BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Student:
Prof. dr Miodrag Paspalj Radovanović Dragojle

Beograd, 2015.godine
 Odsek: __________________________________

Smer: Finansije, računovodstvo i bankarstvo

DIPLOMSKI RAD
Tema: Analiza finansijskih izveštaja preduzeća
"Minos"A.D. Gornji Milanovac

Komisija:

1. , predsednik

(potpis)
2. , mentor

(potpis)

3. , član

(potpis)

Datum odbrane rada: ___________________ Student:Radovanović Dragojle

Ocena: _______________________________ Broj dosijea: 3cv/0021/12
 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................1
1. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE.....................................................................................3
1.1 Korisnici informacija finansijskih izveštaja......................................................................4
1.2 Kvalitativne karakteristike finansijkih izveštaja...............................................................5
1.3 Informacije koje treba obeledaniti u finansijksom izveštaju.............................................6
1.3.1 Godišnji finansijski izveštaj (završni račun).............................................................8
1.3.2 Informacije u bilansu stanja......................................................................................9
1.3.3 Informacija u bilansu uspeha..................................................................................10
1.3.4 Informacije u izveštajima o promenama na kapitalu..............................................11
1.3.5 Informacije u izveštajima o novčanim tokovima....................................................12
1.3.6 Informacije o napomenama uz finansijske izveštaje..............................................13
1.4 Međunarodni standardi finansijskog izveštvanja............................................................14
1.5 Harmonizacija i standardizacija finansijskih izveštaja....................................................16
2. BILANSI KAO OSNOVNI FINANSIJKI IZVEŠTAJI..................................................18
2.1 Bilans stanja....................................................................................................................19
2.2 Bilans uspeha...................................................................................................................22
3. ANALIZA FINANSIJKIH IZVEŠTAJA.........................................................................26
3.1 Opšta analiza finansijksog izveštaja................................................................................27
3.2 Racio analiza finansijksih izveštaja.................................................................................28
3.2.1 Pokazatelji likvidnosti..........................................................................................29
3.2.2 Racio analiza solventnosti......................................................................................31
3.2.3 Pokazatelji zaduženosti...........................................................................................32
3.2.4 Pokazatelji Profitabilnosti.......................................................................................33
3.2.5 Pokazatelji kapitala.................................................................................................35
3.2.6 Tržišni pokazatelji poslovanja................................................................................36
3.2.7 Ostali pokazatelji uspešnog poslovanja..................................................................37
4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA „MINOS” AD GORNJI
MILANOVAC....................................................................................................................38
4.1 Osnovni podaci o društvu................................................................................................38
4.2 Analiza bilansa stanja......................................................................................................39
4.3 Analiza bilansa uspeha....................................................................................................42
 4.4 Grafička analiza bilansa stanja i bilansa uspeha..............................................................44
4.4.1 Grafička analiza bilansa stanja za 2011. i 2012. godinu........................................45
4.4.2 Grafička analiza Bilansa uspeha za 2011. i 2012. godinu......................................48
4.5 Analiza izveštaja o tokovima gotovine............................................................................51
4.6 Analiza izveštaja o promenama na kapitalu....................................................................54
4.7 Osnovni pokazatelji finansijske analize..........................................................................55
4.7.1 Likvidnost...............................................................................................................55
4.7.2 Solventnost.............................................................................................................58
4.7.3 Rentabilnost............................................................................................................60
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................65
LITERATURA........................................................................................................................67
 Diplomski rad

UVOD

Danas su prisutne značajne evolutivne promene koje idu u pravcu stvaranja

savremenijeg preduzeća usklađenog sa promenama koje izaziva globalizacija tržišta,
internacionalizacija biznisa, razvoj informacionih tehnologija i posebno konkurentan
privredni ambijent. Neprekidne interakcije sa zbivanjima kako spolja tako i unutar preduzeća,
razlog su neophodnosti analize odnosa uloge i značaja kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Polazište u ovim razmatranjima čini opšti okvir kvaliteta, odnosno koncept kvaliteta
finansijskih izveštaja i sama kontrola njihovog kvaliteta sa setom relevantnih činilaca u tom
odnosu. Dakle, uticaj finansijskog izveštavanja i menadžment kontrole u preduzećima je
odlučujući faktor uspešnijeg poslovanja i razvoja.
Menadžment kontrola (kontroling) kao funkcija menadžmenta organizacija bazira se
na pretpostavkama da uvođenje sistema menadžment kontrole u okviru organizacije i
upravljanje poslovnim procesima, kao i upravljanje rizicima doprinose da poslovanje
organizacije bude ekonomično, efikasno i efektivno. Potreba uvođenja sistema menadžment
kontrole deo je savremenog i specifičnog zahteva zdravog finansijskog upravljanja i kontrole,
a mogućnost dešavanja određenih događaja koji mogu imati negativan uticaj na ostvarenje
ciljeva organizacije, preduslov za efikasno upravljanje rizicima.
Ključ uspeha i doprinosa menadžment kontrole je u tome što se fokusira na ključne
tačke finansijskih rezultata poslovanja i proveru fundamentalnih aktivnosti za upravljanje
rizicima. Takođe, pruža saznanje o vrednosti i u isto vreme otkriva slabosti i glavne rizike
sa kojima se određena organizacija suočava.1
Za uspešno upravljanje finansijama u preduzeću, neophodna je i aktivnost analize
finansijskog poslovanja (ili finansijska analiza). Kao što je finansijsko planiranje deo
integralnog planiranja, a finansijska kontrola deo integralne kontrolne funkcije, tako je i
finansijska analiza deo kompleksne poslovne analize preduzeća.
Njena prava problematika je stručno ispitivanje i ocenjivanje: 2 ostvarenja opštih
principa finansijskog poslovanja (produktivnosti, ekonomičnosti, profitabilnosti); ostvarivanje
1
Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2010.
2
Zeremski V., Žarkić Joksimović N.: Upravljanje finansijama u preduzeću, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1992.

1
 Diplomski rad
posebnih principa fin.poslovanja (likvidnost, stabilnost, sigurnost); dejstva internih i eksternih
faktora finansijske politike; odluka finansiranja (sopstvenog i tuđeg); primena pravila
finansiranja izvora sredstava (odnos sopstvenih i tuđih sredstava); primena pravila
finansiranja imovine i celishodnosti utvrđenih trajnih i povremenih poslovnih potreba, itd.
Na osnovu parcijalnih i kompleksnih analiza svih ovih pojava, finansijska analiza
formuliše dijagnozu finansijskog stanja preduzeća, da bi zatim sačinila i finansijske
kratkoročne, srednjoročne ili dugoročne prognoze, kao vrlo značajne elemente kompleksne
poslovne dijagnoze i prognoze, bez koji se ne može definisati poslovna politika preduzeća.
Razume se da se analiza svih ovih finansijskih kategorija mora vršiti stručno,
korišćenjem određenih metoda analiziranja. Može se govoriti o sledećim aspektima – vrstama
finansijske analize: analizi sredstava i izvora sredstava, analizi likvidnosti (priliva i odliva),
analizi rashoda i prihoda, i analizi uspešnosti poslovanja.
Osnovnu i najvažniju podlogu za sve finansijske analize perdstavljaju finansijski
izveštaji: Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izveštaji o tokovima gotovine i kapitala, čiji je i
zadatak i funkcija da mere i sagledavaju stanje i uspeh i položaj likvidnosti, profitabilnosti i
rentabiliteta preduzeća.
Značaj i namena pojedinih finansijskih racio brojeva kao deo analize finansijskih
izveštaja, posebno je istaknuta u uslovima novih oblika organizovanja preduzeća. Od slučaja
do slučaja menja se ne samo finansijska struktura već i metodologija merenja uspešnosti
poslovanja.
Cilj ovog diplomskog rada je da se na praktičnom primeru obradi „Analiza
finansijskih izveštaja preduzeća „MINOS“ a.d. Gornji Milanovac“. Pored opšte metode
analize prikazana je racio analiza finansijskih izveštaja na osnovu Bilansa stanja i Bilnasa
uspeha preduzeća „MINOS“ a.d. Gornji Milanovac za poslovnu 2011. i 2012. godinu.

2
 Diplomski rad

1. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE

Finansijsko izveštavanje ima za cilj da svim zainteresovnim stranama (stejkholderima)

pruži informaciju o prinosnom, imovinskom i finansijskom položaju preduzeća kao i o
promenama u tim položajima.
Na finansijski položaj preduzeća utiču:3

 ekonomski resurs. Informacije o resursima neophodne su za predviđanje

sposobnosti preduzeća da odgovori potrebama i ciljevima preduzeća),
 finansijska struktura. Informacija o finansijskoj strukturi (finansijski portfelj) je
važna pri određivanju budućih potreba za zaduživanjem, ali i zbog mogućnosti
preduzeća da privuče dodatna finansijska sredstva,
 likvidnost i solventnost. (Informacija o likvidnosti i solventnosti ukazuje na
raspoloživost novčanih sredstava u budućnosti),
 sposobnost preduzeća da se prilagodi tržišnim uslovima poslovanja i promenama u
okruženju (Informacije o uspešnosti poslovanja se koriste za procenu mogućnosti
preduzeća da maksimizira profit).
Izveštaj o promeni finansijskog položaja preduzeća je značajna informacija za
procenu njegovih poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti u toku izveštajnog
perioda, ali i o tome kako menadžment preduzeća ispunjava svoju upravljačku odgovornost
prema vlasnicima.
Finansijsko izveštavanje treba da:4
 obezbedi informacije koje se koriste za kreiranje radnih i ekonomskih odluka.
 da obezbedi informacije korisne za postojeće i potencijalne investitore i kreditore i
ostale korisnike u kreiranju racionalnih investicionih, kreditnih i sličnih odluka.
 Informacije treba da budu razumljive za one koji se prosečno razumeju u biznis i
ekonomske aktivnosti i zainteresovani su da prouče informacije s potrebnom
pažnjom.

3
Karavidić, S., Ivković, D., Kosarkosa, D.: Osnovi finansijksog menadžmenta, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.
4
Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.

3
 Diplomski rad

 obezbedi informacije koje će omogućiti postojećim i potencijalnim investitorima,

kreditorima i ostalim korisnicima procene iznosa, vremena i rizika budućih
gotovinskih prihoda od dividendi ili interesa, prihoda od prodaja, nadoknada,
dospelih hartija od vrednosti ili od zajmova;
 obezbedi informaciju o ekonomskim sredstvima jednog preduzeća, o pravima na
ta sredstava (obaveze za vraćanje sredstava drugima i vlasničkog kapitala) i o
efektima transakcija, događajima i okolnostima koji su u vezi s tim sredstvima i
pravom na ta sredstva;
 na osnovu podataka o prihodima preduzeća obezbedi kvalitetne informacije, radi
trajne i kontinuirane sposobnosti obezbeđivanja pogodnih tokova novca;
Od finansijskog izveštavanja se očekuje da obezbedi informacije za poslovanje
preduzeća u određenom periodu i o tome kako menadžment preduzeća ispunjava svoju
upravljačku odgovornostprema vlasnicima.

1.1 Korisnici informacija finansijskih izveštaja

Korisnici informacija finansijskog izveštavanja su lica koja rukovode poslovanjem i

uključena su u operativne procese, i to:
 interni korisnici: rukovodeći –menadžerski tim, skupština akcionara, izvršni organ,
zaposleni-sindikat, i
 eksterni korisnici: državni organi, poreske službe, banke i kreditori, akcionari-
invest, dobavljači, kupci, privredna komora, penzijski i osiguravajući fondovi,
asocijacije potrošača i ostala javnost.
Menadžeri predstavljaju lica koja imaju veliku odgovomost za vođenje i upravljanje
preduzećem i ostvarivanje ciljeva likvidnog i profitabilnog poslovanja. Menadžeri moraju da
odluče šta da rade, kako da rade i da znaju da li su rezultati u skladu sa zacrtanim planovima.
Menadžment snosi i najveću odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja
preduzeća.
Investitori su vlasnici, ili potencijalni vlasnici akcija preduzeća. Oni su ti koji
obezbeđuju kapital i koji su izloženi riziku, finansijskom i poslovnom. Zbog toga su jako
zainteresovani za povraćaj svojih ulaganja, kao i za brojne rizike koje to ulaganje sobom nosi.
Ulagačima su neophodne računovodstvene informacije koje će im pomoći da odluče da li da
kupe, zadrže ili prodaju akcije neke kompanije. Kad ulagači poseduju akcije, oni postaju

4
 Diplomski rad
akcionari, i kao takvi su isto tako zaiteresovani za informaciju koja će im pomoći da procene
koliko je neko preduzeće sposobno da isplaćuje dividende.

Zaposleni su lica koja rade za određeno preduzeće ili grupu koja ih predstavlja, i
zainteresovani su za finansijske informacije koje će im pomoći da procene sposobnost njihog
menadžmenta da rukovode preduzećem, da obezbede nove mogućnosti za zapošljavanje, kao i
redovnu isplatu zarada i svih ostalih obaveza uključujući i poreze i doprinose (uplaćivanje
penzijskog staža i sl.).
Zajmodavci, kreditori, zainteresovani su za finansijske informacije koje će im
omogućiti da procene da li će njihovi zajmovi i dogovorene kamate biti vraćani u
dogovorenim rokovima. Oni analiziraju likvidnost, gotovinske tokove, kao i profitabilnost
kompanije. Banke, i drugi zajmodavci, takođe obavezno analiziraju finansijsko stanje nekog
preduzeća pre nego što se odluče da mu odobre opredeljeni kredit.
Dobavljači i drugi kreditori su zainteresovani za finansijske informacije koje će im
omogućiti da procene da li će iznos koji im se duguje biti naplaćen na vreme.
Kupci kompanije takođe se interesuju za finansijske izveštaje, koji će im pomoći da
procene buduće mogućnosti nekog preduzeća. To je naročito važno kad se radi o dugoročnoj
vezi s nekim preduzećem - dobavljačem.
Državni organi i agencije interesuju se za aktivnosti preduzeća oko upravljanja
resursima, ekonomske politike, poreske politike, mogućnosti naplate poreza, kao i regulisanja
rada preduzeća.

1.2 Kvalitativne karakteristike finansijkih izveštaja

Finansijski izveštaj u suštini je nosilac informacija. Da bi informacija bila od koristi

treba da sadrži poruku koja je istinita i potpuna (sintaktički aspekt), da je zapisana
odgovarajućom terminologijom koja je jasna i razumljiva za korisnike (semantički aspekt), da
teži zadovoljenju potreba korisnika i da smanji neizvesnost (pragmatički aspekt). Da bi
informacije sadržane u finansijskom izveštaju zadovoljile navedena očekivanja korisnika,
finansijski izveštaji treba da sadrže sledeća obeležja:5

1. Razumljivost.

Informacija obelodanjena ufinansijskim izveštajima korisnicima jeodmah razumljiva.

2. Relevantnost

5
Rodić, J., Vukelić, G., Andrić, M., Lakićević, M., Vuković, M.: Analiza finansijksih izveštaja, Podgorica,
2011.

5
 Diplomski rad
Da bi informacija bila od koristi mora da bude relevantna. Informacija je relevantna
kada utiče na ekonomske odluke korisnika, tako što mu pomaže da proceni prošle, sadašnje ili
buduće poslovne događaje ili tako što ispravlja ili potvrđuje prethodne procene.

3. Važnost (značajnost-materijalnost)

Informacija je materijalno značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje

ili formulisanje može uticati na ekonomske odluke korisnika donet na osnovu finansijskih
izveštaja. Materijalnost obezbeđuje prag ili tačku razgraničenja pre nego što predstavlja
primarnu kvalitativnu karakteristiku kojuinformacija mora da ima da bi bila korisna.

4. Pouzdanost

Informacija je pouzdana kada ne sadrži materijalno značajne greške i predrasude i

kada se na nju može osloniti. Ona verno predstavlja ono što predstavlja ili se od nje očekuje
da verno predstavlja. Informacija može biti relevantna, ali nepouzdana pa može navesti na
pogrešan zaključak.

Informacija je pouzdana ako je: verno predstavila transakcije, suština značajnija od

forme (suštinska i ekonomska realnost), neutralna (oslobođena predrasuda) tj. ne utče na
postizanje unapred zamišljenog rezultata, oprezna (oslobođena neizveznosti, ne preuveličava
ili ne umanjuje, ne skriva rezerve ili latentne dobitke), potpuna, u okviru
granica materijalnosti i troškova, kompletna.6

5. Uporedivost informacije

Uporedivost informacije je uporedivanje u vremenu i prostoru ako je sačinjena na

osnovu istih načela i za jednak vremenski period. Da bi informacija bila uporediva treba da je
pravovremena, da odražava ravnotežu između koristi i troškova i da ima istovetna kvalitativna
obeležja.

6. Istinito i objektivno predstavljanje

Informacije u finansijskom izveštaju su istinite i fer predstavljene, ako su prilikom

sastavljanja finansijskog izveštaja ispoštovana načela bilansiranja, usvojene računovodstvene
politike, regulatorni okvir i kvalitativna obeležja informacija.

