SKRIPTA

MpoP
2010/11




1. Pojam i predmet meunarodnog poslovnog prava*

Pojam
MPP je grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje meunarodnih
poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmeu subjekata
koji pripadaju razliitim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne
meunarodne poslovne transakcije subjekti kojima je priznato svojstvo trgovca ili
privrednika ija se sedita nalaze na teritorijama razliitih drava. Ukupnost odnosa koji
nastaju prilikom zasnivanja i izvravanja takvih meunarodnih transakcija, moe se oznaiti
kao meunarodno poslovanje. Otuda se skup pravnih i drugih pravila kojima je regulisano
njihovo odvijanje, oznaava kao meunarodno poslovno pravo.
Najznaajniji deo meunarodnih poslovnih odnosa ine poslovi kojima se neposredno
vri razmena imovinskih vrednost prometom robe ili pruanjem usluga. Poto se ovi poslovi
vre zakljuivanjem i ispunjavanjem odgovarajuih ugovora, samim tim osnovnu sadrinu
MPP- a ine propisi koji reguliu razliitre vrste ugovora o meunarodnoj prodaji robe
i ugovori o pruanju usluga. Neke usluge su samostalne i nezavisne od prodaje robe, a
neke usluge imaju funkciju lakeg i breg obavljanja prometa robe i njihovo pruanje moe
prethoditi zakljuivanju ugovora o prodaji ili pratiti njegovo izvrenje. Pruanje i jednih i
drugih usluga u pravnom smislu pretpostavlja postojanje posebnih pravnih poslova. Primeri
poslova pruanja usluga: usluge pedicije, meunarodnog prevoza, osiguranja, poslovi
kreditiranja ili finansiraja, poslovii osiguranja investicija, prenos prava intelektualne svojine...
STO organizacija usvojila opta pravila prometa usluga.
Deo MPP-a u kome se izuavaju navedeni ugovori oznaava se kao meunarodno
trgovinsko pravo i ine njegov posebni deo.
Posebnom delu prethodi opti deo MPP-a koji ine pravila kojima se reguliu subjekti i
pravni poloaj uesnika u meunarodnim transakcijama. Pravila kojima se ureuju pitanja ko
moe biti uesnik u menarodnim poslovnim transakcijama i pod kojim uslovim se odvija
meunarodni promet robe i usluga, ini tzv. statusni deo MPP-a i oznaava se kao
meunarodno ekonomsko pravo.
Predmet
Uobiajeno je shvatanje da prdmet svake grane prava ini onaj deo drutvenih odnosa
koji ona normativno ureuje. => Predmet MPP-a ine meunarodni poslovni odnosi, tj.
odnosi u meunarodnoj razmeni robe i usluga.
Sadrinu meunarodnih poslovnih odnosa ine meunarodne poslovne
transakcije koje su uobliene u konkretnim pravnim poslovima. To su pre svega, pravni
poslovi imovinskog karaktera ija povreda povlai naknadu tete kao imovinsku sankciju.
(Privatnopavni odnosi u kojima ugovorne strane nastupaju na osnovu autonomije volje, ak i
kada su nosioci javne vlasti, tj suvereniteta) Predmet MPP-a karakterie funkcionalna i
sutinska veza sa kogentnim reimom ekonomskih odnosa sa inostranstvom, to
podrazumeva obavezu subjekata da prilikom zakljuivanja i ispunjenja meunarodnih poslova,
potuju prinudno pravne propise koji ine ne samo domai reim spoljne trgovine, ve i pravila
koja su prihvaena u meunarodnoj trgovini. Predmet nauke MPP-a ine pravna i druga
pravila kojima su regulisani meunarodni poslovni odnosi.
*(DRUGA VERZIJA-KRAA)
1. Pojam i predmet medjunarodnog poslovnog (privrednog) prava*

POJAM:
Medjunarodno poslovno pravo (MPoP) je grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje
medjunarodnih poslovnih odnosa kojima se ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmedju
subjekata koji pripadaju razlicitim suverenitetima. Ove odnose uspostavljaju kroz konkretne
medjunarodne poslovne transakcije subjekti kojima je priznato svojstvo trgovaca ili privrednika
sa sedistem u razliitm drzavama. Ovi odnosi se mogu drugacije nazvati medjunarodno
poslovanje. Osnovu MPoP ine propisi koji reguliu razliite vrste ugovora o medjunarodnoj
prodaji robe i ugovori o pruanju uslova.
Postoje dva statusna dela MPoP-a :

A) Medjunarodno ekonomsko pravo-kojim se reguliu subjekti i pravni poloaj uesnika u
medjunarodnim transakcijama.
*Osniva M. Ekonomskog Prava je Vladimir Koreckij.

B) Medjunarodno trgovinsko pravo-kojim se izucavaju ugovori u pruzanju usluga (medjunarodni
prevoz, osiguranje, spedicija)

PREDMET:
Predmet MPoP-a ine medjunarodni poslovni odnosi, tj. odnosi u medjunarodnoj razmeni robe i
usluga.

Predmet nauke MPoP-a su pravna i druga pravila kojima su regulisani medjunarodni poslovni
odnosi.


2. Odnos medjunarodnog poslovnog (privrednog)prava sa srodnim
disciplinama

Odnos prema:

A) Granama unutranjeg prava:

1) MPoP i poslovno(privredno) pravo
MPoP se oslanja na domae propise poslovnog prava I to esto jer se medj. ugovori i
transakcije na kraju realizuju na teritorijama konkretnkih drava.
Takodje MPoP mora potovati odredjene domae imperativne norme poput onih kojima
se reguliu carine, devizno poslovanje i td.

2) MPoP i obligaciono pravo
Izmedju MPoP-a I obligacionog prava slinost se javlja u posebnom delu MPoP-a kod M.
trgovinskog prava jer neke ugovore MPoP-a reguliu obligacione nome domaeg prava.

3) MPoP i upravno pravo
Izmedju MPoP-a i upravnog prava slinost se javlja u posebnom delu MPoP-a kod M.
ekonomskog prava u polju koje ono regulie.



B) Granama medjunarodnog prava

1) MPoP i M: Privatno Pravo
U odnosu izmedju MPoP-a i M. Privatnog postoje i slinosti i razlike kako pie na
Radovan.
Slinosti: u predmetu (preklapa se) i izvorima (zajedniki izvori kako medjunarodni tako i
unutranji)
Razlike: u prirodi norma kojima reguliu svoje oblastii. Kod MPP-a koliziona (svima nam
dobro poznata) a kod MpoP-a obrnuta situacija (dakle nije samo skretniarska kako Uro
voli da je nazove ve je vie materijalna, kojom se nastoji direktno regulisanje spornog
odnosa)

2) MPoP i M. Javno Pravo
Mnogi teoretiari zapravo smatraju da je MPoP samo grana MJP zbog slinosti u
subjektima i izvorima.


3. Istorijski razvoj medjunarodnog poslovnog (privrednog) prava

O ovome apsolutno nita ne pie u naem divnom udbeniku, tako da ako sluajno da neto
odavde ja u da mu objasnim neke stvari

4. Izvori Meunarodnog poslovnog prava

Uopte
Izvori MPP-a se mogu posmatrati u materijalnom i formalnom smislu. Karakteristika izvora MPP-
a u materijalnom smislu, meunarodnog karaktera, je to se u odnosu na izvore unutranjih
grana prava tee mogu izdvojiti oni drutveni inioci ili snage ija je volja bila od presudnog
znaaja za njihovo stvaranje. Osnovne pokretae stvaranja ovih pravila trebalo bi traiti u
meunarodnoj zajednici i njenom nastojanju da ubrza i olaka meunarodnu trgovinu (pod
terminom meunarodna zajednica podrazumevaju se prevashodno najrazvijenije i najuticajnije
drave). Kada je re o stvaranju unutranjih izvora, odluujuu re imaju drave, ija je volja
organiena njihovim meunarodnim obavezama. U daljem tekstu prevashodno e biti rei o
izvorima u formalnom smislu.
Prema subjektima koji su ih doneli i prema teritoriji na kojoj se primenjuju mogu se podeliti na
nacionalne, meunarodne, autonomne i prave EU
Izvori iz nacionalnog prava
To su propisi sadrani u zakonskim i podzakonskim aktima koje donosi drava radi ureivanja
uslova za zasnivanje i ispunjavanje poslova MPP-a. Neki se primenjuju na subjekte koji posluju
na domaem tritu, dok drugi vae samo za subjekte koji stupaju u meunarodne poslovne
odnose. Pod njima se podrazumevaju i propisi drugih drava koji se primenjuju kada su ih kao
merodavno pravo izabrale same strane ili kada na njihovu primenu upuuju pravila
meunarodnog privatnog prava.
Mogu se podeliti prema predmetu regulisanja, poreklu i sadrini i, prema karakteru normi.
Podela prema predmetu regulisanja
Tu spadaju pravna i druga pravila prema kojima je regulisan poloaj subjekata MPP-a(statusni
propisi) i propisi kojim je odreen pravni okvir za nastanak i realizaciju MP odnosa (propisi o
pravnom reimu spoljnotrgovinskog poslovanja) na domaoj teritoriji. Statusnim pravilima se
odreuju subjekti koji se mogu baviti poslovima spoljnotrgovinskog prometa, kao i granice
njihovih ovlaenja. Normama o reimu spoljnotrgovinskog poslovanja odreuju se blii uslovi za
obavljanje konkretnih poslova prometa robe ili vrenja usluga sa inostranstvom
Nacionalnim propisima su regulisani i ugovorni odnosi nastali u vezi sa spoljnotrgovinskim
prometom robe i usluga, kao i bankarski poslovi i druga pitanja meunarodnog plaanja. Ipak i
ovde je suverenitet drava ogranien i to kroz sve izraeniji uticaj MO kao to su GATT i STO.
Podela izvora prema poreklu normi
Ako se nacionalni propisi posmatraju sa stanovita tradicionalne podele na javno i privatno
pravo, onda se njihove norme mogu podeliti na one koje potiu iz javnog prava (upravnog i
administrativnog) i norme iz privatnog prava.
Ovi propisi se razlikuju ne samo po poreklu normi, ve i po njihovoj obaveznosti. Po pravilu su
javno pravni propisi (upravni, devizni, poreski) imperativne prirode, dok su propisi privatnog
prava u najveem broju sluajeva dispozitivne prirode.
Nacionalni propisi administrativnog karaktera
To su propisi koji sadre norme kojima drave reguliu uslove za obavljanje meunarodnog ili
spoljnotrgovinskog poslovanja. Skup ovih propisa ini pravo spoljne trgovine i ureuje pravni
poloaj domaih i stranih trgovaca na domaoj teritoriji i pravni reim spoljnotrgovinskog
poslovanja. Prema njima moe se oceniti mera intervencije domae drave u privredni ivot.
Ova pravila su sadrana u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonu o deviznom
poslovanju, Zakonu o carinama, Zakonu o stranim ulaganjima, poreskim zakonima i
odgovarajuim podzakonskim aktima.
Nacionalni sudovi su duni da primenjuju samo nacionalno pravo, osim u izuzetnim sluajevima
kada e drave tolerisati primenu stranog prava i tada je re o eksteritorijalnoj primeni stranih
propisa. U teoriji se eksteritorijalna primena odreenih propisa na domae subjekte i kada
posluju izvan domae teritorije opravdava pozivanjem na aktivni ili pasivni personalni princip,
princip zatite ili na teritoriju dejstva.
Propisi privatno pravnog karaktera
To su propisi ije norme potiu iz privatno pravnih grana prava. Ove norme karakterie
dispozitivnost i velika slinost u reenjima izmeu drava. Najvei deo ovih propisa odnosi se na
regulisanje ugovornih odnosa. Za MPP su od znaaja propisi koji reguliu ugovorne odnose
(ugovorno pravo) i propisi kompanijskog (privrednog) prava. U domaem pravu to je ureeno
Zakonom o obligacionim odnosima. Propisi kompanijskog prava su od znaaja jer ureuju
uslove za osnivanje, poslovanje i prestanak preduzea kao osnovnih subjekata MPP na
domaoj teritoriji. Ovu materiju ureuje Zakon o privrednim drutvima.
U pogledu naina primene i obaveznosti pravila nacionalnog privatnog ugovornog prava se
prmenjuju na meunarodne poslovne transakcije kao dopunski izvori u sluajevima kada u
meunarodnom izvoru ne postoji reenje za konkretno pitanje. Meutim, kako meunarodne
poslovne trasakcije ulaze u sferu privatnog interesovanja vie drava, prethodno je neophodno
odrediti pravila za utvrivanje merodavnog prava kako bi se odredilo konkretno nacionalno pravo
koje e se primeniti na sporni odnos. U toj funkciji su pravila meunarodnog privatnog prava
bitna za MPP.
Dozvoljena ogranienja u primeni stranog prava
Kada je re o primeni pravila iz nacionalnog privatnog prava na koje upuuju uniformna pravila
meunarodnog privatnog prava, drave mogu ograniiti ili iskljuiti primenu odabranog stranog
prava iz razloga domaeg javnog poretka i u sluaju primene domaih prinudnih normi.
Domai sudovi mogu odbiti da primene strano pravo i kada je definitivno utvren pokuaj
zaobilaenja/izigravanja prava.
Izvori prava meunarodnog karaktera
U optem smislu u njih spadaju bilateralne i multilateralne konvencije donete od strane
zainteresovanih drava prilikom regulisanja meusobnih odnosa, kao i akti doneti u okviru
meunarodnih organizacija. Ovde spadaju i druga pravila ponaanja koje su donele ili njihovu
primenu toleriu i sankcioniu drave u meusobnim odnosima, tzv. meko pravo (soft law).
O njima se moe govoriti samo uslovno, jer njihovo priznanje i primena zavise od priznanja i
dozvole nacionalnih dravnih vlasti. Samo suverene drave imaju originerno pravo da neki akt
proglase i oznae izvorom prava.
Mogu se podeliti prema predmetu regulisanja na one koje reguliu pitanja iz meunarodnog
ekonomskog prava (bilateralni i multilateralni sporazumi o makro uslovima za odvijanje
meunarodne trgovine, poput pravila GATT-a, sporazumi o zatiti stranih investicija, izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, o uspostavljanju zone slobodne trgovine, sporazumi o lanstvu u MO-
MMF, STO, EU i dr. ) i one koji reguliu pitanja iz meunarodnog ugovornog prava (ugovori o
meunarodnoj prodaji robe, ugovori o prevozu, kao i poslovi kreditiranja i finansiranja).
Meunarodni ugovori
Prema broju uesnika koji su uestvovali u njihovom donoenju: bilateralni i multilateralni
ugovori.
Prema dejstvu, odnosno primeni: ugovori univerzalnog (opteg) znaaja (sporazumi o
osnivanju optih tgovinskih organizacija-GATT, STO; organizacija koji se bave unifikacijom
prava-UNCITRAL; organizacija koje se bave harmonizacijom prava-MMF, IBRD, EBRD) i
ugovori regionalnog znaaja (ugovori o osnivanju regionalnih ekonomskih integracija-EZ/EU,
EFTA, NAFTA).
Prema sadrini: politiki (pitanja politike prirode na osnovu kojih se odreuju i opti okviri za
privrednu saradnju-Zatita stranih ulaganja, izbegavanje dvostrukog oporezivanja,
uspostavljanje zone slobodne trgovine) i privredni (ekonomski) ugovori (konkretna pitanja
ekonomske saradnje: trgovinski ugovori i sporazumi o robnom prometu i plaanju).
Stupanje na snagu i obaveznost meunarodnih sporazuma
Postaju obavezujui nakon stupanja na snagu (ratifikacija, protok odreenog vremena,
prihvatanje, odobrenje i pristupanje). Postaju deo unutraweg prava.
Odnos meunarodnih sporazuma i unutranjeg prava
Nakon stupanja na snagu sporazumi postaju deo unutranjeg prava i obavezuju sve
obuhvaene subjekte. Imaju veu pravnu snagu od propisa unutranjeg prava. Obaveza drava
da obezbede njihovo potovanje i jednoobrazno tumaenje.
Tumaenje meunarodnih konvencija
O jednoobraznom tumaenju se staraju nacionalni sudovi, a ree medjunarodni sudovi (Evropski
sud pravde) i posebna tela (panel u GATT ili tribunal u okviru STO).
Direktna primena i direktno dejstvo konvencija
Konvencije, po pravilu, neposredno obavezuju drave ugovornice. Dok njihove graane tek
nakon sprovoenja, osim kada je samim ugovorom propisano direktno dejstvo. Neke odredbe su
tako formulisane da se na njih neposredno mogu pozivati i drave ugovornice i pojedinci (fizika
i pravna lica). Takve odredbe se nazivaju samoizvravajue, a ovo je i direktno dejstvo.
Meunarodni obiaji
To je praksa prihvaena od vie strana kojoj se prema preovladavajuem miljenu (opinio iuris)
priznaje snaga prava. nastaju faktikim ponaanjem drava koje nakon dueg ponavljanja
postaje ustanovljena praksa pretoena u pravne norme. Za MPP vani samo oni obiaji
meunarodnog prava koji se neposredno ili posredno odnose na nastanak ili realizaciju
meunarodnih poslovnih transakcija (pravo drave na nacionalizaciju strane imovine na domaoj
teritoriji, pravo imuniteta, pravo drave da izdaje sopstveni novac i regulie njegovo korienje i
sl.).
Valja posebno razlikovati opta pravna naela meunarodnog prava, koja su po sadrini optija
od obiaja i nastala su iz unutranjih prava drava koja su kasnije prihvaena kao optevaea
(naelo saradnje meu dravama, zabrana zloupotrebe prava, naelo reciprociteta, potovanje
suvereniteta, postupanje u dobroj veri i sl.).
Ostali akti meunarodnih organizacija soft law
To su akti koji se ne mogu kvalifikovati ka meunarodni ugovori ili obiaji. To su: rezolucije,
deklaracije, principi, programi, povelje, preporuke, meunarodni kodeksi ponaanja i sl.
karakterie ih pravna neobaveznost, ali i veliki politiki uticaj soft law.

