Akademija strukovnih studija Juzna Srbija- Odsek za

poslevne studije Blace

PRISTUPNI RAD
Predmet: Korporativno upravljanje
Tema: Modeli korporativnog upravljanja

Mentor:Sonja Dogandzic Kandidat:Ivana Jevtic

Jagodina
SADRZAJ

Uvod ................................................................................................................................................ 1
Pojam i znacaj korporativnog upravljanja ...................................................................................... 2
Efekti korporativnog upravljanja .................................................................................................... 3
Troskovi akcionarskih drustava....................................................................................................... 3
Pojam i znacaj akcionarskih drustava ............................................................................................. 3
OBLICI INSTITUCIONALNOG ORGANIZOVANJA PREDUZECA .......................................................... 4
DRUSTVO KAPITALA ........................................................................................................................ 7
JAVNA PREDUZECA ....................................................................................................................... 11
Modeli korporativnog upravljanja u razvijenim zemljama ........................................................... 16
Jednomodni sistem korporativnog upravljanja ............................................................................ 17
Dvomodni sistem korporativnog upravljanja ............................................................................... 18
Ekonomije u tranziciji i korporativno upravljanje ......................................................................... 20
Korporativno upravljanje i investicije ........................................................................................... 22
Agencijski problem i korupcija ...................................................................................................... 25
ZAKLJUCAK .................................................................................................................................... 28
LITERATURA .................................................................................................................................. 29
Uvod
Korporativno upravljanje se definise kao sistem upravljanja preduzecem, koji ukljucuje odnose
izmedju uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesanata unutar i van preduzeca
(npr. radnika, dobavljaca, kupaca I zajednice). Korporativno upravljanje treba da se organizuje
tako da se zastite prava akcionara, kao i da obaveze menadzment akcionarskog drustva da
donosi odluke koje su u najboljem interesu akcionara.

Ne postoji jedinstvena definicija korporativnog upravljanja koja se moze primeniti na sve situacije
i pravne sisteme. Ipak, vecini definicija zajednicko je to da uzimaju u obzir i interni i eksterni
aspekt korporativnog upravljanja.Interni aspekt je usmeren na samo privredno drustvo (firmu).
Korporativnou pravljanje se posmatra kao sistem odnosa definisan strukturama i procesima koji
se obicno fokusiraju na mehanizme za obezbedjivanje efikasnog upravljanja firmom i
izvestavanja investitora i javnosti. Eksterni aspekt, s druge strane, koncentrise se na odnose
izmedju drustva i njegovih nosilaca interesa. Nosioci interesa su pojedinci ili institucije koje
imaju interes u drustvu: investitori, zaposleni, poverioci, dobavljaci, potrosaci, regulatorni i
drugi drzavni organi, kao i lokalna zajednica u kojoj drustvo posluje. Taj aspekt analizira i
polozaj firme na trzistu kapitala. Korporativno upravljanje se analizira sa stanovista kvaliteta
zastite koju sistem korporativnog upravljanja pruza eksternim investitorima.

Osnovni ciljevi dobrog sistema korporativnog upravljanja jesu da obezbedi priliv svezeg,
eksternog, kapitala, efikasno poslovanje firme I maksimizaciju prihoda na ulozena sredstva.
Sva tri cilja bice ostvarena ukoliko se na pravi nacin definise polozaj investitora – vlasnika
kapitala koji se zeli privuci i ciji se prihod na ulozeni kapital zeli maksimizirati efikasnim
poslovanjem. Definisanje polozaja investitora podrazumjeva pak pravilno definisanje prava i
obaveza investitora unutar firme i na trzistu kapitala.Unutar firme, dizajniranjem sistema
korporativnog upravljanja definise se, pre svega, uloga menadzera (agenta kome investitor
daje svoj kapital na upravljanje), i odnosi izmedju menadzera i investitora (interni aspekt
korporativnog upravljanja).

1
Pojam i znacaj korporativnog upravljanja

Medjunarodna finansiska korporacija , definise korporativno upravljanje kao strukture i procese

za vodjenje I kontrolu privrednih drustava. A dok organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj
(OECD) definise korporativno upravljanje kao interna sredstva ,pomocu kojih se vode I kontrolisu
akcijska drustva I koja obuhvataju, grupu menadzmenta drustva I njihovog odbora ako I odnose
njihovih akcionera I nosilaca interesa. Naime, korporativno upravljanje obezbedjuje strukturu na
osnovu koje se konstruisu ciljevi drustva I pronalaze sredstva cijim koriscenjem ce se dostici ili
ostavariti taj cilj. Dobro korporativno upravljanje treba da pruzi odredjenu vrstu motivacije
izvrsnim rukovodiocima I clanovima odbrora drustva , kako bi sledili ciljeve koje su u interesu
drustva I da konstruise proces efikasnog nadzora koji ce stimulisati drustvo da efikasnije koriste
raspolozive resurse. Ove prethodno navedene definicije imaju slicnosti koja se ogleda u sledecim
konstatacijama:

-Da korporativno upravljanje predstavlja sistem odnosa koji je definisan strukturama I

procesima
-A ti odnosi mogu da obuhvataju strane koje imaju slice ili pak suprotne interese
-A njihov zajednicki cilj je da kroz pravilno rasporedjivanje prava I odgovornosti obezbede
-30
dugorocno odrzavanje ili pak povecanje vrednosti akcionarskih uloga.

Kljucni aspekt ili cilj korporativnog upravljanja jeste upravo obezbedjivanje spoljnog priliva
kapitala akciskim drustvima. Naime, osnovni zadatak korporativnog upravljanja je pronalazenje
nacina motivacije nosilaca interesa da ulazu u ljudski I fizicki kapital. Jer konkurentnost I konacan
uspeh drustva zavise upravo od timskog rada, dobavljaca resursa odnosno investitora ,zaposlenih
i poverilaca. Prihvatanje I prepoznavanje cinjenica od strane drustva je neophodno u smislu da
doprinosi ,nosioci interesa predstavljaju bitan resurs za izgradnju njihove konkurentnosti I za
njihovo poboljsanje profitabilnosti. Drustva moraju da podsticu saradnju sa nosiocima interesa I
da formiraju oblik upravljanja koji ce se baviti prepoznavanjem dugorocnog doporinosa koji ce
rezultirati uspehom celokupnog drustva.Organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj je definisala
okvire korporativnog upravljanja na sledici nacin:
1. Nepristrasnost - predstavlja okvir korporativnog upravljanja koji pokazuje prava akcionara ,
obezbedjuje njihovu ravnopravnost ukljucujuci manjinsku ravnopravnost. Vodi se politikom da
svaki akcionar mora da dobije neku vrstu nadoknade ukoliko dodje do krsenja njegovog prava;
2. Obaveza - predstvalja okvir korporativnog upravljanja koji pokazuje prava nosilaca interesa
koja su utvrdjena zakonskim postupkom a potom vrsi podsticanje saradnje korporacija I nosilaca
interesa radi postizanje veceg bogastva , otvaranja novih radnih mesta I radi postizanja
uravnotezenog finasiskog rasta drustava;
3. Transparantnost- obezbedjuje odgovarajuci nivo javnosti u poslovanju podrazumeva
blagovremeno I istinito objavljivanje informacija o bitnim pitanjima za koja se interesuju
1akcionarska drustva ( pitanja o finasiskim stanjima, vlasnickim funkcijama I strukturi upravljanja);

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 13.

2
4. Odgovornost- predstavlja okvir koji obezbedjuje stratesko upravljanje akcionarskim drustvima
I delotvorno pracenje izvrsnih organa od strane odbora drustva I predstavlja vid odgovornosti
odbora drustva prema akcionerima I samom drustvu .

Efekti korporativnog upravljanja

Efekti korporativnog
 Korporativno upravljanja
upravljanje su:
omogućava akcionerima relevantnu mogućnost da ostvare
-Korporativno upravljanje obezbedjuje konstruisanje procesa usmeravanja I kontrolisanja
izvrsnih organa od strane odbora drustva
-Korporativno upravljanje omogucava upravljanje izvrsnim organima I upravljanje sveobuhvatnih
poslovima drustva bez prekomernih intevencija a sve u cilju I interesu drustva.
-Korporativno upravljanje omogucava blagovremeno I tacno obavljanje bitnih informacija o
finansijskom stanju I pokazateljima, strukturama drustva I vlasnistva I organa upravljanja, na
osnovu kojih ce investitori I akcionari donositi odluke.
-Korporativno upravljanje omogucava uskladjivanje zakonskih propisa odnosno zakonskih i
ugovornih prava svih nosioca interesa.
-Korporativno upravljanje obezbedjuje efikasnu kontrolu finansiskih I poslovnih aktivnosti
drustva, na osnovu kojih ce se zastititi prava I interesi akcionara.

Troskovi akcionarskih drustava

Dobra praksa korporativnog upravljanja povlaci za sobom realne troskove. Neki od troskova
obuhvataju angazovanje specijalizovanog osoblja kao sto su sekretari drustva, iskusni i nezavisni
clanovi odbora drustva, interni revizori ili drugi strucnjaci iz oblasti upravljanja. I troskovi
dodatnog izvestavanja mogu biti visoki. Osim toga, uspostavljanje sistema dobrog korporativnog
upravljanja iziskuje znatno vreme rukovodilaca i clanova organa upravljanja, narocito u pocetnoj
fazi. Sve ovo implementaciju obicno cini mnogo laksom za veca drustva koja raspolazu s vise
resursa.

Pojam i znacaj akcionarskih drustava

Zakon o privrednim drustvima definise akcionarska drustva kao, pravnu formu privrednih
drustava ciju osnovu predstavlja kapital koji je utvrdjen I podeljen na akcije ,a za cije osnivanje
su zasluzni jedan ili vise akcionera, fizickih ili pravnih lica. Naime, akcionarska drustva su jedina
drustva koja polazu pravo na izdavanje akcija I ona su jedina koja za svoje obaveze,odgovara
celokupnom imovinom.2 Osnovna podela akcionarskih drustava je na zatvorena I otvorena
akcionarska drustva. Odnosno razlikuju se po vlasnickoj strukturi zatvorena

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 37.