1.3 Informacije koje treba obeledaniti u finansijksom izveštaju

6
Joksimović – Žarkić, N.: Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2005.

6
 Diplomski rad
Finansijski izveštaji sintetizuju učinke transakcija i drugih događaja a velike grupe
informacija prema njihovim ekonomskim karakteristikama. Te velike grupe predstavljaju
elemente finansijksih izveštaja.
Informacijma iz finansijskih izveštaja pomažu se ekonomske odluke koje donose
korisnici finansijskih izveštaja, kako bi bili u stanju da prosuđuju sve bitne kvalitete
preduzeća čiji su izveštaji prezentirani.
Sledeća tabela daje prikaz informacija za koje je zainteresovan korisnik finansijskih
izveštaja.
Tabela 1. Korisnici informacija iz finansijksih izveštaja

KORISNIK FINANSI JSKIH INFORMACIJE KOJE GA

IZVEŠTAJA INTERESUJU

•
Kakvi su rezultati preduzeća u
poređenju sa prethodnom godinom i sa
VLASNIK drugim preduzećima?
Bitno zainteresovan za budućnost • Kakvi su planovi i kakva je
preduzeća i njegov finansijski perspektiva?
uspeh; finansijski je oprezan • Potvrda o tome da će njegov profit od
preduzeća biti siguran i da će se
uvećavati.

• Kakvi su rezultati njegovih ulaganja u

ovo preduzeće i komparacija sa
INVESTITOR/AKCIONAR
prinosima u drugom radi obezbeđenja
Ulaže svoj novac ili akcije u
najvećeg prinosa na svoj ulog?
preduzeće; stalno prati zbivanja u
• Kakve su perspektive postojećeg
preduzeću i ocenjuje perspektive
preduzeća u prinosima, otuda i potvrda o
prinosa na svoj ulog
valjanosti njegovog plasmana u ovo
preduzeće?

• Sposobnost preduzeća da servisira svoje

ZAJMODAVAC obaveze, odnosno da može plaćati
Daje preduzeću finansijsku dospele otplate i kamate
podršku (zajmove); intereesuje ga • Vrednost preduzeća i njegove
da li zajmoprimac može plaćati garantne mase za slučaj da dođe do
kamate i otplaćivati dug likvidacije, dakle naplate
potraživanja i u takvim uslovima

• Učešće na tržištu, potencijal rasta, neto

KONKURENT
profit
Preduzeće mu je rival u tržišnoj
• Troškovna struktura i operativna
borbi, interesuje ga kakve
sposobnost
rezultate postiže
• Prinos na investiciju

7
 Diplomski rad

• Hoće li preduzeće delovati

KUPAC/DOBAVLjAČ
kontinualno i otuda stalno kupovati
Treba mu znanje o tome da li je
odnosno prodavati?
preduzeće sa kojim radi u stanju da
• Sposobnost da plaća inpute koje
deluje ekonomski zdravo
nabavlja

• Može li plaćati zadovoljavajući nivo

ZAPOSLENI
zarada?
Treba mu saznanje o kvalitetima
• Hoće li svojim kontinuitetom
organizacije u kojoj ostvaruje
delovanja obezbediti kontinuitet
uslov za svoju egzistenciju
zaposlenosti i zarađivanja?

• Saglasnost pripreme poreskog bilansa

POREZNIK sa propisima, otuda i obračuna
Zainteresovan za obezbeđenje poreza u skladu sa zakonom
priliva u budžet • Organizovanost računovodstvene
funkcije

1.3.1 Godišnji finansijski izveštaj (završni račun)

Rezultat poslovanja preduzeća iskazuje se u godišnjem finansijskom izveštaju

(završnom računu). Elementi godišnjeg finansijskog izveštaja (završnog računa) su bilans
stanja, bilans uspeha, bilans finansijskih tokova, bilans promena na kapitalu i dodatna
objašnjenja (napomene uz finansijske izveštaje).7
Na osnovu tih bilansa priprema se izveštaj o poslovanju preduzeća o stanju i tokovima
sredstava, promenama kapitala, izvršenju poreskih obaveza prema društvu, odnosno državi,
pokazateljima uspešnosti poslovanja i dr).
Završni račun preduzeća priprema se na kraju svake poslovne ili budžetske godine.
U Srbiji se poslovna i budžetska godina poklapaju sa kalendarskom godinom.
Tabela 2. Finansijski izveštaji: sadržaji i informacije koje daju

Izveštaj Iskazuje Bliže informacije Sadrži

• imovinsko stanje • imovina

finansijsko
Bilans stanja • finansijsko stanje • obaveze
stanje
• likvidnost • kapital
7
Karavidić, S., Ivković, D., Kosarkosa, D.: Osnovi finansijksog menadžmenta, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.

8
 Diplomski rad

• ukupni uspeh
• uspeh u poslovnim
operacijama • prihodi
efikasnost
Bilans uspeha • uspeh u investicionim • rashodi
operacija
operacijama • dobitak/gubitak
• uspeh u finansijskim
operacijama

• prilivi i odlivi u:
• poslovnim
• odakle je novac došao operacijama
Bilans novčani prilivi
• za šta je novac • finansijskim
gotovine novčani odlivi
upotrebljen operacijama
• investicionim
operacijama

• promene na kapitalu
Kretanje zbog vlasnikovog
• prirast/gubitak iz
Bilans (promene) uzimanja i dodavanja
poslovnih operacija
promena na na kapitala
• povećanje kapitala
kapitalu vlasnikovom • promena zbog
• povlačenje kapitala
računu uspeha-/neuspeha u
upotrebi kapitala

Dodatna • politike
objašnjenja • principi
• računovodstvene
(napomene uz politike i • procene
politike
finansijski objašnjenja • usvojeni obračuni
• procene
izveštaj) • objašnjenja značajnih
pojava

1.3.2 Informacije u bilansu stanja

Međunarodni standard 1- Prezentacija finansijskih izveštaja preporučuje da se u

sačinjenom bilansu stanja obelodane informacije koje ukazuju na finansijsku poziciju
preduzeća.
Kao minimum, u bilansu stanja treba iskazati iznose o sledećem: 8 1. nekretninama,
postrojenjima i opremi; 2. investicionim nekretninama; 3.nematerijalnoj imovini; 4.
finansijska sredstva koja imaju dugoročno obeležje; 5. finansijske plasmane koji se vrednuju

8
Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja: IAS 1- Prezentacija
finansijksih izveštaja, SRRS Beograd, 2010., paragraf 54.

9
 Diplomski rad
metodom udela; 6.biološka sredstva; 7.zalihe; 8. potraživanja od kupaca i druga potraživanja;
9. gotovinu i gotovinske ekvivalente; 10. imovinu koja se drži radi prodaje; 11. obaveze
prema dobavljač ima i ostale obaveze; 12.rezervisanja; 13. finansijske obaveze; 14.tekuće
poreske obaveze i tekuća poreska sredstva; 15. odložene poreske obaveze i odložena poreska
sredstva; 16.obaveze uključene u grupu za otuđenje; 17.učešća bez prava kontrole iskazana u
okviru kapitala i, 18. emitovani kapital i rezerve koji se mogu pripisati vlasnicima matčnog
preduzeća.
Ovim standardom nije propisan oblik ili redosled iskazivanja pozicija nego je data lista
stavki koje se po svojoj prirodi i funkciji dovoljno razlikuju da ih je potrebno posebno iskazati
u finansijskom izveštaju.U bilansu stanja iskazuju se stalna i obrtna imovina, dugoročne i
kratkoročne obaveze kao zasebne pozicije, osim ako se imovina i obaveze iskazuju prema
stepenu likvidnosti.

1.3.3 Informacija u bilansu uspeha

Kao minimum informacija koje treba obelodaniti u bilansu uspeha (ili računu dobitka i
gubitka) za određeni period navode se: 1. prihodi; 2. troškovi finansiranja; 3. udeo u dobitku
ili gubitku zavisnih entiteta koji se računa metodom udela; 4. poreski rashodi; 5. dobitak ili
gubitak poslovanja koje se obustavlja; 6. dobitak ili gubitak; 7. svaka komponenta ostalog
rezultata klasifikovana po njenoj prirodi; 8.udeo u rezultatu zavisnih entiteta; 9. ukupni zbirni
rezulta.
Informacije koje su vezane za raspodelu za izveštajni period se obelodanju na sledeći
način: 1. dobitak ili gubitak koji se može pripisivati vlasnicima matičnog preduzeća i
učešćima bez prava kontrole; 2. ukupan zbirni rezultat koji se može pripisati učešćima bez
prava kontrolei vlasnicima matičnog preduzeća.
Standard ne propisuje formu bilansa stanja nego upućuje na osnovne stavke koje je
potrebno obelodaniti radi lakšeg razumevanja rezultata i osnova po kojoj je rezultat ostvaren.
Preduzeća mogu rashode prikazati koristeći klasifikaciju zasnovanu na prirodi ili funkciji u
okviru preduzeća. Za koji način iskazivanja će se preduzeće opredeliti zavisi od toga koji od
njih obezbeđuje pouzdanije i relevantnije informacije ali i od opredeljenja regulatornih
organa. Ako se klasifikacija rashoda vrši po metodi prirode, rashodi se grupišu po svojoj
prirodi, npr. amortizacija, troškovi materijala i sl. i ne raspoređuju se na različite funkcije u

10
 Diplomski rad
okviru preduzeća. Ovaj metod je jednostavan za primenu jer nije potrebno raspoređivati
troškove prema funkcijama.
Po ovom metodu imamo: 9

1. prihode;
2. ostale prihode;
3. promene vrednosti zaliha i nedovršene proizvodnje;
4. svega (1+2+3);
5.troškove sirovina i materijala;
6. troškove zaposlenih;
7. troškove amortizacije;
8. ostale rashodi; i
9. ukupne rashode (5+6+7+8).
10. dobitak pre oporezivanja (4-9).

Drugi nač in klasifikacije je po funkciji rashoda ili po metodi ,,troškova prodaje’’ kada
se rashodi klasifikuju po njihovoj funkciji kao deo troškova prodaje ili troškova
administracije. Primena ovog metoda može obezbediti relevantnije informacije za korisnike.
Njegova primena je upitna zbog zahteva za stalnim procenjivanjem što može dovesti do
proizvoljnosti pa prema tome i do nerelevantnosti. Klasifikacija po ovom metodu izgleda
ovako:10

1. prihodi
2. troškovi prodaje

3. bruto dobitak (1-2)

4. ostali prihodi
5. troškovi prodaje
6. administrativni troškovi
7. ostali rashodi
8. dobitak pre oporezivanja (1+4-5-6-7)

9
Bogavac-Cvetković N.:Finansijska analiza preduzeća, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2009
10
Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja: IAS 1- Prezentacija
finansijksih izveštaja, SRRS Beograd, 2010., paragraf 54.

11
 Diplomski rad
Kada se rashodi klasifikuju prema funkciji potrebno je obelodaniti dodatne informacije o
prirodi rashoda, uključujuć i troškove amortizacije i troškove primanja zaposlenih.

1.3.4 Informacije u izveštajima o promenama na kapitalu

Izveštaj o promenama na kapitalu kao sastavni deo kompletnog dela finansijskih

izveštaja pokazuje promene koje su se dogodile na kapilalu od početka do kraja obračunskog
perioda. U izveštaju o promenama na kapitalu u skladu sa MRS se iskazuju:
1. ukupan zbirni rezultat za period, posebno prikazujući ukupne iznose koji se mogu
pripisati vlasnicima matičnog preduzeća i učešćima bez prava kontrole,
2. za svaku komponentu kapitala, efekte retrospektivne primene računovodstvene
politike
3. za svaku komponentu kapitala, sravnjavanje knjigovodstvene vrednosti na početku i
na kraju perioda, posebno obelodanjujući promene koje su rezultat: dobilka ili
gubilka, svake stavke ukupnog ostalog rezultata, transakcije vlasnicima kao što su:
1) ulaganja vlasnika, raspodele vlasnicima i promene vlasnčkih interesa i 2) Izveštaj
o promenama na kapitalu povezan je sa bilansom stanja i bilansom uspeha. Forma
izveštaja o promenama na kapitalu propisana je od strane regulatornih tela.

1.3.5 Informacije u izveštajima o novčanim tokovima

Izveštaj o novčanom toku sadrži podatke o prilivima i izdacima novca. Informacije o

tokovima gotovine su korisne radi procene sposobnosti preduzeća da generiše gotovinu.
Informacije iz toka gotovine povećavaju uporedivost izveštaja o poslovnoj uspešnosti
različitih preduzeća, jer eliminišu efekte korišćenja različitih računovodstvenih postupaka za
iste transakcije.
U izveštaju o tokovima gotovine prema MRS 7- Izveštaj o tokovima gotovine koriste
se sledeći termini:11
1. gotovina koja obuhvata gotovinu i depozite po viđenju,

11
Perović, J ., Andrijašević M.: Teorija i analiza bilansa, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009.

12
 Diplomski rad
2. ekvivatenti gotovine koji obuhvataju kratkoročne hartije od vrednosti koje se mogu
brzo pretvoriti u novac bez gubitka vrednosti,
3. tokovi gotovine koji obuhvataju prilive i odlive gotovine i ekvivalenata gotovine,
4. poslovne aktivnosti koje predstavljaju glavne transakcije koje stvaraju prihode
preduzeća,
5. investicione aktivnosti koje predstavljaju sticanje i otuđivanje dugoročnih sredstava,
6. aktivnosti finansiranja koje predstavljaju aktivnosti vezane za finansijsko
poslovanje, a koje rezultiraju promenama veličine kapitala i obaveza.
U finansijskom toku, prilivi i izdaci novca se klasifikuju na poslovne, investicione i
finansijske aktivnosti. Na nivou svake aktivnosti iskazuju se ukupni prilivi i ukupni izdaci i
njihova razlika koja se naziva neto novčani tok. Ovakvo iskazivanje pokazuje iz kojih
aklivnosti se prima i troši više novca.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti nastaju iz osnovne aktivnosti preduzeća. To
su transakcije koje bitno utiču na ostvarivanje dobitka ili gubilka. Tokovi gotovine iz
poslovnih aktivnosti su: novčana primanja od prodatih proizvoda ili usluga, novčana primanja
od naknada, provizija i drugih prihoda, novčane isplate dobavljačima, novčane isplate
zaposlenima, novčana primanja ili izdavanja osiguravajućim društvim, novčana plaćanja i
povraćaj poreza, novčana primanja ili isplate po stvarima koje se drže radi prodaje.12
Tokovi gotovine iz inveslicionih aktivnosti posebno se prikazuju, jer prikazuju meru
izdataka za resurse od kojih se očekuje stvaranje budućih prihoda i tokova gotovine. Ovi
tokovi najčešće obuhvataju: isplate za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme primanja od
prodaje nekretnina, postrojenja i opreme isplate za sticanje učešća u zajedničkim poduhvatima
primanja od prodaje učešća u zajedničkim poduhvatima date avanse gotovinske isplate za
terminske ugovore.
Tokovi gotovine po osnovu aktivnosti finansiranja se posebno obelodanjuju, jer je to
korisno za predviđanje prava na budete tokove gotovine strana koje pribavljaju kapital
preduzeća. Tok gotovine iz aktivnosti finansiranja predstavljaju: prilivi gotovine od
emitovanja akcija, gotovinske isplate vlasnicima akcija, prilivi gotovine od emitovanja
kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti, gotovinske otplate pozajmljenih sredstava,
gotovinske isplate za izmirivanje obaveza po lizingu.
Izveštaj o tokovima gotovine može biti sastavljen na osnovu dva metoda i to:13
1. direktan metod,
2. indirektan metod.

12
Samardžić, I., Andžić, R.:Analiza poslovanja, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija,
Beograd, 2013.
13
Ibidem.

13
 Diplomski rad
Po direktnom metodom, ukupni prilivci i ukupni izdaci klasifikuju se na poslovne,
investicione i finansijske aktivnosti.
Po indirektnom metodom gotovine iz poslovnih aktivnosti utvrđuju se korigovanjem
neto dobitka ili neto gubitka za efekte promena zaliha, potraživanja i obaveza tokom perioda,
negotovinskih stavki (amortizacija, rezervisanja, odloženi porezi) i svih drugih aktivnosti koje
uzrokuju tokove gotovine iz investicionih i aktivnosti finansiranja. Tokovi gotovine sačinjeni
po direktnom metodom pružaju pouzdanije informacije i za korisnike su razumljiviji. Zbog
toga se direktni metod preporučuje za primenu.

