Predmet: Globalni finansijski menadment POJAM I VRSTE FINANSIRANJA Finansiranje predstavlja proces koji obuhvata: pribavljanje novca novac

c je potreban za tekuce i razvojne potrebe preduzeca ulaganje novca novac se moze ulagati u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu vracanje novca ulozena sredstva se oslobadjaju iz kruznog toka poslovanja i ponovo se ulazu u skladu sa potrebama preduzeca uskladjivanje izvora finansiranja sa ulaganjima - potrebno je vrsiti uskladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku.Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje moze biti: kratkorocno izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju do 1 godine srednjorocno - izvori finansiranja su raspolozivi u razdoblju od 1 5 godina dugorocno izvori finansiranja mogu biti: a) rocni (rok dospeca duzi od 5 godina), b) nerocni (trajno su raspolozivi, nemaju rok dospeca). Prema poreklu izvori finansiranja mogu biti: 1)unutrasnji:amortizacija,rezerve,zadrzana dobit 2)spoljasni:krediti,dotacije,drzavni fondovi za razvoj HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventnost i rentabilnost preduzeca. Postoje sledeca horizontalna pravila finansiranja: 1) Zlatno bankarsko pravilo - Prema ovom pravilu banke treba svoje kratkorocne depozite (depozite po vidjenju) da koriste za kratkorocne plasmane (kratkorocne kredite), a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane (dugorocne kredite). Banke se uvek pridrzavaju ovog pravila pa cesto obavljaju tzv. rocnu transformaciju sredstava tako da se deo dugorocnih depozita koristi za kratkorocne plasmane, kao i deo kratkorocnih depozita za dugorocne plasmane. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok, ako tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost, to joj omogucava: obnavljanje kratkorocnih depozita,

talozenje novca,povezanost komitenata banke i medjubankarsko kreditiranje. 2) Zlatna bilansna pravila Prema zlatnom bilansnom pravilu u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (ulaganja u nematerijalnu imovinu, materijalnu imovinu, finansijsku imovinu,trajni dugorocni ulozi u druga preduzeca i gubitak), osim ulaganja u stalnu kratkorocnu imovinu (stalnu obrtnu imovinu), trebafinansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala,zadrzanog dobitka,dugorocnih obaveza i sl.).Prema zlatnom bilansnom pravilu u sirem smislu dugorocno vezanu imovinu, odnosno dugorocna ulaganja, ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu, treba finansirati iz dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). 3) Finansiranje najdugorocnijih ulaganja Pod najdugorocnijim ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju se ulaganja u: zemljiste,akcije drugih preduzeca i trajne uloge u druga preduzeca, stalnu obrtnu imovinu,gradjevinske objekte,osnovno stado i pokrice gubitka.Pozeljno je da se navedena najdugorocnija ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora, posto se radi o trajnim izvorima koji se ne vracaju. Na ovaj nacin lakse se odrzava dugorocna finansijska ravnoteza, kao i solventnost preduzeca. 4) Finansiranje kratkorocnih ulaganja Pravila finansiranja zahtevaju da ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora, posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne godine, koliko traju i kratkorocni izvori finansiranja. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Vertikalna pravila finansiranja odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspolozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). 1) Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja Posto je finansiranje iz tudjih izvora neminovnost za preduzece, postavlja se pitanje koliki najvise treba da bude udeo tudjih izvora. U teoriji i praksi finansiranja smatra se da odnos sopstvenih i tudjih izvora treba da bude 1:1. Ovo znaci da preduzece treba da finansira 50 odsto iz sopstvenih izvora a 50 odsto iz tudjih, odnosno, da tudji izvori ne treba da budu veci od sopstvenih.Postovanjem ovog pravila obezbedjuje se: 1)sigurnost povratka kapitala poveriocima - Ako se preduzece pridrzava ovog pravila smatra se da ce moci da isplati sve svoje

