FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Poglavlje 1. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEĆU

Tri jezgra poslovnih finansija:

Finansijsko
Investiranje
upravljanje

Finansijska
tržišta i
institucije

Odnos finansijske i nabavne funkcije: plaćanje obaveza dobavljačima

Odnos finanasijske i kadrovske funkcije: saradnja u vezi sa preduzimanjem novih
investicija vezanih za proširenje kapaciteta
Godišnji izveštaji: *bilans uspeha, *bilans stanja i *izveštaj o novčanim tokovima.
Kod većih preduzeća i *izveštaj o promenama na kapitalu i *napomene uz
finansijske izveštaje.

BILANS USPEHA: prikazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja preduzeća u

određenom periodu, pokazuje kako su raspoređene koristi koje su ostvarene.
Razlika ukupnih prihoda i rashoda čini neto dobitak (profit)/ neto gubitak.
Delovi: POSLOVNI – ostvaruju se na dnevnoj osnovi, oduzimanjem poslovnih
rashoda i prihoda dolazi se do poslovnog dobitka/gubitka, koji predstavlja osnov
za merenje profitabilnosti poslovanja preduzeća.
• FINANSIJSKI – direktno uslovljeni postojanjem obaveza odnosno
plasmana ( npr. prihodi/rashodi kamata, pozitivne/negativne kursne razlike)
• NEPOSLOVNI – prihodi i troškovi koji predstavljaju rutinu, ali se
smatraju marginalnim na dnevnoj osnovi
*Akumulirana dobit – reinvestirani deo neto dobiti nakon isplate dividendi

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

BILANS STANJA: pokazuje kako preduzeće upravlja svojim sredstvima i izvorima

sredstava u određenom momentu u vremenu (na određeni dan), koji se naziva
datum bilansiranja.
Sredstva se prikazuju sa aspekta rastuće likvidnosti, pri čemu se polazi od
osnovnih ka obrtnim sredstvima.
Osnovna (stalna, fiksna) sredstva se odnose na materijalna (zemljište, zgrade,
vozila i oprema), nematerijalna (patenti, prava, licence, gudvil i sl.) i finansijska
sredstva (dugoročni finansijski plasmani), koja se troše duže od 1 godine.
Obrtna sredstva se odnose na kratkoročni, tekući deo sredstava: zalihe
(materijala, robe... - klasa 1), potraživanja od kupaca, kratkoročne HOV, AVR
(Aktivna vremenska ragraničenja – to su unapred plaćeni troškovi i obračunati,a
nenaplaćeni prihodi) i likvidna sredstva (gotovina i gotovinski ekvivalenti – čekovi i
drugi bankarski nalozi koji se lako i brzo konvertuju u gotovinu).

Izvori sredstava se prikazuju po principu rastuće dospelosti.

Kapital predstavlja deo izvora sredstava koji prikazuje vlasničko učešće u
preduzeću (klasa 3). Njegova vrednost se uvećava iz profita ostvarenih tokom
prethodnog obračunskog perioda (poslovnih godina) i to se manifestuje kroz
rezerve i neraspoređenu dobit. Drugi deo, koji se odnosi na obaveze sastoji se iz
dugoročnih (izmirenje duže od godinu dana npr. dugoročni krediti) i kratkoročnih
obaveza (prema dobavljačima, prema zaposlenima, kratkoročni krediti, PVR –
Pasivna vremenska razgraničenja – unapred naplaćeni prihodi i obračunati, a
neplaćeni troškovi, itd.)

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE: sumira promene nastale u kretanju gotovine

preduzeća tokom određenog vremenskog perioda. Sačinjavamo ga primenom
jedne od dve metode:
• Direktna metoda: (pristup odozgo nadole) podrazumeva uspostavljanje veze
između Ph i Rh i njima odgovarajućih priliva i odliva, koristi se za interne
potrebe preduzeća i za interne korisnike, kompleksnija je i zahtevnija.
• Indirektna metoda: (pristup odozdo nagore) polazi od neto prihoda za
određeni period, na koji se dodaju ostali Ph ili oduzimaju Rh, jednostavnija
metoda, ali su potrebne info o novčanim tokovima za najmanje 2 godine.

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Izveštaj o tokovima gotovine čine tri segmenta toka gotovine: iz poslovne

aktivnosti (gotovina prikupljena po osnovu prodaje i po osnovu poslovnih
procesa), iz investicionih aktivnosti (gotovina prikupljena i uložena u osnovna
sredstva) i tok gotovine koji se odnose na aktivnosti finansiranja (prikazuje
strukturne transakcije koje se odnose na kapital).
IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU: namenjen je vlasnicima kapitala i
prikazuje promene u neto imovini usled ostvarenog neto dobitka ili gubitka
obračunskog perioda.