1.3.6 Informacije o napomenama uz finansijske izveštaje

Napomene uz finansijske izveštaje predstavljaju dodatni iskaz, a imaju za cilj da

pojasne strukturu, vrednost i obeležja pozicija obelodanjenih u bilansu stanja i bilansu uspeha.
Napomene sadrže informacije koje se direktno ne mogu videti iz finansijskog izveštaja, a
potrebne su za njegovo potpuno razumevanje. Prema MRS 1- Prezentacija finansijskih
izveštaja, Napomene uz finansijske izveštaje treba da:14
 pruže informacije o osnovama za sastavljanje finansijskih izveštaja,
 obelodane informacije koje se zahtevaju prema MRS i MSF I3
 pruže dodatne informacije koje nisu prikazane, a relevantne su za razumevanje
finansijskih izveštaja.
Napomene se prikazuju na sistematizovan način i imaju oznaku šta objašnjavaju. U
napomenama uz finansijske izveštaje, pored informacija obelodanjenih u bilansu stanja i
bilansu uspeha, izveštava se i o: primenjenim računovodstvenim politikama, potencijalnim
obavezama, nepriznatim obavezama, hipotekama, sudskim sporovima

1.4 Međunarodni standardi finansijskog izveštvanja

Proces harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropi započeo je u Evropskoj

Ekonomskoj Zajednici, dakle u privredno najrazvijenijoj ekonomskoj integraciji na starom
kontinentu 1978. godine, i u narednoj deceniji u zemljama članicama. Naime, regulišu se
forma i sadržina seta finansijskih izveštaja (društva kapitala) koji ulaze u sastav godišnjeg
računa: bilansa stanja, bilansa uspeha, aneksa, kao i njihovog vernog pratioca-izveštaja o
poslovanju. Cilj je da se kroz standardizaciju finansijskog izveštavanja obezbede kvalitetne i
uporedive informacije, pospeše integracioni procesi u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici.15
14
Ranković M. Jovan: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.
15
Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.

14
 Diplomski rad
Novo poglavlje u procesu standardizacije finansijskog izveštavanja u Evropi otvorila
je Uredba Saveta Evrope 2002. godine. Ona se odnosi na sastavljanje konsolidovanih
finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja preduzeća koja kotiraju na berzi u skladu
sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Paralelno sa tim, pod uticajem
procesa globalizacije u nekim zemljama Evrope koje nisu članice Evropske Unije počinju se
direktno primenjivati Međunarodni računovodstveni standardi, ili se usvajaju i primenjuju
nacionalni standardi usklađeni sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Sve to je
imalo za posledicu širenje univerzalnog biznis jezika, što MRS u osnovi i jesu.

Dakle, na primeru Evropske Unije, može se sagledati, na osnovu veše decenijskog

iskustva u kojoj meri standardizacija omogućuje:

 Efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala;

 Racionalnije upravljanje multinacionalnim preduzećima;
 Lakši protok roba i usluga i
 Ocenu efekata prethodnih i donošenje novih mera ekonomske politike na nivou
ekonomske zajednice.

Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) tj. Međunarodni standardi

finansijskog izveštavanja (MSFI) su osnov za ujednačavanje nacionalnih računovodstvenih
sistema pre svega u Evropskoj Uniji, ali i u zemljama koje nisu njene članice.

Sa stanovišta harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropskoj Ekonomskoj

Zajednici, a u nekim drugim evropskim zemljama posebno je značajna Četvrta direktiva,
usvojena 1987. Godine. Četvrta direktiva se odnosi na godišnje finansijske izveštaje
pojedinačnih preduzeća koja imaju formu društva kapitala (akcionarska društva, društva sa
ograničenom odgovornošću) i ima 62 člana raspoređena u 12 odeljka, i to:16

 Opšte odredbe;
 Opšte odredbe vezane za bilans stanja i bilans uspeha;
 Struktura bilansa stanja;
 Posebne odredbe za izvesne pozicije bilansa stanja;
 Struktura bilansa uspeha;
 Posebne odredbe za izvesne pozicije bilansa uspeha;
 Pravila procenjivanja;

16
Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka škola za poslovnu
ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.

15
 Diplomski rad

 Sadržina aneksa;
 Sadržina izveštaja o poslovanju;
 Obelodanjivanje (godišnjih računa);
 Kontrola (godičnjih računa);
 Završne odredbe.

Takođe, sličan značaj za standardizaciju j eimla i Sedma direktiva Evropske

Ekonomske zajednice, doneta 1983. Godine, s tom razlikom što ona potencira finansijske
izveštaje složenih interesa tj. konsolidovan efinansijke izveštaje. Sedma direktiva sdarži 51
član, koji je rasporđen u 6 odeljaka, i to:17

 Pretpostavke za sastavljanje konsolidovanog bilansa;

 Načini sastavljanja konsolidovanog bilansa;
 Konsolidovani izveštaj o poslovanju;
 Revizija konsolidovanog bilansa;
 Publikovanje konsolidovanog zaključka;
 Prelazne i završne odredbe.

Krajem XX veka globalizacija kao svetski proces snažno utiče, pored ostalog, na
poslovanje privrednih subjekata, kako u državama članicama Evropske Unije, tako i u drugim
zemljama Evrope. Nova strategija, koja se uobličavala devedesetih godina, finalizirana je i
javno deklarisana 2000. godine u dokumentu (saopštenju) pod nazivom: „Strategija
finansijskog izveštavanja u Evropskoj Uniji-budući pravci". Na osnovu jasno definisane
strategije, Savet Evrope je 2002. godine usvojio „ Uredbu za primenu Međunarodnih
računovodstvenih standarda" (tzv. Uredba o MRS). Uredba o MRS obavezuje preduzeće čije
akcije kotiraju na berzi i koja sastavljaju konsolidovane godišnje račune da iste sastavljaju u
skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima počev od 1. januara 2005. godine.
Kada je u pitanju naša zemlja, Zakonom o računovodstvu i reviziji iz 2002. godine propisana
je direktna primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za sva preduzeća,
nezavisno od pravne forme i veličine. Na taj način se Srbija opredelila da bude aktivan
učesnik u procesu harmonizacije finansijskog izveštavanja ne samo u Evropi, nego i u
globalnim razmerama, bez obzira na teškoće sa kojima se susreće na tom putu.

1.5 Harmonizacija i standardizacija finansijskih izveštaja

17
Ibidem.

16
 Diplomski rad
Harmonizacija računovodstvenog obuhvatanja i procesiranja poslovnih događaja i
transakcija, pa shodno tome i finansijskih izveštaja, predstavlja ujednačavanje,,pravila igre’’
sa ciljem da se poveća nivo njihove uporedivosti. Uopšteno gledajući, cilj harmonizacije je da
se donosicima poslovnih odluka obezbede finansijski izveštaji koji po sadržini i formi
prevazilazi okvire državnih granica i lokalnih propisa.
Kao što smo videli iz perthodnog, za finansijsko izveštavanje značajne su IV direktiva
Evropske Unije koja ima za cilj ujednačavanje pravila finansijskog izveštavanja na nivou
pojedinačnih godišnjih izveštaja i VII direktiva Evropske Unije koja se odnosi na
konsolidovane godišnje finansijske izveštaje. Direktive ne definišu standard enego opšta
pravila kojima će se usaglašavati finansijski izveštaji. Uprkos kvalitetu Direktiva i
preporukama, one nisu u Evropskoj uniji doprinele željenom nivou uporedivosti i
transparentnosti finansijskih izveštaja. Pored Direktiva, donešena je i Uredba Evropskog
parlamenta i veća 2002. godine, koja se odnosi na primenu MRS za konsolidovane finansijske
izveštaje kompanija koje se kotiraju na finansijskom tržištu. Važnu ulogu u harmonizaciji
finansijskih izveštaja imaju ražličite smernice i odluke relevantnih međunarodnih institucija
kao što su OECD (Organizacija za ekonomskusaradnju irazvoj) i Svetska banka. Njihov uticaj
se ispoljava putem zahteva za određenim informacijama ili uticajem na formulaciju
rčunovodstvenih standarda.Najuticajniji faktor standardizacije finansijskih izveštaja su MRS i
MSFI. Standardi na sebi svojstven način nameću određena pravila. Karakteristika ovih
standarda je da se oni mogu direktno primenjivati (što je slučaj u Srbiji) i da se na osnovu njih
mogu usvajati domicilni računovodstveni standardi. Veliki broj zemalja, pogotovo onih koje
imaju dugogodišnju računovodstenu praksu,usvajaju domicilne računovodstvene standarde.
Na taj način, one usklađujusopstvenu računovodstvenu praksu sa MRS i MSFI i u njih
ugrađuju karakteristike sopstvene ekonomije, odredbe domaćeg zakonodavstva, kulture i
običaja. Na taj način, standardizacijom doma ćih finansijskih izveštaja utiču na
komparatibilnost finansijskih izveštaja na međunarodnom nivou. MRS i MSFI ipak
predstavljaju najznačajniji faktor harmonizacije finansijskog izveštavanja, bez obzira na
nedostatke te standardizacije.
Prednosti standardizacije ogledaju se u slede ćem:18 transparentnost finansijskih
izveštaja; olakšavanje praćenja poslovanja kompanija koje imaju filijale u drugim državama
podsticaj povezivanja tržišta; obezbeđivanje pouzdanijih informacija u vezi donošenja odluka
o investiranju.

18
Stevanović N., Malinić D., Milićević V.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

17
 Diplomski rad
 Nedostaci standardizacije se ogledaju u sledećem:
1.teškoćama ugradnje standarda u domicilnu regulativu, pojednostavljena ili složena
rešenja iz standarda za neke situacije su neprimerena;
2. uticaj domicilnih poreskih propisa;
3.česte izmene i dopune standarda;
4. problemi sa interpretacijom (tumačenjem) standarda.
5. spore ili nikakve promene kulture pojedinih zemalja, česte izmene supovezane sa
teškoć ama primene, pitanje da li svi subjekti bez obzira naorganizaciju i veliČinu
trebaju primenjivati standarde.
Harmonizacija finansijskog izveštavanja na svetskom nivo postigla je određeni uspeh.
Proces harmonizacije objektivno usporavaju: domicilni zakonski propisi, dostignuti nivo
ekonomskog razvoja, transformacije privrede i njenih subjekata, propisana ili nepropisana
forma finansijskih izveštaja, rokovi čuvanja izveštaja, način i forme obelodanjivanja uz
finansijske izveštaje, pravila tržišta kapitala,poreski propisi, različite valute izveštavanja, jezik
izveštavanja. Forma finansijskog izveštaja u većini zemalja je propisana. Redosled pozicija u
bilansu određuje čelu rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti.

18
 Diplomski rad

2. BILANSI KAO OSNOVNI FINANSIJKI IZVEŠTAJI

Reč bilans potiče od latinske reči bilanx libira -vaga sa dva tasa. Najširu upotrebu reč
„bilans" ima u računovodstvu. Računovodstveno-tehnički gledano bilans je pregled u vidu
dvostranog računa koji iskazuje stanje ili uspeh preduzeća na određeni dan. Računovodstvo
tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha.Gledište da je bilans trenutna slika, izrađena
u vidu pregleda u obliku dvo stranog računa, naziva se statikom bilansa.
Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzećima kao i na
njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. Na osnovu bilansa stanja moguće je vršiti ne
samo statičnu već i dinamičku analizu. U osnovi bilans uspeha vuče koren iz bilansa stanja.
U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:
1. Bilansi prema vremenu sastavljanja
 Početni bilans - sastavlja se na početku poslovanja, kada se naziva i osnivački
bilans, ili na početku poslovne godine.
 Krajnji bilans - se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na završetku
obračunskog perioda.
2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja
 Redovni bilans - se sastavlja u tačno određenim vremenskim intervalima, na
početku ili na kraju poslvnog perioda.
 Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja (pripajanja) dva ili više preduzeća u
jedno.
 Sanacioni bilans - sastavlja se u slučajevima kada preduzeće upada u poslovne
teškoće i ostvaruje slab fmansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati
njegovu situaciju.
 Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeća
 Deobni bilans - sastavljaju ga preduzeća kada dođe do organizacionih promena
odnosno do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog
preduzeća u samostalna.
 Konsolidovani bilans - sastavlja se za složena preduzeća u kojem se eliminišu
međusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzeća u okviru složenog sistema.
Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od
vremena kada se sastavljaju, cilja zbog koga se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se

19
 Diplomski rad
sastavljaju. Zbog analize finansijkih izveštaja u daljem izlaganju akcenat će se staviti na
bilans stanja i bilans uspeha.

2.1 Bilans stanja

Bilans stanja ili inventarni bilans se pravi na bazi konkretnog inventarisanja

imovine preduzeća. To je trenutna slika imovinskog stanja preduzeća, odnosno veličine i
strukture sredstava i izvora sredstava.
Svrha bilansa stanja je prikazati finansijsko stanje preduzeća na određeni dan.
Svako preduzeće priprema bilans na kraju godine, a većina preduzeća jedan na kraju svakog
mesec. On je najkorisniji, ako je realtivno nov.19
Pokazuje poslovni uspeh u jednoj poziciji dobitak ili gubitak, kao pozitivnu -negativnu
razliku između vrednosti aktive i pasive. Radi se nakon prve i druge polovine poslovne
godine. Analiza bilansa stanja jeste analiza sredstava i izvora sredstava.
Postoje dve vrste analiza bilansa stanja:
1. statička - je analiza samo jednog takvog bilansa, na osnovu koje se dobija slika o
stanju, kvalitativnoj i kvantitativnoj strukturi sredstava i izvoru sredstava;
2. dinamička - je analiza više ovakvih bilansa i omogućava da se sagledaju
kvalitativne i kvantitativne promene do kojih je došlo u nekom vremenskom periodu u
jednom poslovnom sistemu.
Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS 1. odeljak br. 7) je određeno
koje informacije moraju biti prikazane u bilansu stanja (Balance sheet), a koje informacije se
mogu altemativno prikazati bilo u bilansu stanja, bilo u napomenama uz računovodstvene
izveštaje. Minimum informacija koje treba da budu prikazane u bilansu stanja čine pozicije:20
 nekretnine, postrojenja i oprema (property plant and equipment);
 nematerijalna (ulaganja) sredstva (intangible assets);
 dugoročiii finansijski plasmani (long-tenn financial assets);
 učešća u kapitalu drugih lica po nabavnoj ceni (investments accounted for using the
equity method);
 zalihe (inventories);
 kupci i druga potraživanja (trade and other receivables);
 gotovina i gotovinski ekvivalenti (cash and cash equivalents);

19
Samardžić, I., Andžić, R.:Analiza poslovanja, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija,
Beograd, 2013.
20
Rodić, J, Vukelić, G.: Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 2003.

20
 Diplomski rad

 dobavljači i druge obaveze (trade and other pavables);

 potraživanja i obaveze za poreze, u skladu sa MRS 12 - Porezi iz dobitka (tax
liabilities and assets as equired by IAS 12 - Income Taxes);
 rezervisanja (provisions);
 uzeti kamatonosni zajmovi (interest bearing bonowings);
 manjinski interesi (minoritv interests);
 upisani kapital i rezerve (issued capital and reserves).
Imajući u vidu da je zahtev za verno i pošteno (tme and fair) izveštavanje jedan od
najvažnijih zahteva koje finansijski izveštaji treba da zadovolje, bilans stanja treba dopuniti
dodatnim pozicijama, ukoliko bi njihovo izostavljanje umanjilo verno i pošteno prikazivanje
finansijskog položaja. Bilans stanja treba dopuniti i ukoliko to neki drugi međunarodni
standard zahteva.

Slika 2. Bilans u kontekstu odlučivanja

Pored toga, u okviru svake pozicije bilansa stanja treba posebno iskazati i:21

 potraživanja ili obaveze prema matičnom preduzeću;

 potraživanja ili obaveze prema zavisnim preduzećima ili drugim preduzećima u
grupi;
 potraživanja ili obaveze prema pridruženim preduzećima;
 potraživanja ili obaveze prema drugim povezanim licima.

21
Ranković, J.:Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.

21
 Diplomski rad
Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridržavati se određenih pravila ili principa.
Upravo, da bi se povećala iskazna moć bilansa, nužno je sučeljavati kratkoročno vezanu
imovinu, sa jedne strane (u aktivi), sa obavezama koje u kratkoročnom periodu preduzeće
mora da izmiri (u pasivi), i dugoročno vezanu, dakle imobilisanu imovinu (u aktivi) sa
sopstvenim kapitalom i dugoročno pozajmljenini kapitalom (u pasivi).
Usled različitog pogleda po pitanju toga koja je informacija od većeg značaja, bilans
se može sastavljati po pricipu opadajuće likvidnosti u aktivi (najlikvidnija imovina se stavlja
na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji, tj. koja se najsporije transformiše u
novac - na poslednje mesto), koji nužno prati princip rastuće ročnosti u pasivi (prvo se
stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital).
Sastavljanje bilansa prema principu rastuće likvidnosti u aktivi i opadajuće ročnosti u
pasivi se vrši sa ciljem pružanja uvida u odnosu između stalnog kapitala, sa jedne strane, i
dugoročno vezane aktive, sa druge. Zlatno pravilo finansiranja u užem smislu nalaže da
postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugoročno pozajmljenim kapitalom, a
obrtna imovina - kratkoročnim kapitalom. Zlatno bilansno pravilo u širem smislu nalaže da se
dugoročnim kapitalom finansiraju i „gvozdene zalihe."22 Dakle, pod uticajem zlatnog pravila
finansiranja. u Evopi se kao preovladujući nametnuo stav da bilans treba sastavljati po
principu rastuće likvidnosti.23
Sa druge strane, unošenje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i
pozicija pasive prema principu rastuće ročnosti, pojavljuje se u SAD kao posledica
naglašavanja značaja likvidnosti, odnosno, ovako sačinjen bilans ima cilj da omogući brzo
testiranje pravila finansiranja („1:1" - „acid test"), koji zahteva jednakost između gotovine,
menica i potraživanja, sa jedne, i kratkoročnog kapitala, sa druge strane.

