5 ZADATAK

ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Zadaci se dele na primarne i sekundarne. Primarni zadaci obuhvataju: pribavljanje novčanih

sredstava, upotrebu novčanih sredstava i usklađivanje rokova. Sekundarni zadaci obuhvataju:
disponiranje novca, kontrola novčanih dokumenata, vođenje operativne evidencije, finansijsko
planiranje, finansijska analiza i finansijsko informisanje. Pribavljanje novčanih sredstava,
Upotreba novčanih sredstava predstavlja primarni zadatak veoma složen i odgovoran za predlagača
i za konačnog donosioca odluke o ulaganju, Donosilac odluke o ulaganju mora da vodi računa i o
troškovima kapitala, mora da vodi računa i o ročnosti ulaganja, odnosno o primeni horizontalnih i
vertikalnih pravila finansiranja. Disponiranje novca odnosi se na: izmirivanje obaveza prema raznim
dobavljačima, prenošenje sredstava sa jednog tekućeg računa na drugi, kupovina hartija od vrednosti,
oročavanje novčanih sredstava na kraći ili duži rok. Kontrola novčanih dokumenata izvodi se kroz
formalnu, suštinsku i materijalnu ispravnost svih dokumenata. Planiranje je proces kojim se dovodi
red u odvijanju poslovanja privrednog društva. Finansijski plan omogućava promenu očekivane
likvidnosti, a bilans uspeha procenu očekivane rentabilnosti.Finansijska analiza bavi se analizom
bilansa stanja i bilansa uspeha, finansijsko ulaganje u osnovna i obrtna sredstva, uslova likvidnosti i
nelikvidnosti i analizom priliva i odliva finansijskih sredstava. Finansijsko informisanje obuhvata
informacije o: strukturi sredstava, priliva i odliva sredstava, stepenu likvidnosti, rentabilnosti, sigurnosti
i finansijskoj stabilnosti privrednih društava.

6 ZADATAK

FINANSIJSKA POLITIKA I NAČELA FINANSIJSKE POLITIKE

Finansijska politika predstavlja samo novčani izraz poslovne politike privrednog društva, sastoji
se od politike pribavljanja finansijskih sredstava, politike finansiranja tokova reprodukcije i politike
plasmana. Ciljevi finansijske politike su pribavljanje finansijskih sredstava, finansijska stabilnost,
likvidnost, ostvarivanje finansijskih rezultata konkretnog društva. Načela finasijske politike
predstavljaju zahteve kojih se privredno društvi pridržava, ukoliko ne želi da rezultati u poslovanju budu
niži od optimalnih.Prema stepenu važnosti načela fin.pol. se klasifikuju na: načelo finansijske
stabilnosti, načelo likvidnosti, načelo rentabilnosti i načelo fin. elastičnosti, načelo fin. nezavisnosti i
načelo fin.snage. Načelo finansijske stabilnosti pretpostavlja finansijsku ravnotežu između
dugoročno vezanih sredstava u aktivi i dugoročnih izvora u pasivi bilansa stanja. Načelo likvidnosti
sposobnost da na vreme izmiri svoje dospele kratkoročne obaveze. Kod banaka postoje tri oblika rizika
likvidnosti: rizik neusklađene likvidnosti, rizik pojačane likvidnosti i tržišni rizik likvidnosti. Načelo
rentabilnosti predstavlja stalno nastojanje preduzeća da ostvari što povoljniji rezultat poslovanja u
odnosu na angažovana sredstva. Načelo fin.elastičnosti sposobnost kratkoročnog prilagođavanja
privrednog društva izmenjenim uslovima poslovanja pod uticajem tržišta. Načelo fin. nezavisnosti
predstavlja težnju privrednog društva da se zaštiti od nastojanja poverilaca da im nametnu uslove u
pogledu vođenja finansijske politike. Nezavisnost društva zavisi od : nivoa i stepena datih kolaterala
bankama za primljene kredite, obaveza društva prema ostalim poveriocima,nedostatak ostvarenog
nivoa dobiti. Skup načela : racionalnog finansiranja, rentabilnoszti, akumulacije, likvidnosti i sigurnosti
poslovanja predstavlja načelo finansijske snage jednog privrednog društva.
9 ZADATAK

FINANSIJSKO PLANIRANJE, PREDMET I MODELI FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Finasijsko planiranje je planiranje budućih priliva i odliva finansijskih sredstava, planiranje

prihoda i rashoda, planiranje budućih stanja sredstava i izvora sredstava i planiranje kapitalnog
ulaganja privrednog društva. Modeli planiranja finansijskih tokova su različiti, a primenjuju se
klasični i ekonometrijski. Od klasičnih modela poznati su modeli indukcije i modeli dedukcije.
Ekonomerijski modeli su poznati kao: bilansni model, model trenda, model višestruke korelacije i
regresije, mrežno planiranje, komparativni model planiranja i model simulacije. Model indukcije
finansijskog planiranja polazi od pojedinačnog ka opštem sa postavljanjem optimalnih ciljeva društva,
dok deduktivni model planiranja polazi od opšteg ka pojedinačnom. Osnovu finansijskog planiranja
predstavlja bilansni metod zasnovan na činjenicama da se svi elementi bilansa međusobno
usaglašavaju i bilansiranju. Model trenda se primenjuje za sastavljanje srednjoročnih i dugoričnih
finansijskih planova. Model višestruke korelacije i regresije se primenjuje kada su bilansne stavke
pojedinih bilansa, međusobno zavisne. Mrežno planiranje finansijskih planova se zasniva na izradi i
analizi mrežnih dijagrama. Komparativni metod sastavljanja finansijskih planova se koristi za
uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata. Model simulacije predstavlja model
sastavljanja finansijskih tokova novčanih sredstava.