5. Autonomni izvori MPP-a ili lex mercatoria
6. Transnacionalno pravo trgovaca kao izvor prava (lex mercatoria)
Pojam
U najopstijem smislu-> pravila koja ne poticu od drzavnog zakonodavca, koja se primenjuju na
medjunarodne trgovinske ugovore.
Autonomnost (nezavisnost) ovih izvora proizilazi iz cinjenice da ih stavraju sami ucesnici u
trgovackom zivotu nezavisno od zakonodavca u granicama autonomije volje koja im je
ostavljena nacionalnim propisima.
Istorijske korene nastanka lex mercatoriae trebalo bi traziti u srednjem veku i aktivnostima
ondasnjih trgovaca i zanatlija udruzenih u staleska udruzenja, cehove i gilde. Posto su u odnosu
na centralnu feudalnu flast i zakonodavstvo uzivali znacajnu autonomiju, trgovci su na
sajmovima i vasarima stvarli sopstvena pravila koja su ponavljanjem prerasla u trgovacke
obicaje koje su primenjivali posebni trgovacki sudovi i arbitraze. Tako stvarano pravo trgovaca ili
lex mercatoria bilo je nenacionalnog karaktera sve do stvaranja nacionalnih drzava i cvrste
centralizovane vlasti. U 20. veku stvaraju se ideje o lex mercatoria kao posebnoj grani prava, pa
se tako pored drzavnog prava, stvaraju i pravila cije se poreklo ne istrazuje. Njihov skup
oznacava se kao pravo koje zivi (living law).
Ako se ovi izvori primenjuju u okviru jedne drzave, onda cine domace autonomno pravo.
Ako se primenjuju i u medjunarodnim okvirima, izmedju subjekata iz vise drzava, oznacavaju se
kao medjunarodno autonomno pravo.
Termin
U ovoj oblasti se koriste razliciti termini: neautoritativni izvori prava, transnacionalno trgovacko
pravo, pravo koje snagu dobija iz medjunarodne trgovacke prakse, privatna legislativa ili
savremeno, lex marcatoria. Takodje se oznacavaju i kao autonomno privredno (poslovno) pravo
ili kao autonomno pravo trgovaca ili trgovine- lex mercatoria, s obzirom na to da se njima
regulisu ugovorni odnosi izmedju privrednih subjekata ili trgovaca.
Sadrzina
U autonomne izvore ili lex mercatoria spadaju:
1. Opsti uslovi poslovanja i formularni ugovori
2. Model zakoni
3. Medjunarodna kodifikovana praksa
4. Medjunarodni obicaji i poslovna praksa
5. Nacionalni obicaji i poslovna praksa (koja je nastala u unutrasnjem prometu, ali je
prihvacena i od stranih trgovaca koji posluju u odnosnoj struci ili na odredjenom
mestu i vodici.
Odnos autonomnog prava i drzavnog prava
Veza se moze uociti:
a) U pogledu nacina nastanka. Povezanost se vidi u pasivnom stavu drzave kod
regulisanja pojedinih pitanja. Priznavanjem nacela autonomije volje u odredjenim
oblastima, drzave priznaju da nisu zainteresovane da ta pitanja regulisu svojim
propisima, tako da na posredan nacin omogucavaju i podsticu trgovce da to sami ucine.
Ukoliko neposredni ucesnici pravnog prometa ne iskoriste svoju slobodu i odnos ne
urede svojim pravilima, primenice se dispozitivna pravna pravila sadrzana u zakonima i
ostalim izvorima drzavnog prava.
b) U postupku njihove primene. Ovde se polazi od pretpostavke da postovanje
autonomnog prava najcesce obezbedjuju sami trgovci: pretnjom primene posebnih
autonomnih sankcija, kao sto je uskracivanje kredita, stavljanje na crne liste, bojkotom...
Ovde postoji mogucnost da nezadovoljna strana (ukoliko ovaj sistem sankcija ne dovede
do adekvatne zastite svojih ucesnika) zatrazi zastitu svojih prava zbog povrede pravila
autonomnog prava pred sudovima kao drzavnim organima,
Zakljucujemo da drzava zapravo ima kljucnu ulogu u prelomnim fazama:
- u fazi stvaranja autonomnih pravila-> odredjivanjem granica u kojima se mogu kretati
konkretna resenja
- u zavrsnoj fazi-> njihovim priznanjem i izricanjem drzavnih sankcija u slucaju njihovog
nepostovanja.



Formularni ugovori i opsti uslovi poslovanja


Opsti pojam i znacaj
Cine ih unapred odstampane zbirke ugovornih klauzula koje su stavila ili donela velika
preduzeca ili njihova udruzenja. Njihov nastanak vezan je za pojavu tipizirane ili standardne
robe koja se serijski proizvodi i masovno prodaje pa je trebalo tipizirati ili standardizovati i uslove
prodaje u obliku posebnog formulara. (Zato se i nazivaju: formularni, standardizovani, sablonski,
tipski ili ugovori po pristupu.) Koriscenjem ovih ugovora, proces pregovaranaj i zakljucivanja
ugovora je maksimalno pojednostavljen i skracen, po pravilu i ne postoji.
Formularni (standardni) ugovori
Zbog svoje potpunosti mogu se neposredno koristiti kao ugovorni formulari koje druga strana
moze ili samo potpisati, ili to cini, ako je tako predvidjeno, nakon sto popuni u formularu
ostavljena mesta u pogledu, npr: opisa robe, kolicine, cene, vremena isporuke i drugih
elemenata. Popunjavanjem odgovarajucih praznina i potpisivanjem druga strana iskazuje svoj
prihvat tako ucinjene ponude, pa se obrazac (formular) pretvara u konkretan i kompletan ugovor.
U ovom slucaju, sam formular pre popunjavanja i potpisa sluzi kao ponuda, tj nacrt buduceg
ugovora, a nakon toga kao individualni ugovor.
Odnos formularnih i tipskih ugovora
Tipski ugovori posvojoj sadrzini i nacinu zakljucivanja dele karakteristike formularnih ugovora, i
spadaju u ovu kategoriju, ali se od njih razlikuju po tome sto ponudilac vezuje zakljucenje
ugovora prihvatanjem svih uslova sadrzanih u formularu.
Pregovaranje je prakticno svedeno na potpuno prihvatanje ili potpuno odbijanje ponudjenih
uslova.
Inace, njihove elemente ne odredjuju ugovorne strane, vec su postavljeni od nekog treceg lica
(od drzave, ili od profesionalne organizacije). Kada su tipski ugovori cije je elemente postavila
drzava, kao npr kod obaveznog osiguranja, onda se oni kao imperativne odredbe moraju
prihvatiti u celini bez obzira na samu tehniku prihvatanja.
Formularni ugovori medjunarodnih organizacija
Sama rec kaze da su to formularni ugovori koje stvaraju medjunarodne organizacije, pri cemu su
narocito aktivne: Ekonomska komisija UN-a za Evropu, Medjunarodni trgovacki centar UNCTAD/
CTO, Udruzenje za trgovinu zitaricama i hranom GAFTA...
Za MPP narocito su vazni tipski ugovori Ekonomske komisije UN-a za Evropu, tzv. zenevski
tipski ugovori, koje (kao i opste uslove poslovanja) zainteresovane stranke mogu orihvatiti u
celini, delimicno, ili im mogu posluziti kao model za zakljucivanje posebnog ugovora. Zenevske
tipske ugovore od ostalih formalnih ugovora razlikuje nacin donosenja i sadrzina.
Opsti uslovi poslovanja
Imaju formu potpune zbirke (zakona) ugovornih klauzula. Ugovornim stranama kao pojedincima
nije ostavljena bilo kakva sloboda ugovaranja. Pojedinci imaju slobodu da jedino u potpunosti
prihvate, ili da u potpunosti odnace ovako formulisane uslove. Ako prihvataju uslove, onda
zakljucuju poseban individualni ugovor.
Primena formularnih ugovora i opstih uslova poslovanja
Smatra se da su dva faktora uticala na njihovu masovnu upotrebu: proces pregovaranja i
predmet.
Proces pregovaranja i zakljucivanja je maksimalno pojednostavljen i racionalizovan. Najcesce
sveden ili na potpuno odbijanje, ili na potpuno prihvatanje unapred formulisanih uslova.
Njihov predmet im obezbedjuje siroku primenu jer se odnose na trgovinu serijskom industrijskom
i standardizovanom robom.
Nacin ukljucivanja opstih uslova u individualni ugovor
Opsti uslovi mogu biti u potpunosti sadrzani u formalnom ugovoru kao njegov opsti deo (opsti
uslovi), ili se na njih ugovor moze pozivati, U drugom slucaju, upucujuca klauzula sa moze
nalaziti na samom obrascu, u podnozju teksta, ili sa obe strane obrasca.
Osnov primene
Prema opstem pravilu, opsti uslovi obavezuju drugu ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili
morali biti poznati u trenutku zakljucenja ugovora (ako su joj predati, ako joj je skrenuta
paznja...). U praksi se pitanje obaveznosti svodi na odredjivanje nacina kako ih uciniti poznatim
drugoj strani.
Osnov primene opstih uslova poslovanja moze biti:
a) izricito preuzimanje u ugovor ili pozivanje na njih u ugovoru
b) prethodna ustaljena poslovna praksa zakljucivanja ugovora medju ugovaracima na
osnovu opstih uslova
c) konkludentnost
d) obicaj.
Pravna priroda opstih uslova poslovanja
Tri shvatanja (teorije):
a) ugovorna teorija
b) notrmativna teorija
c) mesovito shvatanje.
Zakon o obligacionim odnosima prihvata ugovorno shavatanje, tako da klazuzule koje sadrze
opsti uslovi poslovanja i standardni (tipski) ugovori obavezuju kao lex contractus.
Opsti uslovi se nece smatrati opstom ponudom za zakljucenje ugovora:
- kada je to u njima izricito navedeno
- ako to proizilazi iz okolnosti slucaja
- ako je samim zakonom odredjeno da objavljivanje opstih uslova nama karakter ponude
za zakljucenje ugovora.
Odnos individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja
U praksi je ovaj odnos od posebnog znacaja u dve situacije:
a) kada posoji neslaganje izmedju individualnog ugovora i opstih uslova poslovanja
b) u slucaju nistavosti pojedinih klauzula opstih uslova poslovanja (npr, kada su protivne
samom cilju zakljucenog ugovora ili dobrim poslovnim obicajima...).
U prvom slucaju, prema nacelu lex specialis derogat legi generali, vaze odredbe individualnog
ugovora. Drugi slucaj resava se u sklopu kontrole opstih uslova poslovanja. S obzirom na
organe koji vrse kontrolu, postoje 4 vrste kontrole: upravna, sudska, javnog mnjenja i autonomna
kontrola.
Poslovni obicaji
Predstavljaju komercijalnu praksu koja je u tako sirokoj primeni da ucesnici u poslovnom
prometu ocekuju da ce ugovorne strane postupiti u skladu sa takvom praksom.
Njihovu sadrzinu cine 2 elementa:
a) odredjeno ponasanje izmedju trgovaca
b) svest o obaveznosti takvog ponasanja.
Oba uslova moraju biti ispunjena kumulativno. Fakticko ponasanje prerasta u poslovni obicaj
ponavljanjem. Potrebno je da ucesnici odredjeno ponasanje ponavljaju iz ubedjenja u njegovu
racionalnost, a ne iz straha od drzavne sankcije. Pravnu zastitu uzivaju samo dobri poslovni
obicaji, a kriterijum u ovom smislu je korisnost koju primena takvog ponasanja donosi vecini
ucesnika u prometu.
Podela poslovnih obicaja
Prema oblasti primene:
a) Vertikalni - obicaji stuke; obuhvataju one koji vaze u nekoj struci ili za neku vrstu robe
b) Horizontalni - obuhvataju obicaje koji su zajednicki svim strukama
Prema teritoriji na kojoj se primenjuju:
a) Unutrasnji
b) Medjunarodni primenjuju se i izvan jedne drzave, nastaju uglavnom po vertiklanoj liniji
zahvaljujuci radu medjunarodnih agencija za formulisanje i trgovackih asocijacija. Postoje
u slucaju kada je neko ponasanje prihvaceno od trgovaca iz drugih drzav u toj meri da da
je postalo siroko poznato u medjunarodnoj trgovini i da ga strane redovno postuju. => I
lokalni obicaji mogu biti medjunarodni, ako ih siroko prihvate trgovci iz drugih drzava.
U medjunarodnim izvorima se pod obicajima podrazumevaju: dobri poslovni obicaji, kodifikovana
praksa i poslovna praksa.
Dobri poslovni obicaji ili poslovni moral
Skup pravila ponasanja u privrednom poslovanju koja proizilaze iz moralnih shvatanja poslovnog
sveta. Osnov njihovog obavezivanja lezi u svesti poslovnih ljudi da u poslovnom ponasanju nije
dozvoljeno sve sto nije zabranjeno i da se moraju ponasati u granicama onih pravila koja se od
vecineposlovnih ljudi smatraju moralnim u odnosnoj struci i na odnosnoj teritoriji.
Obaveznost primene dobrih poslovnih obicaja
DPO su pravna pravila koja cine izvore autonomnog prava, jer njihovu povredu prate pravne
sankv=cije. O njihovom postovanju staraju se trgovci preko sudova casti prof organizacija, pa i
preko redovnih sudova.
Na primenu dobrih poslovnih obicaja upucuju kako unutrasnji, tako i medjunarodni izvori MPPa.
Sto se tice pravnog osnova obaveznosti DPO, postoje 2 shvatanja:
- subjektivno (obicaj ce se primenjivati samo ako postoji izrazena volja strana, jer svoju
snagu crpe iz volje ugovornih strana)
- objektivno (obicaj ce se primenjivati ne samo kada je ugovorena njegova primena, vec i
ako to nije ucinjeno, ako ga strane nisu izricito iskljucile i ako nije suprotan imperativnim
propisima; obicaji vaze i bez volje stranaka, ali nikada protiv nje)
Obicaji se primenjuju i kao sredstvo tumacenja nejasno formulisanih ugovornih odredbi i kao
dopunska pravila za resavanje onih pitanja koja ugovorom nisu regulisana.
Kodifikovani obicaji
Ako se nepisani dobri poslovni obicaji sakupe, sistematizuju i objave,onda postaju kodifikovani
obicaji ili kodifikovana pravila.
Formulisanjem kodifikovanih pravilabave se trgovacka ili privredna strukovna udruzenja na
nacionalnom (komore i berze koje donose uzanse) i medjunarodnom (Medjunarodna trgovinska
komora iz Pariza) planu.
Poslovna praksa
Nacin postupanja koji se razvio u utvrdjenu praksu ili uobicajene postupke medju strankama.
Sudska i arbitrazna praksa
Sudska praksa predstavlja stavove koje su u sudskim odlukama zauzeli, pre svega, visi i vrhovni
sudovi.
Arbitrazna praksa predstavlaj stavove koje su arbitri zauzeli, pre svega u medjunarodnim
arbitrazama, a zatim i u nacionalnim arbitrazama u resavanju konkretnih sporova.
7. Meunarodni sporazumi EZ-EU kao izvor MPP?
Pravo koje se stvara u okviru EZ naziva se komunitarno pravo. U okviru svog postojanja EZ je
donela niz akata komunitarnog prava. U cilju njihovog sprovoenja drave lanice su donele
veliki broj implementirajucih propisa. Ovi propisi se dele na dve grupe: PRIMARNE i
SEKINDARNE.
U primarne izvore spadaju:
1.Ugovori o osnivanju
2.Opta pravna naela
3.Meunarodni sporazumi EZ
4.Sporazumi izmeu drava lanica
Primarnim izvorima se regulie vertikalna i horizontalna podela vlasti.Ugovori o osnivanju
reguliu osnovna pitanja nastanka i rada zajednica. Reguliu pitanja uspostavljanja zajednikog
trita. Voenje zajednike trgovinske i poljoprivredne politike, kao i jedinstvene monetarne i
politike konkurencije. Sporazumi koje EZ zakljuuje sa treim dravama i meunarodnim
organizacijama nazivamo meunarodnim sporazumima EZ. Za drave nelanice od vanosti su
etiri vrste sporazuma:
1. Trgovinski sporazumi- reguliu pitanja carina na robu, najznaajniji je sporazum o
osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO)
2. Sporazumi o saradnji reguliu trgovinske odnose i predviaju finansijsku saradnju
1980. Sporazum o saradnji izmeu EEZ i SFRJ
3. Sporazumi o pridruivanju za cilj imaju da u potpunosti osposobe dravu za ulazak u
zajednicu
4.Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju reguliu odnose sa zemljama Zapadnog Balkana
, stabilizacija institucija treih drava
5. Sporazumi o evropskom privrednom prostoru- 1985. EZ i EFTA
Sekundarni izvori su nie pravne snage od primarnih, donose ih organi EU (parlamenr, savet i
komisija).U sekundarne izvore spadaju:
1.Uredbe-obavezuju u potpunosti i direktno se primenjuju u svim dravama lanicama
2. Uputstva- pravni akti koji obavezuju drave lanice na koje su adresirani u pogledu cilja koji
treba ostvariti, ali je adresatima ostavljena sloboda da izaberu sredstvo i oblik njihovog
sprovoenja u ivot (jedan od moguih oblika sprovoenja je implementacija)
3.Odluke- pojedinani administrativni akti, obavezuju samo one adresate koji su u njima
naznaeni , nakon to su im saopteni. Odluke su obavezujue, samim tim proizvode direktno
dejstvo za adresate.

8.Direktna primena i direktno dejstvo prava EU?
Kako zajednica ne raspolae aparatom prinude, to se komunitarno pravo sprovodi tolerancijom
njegovih subjekata, a u sluaju povrede, drave su dune da obezbede njegovo potovanje i
sprovoenje prema pravilima unutranjeg prava.
Zavisno od vrste, komunitarni propis moe biti prihvaen neposredno(direktno) ili posredno
(putem implementacije). Direktno prihvatanje znai da su drave lanice i pridruene drave
priznale pravnu snagu propisa takvu kakva jeste, bez njegovog transponovanja u domai pravni
poredak. Posredni nain prihvatanja sastoji se u tome to tree drave prenose sadrinu
komunitarnog prava u unutranji pravni poredak donoenjem nacionalnog propisa.
Naelo direktne primene:
Pod direktnom primenom se podrazumeva podesnost odredbi pravnih normi komunitarnog
prava da budu neposredno ili direktno primenjene od strane nacionalnih sudova, a posredno i od
Suda pravde i Prvostepenog suda, bez donoenja naknadnih legislativnih ili upravnih akata. U
ugovoru o osnivanju, jedino je UREDBAMA priznata direktna primena u svim dravama
lanicama. Ugovori o osnivanju imaju direktniu primenu na osnovu akta o ratifikaciji, a odluke na
osnovu ratifikovanog ugovora. Uputstvima nije priznata direktna primena, postaju vaee pravo
tek na osnovu akta o implementaciji.
Naelo direktnog dejstva:
Pod direktnim dejstvom komunitarnog prava se podrazumeva sposobnost i podesnost odredbi
da neposredno stvaraju prava i nameu obaveze na koje se mogu pozvati pojedinci, bez
intervencije upravnih ili sudskih organa. Moe se razlikovati:
1. Direktno dejstvo ugovora o osnivanju- ugovorom o osnivanju nije na nedvosmislen nain
odreeno koje njegove odredbe mogu direktno stvarati prava i obaveze pojedincima, pa
je o tome odluivao Sud pravde. U poetku je Sud pravde pod direktnim dejstvom
podrazumevao samo vertikalno dejstvo, odnosno, pravo pojedinca da pokrene postupak
protiv drave ili njenih organa u sluaju kada su mu povreena subjektivna komunitarna
prava. Kasnije je Sud priznao i horizontalno dejstvo, odnosno pravo pojedinaca da
pokrenu postupak i protiv privatnih lica koja su im povredila komunitarna prava.
2. Direktno dejstvo sporazuma sa treim dravama- za subjekte iz treih drava od
praktinog znaaja mogu biti samo neke odredbe iz one vrste sporazuma kome je Sud
pravde priznao direktno dejstvo( za Srbiju je to SSP).
3. Direktna primena i direktno dejstvo uredbi- uredbama je priznata direktna primena u svim
dravama lanicama.
4. Direktno dejstvo uputstava- odredbe uputstava e postati izvor konkretnih prava tek
nakon donoenja nacionalni mera, odnosno njihove implementacije.
5. Direktno dejstvo odluka- Sud pravde je direktno dejstvo priznao onim odredbama odluka
ako su ispunjavale uslove koji su bili propisani za uputstva. Odluke obavezuju samo
neposredne adresate, koji se na takva prava i obaveze mogu neposredno pozvati i traiti
zatitu od nacionalnih sudova.

