Банкарско пословање

Финансијски и кредитни потенцијал банке

- Да банка могла нормално да обавља своје послове, мора да располаже одређеним обимом,
структуром и квалитетом финансијског и кредитног потенцијала.
- ФИНАНСИЈСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ представља укупан обим извора средстава којима банка располаже
- То су средства која је банка покупила од: депонената (разл. Врсте), власника (емисијом разл
акција), кредитора (ц банке и других банака), монетарно-кредитне мултипликације
- КРЕДИТНИ ПОТЕНЦИЈАЛ пословне банке је максималан износ кредита који она може да одобри
својим клијентима, а да при томе испоштује прописе ц. Банке и не угрози своју ликвидност.
- На промене нивоа и структуре кредитног потенцијала утичу сви они фактори који изазивају
промене финансијског потенцијала и промене нивоа резерви банке.
- Највећи утицај имају: промене депозита банке, промене потраживања од ц банке и обавеза
према њој, промене у нето позицији према иностранству – пром девизних резерви
- Колики ће бити ниво депозита у банкама зависи од нива развијености привреде и ж. Стандарда
- Финанс акумулацију прикупљају различите врсте финансијских институција, а постоји и
могућност непосредног улагања преко финанс тржишта
- У отвореној економији на обим финанс и кред потенцијала утичу трансакције са иностранством.
Када се повећа износ, расту расположивасредства у банкама захваљујући наплати продате робе
и услуга. Обрнуто се дешава у случају повећаних плаћања према иностранству, због већег увоза.
Срб као и земље Балкана, карактерише велики износ дознака из иностранства. Тај износ се креће
око 15 посто БДП.
Фондови банке – уллога и формирање
- Финанс потенцијал чине извори средстава приказани у пасиви биланска банке. У пасиви постоје
4 велике групе средства са различитим карактеристикама: 1. капитал банке 2.депозитни извори
3. добијени креедити 4. инвестициони извори.
- КАПИТАЛ БАНКЕ представља разлику између вредности активе и пасиве (депозити клијената,
добијени кред, ХОВ). Капитал има неколико знапчајних Функција:
1. Функција финансирања – одређени износ капитала је предуслов за почетак рада банке, њиме
се плаћа простор, опрема и запослени
2. Функција заштите од непредвиђених губитака у пословању- губици из текућег пословања
покривају се из оствареног прихода, уколико то није довољно, банка ће користити раније
фофмиране резерве за те сврхе.
3. Функција заштите депонената и других поверилаца банке- ову функцију је преузела држава
осигурањем депозита, тиме што ће исплатити депозите до одређеног износаа у случају
стечаја банке
4. Функција регулације – одређивањем висине потребног капитала регулатива спречава
прекомеран раст активе и депозита банке
5. Функција финансирања раста банјке- капитал је избор за финансирање раста банке,
увођењем нових услуга и развој и примену нових технологија у пословању
- СТЕЧАЈ је поступак који се може спровести као банкротсво или реорганизација над правним
лицем које је неспособно за плаћање
- Капитал банјка може повећати из интерних или екстерних извора.
 - Основни извор ИНТЕРНОГ ПОВЕЋАЊА КАПИТАЛА јесте задржани профит. Управа банке одлучује
који ће део профита да расподели акционарима а који ће остати у банци
- ЕКСТЕРНО ПОВЕЋАЊЕ КАПИТАЛА може се остварити емисијом различитих врста акција,
обвезница и других финанс инструмената.
Депозитни извори
- ДЕПОЗИТИ су средства која небанкарски субјекти држе на својим рачунима у банци. Тај новац је
имовина власника рачуна, који има право да повлачи новац и располаже средствима на рачуну
према унапред утврђеним условима зависно од врсте депозита
- Веће ослањање на депозите у односу на финанс тржишта доприноси стабилности банкарског
сектора. Финанс стабилност може да буде озбиљно угрожена када се банке ослањају претежно
на средства прикупљена са финанс тржишта.
Добијени кредити
- Банке могу даа повећају свој кредитни потенцијал задуживањем код централне банке, других
банака у земљи и иностранству, као и код других финанс институција
- Кредити ц банке пословним банкама представљају допунски извор финансирања. Ти кредити су
инструмент монетарне политике, тако да ц банка одређује услове под којим их одобрава. У
питању су разл врсте краткороч револвинг кредита: 1.редисконтни – на бази меница које су
банке дисконтовале 2. реломбардни – на бази ХОВ које банке имају у свом портфолију 3.
селективни кредити – банке одобравају кредите оним секторима који се сматрају кључним за
развој земље
Инвестициони извори
- Свој кредитни потенцијал банке могу да повећају емисијом различитих ХОВ. Услов за то јесте
развијено финанс тржиште.
- У случају веће тзражње за кредитима или пада тражња за депозитима, банке се прилагођавају
прикупљеним средствима на финанс тржишту, јер у кратком року не могу битније да утичу на
кретање депозита.
