ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ

И ПРЕДУЗЕТНИШТВО
БЕОГРАД

ПРЕДМЕТ: МЕЂУНАРОДНО ПРИВРЕДНО ПРАВО

СВЕТСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА

(STO)
-Семинарски рад –

Ментор: Студент:
Проф. др Зоран Радуловић Зоран Весовић
Број индекса: 400-001/2013

Београд, јануар, 2014. година.

 САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................................................................1
1. СВЕТСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА (STO)........................................................................2
1.1 НАСТАНАК STO – УРУГВАЈСКА РУНДА ПРЕГОВОРА........................................................2
1.2 ФУНКЦИЈЕ И ЦИЉЕВИ STO.......................................................................................................4
1.3 ОРГАНИ УПРАВЉАЊА STO.......................................................................................................5
1.4 ПРИНЦИПИ И НАЧЕЛА STO ......................................................................................................6
1.5 ПРИЈЕМ У ЧЛАНСТВО.................................................................................................................8
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................................9
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................11
УВОД

Током двадесетог века настао је велики број међународних организација, у

различитим областима делатност и са различитим циљевима. Поред држава, међународне
организације имају најзначајнију улогу у регулисању односа у међународној заједници.
Субјект су међународног права и као такве имају својство правног лица. Настају
закључењем мултилатералних уговора.
Субјективитет међународних организација није потпун као у случају држава, већ
функционалан, тачније детерминисан оснивачким актом са једне, и задацима и пословима
организације са друге стране. Са гледишта међународног привредног права, међународне
организације могу се као субјекти међународног привредног права појавити у два
својства. Прво, могу својим споразумима, конвенцијама,препорукама и другим актима и
мерама стварати правне оквире и услове за настајање конкретних међународних
привредних односа између других субјеката међународног привредног права. Друго, могу
саме непосредно као привредни субјект ступати у међународне пословне односе.
Имајући у виду да се процеси глобализације у светској привреди интензивирају и
да међународна трговина представља најзначајнију активност светске привреде, поставља
сепитање улоге и значаја Светска трговинска организација као субјекта међународног
пословног права у смислу постизања прокламованих циљева организације у пракси. У
економском смислу, STO је базирана на принципу економског либерализма, који полази
од претпоставке да ефикасна алокација ресурса доприноси развоју општег благостања. У
политичком смислу, STO је заснована на екстензивном тумачењу Кантове тезе о
демократском миру”, по којој демократски уређена друштва међусобно не ратују.
Примењена, између осталог, на развој трговинске размене, наведена теза јесте основ ка
даљем закључку да државе које међусобно тргују не воде ратове, већ спорове решавају
мирним путем. Изнад свега тога, и сам настанак STO јесте типичан правни “одговор” на
глобализацију економских односа, процеса који је и сам детерминисан догмом о
супериорности политичког система кога одлукује демократија и слободно тржиште.
Светска трговинска организација појављује се као наследница – следбеница
GATTа. Од 1. јануара 1995. године ступио је на снагу Споразум о оснивању Светске
трговинске организације које су приступиле све раније чланице GATT-а.

1
 1. СВЕТСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА (STO)

1.1 НАСТАНАК STO – УРУГВАЈСКА РУНДА ПРЕГОВОРА

Споразум о стварању STO настао је из Уругвајске рунде преговора. У оснивачком

споразуму STO дефинисани су заједнички циљеви чланица. Нормативно говорећи STO би
требало да представља механизам кроз који ће чланице постићи раст животног стандарда,
осигурање пуне запослености и обимног и једнакомерног раста величине реалног
прихода и ефективнетражње, експанзију производње и трговине робама и услугама, уз
истовремено омогућавање оптималног коришћења светских ресурса у сагласности са
циљевима одрживог развоја, и тежећи да се истовремно очува људска околина и
подстакну средства да се то постигне на начин који је конзистентан са њиховим
респективним потребама и интересима различитог нивоа економског раста ... ценећи даље
да постоји потреба за позитивним напорима да земље у развоју, а посебно оне најмање
развијене међу њима, осигурају себи учешће у расту светске трговине који је примерен
потребама њиховог економског развоја.1
Споразум о стварању STO садржи више споразума, као саставни делови нове
организације. Ради се о следећим споразумима:
 Финалном акту Уругвајске рунде који садржи акте мулитилатералних
трговинских преговора,
 Споразум из Маракеша о оснивању STO,
 Општем споразуму финалног акта Уругвајске рунде о трговини и услугама из
1994. године.
Уругвајска рунда мултилатерланих трговинских преговора2 покренута је
усвајањем Министрарске декларације у Пунта дел Естеу (Уругвај) 25. септембра 1986. а
закључена у Женеви 15. децембра 1993. Сви споразуми који су из ње произашли
потписани у Маракешу (Мароко) 15. априла 1994. Први циљ преговора била је даља
либерализација и експанзија светскетрговине кроз смањење цари на, квантитативних

1
Бјелић Предраг:Светска трговинска организација, ИГП Прометеј, Београд 2002.
2
Цветковић Предраг: Увод у право Светске трговинске организације, Пунта, Ниш,2010.