9. Naela meunarodnog privrednog prava?
1. Naelo slobodne trgovine- moe se odrediti u irem smislu ( obuhvata slobodu razmene robe i
usluga, slobodu prometa kapitala i investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu
preduzimanja trgovinskih i privrednih delatnosti na teritoriji druge drave) i u uem smislu
(obuhvata slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i ogranienja u uvozu i izvozu).
Carine, dabine i akcize se uvode sa ciljem ogranienja i kontrolisanja trgovinske razmene, a
kao razlozi se navode zatita nacionalne privrede.
2.Naelo slobode saobraaja- podrazumeva, u teorijskom smislu, potpunu slobodu svih
subjekata koji se bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji domae ili
strane drave.
a) Sloboda saobraaja vodenim putem- ureena odredbama Konvencije o otvorenom moru iz
1958. I Konvencije o pravu mora iz 1982. Potpuna sloboda saobraaja je dozvoljena na
otvorenom ili slobodnom moru. Korienje unutranjh voda je regulisano internim propisima
svake drave. Pravni reim plovidbe na Dunavu regulisan je Konvencijom iz 1948. (sloboda
plovidbe trgovakim brodovima. Dravljanima i robama svih drava).
b)Slooboda saobraaja na kopnenim putevima- obuhvata saobraaj meunarodnim drumskim i
meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava.(u SR Nemakoj nema plaanja
putarina na autoputevima)
c)Sloboda saobraaja vazdunim putem- 1919. Pariska Konvencija koja je 1944. dopunjena
ikakom Konvencijom. Dravama je priznato pravo iskljuivog suvereniteta nad vazdunim
prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza vazduhoplova drava ugovornioca
iznad teritorije drugih drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na korienje
javnih aerodroma tih drava lanica.
3. Naelo slobode transfera novca i novanih vrednosti- u teorijskom smislu, ovo naelo
podrazumeva potpunu slobodu kretanja novca. Meutim drave su ovu slobodu ograniile nizom
propisa. Donoenjem propisa, drave su nastojale da uspostave sistem kontrole kretanja
noanih sredstava i da svojim subjektima obezbede podsticajne uslove za ukljuivanje u
meunarodnu trgovinu. Kako su drave u velikoj meri na razliitim stepenima privrednog
razvoja, danas se naelo potpune slobode kretanja novca, primenjuje samo u Evropskoj Uniji.
4. Naelo slobodne meunarodne konkurencije- sloboda konkurencije se obezbeuje
potovanjem meunarodnih pravila, koja su obino doneta kao nacionalna pravila konkretnih
drava(SAD) ili kao pravila odreenih regionalnih ekonomskih integracija(Evropska unija).
10. Naelo slobode transfera novca
Naelo slobode transfera novca i novanih vrednosti podrazumeva pravo uesnika u
meunarodom prometu da slobodno raspolau novanim sredstvima u smislu unoenja i
iznoenja iz svoje drave po bilo kom osnovu. Meutim ovakvu slobodu drave nikada nisu
ostavljale svojim subjektima, ve su koristei svoju monetarnu suverenost donoenjem
unutranjih propisa i preuzimanjem odgovarajuih meunarodnih obaveza odreivale granice
ove slobode.
Na unutranjem planu o sadrini i domaaju primene naela slobode novca suvereno odluuje
drava. Pravno posmatrano drava ima punu slobodu i potpuno je nezavisna da na domaoj
teritoriji propisuje novano sredstvo i sve uslove plaanja. Drave to ine donoenjem zakonskih
i podzakonskih akata imperativne prirode. Najvei stepen slobode transfera novca omoguavaju
najrazvijenije drave, a danas je potpuna sloboda kretanja svih vrsta kapitala obezbeena samo
u okviru EU.
11. Naelo slobodne trgovine
Naelo slobodne trgovinie znai da se trgovina izmeu drava oslobodi prepreka: (carine,
dazbine, akcize i necarinske mere - kvote, kontrola kvaliteta)
Ovo naelo se moe odrediti u irem i u uem smislu.
U irem smislu ono obuhvata slobodu razmene robe i usluga, slobodu prometa kapitala i
investiranja, slobodu kretanja radne snage i slobodu preduzimanja trgovinskih i privrednih
delatnosti na teritoriji druge drave.
U uem smislu ovo naelo obuhvata samo slobodu razmene robe i usluga bez zabrana i
ogranienja u izvozu i uvozu.
Kroz istoriju ovo naelo je pretrpelo razna ogranienja i izuzetke koji su kasnije bili prihvaeni u
Optem sporazumu o carinama i trgovini i ono nikada vie nee funkcionisati u punom
teorijskom znaenju. Stoga je naelo slobodne trgovine svedeno na iskljuenje izvoznih i
uvoznih zabrana, pa se ovo naelo moe odrediti i kao pravo slobodne i fer konkurencije svih
privrednih subjekata na meunarodnom tritu. Slobodna i fer konkurencija podrezumeva
postojanje istih uslova za sve uesnike na odnosnom tritu bez obzira na njihovu nacionalnu
pripadnost.
Meutim, ogranienju i kontrolisanju trgovinske razmene danas pribegavaju u veoj ili manjoj
meri sve drave. To se pravda razlozima koji se uopteno oznaavaju kao razlozi zatite
nacionalne privrede. Uvozna ogranienja tj. nametanje carina i drugih uvoznih formalnosti
pravda se fiskalnim razlozima, prikupljanjem raznih statistikih informacija, razlozima
zdravstvene zatite ili bezbednosnim razlozima drave. Nametanje izvoznih ogranienja ili
potpuna zabrana izvoza se opravdava potovanjem sankcija koje mogu nametnutu UN,
unutranjim bezbednosnim razlozima, ili politikim merama ako su u pitanju proizvodi visoke
vojne tehnologije ili roba tzv. dvostruke namene.
12. Naelo slobode saobraaja
Pod ovim naelom u teorijskom smislu se podrazumeva potpuna sloboda svih subjekata koji se
bave meunarodnim transportom da vre usluge prevoza na teritoriji domae ili stranih drava.
Sloboda saobraaja vodenim putevima- Prema odredbama Konvencije o otvorenom moru iz
1958. godine i Konvencije o pravu mora iz 1982. godine celokupna morska povrina se deli na
unutranje more, teritorijalno more, ekskluzivne ekonomske zone, arhipelako more i otvoreno
more. Potpuna sloboda saobraaja je jedino priznata na otvorenom moru. Sloboda saobraaja u
teritorijalnim vodama je odreena Konvencijom o otvorenom moru i teritorijalnom pojasu i
Konvencijom UN o pravu mora iz 1982. godine. U skladu sa ovim konvencijama pribrene
drave su dune da dozvole nekodljiv prolaz kroz svoje teritorijalne vode trgovakim i ratnim
brodovima pod uslovom da se tim ne dovodi u pitanje bezbednost pribrene drave.
Pravni reim meunarodnih renih puteva- pod pojmom meunarodna reka podrazumeva se
plovna reka koja preseca teritorije dve ili vie drava i koja je otvorena za plovidbu trgovakih
brodova svih drava saglasno meunarodnom ugovoru drava ijim teritorijama protie reka. U
sluajevima kada se na meunarodnu reku ne odnosi bilo koja konvencija, ili ako njen poloaj
nije na drugi nain pravno regulisan, Udruenje za meunarodno pravo je donelo i preporuilo
Helsinka pravila o korienju vode meunarodnih reka.
Plovni reim na Dunavu je regulisan Konvencijom o reimu plovidbe na Dunavu od 1948.
godine.
Sloboda saobraaja na kopnenim putevima- saobraaj kopnenim putevima obuhvata
saobraaj meunarodnim drumskim i meunarodnim eleznikim putevima konkretnih drava.
Iako je donet niz meunarodnih izvora, malo panje je posveeno pitanju definisanja naela
slobode saobraaja i nainima njegovog ostvarivanja. Otuda je sadrina naela slobode
kopnenog saobraaja praktino odreena nainom ureivanja prava i mesta ulaska stranih
vozila na domau teritoriju i uslova korienja puteva na domaoj teritoriji, kod drumskog
saobraaja, a u eleznikom saobraaju i sistemom eleznikih tarifa i vozarinskih refakcija.
Naelo slobode saobraaja vazdunim putevima- drave imaju potpuni i iskljuivi suverenitet
nad vazdunim prostorom iznad svojih teritorija. Da bi se uredio nain korienja ovog prostora
doneta je 1919. godine Pariska konvencija, koja je 1944. godine dopunjena ikakom
konvencijom. Prema odredbama Pariske konvencije, dravama je priznato pravo iskljuivog
suvereniteta nad vazdunim prostorom iznad sopstvene teritorije i sloboda mirnog prolaza
vazduhoplova drava ugovornica iznad teritorije drugih drava, kao i pravo na korienje javnih
aerodroma tih drava lanica. Jedino se iz odbrambenih razloga i u interesu javne bezbednosti
vazduhoplova, domaim i stranim vazduhoplovima moe zabraniti preletanje odreenih zona
dravne teritorije. Pravo svake drave da raspolae iskljuivim suverenitetom nad vazdunim
prostorom iznad svoje teritorije kasnije je potvreno i ikakom konvencijom. Sadraj naela
suvereniteta nad vazdunim prostorom je pomenutim sporazumima konkretizovano kroz 5
sloboda, od kojih su dve tzv. tehnike, a tri komercijalne slobode. Tehnike slobode obuhvataju
pravo prolaza ( preleta) bez sputanja i pravo sputanja bez komercijalnih saobraajnih razloga ,
npr. zbog popravke ili pruanja servisnih usluga, ali bez prava primanja putnika, robe ili pote.
Pod komercijalnim slobodama podrazumevaju se pravo ukrcavanja i prevoza putnika, pote,
tereta iz zemlje kojoj pripada vazduhoplov za drugu dravu; pravo ukrcavanja putnika, pote i
tereta u jednoj dravi i prevoz u svoju dravu; i pravo ukrcavanja putnika, pote i tereta u jednoj
dravi radi prevoza u tree drave ili prevoza iz treih drava putnika, robe i pote.
Ostala pitanja komercijalnog korienja vazdunog prostora se reguliu bilateralnim ugovorima
izmeu zainteresovanih drava na bazi uzajamnog reciprociteta i unutranjim propisima svake
drave. Tako se ugovorima odreuju marute vazdunih letova (linije), obim komercijalnih prava,
politika i uslovi pruanja tehnike i druge pomoi, izvravanje finansijskih obaveza, poreski
reim, itd.

13. Naelo nacionalnog tretmana i preferencijalni sistem
Klauzula nacionalnog tretmana (jednakosti/ izjednaavanja sa domaim privrednim subjektima /
klauzula pariteta) podrazumeva pravno izjednaavanje stranih pravnih i fizikih lica i inostrane
robe na domaem tritu sa odgovarajuim privrednim subjektima i domaom robom u pogledu
primene domaih zakonskih i podzakonskih propisa i drugih administrativnih mera (to znai da
unitranje mere nee tititi nacionalnu proizvodnju).
KNT je u GATT-u ustanovljena kao jedna od osnovnih klauzula (ali je oznaena kao princip).
Njena primena u praksi moe dovesti do razliitih efekata kada se uzmu u obzir predmet i
privredna razvijenost drava. Progresivna uloga KNT se uoava kada se ona odnosi na
predmete kao to su zatita ivota, slobode, imovine i asti stranaca, prava pristupa stranaca
domaim sudovima... Ali kada se ona odnosi na odreene oblasti koje su nabrojane u ugovoru
treba imati u vidu da onda moe dovesti i do favorizovanja ekonomski jae drave i njenih
privrednih subjekata (nejednaki subjekti su stavljeni u iste uslove). Onda je logino zbog ega su
KNT najee ugovarale SAD sa zemljama u razvoju.
14. Naelo pravinog tretmana (i minimalni tretman)
Minimalni standard podrazumva obavezu svih drava koje uestvuju u meunarodnim
privrednim odnosima da stranim subjektima i stranoj robi na domaoj teritoriji obezbede one
uslove koji se smatraju minimalnim i pravinim. Obim prava i sloboda koje su obuhvaene ovim
standardima nisu precizno nabrojana, ve se odreuju u skladu sa konkretnim prilikama i prema
ciljevima koji su prihvaeni kao minimalni i pravini. Poto su sa jedne strane minimalna, a sa
druge pravina, drave su obavezne da ih postuju prema stranim subjektima bez obzira da li se
ista primenjuju i na domae subjekte.
15. Naelo najpovlaenije nacije
Klauzula najpovlaenije nacije je ugovorna odredba kojom se drave ugovornice meusobno
obavezuju da e u odreenoj oblasti meusobnih odnosa jedna drugoj priznati prava,
preimustva, povlastice i olakice koje su dale ili e ubudue dati bilo kojoj treoj dravi.
Klauzulom najpovlaenije nacije ne odreuju se konkretne povlastice i ostale privilegije, ve
samo oblasti u kojoj e one vaiti. Efekat ove klauzule nije da se odreenoj dravi da
najpovlaeniji poloaj u odnosu na tree drave, ve da drave budu izjednaene.
Karakteristike klauzule najpovlaenije nacije
1.Dispozitivnost Klauzula najveeg povlaenja je ugovornog karaktera, stoga obavezuje
samo drave koje su je potpisale i u obimu koji je naveden u ugovoru.
2.Nediskriminacija odnosi se na poloaj treih drava. Podrazumeva da su privredni subjekti
iz treih drava u istom poloaju u pogledu uslova trgovine sa privrednim subjektima iz drava
sa kojima su zakljueni ugovori o najveem povlaenju. Meutim, privredni subjekti iz treih
drava nisu izjednaeni sa domaim subjektima.
3.Bezuslovnost sve prednosti, pogodnosti, privilegije i imunitete koje jedna strana ugovornica
odobri ma kom proizvodu poreklom iz druge zemlje, ili namenjenoj drugoj zemlji, bie odmah i
bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz ili je namenjen teritoriji svake druge
strane ugovornice.
ILI JEDNOSTAVNIJE: ugovorna strana mora da sve povlastice, koje odobri ma kojoj treoj
zemlji, odmah i bez uslova prizna i drugoj strani ugovornici.
Oblast primene o oblasti primene klauzule najpovlaenije nacije odluuju ugovorne strane,
ali obino se odnosi na olakice u pogledu carinskih dabina, uslova uvoza i izvoza, uslove
pomorskog saobraaja, tranzita, slobode investiranja...

Ogranienja (suavanje dejstva klauzule)
1.Teritorijalna ogranienja - Klauzula moe biti tako formulisana da ugovorne strane priznaju
prava na povlastice koje su odobrene ili e biti odobrene , odreenim, ali ne svim treim
dravama. To moe biti posledica postojanja posebnih ekonomskih odnosa izmeu odreenih
drava, kao to su npr. odnosi metropole i kolonija, ili odnosi izmeu saveznih jedinica u
federativnim dravama, ili odnosi u ekonomskim integracijama.
- Prvi oblik teritorijalnog ogranienja- kolonijalne klauzule - podrazumevaju da druga
strana ne moe da trai one povlastice koje je metropola dala ili e dati svojim
kolonijama.
- Drugi oblik teritorijalnog ogranienja federalna klauzula ovom klauzulom se
ograniava dejstvo najveeg povlaenja samo na teritoriju odreenih lanica savezne
drave.
2.Stvarna ogranienja podrazumevaju da se klauzula ne odnosi na odreene robe, proizvode
ili na odreene privredne oblasti.
3.Vremenska ogranienja - u naelu klauzula najpovlaenije nacije se zakljuuje na
neodreen vremenski period (nema vremenskog ogranienja), ali ona moe biti zakljuena:
-na odreeni vremenski period, npr 99 god;
- tako da se odnosi na odobravanje samo onih povlastica koje je neka drava dala nekoj treoj
dravi u prolosti;
- tako da se odnosi samo na one povlastice koje e neka drava dati nekoj treoj dravi u
budunosti- klauzula pro futuro.
4.Institucionalna ogranienja tree drave ne mogu traiti od drava ekonomske i politike
integracije davanje povlastica koje oni imaju meu sobom. Povlastice koje vae meu dravama
lanicama ne mogu se primenjivati na tree drave tj. drave nelanice. (pr. Unutar EU deluju
preferencijalni odnosi, ali u sluaju da lanica EU poput panije zakljui trgovinski ugovor koji
sadri klauzulu KNP sa ileom, on nema prava da zahteva tretman u odnosima sa panijom
kakav ima Nemaka u odnosima sa panijom) primer je moj
1
, radi pojasnjenja.

Izuzeci i rezerve- predstavljaju poseban nain suavanja dejstva klauzule najveeg povlaenja
koji se sastoji u tome to se u potpunosti iskljuuje primena klauzule. Izuzeci se praktikuju za
pojedine proizvode ili pojedine mere javnih vlasti: veterinarske i sanitarne mere, promet oruja i
municije.

Posebne vrste izuzetaka

1
By: Saa Meter
Carinska unija- je u GATT-u definisana kao zamena dveju ili vie carinskih teritorija jednom
carinskom teritorijom na kojoj su carine i drugi propisi o ograniavanju trgovine ukinuti u
trgoviskoj razmeni izmeu lanica koje ine carinsku uniju, ili bar u pogledu trgovinske razmene
proizvodima koji vode poreklo sa tih teritorija, kao i primena istih carina i drugih propisa u trgovini
sa treim dravama. U tom smislu carinsku uniju karakteriu dva elementa: unutranji i spoljni.
Unutranji element obuhvata ukidanje carina na robu u uvozu i izvozu u prometu izmeu drava
lanica.
Spoljni element obuhvata obavezu drava lanica da prilikom uvoza na robu koja vodi poreklo iz
treih drava primenjuju istu carinsku stopu.
Zona slobodne trgovine- prema GATT-u zona slobodne trgovine je definisana kao grupa dve ili
vie carinskih teritorija izmeu kojih se carine i druga trgovinska ogranienja ukidaju za najvei
deo trgovinske razmene. U poreenju sa carinskom unijom, drave lanice u zoni slobodne
trgovine uspostavljaju nii stpen ekonomske povezanosti jer se u unutranjim odnosima ne trai
apsolutno ukidanje carina, dok u spoljnim odnosima ostaje potpuna sloboda. Zona slobodne
trgovine je danas uspostavljena u okviru Evropske zone slobodne trgovine (EFTA), Centralno
evropska zona slobodne trgovine (CEFTA) ili Severnoamerike zone slobodne trgovine
(NAFTA).
Od drugih oblika savremenih meunarodnih privrdnih integracija treba pomenuti: zajedniko
trite, unutranje trite, monetarnu uniju i ekonomsku uniju.
Zajedniko trite - kao oblik meunarodne ekonomske integracije karakteriu elementi
carinske unije i zone slobodne trgovine, ali i ukidanje svih ne samo carinskih, ve i vancarinskih
dabina i kvantitativnih mera koje predstavljaju prepreke slobodnom prometu robe izmeu
drava lanica.
Unutranje trite- predstavlja vii oblik saradnje u kome je izmeu drava lanica obezbeeno
ne samo slobodan promet robe, ve slobodno kretanje i ostalih faktora proizvodnje: radne
snage, usluga, kapitala.
Uspostavljanjem unutranjeg ili jedinstvenog trita , prihvatanjem jedinstvene valute (evra),
osnivanjem Evropske centralne banke i prihvatanjem jedinstvene monetarne politike poetkom
2002. godine uspostavljena je monetarna unija.
Rezerve- predstavljaju ogranienje dejstva klauzule u pogledu odreene kategorije korisnika.