Poglavlje 2. SISTEM UPRAVLJANJA FINANSIJAMA U PREDUZEĆU

FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZEĆA

1.Optimalna struktura 1.Finansijska stabilnost 1.Finansijska snaga

sredstava 2.Minimizacija Tr i 2.Finansijska
2.Optimalna struktura maksimizacija Ph nezavisnost
izvora sredstava 3. Solventnost 3. Maksimiranje
3. Likvidnost 4.Brz obrt sredstava profitabilnosti
4.Racionalnost ulaganja 4.Uvećanje imovine

Osnovni finansijski procesi – delovi finansijskog menadžmenta:

1. Utvrđivanje potreba za finansijskim sredstvima
2. Pribavljanje finansijskih sredstava
3. Upotreba finansijskih sredstava
4. Praćenje, usmeravanje i kontrola finansijskih sredstava

FINANSIJSKA POLITIKA – podele:

I Prema vremensko-generičkom aspektu:
• Politika finansiranja
• Investiciona politika
• Tekuća finansijska politika

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

II Prema vremenskom aspektu:

• Dugoročna politika strukture
• Kratkoročna politika likvidnosti
III Prema zadacima finansijske funkcije:
• Politika nabavke
• Politika upotrebe
• Politika upravljanja kapitalom
IV Kriterijum dinamičnosti – model klasifikacije finansijske politike:
1. Osnovna finansijska politika:
- Politika pravila finansiranja
- Politika pravila finansijskog poslovanja
- Politika upravljanja finansijama
2. Tekuća finansijska politika:
- Politika likvidnosti
- Politika finansijske stabilnosti
- Politika obrta kapitala
3. Razvojna finansijska politika:
- Politika finansijske snage
- Politika finansiranja investicija
- Politika maksimiranja profitabilnosti

Ključni zadaci finansijskog menadžera:

Finansijsko planiranje i Upotreba kapitala Savetovanje pri donošenju

predviđanje poslovnih odluka

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Upravljanje finansijama u preduzeću podrazumeva donošenje tri tipa odluka:

1. Dugoročnih investicionih odluka (utvrđivanje tačnog iznosa sredstava koje
preduzeće želi da sadrži – leva strana bilansa stanja tj. deo osnovnih
sredstava)
2. Dugoročnih finansijskih odluka (obezbeđenje finansijskih sredstava,
sopstvenih ili tuđih, namenjenih dugoročnim investicionim ulaganjima –
desna strana bilansa stanja)
3. Odluka koje se odnose na upravljanje neto obrtnim sredstvima (razlika
obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza)

Poglavlje 3. POSLOVNO I FINANSIJSKO OKRUŽENJE

Instrumenti monetarno-kreditne politike:

➢ Eskontna (diskontna) stopa: kamatna stopa po kojoj Centralna banka
odobrava kredite poslovnim bankama radi delovanja na tražnju novca i kredita,
troškove kredita i kreditni potencijal banaka.
➢ Kamatna stopa: putem koje poslovne banke vode ekspanzivnu ili
restriktivnu monteranu politiku, zavisno od odnosa između ukupne nacionalne
ponude i efektivne tražnje. (npr. inflacija – povećava se kamatna stopa)
➢ Stopa obaveznih rezervi: Centralna banka propisuje procenat na depozite
po viđenju, koji poslovna banka kao obaveznu rezervu uplaćuje na njen račun.
➢ Stopa rezerve likvidnosti: samostalno određuju poslovne banke, radi
regulisanja sopstvene likvidnosti i solventnosti.
➢ Osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti: određena je
nivoom depozita po viđenju kod banaka.
➢ Selektivni reeskontni krediti: namenski krediti za regulisanje novčanog
opticaja i likvidnosti, kao i za određivanje određenih ciljeva ekonomske politike.
➢ Politika otvorenog tržišta

Vrednost novca u zemlji = KUPOVNA SNAGA NOVCA

Vrednost novca u inostranstvu = INTERVALUTARNA VREDNOST

Apresijacija novca: porast vrednosti novca ili njegove kupovne snage

Depresijacija novca: pad kupovne snage novca

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Devize VS Valuta
Devize su sva potraživanja u inostranstvu u bilo kojoj valuti, bez obzira na način
raspolaganja (npr. čekovi, menice, doznake, kreditna pisma i dr.), kao i sve vrste
efektivnog stranog novca (valute), izuzev kovanog novca (zlatnika).
Valuta je samo efektivni novac, koji može biti u vidu papirnih novčanica ili
kovanog metalnog novca, osim zlatnika.