3
akcionarska drustva su privatnog karaktera dok otvorena ili javna akcionarska drustva nude svoje
akcije, celokupnoj investucionoj javnosti. Prednosti javnih akcionerskih drustava se ogledaju u:
I. Pravnoj formi privrednih subjekata ( ortacka drustva, komadintna drustva, drustva sa
ogranicenom odgovornoscu I akcionarska drustva );
II. Prednost ima javnih akcionarskih drustava (npr. pristup investicijama, slobodna
prenosivost akcija, ogranicavanje rizika akcionerima )
III. Nedostatcima javnih akcionerskih drustava ( uskladjenost sa propisima trzista kapitala,
slozenost organizacione strukture – drustvo snosi troskove finansiranja svih organa
uprave; uskladjenost sa propisima o izvestavanju – odnosi se na uskladjenost sa
rigoroznim regulativnim zahtevima I kodeksima ponasanja , koji stite prava akcionera;

Korporativno upravljanje poslovanjem je skup metodologija, metrika, procesa i strukture koji

se koriste za nadgledanje i upravljanje poslovanjem preduzeca. Prema ovom pristupu, u
korporativnom upravljanju donosenje poslovnih odluka podrazumeva sve nivoe i sve
zainteresovane u preduzecu. To su, u principu, svi stejkholderi i to: akcionari, menadzeri,
radnici, dobavljacki, kupci, finansijeri, drzava i dr. Isto tako, ovde se radi o tome da pojedine
zasebne organizacione celine treba uvezati u sistem koji ce predstavljati jednu logicku celinu
i davati ocekivane rezultate. U isto vreme, to podrazumeva i povezivanje svih zaposlenih u
preduzecu u jednu celinu kako bi se poslovi što kvalitetnije obavljali.Osnovna logika
korporativnog upravljanja je vrlo jednostavna i sastoji se od nekoliko segmenata. Prvo i osnovno
je da se utvrdi trenutna pozicija korporacije u odnosu na okruženje i konkurenciju, kao i uzroci
koji su doveli do takvog stanja,bez obzira da li je ono dobro ili ne. Zatim, pokusava se odrediti
generalna usmerenost preduzeca, nakon cega se utvrdjuju ciljevi kao neko zeljeno stanje.
Definisanjem ekonomske politike utvrdjuju se pravila prema kojima ce se preduzece ponasati u
toku realizacije planiranih ciljeva.Strategijom korporacije utvrdjuje se nacin ostvarivanja ciljeva,
kao i resursi kojima ce se ti ciljevi ostvariti. Da li ce to biti alokacijom postojecih resursa ili pak
obezbedjivanje novih izvora kapitala, stvar je uprave korporacije.Nakon realizacije definisanih
ciljeva, vrsi se poredjenje osvarenja sa definisanim standardima iako je doslo do odstupanja
ostvarenja od standarda izvan zone tolerancije, pristupa se korekciji spopstvenog ponasanja.
Ovo je neophodno jer, otklanjanjem greska koje su uocene, sprecava se entropija sistema
ili stanje njegove najvece ravnoteze, odnosno stanje haosa.

OBLICI INSTITUCIONALNOG ORGANIZOVANJA PREDUZECA

Privredna ili trgovacka drustva:
- drustva lica3
-ortacko

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 40.

4
Prema ovom kriterijumu preduzeca se dele na:

-komanditno
-Drustva kapitala:
-akcionarska drustva
-drustva sa ogranicenom odgovornoscu
-Javna preduzeca, nokosna preduzeca (radnje),zadruge,korporacije,holdinzi,poslovna udruzenja

PRIVREDNA ILI TRGOVACKA DRUSTVA

DRUSTVA LICA

Drustva lica predstavljaju forme ili institucionalne oblike organizacije preduzeca u koje se
udruzuju dva ili vise lica radi ostvatrivanja odredjenih ciljeva. Ova drustva se osnivaju prema
odredbama gradjanskog ili trgovackog prava. Ovi organizacioni oblici nazivaju se i partnerska ili
ortacka drustva. Njih osnivaju partneri koji ulazu potreban kapital za rad preduzeca (osnovna
glavnica). Ovi partneri ucestvuju u raspodeli dobiti na onovu ulozenog kapitala.

Povezanost izmedju lica koja osnivaju ove vrste preduzeca cini obavljanje zajednickog biznisa, a
ne posedovanje kapitala u njima. Ono sto ove oblike preduzeca cini posebno razlicitim od
drustva kapitala jeste davanje primata licnostima sa kojim se udruzuju sredstva i organizuje
poslovanje radidobiti.

Za poslovanje ovih preduzeca potrebna je saglanost svih clanova drustva, a isto vazi i za prijem
novih clanova u drustvo.4
Postoje dva osnovna oblika drustva lica:

-ortacko (trgovacko) drustvo;

-komaditno drustvo.

ORTACKO DRUSTVO

Ortacko drustvo (partnersko, trgovacko) se tretira kao drustvo sa neogranicenom solidarnom

odgovornoscu clanova. Za razliku od drustva kapitala drustva lica su uglavnom manja
preduzeca. Ortaci su obicno zaposleni u drustvu i za poslovanje drustva odgovaraju svojom
imovinom. Uobicajeno je da ortaci ucestvuju u kapitalu drustva, mada nije obavezno. Odluke u

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 57.

5
drustvu se donose glasanjem prema broju ortaka u njemu, a ne prema visini njihovog uloga. U
praksi razvijenih zemalja postoje dva tipa ortackih drustava:

-javno ortacko drustvo

- tajno ortacko drustvo.

I jedno i drugo drustvo cine ortaci, s tim sto su u javnom svi ortaci poznati, dok u tajnom nisu.
Jedan ili vise njih poznati su samo clanovima drustva, ali ne i javnosti. Pocetrak rada drustva
vezuje se za upis u sudski registar.

Ortaci drustva mogu biti osim fizickih i pravna lica. Ovakav koncept postoji samo u svetu. Javno
ortacko drustvo predstavlja privredno drustvo koje se osniva ugovornim sporazumevanjem dva
ili vise lica radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickom firmom, uz neogranicenu
solidarnost svih ortaka za obaveze prema poveriocima drustva.Ugovorom se regulisu osim
osnivanja i druga pitanja kao što su organi drustva, pocetak rada drustva, odnosi izmedju
clanova itd.

Ugovorom o osnivanju drustva utrvdjuju se:

-visina i vrsta uloga u drustvu;

- trajanje drustva;
- otkazni rok ortacima;
- upravljanje i zastupanje drustva;
- raspodela doho

Za osnivanje drustva se ne propisuje minimalni ulog kapitala, niti obaveza upisa uloga u sudski
registar.
Tajno ortacko drustvo postoji kada jedan ili vise clanova nisu poznati javnosti. Ovo drustvo
nastaje sporazumnim ucestvovanjem tajnog ortaka u privrednoj delatnosti koju obavlja neko
5drugi; tajni ortak ulazi u posao sa odgovarajucim imovinskim ulogom, a taj ulog prelazi u

imovinu vlasnika privredne delatnosti. U ovom ortakluku vlasnik je licno odgovoran za

zakljucenje poslova u preduzecu.
Osnivanje tajnog ortakluka je motivisano zeljom tajnog ortaka da njegova aktivnost ostane
nedostupna javnosti. U ovom drustvu moze biti jedan ili vise tajnih ortaka, odnosno fizickih ili
pravnih lica. Ulozi su obicno u novcu, ali mogu biti i u stvarima i uslugama. Preko uloga tajni
ortaci sticu pravo na ucesce u dobiti.Ugovorom izmedju ortaka u tajnom drustvu se regulise
nacin obracuna ucesca tajnih ortaka raspodeli dobiti.

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 58.

6
KOMANDITNO DRUSTVO

Komanditno drustvo nastaje sporazumevanjem dva i vise lica putem ugovora o obavljanju
odredjene delatnosti pod zajednickom firmom, pri cemu u ovim preduzecima bar jedan od
ortaka ne odgovara neograniceno i solidarno za obaveze prema poveriocima drustva, vec
ograniceno u zavisnosti od njegovog uloga u drustvo. Komanditno drustvo ima dve vrste
clanova sa stanovista odgovornosti, i to:

- komplementari- oni vode poslovanje drustva i odgovaraju za njegove obaveze prema trecim
licima neograniceno solidarno;
- komanditori- oni ne ucestvuju u poslovanju drustva i odgovaraju samo u visini uloga u drustvo.

Clanovi ovog drustva mogu biti fizicka i pravna lica- fizicka, samo kao komplementari koji
neograniceno solidarno odgovaraju za obaveze drustva, a fizicka i pravna lica, kao komanditori
tj. oni koji za obavee drustva odgovaraju u zavisnosti od visine svog uloga. Komplementari imaju
isti polozaj i ulogu kao i orataci u ortackom drustvu: rade u drustvu, vode poslovanje drustva i
odgovaraju svom svojom imovinom za poslovanje drustva. Komanditori nemaju obaveze da
rade u drustvu, niti da odgovaraju za dugovanja drustva. Oni su kao ortaci obavezni da unesu
ulog u drustvo koji predstavlja osnovu njihovog ucesca u raspodeli dobiti. Ulog moze biti u
novcu i stvarima, dok se ulog u uslugama kod njih za razliku od komplementara, obicno
ogranicava.6
Ugovor o osnivanju komaditnog drustva obicno sadrzi sledece elemente:

- ukupnu vrednost uloga svih ortaka,

- iznos uloga svakog pojedinca-komlementara i komanditora,
- udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka,
- rezim prenosa udela izmedju ortaka na treca lica.