2
ограничења увоза и осталих нецаринскихбаријера. Други циљ је био јачање улоге GATT и
у напређење мултилатерланог трговинског система кроз хармонизацију мултилатерланих
правила. Трећи циљ је било предузимање структурних промена и побољшање сарадње
GATT и релевантних међународних организацијакако би се обезбедила бржа реакција
GATT на промене у међународном економскомокружењу. Као четврти циљ наглашена је
потреба поспешивања међународне економске сарадње ради побољшања усаглашености
развојних и економских стратегија Страна уговорница.
Споразум из Маракеша о оснивању STO састоји се од шеснаест чланова од којих
се неколико сматра посебно важним. Члан 1 бави се оснивањем STO, док је чланом 2
дефинисан обухват деловања STO, где се наводи и разлика у обухвату деловања
споразума који су на листи анекса. Споразуми који се налазе у прва три дела листе анекса
(Анекси 1, 2, и 3) обавезујући су за све чланице и називају се мултилатерални. Споразуми
који се налазе у Анексу 4 су плуриларатерални, те су обавезајући само за чланице које их
експлицитно прихвате .Функције STO прецизиране су у члану 3, где се такође наводи да
STO представља форум за преговоре чланица о мултилетералним трговинским односима.
Члан 4 дефинише организациону структуру STO и надлежности Министарске
конференције, Генералног савета, Савета за трговину робом, Савета за трговину услугама,
и Савета за трговинске аспекте права инелектуалне својине. Функције, начин рада као и
избор руководиоца генералног директора секретаријата наведени су у члану 6. Начин
доношења одлука дефинисан је чланом 9,односно наводи се да STO доноси одлуке
консензусом, као што је био случај и у оквиру GATT-а. Приступање Светској трговинској
стоорганизацији дефинише члан 12, одређујући да било која држава или засебна царинска
територија која поседује пуну аутономију у вођењу својих спољнотрговинских односа
може постати чланица STO. Након обављених преговора оприступању, одлука се доноси
двотрећинском већином Саставни део споразума из Маракеша представљају споразуми
који се налазе у листи анекса која има четири дела.3
Уз Споразум о оснивању STO додати су у посебним анексима и:4
 Споразум о трговини услугама,
 Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине као и

3
Цветковић Предраг: Увод у право Светске трговинске организације, Пунта, Ниш, 2010.
4
Ђуровић Радомир:Међународно привред но право, Београд, 2004.

3
  Општи споразум о царинама и трговини.
Кључна подела напред наведених споразума врши се према критеријуму
надлежности тела из STO система за решавање спорова за њихову спровођење, те се
разликују следећи споразуми чије спровођење може бити предмет процедуре пред
панелом или Апелационим телом (“обухваћени споразуми“ или „covered agreements“ ):5
споразуми који јесу донети у оквиру STO, али спровођење права и обавеза под
тимспоразумима не може бити предмет захтева пред телима за решавање спорова
STO;
интерпретација права STO обухвата и друге изворе попут, аката органа STO
попут: извештаја Панела и апелационог тела, међународних обичаја, доцније
праксе држава чланица STO,
општих правних принципа и међународних споразума које је закључила STO са
другим организацијама.
На основу наведних извора права, може се закључити да постоје извори STO права
у ужем смислу и то су они која се дефинишу права и обавезе држава чланица које могу
бити предмет решавања спорова пред STO (ограничени су дакле на „обухваћене
споразуме) и извори права STO у ширем смислу којима се не дефинишу права и обавезе
чланица која могубити предмет решавања спорова пред STO, али служе као комплемент у
интерпретацији права STO у ужем смислу. Извори права STO у ужем смислу обухватају
преко 30 000 страница текста, где спадају декларације, протоколи, одлуке, механизми,
договори и који својом суштином и функцијом припадају категорији међународних
споразума.6

1.2 ФУНКЦИЈЕ И ЦИЉЕВИ STO

Функције STO могуће је поделити у шест широко дефинисаних функција,

утврђених у члану 3 Споразума о оснивању STO. Прва функција STO јесте да омогући
примену, администрирање, деловање и унапређење циљева овог Споразума и
мултилатералних трговинских споразума, и да обезбеди оквир за примену,
администрирање и деловање плурилатералних трговинских споразума. Друга функција
5
Станковић, М., Станковић, С.: Међународно пословно право, Београд, 2002.
6
Цветковић Предраг: Увод у право Светске трговинске организације, Пунта, Ниш, 2010.

