FINANSIJSKI MENADMENT FINANSIJSKO POSLOVANJE

DEFINICIJA NAUKE O FINANSIJAMA

I - vetina upravljanja novcem
II - istovremeno i umetnost (kroz razvoj proizvoda) i
nauka (kroz merenje)
III - disciplina koja prouava:
pojave
odnose i institucije
metode i procese prikupljanja i raspodele
upravljanje sredstvima
IV - nauna disciplina kao deo nauke o ekonomiji izuava:
line finansije
finansije privrednih drutava
javne finansije
PREDMET POSLOVNIH FINANSIJA
Finansijski problemi privrednih subjekata.
Finansijski problemi pravnih lica koja obavljaju svoju delatnost u cilju sticanja dobiti.
Finansijski problemi naih privrednih drutava.
Ortaka drutva
Komanditna drutva
Drutva sa ogranienom odgovornodu
Akcionarska drutva
CILJEVI POSLOVNIH FINANSIJA
Zahtevi za maksimiranjem rentabilnosti.
Odravanje odgovarajudeg stepena likvidnosti.
Poslovne finansije nisu nezavisne, nego su povezane sa poslovnim ciljevima privrednog
drutva i podreene su njegovom rukovodstvu koje polae raune akcionarima.
ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE
PRIMARNI reprodukcija
Pribavljanje novanih sredstava
Upotrebu novanih sredstava
Usklaivanje rokova i mobilizacije sredstava
SEKUNDARNI
Disponiranje novca
Kontrola novanih dokumenta i nadzor
Voenje operativne evidencije
Finansijsko planiranje *
Finansijska analiza *
Finansijsko informisanje.
1

FINANSIJSKA POLITIKA
Skup mera i sredstava, kojima se ostvaruju ciljevi i zadaci u finansijskom poslovanju.
Utvrivanje strategije i taktike upravljanja finansijama.
Proces odluivanja o osnovnim finansijskim ciljevima: izbor strategije, taktike i pravaca
aktivnosti.
CILJEVI FINANSIJSKE POLITIKE
Proizilaze iz ciljeva poslovne politike.
Odnose se na obezbeenje stabilne finansijske situacije PD:
Pribavljanje i koridenje finansijskih sredstava
Finansijsku stabilnost
Likvidnost
Ostvarivanje optimalnih finansijskih rezultata
Naela finansijske politike predstavljaju pravila i standarde u poslovanju, kojih se privredna
drutva pridravaju radi ostavrivanje ciljeva finansijske politike. Neka od ovih naela,
proizala su iz ciljeva drutva, druga kao izraz tenje za zatitom od rizika, dok je treda grupa
naela nametnuta propisima i interesima poverilaca. Osnovna karakteristika svih naela
finansijske politike je njihova meuzavisnost i potreba da se usaglaavaju.
NAELA FINANSIJSKE POLITIKE
Naelo finansijske stabilnosti* (finansijska ravnotea aktive i pasive)
Naelo likvidnosti (da na vreme izmiri svoje dospele kratkorone obaveze)
Naelo rentabilnosti (to povoljniji rezultat u odnosu na angaovana sredstva)
Naelo finansijske elastinosti (sposobnost kratkoronog prilagoavanja privrednog
drutva izmenjenim uslovima poslovanja)
Naelo finansijske nezavisnosti (zatita od uticaja poverioca)
Naelo finansijske snage (racionalno finansiranje, rentabilnost, finansijalnost,
akumulacija, likvidnost i sigurnost poslovanja)
PRAVILA FINANSIRANJA (tretiraju finansijsku strukturu preduzeda)
VERTIKALNA (sastav kapitala prema poreklu i ronosti)
Pravila odnosa izmeu vlastitih i pozajmljenih izvora* (1:1, 1:2, 1:3)
Pravila odnosa izmeu rezervi i nominalnog kapitala (odnosi u strukturi vlastitog
kapitala)
Pravila odnosa izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala (zavisi od volje davaoca
kredita)
HORIZONTALNA (odnos delova imovine i kapitala)
Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja (pozajmljeni kapital se ne sme koristiti
vremenski nepovoljnije nego to je dobijen)
Zlatna bilansna pravilo finansiranja* (izvori sredstava ili izvori finansiranja po roku
raspoloivosti i svom obimu treba da budu jednaki uloenim sredstvima pri emu je
neophodno odrati likvidnost preduzeda)
Ostala pravila finansiranja (pravilo finansiranja 1:1, pravilo finanasiranja 1:2, pravilo
finansiranja odnosa novanih sredstava i kratkoronih obaveza)
2

VERTIKALNA PRAVILA
Odnos vlastitog i tueg kapitala

HORIZONTALNA
Zlatno bilansno pravilo finansiranja

ZBP u uem smislu

ZBP u irem smislu

Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test)