Konvertibilnost: mogućnost zamene i pretvaranja jedne devize u drugu. Vrste:

- Eksterna (spoljna) – inostrana lica, bez obzira na državljanstvo, imaju pravo
slobodnog zamenjivanja svojih potraživanja u zemlji u kojoj potraživanja postoje
za kupovinu drugih inostranih sredstava plaćanja.
- Unutrašnja – gore opisano pravo imaju samo domaća fizička i pravna lica.
- Opšta – ista prava imaju i domaća i inostrana lica
- Ograničena – svedena samo na tekuće transakcije

Valutni paritet: zakonom ili drugim propisima utvrđeni vrednosni odnos jedne
valute prema zlatu ili prema nekoj drugoj valuti.
Intervalutarni kurs: međusobni odnos dve nacionalne valute.
Devizni kurs: cena strane valute, izražena u domaćoj valuti. Vrste:
- Fiksni – kada je vrednosni odnos između domaćeg novca i inostrane valute
stabilan, dozvoljena kolebanja najviše do 2,25% iznad ili ispod pariteta.
- Fleksibilni – formiraju se u širim rasponima od utvrđenog pariteta.
- Fluktuirajući – slobodno se formiraju, zavisno od ponude i tražnje deviza.
- Višestruki – utvrđuje ih država, utiče na tokove uvoza i izvoza robe.

BANKARSKI SISTEM

Banke su finansijske institucije, koje se bave prikupljanjem slobodnih novčanih

sredstava i njihovim plasmanom u vidu kredita i kupovine HOV, kao i pružanjem
drugih usluga svojim komitentima ili obavljanjem finansijskih transakcija za svoj
račun, a u cilju ostvarenja prihoda tj. profita, po tom osnovu.

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Centralna banka (kod nas: NBS) je glavna ustanova monetarno-kreditnog sistema i

izvršni organ monetarno-kreditne politike zemlje. NBS ima sledeće funkcije:
• utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku
• upravlja deviznim rezervama
• izdaje i oduzima dozvole za rad bankama, penzijskim fondovima,
institucijama za obavljanje poslova osiguranja, lizinga i dr.
• uređuje, nadgleda i unapređuje funkcionisanje platnog sistema
• regulisanje nivoa novčane mase i kredita u makrosistemu

1.Komercijalne (depozitne) banke – plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna

funkcija (prikljupljaju depozite po viđenju i oročene, pa ih dalje plasiraju)
2.Investicione banke – prikljupanje kapitala i plasman HOV i brokersko-dilerske
usluge, kao i savetodavne usluge
3.Univerzalne banke – prodaja osiguranja, garancije pri emisiji HOV, poslovi u
tuđe ime i za tuđ račun, mogu imati akcije u drugim firmama, mogu osnivati
finansijske kompanije... (pored osnovnih funkcija mogu raditi i ovo sve)
*Eskontne banke – bave se kupovinom potraživanja pre roka dospeća (eskont)
*Lombardne banke – daju kratkoročne kredite na podlozi zaloga pokretnosti
*Devizne banke – bave se kupovinom i prodajom deviza i valuta
*Akceptne banke – svoju kreditnu aktivnost obavljaju stavljanjem akcepta na
menicu
*Hipotekarne banke – daju dugoročne kredite na podlozi zaloga nepokretnosti
(zalaganje nekretnina) i banke imaju pravo raspolaganja nad njima

Nebankarske finansijske ustanove: osiguravajući zavodi, penzijski fondovi, fondovi

socijalnog osiguranja, kompanije za plasiranje kapitala i dr.
Pomoćne finansijske ustanove: berze, klirinške ustanove, lizing finansijske
institucije i dr.

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Osnovni bankarski poslovi:

1. AKTIVNI – ovde su banke poverioci: plasiraju prikupljena i slobodna
novčana sredstva u vidu različitih kredita i naplaćuju kamatu
*Aktivna kamatna stopa – naplaćuju banke za date kredite
2. PASIVNI – ovde su banke dužnici: bave se prikupljanjem novčanih sredstava
i plaćaju za to odgovarajuću kamatu
ovde spadaju: *depozitni poslovi, *međubankarski zajmovi, *eskontni poslovi,
*reeskont i relombard, *emisija kratkoročnih HOV i *dugoročni pasivni
bankarski poslovi
*Pasivna kamatna stopa – plaćaju banke za prikupljene depozite
TRIK! : Banka vrši emisiju efekata za sopstveni račun, to je za nju: pasivan posao
3. NEUTRALNI – banke su u ulozi komisionara, naplaćuju proviziju
ovde spadaju: *ugovor o depozitu, *ugovor o sefu, *devizni poslovi, *klirinški
poslovi i *bankarske garancije
kliring – međusobno prebijanje dugovanja i potraživanja putem kojeg se roba
plaća robom, a samo razlika se podmiruje plaćanjem u novcu
(u skripti piše da menjački poslovi spadaju u neutralne – nisam to pronašla)
4. SOPSTVENI – banke posluju u svoje ime i za svoj račun
ovde spadaju: učešće, ortakluk i arbitražni poslovi