16. Naelo reciprociteta
Klauzula reciprociteta ili uzajamnosti u meunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva
obavezu drava ugovornica da u meusobnim ekonomskim odnosima postupaju na isti nain.
To se postie odobravanjem odreenih prava, privilegija i olakica stranoj dravi tj. njenim
pravnim i fizikim licima na domaoj teritoriji pod uslovom da i druga drava to isto odobri
domaim pravnim i fizikim licima u stranoj dravi. Najee se sadrina reciprociteta odreuje
dvostranim ugovorom (ree jednostranim aktima). Sadrina klauzule obino se odnosi na
oslobanje od carina za odreene proizvode, uzajamno priznavanje isprava u pomorskom
prevozu i na druge komercijalne, finansijske i saobraajne operacije.
18. 18. Drava kao subject meunarodnog privrednog prava
Na spoljnom in a unutranjem planu drava moe nastupiti kao subjekat optih meunarodnih
ekonomskih odnosa, ili kao sujekat meunarodnih poslovnih (trgovinskih) odnosa. Vrenjem
zakonodavne vlasti i donoenjem propisa kojima neposredno odreuje uslove i okvire za obavljanje
meunarodnih privrednih poslova, drava praktino vodi unutranju i spoljnu ekonomsku politiku.
Unutranjim propisima drava neposredno odreuje subjekte spoljnotrgovinskog poslovanja i uslove za
njohov rad. Na meunarodnom planu je od znaaja aktivnost drave kao subjekta optih meunarodnih
ekonomskih odnosa i kao subjekta meunarodnih poslovnih odnosa.
1. Drava kao subjekat optih meunarodnih ekonomskih odnosa- nastupa u dva vida, kao
ugovorna strana u meunarodnim sporazumima sa drugim dravama ili meunarodnim
ekonomskim organizacijama( drave su slobodne da sklapaju dvostrane i viestrane
meunarodne sporazume, nakon njihove ratifikacije ovi sporazumi obavezuju drave potpisnice
na njihovo potovanje, ukoliko doe do krenja ovih sporazuma, predviene su sankcije) i kroz
uede u radu meunarodnih ekonomskih organizacija( uedem u radu ovih organizacija drave
doprinose usvajanju raznih akata kojima se reguliu pitanja meunarodnih privrednih odnosa;
lanstvo u MMF podrazumeva pravo uzimanja kredita pod uslovima koji vae za lanice).
2. Drava kao sujekat meunarodnih poslovnih odnosa-kao trgovac
Moe imati aktivnu ulogu u meunarodnoj trgovini, zakljuuje trgovinske ugovore sa javnim i
privatnim licima. U takvim ugovorima moe imati ulogu kupca, prodavca investitora, zajmodavca,
garanta, akcionara i slino. Ugovore u ime drave zakljuuju njihove vlade ili drugi ovladeni
organi kao to su resorna ministarstva. Svi uesnici su ravnopravni, u sluaju povrede ugovora
drava de morati da nadoknadi tetu. Protiv drave se moe voditi sudski i arbitrani postupak.

17, 19, 20. SUBJ EKTI MPP

Pojam i vrste
Subjekte MPP ine lica koja su nacionalnim propisima ovlaena, a u meunarodnoj praksi
su prihvaena da uestvuju u poslovima koji spadaju u pojam MPP. U uem smislu
uestvovanje u poslovima u kojima se preuzimaju imovinska prava, u irem smislu stvaranje
pravila MPP. Kao subjekti nastupaju drave, meunarodne organizacije, preduza i
multinacionalne kompanije +pojedinci i trgovci.
Meunarodne organizacije kao subjekti MPP
MO nastaju na osnovu viestranih me.ugovora, koji odreuju sastav, nadlenost, zadatke i
nain rada.
(Nastanak meunarodnih org.od znaaaja za MPP: Hamburka berza za trgovinu sa
itaricama 1866, Bremenska berza za pamuk 1872, Ameriko udruenje za svilu 1873,
Londonsko udruenje za itarice 1877, u to vreme nastaje i institut za meunarodno pravo i
udruenje za meunarodno pravo).
Godine 1865. nataju Meunarodna telekomunikaciona unija i Univerzalna potanska unija -
pretee modernih MO. Prva vladina agencija posveena pitanjima unifikacije Meunarodnog
privatnog prava bila je Haka konferencija o meunarodnom privatnnom pravu 1893.
Nakon II svetskog rata javila se potreba za uspostavljanje ekonomskog poverenja i
podsticanje trgovine. To se moglo postii na tri naina koja su uslovila nastanak redom
MMF, Svetske banke i Meunarodne trgovinske organizacije (ITO):
1. ustanovljavanje pravila me.plaanja, na taj nain to bi se utvrdila ravnotea, tj.sistem
koji bi poivao na stabilnim valutnim kurevima
2.osnivanje meunarodnih organizacija od poverenja koje bi radile na unapreivanju i
podticanju meunarodnih investicija
3.formulisanje novih pravila meunarodne trgovine, smanjivanje postojeih trgovinskih
barijera.
*Kako stvaraju pravila MPP (i prema ovoj podeli)
- Za razliku od drava meunarodne organizacije rspolau ogranienim subjektivitetom, iji
je obim odreen osnivakim aktima i zavisi od zadataka i funkcija meunarodnih
organizacija. U tom smilu se moe govoriti o funkcionalnom subjektivitetu.
Podela MO:
S obzirom da je uloga meunarodnih organizacija da podstiu stvaranje meunarodnih
pravila u zajednikoj trgovini, pod MO se smatraju ne samo meudravne, meuvladine,
ve i organizacije privatnog nevladinog karaktera.
Kriterijumi za klasifikaciju MO: teritorija i otvorenost za lanstvo, karakter lanova i predmet
delatnosti.
1. Prema teritoriji na kojoj ispoljavaju aktivnost, meunarodne organizacije se dele na
univerzalne/svetske i regionalne.
prema univerzalnosti delovanja
-MO opsteg znacaja
-STO, GATT (trgovina)
-MMF, IBRD, MFK, IDA, MIGA, ICSID (finansije)
-Formulating agencies
UNCITRAL; UNIDROIT (komisija za kodif. MPP); UNCTAD, ICC (medj. Trg. Komora u
Parizu)
-Regionalne organizacije neposredno usmerene na odreeni region.
-EU, NAFTA, LAFTA, CEFTA, ASEAN...
2. Prema karakteru lanova , mo mogu biti javno pravnog ( nastaju meudravnim ili
meuvladinim ugovorima, njihovi lanovi su drave) i privatno pravnog karaktera (nevladina
ili nedravna tela. Za mpp od znaaja su: UNIDROIT, Haka akademija za meunarodno
pravo, Udruenje za meunarodno pravo ILA, Komitet za unapreenje pomorskog
saobraaja IMCO i Meunarodna trgovinska komora u Parizu MTK)
3. Prema kriterijumu delatnosti, MO se mogu podeliti na opte i posebne. Opte su one koje
se bave optim pitanjima meunarodne trgovine, dok se posebne bave pojedinanim
pitanjima, npr. Invetsicije, plaaanja i sl.. U prve spadaju OUN i STO, a u drugu grupu sve
ostale.
*Mogu li da ucestvuju u privrednim delatnostima?

MMF

1.Nastanak i razvoj
Osnovan jula 1944.g., usvajanjem Bretonvudskog sporazuma koji je u osnovi razvio ideje
amerikog plana. Potpisivanjem posebnog sporazuma sa OUN 1947. dobija status
specijalizovane agencije. Organi fonda su savet guvernera (najvii organ, koji odluuje o
osn.pitanjim delatnosti, prijemu novih lanova i sl.), izvrni odbor direktora, generalni direktor i
Privremeni savetodavni komitet.
2. Izvori sredstava
Osnivaki kapital + sopstveni prihodi
Osnivaki kapital se obrazuje iz uloga ili kvota drava lanica, ija se visina odreuje u
zavisnosti, izmeu ostalog, od nacion.dohotka konkretne drave lanice, obima
spoljnotrgovinske razmene i visine raspoloivih sredstava.
Uplata delom u zlatu 25%, a delom u nacionalnoj valuti 75%. Kvote odreuju odnos uea u
osnivakom kapitalu, broj glasova kojima drave rapolau u organima upravljanja i gornju
granicu korienja sredstava.
3.Nain rada
Svaka lanica raspolae sa po 250 glasova plus po jedan na svakih 100 hiljada specijalnih prava
vuenja (spv).
4. Zadaci
( utvrivanje stabilnih valutnih kuresva kao sistema po kome e se menjati nacionalne valute,
finansijska pomo dravama u cilju reavanja platno bilansnih odnosa i obavezivanje drava
lanica da se u spoljnim monetarnim odnosima pridravaju odreenih pravila)

Odredbe l 1. Statuta Fonda:
-razvijanje medj. monetarne saradnje
-pospeivanje i ravnomerni razvoj medj.trgovine,odravanje visokog stepena zaposlenosti i
realnog dohotka
-stabilnost valutnih kurseva, odravanje realnih platnih odnosa izmeu drava lanica
-pomaganje uvoenja multilateralnog sistema plaanja po tekuim transakcijama izmeu drava
lanica i ukidanju deviznih ogranienja
-ulivanje poverenja dravama lanicama, stavljanjem svojih sredstava na raspolaganje, dajui im
mogunost da uravnotee svoj platni bilans
-ravnoteza platnih bilansa preko pozajmica (trane)

-Fond je univerzalna MFO otvorena za lanstvo svim zaintersovanim dravama lanicama.
5. Poslovi odravanja stabilnih valutnih kurseva
U poetku su valutni kuresvi bili fiksirani na principu zlatnog vaenja, tj. fiksnog odnosa
amerikog dolara prema zlatu. To se naputa 1970.godine, drave prelaze na sistem
individualnog odreivanja pariteta svojih valuta uz obavezu da o nainu obraunavanja obaveste
druge drave. Uloga fonda je bila obavetavanje, konsultacije i nadgledanje.
6. Poslovi pozajmljivanja
Drave lanice mogu koristiti sredstva fonda u inostranoj valuti za pokrivanje povremenih deficita
u platnim bilansima. Obim sredstava koja mogu da koriste je ogranien nacionalnom kvotom,
platnobilansnim potrebama, i politikom prilagoavanja. Drugim reima to se oznaava kao
vuenje u okviru kreditnih trani. Krediti se odobravaju zvaninim organima drava lanica
centalnim bankama ili valutnim stabilizacionim fondovima sa rokom otplate od 3 do 5 godina.
SPV predstavljaju obraunsku vrednost dobijenu na osnovu vrednosti korpe valute vodeih
lanica (evra, engleske funte, japanskog jena i amerikog dolara). Pozajmice se odobravaju
preko dva mehanizma:
1. standby aranzmani za pozajmice od 1 do 2 godine
2. produzeni aranzmani za pozajmice od 3 do 5 godina
-Krediti po komercijalnim uslovima, kratkorone pozajmice, pre svega davama radi:
1.reavanja platnobilansnih teskoca
2.odravanja valutnih kurseva


Svetska banka

lanice:
1. Medjunarodna banka za obnovu i razvoj*
2. Medjunarodna finansijska korporacija
3. IDA Meunarodno udruenje za razvoj*
4. IBRD- Multilateralna agencije za osiguravanje invetsicija
5. ICSID Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova

* U literature se pod Svetskom bankom podrazumevaju samo navedene dve organizacije

1.MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

- Status spec. agencije OUN.
- Osnovana 1944. g. Bretonvudskim sporazumom zajedno sa MMF.
Organi:
Savet guvernera (odluuje o lanstvu, raspodeli dobiti...), bord direktora (izvrni odbor), i
predsednik Banke (funkcije rukovoenja i predstavljanja).
- Odluke se donose veinom glasova, ali za posebne odluke je neophodna kvalifikovana veina.
Izvori prihoda: ulozi lanica, garancijski kapital, kapital pribavljen na svetskom tritu (ulaganja
na berzi, investicioni prihodi) i sopstveni neto prihod.

Poslovi Banke:
- podstie privatne investicije u inostranstvu davanjem svojih garancija ili ueem u zajmovima
-Zamenjuje privatne investicije u inostranstvu obezbeenjem novanih sredstava za proizvodne
svrhe iz svojih sredstava kad privatni kapital pod razumnim uslovima nije raspoloiv
- pomae obnovu i razvoj podsticanjem investicija kapiatla u proizvodne svrhe i podstie razvoj
proizvodnih mogunosti i prirodnih bogatstava u manje razvijenim zemljama
-Pomae ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i podrava ravnoteu u bilansima
plaanja
Ove poslove banka obavlja posredno posredujui izmeu privatnih invetsitora na tritu
kapitala, i neposredno, davanjem finansijskih sredstava
Poslovi kreditiranja
Danas banka odobrava dve vrste zajmova:
1. investicione odobravaju se na period od 5 do 10 godina za finansiranje robe, usluga ili rada i
kao pomo ekonomskim i socijalnim projektima
2. razvojne odobravaju se na period od 1 do 3 godine kao pomo za politike i institucionalne
reforme
Kriterijumi za zajmove
Banka odobrva zajmova ako su ispunjena dva uslova:
Zajam se ne moe dobiti na drugoj strani pod povoljnijim uslovima i ako je uverena da e se
preuzete obaveze i ispuniti.
1. Zajmovi se odobravaju samo dravama lanicama, njenim telima i privatnim preduzeima sa
seditem na njihovim teritorijama garanciju prua drava.
2. Zajmovi se odobravaju u komercijalne svrhe, za proizvodne i ekonomski profitabilne projekte.
3. Prilikom odobravanja Banka posebnu panju obraa na mogunost vraanja pozajmljenih
sredstava. Razmatra ekomomsku strukturu i prilike u konkretnoj dravi, njenu industriju,
poljuprivredu, prirone izvore...
4. Kod odobrenih zajmova, Banka ima pravo kontrole naina korienja sredstava.
Banka svoja srestva pozajmljuje na tri naina
1. zakljuivanjem klasinih ugovora o zajmu
2. zakljuivanjem sporazuma o garanciji
3.zakljuivanjem posebnog sporazuma sa dunikom

2.IFC - MEUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

1. Osnivanje i zadaci
- Osnovana 1956.godine sa osnovnim zadatkom da promovie privatni sektor i da privatnim
preduzeima u zemljama u razvoju neposredno odobrava zajmove za unapreenje i podsticanje
njihovog poslovanja u oblastima infrastrukture, istraivanja i eksploatacije rudnog bogatstva,
hemije i petrohemije, industriji cementa, konstrukcionih metala i sl.
Osim poslova pozajmljivanja fin.sredstava, Korporacija obavlja i savetodavne poslove i poslove
tehnike pomoi preduzeima i vladama.
2.lanstvo
- Korporacija je otvorena za lanstvo svim dravama, a uslov je prethodno lanstvo u
Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj i uplata odgovarajue kvote u fond Korporacije.
3. Organi
- Pravno lice sa sopstvenim sredstvima i samostalnim poslovanjem, ali Savet guvernera i Izvrni
odbor MbzaOiR su istovremeno organi upravljanja Korporacijom.
4. Principi finansiranja
Korporacija odobrava fin. sredstva pod sledeim uslovima:
ako preduzee dokae da traena sredstva nije moglo da pribavi na drugaiji nain pod
primerenim uslovima, ako se finansiranju ne protivi drava iju pripadnost ima to preduzee.
Krediti se odobravaju do 50 % vrednosti inv.ulaganja, odobrena sredstva se ne moraju utroiti
samo na teritoriji odreene drave, korporacija ne preuzima obavezu upravljanja preduzeem u
koji je uloila sredstava, zajmovi se odobravaju pod komercijalnim uslovima.

3.IDA MEUNARODNO UDRUENJE ZA RAZVOJ
1.Osnivanje i zadaci
Osnovano 1960.g. kao afilijacija MBzaOR. Osnovni zadatak Udruenja je da odobravnjem
kredita i zajmova podstie priuvredni razvoj i produktivnost, i da podie ivotni standard u
najmanje razvijenim zemljama. Zajmovi se odobravaju pod povoljnijim komercijalnim uslovima i
za projekte koji nisu neposredno komercijalno rentabilni kao to su obrazovanje, zdravstvena
zatita i reforma dravne uprave... (samo se naplauju mminimalni trokovi, ne i kamata).
Krediti se odobravaju na duge rokove koji se kreu od 20 do 50 godina, sa poklonjenim
periodom od 5 do 10 godina.
2. lanstvo i organi
lanstvo u Udruenju je uslovljeno prethodnim lanstvom u MbzaOiR i uplatom odreene kvote.
Status pravnog lica, organi Banke su istovremeno i organi ove organizacije.


4.MIGA AGENCIJA ZA MULTILATERALNO OSIGURANJE INVESTICIJA

Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podstie investicije u i izmeu zemalja u razvoju
kao i da osigura strane investicije od nekomercijalnih rizika (ratovi, pol.krize i previranja, prir.
Nepogode)
Specijalizovana agencija IBRD-a
Delatnosti:
1. Poslovi osiguranja i reosiguranja - daje garancije protiv nekomercijalnih rizika za investicije
u i iz zemalja lanica i obezbeuje reosiguranje za garancije koje su izdate od drugih tela protiv
takvih rizika
(reosiguranje kada npr. Osiguravajuca kuca DDOR, zeli da reosigura neki posao osiguranja
koji u slucaju da dodje do isplate ne bi mogla samostalno da pokrije, pa samim tim ona sebe
osigurava u MIGA-i)
2. Komplemetarni poslovi - komplementarne aktivnosti radi podsticanja kretanja kapitala u i
izmeu zemalja lanica u razvoju
3. Pratei poslovi
U Srbiji Fond za osiguranje izvoznih poslova (nekada Jubmes banka)
Osigurani rizici
Agencija vri osiguranje odgovarajuih investiciaja protiv gubitaka koji nastanu zbog
nekomercijalnih rizika:
1.Rizik valutnog transfera
2. Od eksproprijacije i slinih mera svaku zakonodavnu, upravnu radnju koja se moe pripisati
domaoj vladi kojom se spreava korisnik garancije da kontrolie materijalne koristi svojih
invetsicija...
3.Povrede pravno preuzetih obaveza koji se mogu pripisati vladi domae drave ako je takva
povreda:
-nesporna od strane domae drave
-ako je osporena bez pravno valjanog razloga
-ako tek treba da bude utvrena konanom odlukom arbitranog, sudskog organa
4. Rizici rata i prirodnih katastrofa
tete od navedenih rizika e se nadoknaditi ako nastanu u odgovarajuim investicijama. Pod
investicijama koje slue razvoju, podrazumeva se:
1. svaki transfer strane valute uinjen u cilju modernzacije, produenja ili razvoja postojeih
investicija i
2. korienje zarada od postojeih invetsicija koje se mogu na drugi nain transferisati izvan
domae zemlje
Garancije se daju odgovarajuim investitorima svako fiziko lice, dravljanin drave lanice i
svako pravno lice koje je osnovano u dravi lanici, ako veinu njegovog kapitala kontrolie
drava ili drave lanice, ili njihovi dravljani, osim ako nisu u pitanju domae drave, ili njihovi
dravljani i ako takva pravna lica posluju na komercijalnim principima.
- Agencija ima Savet guvernera, Upravni odbor i Predsednika

5. ICSID MEUNARODNI CENTAR ZA REAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA
Osnovan Konvencijom o reavanju investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih
drava, 1966.g. Investicione sporove ne reava sam Centar, ve pomiritelji ili arbitri koje imenuju
stranke u sporu, pri emu je zadatak Centra da pomae u pokretanju i voenju postupka.
Organi
Administrativni savt, sekreterijat i raspolae listama pomiritelja i arbitara.
Nadlenost centra
Centar je nadlean da reava sve sporove koji direktno potiu iz investicija izmeu drave
ugovornice i dravljana druge drave ugovornice, ije su se strane pismeno saglasile da iznesu
spor pred Centar.
Tri uslova za zasnivanje nadlenosti:
1. da postoji saglasnost stranaka
2. da su drava porekla investitora i drava domain ratifikovale Konvenciju i
3.da spor potie iz invetsicija.
Sporovi se reavaju po principu delokalizacije nezavisnost Centra od nacionalnih pravnih
sistema, pravo stranaka na neposredan pristup pravdi i iskljuivi karakter nadlenosti ICSID
arbitrae.
Nezavisnost centra je ostvarena preko prava stranaka da samostalno odrede pravila postupka i
merodavno materijalno pravo.