Pravilo finansiranja 2:1

Odnos novanih sredstava i tekudih obaveza

FINANSIJSKO PLANIRANJE
Odvijanje poslova prema odreenom redu ili prema pravilima kao uslov za racionalno
upravljanje poslovima.
Planiranje u finansijama predstavlja instrument procesa upravljanja finansijama.
Konkretnije:
Planiranje bududih (oekivanih) priliva i odliva finansijskih sredstava (cash flow),
Planiranje prihoda i rahoda - BU
Planiranje bududih stanja sredstava i izvora sredstava BS
Planiranje kapitalnih ulaganja privrednog drutva
FINANSIJSKA KONTROLA
FK - utvrivanje odstupanja izmeu stvarnih i planskih veliina i iznalaenju uzroka tih
odstupanja.
Odstupanja od planiranih vrednosti i uzroci odstupanja predstavljaju objekte kontrole i slue
za indentifikovanje odgovornih za to odstupanje, a slue i kao korektivni faktor za
postojede, ali i za izradu bududih planova.
FK se postie razliitim instrumentima, u literaturi poznatim kao:
Racio brojevi (brojano iskazana meuzavisnost dve i vie pojava)
a) Prosti meuzavisnost samo izmeu dve pojave
b) Sloeni - brojani odnos izmeu vie od dve pojave
Rauni pokrida
Neto obrtni fond
Cash flow
Klasifikacija Racio brojeva
Prema optim karakteristikama:
Racija likvidnosti
o Opti racio likvidnosti (current ratio),
o Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio ili acid test),
o Neto obrtni fond.
Racija aktivnosti
o Koeficijent obrta dobavljaa
o Koeficijent obrta kupaca
o Koeficijent obrta zaliha
o Koeficijent obrta ukupnih i neto obrtnih sredstava
o Koeficijent obrta fiksnih sredstava
o Koeficijent obrta vlastitih izvora sredstava
o Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava
Racia duga (poluge leverida) /racia finansijske strukture
Racia rentabilnosti (profitabilnosti)
Racia trita
Du Pont sistem analize

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI (current ratio)

RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI (quick ratio ili acid test)

KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA

KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH I NETO OBRTNIH SREDSTAVA

RACIA RENTABILNOSTI (profitabilnosti)

Parcijalni
stopa bruto dobitka
stopa poslovnog dobitka
stopa neto dobitka.
Sintetiki
stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
stopa prinosa na vlastite izvore sredstva
Stopa bruto dobitka

Stopa poslovnog dobitka

Stopa posl. dobitka

Poslovni dobitak
Neto prihod od realizacij e

10

Stopa neto dobitka

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva (ROAA)

Stopa prinosa na vlastita sredstva (ROE, ROAE)

11

Neto dobitak po akciji (EPS, P/E, P/B)

Kapital = knjigovodstvena cena po akciji

P/E
P/B
EPS
ROE
ROA

- price per earnings trina cena/zarada

- price per bond trina cena/knjigovodstvena cena
- earnings per share neto dobit/broj akcija
povrat kapitala stopa profita na akcijski (uloeni) kapital
- neto dobit/akcijski kapital * 100
- procenat ulaganja na ukupnu imovinu
- bruto dobit/akcijski kapital

Trina kapitalizacija trina cena akcija pomnoena sa brojem akcija (cena firme na
tritu)
Bilans stanja (balance sheet) - dvostrani finansijski izvetaj koji daje pregled aktive i
pasive. Aktiva predstavlja sredstva, a pasiva izvore sredstava (govori odakle nam sredstva),
to automatski znai da strane bilansa moraju da budu u ravnotei, jer zapravo prikazuju
jednu istu stvar sa dva aspekta.
Bilans uspeha dvostrani pregled rashoda i prihoda u odreenom vremenskom periodu.
Ovaj raunovodstveni izvetaj se sastoji od leve i desne strane. Na levoj strani se belee svi
nastali rashodi, dok se na desnoj strani belee svi prihodi. Sabiranjem stavki leve i desne
strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi. Ako su ukupni prihodi vedi
od ukupnih rashoda ostvaren je dobitak; obrnuto ostvaren je gubitak.

12

Osnovna sredstva podrazumevaju stvari, prava i novac kao sredstva koja uestvujudi u
poslovnim procesima postepeno prenose svoju vrednost na poslovne uinke i vradaju se u
prvobitno pojavni oblik, po pravilu, u razdoblju duem od jedne godine, a i dugorono
razgranieni trokovi. Izuzetak od toga ini zemljite ija se vrednost ne prenosi (fiksna aktiva
u bilansu stanja).
Obrtna sredstva podrazumevaju stvari, prava i novac kao sredstva koja se jednokratnom
upotrebom troe u poslovnim procesima, odnosno prelaze iz jednog piojavnog oblika u
drugi, prenosedi odjedanput svoju celokupnu vrednost, a i kratkorono razgranieni trokovi.
Vradaju se u prvobitni oblik, po pravilu, u razdoblju kradim od jedne godine.
Izvori sredstava podrazumevaju pravna i fizika lica od kojih jedinica raunovodstvenog
obuhvatanja pribavlja sredstva.
Prihodi podrazumevaju prodajne vrednosti onih poslovnih uinaka (proizvoda i izvrenih
usluga), ukljuujudi iznose svih oblika dobijenih naknada, a i iznose povedanja sredstava i
smanjenja obaveza, kojima se povedava poslovni rezultat u odreenom razdoblju.
Rashodi podrazumevaju trokovi prodatih poslovnih uinaka (proizvoda i izvrenih usluga)
ukljuujudi iznose svih oblika datih nekalkulativnih naknada, a i iznose svakog smanjenja
sredstava i povedanja obaveza prema izvorima sredstava kojima se terete prihodi u
odreenom razdoblju.

13