Појам, суштина и врсте кредитирања
- КРЕДИТ је дужничко-поверилачки однос у коме банка као поверилац уступа право располагања
новцем свом клијенту – дужнику – на одређено време и под дејством одређених услова
- УГОВОРОМ О КРЕДИТУ дефинишу се сви елементи овог посла: рок доспећа, каматна стопа,
покриће, начин отплате и сл.
- Кредит има бројне ФУНКЦИЈЕ у ПРИВРЕДИ:
1. Мобилизаторска функција- основна функц кредита је мобилизација слободних новчаних
средстава која су привремено ван производне и проментне функције и њихова ефикасна
алокација на финанс процеса репродукције
2. Обезбеђивање континуитета процеса репродукциије- банкарски кредити омогућавају да се
производња, расподела и промет одвијају без прекида и уз одређени темпо повећања. Без
кредита предузећа би била принуђена да асвоју свакодневну акт и развој пословања финанс
из споствених средстава
3. Обезбеђење ликвидности и стабилности привређивања – банкарски кредити омогућавају
континуитет пословања у периодима несташице новчаних средстава, застоја на трж и продаји
 одређених роба. То је посебно карактеристично за предузећа са сезонским карактером
произв и продаје.С обзиром на то да су у залихама непродате робе новчана средства
блокирана, кредит омогћава нормално одвијање производње док се продајом залиха не
ослободе средства.
4. Регулатор понуде и тражње на тржишту – кредитирањем клијената који тренутно немају
довољно новца за одређене производе и услуге, повећава се тражња. То доприноси убрзању
процеса р4епродукције кроз смањење залиха и стабилизацију односа понуде и тражње, а
тиме и цена.
5. Подстиче извоз- кредитна подршка је потребна не само за организовање процеса
производње већ и за пласман производа и услуга на страним трж. Интензивна конкур
приморава предузећа да се за клијенте боре и повољним кредитним условима плаћања,
поред цене и квалитета произв.
6. Подстиче развој недовољно развијених подручја – низак ниво привредне активности
онемогућава формирање веће акумулације. Веће инвестиције у неразвиијеним подручјима
могуће је финанс и из добијених кредита.
7. Контролна функција – банке најчешће условљавају клијенте којима одобравају кредите да од
њих отворе рачун преко којег ће обављати целокупно финансијско пословање. Оне
контролишу своје дужнике да ли наменски користе добијена средства, да ли послују
рентабилно, да ли имају ненаплатива и сумњива потраживања, да ли су залихе исказане по
реалним ценама и сл
- Подела кредита се врши према различитим критеријумима.
- ПРЕМА ОБЛИКУ у којем се даје и враћа, кредит може бити: натурални, робно-новчани и новчани.
- НАТУРАЛНИ КРЕДИТ се даје и враћа у неком реалном добру. То је најстарији облик кредита, али
је данас врло редак
- РОБНО-НОВЧАНИ КРЕДИТ се даје у роби а враћа у новцу. То је комерцијални кредит, најчешће се
јавља између компанија.
- НОВЧАНИ КРЕДИТ се даје и прима у новцу, то је најчешћи облик кредита
- Према употреби кредит може бити: потрошачки и произвођачки
- ПОТРОШАЧКИ КРЕДИТИ су намењени потрошачима за куповину трајних потрошних добара. То су
производи који трају више година, вредност им је већа, па их је теже финансирати из текућих
прихода.
- ПРОИЗВОЂАЧКИ КРЕДИТИ се дају произвођачима за финансирање производње. Могу бити
намењени за финанс обртних средстава служе за финансирање редовног процеса производње и
углавном су краткорочни. Могу бити и инвестициони кредити намењени за повећање
производње: за финансирање осн средстава, изградњу нових погона и фабрика, то су кред са
дужим роком доспећа.
- ЕФЕКТИВНА КАМАТА се разликује од номиналне камате по томе што поред номиналне камате
укључује и накнаде и провизије које клијент мора да плати за одобравање кредита.
- Према РОКОВИМА ДОСПЕЋА кредити се деле на краткорочне, средњорочне и дугурочне
- КРАТКОРОЧНИ кр су са роком до год дана, СРЕДЊОРОЧНИ до 5, а ДУГОРОЧНИ рок доспећа преко
5 год.
- Према НАМЕНИ кредити могу бити: наменски и ненаменски
- НАМЕНСКИ имају дефинисану намену за коју се морају користити
- НЕНАМЕНСКЕ кредите дужник користи према својој вољи, то је готовински кредит.
- Према КРИТЕРИЈУМУ ОБЕЗБЕЂИВАЊА КРЕДИТА, они се деле на личне и покривене кредите
 - ЛИЧНИ КРЕДИТИ се дају дужнику без специјалног покрића нпр менични кр
- За ПОКРИВЕНЕ КРЕД банка тражи од дужника одговарајуће покриће из чије се продаје наплати
кредит, уколико дужник не измири у року. Као покриће се могу користити: некретнине, покретне
ствари, и робна документа
- ХИПОТЕКАРНИ КРЕДИТИ су дугорочни кред, где се као инструмент осигурања користи хипотека
на непокретну имовину у корист банке
- ЛОМБАРДНИ КРЕДИТИ су краткорочни кредити који се одобравају на основу залагања реалних
покретних вредности које се лако могу продати.
