaku 1KM obaveza.
- Racio tekuće likvidnosti treba da bude 2. To znači da preduzeće ima iz obrtne imovine 2KM
na svaku 1KM kratkoročnih obaveza.
Kod nas je 2 KM što znači da imamo 2KM iz obrtne imovine na svaku 1KM kratkoročnih
obaveza.

12) Zašto se računa finansijska stabilnost? Racio=0,88 (objasniti)

Racio finansijske stabilnosti pokazuje da li je preduzeće kratkoročno likvidno, odnosno da li
iz trajnog i dugoročnog kapitala može pokriti dugoročno vezanu imovinu. Ukoliko je 1 onda
je prihvatljiva stabilnost, manje od jedan bliže ka nuli znači da je finansijski stabilno, veći od
jedan znači da je nestabilno.
Racio=0,88 znači da smo finansijski stabilni.

13) Gdje gledamo zaduženost (koje pozicije)? Racio =0,5 (objasniti)

14
Racio zaduženosti treba da bude manji od 1 ili 1. Ako je 0,5 pokazuje da na svakih 0,5KM
dugova preduzeće ima 1KM iz ukupnog kapitala. Dugovi/ukupni kapital.
Kod nas je 0,5 što znači da na svakih 0,5KM dugova preduzeća ima 1KM iz ukupnog
kapitala. Dobro je.

14) Šta je solventnost, razlika između likvidnosti i solventnosti? Racio solventnosti 1,7
(objasniti)
Likvidnost je sposobnost poduzeća da obrće radni kapital. Racio likvidnosti treba da bude 1.
Solventnost-sposobnost izmirenja svojih obaveza kad tad, treba da bude 1 ili veći od 1. Ako je
1 pokazuje da na svaku 1KM dugova preduzeće ima 1KM iz poslovne imovine.
Racio solventnosti 1,7= Na svaku 1,7KM dugova preduzeča ima 1KM iz poslovne imovine.
Dobro je.

15