Prednosti udruzivanja u ovu pravnu formu su odredjene poreske pogodnosti, ogranicena

odgovornost (jemstvo), i nezavisnost poslovanja preduzeca usled promene ortaka.

DRUSTVO KAPITALA

Kod ovih drustava kapital je dominantan faktor osnivanja, a ne lica sa kojima se ulazi u to
poslovanje. Za osnivace lica sa kojima posluju su beznacajna; njih mogu da cine bilo koja fizicka

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 60.

7
ili pravna lica koja rapolazu kapitalom koji bi ulozili u ovo drustvo. Sa obzirom na cinjenicu da
ulagaci sredstava nisu bitni, to su ulozi u ovim drustvima lako prenosivi. Ulozi mogu bez teskoca
da menjaju vlasnika, da se prodaju na trzistu kapitala bez saglasnosti ostalih ulagaca, sto nije
slucaj u drustvima lica.
U ovim drustvima ne postoji odgovornost ulagaca za obeveze drustva prema trecim licima. Ta
odgovornost postoji samo za drustvo u celini. drustvo odgovara za obaveze prema poslovnim
partnerima u visini kapitala sa kojim raspolaze.
Ova drustva se obicno javljaju kao organiozacioni oblici velikih poslovnih sistema. Drustva
kapitala se najcesce definisu kao institucionalni oblici organizovanja kapitala u kojima uplaceni
ulozi, odnosno udeli supstituisu (zamenjuju) licnost ortaka. Ova drustva se javljaju u tri forme:

- akcionarsko drustvo,
- drustva sa ogranicenom odgovornoscu,
- komaditnog drustva na akcije.

AKCIONARSKO DRUSTVO

Akcionarsko drustvo je najpoznatije drustvo kapitala i ono predstavlja oblik institucionalnog

organizovanja brojnih preduzeca u svetu, a pre svega onih najvecih.Akcionarsko drustvo se
moze definisati privredno preduzece (drustvo) koje osniva jedno ili vise pravnih, odnosno
fizickih lica, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickom firmom, a ciji je osnovni
kapital (osnovna glavnica) unapred definisana i podeljena na akcije. Ovo drustvo moze osnovati
samo jedno lice fizicko ili pravno, a onda se ono naziva jednopersonalno akcionarsko drustvo.
Osnivanje akcionarskog drustva vrsi se ugovorom o osnivanju. To je slucaj kad ovo drustvo
7osniva jedno ili vise pravnih il fizickih lica. Ako ga osniva jedno lice, tada je za osnivanje

dovoljna odluka o osnivanju.Akcionarsko drustvo se moze osnovati na dva nacina:

- sukcesivno-osnivaci upucuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija drustva, a to znaci da
vrse otkup, pored osnivaca i treca lica.
- simultano- osnivaci sami otkupljuju emitovane akcije drustva i ne upucuju javni poziv.

Karakteristike akcionarskog drustva su:

- Akcionarsko drustvo ima svojstvo privrednog drustva bez obzira na delatnost da je obavezno
da se pridrzava svih pravila propisanih zakonom za ova drustva;
-Akcionarsko drustvo ima status pravnog lica jer placa porez na drustvo za koji kao osnovica
sluzi ostvarena godisnja dobit (profit) drustva- tzv. porez na dobit. Akcionarsko drustvo kao
subjekt privredjivanja ima sopstvenu pravnu i poslovnu sposobnost, pa se stoga razlikuju prava i
obaveze a da od prava i obaveza lica koja ga cine. Ovo drustvo kao pravno lice moze samostalno

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 63.

8
stupati u pravni poslovni promet, moze imati svoju firmu, moze se obracati sudu, moze vrsiti
promet hartija od vrednosti itd.

- Akcionarsko drustvo ima osnovni kapital podeljen na akcije- pri osnivanju se pribavlja osnovni
kapital, koji ne može biti manji od propisane zakonske norme. tako utvrdjeni osnivacki kapital
(osnovna glavnica) podeljena je na akcije jednake vrednosti cija se visina odredjuje statutom
drustva (visina ne sme biti niza od zakonom utvrdjene nominalne vrednosti). Otkup akcija vrsi
se gotovinom ili stvarima, cija se vrednost prethodno mora proceniti.
Akcije su hartije od vrednosti koje reprezentuju deo kapitala drustva i one vlasnicima
omogucavaju:

- pravo ucesca u upravljanju drustvo (ne sve vrste akcija);

- pravo ucesca u raspodeli dobiti.

Akcionarsko drustvo ima sopstvenu obavezu i odgovornost prema trecim licima- odgovornost
nemaju suvlasnici (posrednici akcija). Akcije su stalne komponente drustva, a ne lica koja ih
poseduju. Ta lica se kupoprodajom akcija menjaju vremenom. Zato ona i nisu odgovorna licno,
za poslovanje a.d.8

Prednosti akcionarskog drustva cine:

- mogucnost pribavljanja ogromnog kapitala od niza sitnih investitora;

- pravo da se organizuje biznis, a da sami partneri ne ucestvuju u njemu;
- ogranicene odgovornosti, odnosno rizik partnera;
- pravo upravljanja po osnovu vlasnistva- uloga u drustvo;
- mogucnost prenosa vlasnistva, odnosno prodaje akcija.

Slabosti akcionarskog drustva su:

- visoki troskovi osnivanja;

- nemogucnost ucesnika svih posednika akcija u upravljanju drustvom;
- nesigurnost clanova uprave, pogotovu onda kad ne poseduju kontrolni paket akcija;
- povecani formalizam u sazivanju i radu generalne skupstine drustva, i dr.

Upravljanje akcionarskim drustvo vrse sledeći organi:

- skupstina akcionara,
- upravni odbor drustva,

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 64.

9
- nadzorni odbor drustva,
- direktor drustva.

DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

Ovaj oblik organizovanja za razliku od akcionarskog drustva koriste mala i srednja preduzeca.
Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu je privredno drustvo koje radi obavljanja odredjene
delatnosti osniva jedno ili vise pravnih, odnosno fizickih lica, sa unapred odredjenom glavnicom
i rizikom za poslovanje drustva u visini svog uloga u njemu. Ovo drustvo ima status pravnog lica
i osnivaci ovog drustva ucestvuju u osnovnom kapitalu sa svojim ulozima, ali ne odgovaraju za
obaveze drustva. Ortaci su obavezni samo prema drustvu, i to u visini svojih uloga.
Ovo drustvo je slicno akcionarskom drustvu, ali se od njega razlikuje sto u njemu ne postoje
9akcije vec ulozi koji nisu u vidu prenosivih hartija od vrednosti, kakve su akcije od vrednosti, i

stoga se ne mogu koristiti u berzanskim poslovima. Clanstvo u ovim drustvima ima individualni,
licni karakter, slican onome u ortakluku.

Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu moze da osnuje jedno ili vise fizickih ili pravnih lica. U
slucaju kada jedno lice osniva ovo drustvo, dovoljna je odluka osnivaca, a u slucaju kada ga
osnivaju vise lica potreban je ugovor o osnivanju. Ovo drustvo moze biti i jednopersonalno.

Ugovor o osnivanju drustva sa ogranicenom odgovornoscu uglavnom sadrzi:

- firmu i sediste drustva;

- predmet poslovanja;
- nacin i vreme uplate novcanih uloga;
- broj clanova;
- imenovanje direktora i njegovog zastupnika;
- uslove i nacin raspodele dobiti;
- nenovcane uloge i njihovu vrednost.

Zakon propisuje :

- maksimalnu visinu uloga osnovnog kapitala i pojedinacnog uloga;

- maksimalno ucesce uloga u stvarima i minimalnu gotovinsku uplatu pre upisivanja u sudski
registar.

Velicina ucesca u raspodeli dobiti odredjuje se prema ulozima clanova drustva. Ucesce ne moze
biti odredjeno akcijama ili hartijama od vrednosti. Svaki clan ovog drustva moze imati samo
jedan udeo, a ako pribavi drugi udeo njegov udeo srazmerno raste. Jedan udeo moze imati vise

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 72.

10
vlasnika, koji se u dnosu na drustvo smatraju jednim clanom i svoja prava mogu ostvariti preko
predstavnika, a za obaveze odgovaraju solidarno.Ulozi se mogu prenositi medju clanovima
shodno ugovoru o osnivanju. Ulozi se prenose na treca lica samo onda kada nijedan od clanova
drustva ne zeli da kupi udeo.10

Ovo drustvo ima u principu iste organe kao i akcionarsko drustvo i to:

- skupstinu;
- upravni odbor;
- nadzorni odbor i
- direktora.

Pogodnosti koje pruza ovo drustvo odnose se na mnogostruke mogucnosti izmene oblika
odnosno transformacije (prelasci iz drustva sa neogranicenom odgovnoscu u akcionarsko
drustvo), zatim fleksibilnost rukovodjenja i zastupanja, poreske privilegije, mogucnosti
ogranicavanja rizika itd. Ovo drustvo je veoma rasireno i u drustvima trzisne privrede.

JAVNA PREDUZECA

Javno preduzece ili poduzece je preduzece ciji je vecinski vlasnik drzava. Formiraju se u
oblastima interesantnim za drzavu (elektroprivreda, telekomunikacije, zeleznica). Cesto javna
preduzeca imaju monopolski polozaj na trzistu, što odmah poskupljuje uslugu i prouzrokuje nizi
kvalitet. Organi upravljanja su nadzorni odbor i odbor za reviziju.

Cilj osnivanja javnih preduzeca je obezbedjivanje i zastita interesa drzave u funkcionisanju

vitalnih sektora privredne delatnosti koje su od velikog znacaja za drzavu i zivot gradjana.Zbog
znacaja i uloge ovih preduzeca njihove organe upravljanja biraju organi drzave.