obaveze. 2)prihvatljivost troskova finansiranja - Pravilo 1:1 osigurava prihvatljive troskove finansiranja pozajmljenim kapitalom. U tom slucaju troskovi koji se odnose na placanje kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali. 3) nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike Odnos sopstvenih i tudjih izvora 1:1 obezbedjuje nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike. Poverioci su zainteresovani da naplate svoja potrazivanja zbog cega mogu da uticu na vodjenje poslovne politike preduzeca. 4) finansijska prilagodljivost - Primena ovog pravila zadrzava finansijsku prilagodljivost (fleksibilnost) preduzeca u pogledu pribavljanja kapitala. Pomeranje strukture finasiranja ka vecoj zaduzenosti od 50 odsto smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca. 2) Odnos osnovnog i rezervnog kapitala Poslovanje preduzeca je sigurnije ako ono ima veci rezervni kapital. Rezervni kapital pruza vecu sigurnost povratka ulozenog kapitala vlasnicima u slucaju likvidacije i prestanka rada preduzeca.Polazeci od pravila da odnos sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1:1, to znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan kapital preduzeca. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placanja. Uobicajeno je da dobavljac kupcu za isporucenu robu ili izvrsenu uslugu odobri neki kraci vremenski period u kome platiti robu ili naknadu za izvrsenu uslugu. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljaca, odnosno koristi obavezu prema dobavljacima kao kratkorocni izvor finansiranja. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim kreditom, posto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku.Kreditne uslove kod ovog kredita odezbedjuje dobavljac. Uslovi placanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o placanju sa ponudjenim kasa-skontom ili bez ponudjenog kasa-skonta. Kasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu od prodajne cene u slucaju placanja odmah pri uzimanju robe, ili pre ugovorenog, odnosno uobicajenog roka. Kada dobavljac kupcu ne odobrava kasa-skonto, kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Tada kupac u celom tom periodu

zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe, cime kupac koristi kratkorocni beskamatni kredit. Uobicajeno je da se kasa-skonto krece u rasponu od 1 - 15%. Kada dobavljac nudi kasa-skonto za prevremeno placanje,tada kupac moze da bira izmedju dve mogucnosti. Prva mogucnost je da kupac iskoristi ponudjeni kasa-skonto placanjem obaveze u diskontnom roku. Tada je finansiranje ovim kreditom besplatno, ukoliko dobavljac nije prevalio kasa-skonta i finansiranja potrazivanja na kupca preko prodajne cene. Druga mogucnost je da kupac propusta kasa-skonto i dug isplati poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. Tada kupac snosi trosak finansiranja ovim kreditom. U pitanju je oportunitetni trosak koji je nastaozbog toga sto kupac nije iskoristio mogucnost placanja manje cene za kupljenu robu. Propustanjem kasa-skonta povecavaju se troskovi dobavljackog kredita i tada on predstavlja jedan od najskupljih izvora kratkorocnog finansiranja.Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. Najveca prednost je to sto za njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti. Nedostatak ovog kredita je u tome sto kod njega moze da nastupi oportunitetni trosak, koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponudjeni kasa-skonto. Tada on postaje najskuplji kratkorocni izvor finansiranja. Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada omogucava: a) bolje finansiranje, posto preduzece redjim isplatama zarada zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe; b) odrzavanje solventnosti, posto se zadrzani novac moze koristiti za izmirenje drugih dospelih obaveza, i c) smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti, posto se koristi besplatan izvor finansiranja, a zadrzani novac se moze ulagati u poslovanje preduzeca. Finansiranje razgranicenim zaradama limitirano je ukupnom masom zadrzanih zarada. Ovde se u ulozi kreditora pojavljuju zaposleni, kojima odgovaraju kraci periodi za isplatu zarada. Nasuprot interesa radnika, interes preduzeca sa aspekta finansiranja je da su periodi za isplatu zarada zaposlenima sto duzi.Preduzece placa razne vrste poreza, kao sto su: porez na dobit, porez na dodatu vrednost, porez na imovinu i sl. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza odredjeni su rokovi u kojima se porez placa.Ukoliko se porezi placaju u duzim vremenskim periodima, onda se i preduzeca vise finansiraju iz razgranicenih poreza.