Vrste kredita:
1. ESKONTNI KREDIT (eskont – otkup potraživanja pre roka dospeća)
Postupak: banka svom komitentu odobri eskontni kredit, tako što eskontuje
njegovu menicu, pri čemu komitent mora indosamentom da prenese menicu
u vlasništvo banke. Banka potom izračunava čist iznos eskonta (umanjen za
kamatu koja tek treba da nastane) i taj iznos odobrava na žiro-račun svog
komitenta, odnosno tražioca eskontnog kredita. Ukoliko akceptant ne izvrši
plaćanje menice o rokovima dopselosti, banka ima pravo da takve menice
protestuje i da traži naplatu od tražioca eskontnog kredita.
2. AKCEPTNI KREDIT - banka je spremna da akceptira menice koje na nju
trasira korisnik akceptnog kredita (npr. domaći uvoznik)– ovde banka korisniku
ne stavlja na raspolaganje novčana sredstva, već samo ugled i kreditnu
sposobnost

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

3. AVALNI (KAUCIONI) KREDIT - banka preuzima jemstvo prema nekom

trećem licu za račun korisnika ovog kredita – ako korisnik ne bi isplatio ovu
obavezu, banka će je isplatiti
4. KONTO-KORENTNI KREDIT - proizilazi iz dva ustaljena poslovna odnosa
između dve privredne org. ili banke, koja stalno uspostavljaju međusobno
dužničko-poverilačke odnose. Takva preduzeća se dogovaraju da međusobne
obračune vrše po isteku određenih vremenskih perioda, a u medjuvremu
samo knjigovodstveno evidentiraju nastala dugovanja i potraživanja.
5. REVOLVING KREDITI - krediti sa ugovorenim obnavljanjem iznosa kredita,
odobravaju se uz određene garancije, pozajmi – otplati – opet pozajmi...
Javlja se kamata na iskorišćeni deo, a provizija na garantovani iznos kredita.
6. RAMBURSNI KREDITI - posebna vrsta akceptnog kredita za plaćanje
prekomorskog uvoza ili izvoza, banka se javlja kao uslužni akceptant menice
7. LOMBARDNI KREDITI – krediti čiji su predmet zaloga neke dragocenosti
(nakit, slike...), banka svom komitentu odobrava lombardni kredit, a Centralna
banka poslovnoj banci odobrava RELOMBARDNI KREDIT, pri čemu se
zaračunava i kamata i provizija

Bankarske usluge:
• Izdavanje garancija – banka komitentu izdaje garanciju (garantno pismo) uz
prethodno puno materijalno pokriće
• Izdavanje kreditnog pisma – kreditno pismo je pismeni uput uručen
komitentu od strane banke, a upućen drugoj bankarskoj instituciji
(korespondentu), sa nalogom da ovaj komitentu u toku određenog vremena
isplaćuje određene sume novca na teret njegovog tekućeg računa
poslovni subjekti koji se pojavljuju: banka – izdavalac kreditnog pisma
(adresat), organizacija – korisnik (komitent) i banka – izvršilac isplata
(adresant).
*nijedno kreditno pismo se NE može indosirati (preneti) na 3. lice

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

• Otvaranje akreditiva
akreditiv – instrument plaćanja, nastao zbog sigurnosti u poslu
1. Dokumentarni (robni) – najrasprostranjenije sredstvo plaćanja pri izvozu
i uvozu, jer štiti interese oba partnera
2. Nostro i loro – odlazeći i dolazeći akreditivi, vezani za uvoz/izvoz
3. Neopozivi i opozivi – kriterijum za podelu je čvrstina obaveze koju na
sebe uzima akreditivna banka
4. Potvrđeni i nepotvrđeni – kriterijum za podelu je čvrstina obaveze koju
na sebe uzima posrednička banka
5. Akreditivi po viđenju (isplata korisniku se vrši odmah posle
blagovremenog podnošenja ispravnih akreditivnih dokumenata) i
terminski akreditivi (isplata je vezana za određeni rok)

Poglavlje 4. FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Faktori finansijskog tržišta: *novac, *monetarna politika, *inflacija i
*koncentracija kapitala

Podele finansijskih tržišta:

I Prema stepenu institucionalizovanosti:
• Berzanska
• Vanberzanska
II Prema ročnosti sredstava kojima se trguje:
• Tržište novca – deo novčanog tržišta, međubankarsko tržište žiralnog novca
(ne može biti gotov novac nikad) i kratkoročnih HOV, učestvuju samo banke
ciljevi: ostvarivanje dopunskih Ph banaka, uravnoteženje ponude i tražnje
novčanih sredstava, brža cirkulacija fin. sredstava i dr.
• Tržište kapitala – trguje se dugoročnim novčanim sredstvima (kapitalom i
dugoročnim HOV), mora biti institucionalizovano za razliku od trž. novca
*efekti = dugoročne HOV

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

III Prema tome da li se sredstva prvi put prodaju ili preprodaju:

• Primarna (emisiona) – prodaja novog ciklusa HOV novim investitorima
• Sekundarna – preprodaja HOV, imamo dve vrste:
- Nacionalno-sekundarno tržište: neformalnog karaktera, glavni
učesnici su brokeri i dileri
broker – operiše kao agent, kupoprodaju vrši u ime i za račun drugoga
diler – operiše kao principal, kupoprodaju vrši u svoje ime i za svoj račun
- Berze: drugo formalno tržište HOV, rade po principu aukcija
(slobodne javne ponude i potražnje)

PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI

Prema načinu određivanja poverioca u ispravi, HOV može da glasi: *na ime (rekta
hartija), *na donosioca, *po naredbi i može biti *mešovita (alternativna).
MENICA – HOV izdata u propisanoj formi, kojom jedno lice preuzima obavezu da
isplati drugom licu ili po njegovoj naredbi meničnu obavezu tj. novčani iznos u
određeno vreme i na određenom mestu. Izdaje je trasant.
akceptiranje menice: izjava kojom se prihvata isplata menične obaveze
avaliranje menice: izjava kojom se jemči da će lice za koje je izdat aval isplatiti
menicu u roku dospeća
indosiranje menice: izjava imaoca da svoje pravo se prenosi na neko drugo lice
protest menice: nastaje ukoliko dužnik ne isplati me nicu o roku dospeća
amortizacija menice: kada imaocu menice nestane menica

ČEK – pismena isprava kojom njen izdavalac (trasant) nalaže drugom licu (trasatu)
da isplati čekovnu obavezu licu naznačenom u čeku ili donosiocu
*Gotovinski (blagajnički) ček – isplata čekovnog iznosa u gotovom novcu
*Obračunski (virmanski) ček – služi za plaćanje bez upotrebe gotovog novca
*Barirani ček – gotovinski ček koji je bariranjem (precrtavanjem) pretvoren u
obračunski ček

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

*Razlika između čeka i menice:

1. Ček je u osnovi platni instrument, a menica kreditni
2. Ček kao plativi instrument mora da ima pokriće za njegovu isplatu i u trenutku
njegovog izdavanja, a za menicu se mora obezbediti pokriće do dana njenog
dospeća na naplatu
3. Ček je HOV koja je isključivo plativa po viđenju te isprave
4. Ček može da glasi na ime i na donosioca, a menica može samo na ime

TOVARNI LIST – pismena isprava koja se izdaje prilikom prevoza robe u

unutrašnjem prometu
KONOSMAN (teretnica) – izdaje ga brodar na osnovu ugovora o prevozu robe
brodom i njime potvrđuje prijem određene robe na prevoz
SKLADIŠNICA – pismena izjava izdata od javnog skladišta kojom ono potvrđuje da
je primilo na čuvanje određenu robu koja pripada ostaviocu

OBVEZNICE – vrsta obligacije, kojom se neko lice obavezuje da će licu označenom

u obveznici ili po njegovoj naredbi isplatiti određenog dana iznos naveden u
obveznici ili kamatu tj. iznos anuitetnog kupona

*Razlika između obveznice i akcije:

1. Obveznica je pismena isprava o datom oročenom zajmu njihovom izdavaocu,
dok su akcije učešće u delu kapitala njihovog izdavaoca.
2. Obveznice imaocima ne daju pravo na upravljanje poslovanjem izdavaoca, dok
akcije daju
3. Kupovina akcija se vrši uplatom u gotovom novcu, stvarima ili pravima, dok se
za kupovinu obveznice koristi isključivo gotov novac
4. Kod obveznica je po pravilu poznat prihod na uložena sredstva za njenu
kupovinu, dok kod akcija on zavisi od poslovnog uspeha

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

 FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

AKCIJE – HOV u kojima je konkretizovan deo osnovne glavnice (kapitala) jednog

akcionarskog društva, mogu biti:
• redovne (obične) – njihove dividende se isplaćuju iz neto dobiti i zavise od
poslovanja preduzeća, pa ih je bolje imati kasnije, kada preduzeće razradi
svoje poslovanje
• povlašćene (preferencijalne) – njihove dividende su fiksne u procentima, pa ih
je dobro imati na početku poslovanja preduzeća, a i u slučaju bankrotstva su u
drugom isplatnom redu, odmah nakon obveznica (pre redovnih akcija)
Dividende: nadoknada koju preduzeće isplaćuje akcionaru u odgovarajućoj
srazmeri prema njegovom udelu u dobiti društva (promenljiv prihod)
BLAGAJNIČKI ZAPISI – kratkoročne obveznice koje izdaju depozitne banke, a koje
izdaju ovim bankama služe za pribavljanje stabilnijih poslovnih sredstava.
samo
banke CERTIFIKAT O DEPOZITU – mogu izdati samo banke i druge fin. institucije sa
rokom dospeća dužim od 1 godine i to samo na osnovu deponovanih sredstava.
KOMERCIJALNI ZAPISI – izdaju ih preduzeća i druga pravna lica, da bi došli do
sredstava za prevazilaženje periodičnih novčanih nestašica i poremećaja u
privređivanju – za izdavaoca (emitenta) je to kratkoročna obaveza.
IZVEDENE (derivativne) HOV – ugovori između dve strane kojim se predviđa
transfer određenih sredstava ili novca na ili pre utvrđenog datuma u budućnosti
po utvrđenoj ceni
- Forvard ugovori – roba još fizički ne postoji, ali se ugovara njena
kupovina po utvrđenoj ceni.
- Fjučersi – kupac i prodavac se obavezuju da izvrše promet određene
aktive po utvrđenoj ceni u određenom periodu u budućnosti.
- Opcija – kupac ima pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda određenu
količinu akcija, obveznica... po utvrđenoj ceni, na dan isteka ugovorenog roka.
- Svopovi – dve strane se dogovore da zamene obaveze, pri čemu se
dogovaraju i oko specifičnog načina plaćanja tih obaveza.