4
STO је да представља форум за преговоре између земаља чланица по свим питањима
везаним за Анекс уз овај Споразум, као и форум за наставак преговора између чланица о
њиховим мултилатералним трговинскимодносима. Трећа функција STO је да врши
администрирање Договора о правилима и процедурама за решавање спорова, садржаног у
Анексу 2 уз овај Споразум. Четврта функција STO је администрирање Механизма
испитивања трговинских политика, који је садржану Анексу 3 уз овај Споразум. Пета
функција је да у циљу постизања веће усклађености у креирању глобалне трговинске
политике STO по потреби сарађује са Међународним монетарним фондом и
Међународном банком за обнову и развој и њиховим агенцијама. У додатку се наводи и
шеста функција STO, односно техничка помоћ неразвијеним и земљама у развоју у циљу
подршке њиховој интеграцији у светски трговински система.7
Кључне циљеве могуће је сажети у четири категорије а то су: раст животног
стандарда, остваривање пуне запослености, раст прихода и ефективне тражње, шир ење
производњеробама и услугама. Према преамбули Споразума о оснивању STO, наводе се
два основна и нструмента за остваривање наведених циљева: елиминисање царинских и
других баријера за трговину и елиминисање дискриминаторног третмана у међународним
трговинским односима.

1.3 ОРГАНИ УПРАВЉАЊА STO

Радом STO руководе два основна тела. То су Министарска конференција, која је

врховни орган Светске трговинске организације, и Генерални савет. Министарску
конференцију чине представници свих држава чланица и састаје се најмање једном у две
године. Министарска конференција такође установљава комитете: Комитет за трговину и
развој, Комитет за платно-билансне рестрикције, Комитет за буџет, финансије
и администрацију итд. Генерални савет је кључни оперативни орган и форум за
доношење одлука између две Министарске конференције, кога чине представници држава
чланица (Споразум о STO, чл. 4: 1 и 2). Из овлашћења Генралног савета изведене су
надлежности два важна субсиди органа,од којих је први Орган за решавање спорова, и
други Орган за испитивање механизама трговинских политика. Највећи део дневних и
оперативних послова Савета обављају специјализовани савети (Савет за трговину робом,
7
Поповић Томислав: Светска трговинска организација, Институт економских наука,Београд, 1996.

5
Савет за трговину услугама, Савет затрговинске аспекте права интелекту алне својине).
Наведени савети имају могућност успостављање комитета или других тела уколико је то
неопходно за обављење одређенихзадатака (чл. 4: 6 Споразума о STO).Извршење одлука и
техничке послове обавља административни орган- Секретаријат STO.8
У функционланом смислу, улога секретаријата и генералног директора је да буду
„часни посредници” те да пружају подршку постизању консензуса држава у односу на
одређене споразуме или одлуке. Секретаријатом руководи Генерални директор кога
именује Министрска конференција. Генерални директор именује своје особље и одређује
њихове дужности. Секретаријат званично чине 625 експерата различитих профила.
Међутим, имајућу у виду мрежу организација са којима STO сарађује, у раду
секретаријата активно учествује око 5000 људи. У циљу бољег обављања делатности и
сарадње, оснивају се и помоћниоргани који су им подређени. Комитети за поједина
питања могу оснивати Радне групе. На тај начин у оквиру структуре Светске трговинске
организације издваја се укупно пет нивоа одлучивања.