13. KRATKOROCNO NEOSIGURANO I OSIGURANO FINANSIRANJE Kratkorocno neosigurano finansiranje: 1. Finasiranje emisijom komercijalnih zapisa - Komercijalni zapis je neosigurana utuziva hartija od vrednosti sa rokom dospeca od godinu dana. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da ce kupcu komercijalnog zapisa platiti iznos naznacen na komercijlnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Komercijalne zapise najcesce emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetom radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Njihovom prodajom preduzeca pozajmljuju kratkorocna sredstva na trzistu novca od fizickih i pravnih lica. U cilju smanjenja rizika kod ulaganja u komercijalne zapise emitenti mogu obezbediti da isplatu glavnice i kamate po komercijalnim zapisima garantuje banka. 2) indosirati menicu - indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome placa svoju obavezu, ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja na njega. Ukoliko izdavalac menice ne plati menicni iznos u roku dospeca, menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali. Zato trasirana menica pruza vise sigurnosti ako ako je vise puta indosirana. 3) eskontovati menicu - eskontovanje (diskontovanje) menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on predaje menicu pre roka dospeca radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti. Njih najcesce kupuju banke, investicioni fondovi, penzioni, fondovi i osiguravajuca drustva. 3. Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima Neosigurane bankarske kredite preduzeca koriste za finasiranje povecanih kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima. U ovu vrstu kredita spadaju: Kreditna linija - predstavlja kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitent banke, kojim se utvrdjuje maksimalan iznos kredita koji ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Kreditnom linijom obezbedjuje se

finansiranje obrtnih sredstava u odredjenom vremenskom periodu do godinu dana. Revolving kredit predstavlja obrtni kredit cije je obnavljanje unapred ugovoreno, odnosno postoji spremnost da se kredit automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu cim se iskoristi. Ovaj kredit se obicno primenjuje kod duzih isporuka kako bi se skratio posao oko cestog otvaranja i postigle ustede u bankarskim provizijama. Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za odredjenu poslovnu namenu, odnosno transakciju. Na primer, ovaj kredit se moze odobriti za potrebu uvoza ili izvoza robe. 1. Kratkorocne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi i sl.). Za ove porebe mogu se koristiti i dugorocne hartije od vrednosti (akcije, obveznice i sl.), sto je redji slucaj. Kada duznik u roku ne otplati kredit, hartije od vrednosti, kojima je kredit osiguran, prodaju se i tako izmirujue dug. 2. Potrazivanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva preduzeca, jer se ona mogu u kratkom roku pretvoriti u novac. Brzina kojom se potrazivanja od kupaca mogu pretvoriti u novac zavisi i od solventnosti duznika. 3. Zalihe su, takodje, znatno likvidna imovina, sto narocito vazi za zalihe gotovih proizvoda. Zbog toga se i one mogu koristiti za osiguranje kredita. 14. LOMBARDNI KREDIT Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja sluzi kao garancija da ce kredit biti vracen. Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima, kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova, tzv. zalagaonice. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati: Dragocenosti (zlato, srebro, nakit i drugi plemeniti metali) najcesce zalazu gradjani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti kredit se odobrava ispod njihove procenjene trzisne vrednosti. U ovim slucajevima kredit se odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti zalozenih hartija od vrednosti. Mogu se zalagati hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi (akcije,obveznice i sl.), kao i kratkorocne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnicki zapisi i sl.). Za dobijanje lombardnog kredita moze zalagati i roba, kako ona koja je na zalihama, tako i ona koja je u transportu. Roba se zalaze na

osnovu konosman, tovarnog lista i ostalih pratecih dokumenata. Roba koja se nalazi uskladistena u javnom skladistu cuva se i dalje u javnom skladistu, a banci se u zalog predaje skladisnica. Prednost ovog nacina finansiranja je sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava. Nedostaci ovog nacina finansiranja sastoje se u tome sto on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeca. U periodu dok su hartije od vrednosti u zalogu, preduzece ih ne moze prodavati, pa ako u tom periodu njihova trzisna vrednost poraste, preduzece nije u mogiucnosti da ostvari zaradu KREDIT PO TEKUCEM RACUNU Kredit po tekucem racunu je kratkorocni kredit koji banke odobravajusvojim komitentima na njihovom tekucem racunu. Ovaj kredit se odobrava do visine i roka koji se utvrdjuje ugovorom radi odrzvanja tekuce solventnosti preduzeca. Kredit se odobrava na tekucem racunu i ne isplacuje se u gotovom. Pri koriscenju kredita korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri cemu placa kamatu za iznos iskoriscenog kredita. Formalno posmatrano, kredit po tekucem racunu je bez pokrica; medjutim, svaki priliv novca na tekuci racun predstavlja otplatu kredita, sto sustinski predstavlja pokrice. Ovaj kredit omogucava korisniku elasticnu i racionalnu upotrebu odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama. Pri koriscenju kredita po tekucem racunu preduzece nema potrebu da drzi sigurnosnu rezervu solventnosti, posto se to obezbedjuje ovim kreditom. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Srednjorocno finansiranje se moze vrsiti putem srednjorocnih kredita, u koja spadaju: bankarski kredit,revolving kredit,kredit na osnovu zalaganja opreme,krediti osiguravajucih drustava i srednjorocni kredit proizvodjaca opreme.Najznacajniju vrstu srednjorocnih kredita predstavljaju bankarski krediti. Njih daju banke i druge finansijske organizacije. Oni se mogu otplatiti u jednakim i nejednakim anuitetima (kvartlno,polugodisnje,godisnje) ili jednakim periodicnim ratama. Otplata ovih kredita prilagodjava se likvidnosti i solventnosti korisnika kredita, zbog cega je ovo kreditiranje fleksibilan nacin finansiranja. Ovaj kredit je skuplji od kratkorocnog kredita.