Slika 3. Pravilo sastavljanje bilansa

22
Zalihe koje su trajno vezane u preduzeću i omogućavaju nesmetano odvijanje procesa poslovanja
23
Upotrebljava se kao osnova za merenje likvidnosti I stepena

22
 Diplomski rad
Međunarodni računovodstveni standardi, kao osnovno pravilo pri sastavljanju bilansa.
nalažu pridržavanje principa rastuće likvidnosti (MRS 1. odeljak 7. tačka 2).

2.2 Bilans uspeha

Za razliku od bilansa, koji je račun stanja ili terminski račun orijentisan na

prikazivanje imovine, a uspeh prikazuje samo kao globalnu veličinu ili deo ukupnog rezultata
ostvarenog u jednom obračunskom periodu (čime se ne zadovoljavaju infomiacioni zahtevi
nijedne interesne grupe), bilans uspeha je orijentisan na prikazivanje uspeha iskazivanjem
ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima.
Razvojni put ovog izveštaja je tekao od statusa nepriznavanja do statusa primarnog
izveštaja u procesu finansijskog izveštavanja.24 Tokom dužeg vremenskog perioda, on je
stajao pored bilansa pod nazivom Račun dobitka i gubitka. Kako su se rashodi i prihodi koji
su se na njemu obuhvatali na kraju obračunskog perioda sumirali i izravnjavali, te je njihova
razlika unošena u bilans kao korektura sopstvenog kapitala, sticao se utisak da je ovaj račun u
službi sastavljanja bilansa. Naime, zatvaranje računa stanja i sastavljanje bilansa je bilo
moguće tek nakon integracije viška prihoda, odnosno rashoda, u bilansu. Iako je naziv račun
dobitka i gubitka i danas u opticaju, termin račun uspeha se smatra adekvatnijim, jer se radi
o izveštaju, a ne o kontu. Naš zakonodavac je prihvatio naziv bilans uspeha.
Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na
kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obračunskog perioda, na način da se jasno uočavaju
vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtevi vlasnika, poverilaca, radnika i
drugih interesnih grupa će biti manje ili više zadovoljeni, u zavisnosti od iskazne moći koja je
određena formom, strukturom i sadržinom ovog izveštaja, što je pak, povezano sa pitanjima:25
 izbora forme prikazivanja,
 načina uključivanja pozicija prihoda i rashoda,
 načina obračunavanja rezultata i
 dubine raščlanjivanja prihoda i rashoda.
Kako svi rashodi nastaju potrošnjom aktive i povećanjem obaveza, a svi prihodi
prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza, evidentno je da je obračunavanje uspeha
tesno povezano sa problemom procenjivanja.

24
Ranković, J.:Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.
25
Stevanović N., Malinić D., Milićević V.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008

23
 Diplomski rad
Kako svi rashodi nastaju potrošnjom aktive i povećanjem obaveza, a svi prihodi
prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza, evidentno je da je obračunavanje uspeha
tesno povezano sa problemom procenjivanja.

Slika 4. Izveštaj o uspehu u kontekstu odlučivanja

Međunarodni računovodstveni standardi dozvoljavajn slobodu izbora između

klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova, i klasifikacije rashoda
zasnovane na funkcioiialnom principu.26 S obzirom na to da se učinci različitih poslovnih
aktivnosti. poslovnih promena i poslovnih događaja razlikuju po svojoj stabihiosti. riziku i
mogućnosti predviđanja njihovog kretanja. Standard (MRS 1. odeljak br. 7) nalaže da se
rezultat jasno prikaže po svakom segmentu poslovauja. Na ovaj način treba da se omogući
bolje razumevanje prošlih i tačiiije predviđanje budućih poslovnih ishoda. Prema ovom
standardu. minimum pozicija koje treba da budu prikazane u samom bilansu uspeha su:
• prihodi od prodaje (revenue),
• rezultat poslovnih aktivuosti (the results of operating activities),
• troškovi finansiranja (finavce costs).
• pripadajući deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridružena preduzeća, ili koji
potiču iz zajedničkih ulaganja iskazanih u bilansu stanja po nabavnoj ceni (equity
method),
• porez iz dobitka - rashodi na ime poreza (tax expense),
• dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja (profit or loss ftom ordinaly activities),
• vanredni prihodi i rashodi (extiaordinery items).

26
S tim što se u ovom slučaju nalaže da se u napomeni dodatno prikažu svi rashodi i na principu dodatnih
troškova

24
 Diplomski rad
• manjinski intetesi (minoiitv interests).
• neto dobitak ili gubitak perioda (net profit or loss for the period).27

Kada se uspeh utvrđuje po metodi ukupnih troškova, rečeno je da se mora u bilans

uspeha uključiti vrednost promene vrednosti zaliha učinaka. Ovo smaujenje ili povećanje
zaliha se može uključiti u bilans uspeha po bruto principu. tj. koristeći podatke o vrednosti
zaliha na početku i na kraju obračunskog perioda, ili po netu principu - kao razlika između
početnih i krajnjih zaliha.
Ovo smanjenje ili povećanje zaliha učinaka se tehnički može uključiti u bilans uspeha
alternativno, na rashodnu ili na prihodnu stranu. Ako se smanjenje, odnosno povećanje zaliha
učinaka uključuje na rashodnu stranu, bilans uspeha (po neto principu) će izgledati ovako

Ukoliko se smanjenje, odnosno povećanje zaliha uključuje na prihodnu stranu, bilans uspeha
će izgledati ovako:

27
Samardžić, I., Andžić, R.:Analiza poslovanja, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2013.

25
 Diplomski rad

Pored navednih mogućnosti, moguće je vršiti korekciju na obe strane, pri čemu se na
rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani - povećanje zaliha.

Iako se dobija isti finansijski rezultat, korektura za vrednost zaliha ne bi trebalo da se

vrši na rashodnoj strani, jer metoda ukupnih troškova upravo ima za cilj da prikaže ukupne
rashode perioda i ukupne učinke koje su oni proizveli. „Ona ne želi da sakati celinu rashoda
perioda za račun prikazivanja rashoda prodatih proizvoda koji su to kao rezultat aritmetike, ali
ne i po stvarnom sadržaju. Jer ako se već želi prikazivanje rashoda prodatih proizvoda, onda
za to postoji odgovarajuća metoda.28 Četvrta direktiva Evropske zajednice daje ravnopravni
tretman metodi ukupnih troškova i metodi prodatih učinaka. Njenu isključivu primenu
zahtevaju Francuska. Belgija. Španija i Portugal. Izuzev Grčke. sve ostale članice daju pravo

28
Ranković, R.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2003.

26
 Diplomski rad
slobodnog izbora metode. Što se tiče forme prikazivanja. prilikom izgradnje računa uspeha po
ovoj metodi. moguće je opredeliti se za fomiu konta ili za formu liste (štafelna forma).
Štafelna forma ima prednost zato što omogućava segmentiranje rezultata. U našoj zemlji je
bilans uspeha dat u formi liste ili u štafelnoj formi, a primenjena je metoda ukupnih troškova
po neto principu sa korekcijom zaliha na prihodnoj strani.

27
 Diplomski rad

3. ANALIZA FINANSIJKIH IZVEŠTAJA

Analiza finansijskih izveštaja je prvenstveno orijentisana na vrednosne ili novčane

podatke i informacije i usmerena je na kvantitativne finansijske informacije i zbog toga se još
često naziva i finansijskom analizom. Obično se smatra da postoje tri aktivnosti koje određuju
postanak i razvoj finansijske analize ( analize finansijskih izveštaja): finansijsko upravljanje,
upravljačko računovodstvo i finansijsko računovodstvo. Računovodstvo je jezik poslovanja,
a finansijska analiza, koja se temelji na računovodstvu i finansijskom računovodstvu,
omogućava primenu tog jezika u svim poslovnim situacijama. Analiza finansijskih izveštaja
teži i ka pogledu u budućnost i naglašavanju onih aspekata poslovanja koji su kritični za
preživljavanje, a to su pre svega, sigurnost i uspešnost (efikasnost) poslovanja. Posmatrano s
finansijskog aspekta, analiza poslovanja za potrebe menadžera, mora da obuhvati analizu
finansijskog rezultata, finansijskih uslova, finansijske strukture i promena u finansijskoj
strukturi. U tom kontekstu analiza finansijskih izveštaja se može opisati kao proces primene
različitih analitičkih sredstava i tehnika pomoću kojih se podaci iz finansijskih izveštaja
pretvaraju u upotrebljive informacije relevantne z aupravljanje.
Uobičajena analitička sredstva i postupci koji se koriste u analizi finansijskih
izveštaja su:29
 komparativni finansijski izveštaji koji omogućuju sagledavanje promena u toku
vremena (više obračunskih razdoblja),
 sagledavanje tendencija promena pomoću serije indeksa,
 strukturni finansijski izveštaji,
 analiza pomoću pokazatelja,
 specijalizovane analize (predviđanje toka gotovine, analiza promena u
finansijskom položaju, izveštaj o promenama bruto profita, analiza tačke pokrića).
Zadatak analize finansijskih izveštaja je upravo u tome da prepozna slabosti
preduzeća, kako bi se mogla preuzeti korektivna akcija u cilju podizanja njegove konkurentne
sposobnosti. Da bi se osigurala finansijska stabilnost preduzeća, finansijski menadžer mora
planirati svoje buduće finansijske uslove, a njegovo planiranje mora započeti analizom
finansijskih izveštaja.

29
Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2010.

28
 Diplomski rad
Za informacije koje potiču iz analize fmansijskih izveštaja su zainteresovani i drugi
korisnici, a najčešće se ističu sledeći: kreditori, investitori ( vlasnici), menadžeri, analitičari
fuzije i akvizicije preduzeća, revizori i ostali zainteresovani korisnici.
Zavisno od korisnika informacija i njegovih interesenata naglašava se značenje
pojedinih segmenata ukupne analize fmansijskih izveštaja. Tako npr. kratkoročnog kreditora
prvenstveno zanimaju informacije o likvidnosti preduzeća, dugoročni investitor najviše je
zainteresovan za informacije o zaduženosti preduzeća, vlasnici preduzeća, akcionari
zainteresovani su za dugoročnu profitabilnost i sigurnost itd. Nasuprot tome, menadžment
preduzeća zainteresovan je za sve aspekte poslovanja, pa je s obzirom na to, važna analiza
finansijskih izveštaja kao celina.
Po kriterijumu instrumenata analize finansijskih izveštaja razlikovaćemo: opšta analiza
godišnjih računa, racio analizu finansijskog izveštaja, analiza novčanih tokova i analiza neto
obrtnog fonda.
3.1 Opšta analiza finansijksog izveštaja

Opštu analizu finansijskih izveštaja čini vertiklna i horizontalna analiza osnovnih

bilansa u cilju boljeg sagledavanja njihovih sadržaja kao i međusobnih relacija. Navedena
analiza predhodi složenijim anlizama finansijskih izveštaja.
Horizontalna analiza

Horizontalnom analizom finansijskog izveštaja poredi se vrednost određenih pozicija

bilansa tekuće godine sa pozicijama iz predhodnih godina, kao i poređenje ostvarene i
planirane vrednosti datih pozicija. Tako da horizontalna analiza finansijskih izveštaja
predstavlja komparativnu analizu vrednosti bilansnih pozicija tekuće i predhodnih godina.
Utvrđene promenene, na osnovu horizontalne analize u vidu odstupanja, smanjenja ili porasta
vrednosti datih pozicija finansijskog izveštaja, zahtevaju njihovu detaljniju analizu.
Horizontalna analiza razvoja finansijskih izveštaja preduzeća može se upražnjavati u
vidu:
 analize promena iskazanih u apsolutnim iznosima i
 analize razvoja pomoću indeksnih brojeva.30
Navedena analiza započinje se sa izračunavanjem razlike između tekuće i predhodne
godine datog preduzeća, a zatim se dobijena razlika izražava u %, sledećim postupkom:

(Razlika / Prethodna godina) x 100

30
Stevanović N, Malinić.D, Milićević V.,Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

29
 Diplomski rad

Vertikalna analiza

Vertikalnom analizom finansijskog izveštaja prikazuje se procentualno učešće stavki

pozicija, grupa i podgrupa finansijskog uzveštaja u bilansnoj sumi, odnosno određenom totalu
datog izveštaja. Najčešće se kao total u bilansu stanja uzima ukupna aktiva( zbir svih ulaganja
i eventualno gubitaka) i ukupna pasiva (svi izvori finansiranja), dok u bilansu uspeha to je
prihod od prodaje proizvoda i usluga. Navedena analiza predstavlja strukturalnu analizu
finansijskog izveštaja.
Poređenjem procentualnog učešća stavki finansijskog izveštaja između dva i više
obračunska perioda utvrđuju se promene njihove vrednosti, koje uslovljavaju detaljniju
analizu u cilju sagledavanja uzroka datih promena i odstupanja. U cilju detaljnijeg utvrđivanja
strukture bilansa stanja, moguće je korišćenje pored vertikalne analize bilansa kao celine i
vertikalna analiza subtotala odnosno međuzbirova.

3.2 Racio analiza finansijksih izveštaja

U analizi finansijskih izveštaja racio predstavlja svaki broj koji prikazuje odnos
izmedju dve vrednosti koje su medjusobno logički povezane u finansijskim izveštajima.
Pokazatelje je racionalan ili odnosni broj koji podrazumeva da se jedna ekonomska
veličina stavlja u odnos s drugom ekonomskom veličinom. S obzirom na vremensku
dimenziju, finansijske pokazatelje moguće je podeliti u dve grupe:
1) finansijksi pokazatlji poslovanja preduzeća unutar određenog razdoblja-godine
dana zasnovan na podacima iz računa dobiti i gubitka, i
2) finansijksi pokazatelji na tačno određeni trenutak koji se podudara sa datumom
sagledavanja bilansa (najčešće 31. januar) i govore o finansijksom položaju
preduzeća na taj dan.
Korisnost i upotrebljivost pokazatelja zavisi od tačnosti finansijskih izveštaja i
predviđanja na osnovu kojih su ovi pokazatelji izračunati i predstavljaju početak a ne kraj
nalize.
Važno je znati da pokazatelji dobijeni racio analizom nisu jedini indikatori na osnovu
kojih se donosi odluka o odobravanju kredita, već oni predstavljaju signal koji ukazuje koje
delove poslovanja treba detaljnije ispitati. U procesu analize finansijskih izveštaja važno je da
podaci u finansijskim izveštajima budu pouzdani i realni.

30
 Diplomski rad
Na osnovu racio analize postiže se:
- sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju privrednog subjekta,
- poređenje finansijskih karakteristika konkretnog privrednog subjekta sa drugim
privrednim subjektima u okviru iste delatnosti ili privredne grane,
- utvrđivanje međuzavisnosti između faktora koji utiču na finansijski uspeh privrednog
subjekta31.
Na osnovu kriterijuma informacija koje dobijamo na osnovu određenih pokazatelja racio
analize razlikuju se:32
 Pokazatelji likvidnosti,
 Pokazatelji solventnosti,
 Pokazatelji zaduženosti,
 Pokazatelji profitabilnosti,
 Pokazatelji deviznog efekta,
 Racio analiza obrta,
 Pokazatelji tržišne vrednosi.

3.2.1 Pokazatelji likvidnosti

Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da izmiri sve dospele obaveze u

predvđenom roku i da nakon toga može nastaviti sa poslovnim aktivnostima. Faktori koji
uslovljavaju postizanje likvidnosti preduzeća su: protok obrtnih sredstava u poslovnom
ciklusu, rokovi dospeća obaveza, odnos pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja. U cilju
održavanja likvidnosti preduzeća potrebno je projektovati finansijske tokove. U analizi
finansijskih izveštaja uglavnom se koriste tri racia likvidnosti:
 opšti racio likvidnosti ( current ratio),
 rigorozni racio likvidnosti( quick ratio),
 racio trenutne likvidnosti
 neto obrtna sredstva
Opšti racio likvidnosti

Tekući ili opšti racio likvidnosti prikiazuje sposobnost preduzeća da raspoloživim

obrtnim sredstvima servisira dospele krarkoročne obaveze.
Navedeni racio izračunava se sledećom formulom:
Obrtna sredstva
31
Barjaktarović L.:Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
32
Barjaktarović L.:Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

31
 Diplomski rad
Opšti racio likvidnosti = —————————
Kratkoročne obaveze

Vrednost opšteg racia likvidnosti možemo analizirati poređenjem sa istim pokazateljem:

u predhodnoj godini, sa planiranim raciom za dati period, sa raciom likvidnosti u
konkurentskim preduzećima, u istoj privrednoj grani u kojoj preduzeće posluje, odnosno sa
prosečnim raciom likvidnosti u njoj. Kreditni referent na osnovu navedenog pokazatelja
utvrđuje sa koliko dinara obrtne imovine je pokriven jedan dinar kratkoročnih obaveza
zajmotražioca. Bankari su usvojili pravilo da opšti (tekući) racio likvidnosti bude u odnosu
2:1, tako da ga često nazivaju i bankarskim raciom.