6.BIS BANKA ZA MEUNARODNA PORAVNJANJA

Osnovana je 1930. godine kao akcionarsko drutvo iji su akcionari centralne banke drava
lanica , koji su upisali 84 % akcija, ostatak privatni akcionari.
Banka ima generalnu skuptinu, bord direktora i upravu na elu sa menaderom Banke.
Banka je osnovana sa prvobitnim ciljom da olaka izvravanje nemakih reperacija nakon I
svetskog rata. Posle II sv.rata, zadaci:
1.Da radi kao svetska centralna banka
Kao svetska centralna banka , Banka pomae centarlnim bankama i drugim finansijskim
vlastima u upravljanju i investiranju njihovih monetarnih rezervi na meunarodno trite kapitala
2.Da promovie me.monetarnu saradnju periodinim sastancima min.finansija, guvernera
centralnih banaka... podstie saradnju izmeu nacion.banaka
3. Da radi kao agent u me.poravnjanjima

7. EBOR EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ
Osnovana 1991.godine u Londonu. Statutom je kao osnovni cilj banke odreeno podsticanje na
prelazak na trino privreivanje i unapreivanje privatnog preduzetnitva u zemljama centralne
i istone Evrope, koje su opredljene za viepartijsku demokratiju, pravnu dravu i potovanje
ljudskih prava. U tom cilju Banka pomae zemljama korisnicima njenih sredstava u sprovoenju
neophodnih privrednih reformi radi ukljuivanja sopstvenih privreda u me.privredu, i to:
-razvojem privatnog sektora
-mobilizacijom dom.i stranog kaptala
-podsticanjem privrednih investicija i investicija u oblasti usluga
- pruanjem tehnike pomoi
ORGANI
-Odbor guvernera upravlja bankom. Sastoji se od po jednog guvernera i njegovog zamenika iz
svake drave lanice
-odbor direktora
-predsednik banke


Nain poslovanja

Svoje ciljeve Banka ostvaruje odobravanjem zajmova, zajednikim finansiranjem i davanjem
garancija i tehnike pomoi, pre svega privatnim preduzeima, a dravnim preduzeima samo u
odreenom obimu. Banka moe u dravni sektor zemlje korisnice odobriti samo 40% od
ukupnih plasmana, pod uslovom da preduzea iz ovog sektora posluju po trinim principima, tj.
da nemaju monopolski poloaj, ne uivaju dravne subvencije i sl.
Pomo se sastoji u neposrednom odobravanju finansijskih sredstava, njihovom investiranju u
preduzea, kupovinom hartija od vrednosti...
Krediti se odobravaju pod komercijalnim uslovima, sa kamatom, rokom otplate i provizijom koji
obezbeuju ostvarivanje dobiti. Finansiraju se samo oni projekti koji su dobili podrku domae
drave lanice u kojoj se nalazi sedite zajmoprimca. Takoe jedan od uslova za korienje
sredstava je da zajmoprimac nije u stanju da traena sredstava dobije na drugi nain.

21. Organizacije za unifikaciju pravila MPP-a ( Formulating agencies)

UNCITRAL Komisija UN-a za meunarodno trgovinsko pravo

Osnovana je 1966. u Beu, kao specijalizovana agencija OUN-a. ine je predstavnici 60 drava
svrstanih u 5 grupa, sa mandatom od 6 godina.
Zadaci : harmonizacija i unifikacija prava meunarodne trgovine, to podrazumeva odreivanje
prioritetnih oblasti i pitanja i odgovarajua pravna sredstva za njihovo reavanje.
Rezultati :
- u oblasti meunarodne prodaje robe ( Konvencija o zastarelosti u oblasti meunarodne
kupoprodaje robe 1974., Konvencija UN o ugovoru o meunarodnoj prodaji robe iz
1980.)
- u oblasti meunarodnog transporta robe
- u oblasti meunarodne trgovake arbitrae i mirenja ( UNCITRAL Arbitrana pravila
(1976.), UNCITRAL pravila o mirenju (1980.)
- u oblasti javnih nabavki i razvoja infrastrukture
- u oblasti meunarodnih plaanja ( Konvencija UN o meunarodnim transiranim i
sopstvenim menicama (1988.)
- u oblasti elektronske trgovine ( Model-zakon o elektronskoj trgovini (1996.), model zakon
o elektronskom potpisu)
- u oblasti steaja sa inostranim elementom


UNIDROIT Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava

Osnovana je 1926. u Rimu. Radi kao nezavisna me. org.i otvoren je za za clanstvo svim
dravama koje pristupe njegovom statutu.
Zadatak ove institucije je da razmatra potrebe i metode modernizacije, harmonizacije i
koordinacije privatnog, aposebno trgovakog prava izmeu drava ili grupa drava.
Najvei uspeh institut je ostvario u oblasti unifikacije pravila za meunarodnu prodaju. Bitne su i
sledee konvencije: Konvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe u enevi 1973.,
Konvencija o meunarodnom finansiskom lizingu u Otavi 1988., Konvencija o meunarodnom
faktoringu u Otavi 1988. i Konvencija o meunarodnom garancijama kod mobilne opreme u Kejp
Taunu 2001.

UNCTAD Konferencija za trgovinu i razvoj

Osnovana je 1964. sa zadatkom da unapreuje saradnju izmeu zemalja u razvoju.
To je pomoni organ GS UN-a i sastaje se svake etvrte godine.
Raspravlja o pitanjima unapreenja saradnje izmeu zemalja u razvoju.
Rezultati su robni sporazumi.

MTK Meunarodna trgovinska komora

Osnovana je u Parizu 1919., vodee zapadnoevropske drave i SAD.
Organi: kongres, savet, izvrni komitet i sekretarijat.
Delatnosti: - unapreivanje meunarodne trgovine
- pomaganje slobodne trine privrede
- ubrzanje privrednog rasta i razvijenih i zemalja u razvoju

Rezultati: Imeunarodna pravila za tumaenje trgovakih termina INCOTERMS, poslednji iz
2006.

Regionalne ekonomske komisije

Osnovane su od strane Ekonomskog i socijalnog saveta UN- a sa zaduenjem da sprovode
donete mere za ekonomsku saradnju izmeu drava odreenih regiona - Evropa, Azija, Pacifik,
Latinska Amerika i Karibi.

Ekonomska komisija za Evropu

Osnovana je 1947.
Radi preko komiteta zaduenih za crnu metalurgiju, ugalj, elektro energiju, industriju i dr.
Posebno je znaajan komitet za razvoj spoljne trgovine.
Rezultati: Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 1961., Pravila arbitrae
od 1966., Konvencije o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu ribe, 1956.
Sarauje sa MTK i UNCITRAL-om.
22. Preduzea kao subjekti meunarodnog privrednog prava
Privredna drutva (raniji naziv preduzea nije pravni i u osnovi oznaava preduzetnitvo kao
delatnost radi sticanja profita) su osnovni subjekti meunarodnog poslovnog prava.
Spoljnotrgovinsko poslovanje koje se sastoji iz spoljnotrgovinskog prometa i obavljanja
privrednih delatnosti u inostranstvu se obavlja preko privrednih drutava koja su ovlaena za
obavljanje spoljnotrgovninskog poslovanja.
lan 1, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ovako kod nas definie spoljnotrgovinsko
poslovanje :
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje
privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj
teritoriji.
lan 2, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju definie obavljanje privrednih delatnosti:
Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove
stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.
U smislu stava 2. ovog lana:
1) direktno ulaganje je osnivanje privrednog drutva, ogranka, predstavnitva, kupovina udela ili
akcija u kapitalu privrednog drutva, dokapitalizacija privrednog drutva i svaki drugi oblik
ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj
teritoriji.
2) investicioni radovi su projektovanje, graevinski i zanatski radovi, inenjerski radovi i svi ostali
radovi i usluge na objektima koje vri, odnosno prua strano lice u Republici Srbiji, odnosno
domae lice u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.

Deo razmene koji obavljaju fizika lica koja nemaju status trgovca ne spada u pojam
spoljnotrgovinskog prometa i nije od interesa za meunarodno poslovno pravo. Ipak pored svoje
internacionalne uloge privredna drutva su pre svega pojave nacionalnog karaktera, osnivaju
se i posluju kao preduzea konkretne drave i predstavljaju osnovne subjekte unutranjeg
privrednog prava. Jedini izuzetak predstavljaju evropska preduzea koja bez obzira to su
osnovana u nekoj od drava lanica EU, pravno ne pripadaju nijednoj od njih, ve se tretiraju
kao evropska. Pravo na obavljanje poslova u meunarodnom trgovinskom prometu, privredna
drutva stiu automatski sa sticanjem prava na obavljanje privredne delatnosti u svojoj dravi.
PRIPADNOST PRIVREDNIH DRUTAVA odreivanje pripadnosti je od znaaja kako za
drave, tako i za sama privredna drutva. Za drave je od znaaja jer preko svojih privrednih
drutava mogu da sprovode ekonomsku politiku, a za privredna drutva zbog toga to unapred
znaju uslove osnivanja i poslovanja. 1956.g. u okviru Hake konferencije o meunarodnom
privatnom pravu usvojena je Konvencija o priznanju pravnog subjektiviteta stranim
kompanijama, udruenjima i institucijama, meutim zbog malog broja drava koje su ratifikovale,
Konvencija nije stupila na snagu, tako da danas ne postoje meunarodni izvori kojima bi to
bilo regulisano na jedinstven nain.
Primenjuje se nekoliko kriterijuma na osnovu kojih se odreuje pripadnost: mesto osnivanja,
mesto registracije, centar glavne delatnosti, mesto nalaenja organa upravljanja, dravljanstvo
lica koja ine upravu. Najee se koriste dva kriterijuma: mesto sedita glavne uprave i
mesto osnivanja preduzea.
U nekimi zemaljama kontinentalne Evrope (Nemaka, Francuska, vajcarska i Austrija)
pripadnost se odreuje prema mestu sedita preduzea, pod ime se podrazumeva mesto
njegovog administrativnog centra. U zemljama common law-a pripradnost pravnog lica se
odreuje na osnovu domicila, pod kojim se podrazumeva mesto osnivanja pravnog lica,
odnosno mesto registracije osnivakog akta. U domaem pravu pripadnost pravnog lica se
odreuje na osnovu lana 3, zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju:
Domae lice je pravno lice i preduzetnik sa seditem i fiziko lice sa prebivalitem u
Republici Srbiji.
Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
1) pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji,
2) fiziko lice sa prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji i
3) domae fiziko lice sa prebivalitem, odnosno boravitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji
duim od godinu dana.

ORGANIZACIONI OBLICI postoje napori da se unifikuju oblici organizovanja trgovakih
drutava, posebno u okviru EU. Za mpp su od znaaja razlike koje postoje u nacionalnim
propisima u pogledu uslova koje domai subjekti moraju da ispune da bi mogli da uestvuju u
meunarodnom prometu. Razlikuju se dva sistema, jedan je normativni (karakteristian za
trine privrede) i drugi je sistem dozvola (karakteristian za privrede bivih socijalistikih
drava, meutim danas je ovaj sistem naputen).

23. Multinacionalne kompanije

Izraz multinacionalna ili transnacionalna kompanija je novijeg datuma i pripisuje se Dejvidu
Lilijenholu. Danas u pravnoj teoriji ne postoji jedinstveno prihvaen termin multinacionalne ili
transnacionalne kompanije. Pa tako u publikacijama UN se pravi razlika izmeu ova dva pojma
na osnovu porekla kapitala kojim su osnovane.
Multinacionalna kompanija je definisana kao grupa preduzea razliite nacionalne pripadnosti
koja predstavlja ekonomsko jedinstvo obezbeeno dranjem akcija, upravljakom kontrolom ili
zakljuenim ugovorom.
Transnacionalne kompanije su definisane kao preduzea koja imaju poslovne entitete u dve ili
vie zemalja, nad njima imaju vlasnitvo ili vre kontrolu, od strane jednog preduzea.
Predstavljaju sloene oblike povezivanja preduzea koja imaju svoja sedita u razliitim
dravama i koja mogu bitno uticati na delatnost drugih preduzea jer raspolau znaajnim
znanjem i materijalnim sredstvima.
Oblici transnacionalnih kompanija u sutini predstavljaju oblike koncentracije i cenatralizacije
kapitala meusobnim udruivanjem radi zajednikog ostvarivanja nekog zajednikog interesa.
Vrste:

1) TRUST predstavlja poseban oblik udruivanja veeg broja trgovakih drutava kojima
upravlja neko tree lice ili drutvo. Nastao je iz posebnog instituta angloamerikog prava
trustee kojim je nekom licu od poverenja data na uvanje i upravljenje odreena imovina.
Postoje 2 naina nastanka trusta: konsolidacijom (kod spajanja drutava dolazi do
otkupa njihovih akcija, pri emu ona i dalje ostaju posebna pravna lica) i otkupom veine
glasova (vodee drutvo otkupljuje samo pravo glasa od lanica, to postie emitovanjem
posebnih akcija).
2) KARTEL pod kartelom se podrazumeva pravno i privredno povezivanje samosatalih
preduzea sa ciljem spreavanja ili ograniavanja meusobne konkurencije preduzea
izvan kartela. Udruuju se preduzea sa istim ili slinim predmetom poslovanja i u tom
smislu predstavljaju oblik horizontalnog povezivanja. Udruivanjem u kartel lanice gube
svoju ekonomsku samostalnost i dune su da potuju obaveze preuzete kartelnim
sporazumom.
3) KONCERI nastaju udruivanjem dva ili vie pravno samostalnih preduzea koja su
obuhvaena jedinstvenim kapitalom tako da matino preduzee kontrolie njihovo
poslovanje svojim kapitalom koji je u njih uloen i ueem u njihovoj upravi.
4) SINDIKATI predstavljaju poseban oblik kartela kod kojih se stvara nova organizacija sa
svojstvom pravnog lica koja za svoje lanice obavlja odreeni deo njihove privredne
delatnosti.
5) KONZORCIJUMI predstavljaju oblike ugovornog udruivanja lanica radi zajednikog
obavljanja odreenih privrednih poslova. Po pravilu ih osnivaju banke i druge finansijske
institucije radi finansiranja, davanja kredita ili prodaje hartija od vrednosti. Takoe mogu
se udruivati i velika privredna preduzea radi izvravanja obimnijih i sloenijih poslova
poput izvoenja investicionih radova, izvrenje obimnijih porudbina ili u cilju osnivanja
novih preduzea.
6) PULOVI predstavljaju oblik ugovornog udruivanja vie preduzea koja i dalje
zadravaju pravnu samostalnost, s tim to ugovorom preuzimaju obavezu zajednikog
obavljanja odreenih delatnosti i uz zajedniko snoenje rizika i podelu dobiti srazmerno
uestvuju u kapitalu.

ULOGA TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA njihova uloga je od posebnog znaaja u
meunarodnoj trgovini, one utiu na obim meunarodne trgovine jer koncentriu veliki deo
svetske proizvodnje. Meutim njihova aktivnost nije ograniena samo na proizvodnju, ve
obuhvata sve oblasti aktivnosti, pa tako transnacionalne kompanije menjaju model i strukturu
svetske trgovine koju praktino svode na intrakompanijsku trgovinu, to utie na svetsko
trite, a samim tim i na ukupnu politiku i ekonomsku strukturu drava. U okviru UN i
UNCTAD-a 1975.g. osnovani su Komisija i Centar za transnacionalne korporacije. Njihov cilj
je da pomognu u formulisanju jedinstvenih pravila ponaanja transnacionalnih preduzea.
Takoe i u okviru OECD-a 1976.g. usvojeni su Vodii za multinacionalna preduzea. I pored
ovih napora nije obezbeena efikasna i jedinstvena kontrola i nadzor nad radom ovih
kompanija.

24. Dravna pomo u pravu EU

Dravna pomo (subvencija) predstavlja instrument ekonomske i socijalne politike svake drave
lanice za postizanje razliitih nacionalnih ili regionalnih ciljeva, to moe biti poveanje
zaposlenosti osnivanjem novih preduzea ili poveanje konkurentske sposobnosti postojeih
preduzea odobravanjem finansijskih i drugih pogodnosti. Primena dravne pomoi mora se
kretati u granicama pravila koja su u meunarodnim odnosima prihvaena kao pravila fer ili
lojalne konkurencije.
Korisnici dravne pomoi mogu biti kako privatna, tako i dravna preduzea koja uivaju
finansijski monopol, koja su navedena u lanu 82(2) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
Opravdanost odobravanja pomoi dravnim preduzeima se ceni prema Uputstvu br.80/723 iz
1980.g. o transparentnosti finansijskih odnosa izmeu drava lanica i javnih preduzea.
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice u lanovima 87-89, odreuje uslove odobravanja ove
pomoi, izvore iz kojih se to moe uiniti i navodi neke od dozvoljenih oblika, dok se opti pojam
dravne pomoi moe izvesti iz prakse Suda pravde i Suda prve instance.
U pogledu izvora iz kojih se moe dodeliti dravna pomo Ugovorom su obuhvaeni svi oblici
dravnih ili iz dravnih sredstava odobrenih pomoi, to znai da dravna pomo moe biti
budetski troak ili smanjenje javnih prihoda.
Pojam dravne pomoi obuhvata ne samo direktna plaanja, ve i indirektno odobravanje
pogodnosti (u smislu neposrednog davanja povlastica ili pogodnosti za preduzea).
Opta definicija dravne pomoi mora da zadovolji 4 kriterijuma:
1) Pomo mora biti odobrena ili poticati od drave
2) Pomo mora povlaivati njenog korisnika
3) Pomo mora biti selektivna po prirodi (imati nameru da favorizuje samo odreena
preduzea ili proizvodnju odreene robe
4) Pomo mora tetno uticati na trgovinu izmeu drava lanica.

NEDOZVOLJENA DRAVNA POMO Ugovor o osnivanju navodi oblike dozvoljene dravne
pomoi, to znai da ostali oblici nisu dozvoljeni, odnosno da su nespojivi sa zajednikim
tritem. Prema odredbama lana 87. Ugovora o osnivanju kao nespojivi sa zajednikim tritem
navedeni su svi oblici subvencija koji putem povlaivanja odreenih preduzea ili proizvodnih
grana prete da ga dovedu ili dovode do nedozvoljene nelojalne utakmice, ali samo u meri u kojoj
ugroavaju trgovinu izmeu zemalja lanica.
Dva uslova nedozvoljene dravne pomoi: ugroavanje intrakomunitarne trgovine i tetno
dejstvo na pravila fer i lojalne konkurencije moraju biti kumulativno ispunjena.
Stepen neprihvatljivog dejstva mera dravne pomoi meri se u zavisnosti od stepena
prihvatljivosti efekata koji nastaju primenom dravne pomoi, efekti se odreuju sa stanovita
ostavrivanja i zatite interesa pojedinaca kao uesnika na tritu kao i ostavrivanja opteg
interesa Zajednice.
Subvencije se mogu ispoljiti kao:
1) Stvarna plaanja
2) Preferencijalni poreski tretman
3) Preferencijalne kamatne stope
4) Kompenzacije za pokrie prekomernih trokova
5) Investiciona davanja i subvencije
6) Finansijsko podsticanje privatizacije
7) Specijalne cene za zemlju ili fabrike
8) Davanje privilegija da se po posebnim cenama nabavljaju ili prodaju odreeni proizvodi.

DOZVOLJENA DRAVNA POMO razlikujemo dve vrste dozvoljne dravne pomoi, jedna je
predviena samim Ugovorom o osnivanju i u skladu je sa zajednikim tritem, dok o drugoj vrsti
dravne pomoi odluuje Komisija.
Ugovorom o osnivanju predviene su sledee vrste pomoi:
1) Socijalnog karaktera, date individualnim potroaima, ako se pri tome ne pravi
diskriminacija zasnovana na poreklu robe
2) Pomo koja se daje za naknadu tete nastale usled prirodnih nepogoda ili zbog izuzetnih
dogaaja
3) Pomo data privredi odreenih podruja SR Nemake pogoenih podelom Nemake, u
meri u kojoj su potrebne da bi se nadoknadile ekonomske posledice.
Iako su ove vrste pomoi dozvoljene, drave lanice su dune da ih prijave Komisiji, koja moe
proveravati da li odgovaraju navedenim kriterijumima.