Najčešća klasifikacija finansijskih institucija:

➢ Depozitne: banke i druge finansijske organizacije
➢ Nedepozitne: osiguravajuće kuće, penzijski fondovi, investicioni fondovi,
finansijske kompanije i druge finansijske institucije

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Investicioni fondovi: finansijski posrednici koji udružuju sredstva mnogih sitnih

investitora, tako što im prodaju akcije i te prihode koriste za kupovinu HOV
koristivši prednosti od veličine brokerske provizije.

Poglavlje 5. FINANSIJSKO PLANIRANJE

Plan prodaje (primer tabele u knjizi) sadrži sledeće pokazatelje: ukupnu prodaju,
prodaju na kredit, naplate, prodaju za gotovo i ukupna primanja od prodaje (zbir
svega prethodnog)
Plan troškova i plaćanja po osnovu troškova (tabela) pokazatelji: nabavke,
plaćanje nabavki, plaćanje plata, drugi troškovi i ukupna plaćanja (zbir svega)
Plan troškova i ukupnih isplata (tabela) pokazatelji: ukupna plaćanja po osnovu
troškova, kapitalni izdaci, isplata dividendi, plaćanje poreza, ukupne isplate (zbir)
Plan novčanih tokova (tabela) pokazatelji: ukupni prilivi, ukupni odlivi, neto tok,
početno stanje, mesečno dodatno finansiranje, krajnje stanje (zbir svega)

POJAM BUDŽETA: rezultat procesa budzetiranja, spisak prihoda i rashoda po

stavkama budzetskog entiteta za unapred određeni period u budućnosti.
Ključne funkcije budžeta: *planiranje, *koordinacija i komunikacija, *praćenje
razvoja i *evaluacija performansi.
Tipovi finansijskog planiranja:
- Profitno planiranje – rezultira pro formama fin. izveštaja
(pro forma računa prihoda i pro forma bilansa stanja)
- Kratkoročno finansijsko planiranje
- Dugoročno finansijsko planiranje

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Poglavlje 6. FINANSIJSKA ANALIZA

1. Analiza apsolutnih brojeva – najjednostavnija i informaciono najoskudnija
2. Horizontalna analiza – posmatra se bilans u više sukcesivnih obračunskih
perioda, pri čemu se jedan period uzima za bazni
3. Vertikalna analiza – izračunava se udeo određene bilansne pozicije u njenoj
sintetičkoj kategoriji
4. Racio analiza – najznačajnija, jer se racio brojevi zasnivaju na povezivanju
bilansnih pozicija po osnovu finansijskih uzročno posledičnih veza

RACIO ANALIZA
I Analiza likvidnosti – pokazatelji:
1. Opšti racio likvidnosti = Obrta sredstva/Kratkoročne obaveze
pokazuje sa koliko je novčanih jedinica obrtnih sredstava pokrivena svaka novčana
jedinica kratkoročnih obaveza
*idealan odnos je 2:1 – tkzv. zlatni standard, ako bi bilo više to ukazuje na
problem pojačane likvidnosti, a manje od 2 znači da nismo sposobni da u roku
izmirimo dospele obaveze
*Zlatno bankarsko pravilo finansiranja kaže: primljeni tuđ kapital ne sme se
dugoročnije koristiti nego što je dobijen – sredstva i njihovo vremensko korišćenje
moraju odgovarati po ročnosti.
2. Brzi racio likvidnosti = Likvidna sredstva/Kratkoročne obaveze
pokazuje sa koliko je novčanih jedinica likvidnih sredstava pokrivena svaka
novčana jedinica kratkoročnih obaveza *idealan odnos je 1:1

3. Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

pokazuju koliko je, u novcu izraženih, obrtnih sredstava finansirano iz dugoročnih
izvora, razlikujemo 3 slučaja:
• NOS=0 – *idealno: osnovna sredstva pokrivaju dugoročne obaveze, a
obrtna sredstva kratkoročne obaveze, KONZERVATIVNA FIN. POLITIKA
• NOS>0 – deo obrtnih sredstava pokriva i dugoročne obaveze, što je
dobro za preduzeće, HEDŽING FINANSIJSKA POLITIKA

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

• NOS<0 – deo osnovnih sredstava je finansiran kratkoročnim izvorima tj.