Rigorozni racio likvidnosti

Kao što se iz samog naziva može zaključiti navedeni racio je strožiji u smislu likvidnih
obrnih sredstava koja se stavljaju u odnos sa kratkoročnim obavezama. Pošto su zalihe
najmanje likvidna obrtna sredstva, one se isključuju iz njih u izračunavanju ovog racia.
Kreditni referent navedenim raciom utvrđuje sa koliko dinara likvidne imovine je pokriven
svaki dinar kratkoročnih obaveza. Tako da obrazac za izračunavanje rigoroznog racia
likvidnosti je:

Kratkoročna potraživanja i Gotovina i gotovinski

Plasmani ekvivalenti
Rigorozni racio likvidnosti = ————————————————————————
Kratkoročne obaveze
Opšte pravilo za odnos kratkoročnih obaveza i obrtnih sredstava u izračunavanju
navedenog racia likvidnosti je 1:1.

Racio trenutne likvidnosti

Na osnovu navedenog racia moguće je utvrditi kolika je pokrivenost jednog dinara

kratkoročnih obaveza sa gotovinom i gotovinskim ekvivalentima datom periodu za izmirenje
datih obaveza.

Racio trenutne Gotovina

likvidnosti = —————————————
Kratkoročne obaveze
Racio likvidnosti na osnovu neto obrtnih sredstava

Ovaj racio izračunavanja likvidnosti preduzeća noviji je i ujedno najprecizniji.

Preduzeće koje raspolaže većim iznosom obrtnih sredstava, postiže i veći stepen likvidnosti za

32
 Diplomski rad
kratkoročni period. Kod procene kreditne sposobnosti, navedeni pokazatelj ima veliki značaj
za kratkoročne poverioce, obzirom da je indikator kratkoročne likvidnosti preduzeća.Tako da
banke kod odobravanja kratkoročnih kredita, na osnovu ovog pokazatelja utvrđuju stepen
kreditnog rizika. Neto obrtna sredstva kao pokazatelj likvidnosti preduzeća mogu se
izračunati sledećom formulom:

Neto obtrna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

( Working capital)

3.2.2 Racio analiza solventnosti

Solventnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da izmiri obaveze u vidu

troškova kamata i dugoročnih zaduženja. Na osnovu izračunavanja solventnosti preduzeća
sagledava se dugoročni rizik investiranja banaka i drugih investitora u dato preduzeće.
Brojni su i složeni činioci dugoročne finansijske sigurnosti preduzeća. To su:
 Sredstva, odnosno vrednost i struktura imovine kojom preduzeće raspolaže,
 Struktura izvora finansiranja ili, kako se to često kaže, ukupnog kapitala preduzeća
(lasničkog i poverilačkog) i
 Profitabilnost preduzeća, odnosno njegva zarađivačka moć.33
U cilju procene dugoročne stabilnosti preduzeća, neophodno je u procesu analize
finansijskih izvštaja sagledati njegovu imovinsku strukturu. Imovinska pozicija preduzeća
analizira se na osnovu sledećih racia za koje su navedeni i obrasci izračunavanja
 raciom pokrića stalne imovine sopstvenim kapitalom
 raciom pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama
 racim pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom i
 raciom pokrića obrtne imovine neto obrtnim kapitalom34

Racio pokrića stalne imovine sopstvenim kapitalom

Navedeni racio solventnosti preduzeća prikazuje odnos sopstvenog odnosno
vlasničkog kapitala i stalne imovine preduzeća, tako da se izračunava na osnovu sledećeg
obrasca:

Kapital – Neuplaćeni upisani kapital- gubitak

33
Stevanović N., Malinić D., Milićević V.:Upravljačko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.,
34
Barjaktarović L.:Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

33
 Diplomski rad
Racio pokrića stalne imovine = ———————————————————
Stalna imovina
Stalna imovina namenjena je za dugogodišnje korišćenje bez namere prodavanja i
objedinjuje: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugoročne finansijske plasmane. U
cilju povoljne ocene solventnosti preduzeća od strane korisnika finansijskih izveštaja
potrebno je da vrednost ovog racia bude 1 odnosno da se preduzeće 100% finansira iz
sopstvenog kapitala.

Racio pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama

Obrazac za izračunavanje navedenog racia solventnosti je:

Kapital umanjen za neuplaćeni Dugoročna Dugoročne

Upisani kapital i gubitak + rezerisanja + obaveze
Racio pokrića
Stalne imovine i = ———————————————————————————
Zaliha
Stalna imovina + Zalihe + AVR
Racio pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom

Neto obrtni kapital (NOK) predstavlja deo dugoročnog pozajmljenog kapitala i

sopstvenog kapitala, namenjen za investiranje u obrtna sredstva, što će biće detaljnije
objašnjeno u radu.
Obrazac za izračunavanje ovog racia solventnosti je:

Kapital umanjen za Dugoročna Dugoročne Stalna

Neuplaćeni upisani + rezervisanja + obaveze - imovina
Kapital i gubitak
Racio pokrića
Zaliha NOK- om = ————————————————————————————
Zalihe + Aktivna vremenska razgraničenje

Racio pokrića obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom se izračunava po istom

obrascu kao i racio pokrića zaliha NOK-om, samo sa razlikom u broioci gde se umesto zaliha
obračunava ukupna obrtna imovina.
Kao jedan od važnih pokazatelja dugoročne finansijke stabilnosti preduzeća jeste
racio izvora finansiranja, na osnovu koga se sagledava finansijski rizik preduzeća.

34
 Diplomski rad
Finansijski rizik javlja se kao posledica nemogućnosti preduzeća da servisira u
predviđenom roku ugovorene obaveze po osnovu zaduženja, gde spadaju troškovi kameta i
otplata glavnica duga.

3.2.3 Pokazatelji zaduženosti

Pokazatelj zaduženosti omogućava sagledavanje koliko se poslovanje preduzeća

finansira iz sopstvenih a koliko iz pozajmljenih finansijkih izvora.Visok stepen zaduženosti
preduzeća za banku znači veći kreditni rizik i obratno.
Indikatori na osnovu kojih se procenjuje zaduženost datog privrednog subjekta mogu
biti:

Stepen zaduženosti
Ukupne obaveze
Stepen zaduženosti = ————————
Ukupna pasiva
Dakle, stepen zaduženosti prikzuje koliko zajmotražioc finansira svoje poslovanje
tuđim finansijskim sredstvima.
Racio spostvenog kapitala
Na osnovu navedenog racia, racio sopstvenog kapitala pokazuje koliki je udeo
sopstvenog kapitala u izvorima sredstava finansiranja preduzeća.
Ukupan kapital
Racio sopstvenog kapitala = ————————
Ukupna pasiva

3.2.4 Pokazatelji Profitabilnosti

Prinos preduzeća odnosno njegova profitabilnost prikazuje povećanje vlasničke

strukture kapitala na dugi rok ostvarene iz poslovanja. Profitabilnost zasniva se na zahtevu da
se uz što manje uloženih sredstava u procesu poslovanja ostvari maksimalna dobit i prinos.
Proces merenja profitabilnosti preduzeća je vrlo složen i zahteva analizu i merenje
činioca na osnovu kojih se vrednuje profitabilnost preduzeća.
Pokazatelji profitabilnosti mogu se svrstati na parcijalne i sintetičke. Parcijani
pokazatelji profitabilnosti utvrđuju se samo na osnovu izveštaja bilansa uspeha, dok

35
 Diplomski rad
utvrđivanje sintetičkih pokazatelja zahteva analizu i međuzavisnost finansijskih izveštaja
Bilansa stanja i Bilansa upeha.
Za merenje profitabilnosti koriste se sledeći pokazatelji:
 Stopa profitabilnosti prosečne ukupne imovine (ROA – Return On Assets)
 Stopa profitabilnosti deoničkog kapitala (ROE – Return on equity)
Stopa profitabilnosti prosečne ukupne imovine

ROA = Neto dobit

Ukupna imovina

Stopa povrata imovine (eng. return on assets) je indikator uspešnosti korićtenja

imovine u stvaranju dobiti. Dok pokazatelj obrtaja imovine izražava prihod od prodaje po
jednoj novčanoj jedinici imovine, stopa povrata imovine se odnosi na dobit koju poduzeće
generiše iz jedne novčane jedinice imovine.

Ovaj pokazatelj takođe govori kolika je intenzivnost imovine poduzeća. Kapitalno

intenzivne industrije poput proizvodnje automobila zahtevaju skupu opremu i mašine i
samim time imaju visok stepen intenzivnosti imovine (isto tako, visoki troškovi održavanja
imovine uticaće na smanjivanje dobiti, a samim time i na nižu vrednost profitabilnosti
imovine). ROA je dobit po dinaru imovine. Ako se iznos ROA ostvaruj u redu veličine  = 1,
investiranje u takve deonice smatra se profitabilnim.

Stopa profitabilnosti deoničkog kapitala

ROE = Neto dobit

Glavnica

36
 Diplomski rad
Stopa povrata glavnice (eng. return on equity) predstavlja možda i najznačajniji
pokazatelj profitabilnosti. Pokazuje koliko novčanih jedinica dobiti poduzeće ostvaruje na
jednu jedinicu sopstvenog kapitala. Na temelju usporedbe profitabilnosti sopstvenog kapitala
i profitabilnosti imovine te kamatne stope koja odražava cenu korišćenja tuđeg kapitala,
moguće je doći do zaključka o isplativosti korišćenja sopstvenim ili tuđim kapitalom.
Ukoliko su stope profitabilnosti sopstvenog kapitala vrlo visoke, pa čak i više od stopa
profitabilnosti imovine, poduzeću bi se isplatilo koristiti tuđim kapitalom, i obrnuto.

Slika 1. ROE pokazatelji profitabilnosti poslovanja preduzeća

Dakle, organizcija može imati dobar pokazatelj ROA i slab pokazatelj ROE i obratno.
Savremeni ili prošireni pristup DU Pont analize dovodi u vezu stopu neto dobitka sa
stopom pinosa na sopstvena sredstva35, na osnovu čega se dobija još jedan pokazatelja
profitabilnosti datog preduzeća. Do ovog pristupa došlo je, obzirom da aktivu pored stalnih i
obrtnih sredstava čini i finansijska aktiva odnosno gotovina i finansijski instrumenti, dok neto
dobitak čine poslovni dobitak ali i prihodi i rashodi koji su posledica finansijskih odluka u
datom preduzeću.U cilju dobijanja relevantnijih informacija u ovom pristupu detaljnije su
analizirani osnovni elementi obračuna ROE ( Stope neto prinosa na sopstvena sredstva).
Dekompozicija ROE

Neto dobitak Neto kamata Neto

posle poreza Neto aktiva posle poreza obaveze
ROE = ——————— x ——————— - —————— x ————
aktiva Sopstve Neto Sopstveni
Kapital obaveze kapital
ili

35
Skraćenica koja se koristi za ovu stopu je ROE (Return on Equity).

37
 Diplomski rad
Ukupne obaveze
ROE = ROA + { ROA – Troškovi kapitala ) x —————————}

Neto vlasnički kapital

3.2.5 Pokazatelji kapitala

Mera stabilnosti i solventnosti iskazuje se koeficijentom adekvatnosti kapitala

definisanog odnosom kapitala i imovine uvećane za imovinske vanbilansne stavke pri čemu
su imovina i vanbilansne stavke klasifikovane i ponderisane propisanim stepenom rizika.

Jemstveni kapital
X 100
Stopa adekvatnosti kapitala =
Ukupna ponderisana imovina

Nivo kapitala može biti adekvatan, kad pokriva sve rizike kojima je organizacija
izložena, zadovoljavajući u odnosu na rizike i sposobnosti menadžmenta da upravlja rizicima.
Nezadovoljavajući nivo kapitala može biti i kad je koeficijent adekvatnosti u
propisanom nivou, ali ako ne može podneti sve rizike. Stanje kada je kapital nedovoljan za
pokriće rizika, moguće je rešiti promenom strukture imovine ili dodatnim izvorima kapitala
(prodaja nove emisije deonica, manje isplate po osnovi dividendi, formiranjem rezervi koje se
svrstavaju u kapital itd.).
Ostali pokazatelji kapitala koji se temelje na podacima iz finansijskih izvještaja
organizacije, a mere kapitalne kategorije su nivo kapitala, kapital prema rizičnoj imovini,
pokazatelji kretanja vrednosti kapitala kroz vreme, pokazatelji duga, RAROC i RORAC
pokazatelji i sl.

Riziku prilgođen adobit

RAROC =
kapital

Neto dobit

RORAC =
Riziku prilagođeni kapital

38
 Diplomski rad
Sadržaj riziku prilagođene dobiti i riziku prilagođenog kapitala različit je za različite
korisnike. Cilj je identifikovanje visine prinosa iz poslovanja poslovne linije i upoređivanje
prinosa sa alociranim kapitalom. Dobit svih poslovnih linija može se uskladiti za rizik
(RAROC) tako da se očekivani gubici odbiju od dobiti zajedno s drugim troškovima.
Kapital se može uskladiti za rizik (RORAC) tako da su mu maksimalni gubici bazirani
na budućim prinosima ili na iznosu neophodanim za pokriće dobiti.
Informacije o pokazateljima RAROC i RORAC korisne su za analizu trendova
profitabilnosti, za poslovne odluke menadžmenta o budućim alokacijama sredstava i za
spoznaju koje aktivnosti i linije poslovanja donose dobit.

3.2.6 Tržišni pokazatelji poslovanja

Tržišni pokazatelji poslovanja u širem smislu smatraju se pokazateljima efikasnosti

vlasničkog kapitala. Tržišni pokazatelji značajni su za investitore na berzama i drugim
organizovanim tržištima kapitala.
Zarade po deonici (earnings per share - EPS) su pokazatelj profitne efikasnosti običnih
deonica (koeficijent dobiti) umanjena za obaveze vlasnicima preferencijalnih vrednosnih
papira i prosečnog broja izdatih običnih deonica tokom računovodstvenog perioda.

Neto dobit

EPS =
Broj izdatih običnih deonica

Mnoge korporacije izdaju konvertibilne vrednosne papire, opcije, varante ili druga prava
koji u slučaju konverzije mogu umanjiti zarade po običnoj deonici. Ako se zarade po deonici
umanje 3% ili više, onda organizacija ima kompleksnu kapitalnu strukturu
Dividendni prinos (dividend yield) je pokazatelj rezultata ulaganja u deonice
organizacije.
Dividende po deonici (dividends per share - DPS) su pokazatelj veličine tekućeg
novčanog toka koji godišnje primaju deoničari po svakoj svojoj deonici.
Cena po deonici (price per share - PPS) je pokazatelj cena deonica ostvarenih na
organizovanom tržištu kapitala, prvenstveno na berzi.

3.2.7 Ostali pokazatelji uspešnog poslovanja

Ako se menjaju kamatne stope, menjaju se i kamatni prihodi i kamatni rashodi.

39
 Diplomski rad
Uticaj na smanjenje dobiti najizraženiji je kad je imovina koja ne ostvaruje prihode
finansirana kamatnim obavezama.
Neto kamatna marža određena je strukturom bilansa i kamatnim stopama koje se
primenjuju na pojedine stavke aktive odnosno pasive. Pokazatelj neto kamatne marže
pokazuje diferencijalni kamatni prihod kao procenat prosečne imovine.
Merenje efikasnosti zaposlenih značajno je jer su troškovi zaposlenih najčešće glavna
komponenta troškova. Produktivnost zaposlenih merena u odnosu na trošak ili u odnosu na
broj zaposlenih pruža uvid u efikasnost poslovanja.
Merilo efikasnosti zaposlenih meri sposobnost organizacije da kontroliše nekamatne
troškove relativno prema neto operativnom prihodu.
Analitičari smatraju da ovaj pokazatelj kod većih organizacija treba da bude ispod 55%
operativnog prihoda.
Nulta tačka rentabilnosti - tj. koji je to minimalni obim proizvodnje na kome može
poslovati bez gubitka;
Zona rentabilnosti -od kog do kog obima proizvodnje tj. stepena iskorišćenosti kapaciteta
može poslovati sa dobitkom;
Optimum proizvodnje -na kom obimu proizvodnje tj. stepenu zaposlenosti može
očekivati najveću dobit.