Mere koje Komisija na osnovu diskrecione odluke moe proglasiti dozvoljenim, uzimajui u obzir
ekonomske i socijalne efekte dravne pomoi:
1) Subvencije za unapreenje ekonomskog razvoja podrja u kojima je ivotni standard
nizak ili u kojima postoji nezaposlenost
2) Subvencije za unapreenje vanih projekata od zajednikog evropskog interesa
3) Subvencije za unapreenje razvoja odreenih privrednih delatnosti
4) Subvencije namenjene unapreenju kulture i ouvanju batine
5) Ostale subvencije koje odredi Savet odlukom koju donsi kvalifikovanom veinom.
Ostale subvencije koje nisu pomenute ili nisu od strane Saveta odobrene kao opravdane
izuzetnim okolnostima, smatraju se nedozvoljenim i drave lanice su obavezne da ih ukinu.
POSTUPAK ZA OCENU DOZVOLJENE DRAVNE POMOI propisana je obaveza, lanom
88(3) Ugovora o osnivanju, da drave moraju blagovremeno obavestiti Komisiju o svakom
nameravnom uvoenju ili promeni pomoi, kako bi Komisija mogla da se o tome izjasni. Ako
Komisija smatra da takav program nije u skladu sa zajednikim tritem pokree postupak da se
pomo ukine. Takoe regulisano je da drava ne sme primeniti planiranu meru pre nego to
Komisija donese odgovarajuu odluku. Obavezi prethodnog prijavljivanja ne podleu mere koje
su obuhvaene takozvanim blok izuzecima, niti se postupak primenjuje na individualno
odobrene eme pomoi.
POSTUPAK VRAANJA POMOI pod nezakonitom pomoi smatra se nova pomo koja je
odobrena suprotno odredbama lana 88(3). Ugovora o osnivanju. U sluaju kada Komisija
donese odluku da mera predstavlja nezakonitu dravnu pomo, odlukom o povraaju odnosna
drava lanica je pozvana da preduzme sve neophodne mere da od korisnika vrati pomo.
Povraaj podrazumeva i vraanje pripadajue kamate na iznos odobrene i realizovane pomoi.
Postupak prinudnog izvrenja sprovode nacionalni sudovi drava lanica na osnovu odluke
Komisije. Pravo Komisije da zahteva povraaj zastareva u roku od 10 godina od dana
dodeljivanja nezakonite pomoi korisniku. Komisija moe pokrenuti postupak u sluaju
zloupotrebe pomoi, a ona postoji u sluajevima kada je korisnik odobrenu pomo iskoristio
suprotno odluci o dodeljivanju.


26, 27. POJ AM I OBLICI STRANIH ULAGANJ A

Strane investicije su svako dugorocno kretanje kapitala izmedju rezidenta i nerezidenta,
odnosno izmedju dve ili vise drzava!
Investicije se dele na 1. direktne, 2. portfolio investicije. i 3.zajednicke poslovne poduhvate
(joint venture)
1. Direktne investicije su one koje imaju za cilj trajniji ostanak i znacajniji uticaj na kontrolu
domaceg poslovnog subjekta. Elemnti su:
1. TRAJNI INTERES - postoji namera da se ostane duzi vremenski period
2. UTICAJ NA KONTROLU kupuje se toliko akcija ili udela da se stekne vecinsko pravo
odlucivanja ili znacajan stepen uticaja na odlucivanje
2.Portfolio investicije su jednokratno ulaganje stranog kapitala u neki posao bez namere da se
duze ostane i bez namere da se utice na poslovanje tog preduzeca ali sa namerom da se ostvari
odredjena dobit (pr. Kupovina akcija na berzi)
3.Zajednicki posovni poduhvati (joint venture) su obligaciono-pravni odnosi u kome ucesnici
ne sticu svojinska prava, njihov cilj nije svojina. Dva ili vise lica se udruzuju i ulazu svoja
sredstva da bi zajednicki ostvarili proizvodnju i delili prihode od te prizvodnje dok svojina nije
primarna.
Investitor - Lice koje pruza stranu investiciju i to mogu biti strana pravna i fizicka lica kao i
domace lice sa boravistem u inostranstvu duzim od godinu dana!
Izvori prava - Izvori pravne regulative mogu se mogu podeliti na medjunarodne i nacionalne.
Medjunarodni izvori : MMF u svom statutu definise strane investicije, takodje strane direktne
investicje su regulisane i pravilima OECD-a
Kod nas: Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o stranim ulaganjima. U njima se odredjuju
pojmovi strane direktne investicije i strane portfolio investicije
U nasem Zakonu o stranim ulaganjima je prihvacen liberalni koncept koji se ogleda u slobodi
stranog lica da moze osnivati, odnosno ulagati u preduzeca za obavljanje svih vrsta delatnosti
radi sticanja dobiti kao i da prilikom ulaganja u kasnije poslovanja uziva nacionalni tretman (osim
ako Zakonom nije predvidjeno drugacije, za prozivodnju i promet oruzija npr.)
Mere podsticaja drzava moze odobravati razne olaksice stranim investitorima (koje ne vaze
za domace subjekte) koje se ticu rezima uvoza, placanja carina, oporezivanja itd
28. Zatita stranih investicija (Rasuto na vie mesta)
Zbog uticaja koje strane investicije vre na preduzea i drave, bilo je potrebno da se strane inv.
reguliu na nacionalnom i meunarodnom nivou. (Treba zatiti suprotstavljene interese
investitora i domae interese, jer su ovi prvi samo u tranji za profitom)
Na medjunarodnom nivou: osim Konvencije o osnivanju Multilateralne agencije za
garantovanje investicija MIGA 1985 (ire o tome na 164oj) i Konvencije o reavanju
investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava (stupila na snagu 1966.) do sada
nema univerzalne konvencije o zatiti str.investicija! (GATT i UNCTAD samo delimino ovo
regulisali) Regionalni i bilateralni sporazumi: u okviru NAFTA i EZ, OECD-ov Multilateralni
sporazum o investicijama OECD-MAI i Prototip bilateralnog investicionog sporazuma SAD
SAD-BIT (ire na 307i 310str). Kod nas: Zakon o stranim ulaganjima SRJ 2002 garantovanje
prava stranih ulagaa.
Uopte: Strane investicije i investitori mogu biti zatieni :
1. Zakonskim i drugim propisima (javnopravne garancije) 2. Ugovornim klauzulama
(privatnopravne garancije)
Po predmetu, razlikuju se 1. Garancije koje se odnose na strane investicije 2. Garancije koje se
odnose na stranog investitora
Garancije stranih investicija se odnose na : naknadu u slucaju nacionalizacije i pravo na
iznoenje dobijenih sredstava, repatrijaciju sredstava, dobijenih prodajom osnovanog
preduzea, repatrijaciju profita i dividendi ostvarenih u toku poslovanja, repatrijaciju ostalih
prihoda, repatrijaciju glavnice i kamate, nemenjanje poreskih i drugih zakona-stabilizacija
pravnog reima/garantovanje steenih prava, konvertibilnost lokalne valute
Garancije poloaja stranog investitora na domaoj teritoriji se obezbeuje potovanjem
principa nediskriminacije, tj. davanjem nacionalnog tretmana stranom investitoru ili
priznavanjem statusa najpovlascenije nacije.
Zatita investitorskih sredstava od :
1. Komercijalnih/poslovnih rizika (svojstveni svakom poslovanju, investitor na njih
pristao). Drava se obavezuje da nee menjati propise o reimu stranih investicija, nakon
zakljuenja ugovora i to : stabilizacionom klauzulom u ugovoru ili zakonom.
Garantovanjem steenih prava investitoru, doneti propisi se ne odnose na ranija
ulaganja (ovo se ne odnosi na nacionalizaciju). Ali revizionom klauzulom u ugovoru
drava ipak moe pokrenuti postupak ponovnog pregovaranja, revizije ugovora.
Na Zakon o stranim ulaganjima (ZSU): zagarantovana prava stranog ulagaa od
momenta upisa u registar, ne mogu biti suena naknadnim izmenama zakona.
2. Nekomercijalnih/politikih rizika (zavise od radnji domae drave i suavaju prava
investitora/vrednost investicija). Najei rizici : eksproprijacija, transfer vrednosti, rat,
graanski nemiri, jednostrano krenje ugovora od domae drave. Zatita : klauzula
nacionalnog tretmana, garancije od eksproprijacije, garancije transfera ostvarene
dobiti.

-Pravo stranog ulagaa na nacionalni tretman : OECD-MAI i SAD-BIT : klauzula nacionalnog
tretmana ; fer i jednak tretman, potpuna i stalna zatita i sigurnost stranih investicija i
investitoraZSU :l.8 strani ulaga uiva jednak poloaj, prava i obaveze kao domaa fizika i
pravna lica.
-Garancije od eksproprijacije i naknada tete : ZSU : ulog i imovina stranog ulagaa mogu
biti predmet eksproprijacije samo ako postoji javni interes i uz plaanje naknade. Javni interes
definie Zakon o eksproprijaciji RS. Naknada se mora platiti u konvertibilnoj valuti, po trinoj
vrednosti, bez odlaganja. Ovo vai i za prikrivenu/puzeu eksproprijaciju (primoravanje
stranog investitora na veinsko uee drave). SAD-BIT i OECD-MAI predviaju da se eksp. i
nacionalizacija moraju izvriti bez diskriminacije i pravo investitora da zahtevaju od nadlenih
organa preispitivanje eksp. Posebna opasnost : promena valutnih kurseva. Naknada se mora
obezbediti i u sluaju rata, revolucije
-Garancije transfera: ZSU : pravo stranom licu da, po izmirenju svih obaveza, transferie
slobodno, u konv.valuti sva finansijska i druga sredstva : ostvarenu dobit, imovinu od preduzea,
naknade drave..SAD-BIT i OECD-MAI : domaa drava nediskriminatorski i u dobroj veri moe
ograniiti/odloiti/spreiti transfer u sl : bankrotstva, trgovanja sa hartijama od vrednosti i
voenja postupka krivine odgovornosti.
Na meunarodnom nivou : zatita se obezbeuje kroz rad Multilaeralne agencije za osiguranje
investicija MIGA
Na nacionalnom nivou : Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, od 2002
godine, prestao da vai, njegov rad preuzela Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza
Republike Srbije a.d. 2009.god. ire o tome: http://www.aofi.rs/at/index.html

29. Koncesije
Posebni oblici stranih ulaganja kojim se obezbeuje pravo korienja prirodnog bogatstva,
dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa po BOT sistemu, koji se
zasniva na izgradnji/rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta/ureenja/postrojenja,
njegovom korienju i predaji.
Prema predmetu, koncesije mogu biti:
1. Koncesije javnih slubi
2. Koncesije za korienje prirodnih bogatstava i dobara u optoj upotrebi

U meunarodnoj praksi dva naina davanja koncesija (postupak se odreuje prema unutranjem
zakonodavstvu svake drave):
1. Na osnovu objavljenog konkursa- prema pravilima upravnog prava, uz potovanje
naela javnosti, konkurencije, ravnopravnosti i jednakosti uesnika (zatvoreni/nejavni
konkurs kada razlozi zatite bezbednosti). Dekretom se koncesija dodeljuje uesniku ija
je ponuda bila najpovoljnija. Svi uesnici imaju svojstvo stranke, te i upravnu i upravno-
sudsku zatitu.
2. Podnoenjem zahteva zainteresovanih lica- na osnovu inicijative zainteresovanog lica
za obavljanje odreene konc. delatnosti, koncendent zapoinje postupak za donoenje
koncesijskog akta, posle kojeg pokree i postupak javnog konkursa.

Koncesioni akt/akt o koncesiji-donosi javno telo, u formi zakona/opteg/pojedinanog akta
uprave. Sadri informacije o koncesiji koja se daje i uslove tendera.
Ugovor o koncesiji-dvostrano obavezujui ugovor izmeu dravne vlasti/lokalne samouprave
(koncedenta) i fizikog/pravnog lica (domae ili strano) (koncesionara) kome se priznaje pravo
da uz naknadu vri delatnosti optedrutvenog znaaja, koje normalno vri drava.

Republika Srbija: Zakon o stranim ulaganjima i Zakon o koncesijama

Koncesije: pravo korienja prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi ili obavljanja
delatnosti od opteg interesa, koje nadleni dravni organ koncedent ustupa domaem ili
stranom licu koncesionaru na odreeno vreme, pod uslovima u zakonu, uz plaanje
koncesione naknade. Poseban oblik: Build OperateTransfer BOT sistem: kada investitor ima
obavezu da izgradi odreeni objekat (autoput npr), taj objekat eksploatie maks. 30 god. i preda
u svojinu Rep.S.
Kod ureivanja uslova, naina i postupka davanja koncesije moraju se potovati: naela
jednakog i pravinog tretmana (zabrana diskriminacije meu uesnicima i obaveza da su svi
tano informisani o postupku, standardima i kriterijumima za izbor koncesionara), slobodne
trine utakmice (zabrana ograniavanja konkurencije) i autonomije volje uesnika (sloboda
ugovornih strana da, u skladu sa zakonom uredjuju medjusobna prava i obaveze)

Predmet koncesije moe biti: eksploatacija mineralnih sirovina, izgradnja, odravanje i
korienje vodoprivrednih sistema, reka, jezera, puteva, javne eleznice, aerodroma,
telekomunikacionih objekata, komunalnih objekata...delatnosti od opteg interesa.
Rok trajanja koncesije: odreuje se u zavisnoti od predmeta k. i oekivane dobiti. Moe se
produivati ako je dolo do promene uslova pod kojima je koncesija data. Maksimalni period
trajanja je 30 godina.
Postupak:
1. Podnoenje predloga za davanje koncesije: Vladi Rep.S. Moe podneti: nadleno
ministarstvo, nadleni organ aut. pokrajine i skuptina jedinice lok.samouprave gde se
predmet koncesije nalazi. (Zainteresovano lice moe podneti samo inicijativu za davanje
koncesije ovlaenom predlagau). Predlog sadri: predmet koncesije, procenu ulaganja,
okvirni rok trajanja koncesije, uslove za realizaciju koncesije, predlog o visini naknade,
namena za korienje predmeta koncesije (podaci o zainteresovanom licu, koje podnelo
inicijativu). Vlada obavetava podnosioca o predlogu najkasnije u roku od 4 meseca.
2. Na osnovu stava Vlade/Narodne skup., ekonomskih i dr pokazatelja, nadleno
ministarstvo donosi predlog za donoenje akta o koncesiji, koji u roku od 6 meseci
dostavlja Vladi. Taj predlog sadri: predmet koncesije, razloge za davanje koncesije,
podatke o uticaju konc.delatnosti na ivotnu sredinu, rok trajanja koncesije, podaci o
potrebnim novanim i dr sredstvima, nain plaanja, prava i obaveze koncesionara
prema korisnicima usluga, nain vrenja nadzora, procena broja radnih mesta..
3. Vlada donosi koncesioni akt i objavljuje ga u Sl.glasniku
4. Tenderska komisija, na osnovu koncesionog akta sprovodi javni tender za
dodeljivanje koncesije i formira rang listu ponuaa
5. Vlada, u roku od 30 dana od prijema izvetaja Komisije donosi odluku o odreivanju
koncesionara
6. Ugovor o koncesiji zakljuuje Vlada sa koncesionarom (Ministarstvo finansija
evidentira). Ugovor sadri: odredbe o ugovornim stranama, predmetu koncesije, roku
trajanja koncesije, uslovima eventualnog produenja, finansijskom planu, uslovima
obavljanja koncesione delatnosti, standardima proizvoda, transferu tehnologija,
koncesionoj naknadi, pravima i obavezama, pravu na prenos koncesije, vremenu i
nainu predaje nepokretnosti, uslovima izmene/raskida ugovora, nain reavanja
sporova i primena merodavnog prava.
7. Osnivanje koncesionog preduzea (osim ako koncesionar ve ima svoje preduzee u
Srbiji) u roku od 60 dana od zakljuenja ugovora, za obavljanje koncesione delatnosti.
Sedite mora da je u Srbiji. To je drutvo sa ogranienom odgovornou koje posluje u
skladu sa zakonom i prestaje istekom roka.


33. Opti sporazum o carinama i trgovini GATT

GATT
ITO Havanska povelja o stvaranju MO za trgovinu 1948.
UN Konferencija o trgovini i zaposljavanju
-pravila o zaposljavanju
-robni sporazumi
-restriktivna poslovna praksa

Zenevski pregovori o Opstem sporazumu o carinama i trgovini kao IV delu Povelje (misli se na
ITO) 1947. Usvojen GATT (23 drzave)
Ciljevi i principi
Cilj: sloboda trgovine zasnovana na tri principa: KNP, zabrana kvantitativnih ogranicenja i
ukidanju preferencija
Sadrzina: osnovni tekst, amandmani, interpretativne odredbe, protokol o privremenoj primeni
aneksa ugovora
I deo:
KNP
Popis koncesija
II deo:
KNT, sloboda tranzita, antidampinske i kompenzatorske carine, odredjivanje carinske osnovice
III deo:
Teritorijalna primena, zajednicke akcije ugovornih strana, prihvatanje, opoziv i izmena koncesija,
carinski pregovori, nacin izmene sporazuma
IV deo:
Trgovina i razvoj, principi i ciljevi, obaveze i akcije

I deo:
KNP
Lista ugovornih koncesija
-popis konkretnih privilegija i pogodnosti koje drzave jedna drugoj odobravaju
Dozvoljene uvozne dazbine
-carine
-druge dazbine ekvivalentne unutrasnjim porezima
- antidamp i kompenzat mere
- takse i druge dazbine
II deo:
KNT
Klauzula slobodnog tranzita
Klauzula nediskriminacije
Polozaj drzavnih trgovinskih preduzeca (kontrolisana je mera uticaja drzave)
Drzavne mere pomoci privrednom razvoju
Vanredne mere na uvoz posebnih proizvoda
Antidampinske i kompenzatorne obaveze
-zabrana prodaje robe po dampinskim cenama
-odredjivanje vrednosti robe za carinske (ne znam sta )

III i IV deo:
Primena Sporazuma u pojedinim oblicima ekonomskih integracija

Runde pregovora, Kenedi, Tokijska (mozda posebno vazne) sporazumevanje o industrijskim
proizvodima je bilo manje-vise uspesno, kamen spoticanja su bile subvencije na poljoprivredne
proizvode, Sukob SAD EU, Japan


34.Svetska trgovinska organizacija

STO WTO
Nastanak
Urugvajska runda 1986-1992
Finalnim aktom formirana kao naslednik GATT-a, Marakes 1994.
Sadrzina finalnog akta:
Sporazum o STO, o GATT-u ( ovaj sporazum o GATTu se odnosi samo na industrijske
proizvode, doslo je do ogranicenja funkcije GATTa samo na industriju, koji je potpao pod
regulaciju STO )
Protokol Urugvajske runde, o poljoprivredi, i fitosanitarnim merama, o tekstilu i odeci, o pravilima
porekla robe, o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, o tehnickim barijerama u
trgovini, o subvencijama i kompenzatornim merama (ujedno i nazivi Sporazuma koji cine
danas deo STO)