1.4 ПРИНЦИПИ И НАЧЕЛА STO

STO се руководи одређеним принципима и начелима: статус неовлашћене

нације, националном третману, односно трговини без дескриминације, подстицању развоја
и економских реформи, концесијама у међународној трговини. Клаузула најповољнијих
нација подразумева сва права, предности, погодности, привилегије и имунитети које
једна страна уговореница одобри једном производу пореклом из одређене земље биће
одмах и безусловно проширене на сличан производ који је пореклом из те земље или је
намењен територији сваке друге стране уговоренице.Национални третман подразумева
да се таксе и унутрашње дажбине као и закони, прописи које се односе на продају,
транспорт, куповину, стављање у продају, неће примењивати на увозне или домаће
производе како би се на тај начин вршила заштита националне производње.
STO полази од посебне важности либерализације трговине, која је нужна за раст
и развој националних привреда. Квоте у међународној трговини су гледано генерално,
непожељне и забрањене. STO посебно води рачуна о подстицању развоја и економских

8
Поповић Томислав: Светска трговинска организација, Институт економских наука,Београд, 1996.

6
реформи, посебно код земаља у развоју, а земљама у развоју даје одређени рок за
прилагођавање, с тим што им даје и одређену техничку помоћ.
Michalopoulos, у својој књизи „Трговина и развој у GATT и STO: значај посебног
и повлашченог третмана (S&D) за земље у развоју“ наводи елементе који су приоритети
даље реформе STO, где су следећи међу најважнијим. Он сматра да би значајнији нагласак
требало да буде на инструментима за јачање институционалних капацитета земаља у
развоју, јер главна разлика између развијених и земља у развоју јесте у капацитету
институција да ваљано спроводе усвојене политике. Проблем је што се у земаљама у
развоју уочава недостатак институционалних капацитета. Овај проблем даље имплицира
да S&D третман мора бити посебно наглашен у оквиру техничке и финансијске помоћи
као и дужих транзиционих периода који су повезани са институционалном реформом и
јачањем капацитета. Даље, сматра да би требалода се усвоје експлицитно правно
обавезујуће норме који се тичу техничке и финансијске помоћи посебно у вези са
капацитетима за примену обавеза из STO споразума. Један од начина да се то постигне је
кроз већа издвајања из STO буџета за техничку помоћ.
Без конкретније дефиниције по којој би било одређено које од земаља у развоју
испуњавају услове за S&D третман, развијене земље би наставиле да се се обавезују према
земљама у развоју генерално, не конкретно, ослањале би се на сопствене критеријуме,
најчешће нетранспарентне и политички мотивисане у одређивању којим земљама да
омогуће повлашченији положај или приступ тржишту. Утврђивање објективних разлика
биће тешк прихватљиво и земљама у развоју с обзиром да желе да одрже илузију о томе да
су оне све исте, иако постоје битне разлике. Уколико би била постигнута већа
кохерентност политика посебног и повлашћеног третмана између Светске трговинске
организације и других међународних иницијатива иорганизација, већа је вероватноћа да
би прокламовани циљеви STO би остварени. Иако је STO успоставила сарадњу са многим
међународних организацијама, укључујући УН агенције, постоји потреба за већом
усаглашеношћу политика између појединих чланица и одређених иницијатива. Један од
таквих примера је потреба да се по вежу међународна иницијатива осмањењу дуга за
високо задужене земље са ниским приходима (HIPIC) са иницијативама о слободном
приступу тржишту за мање развијене земље. ИSTOвремено, питање подршке изградњи
инфраструктуре требало би да буде много озбиљније укључено у активности Светске

7
банке и регионалних развојних банака, посебно у Африци и земљама са нижом Стопом
примања које се суочавају са препрекама институционалних капацитета како би се
успешније интегрисале у глобални економски систем и постале богатије и развијеније 9.

1.5 ПРИЈЕМ У ЧЛАНСТВО

Пријем и чланство - процес траје око пет година у просеку, јединствен је за сваку
земљу и услови пријема зависе од степена економског развоја земље и текућег
трговинског режима. Чланице STO не морају да имају пун национални суверенитет, али
морају имати царинску територију и пуну аутономију у вођењу спољнотрговинских
пословa (npr. Hong Kong Kina, ROC-Tajvan). Процедура приступа нових земаља би се
огледала у следећем: у првој фази Влада државе подноси захтев, мора доставити STO-у
меморандум који би обухватио све аспекте националне трговинске и економске политике,
што се односи на STO споразуме. Влада ступа у преговоре (билетарлне - и
мулитилатерални) са заинтересованим земљама чланицама STO-а у циљу давања
концесија у сфери роба и услуга. Земља кандидат са сваком земљом појединачно
потписује уговор. На крају се на завршној седници земља прима у чланство. Предности
које доноси чланство. Само отварање процеса преговара земље кандидат значи јасан
сигнал страним инвеститорима да се у земљу уводи трговинска политика засновану на
предвидљивости, транспарентности, владавини права и имплементирану кроз заокружен
институционални механизам. STO пружа могућности новој држави чланици да прошири
своје трговинске оквире и обезбеди себи приступ на тржишта других чланица. Права која
се стичу по основу STO могу да уживају само њене чланице. Само земље чланице имају
приступ механизму решавања спорова у оквиру STO. Чланство омогућава да се кроз
сукцесивне рунде мултилатералних трговинских преговора истакну сопствени трговински
и шири економски интереси.Приликом поновног ступања наше земље у међународне
организације посебно у STO, нужно је прилагођавање наше земље захтевима STO, што се
пре свега огледа у прилагођавању спољнотрговинског режима наше земље захтевима
STO-а, разраде легалних мера заштите, царинских и ванцаринских инструмената.