INOKOSNA PREDUZECA

Inokosno ili individualno (licno) preduzece je najjednostavnija pravna forma organizacije

preduzeca u privredi. Ovo preduzece forma institucionalnog organizovanja preduzeca u kojo
privrednu aktivnost obavlja samo jedan vlasnik. To je firma koju osniva i vodi jedan pojedinac,
odnosno pojedinacni preduzetnik. On ulaze sopstveni kapital u nju i on vodi svoj sopstveni
biznis.

Osnivanje ovog tipa preduzeća vrsi se putem osnivackog akta o obavljanju delatnosti

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 73.

11
preduzetnika, odnosno ugovora ako delatnost obavlja vise preduzetnika zajedno. Po donosenju
ovog akta preduzeccee se moze registrovati kod nadleznog drzavnog organa. Fizicko lice koje
osniva ovo preduzece, neograniceno odgovara za poslovanje. Karakteristike ovog preduzeca su:

11
- osniva ga i vodi jedno lice, vlasnik preduzetnik;
- celolokupan kapital za osnivanje nabavlja preduzetnik;
- inokosni vlasnik je nosilac potpunog rizika poslovanja preduzeca; ono odgovara poveriocima
celokupnom imovinom- poslovnom i privatnom;
- osnovanje ovog preduzeca ne podleze oporezivanju, mada tokom poslovanja placa razne vrste
poreza, kao sto su:porez na promet, porez na imovinu, porez na dohodak, itd.

Osnivac ovog preduzeca duzan je da podnese prijavu za rad preduzeca.

Firma inokosnog preduzeca sadrzi ime i prezime vlasnika ili nosioca firme, delatnost i sediste
firme. Ona moze da sadrzi i oznaku ili sliku koja odredjuje njenu delatnost. Naziv firme mora biti
upisan u sudski registar. Podaci iz sudskog registra su javni i objavljuju se u sluzbenom listu. Sud
je duzan da obavesti upravu javni prihoda, inspekcije, socijalno osiguranje i statisticku sluzbu, o
datumu pocetka rada, u roku od tri dana.

Fizicko lice moze osnovati preduzece pod sledecim uslovima:

- mora imati propisani osnivacki kapital ( po ranijim zakonima 5.000 dolara);

- za obavljanje delatnosti mora imati odgovarajuce obrazovanje;
- mora imati odgovarajucu fizicku, mentalnu i zdravstvenu sposobnost;
- ne sme biti krivicno kaznjavano;
- ne sme biti u radnom odnosu u drugim preduzecima;
- mora obezbediti potrebne kadrove, opremu i prostor za obavljanje deltnosti;
- mora vositi racuna o uslovima na radnom mestu.

ZADRUGA

Zadruga je dobrovoljno udruzenje zadrugara u kojem svaki can sudjeluje neposredno i koje
zajednickim poslovanjem po nacelu uzajamne pomoci unapredjuje i zasticuje svoj gospodarski i
drugi profesionalni interes, u cilju ostvarenja svoje osobne i zajednicke dobiti zadrugara u
skladu sa zakonom i pravilima zadruge.12

Zadrugar je fizicka osoba koja u celosti ili delimicno posluje putem tj. ona osoba koja putem

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 117.

12
zadruge prodaje svoje proizvode, odnosno usluge, nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne
za obavljanje svoje djelatnosti ili na drugi nacin neposredno sudjeluje u ostvarivanju ciljeva radi
kojih je zadruga osnovana. Svojstvo zadrugara stece se osnivanjem zadruge ili pristupanjem
zadruzi.

Kada zele unaprijediti proizvodnju na gospodarstvu, seljaci se udruzuju u zadruge. Zadruge su

poslovne tvrtke. Za ostvarivanje sirih interesa, osnivaju interesne, profesionalne i sindikalne
udruge koje nisu gospodarski subjekti. Dakle, nema suprotstavljanja izmedju zadruge i udruge
jer i jedna i druga su neposredni oblik organiziranja seljaka. Zadruga je udruzenje ali I pravno-
gospodarski subjekt dok je udruga samo udruzenje i ne moze se baviti poslovanjem. Seljak se
udruzuje u zadrugu radi trzista. Da bi dosao do trzista mora investirati u doradu, preradu,
hladnjace, trgovacku infrastrukturu, a to ne moze uspesno uraditi svako seljacko gospodarstvo
ponaosob jer su u pravilu prema (presitna) da bi samostalno izlazili na trziste.

OSNIVANJE I UPRAVLJANJE ZADRUGOM

Zadrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobne flzicke osobe. Novi zadrugari imaju ista
prava i obveze kao i osnivaci koja se utvrduju pravilima zadruge. Zadrugar ulaze u zadrugu
clanski ulog. Clanski ulozi mogu biti u kunama, stvarima i pravima izrazenim u novcanoj
protuvrijednosti. Ako nije drukcije ugovoreno zadrugari moraju unijeti jednake uloge. Zadruga
se osniva ugovorom o osnivanju zadruge. Ugovor se sklapa u obliku javnobiljeznicke isprave.

Ugovor o osnivanju sadrzi:

1. ime i prezime osnivaca i njihove jedinstvene maticne brojeve gradjana,

2. tvrtku i sediste,
3. predmet poslovanja,
4. oblik i visinu uloga te rok uplate novcanih sredstava zadrugara,
5. rok u kome se moraju u zadrugu uloziti clanski ulozi,
6. prava i obveze osnivaca u pogledu obavljanja delatnosti, upravljanja, udela u dobiti, odnosno
udela u podmiri gubitaka, nastupanja u pravnom prometu, odgovornosti i povrata uloga i drugih
13sredstava,

7. druge odredbe koje se odnose na osnivanje, poslovanje i prestanak zadruge.

Zakljucivanjem ugovora o osnivanju zadruge i unosa clanskog uloga saziva se osnivacka

skupstina zadruge, najkasnije u roku od tri mjeseca. Osnivacka skupstina donosi pravila zadruge,
bira upravitelja, imenuje clanove nadzornog odbora.

Osnivacka skupstina zadruge donosi odluke vecinom glasova svojih osnivaca ako ugovorom o

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 118.

13
osnivanju nije drukcije određeno.14

Pravila zadruge sadrze odredbe o:

- tvrtki, sedistu i predmetu poslovanja zadruge,

- pravima i ovlastima upravitelja,
- zastupanju i predstavljanju zadruge,
- sticanju prava i obveza u pravnom prometu,
- unutarnjem ustroju zadruge,
- nacinu podele dobiti,
- nacinu namire gubitaka,
- sredstvima i fondovima zadruge,
- obliku i visini clanskih uloga zadrugara,
- upravljanju zadrugom, telima zadruge, pravima, obvezama i odgovornostima zaposlenih u
zadruzi,
- poslovnoj tajni,
- nacinu pristupanja i istupanja iz zadruge,
- nacinu donocenja odluka na skupstini,
- pravima i obvezama zadrugara u slucaju istupanja iz zadruge,
- prestanku zadruge,
- te o drugim pitanjima od znacenja za obavljanje delatnosti i poslovanja zadruge.

Prijava za upis u sudski registar podnosi se nakon odrzavanja osnivacke skupstine na kojoj su
donesena pravila zadruge, izabran upravitelj te imenovani clanovi nadzornog odbora ako
zadruga ima nadzorni odbor.

U sudski registar upisuje se:

- tvrtka, sediste i predmet poslovanja zadruge,

- ukupni iznos clanskih uloga,
- dan sklapanja ugovora o osnivanju,
- imena clanova nadzornog odbora, ako ga zadruga ima,
- ime upravitelja,
- ovlasti za zastupanje zadruge,
- odgovornost zadrugara.

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 119.

14
IMOVINA I POSLOVANJE ZADRUGE

Imovinu zadruge cine clanski ulozi zadrugara i imovina stecena poslovanjem zadruge. Imovina
zadruge je zajednicko vlasnistvo zadrugara. Zadrugar ne moze bez suglasnosti ostalih zadrugara
raspolagati svojim udjelom u zadruzi ni pojedinim stvarima i pravima, a niti moze zahtjevati
diobu imovine u zajednickom vlasnistvu.15

Dobit pripada zadrugarima sukladno odredbama ugovora o osnivanju i pravilima zadruge.

Skupstina zadruge moze odluciti da dobit ili dio dobiti uporabi za razvoj zadruge. Zadruga
posluje u svoje ime i za svoj racun; u ime i za racun zadrugara; a moze poslovati u svoje ime i za
racun zadrugara, u skladu sa ugovorom o osnivanju i pravilima zadruge. Zadruga u pravnom
prometu odgovara za svoje obveze svom svojom imovinom.
Za obveze koje se ne mogu namiriti 16iz sredstava zadruge odgovaraju zadrugari, u skladu sa
zakonom i pravilima zadruge.
Pravilima zadruge utvrdjuje se rok u kojem zadrugar koji je istupio iz zadruge jamci za obveze
nastale za vreme njegovog clanstva.

KORPORACIJA

Korporacija najrazvijeniji oblik drustva kapitala. Jedan od pravnih oblika trgovackih drustava;
ima brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike trgovackih drustava. Korporacija je
uspjela otkloniti sve slabosti ortackih drustava, posebno one koje se odnose na rizik, buduci da
u slucaju bankrota korporacije vlasnik dionica gubi samo ono sto je ulozio u dionice.