Podela ostalih MO:
Medjunarodne finansijske: MMF; IBRD; IFC; IDA; MGA; ICSID; EBRD (formirane radi
pospesivanja medjunarodne trgovine) Postavljanje pravila koja bi vazila svugde kako bi
pospesila trgovinu
Sve sto treba o njima da se zna i za kolokvijum i za ispit je sta su, pod kojim uslovima i
kome daju kredite i to je to.
Formulating agencies: UNCITRAL, UNIDROIT, UNCTAD; ICC


40. Pravo konkurencije: kartelni sporazumi, zloupotreba dominantnog poloaja i
koncentracije
je od 357 do 385, ima 30 strana i stvarno nisam mogla, niti razumela, zamoli nekog od kolega
ako je proitao i konta o cemu se radi. To je bilo na poslednjem predavanju, ali je on preko toga
preleteo, a Meter poslednju prezentaciju nema.
Olivera

30. Obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu

Pojam
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu podrazumava se obavljanje proizvodnih,
trgovinskih, uslunih, bankarskih i drugih finansijskih poslova u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te
delatnosti obavljaju. Osnivai mogu biti privredna drutva, drugo pravno lice, banke, osiguravajude i
reosiguravajude organizacije upisane u registar za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Organizaciono pravni oblici
Privredne delatnosti u inostranstvu se mogu obavljati preko preduzeda, predstavnitava,
poslovnih jedinica, poslovnica, banaka i dr. Finaksijskih organizacija, osiguravajudih i reosiguravajudih
organizacija i drugih oblika obavljanja oprivrednih delatnosti u inostranstvu. Organizacioni oblik zavisi od
vrste osnivaa i delatnosti kojom de se baviti u inostranstvu.
Osniva moe odluiti da preduzede koje je osnovano u inostranstvu osnuje drugo preduzede u
inostranstvu; da pristupi kao osniva preduzedu koje je osnovalo drugo preuzede; da otkupi osnivaki
ulog stranog lica. Osniva moze odluiti i da preduzede osnovano u inostranstvu otvoripredstavnitvo ili
osnuje poslovnu jedinicu u toj ili drugoj zemlji. Preduzede koje je osnovano u inostranstvu po zakona
moe osnivati preduzeda, otvarati predstavnitva, ulagati sredstva i u Srbiji.
Osnivanje i rad preduzeda u inostranstvu
Na postupak osnivanja i nain poslovanja osnovanog preduzeda u inostranstvu primenjuju se
propisi zemlje osnivaa ( kod nas Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju) i propisi zemlje u kojoj se
preduzede osniva (tkz. teritorijalni princip). Naelno najvedi broj drava dozvoljava stranim licima da na
domadoj teritoriji investiraju svoj kapital davanjem prava da osnuju sopstvena ili meovita preduzeda, ali
se uslovi pod kojima je to dozvoljeno razlikuju.
Oblik - Sopstveno preduzede u inostranstvu je osnovano sredstvima koja u potpunosti potiu od
domadeg osnivaa, dok je meovito preduzede osnovano sredstvima i stranog osnivaa.
Nain osnivanja preduzeda u inostranstvu - Domade privredno preduzede moe neposredno osnovati
sopstveno preduzede u inostranstvu ili meovito preduzede uinostranstvu ili to moe uiniti preko svog
preduzeda koje je ved osnovano u inostranstvu.
Izvori sredstava - Za osnivanje preduzeda u inostranstvu povedanje osnivakog uloga ili druge sluajeve
osniva moze koristiti :
1. dobiti ostvarenu poslovanjem preduzeda u inostranstvu
2. stvari i prava izraene u novcu.
Osniva koji prvi put osniva preduzede u inostranstvu moe koristiti i devize kupljene na deviznom tritu
u skladu sa zakonom.
Postupak Za osnivanje preduzeda u inostranstvu osniva je duan da nadlenom organu dostavi zahtev
koji sadri: naziv osnivaa, firmu, sedite i predmet poslovanja preduzeda u inostranstvu, iznos i izvor
sredstava osnivakog uloga i preduzeda po osnivaima, podatke o licu koje je odgovorno za poslovanje
preduzeda u inostranstvu i negova ovladenja. Osniva je duan da u roku od godinu dana od dana
dostavljanja reenja o upisu u registar dostavi nadlenom organu izvod iz registra da je preduzede u
inostranstvu registrovano u skaldu sa reenjem kao i statut, ugovor ili drugi akt na osnovu koga
preduzede posluje.
Osniva moe osnivati preduzede u inostranstvu i za holding poslovanje ako ispinjava uslove
propisane zakonom i ako u tom preduzedu raspolae sa vie od 50 % uedla u osnivakom ulogu. Pod
holding poslovanje se podrazumeva osnivanje i finansiranje drugih preduzeda i upravljanje drugim
preduzedima u inostranstvu.
Nain rada osnovanog preduzeda i odnos prema osnivau Rezultqate poslovanje preduzeda u
inostranstvu osniva utvruje po godinjem obrauni za kalendarsku godinu, kao poslovnu
godinu.Godinji obraun preduzeda u inostranstvu osniva dostavlja slubi nadlenoj za platni promet i
finansijski nadzor najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je godinji obraun prihvaden u zemlji u
kojoj je preduzede osnovano.
Raspodela dobiti i gubitaka Dobit koju ostvaruje preduzede u inostranstvu, utvruje se godinjim
obraunom po propisima zemlje u kojoj je preduzede osnovano, a po izmirenju obaveza predvienih tim
propisima Zakonom je propisano da ostvarenu dobit osniva moze koristiti u inostranstvu za:
1. povedavanje osnivakog uloga u preduzedu u kome je dobit ostvarena ili drugom preduzedu;
2. naknadu umanjenog osnivakog uloga nastalog usled gubitka u poslovanju;
3. osnivanje novih preduzeda i za otkupljivanje drugih osnivakih uloga preduzeda u
inostranstvu;
4. davanje kredita preduzedu u kome je dobit ostvarena ili drugom preduzedu u inostranstvu;
5. ulaganje u preduzede na osnovu ugovora o ulaganju.
Dobit koja se po propisima strane zemlje ne moe transferisati, moe se uneti u robi u skaldu sa
propisima kojima se ureuje uvoz te robe.
Osniva je duan da o koridenju dobiti i unioenju dobiti obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 60
dana od dana dostavljanja godinjeg obrauna, odnosno 15 dana po unoenju dobiti. Dobit koju ne isoriti
za zakonom odreene namene, osniva je duan da unese u zemlju u roku koji ne moe biti doi od 90
danan od dana obaveze dostave obrauna slubi nadlenoj za platni promet i finansijski nadzor.
Prestanak osnovanog preduzeda Preduzede u inostranstvu moe prestati sa rodaom po odluci
osnivaa, u sluajevima predvienim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i po propisima zemlje u
kojoj je osnovano. U svim sluajevima osniva je duan da obavesti nadleni organ o brisanju preduzeda
iz registra. Nadleni organ de doneti reenje o brisanju preduzeda iz registra ako:
1. se prpoisima strane zemlje trajno ukine mogudnost za transfer dobiti;
2. preduzede ne vri transfer dobiti u zemlju u preeriodu duem od dve godine bez pribavljenog
odobrenja Narodne banke Srbije.
U ova sluaja osnova je duan da pokrene postupak likvidacije preduzeda u roku od 30 dana od dana
dobijanja reenja i da o tome podnese dokaz nadlenom organu u roku od 30 dana. Najkasnije u roku od
90 dana osniva je duan da nakon okonanog postupka likvidacije preduzeda unese, uveze preostala
predstva i prava likvidiranog preduzeda u inostranstvu.



31. Predstavnitva i filijale u inostranstvu

Osnivanje Osniva moe otvoriti predstavnitva i osnovati poslovnu jedinicu ( prodavnicum servis,
konsignaciju, gradilite i slino), kao i drugi oblik obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu.
Predstavnitva, poslovne jedinice i drugi oblici ine sastavni deo privrednog drutva koje ih je osnovalo,
nemaju status pravnog lica i obavljaju poslove po nalogu Osnivaa. Zadatak predstavnitva u inostranstvu
je da istrauje inostrano trite, ibavlja prethodne pripremne radnje radi zakljuivanja ugovora o izvozu i
uvozu robe i usluga, ugovara o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, poslovno tehnikoj saradnji i ulaganju
stranih lica u Srbiju. O svom radu podnose izvetaj osnivau.
Kada su u pitanju predstavnitva domadih banaka, njihovo osnivanje i rad su regulisani Zakonom o
bankama i drugim finansijskim organizacijam. Predstavnitva u inostranstvu mogu osnivati i privredna
komora Srbije.
Prestanak sa radom Nadleni organ de doneti reenje o brisanju predstavnitva, odnosno poslovne
jedinice iz registra ako:
1. predstavnitvo , odnosno poslovna jedinica mora da prestane sa radom po propisima zemlje
u kojoj je otvoreno, odnosno osnovano i
2. po odluci osnivaa.

32. Meunarodno trgovinsko pravo

Grana prava u kojoj se izuavaju pravila za regulisanje meunarodnih poslovnih odnosa kojima se
ostvaruje promet imovinskih vrednosti izmeu subjekata koji pripadaju razliitim suverenitetima.
Sadrinu posebnog dela meunarodnog poslovnog prava ine pravila kojima su regulisani poslovi putem
kojih se obavlja meunarodni promet imovinskih vrednosti i pratedi poslovi. Meunarodni promet
imovinskih vrednosti se obavlja izvrenjem ugovora o meunarodnoj prodaji robe i ugovora o vrenje
usluga. Pratede poslove ine ugovori o prevozu i osiguranju robe i poslovi pladanja i obezbeenja
pladanja. Ovi poslovi se nazivaju meunarodni trgovaki poslovi pa se ovaj deo meunarodnog
poslovnog prava oznaava kao meunarodno trgovinsko pravo iji predmet ine meunarodni poslovni
odnosi kojima se ostvaruje meunarodni promet robe i usluga.
Pod meunarodnim trgovakim poslom se podrazumeva posao zakljuen izmeu ugovornih strana
kojima je priznato svojstvo trgovca, a ije se dejstvo prostire u najmanje 2 drave. Ovakve poslove
karakteriu 2 element: prvi element je posebno svojstvo subjekata koji u njemu uestvuju i domaaj
pravnog dejstva. Kada je re o prvom elementu ne postoje jedinstvena pravila kojima su odreeni uslovi
za sticanje svojstva subjekta ved je to regulisano nacionalnim propisima. Ranije su koridena 2 kriterijuma
za kvalifikovanje trgovakih poslova: objektivni i subjektivni. Prema subjektivnom kriterijum karakter
posla kao trgovakog je odreivan prema svojstvu ugovornih strana, dok se kod objektivnog naina
polazilo od prirode samog posla. Meutim sa liberalizacijom uslova za obavljanje trgovine, gube se
razlike izmeu graanskih i trgovakih poslova. Iz tog razloga se kao savremena tendencija u nacionalnim
zakonodavstvima smatra brisanje razlike izmeu trgovakih i graanskih poslova po osnovu svojstva
subjekata i njihovo regulisanje zajednikim pravilima, ali se kao posebni poslovi izdvajaju tzv. Potroaki
ugovori.
Moderan pristup u kome trgovaki ili graanski karakter ugovornih strana nije od znaaja za kvalifikaciju
posla prihvaden je u novijim izvorima meunarodnog karaktera kao to je Konvencija UN o
meunarodnoj prodaji robe.
Drugi element se odnosi na meunarodni karakter trgovakog posla. Isticanje elementa inostranosti
ima za cilj da naglasi da se ovi poslovi razlikuju od unutranjih koji proizvode dejstvo unutar jedne drave
dok se dejstvo meunarodnih poslova prostire u najmanje 2 drave.

U rezoluciji UN 2102 iz 1966. meunarodno trgovinsko pravo je definisano kao skup pravila kojima se
ureuju trgovaki odnosi privatnopravne prirode koji ukljuuju razliite drave. Ovako odreeno
meunarodno trgovinsko pravo ine pravila koja reguliu:
1. meunarodnu prodaju (o prodaji, zastupanju i zakljuivanju ugovora)
2. vrednosni papiri i dokumentarni akreditiv
3. propisi o poslovanju u meunarodnoj trgovini
4. osiguranje
5. prevoz pomorskim, vazdunim, eleznikim, drumskim i unutranjim vodama
6. pravo industrijsku svojine i autorsko pravo
7. trgovaka arbitraa
Iz ovako odreenog predmeta izostavljeni su javno-pravni meunarodni trgovaki odnosi (npr. kada
drava na teritoriji ureuje trgovinsko poslovanje ili kada drava zakljuuje bilateralne i multilateralne
ugovore kao to su ugovori o osnivanju GATT, MMF, STO). Ipak obuhvadeni su meunarodni privatno-
pravni ugovori koje zakljuuje drava ili druga javna tela sa ostalim subjektima koji se nazivaju javni
ugovori. U izvore tako odreenog meunarodnog trgovinskog prava spadaju konvencije meunarodnih
organizacija bez obzira da li sadre materijalna ili koliziona pravna pravila.

36. Izvozno- uvozni poslovi

Osnovni promet robe sa inostranstvom se obavlja putem izvoza i uvoza. Izvoz i uvoz robe se redovno
obavlja zakljuivanjem ugovora o prodaji izmeu domadih lica koja su ovladena za obavljanje spoljno
trgovinskog prometa i stranih pravnih i fizikih lica. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju propisuje
obavezu uesnika u spoljnotrgovinskom prometu da prilikom izvoza i uvoza potuju propisani reim
izvoza i uvoza robe, da zakljueni posao prijave nadlenim organima, da na uvezenu robu plate carine i
druge dabine, da pladanja vre u skladu sa deviznim propisima, da vode posebnu evidenciju o
zakljuenim poslovima i da pribave potrebna uverenja koja prate u izvozu i kod uvoza.
Izvoz robe je iznoenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge drave, u
skladu sa carinskim propisima Republike.
Uvoz robe je unoenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge drave na teritoriju
Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike.
Nacionalni tretman
Na strana lica koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno koja sa teritorije Republike izvoze robu,
primenjuju se propisi koji se primenjuju na domada lica.
Na uvezenu robu primenjuju se propisi koji se primenjuju na domadu robu, osim propisa kojima se
utvruje domade poreklo robe.
Domada roba, u smislu stava 2. jeste roba poreklom iz Republike, u smislu propisa o poreklu robe.
Za razliku od slobodnog prometa robe u unutranjem prometu izvoz i uvoz robe svaka drava u vedoj ili
manjoj meri kontrolie. Koliinsko ogranienje je najvedi ukupan obim pojedine robe, odreen po
vrednosti ili po koliini, koji moe da se uveze ili izveze u odreenom roku, ukljuujui i zabranu uvoza ili
izvoza. Koliinsko ogranienje se raspodeljuje na kvote. Kvota je udeo u koliinskom ogranienju
dodeljen odreenom licu ili grupi lica. Kvote mogu biti odreene po vrednosti (vrednosne kvote Kv) i po
koliini (koliinske kvote KK). Utvrivanje kvota vri Vlada Republike Srbije.
Koliinsko ogranienje izvoza moe da se uvede samo:
1) u sluaju kritine nestaice bitne robe ili potrebe za otklanjanjem posledica takve nestaice
2) radi zatite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se ograniavanje izvoza primenjuje
uporedo sa ograniavanjem domade proizvodnje ili potronje.
Koliinsko ogranienje uvoza moe da se uvede kao mera zatite:
1) od prekomernog uvoza, u skladu sa l. 55. do 64. ovog zakona, ili
2) platnog bilansa, u skladu sa l. 65. i 66. ovog zakona.

Na restriktivnijem obliku uvoza i izvoza se nalazi ona roba za iji je uvoz ili izvoz je potrebno dobiti
posebnu dozvolu. Dozvola je isprava koja se izdaje na zahtev podnosioca za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine
robe. Dozvoila za uvoz samo radi zatite: javnog morala, ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih
bogatastava, nacionelne bezbednosti i zbog primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom Dozvolu
izdaje vlada Republike Srbije i dozvola vai do 6 meseci.
Uvoz robe koja se nalazi na reimu kvota podrazumeva da nadlezni organ prvo utvrdi kvote i nakon toga
da kvote budu raspodeljene zainteresovanim uvoznicima. Carinskim zakonom dato je ovladenje Vladi da
u skladu sa ciljevima utvrene ekonomske politike usvaja kriterijume na osnovu kojih se odreuju
carinski kontigenti, odnosno odobrava uvoz odreene robe bez pladanja carine ili uvoz robe uz pladanje
carine po stopi nioj od stope utvrene u Carinskoj tarifi.
Da bi se odobrio carinski kontigent za uvoz nove opreme, lice odnosno korisnik opreme, pored
navedenih uslova mora ispunjavati i jedan od kriterijuma koji se odnosi na:
1. uspostavljanje nove proizvodnje, modernizacija proizvodnje
2. uvoenje nove tehnologije
3. tehniko tehnoloke karakteristike uvozne opreme znaajne za zatitu ivotne sredine
zahtev za odobrenje carinskog kontigenta podnosi se Ministarstvu finansija.
Prema odredbama zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju izvoz odnosno uvoz je izvren kada je roba
ocarinjena i kad je prela carinsku liniju, odnosno kada je usluga pruena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza
robe smatra se dan kad je izvreno carinjenje robe.
Roba koja se uvozi u carinsko podruje Republike Srbije podlee pladanju carina koje su odreene
Carinskom tarifom ili Carinskim zakonom. Carine se po pravilu napladuju na svu uvezenu robu, osim za
robu koja je zakonom taksativno nabrojana. Prema odredbama vaedeg Carinskog zakona, pladanju
carine ne podleu:
1. roba u tranzitu preko carinskog podruja
2. izvezena roba koja se u zemlju vrada neprodata ili se vrada jer ne odgovara obavezama koje
proizilaze iz ugovora
3. roba koju su domadi dravljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje koja se vrada iz inostranstva
4. dokumentacija koja se alje u vezi sa meunarodnim licitacijam i konkursima
5. tampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke kao i dokumentacija koju lica
primaju na osnovu meunarodnog ugovora
6. televizijske, filmske ili na drugi nain snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu
emisiju sredstvima javnog informisanja
7. potroni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen uesnicima
simpozijuma, konferencijama u Srbiji
8. poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnoavanja u procesu proizvodnje
semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala
Vlada moe da uvede sledede mere zatite:
Antidampinke
Kompenzatorne
Mere za zatitu od prekomernog uvoza
Za zatitu ravnotee platnog bilansa
Carinski obveznik je primalac robe; vlasnik robe ili lice koje on ovlasti; lice na koje glasi prevozna isprava;
lice na koje su prenesena prava iz prevozne isprave, lice koje robu unosi u carinsko podruje Srbije ili
iznosi robu iz carinskog podruja Srbije, kao i druga lica koja su, u sluajevima predvienim zakonom
duna da plate carinu.
Samo carinjenje robe sastoji se od: prijema uvozne carinske deklaracije, pregleda robe i svrstavanja robe
po Carinskoj tarifi, utvrivanje carinske osnovice, iznosa carine i drugih uvoznih dabina koje terete robu
kao i napladivanja utvrenih iznosa carine i drugih uvoznih dabina.
Uverenja koja prate robu pri izvozu i uvozu su:
1) Uverenje o domadem poreklu robe
2) Uverenje o injenicama o kojima Privredna komora vodi evidenciju
3) Uverenje o vioj sili
4) Uverenje o poreklu robe iz trede zemlje
5) Uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom
prometu
6) Uverenje o direktnoj poiljci
7) Uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi
8) Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa i proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla
9) Uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina
ivotinjskog porekla
10) Sertifikat o poreklu

Uprava carine izdaje:
1. uverenje o domadem poreklu robe Form A
2. uverenje o domadem poreklu robe EUR. 1
3. uverenje o direktnoj poiljci

Privredna komora izdaje:
1) uverenje o domadem poreklu robe
2) uverenje o injenicama o kojima Komora vodi evidenciju
3) uverenje o vioj sili
4) uverenje o poreklu robe iz trede zemlje
5) uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom
prometu
6) uverenje o krajnjem korisniku robe kaja se uvozi

Ministarstvo poljoprivrede izdaje:
1) uverenje o poreklu
2) uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa i proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla
3) uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina
ivotinjskog porekla

Za proizvode poreklom iz Srbije radi koridenja carinskih povlastica prilikom uvoza u EU poterbno je
podneti:
1) uverenje o domadem poreklu robe EUR 1 ili
2) izjavu koju daje izvoznik na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu koji sadri
dovoljno podataka o robi na osnovu kojih roba moe da se identifikuje

Da bi izvoznici prilikom izvoza robe domadeg porekla u EU mogli da koriste povlastice potrebno je da:
1) se roba direktno prevozi u EU
2) nadlena carinska ispostava na teritoriji Srbije izdala uverenje o domadem poreklu robe EUR 1;
3) se carinskim organima EU omogudi da provere autentinost dokumenata ili podataka o poreklu
proizvoda.
Za robu koja se izvozi u drave sa kojima su zakljueni i ratifikovani sporazumi o slobodnoj trgovini ova
uverenja se izdaju u skladu sa pravilima o poreklu koja ine sastavni deo tih sporazuma.