preduzeće svojim obrtnim sredstvima ne može da pokrije celokupna
kratkoročna zaduženja, AGRESIVNA FINANSIJSKA POLITIKA
*Likvidnost preduzeća – sposobnost da se iz tekućih priliva izmire tekuće dospele
obaveze, zavisi od usklađenosti priliva i odliva
Likvidnost sredstava – sposobnost sredstva da se konvertuje u gotovinu
*Solventnost – sposobnost preduzeća da podmiri ne samo tekuće dospele
obavezem već i perspektivne
TRIK! OPL = BRL karakteristično za preduzeće koje nema zalihe

II Analiza aktivnosti – pokazatelji:

1. Koeficijent obrta kupaca = neto Ph od prodaje/Prosečna potraž. od kupaca
pokazuje koliko se puta u proseku tokom posmatranog perioda vrši naplata
potraživanja od kupaca *idealno je da bude što viši
*Prosečan period naplate potraživanja = Br. dana u godini (360)/KoK
pokazuje vreme koje u proseku protekne od trenutka kada se prodaju zalihe do
trenutka kada se naplate potraživanja po osnovu te prodaje *idealno što kraći

2. Koeficijent obrta zaliha = CK prodatih proizvoda/Prosečan saldo zaliha

pokazuje koliko se puta u proseku tokom posmatranog perioda obrnu i
reprodukuju zalihe tj. vrši nabavka novih zaliha *idealno je da bude što viši
*Prosečan period obrta zaliha = Br. dana u godini (360)/KoZ
pokazuje vreme koje protekne od trenutka nabavke materijala i sirovina do
trenutka kada se prodaju zalihe gotovih proizvoda *idealno što kraći

3. Koeficijent obrta dobavljača = Cena koštanja + Krajnje zalihe – Početne

zalihe/Prosečan saldo dobavljača
pokazuje koliko se puta u proseku tokom posmatranog perioda isplaćuju
obaveze prema dobavljačima, *idealno je da bude što niži
*Prosečan period isplate dobavljača = Br. dana (360)/ KoD
pokazuje vreme koje u proseku protekne od trenutka nabavke materijala i
sirovina od dobavljača do trenutka isplate obaveza po tom osnovu

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

III Analiza finansijske strukture

*Finansijska struktura – miks izvora finansiranja preduzeća
Cilj upravljanja finansijskom strukturom je dostizanje i održavanje optimalne
strukture kapitala – optimalan odnos rizika i profitabilnosti (u skripti piše
osnovnog kapitala i rezervi – nisam to u knjizi nigde našla), ona maksimizira cenu
akcije

IV Analiza profitabilnosti
*Profitabilnost – odnos nekog nivoa rezultata i korespondirajućeg nivoa
angažovanih sredstava (profit – rezultat poslovanja)
1. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva – odnos poslovne dobiti i
ukupno angažovanih poslovnih sredstava
2. Stopa prinosa na sopstvena sredstva – dobija se iz odnosa neto dobiti i
angažovanih sopstvenih sredstava

V Analiza poslovnog i finansijskog rizika

1. Faktor poslovnog leveridža = Marginalna dobit/Poslovna dobit
pokazuje za koliko procenata će se promeniti (povećati ili smanjiti) poslovna
dobit, ako se prihod od prodaje promeni (poveća ili smanji, ali u istom smeru
kao i poslovna dobit) *bolje posluje preduzeće sa manjim FPL
poslovni rizik – rizik poslovanja, odnosi se na mogućnost (neizvesnost)
ostvarivanja poslovne dobiti
*Marginalna dobit – neto Ph od prodaje umanjen samo za varijabilne Tr
*Poslovna dobit – razlika između neto Ph od prodaje i ukupnih poslovnih Tr

2. Faktor finansijskog leveridža = Poslovna dobit/Dobit pre oporezivanja

pokazuje za koliko će se procenata promeniti dobit pre oporezivanja, ako se
poslovna dobit promeni za 1% - FFL meri rizik koji prouzrokuju kamate kao
fiksni trošak koji opterećuje preduzeće *bolje je da FFL bude što manji
finansijski rizik – rizik koji proizilazi iz pozajmljenih finansijskih sredstava

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Poglavlje 7. POLITIKA INVESTIRANJA

Investicije – sadašnja ulaganja koja se vrše u materijalna, nematerijalna ili

finansijska sredstva, radi dobijanja određenih efekata u budućnosti.

Karakteristike investicionih projekata: *dugoročni karakter projekata, *vremenski

raskorak između ulaganja i efekata ulaganja, *međuzavisnost investiranja i
finansiranja i *rizik i neizvesnost
Period investiranja – vreme potrebno da se investicija osposobi za generisanje
profita i novčanih tokova, karakteriše nastajanje novčanih odliva.
Period efektuiranja – period u kojem projekat ostvaruje profite i novčane tokove,
stvaranje novčanih priliva od prodaje proizvoda i/ili usluga.
*NETO NOVČANI TOK = tekući novčani prilivi – tekući novčani odlivi