Korporacija je drustvo kapitala, koje do sredstava za osnivanje i poslovanje dolazi izdavanjem

dionica. Novcani iznos potreban za osnivanje i rad korporacije zove se osnovna glavnica, koja se
dieli na određeni broj donica. Donice se nalaze u rukama eionicara, vlasnika korporacije.
Korporacije se najcesce osnivaju kao deonicka drustva. U gigantskim korporacijama broj
deonicara se penje na stotine hiljada pa, u nekim slucajevima, i vise od milona. Korporacija je
jedan od najsavrsenijih nacina prikupljanja kapitala, posebno u onim delatnostima u kojima
priroda procesa proizvodnje zahteva velik novac. Korporacije imaju slozenu organizacijsku
strukturu, s vecim brojem preduzeca u svom sastavu sirom sveta. Sve se te lokalne kompanije
objedinjavaju u manji ili veci broj poslovnih podrucja, odnosno programa. Jedno poslovno
podrucje odnosno program moze objediniti veci broj tvornica iz razlicitih zemalja koje po
srodnosti spadaju u odredjeno poslovno podrucje.

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 130.

15
PROBLEM KONCENTRACIJE VLASNISTVA

Istrazivanje koncentracije vlasnistva ukazuje na nisku razinu odvojenosti vlasnistva i kontrole u

korporacijama. Visoka koncentracija vlasnistva u vecini slucajeva sprecava oportuno ponasanje
menadzmenta u smislu koristenja kontrole za svoju licnu korist. Medjutim, visoka koncentracija
vlasnistva ima svoju cenu - veliki vlasnici, s udelima koji osiguravaju kontrolu mogu pratiti licne
interese na racun drugih interesno-utiecajnih skupina, a prije svega na racun malih deonicara.

PODRUCJA KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Područje korporativnog upravljanja obuhvaća korporativni pravni okvir i praksu donošenja

odluka u nadzornim odborima i upravama korporacija, razne aspekte korporativnih financija,
zakona koji reguliraju poslovanje vrijednosnim papirima, stečajne zakone, zakone koji reguliraju
poslovanje financijskih institucija, odnose sa zaposlenicima, ugovorno pravo i teoriju, vlasnicka
prava, kompenzacijske sustave i sustave internog informiranja i kontrole.17

KODEKS KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Sesna vaznosti odgovornog i eticki utemeljenog ponasanja poslovnih subjekata u okviru

gospodarstva, svjetske korporacije usvojile djelomicno na vlastitu inicijativu, a i po preporuci
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) eticki kodeks poslovanju kojim se obvezala
postivati nacela etike u svim svojim poslovnim odnosima te je prihvatila obvezu djelovanja u
skladu s nacelima odgovornosti, istinitosti, ucinkovitosti, transparentnosti,kvalitete, postupanja
u dobroj veri, te postovanja dobrih poslovnih obicaja prema poslovnim partnerima, poslovnom i
drustvenom okruzenju i vlastitim zaposlenicima.

Modeli korporativnog upravljanja u razvijenim zemljama

Korporativno upravljanje obuhvata set mehanizarna cijim se podesavanjemi uskladivanjem

doprinosi uvodenju i poboljsanju prakse vladavine kompanijom. Razvijene zemlje su jos 60-tih i
70-tih godina (kada u njiima privatizacija dolazi do izrazaja) pokazale veliki interes za
sintetizovanje i resavanje problema korporativnog upravljanja. Uspeh privatizacije je bio
uslovljen iznalazenjem modela dobrog korporativnog upravljanja, obezbedenog kroz zakonsko-
institucionalne okvire drzave sa ciljern da posluzi razvijenim zemljama za suzbijanje korupcije sa
aspekta kompanija (odnosno mikroekonornskih subjekata) i za osnazivanje ekonornije kao celine
sa makoroekonornskog gledista (putem jacanja i sirenja kompanija van okvira domace

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 135.

16
ekonornije). Njihov cilj je utvrdivanje prakse korporativnog upravljanja koja obezbeduje zastitu
akcionara i investitora od zloupotrebe upravnog odbora. Trenutno, razvijene zemlje se nalaze u
postkapitalskoj tranzciji gde su zastupljenost, kao i nacin ispoljavanja: politicke moci u korelaciji
sa privatnom svojinom, zatim preovladavaju pozicija privatne svojine, preteznost trzisne
koordinacije u korelaciji sa cvrstim budietskim ogranicenjem i snainim reakcijama cena kao i
(neipostojanje hronicnih nedostataka, potrosacko triiste, hronicna nezaposlenost i fluktuacije
privrednog ciklusa u privrednom zivotu jedne zemlje, doveli do nastanka razlicitih tipova
modernog kapitalizrna, a to su:
-Triisno orjentisani kapitalizam karakteristican za SAD, UK i Kanadu
-Rajnski ili korporativisticki kapitalizam karakteristican za Nemacku i Japan
-Driavni kapitalizam prepoznatljiv u Francuskoj i Italiji
-Socijaldemokratski kapitalizam karakteristican za Svedsku i Austriju.18
Iskristalisani tipovi kapitalizrna, zajedno sa administrativno - zakonskim okruzenjem, kuIturno -
istorijskim razvojem zernalja i sve razvijenijim trzisnim privredjivanjem doveli su do diferenciranja
tri sistema korporativnog upravljanja:
- Jednomodni sistem korporativnog upravljanja (one-tier system), razvijen u anglosaksonskim
zemljama (SAD, UK, Kanada)
- Dvomodni sistem korporativnog upravljanja (two-tier system), karakteristican za Nernacku i
Japan
-Mesoviti sistem korporativnog upravljanja, siroko prihvacen u zemljama u tranziciji, a u kojem
su zastupljene karakteristike dva gore navedena modela upravljanja.

Jednomodni sistem korporativnog upravljanja

U izvornom smislu ovo je sistem anglosaksonskog prava i anglo-arnerickog tipa kapitalizrna, koji
se fokusira na kontrolisanje menadzmenta u cilju zastite interesa akcionara i investitora. U SAD i
UK zakonska regulativa korporativnog upravljanja je fleksibilna, pa kompanije imaju mogucnost
da prilagode vodjenje korporecije u odredenorn drustvu sa prilikama u organizaciji kao celini, sto
se prvenstveno odnosi na organizovanje i podelu nadleznosti top menadzrnenta. Pri tome,
najvazniji zadatak ovog modela upravljanja korporacijom je briga za interese i maksimiranje
dobiti akcionara (shareholdera). Najveci uticaj u donosenju odluka ima vecinski akcionar koji
poseduje 51 % akcija iii kontrolni paket akcija (najveci broj akeija) iz cega proizilazi i dominantan

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 137.

17
polozaj pri donosenju odluka. Funkcija upravljanja kompanijorn se ostvaruje na individualnoj
(firmom upravlja direktor) i/ili kolektivnoj osnovi (upravni odbor). Upravni odbor cine izvrsni 16
(executive directors) i neizvrsni direktori 17 (non-executive directors). Skupstina bira clanove
upravnog odbora, cija je duznost podnosenje godisnjeg izvestaja o svom poslovanju i poziciji
firme (annual report) akcionarima. Upravni odbor je odgovoran pred skupstinom akcionara za
sve nepravilnosti nacinjene pri radu. Nadgledanje upravnog odbora od strane akcionara
predstavlja integrisanje kontrolne i vlasnicke funkeije u kompaniji. Nadzorni odbor (Audit
Committee) nije obavezan organ drustava. Izvrsnu funkeiju obavlja mali broj strucnih i
profesionalnih direktora. Na celu kompanija se obicno nalazi CEO iii precedavajuci, koji ima
dominantan polozaj u odnosu na ceo tim direktora i snosi sav rizik odlucivanja, Nadzor u
kompanijama vrse i nezavisni eksterni revizori ciji je zadatak da ocene ekonomski polozaj
preduzeca, uglavnom na kraju obracunskog perioda. Broj direktora u timu varira od kompanije
do kompanije. U anglosaksonskim drzavarna broj direktora u timu varira od 8 od 20 u zavisnosti
od velicine korporacije i slozenosti delatnosti koju obavlja. Posebna se paznja posvecuje
sprecavanju neprijateljskog preuzirnanja kompanija (hostile takeover) i tezi se rastu cena akcija.
Sve transakcije u preduzecu su regulisane klasicnirn ugovorima. Karakterise ga velika disperzija
vlasnistva nad kapitalom. Na trzistu: kapitala pojavljuju se monogobrojni investitori, te se brzo
mobilise kapital i restruktuira u potrebne delove privrede. Kompanije posluju na visokom nivou
transparentnosti i otvorenosti, posebno prema trzistu kapitala. Prednosti ovog modela prema
Groeneweagenu su: obezbeduje kratkorocnu eksibilnost i efikasnost podstice se dinamizarn,
kruzenje poslova kao i ulazak kompanija u naprednije delove privrede; prisutan je visok nivo
konkurencije koja podstice inovativnost i kreativnost; investiranje u istrazivanje i razvoj (R&D -
research and development) su pitanje pogodnosti i prisutnosti Iica koja zele da investiraju u
kompaniju u odredenorn momentu; znanje je visoko cenjeno menadzrnent tezi maksimizaciji
cena akcija, Nedostatak ovog modela je sto obezbeduje kratkorocnu efikasnost, dok su za
dugorocnu potrebne specificne investicije. U slucaju kada kratkorocna efikasnost zahteva
specificnu vrstu investicija za ostvarenje dugorocne efikasnosti, kompanija povezana klasicnirn
ugovorom slabo funkcionise. 19

Dvomodni sistem korporativnog upravljanja

Dvomodni sistem (two-tier system) korporativnog upravljanja se razvio u zemljama clanicama

EU, a posebno u Nemackoj. Jedna od osnovnih odlika mu je nefleksibilnost, zbog velikog broja
zakona koji su obavezujuci za sve kompanije, pa samim preduzecima ostaje malo prostora za
prilagodjavanje okruzenju u kome se nalaze, Svoju zakonsku regulativu zasniva prvenstveno na
OECD - ovim principima, preporukama i direktivama EU. Prisutan je i visok nivo neliberalnosti, tj.
nemogucnosti da se slobodno ulazi i izlazi sa trzista i paralelno integrisanje kapitala i radne snage

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 138.