- РАМБУРСНИ КРЕДИТИ су краткорочни кредити који се одобравају на основу робних докумената
- Према УСЛОВИМА ПОВЛАЧЕЊА, кредити се могу поделити на једнократне и сукцесивне.
- ЈЕДНОКРАТНИ КРЕДИТИ се исплаћују у целини по одобрењу, а СУКЦЕСИВНИ КРЕДИТИ се након
што су одобрени могу повлачити у више рада у уговореном периоду.
- РЕВОЛВИНГ КРЕДИТИ су краткорочни кредити чије је обнављање унапред договорено
- КРЕДИТНЕ ЛИНИЈЕ су одређен годишњи обим расположивих средстава које корисник може да
подвлачи у складу са потребама.
- Према УСЛОВИМА ОТПЛАТЕ: кредити се деле на: целе и амортизоване
- ЦЕЛИ КРЕДИТИ се враћају одједном – отплата је у целини у року доспећа, то су углавном
краткорочни кредити
- АМОРТИЗОВАНИ КРЕДИТИ се отплаћују у ратама које се називају ануитети. Ануитет садржи део
главнице и камату.
Основна начела банкарског пословања
- Најважнија НАЧЕЛА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА су: 1. принцип ликвидности 2 принц
рентабилности 3.принц сигурности
1 ПРИНЦИП ЛИКВИДНОСТИ је основно начело банкарског пословања. Банка у сваком моменту
мора да буде ликвидна односно у стању да уредно измирује све своје доспеле обавезе. То значи
да је слободна да:
- Извршава налоге за повлачење средстава са рачуна депозита
- Уредно измиурује обавезе према цб и другим банкама
- Да пушта у течај одобрене кредите
- Држи обавезну резерву на нивоу који пропиисује цб.
- Банка обавезује своју ликвидност формирањем одговарајућих резерви ликвидности. То могу
бити примарне и секундарне резерве
- ПРИМАРНЕ РЕЗЕРВЕ ЛИКВИДНОСТИ чине готовина у благајни банке, резерве код цб и средства на
рачунима по виђењу код коресподентних банака.
- СЕКУНДАРДНЕ РЕЗЕРВЕ ЛИКВ су различите врсте краткорочних ХОВ које доносе камату, врло су
ликвидне, које се без већих губитака и трансакционих трошкова могу конвертовати у готовину.
- У неким ситуацијама се може десити да ни те резрве нису довољне за покриће ликвидности,
тада банка може да се обрати цб за кредит за ликвидност
- КРЕДИТ ЗА ЛИКВИДНОСТ ОД ЦБ могу добити само здраве банке, које иначе добро послују, а
имају само привремене, краткотрајне проблеме неусклађености прилива и одлива средстава.
- Банке које често траже ове кредите потпадају под строжију контролу и надзор.
- Банке настоје да потребе за ликвидношћу покрију на међ тржишту. Међународно тржиште је трж
на којем банке тргују вишковима ликвидних средстава на рачунима код ЦБ
- ПРИНЦИП РЕНТАБИЛНОСТИ (профитабилности) је основни мотив пословања банке. Она мора да
оствари свој максимални профит, као разлику између прихода и расхода.
- Принцип рентабилности банке је у извесном сукобу са принципом ликвидности. Јер ако банка
располаже већим износом готовине, она ће бити ликвиднија, али тиме је њена профитабилност
смањена. Због тога се под остваривањем потребног нивоа рентабилности подразумева
постизаање склада између жеље да оствари што већи профит и потребе да обезбеди сигурност
пословања.
- ПРИНЦИП СИГУРНОСТИ – подразумева се да банка улаже своја средства на начин који ће
обезбедити висок степен сигурности да ће дужник уредно да исмирује своје обавезе. Због тога
при доношењу одлуке о одобравању кредита банка врши оцену кредитне способности тражиоца
кредита.
- ПРИНЦИП СОЛВЕНТНОСТИ обухвата дугорочну усклађеност структуре активе и пасиве, односно
сталну могућност банке да све своје обавезе исплати у одређеном тренутку у целини. Солвентна
банка има већу активу у односу на обавезе.
- АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА је показатељ финанс снаге банке, њене способности да опстане у
условима финансијских поремећаја који би могли да угрозе њено пословање. Солвентност се
обезбеђује одређивањем потребног нивоа сопственог капитала банке и утврђивањем ризичног
пласмана.
- Уколико се сопствени капитал банке смањи тако да обавезе постанз веће од активе, банка улази
у несолвентност. То је много тежи проблем неко неликвидност, јер она представља трајно стање.