40
 Diplomski rad

4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREDUZEĆA

„MINOS” AD GORNJI MILANOVAC

Analizom finansijskih izveštaja preduzeća "MINOS“ ad Gornji Milanovac, obuhvaćen

je period poslovanja za 2011 i 2012. godinu. Kao polazna osnova za analizu korišćeni su
zvanični računovodstveni izveštaji preduzeća (bilans uspeha i bilans stanja). Nominalni
podaci sadržani u ovim izveštajima, revalorizovani su zvaničnim koeficijentima za
revalorizaciju, i na osnovu tako objektiviziranih podataka izvršena je komparativna analiza.

4.1 OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

Šifra osnovne delatnosti: 3832

Naziv osnovne delatnosti: Ponovna upotreba razvrstanih materijala
Matični broj: 07315163
PIB: 100887786
Veličina preduzeća: Malo
Prosečan broj zaposlenih: 12

Akcionarsko društvo za proizvodnju i regeneraciju železničkog pribora "MINOS"

A.D. Gornji Milanovac (u daljem tekstu Društvo) sa sedištem u ulici Karađorđeva br. 33,
Gornji Milanovac, upisano je u sudski registar kod Trgovinskog suda u Čačku, registarski
uložak broj 1-210-00, dana 22.4.2003. godine Rešenjem broj Fi-325/2003.
Dana 27.12.2002. godine sprovedena je privatizacija i preduzeće prelazi u
Akcionarsko društvo "Minos" Gornji Milanovac sa 70% većinskog vlasništva privatnog
kapitala (konzorcijum zaposlenih - kupci). Promena oblika organizovanja upisuje se u sudski
registar kod Trgovinskog suda u Čačku dana 22.04.2003. godine, rešenjem Fi-325/03, sa
kojom se briše status Društvenog preduzeća, a upisuje se Akcionarsko društvo "MINOS"
Gornji Milanovac.
Dana 25.12.2003. godine Društvo vrši dokapitalizaciju, koja je verifikovana od strane
revizorske kuće i upisuje u Trgovinski sud u Čačku pod brojem Fi-1006/03, uložak 1-210-00,
sa kojim se verifikuje odnos upisanog kapitala većinskog akcionara prema manjinskim
akcionarima sa 70% prema 30%.

41
 Diplomski rad
Društvo je izvršilo prevođenje iz sudskog registra u Agenciji za privredne registre i
upisano pod brojem BD 34141/2005.dana 20.06.2005. godine. Rešenjem broj BD.
96126/2005. od 06.12.2005. godine upisana je promena osnivača.Društvo je izvršilo
usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima Rešenjem broj BD 236487/2006 sa
upisanim novčanim akcijskim kapitalom u iznosu od 281.632,34 eur-a i nenovčanim
kapitalom u iznosu od 22.176,55 eur-a..
Društvo je izvršilo usaglašavanje akata u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i
iste promene upisalo Rešenjem broj BD 138539/2012 od 29.10.2012. godine.

4.2 ANALIZA BILANSA STANJA

Analiza bilansa stanja i uspeha preduzeća, urađena je na osnovu podataka iskazanih u

zvaničnim obrascima na dan 31.12.2012. godine u Finansijskom izveštaju preduzeća.

Tabela 3. Bilans stanja na dan 21.12.2012. godine

42
Diplomski rad

43
 Diplomski rad

Ova opšta analiza finansijskih izveštaja služi za brzo sagledavanje trenda kretanja
imovine, kapitala i obaveza i troškova, prihoda, dobitaka preduzeća. Konkretno na
konkretnom primeru (Tabela 8) iz bilansa stanja preduzeća ’’Minos’’ a.d. Gornji Milanovac
za dve uzastopne godine (2011. i 2012.) možemo zaključiti sledeće činjenice u strukturi aktive
i promenama unutar nje, i pasive tj. kapitala i obaveza.

44
 Diplomski rad
 Prvo, što se tiče imovine i njene strukture primetićemo da u aktivi dominira obrtna
imovina, u odnosu na stalnu imovinu i taj trend je zastupljen u obadve posmatrane godine,
ali sa izvesnim slabljenjem učešća u 2012. godini. U okviru stalne imovine valja napomenuti
da nematerijalna ulaganja su nepromenjena, a učešće nekretnina, postrojenja i opreme i
biološka sredstva (sa blagim rastom 2012. u odnosu na 2011. usled povećanih ulaganja u
održanje postojećih i nabavci novih kapaciteta).
 Iznos od 437.000 dinara nematerijalnih ulaganja, odnosi se na udruživanje
sredstva sa Preduzećem PTP“Bečići Holiday“, na ime ulaganja za izgradnju naselja
apartmanskog tipa. Na ime ulaganja svojih sredstava u izgradnji apartmanskog naselja
„Minos“ a.d. ima pravo na besplatno korišćenje jednog apartmana površine 31,50 m 2, u roku
od 99. godina.S obzirom da se radi o dugoročnim ulaganjima Društvo je precenilo
nematerijalna ulaganja a potcenilo dugoročne finansijske plasmane od 437.000 dinara.36
 Obrtna imovina je u značajnom padu što možemo pripisati padu kratkoročnih
potraživanja i zaliha (i pored znatnog povećanja potraživanja). Jedino tumačenje je da je
preduzeće uspelo da smanji zalihe u 2012. godini ali ne i da naplati potraživanja.
 Zalihe materijala i rezervnih delova u ukupnom iznosu od 43.921.000 dinara
Društvo bilansira po prosečnim nabavnim cenama. Obračun izlaza zaliha materijala i
rezervnih delova, sitnog inventara i robe vrši se po prosečnoj nabavnoj ceni. Zaline su
usaglašene sa propisom.37
Unutar pasive situacija je sledeća:
 Od ukupnih izvora dominatna su sopstvena sredstva tj. vlasnički kapital koji blago
beleži rast u 2012. godini (taj porast duguje neraspoređenoj dobiti).
 Bilans stanja nam takođe pokazuje da za ove dve uzastopne godine raste
zaduženost preduzeća. Naročito je veliki rast kratkoročnih obaveza (naročito kratkoročne
finansijske obaveze i obaveze iz poslovanja).
 Na osnovu prezentirane dokumentacije (izvoda otvorenih stavki) i sprovedene
nezavisne potvrde salda za najznačajnija kratkoročna potraživanja, ovlašćeni revizor je
zaključio da su prikupljeni zadovoljavajući dokazi o usaglašenosti sa dužnicima. Društvo nije
vršilo obezvređenja od kupaca koja su starija od godinu dana u iznosu od 1.878.000 dinara,
čime je precenilo potraživanja od kupaca i finansijski rezultat a potcenilo rashode od
obezvređenja u iznosu od 1.878.000 dinara.38
 Društvo nije izvršilo rezervisanje za otpremnine, jubilarne nagrade i druga
rezervisanja za zapsolene u skladu sa MRS 19 – Primanja zaposlenih. Prema članu 22a

36
Podaci preuzeti iz napomene uz finansijski izveštaj preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac, D2.
Nematerijalna ulaganja (Prilog 3)
37
Ibidem, D4. Zalihe (Prilog 3)
38
Ibidem, D5. Kratkoročna potraživanja (Prilog 3)

45
 Diplomski rad
Zakona o porezu na dobit rezervisanja po prethodno navedenim osnovama ne priznaju se u
Poreskom bilansu i za iznos ovih rezervisanja vrši se uvećanje poreske osnovice.39
 Kratkoročne finansijske obeveze preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac u iznosu
od 10.360.000 dinara su uvećane u 2012. godini u usaglašene su sa kreditorom, u skladu sa
članom 20 Zakona o računovodstvu i reviziji.40
 Obaveze poslovanja tokom 2012. godine su uvećane i na osnovu prezentirane
dokumentacije (izvoda otvorenih stavki) i sprovedene bezavisn epotvrde salda za
najznačajnije kratkoročne obeveze revizor je prikupio zadovoljavajući revizorki dokaz o
usaglašenosti istih.41

4.3 ANALIZA BILANSA USPEHA

U daljem razmatranju daće se prikaz skraćene forme bilansa uspeha za dve uzastopne
godine (Tabela 4).
Kao i kod bilansa stanja, i ovde nam opšta finansijska analiza kod bilansa uspeha
otkriva tedenciju kretanja prihoda i rashoda i dobiti.
Na samom početku možemo primetiti da preduzeće ’’Minos’’ a.d. Gornji Milanovac u
2012. godini ostvaruje poslovni dobitak, ispod nivoa ostvarenog u 2011. godini.
Poslovni prihodi su u ogromnom padu u 2012. Godini, u odnosu na 2011. godinu, sa
akcentom na naročiti pad prihoda od prodaje, dok na strani poslovnih rashoda najveći pad
imaju troškovi materijala, troškovi zarada i ostali poslovni rashodi.
I pored svega preduzeće je tokom 2012. godine ostvarilo povoljan neto dobitak u
iznosu 1.333.000 dinara, a neto dobitak za 2011 .godinu iznosio je 109.000 dinara.
Takođe i finanisjski rashodi pokazuju trend pada u 2012. godini od 83,5% u odnosu na
2011. godinu, i to rashodi koji se odnose na nabavnu vrednost prodate robe (6.763.000
dinara), troškovi materijala (3.888.000 dinara), troškovi zarada, nakna. zarada i ostali lič.
primanja (4.334.000 dinara), troškovi amortizacije i rezervisanja (678.000 dinara), troškovi
proizvodnih usluga (2.408.000 dinara). Troškovi ostalih usluga u iznosu od 1.029.000 dinara
odnose se na troškove registracije vozila, advokatske usluge, zaštite na radu i sponzorstva.
Ostali nematerijalni troškovi u iznosu od 100 hiljada dinara odnose se na sudske troškove,
takse, troškove oglasa i dr.42

39
Ibidem, D11. Dugoročna rezervisanja (Prilog 3)
40
Ibidem, D12. Kratkoročne finansijske obeveze (Prilog 3)
41
Ibidem, D13. Obaveze iz poslovanja (Prilog 3)
42
Podaci preuzeti iz napomene uz finansijski izveštaj preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac, D17. Poslovni
rashodi (Prilog 3 )

46
 Diplomski rad

Tabela 4. Bilans uspeha na dan 31.12.2012. godine

47
 Diplomski rad

4.4 GRAFIČKA ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA

Pre nego što pređemo na racio tj. pokazatelje finansijskog položaja preduzeća,
pokušaćemo da na još jedan način prikažemo kvalitet njegove finansijske situacije tj. bilans
stanja i uspešnost poslovanja (bilans uspeha) tako što ćemo prikazati podatke u formi
grafikona. Koristićemo i mala dobijanja u smislu da smo izvršili sažimanje pojedinih pozicija
kod bilansa stanja (zalihama smo dodali ABP, dugoročnim obavezama u pasivi smo
pridružili dugoročna rezrevisanja a kratkoročnim obavezama poziciju ABP). Takođe smo
stavili ukupne iznose pozicija u odnos sa ukupnom aktivom tj. pasivom i tako dobili učešća
istih u aktivi i pasivi.

4.4.1 Grafička analiza bilansa stanja za 2011. i 2012. godinu

48
 Diplomski rad
Aktiva Tabela 5: Bilans stanja na dan 31.12.2011. Pasiva

Stalna imovina = 16.397.000 Sopstveni kapital = 23.344.000

16.397.000 23.344.000
 20, 4%  29%
80.373.000 80.373.000

Zalihe =46.068.000 Dug rezervisanja + dug. Obaveze = 57.029.000

46.068.000 57.029.000
 57,3%  70,9%
80.373.000 80.373.000

Potraživanja i plasmani = 17.908.000 Kratkoročne obaveze = 57.029.000

17.908.000 57.029.000
 22,3%  62, 2%
80.373.000 80.373.000

Gotovina = 12.000
12000
 0%
80373000

Grafikon 1. Aktiva za 2011.godinu

57.30%

20.40% 22.30%

0.00%

Stalna imovina Zalihe Potraživanja i plasmani Gotovina

Grafikon 1. Aktiva za 2011. godinu

Grafikon 2. Pasiva za 2011. godinu

70.90%
62.20%

29.00%

Sopstveni kapital Dug.rezerv+obaveze Kratkoročne obeveze

Grafikon 2. Aktiva za 2011. godinu

49
 Diplomski rad
Iz grafikona 1 se može uočiti da učešće stalne imovine u ukupnoj aktivi u 2011. godini
iznosi 20,4%, zaliha 57,3%, potraživanje i plasmani 22,3% i gotovina 0%.
Iz grafikona 2 se može uočiti da da učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi u
2011. godini iznosi 29%, dugoročna rezervisanja i obaveze 70,90%, a kratkoročne obaveze
62,20%.
Aktiva Tabela 6: Bilans stanja na dan 31.12.2012. Pasiva

Stalna imovina = 28.624.000 Sopstveni kapital = 24.677.000

28.624.000 24.677.000
 32, 4%  27,9%
88.394.000 88.394.000

Zalihe =73.921.000 Dug rezervisanja + dug. Obaveze = 63.717.000

43.921.000 63.717.000
 49, 6%  72,1%
88.394.000 88.394.000

Potraživanja i plasmani = 15.849.000 Kratkoročne obaveze =63.717.000

15.849.000 63.717.000
 17,9%  72,1%
88.394.000 88.394.000

Gotovina = 50
50.000
 0, 05%
88.394.000

Grafikon 3. Aktiva za 2012. godinu

49.60%

32.40%

17.90%

0.05%

Stalna imovina Zalihe Potraživanja i plasmani Gotovina

Grafikon 3. Aktiva za 2012. Godinu

50
 Diplomski rad

Grafikon 4. Pasiva za 2012. godinu

72.10% 72.10%

27.90%

Sopstveni kapital Dug.rezerv+obaveze Kratkoročne obeveze

Grafikon 4. Pasiva za 2012. godinu

Iz grafikona 3 se može uočiti da učešće stalne imovine u ukupnoj aktivi u 2012. godini
iznosi 32,4%, zaliha 49,6%, potraživanje i plasmani 17,9% i gotovina 0,05%.
Iz grafikona 4 se može uočiti da da učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi u
2012. godini iznosi 27,9%, dugoročna rezervisanja i obaveze 72,10%, a kratkoročne obeveze
72,10%.
Kao što se može iz grafikona videti, preduzeće u obadve uzastopne godine raspolaže
sa sopstvenim kapitalom koji je bio dominatan u ukupnoj pasivi preduzeća u 2011. godini u
odnosu na 2012. Ulaganja u stalnu imovinu za obe posmatrane godine pokrivene su
sopstvenim kapitalom, a takođe sopstveni kapital služi i za finansiranja jednog dela zaliha tj.
obrtne imovine.
Na osnovu gore navedenog možemo zaključiti da je reč o preduzeću sa jakom i
stabilnom finansijskom situacijom.
Ulaganja u obrtnu imovinu rastu i to intenzitetom većim nego što su ulaganja u stalnu
imovinu. Ta ulaganja su u obadve godine pokrivena sredstvima iz dugoročnih izvora (tj.
sopstvenih i pozajmljenih).
Što se pasive tiče, možemo primetiti da učešće dugoročnih rezervisanja i dugoročnih
obaveza ima tedenciju rasta dugoročnih zaduženosti preduzeću u toku 2012., u odnosu na
2011. godinu, takođe na drugoj strani kratkoročne obaveze rastu tokom 2012. godine.

4.4.2 Grafička analiza Bilansa uspeha za 2011. i 2012. godinu

Rashodi Tabela 7: Bilans uspeha za 2011. Prihodi

Poslovni rashodi = 29.238.000 Poslovni prihodi = 34.312.000

51
 Diplomski rad

29.238.000 34.312.000
 84,3%  98,6%
34.660.000 34.769.000

Poslovni rashodi = finansijski + ostali Neposlovni prihodi = fin. + ostali

rashodi 457.000 = 457.000+0
5.422.000= 3.359.000+2.063.000 457.000
 1,31%
5.422.000 34.769.000
 15, 6%
34.660.000

Dobitak pre poreza = 109.000

109.000
 0,3%
34.660.000

Grafikon 5. Rashodi u 2011. godini

84.30%
15.60% 0.30%

Grafikon 5. Rashodi u 2011. godini

Grafikon 6. Poslovni prihodi u 2011. godini

98.60%

1.31%

Poslovni prihodi Neposlovni prihodi

Grafikon 6. Poslovni prihodi u 2011. godini

Sa grafikona 5 se može uočiti da poslovni rashodi preduzeća u 2011. godini čine 84,
30%, Poslovni rashodi (finansijski rashodi + ostali rashodi) čine 15,60%, i dobitak pre
oporezivanja 0,30%. Sa grafikona 6 se može uočiti da poslovni prihodi za 2011. godinu
iznose 98,60%, a neposlovni prihodi 1,31%.