Finansiranje VS investiranje
Finansiranje – obezbeđenje finansijskih sredstava, najčešće tuđih, zarad realizacije
određenog investicionog projekta. (vezujemo za PASIVU – Kapital)
Investiranje – širi pojam, obezbeđenje i ulaganje finansijskih sredstava, sopstvenih
i tuđih, kao i svih drugih resursa koji su u funkciji realizacije određenog projekta.
(vezujemo za AKTIVU – Osnovna sredstva)

Složeno ukamaćivanje – postupak računanja “kamate na kamatu”, kamata se

računa svaki put na poćetnu kamatu i glavnicu.
Diskontovanje – obrnut postupak, određivanje sadašnje vrednosti (diskontna
stopa – kamatna stopa koja se koristi za svođenje budućih efekata ulaganja na
sadašnju vrednost, to je merilo oportunitetnog troška ulaganja sredstava).
Oportunitetni trošak – vrednost koja je mogla da bude ostvarena da su resursi bili
uloženi u neki bolji projekat, odnosno bolje upotrebljeni.

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Analiza investicija – pokazatelji:

1. PERIOD POVRAĆAJA – vreme (broj godina) potrebno da bi se vratila
uložena sredstva u određeni projekat iz neto novčanih tokova
2. DISKONTOVANI PERIOD POVRAĆAJA – vreme potrebno da diskontovani
neto novčani tokovi investicionog projekta pokriju vrednost njihovih
troškova investiranja
3. NETO SADAŠNJA VREDNOST – predstavlja sadašnju vrednost svih
očekivanih tokova novca
4. INTERNA STOPA PRINOSA – diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja
vrednost projekta jednaka nuli – sadašnja vrednost budućih priliva se
izjednačava sa kapitalnim izdatkom (troškovima investicija)
5. INDEKS PROFITABILNOSTI – odnos diskontovanih neto novčanih tokova
projekata u periodu efektuiranja investicionih troškova projekta

Tabela u knjizi 282. strana – Prednosti i nedostaci tehnika procene

NE uzima u obzir vremensku vrednost novca: period povraćaja (diskontovani p.p,
neto sadašnja vrednost, interna stopa prinosa i indeks prof. uzimaju)
Pružaju odg. na pitanje da li će investicija povećati vrednost preduzeća: neto
sadašnja vrednost, interna stopa prinosa i indeks profitabilnosti (period
povraćaja i diskontovani p.p NE pružaju)
Tehnika koja najbolje rangira investicije: neto sadašnja vrednost
Diskontovanje je karakteristično za: diskontovani period povraćaja, neto
sadašnju vrednost, internu stopu prinosa i indeks profitabilnosti

Kriterijumi za ocenu inevsticija:

• Cena kapitala
• Standardna stopa prinosa

SAVET ZA MOODLE: Prelistajte konti okvir, jer dolazi dosta pitanja na foru: šta
spada u kratkoročne obaveze, šta u dugoročne, šta u sopstveni kapital, osnovna
sredstva, obrtna sredstva i dr.

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979

FMIR skripta za Moodle i usmeni by Teodora

Još neka pitanja sa Moodla za koja nisam uspela da proverim odgovor u knjizi iz
Finansijskog menadžmenta, tako da su verovatno iz knjige za Računovodstvo:
- Najvažniji faktori koji opredeljuju politiku dividendi: *porezi, *transakcijski
troškovi i *sklonost dividendama
- Preduzeće NE može istu imovinu položiti kao zalog za uzimanje više kredita
- Zajmovi sa jednakim plaćanjima: prva plaćanja sadrže veći iznos kamate i
niži iznos otplate, nego završna plaćanja
- Prema Harleu, tuđe finansiranje čini: *Rezerve za penzije radnika, *Rezerve
za socijalno osiguranje i *Obustave poreza
- Prema Harleu, sopstveno finansiranje čini: *Spoljne rezerve preduzetnika
- Pravila horizontalnog metoda finansiranja: *Pravilo finansiranja 2:1,
*Pravilo finansiranja 1:1 i *Zlatno bilansno pravilo
- Pravila vertikalnog metoda finansiranja: *Pravila za odnos sopstvenog i
tuđeg kapitala i *Pravila za odnos osnovnog kapitala i rezervi
- Finansijski rizik – rizik ostvarenja bruto dobiti kao bruto prinosa na
sopstveni kapital
- Struktura ročnog zajma odnosi se na – način na koji će zajam biti
amortizovan i otplaćen
- Kratkoročni izvori finansiranja su značajni za poslovanje preduzeća:
*Pružaju visoku finansijsku fleksibilnost, *Najlakše su dostupni i *Imaju
najniže troškove
- Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu: Njihov odnos
treba da bude postavljen u skladu sa potrebama pokrića, koje proizilazi iz
strukture imovine.
- Plan likvidnosti ima za cilj pravi odnos novčanih rezervi i dospelih obaveza
- Ukalkulisane obaveze obuhvataju: *Poreze, *Plate i *Uplaćeni doprinosi

časovi ONLINE pripreme za zadatke iz FMIR-a kontakt tel. 0628795979