18
u okvirima korporacije." Dvomodni sistem se razvio u ambijentu social market capitalism-a. U
njemu egzistira jaka organizaciona uskladjenost rada i poslodavaca, tako da se na nacionalnom
nivou vode pregovori u vezi sa visinom najamnina, uslovima rada, socijalnim programima, etc.
Osnovni zadatak modela je briga za interese prvenstveno vodi briga o manjinskim akcionarima i
zakonskoj regulativi kojom se iskljucuje mogucnost da vecinski akcionar preuzme kontrolu.20
Nadzorni odbor je po zakonu obavezan organ drustva, U Nemackoj i Japanu se naziva Supervisory
board i potpuno je nezavisan od odbora menadzera sto u velikoj meri smanjuje rizik od postojanja
sukoba interesa u korporacijama. Zakonom je propisano da se nadzorni odbor sastoji od jednakog
broja predstavnika akcionara i zaposlenih. Predstavnici akcionara su podeljeni u dve grupe
interne i eksterene predstavnike. Interni predstavnici su akcionari licno sa autoritatizovanim
pravima glasanja. Eksterni predstavnici akcionara su nezavisni clanovi nadzornog odbora ciji je
osnovni cilj da stite prava i glasaju u korist akcionara. Oni ne smeju imati nikakve veze sa
direktorima iz top menadzmenta. Funkciju nadgledanja, kontrole i pracenja zakonitosti rada
upravnog odbora vrse zakonom predvidjeni spoljni revizori.
Broj direktora u timu dvomodnog sistema korporativnog upravljanja se krece u intervalu od 6 do
20. U slucaju donosenja odluka koje su od esencijalnog znacaja za firmu (kao sto su promene u
nacinu poslovanja, oblika organizovanja, i sve druge promene u firmi koje uticu na aktivu,
finansije i poslovni rezultat kompanije) direktori su duzni da se konsultuju sa nadzornim
odborom. Jos jedna od osnovnih duznosti borda direktora je da redovno inforrnisu nadzorni
odbor o svim nastalim situacijama koje se ticu, planiranja, razvoja i rizika u poslovanju. U slucaju
odstupanja planiranih kretanja poslovanja od stvarnih menadzrnent je duzan da objasni uzroke i
posleclice odstupanja." Dvomodni sistem karakterise i 21222324osnivanje odredenih odbora" od
strane Supervisory board-a, kojima se usavrsava vodjenje korporacije, I to: 25
- General Committee - komitet koji se bavi savetovanjem menadzera i koji pomaze timu direktora
da vodi kompaniju. Uzimaju ucesce prvenstveno u strateskorn planiranju pri dostizanju
postavJjenih ciljeva. - Accounts and Audit Committee - ovaj odbor je odgovoran za interni nadzor
u kompaniji i proveravanje racunovodstvenih i finansijskih dokumenata.
-Personnel Committee - vrsi poslove koji se ticu ugovora o zaposljavanju direktora, visini njihovih
plata, odobravanju vrsenja drugih poslova menadzerima, odobravanju kredita menadzeririma u
top menadzernetu.
-Nomination Committee - komitet koji se bavi nominacijama i izborom nadzornog odbora,
odbora direktora i predlozima za generalnu skupstinu akcionara (AGM - Annual General Meeting)

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 139.

19
-Market and Credit Risk Committee - se bavi ocenama kredita i zajmova kompanije, poslovanjem
korporacije na trzistu i u izuzetnim situacijama preporukama direktorima pri odlucivanju.
-Stock Options Committee - ima za cilj svog poslovanja pracenje kompanije na berzi.
Sa ove tacke gledista, moglo bi se reci da je dvomodni sistem korporativnog upravljanja
popularniji kod investitora i akcionara u odnosu na jednomodni, prvenstveno zbog cinjenice da
su interesi nosilaca materijalnih interesa u vecern obimu zasticeni, Zakoni su mnogo rigidniji u
Nemackoj i Japanu i kompanije nemaju puno prostora za samostalno delovanje. Tokom
poslednjih par godina, primeceno je priblizavanje dva modela i smanjivanje razlika izrnedu njih.
Rekli bismo da se doslo do faze kada se svako uci na sopstvenim i tudjim greskama.

Ekonomije u tranziciji i korporativno upravljanje

Korporativno upravljanje ima krucijalan znacaj za ekonomije u tranziciji narocito zbog prelaska sa
jednog nacina privredivanja ka drugom. Dokapitalska tranzicija je karakteristicna za zemlje koje
korenito menjaju svoj drustvenoekonomski ambijent. To su bivse socijalisticke zemlje koje
prelaze na kapitalisticki nacin privredivanja". Proces prelaska sa socijalizma na kapitlaizam je
komplikovan tako da prihvatanje prakse korporativnog upravljanja u zemljama u tranziciji
predstavlja esencijalnu stavku na mikroekonomskom nivou (na nivou kompanija koje samo sa
adekvatnim korporativnim upravljanjem mogu postici proboj na medjunarodno trziste), ali i na
makroekonomskom nivou, jer razvoj jedne drzave i ekonomije umnogome zavisi od kompanija
koje deluju na njenoj ekonomskoj sceni.
Istrazvanje korporativnog upravljanja nema samo ekonomsku stranu zivota. Ono je povezano sa
sirokim spektrom tema poput finansija i racunovodstva, strategijskog menadzernenta,
strategijskog razvoja firme, sociologije, politickih nauka, teorijom organizacije, etc. Prihvatanje
prakse vladavine korporacijom zahteva regulisano pravno-institucionalno okruzenje u kojem
kompanije deluju. Otezavajuca okolnost u tranzicionim ekonomijama je sto ne postoji jasna veza
izmedju drzave i finansijskog sektora, zatim nesavrsenost nezavisnih organizacija poput sudova i
arbitraza kao i kompleksnost prava svojine i preplitanje izmedju drzavnog, drustvenog i privatnog
vlasnistva.26
Znacaj korporativnog upravljanja za ekonomije u tranziciji se ogleda u uticaju na razvoj
nacionalne ekonomije u celini sto podrazurneva: kreiranje kljucnin institucija za rarvoj privatnin
kompanija putem kojih se potpomaze adaptacija na trzisno organizavanu ekonomiju; razvoj
finansijskog trzista i povezivanje sa kompanijama u cilju efikasnog alociranja kapitala u delove
privrede gde je to potrebno; privlacenju stranili investicija (koje u slucaju tranzicionih ekonomija
imaju veci znacaj od domacih investicija). Kreirajuci odgovarajuci sistem korporativnog
upravljanja, kompanije zemalja u tranziciji se ne srecu sa istim problemima. Neke od njih prelaze
iz drustvenog iii drzavnog u privatno vlasnistvo, menjajuci pri tome celu organizacionu strukturu.
Preduzeca drzavnog i/ili drustvenog vlasnistva su podloznija korupciji i zloupotrebi prilikom

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 176.

20
poslovanja nego firme privatnog vlasnistva. U najranijem stadijumu tranzicije preovladava
misljenje da "drzavu treba drzati podalje od ekonomije. Razlozi tome su brojni. Poznato je da
kompanije koje se nalaze u drzavnorn iii drustvenorn vlasnistvu su vodene od strane direktora
nezainteresovanih za razvoj kompanije, veze za ostvarivanje svog licnog interesa. Uspesnost
kompanije ih ne interesuje iz razloga sto nemaju nikakvu korist od toga, kao i zbog cinjenice da u
vecini takvih korporacija primanja direktora su fiksna i nisu povezana sa visinom ostvarenog
profita. U gro slucajeva direktori su spremni da zakljuce poslove koji mogu biti na stetu
kompanije, ali u njihovom licnom interesu.27
U privatnirn kompanijarna je drugacije, jer je vlasnicima (akcionarima) u cilju da na celo
kompanije dovedu kompetentnu licnost, bez politicke zaledine koja bi mogla da je stiti, Pri
prelasku sa socijalistickog nacina privredjivanja na kapitalisticki mora se izbeci tzv. crony
capitalism koga odlikuje privatizovanje firmi od strane politicki favorizovanih licnosti, Mogu se
stvoriti jake veze izrnedu kompanije, banke i drzave , gde banka daje kredite pod neuobicajeno
povoljnim uslovima odredenoj kompaniji, na taj nacin pomazuci privatizaciju od strane politicara.
Proces privatizacije je, takode, podlozan raznirn malverzacijarna i brzem privatizovanju firmi od
njihovih direktora. Direktori mogu da zloupotrebe svoj polozaj i dostupnost svim inforrnacijama
vezanim za privatizaciju, iskoriscavajuci ih u svoju korist tako sto u odredenorn momentu po nizoj
ceni i odredenim povlasticama privatizuju ako ne celu konpaniju, onda bar vecinski paket akcija,
Za ekonomije u tranziciji je od sustinskog znacaja i efikasnost korporativnog upravljanja u
konpanijama. Poznato je da u kompanijama u drzavnom vlasnistvu postoji veliki broj umnozenih
radnih mesta stvorenih da pruze beneficije politicki favorizovanim pojedincima, koji svojim
neznanjem dovode do neefikasnosti poslova kompanije. Pristup investicionim fondovima je
neophoclan za opstanak privatizovane korporacije, Kornpanija se mora pokazati kao perspektivna
da bi uspela da ostvari pristup investicionim fondovima, Pored toga uslov je da obezbedi
likviclnost finansijskog sistema i "dobar glas" svojim menadzerima. Moze se dlesiti da
institucionalni investitor zatrazi pravo kontrole nad menadzmentorm u zamenu za ulaganje u
kompaniju. Potrebno je ogranice domace investicije usmeriti ka najprofitabilnijim kompanijama.
Zakonodavna zastita stranih investicija je jedini nacin da se one privuku u zemlje u tranziciji. Strani
investitori mnoraju biti upoznati sa potezima drzave i nacinu na koji ce osigurati povratnost
njihovih investicija, sa stanjem na trzistu kapitala, razne snage i sirovina u regionu gde se nalazi
kompanija. Poznato je da su pre nekoliko godina razvijene ekonomije pokazale odredjeno
interesovanje da investiraju u istocnu Evropu i 28juznu Aziju zbog dolazecih reformi, sirokog
domeceg trzista i posebno jeftine radne snage kao podsticaja za ostvarivanje visokih prinosa. 29
Restruktuiranje je zadatak koji ekonomije u tranziciji moraju da ispune. Na makroekonomskom
nivou restruktuiranje se vrsi unutar privrede spajajuci odredjene grane (koje se u prethodnom
periodu nisu pokazale kao uspesne - primer tome je spajanje teske industrije) i pomazuci razvoj

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 177.