Revolving kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revolvira) po isteku odredjenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi posle jedne godine, on postaje srednjorocni kredit.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje srednjorocnog kredita moze se koristiti razlicita oprema. Zalozen oprema se ne moze prodavati dok se kredit konacno ne otplati.Srednjorocne kredite, osim banaka, mogu odobravati i osiguravajuca drustva. Osiguravajuca drustva raspolazu sa velikim iznosima finansijskih sredstava koja poticu od premija osiguranja imovine i lica. Deo tih sredstava koristi se za isplatu stete od nastalih rizika, dok se deo tih sredstava plasira u razlicita ulaganja kora donose prinos.Srednjorocne kredite mogu odobravati i proizvodjaci opreme. Oni su zainteresovani za prodaju svoje opreme, pri cemu se moze ona prodavati i putem srednjorocnog kreditiranja. Pri ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (oko 30 odsto vrednosti opreme), dok se ostatak duga placa u ratama u odredjenom vremenskom periodu. Srednjorocni krediti postepeno se otplacuju, po pravilu u jednakim godisnjim ili polugodisnjim anuitetima. Takvim postupnim obrucnim otplatama olaksava se preduzecu otplata duga i supstitucija pozajmljenog tudjeg kapitala sopstvenim kapitalom. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing je specificna vrsta finansiranja preduzeca. Zasniva se na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu, masine,poslovni prostor i sl.) uzima u zakup i koristi je u odredjenom vremenskom periodu i za to placa ugovorenu zakupninu. Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu korisnik moze: 1) kupiti po nizoj ceni od trzisne,posto se za vreme trajanja zakupa amortizovala, 2) saciniti novi ugovor o zakupu sa nizom zakupninom, posto je zakupodavac tokom trajanja zajma naplatio deo vrednosti zakupljene imovine i 3) vratiti imovinu zakupodavcu Prema predmetu zakupa, lizing moze biti: 1) lizing opreme lizing opreme predstavlja uzimanje u zakup razne proizvodne opreme, uredjaja, gradjevinskih masina i sl. 2) lizing nepokretnih dobara lizing nepokretnih dobara obuhvata zakupljivanje poslovnog prostora, zemljista, gradjevinskih objekata, kuca, stanova i sl.