9
Michalopoulos Constantine:Trade and Development in the GATT and WTO: theRole of Special and Differential
Treatment for Developing Counties,Working Draft,February 28, 2000.

8
 ЗАКЉУЧАК

Као што смо видели Међународна мултилатерална организација (STO) је основана

са циљем да надгледа и либерализује међународну трговину и наследник је Општег
споразума о тарифама и трговини (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), који се
потписан 1947. Према Споразуму о оснивању Светске трговинске организације (STO), ова
организација има својство правног лица и представља институционални оквир који
обухвата: GATT, у форми у којој су његова правила и дисциплине измењена и допуњена у
преговорима Уругвајске рунде (тзв. GATT 1994.) и Све споразуме и аранжмане закључене
под његовим окриљем и Укупне резултате преговора Уругвајске рунде.
Главни циљеви основања STO, као што смо видели у претходном излагању су: да
повећа животни стандард становништва држава чланица, да осигура већу раст привреде
земаља чланица и раст тражње, да повећа производњу и спољно-трговинску размену роба
и услуга, да обезбеди одржив развој и заштиту природне средине омогућавајући
оптимално коришћење светских природних богатстава, развој организације на начин који
је усклађен са потребама и интересима чланица са различитим нивоима развијености.
Као главни задаци STO издвајају се: управљање трговинским споразумима
закљученим у оквиру сто, учешће у форуму за мултилатералне трговинске преговоре,
вођење трговинских спорова, праћење националних трговинских мера; техничка помоћ и
обука за земље у развоју и земље у транзицији, сарадња са другим међународним
организацијама.Достизање било ког од наведених циљева јесте изазов и врлина по себи
којима треба тежити кроз законодавне механизме. Ипак, у пракси се показује немогућим
да се достигне потпуна правна регулација, али нормативне неуједначености (или
различитости) могу бити продуктивне уколико право STO посредује и усаглашава
различите супротстваљене законитости.
Право STO се најбоље може описати некао Устав, већ као део лабавијег система
глобалног управљања. Нити се може тврдити да STO регулише трговину. Својим
забранама и препорукама негира неке области регулације (углавном националним
владама), док са друге стране оставља простор другима субјектима да то чине (углавном
транснационалним компанијама). STO доноси прописе на неколико нивоа, попут неке

9
врсте мета регулације. Све то упућује на закључак да не постоји довољно заједничке
основе, нити међусобног поверења међу чланицама STO да спроведу норме доследно
У будућности, државе чланице требало би да предузму кораке како би доринеле
убрзању прикључења у организацију и осталих држава које тренутно нису чланице STO.
За најсиромашније земље, STO би требало да оснује саветодавни орган који би помагао у
процесу прикључења и који би обучавао трговинске дипломате. Владе из богатијих
земаља требало би да обезбеде додатна средства за јачање капацитета у сиромашнијим
STO чланицама, укључујући техничке и правне обуке за трговинске званичнике, подршку
за учешћеу процедурама за решавање спорова, финансијску помоћ за обезбеђивање
минималн представљености у STO, и помоћ за техничку инфраструктуту неопходну за
испуњавање STO обавеза.

10
 ЛИТЕРАТУРА

1] Бјелић Предраг:Светска трговинска организација, ИГП Прометеј, Београд 2002.

2] Ђуровић Радомир:Међународно привред но право, Београд, 2004

3] Michalopoulos Constantine:Trade and Development in the GATT and WTO: theRole of

Special and Differential Treatment for Developing Counties,Working Draft,February
28, 2000.

4] Поповић Томислав: Светска трговинска организација, Институт економских

наука,Београд, 1996

5] Станковић, М., Станковић, С.: Међународно пословно право, Београд, 2002.

6] Цветковић Предраг: Увод у право Светске трговинске организације, Пунта,

Ниш,2010.

11