21
potencijalno profitabilnih sektora privrede, usmeravajuci prema njima finansijska sreclstva
drzavnih investicionih fondova (pirmer su sektor usluga). Sa stanovista kompanija (kao
mikrokeonomskog ambijenta) cilj je dostici odredeni nivo kvalitetnog preduzetnistva, uslovljenog
stepenom zastupljenosti proizvoda na trzistu, vestinorm menadzera, potrebom za dodatnim
finansiranjem iz eksternih izvora i stepenom nezavisnosti kompanije u odnosu na drzavu. Poznato
je da kompanije sa dominantnom (monopolskom) pozicijom na trzistu nece teziti restruktuiranju,
jer kao posleclica toga dolazi do smanjenja dobitka. Greska koju drzava moze da napravi je
privatizovanje prethodno nerestruktuiranih kompanija. Preduzeca u drzavnom i drustvenorn
vlasnistvu je lakse demonopolizovati, jer su u direktnoj zavisnosti od drzavnih
organa. Ako se desi da firmu sa dominantnim polozajerm na trzistu privatizujemo,
dolazi do velikih problema jer ce novi vlasnici teziti da iskoriste tu preciznost u svoju
korist ne obracajuci paznju na posledice koje to izaziva u ekonomskom okruzenju. Rusija je jedna
od drzava koja je prvo privatizovala kompanije, a sada se bori sa posledicama demonopolizacije.
Restruktuiranje zahteva i znanje i iskustvo menadzera koji se srecu sa dva modela restruktuiranja:
odbrambenim restruktuiranjern i strateskim restruktuiranjern.Odbrambeno restruktuiranje
podrazumeva delovanje menadzmenta u pravcu snizavanja troskova i smanjivanju gubitka .
Kompanije opredeljene za odbrambeno restruktuiranje nemaju pristup investieionim fondovima,
jer ih karakterise lose poslovanje, pa se niko ne usuduje da im poveri kapital. Ukoliko
menadzment nema znanja i vestina da na pravi nacin izvede odbrambeno resturktuiranje
potrebno ga je otpustiti i postaviti novi u cilju ostvarenja efikasnosti poslovanja. Stratesko
restruktuiranje sprovode uspesne kompanije koje hoce da se prosire na trzistu. Ovaj tip
restruktuiranja je podrzan od strane investieionih fondova iz kojih se sliva kapital za razvoj te
kompanije. Kornpanije su vodene iskusnim profesionalnim menadzerima. Zakljucak je da
privatizovana kompanija moze uspeti samo ako je prisutan priliv investieionog kapitala koji
privlaci jedino efektivan menadzrnent sa svojim znanjern i iskustvom.

Korporativno upravljanje i investicije

Investicije se definisu kao prirast na stokove opipljivih kapitalnih dobra, kao sto su oprema,
gradevinski radovi, promene u zalihama robe. Bitno je napraviti razliku izmedju investicija i
investiranja kao kupovine hartija od vrednosti (u vecini slucajeva u pitanju su akcije) neke
korporacije iii svako drugo finansijsko iii materijalno ulaganje u kompaniju. Obe kategorije imaju
eseneijalan znacaj za organizacije, jer obezbeduju sirenje poslovanja, povecavanje kapitala i
proboj na nova trzista. U razvijenim ekonomijama predstavljaju osnovnu pokretacku snagu
ekonomskog rasta i razvoja. 30

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 180.

22
Praksa korporativnog upravljanja koja stiti prava stakeholdera i manjinskili akcionara je daleko
privlacnija za investitore, nego ona koja nema uspostaljenu regulativu u toj oblasti. U poslednjih
pet - sest godina prisutna je tendencija investitora da uzmu ucesee u vodjenju kompanije u koju
su ulozili svoj novac i/ili da budu clanovi odbora koji se bavi nadzorom poslovanja menadzrnenta.
Skandali koji su potresli mnoge zemlje poslednjih godina pokazali su da je neophodno poboljsati
odnose izmedju finansijskog trzista i kompanija kroz prizmu integracije i transparentnosti, ali pri
tome izbegavajuci zamku preregulisanosti kompanija . 31
Kriterijurni za klasifikovanje finansijskih sistema povezanih sa modelom korporativnog
upravljanja su: korporativno finansiranje i kontrola korporativnog upravljanja od strane
investitora.
Iz ovog su proizasla dva finansijska sistema u kojima posluju korporacije:

-Autsajderski iIi trzisno - baziran model (market oriented system)

-Insajderski iIi grupno - baziran model (hank oriented system)

Trzisno bazirani model odlikuje disperzija vlasnistva. Prepoznatljiv je za finansijske sisteme SAD-
a i UK, gde su akcije kompanija koje se kotiraju na berzi prvenstveno u rukama penzionih fondova,
osiguravajucih drustava, opstih fondova i pojedinacnih investitora. Razudenost vlasnistva se
ogleda u cinjenici da ni jedna institucija iIi pojedinac ne poseduje vecinski deo akcija kompanije.
Sa druge strane, u kontinentalnoj Evropi (prvenstveno u Nemackoj) je prisutan veliki broj akcijskih
blokova, u smislu da pojedinci, finansijske institucije iii ponekad cak i pojedinacne farni lije drze
vecinski deo akcija preduzeca i imaju prirnaran uticaj u firmi. Ovde najveci uticaj ima zakonska
regulativa i berze. Za kompaniju su od fundarnentalnog znacaja ulaganja stranih investitora.
Privuci stranog investitora predstavlja potvrdu korporaciji da deluje kao zdrav i finansijski stabilan
sistem. Pri tome svaki investitor moze da investira na dva nacina:

-U direktne investicije (FDI - Foreign Direct Investment)

-U portfolio investicije (FPI - Foreign Portfolio Investmet)

Direktne strane investicije se materijalizuju na dva nacina. Jedan je da se osniva potpuno nova
kompanija u zemlji domacinu (greenfield investment), a drugi da se vec postojece kompanije
preuzmu od strane investitora. U oba slucaja korporacija prelazi u ruke investitora potpuno iii
delimicno. Poslednjih godina primecena je popularizacija oblika greenfield investicija nazvanih
Social Responsible Investment - SRI. Pokretacka snaga ovih investicija se nalazi u finansijskorn i
etickorn kriterijumu. Definisane su tri strategije za investitore koji zele na ovaj nacin da investiraju
u kompanije:

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 180.

23
-Zastita (screening)

-Delovanje akcionara (shareholder activism)

- Investiranje u zajednice (community investing)32

Zastita (screening) je oblik investiranja u koji se ukljucuju iIi iskljucuju javno kotirane kompanije
iz investieionih portfolia iIi zajednickih fondova baziranih na socijalnom i/ili kriterijumu zastite
zivotne 33sredine. Korporacije koje se ukljucuju u ovo investiranje su one koje
obavljaju delatnost od sireg znacaja za drustvo i zastitu zivotne sredine, dok se
kompanije koje se bave prodajom oruzja, cigareta, orgnizovanjem igara na srecu (odn.
legalnog vida kockanja) iskljucuju iz ovih investieija, zbog mogucnosti izazivanja socijalno- stetnih
uticaja.

Delovanje shareholdera (shareholder activism) je investiranje gde onaj ko investira ima pravo
na delovanje poput akcionara uspostavljajuci predloge za unapredenje prakse korporativnog
upravljanja, opunornocenicko glasanje i promenu ponasanja clanova korporacije. Investiranje u
zajednice (community investing) predstavlja ulaganje novea u zajedniee gde je dohodak nizak i
gde ne postoji mogucnost visoke oplodnje kapitala. Ove investieije prvenstveno pokrece eticki i
moralni motiv investitora, kao i teznja da se pomogne razvoj kriznih podrucja i time izbegne da~e
sirenje krize. Sve kompanije se mogu, prema kriterijumima SRI-a , klasifikovati u tri grupe:

- ciste (clean), kompanije koje se trenutno menjaju (reformed) i

- zagadene kompanije (pollution).

Ukoliko korporacija tezi da osvoji i ovo trziste investicija potrebno je da se nadje u prve dve grupe,
iii da pokaze spremnost za promene. Ovaj tip investiranja je nov trend u ekonomiji pa ostaje na
vremenu da pokaze koliko ce uticaja imati na prestruktuiranje investieija.

Portfolio investicije predstavljaju kupovinu hartija od vrednosti vise kompanija, praveci

portfolio. Ovo je izvesniji i za nijansu sigurniji nacin investiranja, narocito u slucaju kada u
portfoliu investitora ne dlominira ni jedna kompanija. U slucaju da vecinu nekog investicionog
portfolia cine akcije neke velike kompanije i da ta korporacija preko noci propadne, propadaju i
investitori sa njom. Razlika izrnedju dlirektnog i portfolio investiranja se sastoji u tome sto u
slucaju direktnog investiranja investitor je taj koji vodi projekat, dok u slucaju protfolio
investiranja to nije slucaj i projekat je obicno vodjen od strane outsider-a. Za kornpanije su od
velikog zanacaja i institucionalni investitori. To su pre svega finansijske institueije koje sa jedne

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 181.