3) medjunarodni lizing medjunarodni lizing obuhvata uzimanje opreme, brodova, aviona i druge imovine preduzeca iz jedne zemlje od preduzeca iz druge zemlje. Finasiranje putem lizinga ima svoje prednosti i nedostatke. Prednosti se sastoje u:ustedi kapitala,nesmanjenoj kreditnoj sposobnosti, fleksibilnosti u placanju zakupnine,postojanju opcija po osnovu ugovora,riziku zastarevanja i mogucnosti koriscenja nove tehnologije. Nedostaci finansiranja lizinga sastoje se u sledecem: 1) radi se o skupom izvoru finansiranja, 2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu i 3) zakupnina ne ukljucuje marketing.Lizing predstavlja skup izvor finansiranja, posto se zakup sastoji od dela vrednosti (glavnice) zakupljene imovine, kamate (prinosa vlasniku imovine) i ostalih troskova. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Fransizing je specifican nacin finansiranja. Radi se vise o trgovackom a ne finansijskom poslu. U osnovi postoje dve vrste fransizing poslova: 1) trgovacki fransizing 2) proizvodni fransizing Kod trgovackog fransizinga radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. Davaoci trgovackog fransizinga su veliki proizvodjaci ili preduzeca koja se bave trgovinom na veliko, koja ugovorom prenose na korisnike fransizinga pravo prodaje njihovih proizvoda, ime i zig robe. U vezi sa prodajom robe davalac fransizinga prenosi znanja i iskustva na korisnika fransizinga. Putem fransizinga njegov davalac siri trziste preko prodajnog prostora korisnika i jaca konkurentsku sposobnost bez vecih dodatnih investicija. Korisnici trgovackog franfizing su najcee mali preduzetnici. Povoljnost za korisnika fransizinga cini to sto on prodaje robu za koju je trziste vec istrazeno i obezbedjeno. Proizvodni franfizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodju odredjenih proizvoda. Kod ove vrste fransizinga njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca fransizinga. Ovim se smanjuju ukupni troskovi. Davaoci proizvodnog fransizinga su veliki proizvodjaci koji pomazu korisniku fransizinga u organizaciji proizvodnje. Na korisnike fransizinga prenose potrebana znanja i iskustva, licencno pravo, zastitini znak proizvoda i sl. Davalac i korisnik fransizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje. Davalac fransizinga ucestvuje u pocetnom finansiranju korisnika.

Korisnici proizvodnog fransizinga su mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom. Oni fransizingom sticu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Korisnici fransizinga saradjuju sa davaocima fransizinga pri izboru lokacije na kojoj ce se organizovati proizvodnja, u pripremi investicionog projekta, u izradi planova proizvodnje i sl. Oni placaju naknadu davaocima fransizinga u fiksnom iznosu. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sredstvima u osnovi kapital akcionarskog drustva. To su vlasnicke hartije od vrednosti koje predstavljaju odgovarajuci vlasnicki udeo u kapitalu preuzeca. Na osnovu ovog vlasnistva akcionari imaju odredjena prava: pravo na upravljanje,pravo na dividendu,pravo na deo likvidacione mase.Vlasnici redovnih akcija imaju pravo glasa u skupstini akcionara, odnosa pravo upravljanja kontrole poslovanja. Vodecu ulogu u skupstini akcionara odnosno upravljanju imaju akcionari koji poseduju veliki kontrolni paket redovnih akcija. Redovne akcije daju pravo vlasnicima na dividendu, odnosno pravo na deo ostvarenog neto dobitka. Dividenda se moze isplatiti ako preduzece koje je organizovano kao akcionarsko drustvo ostvari neto dobitak i skupstina akcionara odluci da se dividenda isplati. Isplata dividende vlasnicima redovnih akcija nije zagarantovana. Pri isplati dividende prednost imaju vlasnici prioretetnih akcija u odnosu na vlasnike redivnih akcija.U slucaju likvidacije preduzeca, vlasnici redovnih akcija imaju pravo na isplatu dela ostataka likvidacione mase preduzeca. Kada dodje do likvidacije preduzeca, iz likvidacione mase prvo se isplacuju poverioci, vlasnici obveznica i povlascenih akcija, pa se tek na kraju, ukoliko preostane sredstva, isplacuju vlasnici redovnih akcija, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.Vlasnici redovnih akcija snose najveci rizik poslovanja, posto ne mogu uvek i u celini da realizuju prava koja im proisticu iz akcija. Zato je mogucnost njihove zarade najveca, jer vlasnici redovnih akcija po pravilu direktno ucestvuju u svakom povecanju neto dobitka preduzeca, dok vlasnici prioretetnih akcija i obveznica dobijaju stalan (fiksni) prinos u obliku povlascene dividende. Osnovni cilj prodaje redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanja i razvoja preduzeca. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni kapital u pasivi. Kada se poveca osnovni kapital preduzece povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti.Postoji nekoliko razloga koji motivisu potencijalne akcionare da kupe redovne akcije. Ove akcije