52
 Diplomski rad
Poslovne prihode preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac čine: prihod od prodaje
robe i učinka umanjene za poreske dažbine i date popuste nezavisno od momenta naplate;
prihodi od aktivranja i potrošnje učinka priznaju se po ceni koštanja; prihodi od aktiviranja i
potrošnje robe priznaju se po nabavnoj ceni; prihodi od dotacija, regresa, kompenzacija,
povraćaja dažbina po osnovu prodaje robe i učinka; prihodi od donacija, zakupa, članarina i
tantijema.
Poslovne rashode preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac čine: nabavna vrednost
prodate robe, troškovi materijala za izradu, troškovi ostalog materijala, troškovi goriva i
eneregije, troškovi bruto zarada i naknada zarada, ostali lični rashodi, troškovi proizvodnih
usluga, troškovi amortizacije i rezervisanja i nematerijalni troškovi (porezi i doprinosi
nezavisnih od rezultata). Svi rashodi se priznaju nezavisno od plaćanja.
Finanasijske prihode čine: finanasijski prihodi od kamata, od pozitivnih kursnih
razlika, od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali finansijski prihodi.
Finanasijske rashode čine: finanasijski rashodi po osnovu kamata, negativnih
kursnih razlika, rashodi po osnovu efekata valutne klauzule i ostali finansijski rashodi.
Ostale prihode čine: dobici od prodaje nekretnina, postrojenja, opreme, materijala,
viškovi osim viškova zaliha učinka, naplaćena otpisna potraživanja, prihodi po osnovu
ugovorene zaštite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza i prihodi od ukidanja dugoročnih
rezervisanja. Ostali prihodi obuhvataju i prihode od usklađivanja vrednosti imovine koju čine:
prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina,
postrojenja, opreme, dugoročnih finansijskih plasmana, hartija od vrednosti, zaliha, osim
zaliha učinka, kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih finnasijksih plasamana i prihoda od
usklađivanja vrednosti imovine.
Ostale rashode čine: gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih
ulaganja, postrojenja, opreme, materijala, manjkovi osim manjkova zaliha učinka, rashodi po
osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, rashodi po osnovu otpisa potraživanja. Ostali
rashodi obuhvataju i rashode po osnovu obezvređivanja imovine (obezvređenje nematerijalnih
ulaganja, obezvređenje nekretnina, postrojenja, opreme, obezvređenje dugoročnih plasmana,
obezvređenje zaliha materijala i robe, obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finanasijskih
plasmana).
Rashodi Tabela 8: Bilans uspeha za 2012. Prihodi

Poslovni rashodi = 18.939.000 Poslovni prihodi = 19.775.000

18.939.000 19.775.000
 78, 6%  77,3%
24.111.000 25.571.000

53
 Diplomski rad

Poslovni rashodi = finansijski + ostali Neposlovni prihodi = fin. + ostali

rashodi 5.816.000 = 135.000+5.681.000
5.172.000= 20.000+5.152.000 5.816.000
 22,8%
5.172.000 25.571.000
 21,5%
24.111.000

Dobitak pre poreza = 1.480.000

1.480.000
 6,1%
24.111.000

Grafikon 7. Poslovni rashodi za 2012. godinu

78.60%

21.50%
6.10%

Grafikon 7. Poslovni rashodi za 2012. godinu

Sa grafikona 7 se može uočiti da poslovni rashodi preduzeća u 2012. godini čine
78,6%, Poslovni rashodi (finansijski rashodi + ostali rashodi) čine 21,50 %, i dobitak pre
oporezivanja 6,10%.

Grafikon 8. Poslovni prihodi za 2012. godinu

77.30%

22.80%

Poslovni prihodi Neposlovni prihodi

Grafikon 8. Poslovni prihodi za 2012. godinu

Sa grafikona 8 se može uočiti da poslovni prihodi za 2012. godinu iznose 77,30%, a
neposlovni prihodi 22,8%.

54
 Diplomski rad
Na osnovu prethodne grafičke analize možemo zaključiti sledeće: poslovni prihodi
zadržavaju trend pada za 21,3% u 2012. godini, u odnosu na 2011. godinu, poslovni rashodi,
takođe, u 2012. godini beleže pad od 5,7% u odnosu na 2011. godinu
Za obadve posmatrane godine preduzeća ’’Minos’’ a.d. Gornji Milanovac ostvaruje
pozitivan rezultat i dalja analiza će pokazati da li je on u korelaciji sa profitabilnošću.

4.5 ANALIZA IZVEŠTAJA O TOKOVIMA GOTOVINE

U tabeli 9. dat je prikaz Izveštaja o tokovima gotovine na dan 31.12.2012. godine

preduzeća „Minos“ ad Gornji Milanovac.
Bilans novčanih tokova predstavlja formalno objašnjenje uzroka promena iznosa
gotovine i gotovinskih ekvivalenata u toku analiziranog perioda. Drugim rečima, bilans
novčanih tokova ukazuje na izvore povećanja i smanjenja gotovine.U svrhu formiranja
izveštaja o novčanim tokovima na bazi bilansa stanja koristiće se podaci o promenama
vrednosti bilansnih pozicija između dva sukcesivna perioda.
Bilansne pozicije su grupisane prema sadržini u tri grupe aktivnosti: osnovna
delatnost, finansijske aktivnosti i investicione aktivnosti. Važno je napomenuti da pozitivan ili
negativan novčani tok, ostvaren iz različitih aktivnosti preduzeća, ne znači da ta delatnost
donosi pozitivne ili negativne rezultate. Ove promene označavaju samo pravce prelivanja
novčanih sredstava između pojedinih bilansnih pozicija, razvrstanih na navedeni način (tabela
9).

55
 Diplomski rad

Tabela 9. Izveštaj o tokovim agotovine na dan 31.12.2012.

56
 Diplomski rad

Prema podacima objektiviziranog bilansa stanja za 2012. godinu, novčani tok je bio
sledeći:
- neto novčani tok iz osnovne delatnosti je bio pozitivan i iznosio je 9.026 hiljada
dinara u 2012. godini, i 50.444 hiljada dinara u 2011. godini.
- neto novčani tok iz aktivnosti investiranja bio je pozitivan i iznosio je 3.306 hiljada
dinara u 2012. i 1.510 hiljada dinara u 2011. godini.
- neto novčani tok iz aktivnosti finansiranja bio je pozitivan i iznosio je 1.665 hiljada
dinara u 2012. godini, a u 2011. godini 0 dinara.

57
 Diplomski rad
- ukupan neto novčani tok bio je pozitivan, što je dovelo do povećanja iznosa gotovine
sa 8.000 hiljada dinara na početku perioda, na 38.000 hiljada dinara na kraju.

4.6 ANALIZA IZVEŠTAJA O PROMENAMA NA KAPITALU

U tabeli 10 dat je prikaz Izveštaja o promenama na kapitalu na dan 31. 12.2012.

godine preduzeća “Minos” ad. Gornji Milanovac.

Tabela 10. Izveštaj o promenama na kapitalu na dan 31.12.2012.

Iz tabele 10 se može uočiti sledeće:

 Stanje na dan 01.01.2012. godine je bio: osnovni kapital 16.419.000 dinara,

revaloroizacione rezerve 4.671.000 dinara, neraspoređeni dobitak 2.254.000 dinara i
Ukupno 23.334.000 dinara.
 Vrednost osnovnog kapitala (16.419.000) i revalorizacionih rezervi (4.971.000) je
nepromenjen tokom 2011. i 2012. godine.
 Tokom 2012. godine neraspoređeni dobitak je uvećan za 62,8 % i iznosio je
3.587.000 dinara.
 Ukupne promene na kapitalu tokom 2012. godine su uvećane za 1.333.000 dinara i
iznose 24.677.000 dinara u odnosu na 2011. godinu.
58
 Diplomski rad

4.7 OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE

Kao što smo videli opšta finansijska analiza i pored toga što je uspela da nam otkrije
trendove u kretanju pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha ipak nije u stanju sve bitne detalje
za sagledavanje finansijskog položaja i zarađivačke sposobnosti preduzeća. Zato je sledeći
korak racio analiza tj. analiza pomoću racia tj. pokazetelja. Inače racio 43 predstavlja broj koji
pokazuje odnos između dve vrednosti koje su iskazane u finansijskim izveštajima i najčešće
su izraženi u vidu razlomaka, količina ili procenta. Postoje:
1. racio analiza likvidnosti ili kratkoročne finansijske situacije
2. racio analiza solventnosti ili dugoročne finansijske sigurnosti
3. racio analiza profitabilnosti (tj. zarađivanje spososobnosti preduzeća)
Izračunavanjem svih ovih racia u određenom vremenskom periodu (u našem slučaju 2
godine) pokušaćemo da detaljnije ustanovimo trend kretanja određenih vrednosti u preduzeću
i sa većom sigurnošću odgovorimo na pitanje o finansijskom položaju preduzeća ’’Minos’’
a.d. Gornji Milanovac.

4.7.1 Likvidnost

Likvidnost preduzeća predstavlja sposobnost preduzeća da na vreme izmiri (plati) svoje

dospele kratkoročne obaveze ali i da posle toga raspolaže sa dovoljno obrtnih sredstava za
nastavak tekuće poslovne aktivnosti. Kako se likvidnost odnosi na održanje kratkoročne
finansijske sigurnosti preduzeća, as kratak rok se smatra vremenski period do jedne godine
dana, cela analiza se odnosi na obrtnu imovinu.

1) Opšti racio likvidnost

Opšti racio likvidnost ili racio tekuća likvidnost je sposobnost preduzeća da sa ukupno
raspoloživim obrtnim sredstvima ispuni svoje kratkoročne (tekuće) obaveze.

Opšte racio likvidnosti = obrtna sredstva =

kratkoročne obaveze

Tabela 11. Koeficijent likvidnosti

Koeficijent likvidnosti 2011. 2012.

1. Obrtna imovina 63.976.000 59.770.000
2. Kratkoročne 57.029.000 63.717.000
obeveze
Indikator: 1/2 1,12 0,94

43
Racio brojevi (od engleske reči ratio, što znači – odnos, račun)

59
 Diplomski rad
Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa 1,12 (2011),
0,94 (2012), dinara obrtnih sredstava, i možemo primetiti da je likvidnost u padu tokom 2012.
godine.
U praksi je dugo važilo uverenje da je situacija preduzeća što se likvidnosti tiče
utoliko bolja ukoliko preduzeće pri postojećim kratkoročnim obavezama raspolaže sa što je
moguće primerenijim obimom obrtne imovine. Tačnije, smatra se da je odnos obrtne imovine
i kratkoročnih obaveza 2:1 optimalan.
Danas, međutim u savremenim uslovima poslovanja ovaj odnos može da bude i manji
a da to ne znači da je pogoršana likvidnost preduzeća.
U našem slučaju racio od 1,12 u toku 2011. godini je iznad 1 što govori o jako
povoljnoj likvidnosti, i da preduzeće je tokom 2011. godine uspelo da pokrije sve kartkoročne
obeveze likvidnim sredstvim a i potraživanjima.
Ali ćesto se dešava da preduzeće i pored racio likvidnosti većim od 1 može imati i
vrednost 0,94 u 2012. godini, zbog izrazito velikih potraživanjima koja su slabo naplativa. S’
toga moramo uzeti u obzir bitne stvari vezane za obrtna sredstva i kratkoročne obaveze kao
što je brzina obrta zaliha i potraživanja kao i rokove dospeća kratkoročnih obaveza.
2) Rigorozni racio likvidnosti

rigorozni racio likvidnosti = likvidna sredstva

kratkoročne obaveze

Tabela 12. Rigorozni racio likvidnosti

Rigorozni racio 2011. 2012.

likvidnosti
1. Likvidna sredstva 17.908.000 15.849.000
2. Kratkoročne obeveze 57.029.000 63.717.000
Indikator: 1/2 0,31 0,25

Znači od obrtnih sredstava se oduzimaju zalihe (kao najmanja likvidna sredstva) i tako
dobijena sredstva stavljaju se u odnos sa kratkoročnim obavezama. Ovaj racio je poznat kao
ACID TEST i predstavlja pravilo da odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza bude
1:1 (sve iznad govori o dobroj likvidnosti).
Kada se posmatra Koeficijent likvidnosti II stepena, (tj. pokazatelj pokrića
kratkoročnih obaveza likvidnim sredstvima i potraživanjima), može se uočiti da se njegove
vrednosti kreću u rasponu od 0.31 do 0.25. Vrednost manja od 1, ukazuje da je deo
kratkoročnih obaveza pokriven stalnom imovinom, što se ne može smatrati povoljnim
pokazateljem.

60
 Diplomski rad
3) Likvidna sredstva prema kratkoročnim obavezama

Tabela 13. Likvidnost sredstava prema kratkoročnim obavezama

Likvidna sredstva prema kratkoročnim 2011. 2012.

obavezama
1. Kratkoročni finanasijksi plasmani i gotovina 17.908.000 15.849.000
2. Kratkoročne obeveze 57.029.000 63.717.000
Indikator: 1/2 0,31 0,25

Odnos prosečnih potraživanja od kupaca prema prosečnim obavezama prema

dobavljačima može biti veoma koristan sa stanovišta praćenja finansijske discipline samog
preduzeća i njegovih poslovnih partnera.
Visoka vrednost ovog pokazatelja označava da je veći iznos sredstava prosečno
zadržanih od strane kupaca, nego što je iznos prosečnih obaveza prema dobavljačima. Ne
može se odrediti neki fiksna "poželjna" ili "najbolja" vrednost ovog pokazatelja, jer ona je
veoma zavisna od poslovne politike i delatnosti preduzeća.
Generalno je za samo preduzeće bolje da ima što nižu vrednost, a uslovno se može reći
da je njegova vrednost oko 1 prihvatljiva.
Vrednosti ovog indikatora kod analiziranog preduzeća kreću se između 0,31 i 0,25.
U periodima kada preovladava trend porasta njegove vrednosti, odnosno povećanja
odnosa potraživanja od kupaca i obaveza prema dobavljačima, ova pojava se može smatrati
negativnom u pogledu likvidnosti.

4) Neto obrtna sredstva

neto obrtna sredstva = obrtna sredstva - kratkoročne obaveze
Pokazuju koji deo obrtnih sredstava je pribavljen iz dugoročnih izvora finansiranja.
Prema pravilu finansiranja (horizontalnom) dugoročni izvori finansiranja služe pored stalne
imovine i za finansiranje trajnih obrtnih sredstava

Tabela 14. Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva 2011. 2012.

1. Obrtna sredstva 63.976.000 59.770.000
2. Kratkoročne obeveze 17.908.000 15.849.000
Indikator: 1-2 46.068.000 40.921.000

61
 Diplomski rad
Ovaj pokazatelj je u velikom porastu što je pokazatelj izuzetno povoljne likvidnosti
preduzeća. Neto obrtna sredstva se mogu izračunati i kao razlika između dugoročnih izvora
finansiranja (digoročni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje vrednosti fiksnih sredstava.
Na kraju ovog dela analize možemo zaključiti da preduzeće ’’Minos’’ a.d., G.
Milanovac u ove 2 uzastopne godine uspeva da obezbedi pokriće kratkoročnih obaveza
oslobođenim viškom gotovine iz poslovanja. Racio u obadve godine su dosta visoki i samim
tim preduzeće nema problema sa izmirivanjem obaveza na kratak rok.

4.7.2 Solventnost
Solventnost se definiše kao dugoročna finansijska sigurnost i definiše se kao
sposobnost preduzeća da u roku i prema unapred utvrđenoj dinamici izmiruje troškove kamata
i vrši plaćanje svih dugoročnih obaveza. Ona zavisi od mnogo faktora:
- vrednosti i strukture imovine preduzeća,
- vrednosti istrukture izvora finansiranja tj. kapital preduzeća,
- profitabilnosti preduzeća.
Postoji pravilo da ulaganja u stalnu imovinu budu pokrivena riziko kapitalom tj.
vlasničkim kapitalom. Ali sa obzirom na savremene uslove poslovanja, dozvoljeno je da se
deo stalne imovine finansira i dugoročnim obavezama.

Takođe se smatra da je preduzeće sigurnije ako u pasivi ima više sopstvenog kapitala
(najmanje 50%). Međutim, danas, učešće pozajmljenog kapitala u pasivi nije zanemarljivo i to
ne predstavlja znak za uzbunu tj. finansijsku nesigurnost preduzeća.

kapital
1) Racio pokrića stalne imovine = ______________________
stalna imovina

Tabela 13. Racio pokrića stalne imovine

Racio pokrića stalne imovine 2011. 2012.

1. Kapital 23.344.000 24.677.000
2. Stalna imovina 16.397.000 28.624.000
Indikator: 1/2 1,42 0,92

Ovaj racio nam pokazuje u kojoj meri je stalna imovina kao najrizičniji deo aktive
finansirane sopstvenim kapitalom. Vrednost ovog pokazatelja oko 1, koji u 2012. godini

62
 Diplomski rad
iznosi 0,92, a u 2012. godini 1,42 znači da je stalna imovina solidno pokrivena trajnim
kapitalom preduzeća Minos.