24
strane prikupljaju novac iz realnog trzisnog sektora i od gradjana, a sa druge strane taj novac
investiraju na finansijskom trzistu u preduzecu.

Znacajan uticaj zajednica institucionalnih investitora siroko je primecen u outsider-skom sistemu.

I pored svega ucinjenog da se interesi investitora i drugih nosilaca mateijalnih interesa obezbede
i dalje je prisutna bojazljivost pri investiranju u nedovoljno jake kompanije. Investitori i dalje teze
otkricu odgovora na pitanje kako investirati? Odredene preporuke su vec utvrdjene: daje se
prednost portfolio investiranju, odnosno dliverzifikaciji portfolija, smanjujuci time rizik da
bankrotom jedlne kompanije bankrotira i sam investitor, tezi se upoznavanju
delatnosti i poslovanja u koje se ulaze.34

Sa druge strane i kompanijama se daju preporuke kako da postanu atraktivnije

investitorima. Tezi se zastiti njihovih interesa, davanju mogucnosti ucesca u
donosenju esencijalnih za poslovanje korporacije, nadgleclanju menadzrnenta i reviziji
finansijskih izvestaja. Od fundamentalnog znacaja za kompaniju je da shvati da osnovni kapital
koji poseduje nije dovoljan za rast i razvoj i da se resenje ovog problem zasniva na privlacenju sto
veceg broja finansijski jakih investitora, a uzimanju sto manjeg broja zajmova. Pri tome uvek se
daje prednost stranim investitorima, jer su vece sanse probijanja na druga trzista i globalizacije
sopstvenog trzista.

Agencijski problem i korupcija

Razlog zbog koga smo se opredelili da gore navedene modele korporativnog upravljanja
predstavimo kroz detaljniji opis organizacije borclaclirektora i naclzornog oclbora kompanija
nalazi se u cinjenici da su u posleclnjih pet goclina izbili mnogi skandali direktno vezani za tim
direktora i odgovornosti i ovlascenja koja isti nosi sa sobom. S tim u vezi, ovo tacku cemo
iskoristiti da se priblizimo problematici odnosa izmedju akcionara i borda direktora. Upravni
odbor, zbog pozicije koju ima u kompaniji, se cesto nalazi u situaciji da deluje u ostvarenju
sopstvenih interesa, a na stetu interesa akcionara i korporacije kao celine. Ovo vodi u tzv.
agencijski problem iii principal - agent problem koji proizilazi iz odnosa shareholders Vol' bard
ofdirectors. Problem izbija kada akcionari usled nedostatka informacija nisu u stanju da
adekvatno nadgledaju menadzrnent. Agencijski problem se najvise ogleda pri odredivanju plata i
nadoknada izmedju akcionara i direktora. Naziva se i principal-agent troikovi (principal - agent
costs). Postoji nekoliko nacina da se ovi troskovi redukuju. Jedan od nacina je trziste za
menadzere (market for manageres), gde se kaznjavaju menadzeri koji pokusavaju da ostvare
sopstvenu korist na racun akcionara. Drugi nacin je pribliiavanje interesa akcionara i
menadzmenta (poznato jos i kao teorija largarepe i ltapa - carrots and sticks theor/6 ) , cime se

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 182.

25
menadzment motivise da radi u cilju ostvarenja interesa korporacije, znajuci da time poboljsava
i svoj polozaj u kompaniji i visinu plate. Problem direktorskih plata i naknada je bitan deo
agencijskog problema. Empirijske i teorijske implikacije su pokazale da moze menadzera direktno
utice naodredivanje plata i zarada u kompanijama gde su vlasnistvo i kontrola odvojeni. 35

Dva su pristupa ovom problemu:

-Pristup optimalnom ugovaranju (optimal contracting view)

-Pristup menadierskoj moci (managerial power approach)

Pristup optimalnom ugovaranju se zasniva na tezi da svaki menadzer pati od

agencijskog problema i ne tezi maksimizaciji interesa akcionara. Resenje za ovo se
nalazi u pokusaju da se menadzerima ukaze na vaznost njihove samoinicijativne
teznje za ostvarenjem interesa akcionara, jer time sticu poverenje 36kompanije, koja
svojim rastom obezbeduje i rast njihovih plata. Pri tome, treba voditi racuna da izvrsni
menadzrnent korporacije ima istu iii priblizno prosecnu platu kao menadzment iz istih iii slicnih
kornpanija po delatnosti, velicini i profitu.

Pristup menadierskoj moci najvise dolazi do izrazaja u sledecirn slucajevima:

-Kada je tim direktora relativno slab i neefikasan

-Kada ne postoji veliki akcionar u firmi (outsider shareholder)

Kada postoji vise institucionalnih investitora

-Kada su menadzeri zasticeni od neprijateljskog preuzimanja (hostile takeover).

Slabost i neefikasnost tima se najvise izrazava u slucajevima kada bordovi direktora broje mnogo
clanova, pa nisu u stanju da se efikasno organizuju. U vecini takvih slucajeva CEO ima vecu platu,
jer velicina tima direktora ogranicava organizovanje istih protiv CEO-a. Sa druge strane, CEO
ostvaruje vecu zaradu ukoliko su neizvrsni direktori izabrani na njegovu inicijativu, pa osecaju
odredjenu zahvalnost prema istom i ne teze suprostavljanju. Nepostojanje velikog akcionara u
korporaciji moze da potpomogne razvijanju agencijskog problema, jer vecina malih akcionara
smatra da im je vise na stetu nego u korist da se posebno angazuju u kontrolisanju CEO-a . Isti
problem se manifestuje i kada ne postoje institucionalni investitori koji direktno investiraju u
firmu. U slucaju da je odredjena kompanija zakonskom regulativorn zasticena od neprijateljskog
preuzimanja, stvaraju se uslovi za sirenje agencijskog problema, jer su menadzeri svesni da mogu
da prave razne manipulacije na stetu firme. U slucaju kada postoji mogucnost neprijateljskog

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 185.

26
preuzimanja CEO i tim direktora znaju da ukoliko njihove akcije budu negativno delovale na
poslovanje korporacije i ista bude preuzeta od strane drugih akcionara, oni ce prvi ostati bez
svojih pozicija, jer su direktno odgovorni za pad kompanije. U cilju izbegavanja agencijskog
problema potrebno je da organizacija utvrdi zdrave sisteme kontrole finansijskog poslovanja,
ukljucivanje nosilaca materijalnih interesa u kompaniji u nadzor i kontrolu rada kompanije, a
posebno menadzmenta, 37Drzava i druge regulatorne institucije imaju u obavezi da donesu
zakonsko - administrativnu regulativu, pomocu koje se obezbeduje postovanje prava stake- i
shareholdera i omogucuje sto manja drzavna zastita korporacija, a nasuprot tome promovise
trzisno takmicenje u svim segmentima organizacije.

Knjiga korporativno upravljanje-Ljijana Rajnovic i Rajko Vukvic,strana 186.

27
ZAKLJUCAK

Medjunarodna finansiska korporacija , definise korporativno upravljanje kao strukture i procese

za vodjenje I kontrolu privrednih drustava. Kljucni aspekt ili cilj korporativnog upravljanja jeste
upravo obezbedjivanje spoljnog priliva kapitala akciskim drustvima. Zakon o privrednim
drustvima definise akcionarska drustva kao, pravnu formu privrednih drustava ciju osnovu
predstavlja kapital koji je utvrdjen I podeljen na akcije ,a za cije osnivanje
su zasluzni jedan ili vise akcionera, fizickih ili pravnih lica.

Drustva lica predstavljaju forme ili institucionalne oblike organizacije preduzeca u koje se
udruzuju dva ili vise lica radi ostvatrivanja odredjenih ciljeva. Ova drustva se osnivaju prema
odredbama gradjanskog ili trgovackog prava. Ovi organizacioni oblici nazivaju se i partnerska ili
ortacka drustva. Njih osnivaju partneri koji ulazu potreban kapital za rad preduzeca (osnovna
glavnica). Ovi partneri ucestvuju u raspodeli dobiti na onovu ulozenog kapitala.

Ortacko drustvo (partnersko, trgovacko) se tretira kao drustvo sa neogranicenom solidarnom

odgovornoscu clanova. Za razliku od drustva kapitala drustva lica su uglavnom manja preduzeca.
Ortaci su obicno zaposleni u drustvu i za poslovanje drustva odgovaraju svojom imovinom.

Komanditno drustvo nastaje sporazumevanjem dva i vise lica putem ugovora o obavljanju
odredjene delatnosti pod zajednickom firmom, pri cemu u ovim preduzecima bar jedan od ortaka
ne odgovara neograniceno i solidarno za obaveze prema poveriocima drustva, vec ograniceno u
zavisnosti od njegovog uloga u drustvo. Zadruga je dobrovoljno udruzenje zadrugara u kojem
svaki can sudjeluje neposredno i koje zajednickim poslovanjem po nacelu uzajamne pomoci
unapredjuje i zasticuje svoj gospodarski i drugi profesionalni interes, u cilju ostvarenja svoje
osobne i zajednicke dobiti zadrugara u skladu sa zakonom i pravilima zadruge.

Korporacija najrazvijeniji oblik drustva kapitala. Jedan od pravnih oblika trgovackih drustava; ima
brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike trgovackih drustava. Korporacija je uspjela
otkloniti sve slabosti ortackih drustava, posebno one koje se odnose na rizik, buduci da u slucaju
bankrota korporacije vlasnik dionica gubi samo ono sto je ulozio u dionice.

28
LITERATURA

Knjigankorporativno upravljanje :

file:///C:/Users/User/Downloads/Korporativno_upravljanje_pdf.pdf

Prirucnik korporativnog upravljanja:

https://www.ifc.org/wps/wcm/connect/d687c17f-73c6-4d21-80da-
0545184dd46e/CG+Manual+Serbian+-+SRB.pdf?MOD=AJPERES&CVID=kikjIr0

29