omogucavaju vlasnicima da ostvare dividendu, koja se isplacuje u zavisnostu od ostvarenog neto dobitka. Akcionari kupljene akcije mogu kasnije prodati. Kada preduzece profitabilno posluje, trzisna cena akcije raste. Kada se akcija proda po ceni vecoj od kupovine, ostvaruje se pozitivna razlika, koja se naziva kapitalni dobitak. Redovne akcije su likvidne hartije od vrednosti, narocito one koje se kotiraju na berzi. One se lako mogu prodati i konvertovati u gotovinu, sto za akcionare predstavlja motiv da ih kupe. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA Prioritetne akcije svojim vlasnicima daju povlasceni polozaj u odnosu na vlasnike redovnih akcija. Prioritetne akcije vlasniku daju pravo na dividendu prema unapred utvrdjenom iznosu ili u procentu od momentalnog iznosa akcije. Ovo znaci da prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena. Vlasnici prioritetnih akcija imaju prednost pri isplati dividende u odnosu na vlasnike redovnih akcija. Prioritetne akcije mogu biti: 1) Kumulativne prioritetne akcije - vlasnicima daju pravo naplate kumuliranih neisplacenih dividendi pre isplate dividendi vlasnicima redovnih akcija. Drugim recima, ove akcije svojim vlasnicima obezbedjuju pravo isplate zaostalih dividendi iz buduceg neto dobitka u slucaju da preduzece u nekoj godini ne isplati dividende iz nekog razloga. 2) Participativne prioritetne akcije - svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo promenljive dividende. Na ovaj nacin nihovi vlasnici ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka, iako su vec ostvarili pravo na utvrdjenu fiksnu dividendu. Prioritetne akcije vlasnicima daju pravo prvenstva pri isplati ostatka likvidacione mase. Vlasnici prioritetnih akcija, po pravilu, nemaju pravo na upravljanje preduzecem, zato sto vlasnici redovnih akcija snose najvecirizik ostvarenja neto dobitka. U pogledu prava na upravljanje preduzecem vlasnici redovnih akcija imaju povoljniji polozaj od vlasnika prioritetnih akcija. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Otkup sopstvenih akcija predstavlja finansijsku operaciju koja proizvodi suprotne finansijske ucinke od emisije akcija. Akcionarska drustva povremeno otkupljuju svoje akcije. Na ovaj nacin akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u akcionarsko drustvo. Time se sopstvene akcije pretvaraju iz instrumenata finansiranja i

kapitalizacije u instrument definisanja i dekapitalizacije. Novi vlasnik ovih akcija je akcionarsko drustvo. Ove akcije novom vlasniku ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti pravo na deo likvidacione mase.Otkupljene akcije cuvaju se u trezoru akcionarskog drustva, pa se zato nazivaju trezorskim akcijama. Otkup sopstvenih akcija najcesce dovodi do povecanja zarade preduzeca po akciji, povecanje dividende po akciji i do povecanja trzisne vrednosti akcija.Motivi zbog kojih preduzece otkupljuje svoje akcije su: smanjenje osnovnog kapitala preduzeca,stabilizacija dividende i trzisne cene akcija,eliminisanje viska novca, sprecavanje preuzimanja nadzora nad akcionarskim drustvom restrukturiranje akcionarskog drustva. Najcesci razlog otkupljanja je potreba da se smanji osnovni kapital preduzeca. Otkupom sopstvenih akcija preduzece smanjuje taj visak osnovnog kapitala.U cilju zaustavljanja pada dividendne stope i obezvredjivanje akcija, preduzeca cesto otkupljuju sopstvene akcije i smanjuju osnovni kapital, cime stabilizuju dividende i trzisnu cenu akcija.Kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje preduzece moze eliminisati viskove novca i prekomerenu solventnost otkupom sopstvenih akcija.Preduzece moze proceniti da postoji opasnost od preduzimanja nadzora nad njim od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. Kupovinom sopstvenih akcija preduzece moze spreciti preuzimanje nadzora i upravljanja nad njima.Otkup sopstvenih akcija moze posluziti kao mera za restrukturiranje preduzeca, a posebno radi promene u strukturi vlasnistva i upravljanja preduzecem. FINANSIRANJE EMISIJOM OBVEZNICA Polazeci od nacina isplate glavnice i kamate, obveznice se mogu podeliti na dve grupe: 1) Jednokratno isplative obveznice - obavezuju emitenta da isplati pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca. Ova jednokratna isplata jednaka je nominalnoj vrednosti izdate obveznice uvecanoj za odgovarajuci iznos kamate. Ove obveznice se retko emituju. 2) Visekratno isplative obveznice - obavezuju emitenta da investitoru periodicno isplacuje kamate do dana dospeca, a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. Kod ovih obveznica isplata glavnice duga vrsi se jednokratno na dan njegovog dospeca, dok se kamata isplacuje visekratno, najcesce dva puta godisnje prema ugovorenoj nominalnoj kamatnoj stopi.