2) Racio pokrića Dugoročni izvori prema stalnoj imovini

Racio pokrića stalne imovine = kapital + dugoročne obeveze

stalna imovina

Tabela 14. Racio pokrića Dugoročni izvori prema stalnoj imovini

Racio pokrića Dugoročni izvori prema stalnoj 2011. 2012.

imovini
1. Kapital 23.344.000 24.677.000
2. Dugoročne obeveze 57.029.000 63.717.000
3. Stalna imovina 16.397.000 28.624.000
Indikator: (1+2)/3 4,9 3,1

Ovaj racio pokazuje u kojoj meri je pored stalne veći deo obrtne imovine tj. zaliha
finansirano iz dugoročnih izvora. Pokazatelj (koeficijent) pokrića stalne imovine dugoročnim
izvorima ima vrednosti od 4,9 do 3,1, uz promenljivi trend.

Vrednost iznad 1, koja u 2011. godini iznosi 4,9, a u 2012. Iznosi 3,1 ukazuju na to da
je stalna imovina potpuno pokrivena dugoročnim izvorima. Osim toga, ovaj pokazatelj obično
ima veću vrednost od prethodnog, s obzirom da se u dugoročne izvore, osim kapitala,
uključuju i dugoročne obaveze. To sve ide u prilog povoljnoj finansijskoj strukturi i da je
solventnost našeg preduzeća na zavidnom nivou.

Kako su sve tri godine racio iznad 1 to govori o jako izraženoj solventnosti preduzeća
i kako racio opada od 2011. do 2012. preduzeće pokazuje lošiju solventnost i u budućnosti.

kapital
3) Racio zaduženosti = _____________________
Ukupne obaveze

63
 Diplomski rad
Tabela 15. Racio zaduženosti

Racio zaduženosti 2011. 2012.

1. Kapital 23.344.000 24.677.000
2. Dugoročna rezervisanja 0 0
3. Dugoročne obaveze 0 0
4. Kratkoročne obaveze 57.029.000 63.717.000
Indikator: 1/ (2+3+4) 0,41 0,39

Da bi dobili još bolju sliku o solventnosti služi nam racio zaduženosti koji predstavlja
jedan od češće korišćenih pokazatelja finansijskog leveridža.

Ovaj racio pokazuje stepen opterećenosti vlastitog kapitala ukupnim obavezama

(dugoročna rezervisanja + dugoročne obaveze + kratkoročne obaveze) i što racio ima manju
vrednost to je veća sigurnost dugoročnih poverilaca i preduzeće je solventnije. Ako
pogledamo pokazatelje za ove dve uzastopne godine, videćemo da preduzeće ’’Minos’’ stoji
jako povoljno što se tiče opterećenosti i prezaduženosti, jer su vrednosti u oba slučaja data
ispod 1 koja se uzima kao normala. To je posledica dominantnog učešća vlasničkog kapitala u
ukupnom kapitalu. Ipak, moramo da konstatujemo da racio opada tokom 2012. godine što je
pozitivna tendencija jer se preduzeće sve manje dugoročno zadužuje.

Na kraju možemo zaključiti da je analiza nedvosmisleno pokazala da preduzeće

’’Minos’’ a.d. G. Milanovac ima jako povoljnu finansijsku strukturu i odlikuje se visokim
nivoom dugoročne finansijske sigurnosti.

4.7.3 Rentabilnost
Rentabilnost se definiše kao uspešnost poslovanja preduzeća tj. njegova zarađivačka
sposobnost u određenom vremenskom periodu. Najvažniji pokazatelji rentabilnoisti su:
1) Stopa neto dobiti = Neto dobit posle oprezivanja
Ukupan prihod

Tabela 16. Stopa neto dobiti

Stopa neto dobiti 2011. 2012.

1.Neto dobit posle 109.000 1.480.000
oprezivanja
2. Ukupan prihod 34.312.000 19.775.000
Indikator: 1/2 0,003 0,07

64
 Diplomski rad
Stopa neto dobiti, kao odnos neto dobiti posle oporezivanja i ukupnog prihoda, ima
vrednosti od 0.003% do 0,07% uz rastući trend u poslednjem posmatrom periodu.

2) Stopa prinosa na kapital = Neto dobitKapital

posle oporezivanja

Tabela 17. Stopa prinosa na kapital

Stopa prinosa na kapital 2011. 2012.
1.Neto dobit posle 109.000 1.480.000
oprezivanja
2. Kapital 23.334.000 24.677.000
Indikator: 1/2 0,004 0,06

Stopa prinosa na kapital, kao odnos neto dobiti i angažovanog sopstvenog kapitala,
ima vrednosti od 0,004% do 0,06% uz rast trenda u 2012.

3) Stopa prinosa na ukupnu aktivu =Neto dobit posleaktiva

Ukupna oporezivanja

Tabela 18. Stopa prinosa na ukupnu aktivu

Stopa prinosa na kapital 2011. 2012.

1.Neto dobit posle 109.000 1.480.000
oprezivanja
2. Ukupna aktiva 80.373.000 88.394.000
Indikator: 1/2 0,001 0,02
Stopa prinosa na ukupnu aktivu, kao pokazatelj efektivnosti celokupne imovine, ima
vrednosti od 0,001% do 0,02% uz rastući trend u toku 2012. godine.

4) Odnos ukupnih prihoda i rashoda = ukupni prihod/ukupni rashod

Tabela 19. Odnos ukupnih prihoda i rashoda

Odnos ukupnih prihoda i 2011. 2012.

rashoda
1.Ukupan prihod 25.591.000 19.775.000
2. Ukupan rashod 24.111.000 18.939.000
Indikator: 1/2 1,06 1,04

65
 Diplomski rad
Odnos ukupnih prihoda i rashoda tokom analiziranog perioda prikazan je u prethodnoj
tabeli. Kada je vrednost ovog pokazatelja veća od 1, to znači da je ukupan prihod veći od
ukupnih rashoda, odnosno da je preduzeće Minos poslovalo sa pozitivnim rezultatom pre
oporezivanja, i obrnuto.

5) Odnos poslovnih prihoda i rashoda: Poslovni prihod/poslovni rashod

Tabela 20. Odnos poslovnih prihoda i rashoda

Odnos poslovnih prihoda i 2011. 2012.

rashoda
1.Poslovni prihod 34.312.000 19.775.000
2. Poslovni rashod 29.238.000 18.939.000
Indikator: 1/2 1,17 1,04

Kada je vrednost ovog pokazatelja veća od 1, odnosno kada su poslovni prihodi veći
od poslovnih rashoda, to ukazuje na činjenicu da osnovna delatnost preduzeća daje pozitivne
rezultate. U suprotnom slučaju, tj. kada je njegova vrednost manja od 1, osnovna delatnost
donosi gubitke.

6) Stopa poslovnog gubitka = poslovni dobitak

Poslovni prihod

Tabela 21. Stopa poslovnog dobitka

Stopa poslovnog dobitka 2011. 2012.

1.Poslovni dobitak 109.000 1.480.000
2. Poslovni prihod 34.312.000 19.775.000
Indikator: 1/2 0,003 0,07

Kako su kod stope poslovnog dobitka značajni pored obima prodaje, prodajnih cena i
strukture cene koštanja i troškovi perioda (tj. troškovi prodaje, troškovi uprave, troškovi
administracije), mi na ovu stopu možemo dosta uticati poboljšanjem efikasnosti upravljanja
ovim troškovima
Na identične zaključke kao i prethodni indikator, upućuje stopa poslovnog dobitka.
Naime, za iste periode za koje je odnos poslovnih prihoda i rashoda veći od 1, stopa
poslovnog dobitka je pozitivna, dok je u obrnutom slučaju - negativna. U obe posmatrane
godine preduzeće je imalo poslovni dobitak, ispod 1., što ukazuje da imamo mali neto
dobitak bez gubitka upravo zbog velikog učešća dugova koji su pribavljeni uz visoke

66
 Diplomski rad
kamatne stope i i pokazuje da preduzeće nema dovoljno finansijske snage da može da se još
zaduži.

7) stopa prinosa na ukupna sredstva

poslovni dobitak
stopa prinosa na ukupna sredstva = ______________________________
prosečna ukupna poslovna sredstva

1.480.000 1.480.000
2012 = ____________________ = ___________ = 0,02%
88.394.000+80.373.000 84.383.500

Ovaj racio pokazuje da preduzeća

2 na 1000 din. angažovanih poslovnih sredstava
ostvaruje 0,02% (2012) poslovnog dobtika.

1. stopa prinosa na sopstvena sredstva

poslovni dobitak

stopa prinosa na sopstvena sredstva = ______________________________

prosečna ukupna poslovna sredstva

1.480.000 1.480.000
2012 = ____________________ = ___________ = 0,06%
24.677.000 + 23.344.000 24.010.5000

2
Na 1000 din. angažovanih sopstvenih sredstava preduzeće ostvari 0,06 (2012) neto
dobiti. Kako preduzeće ostvaruje veći neto dobitak od poslovnog dobitka (usled rasta
finansijskog prihoda) a sopstvena sredstva predstavljaju samo deo ukupnih sredstava, znači da
je i stopa prinosa na sopstvena sredstva izrazito veća od stope prinosa na ukupna sredstva.
Rast ove stope prinosa tokom godine pokazuje rastuću profitabilnost preduzeća, ali da
li je i u kojoj meri ovo prihvatljivo ostvarenje možemo utvrditi ako uporedimo vrednosti sa
prosekom grane ili sa planiranim vrednostima.

67
 Diplomski rad

ZAKLJUČAK

Analiza je naučni metod raščlanjivanja (razlaganja) i objašnjenja neke složene statič

ke ili dinamičke pojave. Takva pojava je finansijski izveštaj preduzeća jer je on složen i
rezultat je odluka o upotrebi resursa (kapitala). Trajanje pojave je neograničeno, a rezultat se
saopštava na određeni dan. Analizom se utvrđuje zašto je rezultat upotrebe resursa takav
kakav jeste, koji su uzroci i posledice i kako dalje. Teorija analize bilansa razvila je ,,alat za
analizu'' koji se naziva metode i instrumenti analize. Alat omogućava da se pojava izražena u
brojevima raščlani, identifikuju uzroci i posledice ili omogućuje da se opiše ono očemu
pojava govori i da se veličina pojave izrazi brojem.
Od kako je preduzetnika i preduzeća bilansi se sačinjavaju na kraju godine ,,da se vidi
šta se radilo’’. Savremeni uslovi poslovanja zahtevaju kvalitetnu, relevantnu i pravovremenu
informaciju. Većina tih informacija potiče iz računovodstvenog informacionog sistema.
Računovodstvo je danas postalo „poslovni jezik’’. Svi učesnici procesa odlučivanja u
preduzeću moraju razumeti taj jezik. Poslovni čovek, preduzetnik ili menadžer, treba razumeti
logiku bilansa i znati čitati finansijski izveštaj.
Dakle, prezentiranje obrađenih informacija eksternim i internim korisnicima koji
pokazuju uspešnost odlučivanja i finansijski položaj preduzeća kao posledicu odlučivanja,
računovodstvo vrši u vidu bilansa ili finansijskog izveštaja. Ovaj izveštaj, iako nastaje u
računovodstvu, odgovornost je rukovodstva preduzeća.
Cilj finansijskog izveštavanja je da svim zainteresovanim stranama (stejkholderima)
pruži informaciju o prinosnom, imovinskom i finansijskom položaju preduzeća kao i o
promenama u tim položajima.
Analiza finansijskih izveštaja preduzeća „Minos“ ad iz Gornjeg Milanovca, obrađena
u okviru četvrtog poglavlja diplomskog rada omogućila nam je da steknemo saznanja o tome
gde se preduzeće nalazi, kako je poslovalo u prethodnom periodu i koje alternative za
poboljšanje stanja koja mu stoje na raspolaganju. Analiza novčanih tokova, kao i strategije
unapređenja prihoda koje smo predstavili predstavljaju korisno sredstvo analitičara za
određivanje mera sanacije i finansijskog ozdravljenja ovog preduzeća.
Izračunavajući razne račune tj. pokazatelje možemo zaključiti da je preduzeće
’’Minos’’ a.d. Gornji Milanovac preduzeće sa izuzetno jakom finansijskom strukturom, sa
68
 Diplomski rad
domonirajućim vlasnikom kapitala u ukupnim izvorima kako postoji tendencija rasta
pozajmljenih izvora (naročito dugoročno pozajmljenih izvora), da je stalna imovina u
obedve0 godine pokrivena sopstvenim kapitalom, da je i deo obrtne imovine (tj. zalihe)
finansiran upravo iz ovog izvora.
Preduzeće posluje profitabilno sa tendencijom povećanja profitabilnosti (stope neto
dobiti, stope prinosa na kapital, stopa prinosa na ukupnu aktivu) u 2012. godini, odnosno da je
ukupan prighoda preduzeća veći od ukupnih rashoda u 2012. godini.
Na osnovu finansijskih pokazatelja smo došli do zaključka da je u 2011. godini
preduzeće poslovalo veoma likvidno i da je uspelo da pokrije sve kratkoročne obaveze
likvidnim sredstvima a i potraživanjima. U 2012. godini racio likvidnosti je iznosio 0,94,
razlog ovakve vrednosti ispod jedan govori o tome da preduzeće u ovom periodu nije uspelo
da pokrije izrazito velika potraživanja, koja su u 2012. godini bila slabo naplativa. Takođe, za
preduzeće možemo da kažemo da je solvetno, i da tokom 2012. godine došlo je do pada
solventnosti preduzeća, možemo da zaključimo da preduzeće pokazuje lošiju solventnost i u
budućnosti, i da preduzeće „Minos“ stoji jako povoljno što se tiče opterećenosti i
prezaduženosti, što je posledica dominatnog učešća vlasničkog kapitala u ukupnom kapitalu.
Primarnim ciljem finansijskog izveštavanja danas se smatra zaštita interesa investitora,
dok je zaštita interesa poverilaca, koja je decenijama determinisala formu i sadržinu
finansijskih izveštaja izgubila primat.
Zadovoljavanje informacionih potreba investitora i pojava novih oblika ulaganja, ovde
je pre svega reč o finansijskim instrumentima, doveli su do preispitivanja važećih pravila za
priznavanje i vredovanje elemenata finansijskih izveštaja što je postalo primarno polje
delovanja, kako profesionalnih računovodstvenih tela tako i regulatornih tela merodavnih za
finansijsko izveštavanje. Rezultat ovih aktivnosti je uvođenje u sistem vrednovanja elemenata
finansijskih izveštaja i fer vrednosti pored do tada dominirajućeg koncepta istorijskih
troškova. Korišćenje fer vrednosti kao osnove za vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja
je najpre bilo na nivou alternativnog metoda, odnosno pravo izbora, da bi potom postalo
obavezna osnova za vrednvanje određenih oblika imovine i obaveza.
Dakle, podizanje kvaliteta finansijskih izveštaja predstavlja uslov za uspostavljanje fer
konkurencije na finansijskim tržištima i obezbeđenje potrebne sigurnosti investitora i
poverilaca. Kvalitet finansijksih izveštaja, pak uslovljen je, pre svega stručnošću i etičnošću
ne samo profesionalnih računovođa već i menadžera.

69
 Diplomski rad

LITERATURA

[1] Barjaktarović L.:Upravljanje rizicima, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

[2] Bogavac-Cvetković N.:Finansijska analiza preduzeća, Megatrend Univerzitet,
Beograd, 2009.
[3] Joksimović – Žarkić, N.: Upravljanje finansijama, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2005.

[4] Karavidić, S., Ivković, D., Kosarkosa, D.: Osnovi finansijksog menadžmenta, Visoka
škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2011.

[5] Karavidić, S., Ivković, D.: Finansijsko izveštavanje i menadžment kontrole, Visoka
škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2010.
[6] Perović, J ., Andrijašević M.: Teorija i analiza bilansa, Megatrend univerzitet,
Beograd, 2009.
[7] Ranković M. Jovan: Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd,
2004.
[8] Ranković, J.:Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009.
[9] Rodić, J, Vukelić, G.: Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 2003.
[10] Rodić, J., Vukelić, G., Andrić, M., Lakićević, M., Vuković, M.: Analiza finansijksih
izveštaja, Podgorica, 2011.
[11] Samardžić, I., Andžić, R.: Analiza poslovanja, Beogradska poslovna škola, Visoka
škola strukovnih studija, Beograd, 2013.
[12] Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja:
IAS 1- Prezentacija finansijksih izveštaja, SRRS Beograd, 2010., paragraf 54.
[13] Stevanović N., Malinić D., Milićević V.: Upravljačko računovodstvo, Ekonomski
fakultet, Beograd, 2008.
[14] Zeremski V., Žarkić Joksimović N.: Upravljanje finansijama u preduzeću, Fakultet
organizacionih nauka, Beograd, 1992.

70