Prodajom obveznica emitent pribavlja potreban pozajmljeni kapital. Novcano primanje od prodaje obveznica je po pravilu jednokratno i nastaje u momentu prodaje obveznice. Po osnovu prodaje obveznice za emitenta nastaje obaveza da invstitoru placa fiksnu kamatu i da na dan dospeca obveznice isplati glavnicu duga. Finansiranje putem emisije obveznica ima odredjene prednosti, ali i nedostatke. Prednosti se ogledaju u sledecem: Emisija obveznica preduzecu omogucuje da koristi i obrce ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma. Troskovi za placene kamate emitentu smanjuju dobit, cime mu smanjuju novcane izdatke za placanje poreza na dobit, posto ove kamate umanjuju poresku osnovicu pri utvrdjivanju poreza na dobit preduzeca.Emisijom obveznica mogu se lakse prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala njegovom pozajmljivanjem od velikog broja malih kreditora, nego sto se to moze uciniti od samo jednog kreditora, u cemu se sastoji prednost ovog nacina finansiranja u odnosu na finansiranje bankarskim i drugim kreditima. Nedostaci finansiranja emisijom obveznica sastoji se u sledecem : Isplata kamate vlasnicima obveznica je obavezna i ne zavisi od ostvarenog dobitka ili gubitka. Ukoliko se kamata ne isplacuje, moze doci do likvidacije emitenta.Konacna isplata ukupne glavnice duga pada odjednom na dan dospeca. Ovo emitentu mize da stvori veliki problem sa solventnoscu.Slabost finansiranja emisijom obveznica sastoji se i u tome sto u slucaju insolventnosti emitenta za investitora nastaju problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice. FINANSIRANJE DUGOROCNIM KREDITIMA Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa duzniku odredjeni novac ili robu na odredjeno vreme uz odredjenu naknadu. U savremenim uslovima dominiraju novcani krediti kod kojih kreditor ustupa preduzecu na odredjeno vreme i pod kreditnim uslovima pravo raspolaganja njegovim novcanim sredstvima. Elementi kreditnog uslova su: 1) ustupanje novcanih sredstava pod odredjenim uslovima, 2) vracanje novcanih sredstava uvecanih za ugovorenu naknadu u odredjenom roku i 3) poverenje koje poverilac koji daje kredit ima prema duniku koji prima kredit.

Finansiranje kreditiranjem ima odredjene prednosti i nedostatke. Prednosti finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: Kreditne banke direktno uticu na povecanje ponude novca na trzistu novca. Kreditni plasmani uticu na ukupne novcane tokove privrednih subjekata. Kretiti su pogodan instrument kojim se utice na solventnost i rentabilnost preduzeca. Narocit znacaj za privredne subjekte imaju dugorocni krediti kojima se finansiraju dugorocna ulaganja u osnovna i stalna obrtna sredstva. Bez dugorocnih kredita usporio bi se privredni razvoj, posto nije moguce uvek ostvariti dugorocna ulaganja iz sopstvenih izvora. Finansiranja kreditom donosi poresku ustedu jer troskovi kamate smanjuju oporezivu dobit, a time i porez na dobit. Nedostaci finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: Ovaj nacin finansiranja stvara direktne troskove, odnosno novcane izdatke po osnovu placanja kamata. Prekomerno finansiranje putem kredita povecava troskove finansiranja, cime se smanjuje finansijski rezultat. Pored toga, glavnica kredita i kamata se moraju placati i onda kada preduzece ne ostvari povoljan finansijski rezultat. Kada se krediti koriste prekomerno,to dovodi preduzece do zavisnosti od poverilaca, sto smanjuje nezavisnost preduzeca u vodjenju sopstvene poslovne i finansijske politike. Finansiranje kreditima povecava zaduzenost preduzeca. Kada je preduzece prezaduzeno, ono raspolaze malim sopstvenim kapitalom. U tom slucaju ono tesko moze da pribavi novcana sredstva putem novog kradita zbog toga sto mu se dotadasnjim finansiranjem putem kredita smanjila kreditna sposobnost.Nekontrolisanim odobravanjem kredita banke mogu da podsticu inflaciju. To se moze dogoditi kada banke odobravaju kredite iznad iznosa sredstava koja su kod njih deponovana. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KOJE SE BAVE FINANSIRANJEM PREDUZEA Istorija je pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem menarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno kreirati sistem koji e podravati razvoj menarodnih ekonomskih tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja menarodnih monetarnih odnosa, imajui u vidu este poremeaje monetarnog sistema izme dva svetska rata koji su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast. Funkcije: 1. podstie meunarodnu monetarnu saradnju,

2. doprinosi ravnomernijem rastu i razvoju meunarodne trgovine, 3. doprinosi stabilnosti deviznih kurseva, 4. pomae i podstie uvoenje konvertibilnosti valuta zemalja lanica, 5. pomae zemljama lanicama u odravanju likvidnosti u meunarodnim plaanjima Dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita zemljama lanicama i podrka meunarodnoj monetarnoj saradnji. Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja moe dobiti od MMF-a.Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglaen program platnobilansnog prilagoavanja stabilizacioni program iji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemja se pismom o namerama obavezuje da e sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om. MMF isplauje kredit u delovima, tj. tranama. Prva trana (25% kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova trana se naziva zlatna trana. Ostale, kreditne trane se isplauju samo ukoliko se zemlja pridrava dogovorenog stabilizacionog programa. Postoji jo nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama lanicama: Stand-by aranmani. Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava koji neka zemlja moe koristititi u odrenom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktino u pripravnosti. Razne vrste olakica. Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje imaju platnobilansne probleme koje je uzrokovala za njih via sila,tj. za iji nastanak nije odgovorna loa ekonomska politika. Primer su sue, poplave i druge nepogode koje se mogu negativno odraziti na izvoz zemlje, ali i nagli i veliki porast cene nafte, recimo. Krediti za strukturno prilagovanje najmanje razvijenih zemalja. Znaaj koji MMF ima za neku zemlju ne proistie samo od kredita koji ona moe dobiti od MMF-a za uravnoteenje platnog bilansa, ve i iz injenice da je postignut dogovor o aranmanu sa MMF-om preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tritu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju zemljama koje nemaju aranman sa MMF-om. Imajui u vidu

injenicu da su zajmovi potrebni veini zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - IBRD Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) osnovana je radi unapreenja ekonomskog razvoja nerazvijenih zemalja putem davanja kredita. Ciljevi: 1. pomae razvoj privreda zemalja lanica (prvobitno ratom (19391945) opustoenih zemalja), 2. podstie kretanje privatnih (direktnih) investicija u inostranstvu, 3. pomae ravnomernije razvijanje meunarodne trgovine, 4. odobrava zajmove za privredni razvoj. Osnovni cilj Svetske banke je finansiranje projekata koji su znaajni za nacionalnu ekonomiju a za koje nije zainteresovan privatni kapital zbog nedovoljne profitabilnosti, obzirom da su u pitanju vei iznosi te samim tim i vei rizici. Zajmovi su uglavnom namenjeni infrastrukturnim projektima, projektima iz sfere energetike, transporta, obrazovanja, industrije, razvoju poljoprivrede i sela, i slino. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA Evropska investiciona banka finansira investicione projekte kako bi doprinijela usklaenijem razvoju regiona Evrope . Finansira se na osnovu upisanog kapitala zemalja lanica, iz pozajmica na tritu kapitala, a sredstva dobija i iz budeta EU. EIB finansira projekte koji: Poveavaju konkurentnost evropskih industrijskih grana; Pomau unaprjeivanje malih i srednljih preduzea; Omoguavaju formiranje trans-evropske mree (transposrt, telekomunikacije i prenos energije) Doprinose zatiti ivotne sredine; Poboljavaju situaciju u zdravstvu, obrazovanju i informacionim tehnologijama. Kreditiranje ovih projekata ima za cilj da doprinese razvoju nerazvijenih zemlja. Projekti moraju da privuku druge investicije. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tritu kapitala kojima je pridodat i vlasniki kapital njenih deoniara-drava lanica Evropske Unije.