37. Kompenzacioni poslovi sa inostranstvom

Preduzede (privredno drustvo) ili drugo pravno lice moze na osnovu odobrenja nadlenog saveznog
organa, zakljuiti ugovor o izvozu robe i usluga koji se napladuju uvozom robe i usluga u istoj vrednosti.
Osobenost kompenzacionog posla se ogleda u nainu napladivanja vrednosti tako izvezene robe I u vrsti
robe koja se po tom osnovu moe uvesti.
Zakonom je propisano da ce nadleni organ odobriti kompenzacioni posao samo ako se:
- izvoz u zemlje sa platnobilansnim tekodama ne moe naplatiti u devizama,;
- ako se izvozom robe i usluga plada izvoz energetskih I drugih sirovina i reprodukcionog materijala;
- uvoz ili zakupnina opreme koja je u funkciji izvoza;
- uvoz robe od znaaja za snabdevanje domadeg tista
Preduzedima koja izvode investicione radove u zemljama koje su unapred navedene, moe se odobriti da
zakljue ugovor sa naplatom tih radova u robi I uslugama ako sa preduzedem koje koristi robu ili usluge iz
izvoza meusobna prava i obaveze uredi ugovorom.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je duno da odlui u roku od 30 dana od dana
prijema urednog zahteva za izdavanje odobrenja.

* ovo je jako kratko pitanje, i to je sve to smo nasle vezano za kompenzacione poslove

38. Konsignaciona skladita

Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, privredna drutva i druga pravna lica koja su upisana u
registar za obavljanje poslova spoljnotrgovinskog prometa mogu sa stranim licem zakljuiti : Ugovor o
zastupanju stranih lica u Srbiji , Ugovor o prodaji strane robe sa kosignacionog skladita u zemlji i Ugovor
o pruanju usluga odravanja uvezene opreme i trajnih dobara za linu potronju.
Pod zastupanjem stranih lica smatra se obavljanje od strane ovladenog domadeg lica u ime i za raun
stranog lica, poslova koji prethode zakljuivanju ugovora o prodaju robe ili pruanju usluga, zakljuivanju
tih ugovora, kao i obavljanje pratedih poslova koji se odnose na izvravanje tih ugovora
Kada je rec o ugovoru o zastupanju, Uredbom je propisana obaveza domadim licima da zakljuuju samo
ugovore o generalnom zastupanju za ceo proizvodni program stranog lica. Samo izuzetno, u sluajevima
kada strano lice ima vie proizvodnih programa, domadi zastupnik moze zakljuiti ugovor o zastupanju i
dela proizvodnog programa.
Ugovor o zastupanju stranih preduzeda redovno prati ugovor o prodaji strane robe sa konsignacionog
skladita.
Uredbom je odreeno da domade preduzede kao zastupnik moe sa stranim licem zakljuiti ugovor o
prodaji robe sa konsignacionog skladita i na osnovu njega prodavati stranu opremu, trajna dobra za
linu potronju, rezervne delove, sirovine, i reprodukcioni materijal, gotove lekove i medicinski i
sanitetski potroni materijal. Ovim ugovorom potrebno je regulisati vrednost robe koja ce konsignaciono
prodavati, trokove njihovog transporta i osiguranja kao i trokove njihovog uskladitenja i odravanja
konsignacije. Prodaja se obraunava i placa stranom licu u stranoj valuti.
U sudskoj praxi je zauzet stav da konsignacija nije vrsta kupoprodajnog odnosa ved vrsta: prodajnog
komisiona kombinovanog sa uskladitenjem robe u kome konsignat preuzima obavezu da posalje
konsignataru odreenu robu, pri cemu konsignatar uva u svom skladitu i prema ukazanoj prilici je
prodaje tredim licima u svoje ime a za raun konsignata.
Kada su generalni zastupnik i konsignater duni da obezbede servis, potroni materijal, pribor za rezervne
delove i odravanje uvezene opreme, domade privredno drustvo zakljuuje tredi navedeni, ugovor o
pruanju usluga odravanja.
Ugovor o prodaji strane robe sa konsignacionog skladita i ugovor o pruanju usluga odravanja
zakljuuju se na rok koji ne moe biti kradi od jedne godine.

39. Slobodne carinske zone

Prema odredbama Zakna o spoljnotrgovinskom poslovanju, privrednim drutvima i drugim licima koji su
upisani u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja dato je pravo da, radi obavljanja
privrednih delatnosti u slobodnoj i carinskoj zoni,slobodno uvoze i izvoze robu usluge u zonu i
snabdevaju prevozna sredstva u meunarodnom saobracaju.
Pod slobodnim carinskim zonama se podrazumeva teritorija Republike Srbije koja je posebno ograena i
oznaena na kojoj se privredne aktivnosti obvljaju u posebnim ulovima . Posebni uslovi poslovanja se
ogledaju u carinskim i poreskim olakicama za deo poslovanja koji se odvija u zoni.
Obino se poslovanje u slobodnim zonama podstie i nizom mera lokalnih jedinica vlasti na npr.
davanjem, odnosno ustupanjem zemljita za osnivanje slobodnih zona pod povoljnijim uslovima,
dovoenjem infrastrukture do slobodne zone ili izgradnja unutar zone i slicno.
Pitanje postupanja sa robom koja se nalazi u slobodnoj carinskoj zoni je regulisano Zakonom o slobodnim
zonama i odgovarajudim podzakonskim aktima i Carinskim zakonom. Prema ovim propisima, roba se
moe radi njenog oplemenjivanja, privremeno unositi slobodno, uz povremeni carinski nadzor do
vradanja oplemenjene robe u zonu, odnosno do njenog izvoza.
Prema odredbama carinskog zakona, sa takvom stranom robom se moe postupati na jedan od slededih
nacina :
1. staviti u slobodan promet u skladu sa uslovima propisanim za taj postupak;
2. podvrgnuti uobiajenim oblicima rukovanja, u skladu a odredbama ovog zakona, bez posebnog
odobrenja carinskog organa;
3. staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja pod uslovima propisanim za taj postupak;
4. staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom pod uslovima propisanim za taj postupak ;
5. privremeno uvesti, u skladu sa propisanim uslovima i postupkom;
6. ustupiti u korist drave, u skladu sa odredbama ovog zakona;
7. unititi po uslovom da se carinskom organu na propisani nain podnesu podaci za koje organ
oceni da su potrebni.

41. Standardizacija optih pravila za meunarodne trgovake poslove i
karakteristike meunarodnih trgovakih poslova
Pod standardizacijom privatnog prava podrazumeva se, pre svega, proces stvaranja
optih pravnih naela ili optih pravila za ugovore u meunarodnom prometu. Zbog parcijalnosti koja
karakterie meunarodne izvore, ved od druge polovine prolog veka u okviru UNICITRAL-a je podsticana
ideja o stvaranju optih pravila kojima bi se na jedinstven nain regulisala ona pitanja koja su zajednika
ili opta za sve vrste meunarodnih trgovinskih poslova i koja bi predstavljala neku vrstu univerzalnih
optih uslova.
Standardizacija se sprovodi razliitim tehnikama, kao to su: harnonizacija, recepcija ili
nametanje stranog prava i unifikacija i moe obuhvatiti razliite predmete i razliite teritorije.
Pod unifikacijom se podrazumeva proces stvaranja unifikovanih pravnih pravila Predmet
unifikacije mogu biti sve norme, ali praksa pokazuje da se unifikuju samo one norme nacionalnih pravnih
sistema izmeu kojih ne postoje velike razlike, tako da je mogude nadi reenja koja bi bila prihvatljiva za
sve ili vedi broj drava. Sa stanovita predmeta i krajnjeg cilja moe se razlikovati unifikacija koja ima za
cilj stvaranje uniformnih pravila opteg karaktera i u. pravila posebnog karaktera. Prema domenu
primene unifikacija moe biti univerzalna i regionalna. to se tie pravnih sredstava unifikacija pravila
meunarodnog prava se ostvaruje putem meunarodnih konvencija, jednoobraznih zakona i
jednobraznih pravila. U EU unifikacija se sprovodi putem komunitarnih uredbi i odluka. Sama unifikacija
se moe ostvariti u okviru vladinih organizacija ili pod okriljem nevladinih profesionalmih organizacija.
Pod harnomizacijom ili usklaivanjem prava se podrazumeva proces usaglaavanja
reenja u nacionalnim pravima vie drava uz zadravanje razlika izmeu njih, ali uz obavezu da takva
reenja ne budu u suprotnosti sa ostvarivanjem odreenih zajednikih ciljeva. Koridenje metoda
harmonizacije posebno je karakteristino za EU.
Pravila trgovakog prava su zbog svoje svrhe koja je izraavana u potrebi lakeg
odvijanja prometa imovinskih vrednosti izmeu trgovaca, esto smatrana neutralnim u odnosu na drave
pa su kao takva bila podesnija i za regionalne i za univerzalne unifikacije i globalizaciju. Otuda je do
poslednje decenije globalizacija, koja je vrena kroz unifikovanje pravila u meunarodnim konvencijama
bila karakteristian metod izjednaavanja pravila trgovinskog prava, kao to su pravila o me. prevozu,
zatiti intelektualne svojine, hartijama od vrednosti, menica i ek, pitanja me. prodaje robe i povezanih
pitanja kao to su zastarelost ili merodavno pravo kod ugovora o me. prodaji robe ili na sredstva i
instrumente me. pladanja i sredstava produenog finansiranja. Valja istadi Konvenciju UN o ugovorima o
me. prodaji robe koja predstavlja veliki uspeh u harmonizaciji privatnog prava na globalnom nivou, ali i
novije konvencije o faktoringu, finansijskom lizingu, nezavisnim garancijama i standby akreditivima i
prenosu potraivanja. Ipak unifikacija zapoeta 80-tih godina XIX veka putem me. konvencija je zbog
potrebe da budu ratifikovane u poslednjim decenijama prolog veka izgubila momentum, pa je pojaan
rad brojnih organizacija i tela na stvaranju unifikovanih pravila kroz tzv. meko pravo ili soft law. Poseban
doprinos tome su dale agencije za formulisanje i Me. komora iz Pariza. Rezultat njihovof rada su tzv
kodifikovana pravila kao to su jednobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, bankarske
garancije na poziv i ugovorne garancije. INCOTERMS pravila, kao i enevski tipski ugovori o opti uslovi
poslovanja. U okviru UNIDROIT usvojena naela za me. trgovinske ugovore 1994. i 2004. godine. U
njima su sabrana pravila kojima su regulisana slededa pitanja 1) opte odredbe, 2) nastanaka ugovora i
ovladenja agenata, 3) punovanost ugovora, 4) tumaenje ugovora, 5) sadrina ugovora i prava tredih
lica, 6) izvrenje ugovora, 7) neispunjenje ugovora, 8) prenos prava iz ugovora i 10) zastarelost. Kod
ugovaranja primene UNIDROIT naela strane su slobodne da ugovore mjihovu punu primenu ili samo
nekih delova unoenjem u ugovor, upudivanjem na njihovu primenu po onim pitanjima koja nisu
regulisana u ugovoru, upudivanjem na primenu lex mercatoria ili opta naela prava u okviru kojih de se
primeniti i UNIDROIT naela. Mogu se primeniti i kada je kao merodavno pravo izabrano konkretno
pravo, ako u njemu neko pitanje nije reeno.
43. Pojm ugovor o meunrodnoj prodji robe
Ugovor o meunrodnoj prodji robe predstvlj osnovni trgovki poso kojim se vri promet
imovinskih vrednosti izmeu rzliitih drv, tj.meunrodn rzmen rob i uslug. NJihovim
ispunjvnjem se u ekonomskom smislu relizuje izvoz i uvoz robe i u tom smislu posmtrn,ovj ugovor
predstvlj instrument spoljnotrgovinskog promet ili izvozni poso.
-Osobenosti meunrodnih trgovinskih poslov.
Bez obzir to se podel n unutrnje i meunrodne poslove smtr vetkom,
izmeu njih postoje brojne rzlike.
1)Primen strnog prv. N poslove unutrnje prodje se ne moe primeniti strno,ved
smo domde prvo. N ugovor o meunrodnoj prodji robe se moe primeniti i strno prvo pod
kojim se podrzumev prvo druge drve, ko je ono izbrno u grnicm dozvoljene utonomije volje
od ugovornih strn, ili ko n njih upuduju prvil meunrodnog privtnog prv. Osim strnog
ncionlnog prv, n ugovore o meunrodnoj prodji se mogu primeniti i meunrodni nncionlni
izvori ili n osnovu izbor ugovornih strn ili n osnovu neposredne primene i neposrednog dejstv.
Izbor ugovornih strn nije ogrnien smo n prvil ncionlnog prv ved i n prvil lex mercatoria.
2) Povedn prvn nesigurnost. Primen strnog prv povedv prvnu nesigurnost
kod ugovornih strn, bilo zbog tog to im je njegov sdrin mnje poznt, bilo zbog mogudnosti
rzliitih tumenj zvisno od sedit sud ili ndlene rbitre.
3)Distncioni krkter. Meunrodni trgovinski poslovi su po prvilu distncioni poslovi
tj. Poslovi koji se zkljuuju izmeu strn koje pripdju rzliitim teritorijlnim i prvnim
suverenitetim. Udljenost zhtev prevoz robe iz jedne drve u drugu to podrzumev nove trokove
i vedi rizik. Prelzk robe preko grnice zhtev ispunjenje crinskih formlnosti i drugih dministrtivnih
uslov koji ne postoje u unutrnjem prometu. Udljenost i nepoznvnje ugovornih strn povli rizik
neispunjenj ugovor to zhtev ugovrnje dodtnih sredstv obezbeenj koj se mogu lko
relizovtiu zemlji poverioc i u zemlji dunik.
4)Koridenje posebnih instrument i tehnik pldnj. Kod me. trgovinskih poslov se
pitnju nin pldnj mor posvetiti pojn pnj u odnosu n poslove u unutrnjem prometu. U
meunrodnom prometu ugovorne strne esto morju potovti posebne ncionlne devizne propise,
koji su po prvilu impertivne prirode, ko i prvil Meunrodnog monetrnog fond.
5) Povedni rizik nmetnj jednostrnih uslov. U meunrodnim trgovkim poslovim
poloj ugovornih strn esto ne zvisi od pregovrkih sposobnosti,ved od sdrine unpred
ponuenih formulrnih ugovor. Kko n koridenju formulrnih ugovor po prvilu insistirju
ekonomske je strne koje su ih sstvile, to postoji povedn opsnost od nmetnj jednostrnih
ugovor u pogledu ogrnivnj njihove odgovornosti u sluju neispunjenj obvez.
6) Jezike prepreke. Pitnje jezik n kome se vode pregovori i zkljuuje ugovor moe
stvoriti dodtne probleme u slujevim kd se iz, u jezikom smislu pozntih izrz kriju rzliiti
prvni pojmovi koji odrvju rzlike u koncepcijm prvnih sistem. Ko to je koncepcij ugovor
zsnovn n postojnju causa i n postojnju considerationa.
7)Posebn prvil tumenj. Kod tumenj spornih institut nede se podi od
unutrnjeg ncionlnog iskustv ved se koriste utonomni pojmovi rdi promovisnj meunrodnog
krkter odnosno izvor.
8)Posebn prvil i tel z revnje sporov. Sporove koji nstju u vezi tumenj i
ispunjvnj meunrodnih trgovinskih ugovor mogu revti ne smo ncionlni sudovi ved i posebn
tel: ncionlne i meunrodne rbitre. Koridenje nedrvnih tel z revnje spornih odnos
podrzumev primenu posebnih prvil postupk, li i neizvesnost oko priznvnj i izvrvnj tko
donetih odluk.

44. Izvori prava meunarodne prodaje

Ugovor o ,mejunarodnoj prodaji je regulisan brojnim izvorima nacionalnog i meunarodnog
karaktera.
Nacionalni izvori

Nacionalni izvori su sadrani uglavnom u trgovakim ili graanskim zakonima, a samo u malom
broju drava su doneti posebni zakoni o prodaji robe. Iako su njihova pravila prvenstveno namenjena
regulisanju ugovora o unutranjoj prodaji robe, pod odreenim uslovima mogu se primeniti i na ugovore
o meunarodnoj prodaji, kao osnovna ili kao dopunska pravila. Kao osnovna pravila se primenjuju u
sluaju kada su ih kao merodavno pravo izabrale ugovorne strane ili njihova primena proizilazi iz
mjunarodnog privatnog prava. Kao dopunska pravila primenjuju se za popunjavanje pravnih praznina ili
za tumaenje nejasnih odredbi Bekih konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, kada se
kao osnovni izvor prava primenjuje Beka konvencija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe.
Izvori meunarodnog karaktera
Izvore meunarodnog karaktera ine konvencije, model ugovori, formalni i standardni
ugovori, opti uslovi poslovanja, kodifikovana pravila i meunarodni obiaji. Meunarodni izvori su
nastali iz tenje da se unifikuju ili harmonizuju nacionalni propisi kako bi se smanjile ili izgubile razlike
koje postoje izmeu njih. Po karakteru normi koje sadre ovi izvori se mogu podeliti na:1. One koji sadre
koliziona pravila i 2. One koji sadre materijalna pravila. Mogude je i da isti izvori sadre oba pravila.
Meunarodni izvori se mogu podeliti na konvencije i autonomne izvore.
Konvencije; Od konvencija koje sadre materijalne norme najznaajnije su Konvencija UN-a
o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe (ili Beka konvencija iz 1980.godine), Konvencija o zastarelosti
potraivanja u oblasti meunarodne kupoprodaje iz 1974.godine sa Protokolom i izmenama iz
1980.godine i UNIDROIT konvencija o zastupanju u meunarodnoj prodaji robe iz 1983.godine.
Od konvencija koje sadre koliziona pravila najznaajnije su; Konvencija o pravu koje se
primenjuje na ugovore o meunarodnoj prodaji robe iz 1955.godine, Konvencija o pravu koje se
primenjuje na zastupanje iz 1978.godine, Konvencija o merodavnom pravu koje se primenjuje na
ugovore o meunarodoj prodaji (Haka konvencija iz 1986.godine), Konvencija o merodavnom pravu za
prenos svojine u slucaju meunarodne prodaje telesnih pokretnih stvari iz 1958.godine. Osim ovih
univerzalnih konvencija, na regionalnom planu su Evropske zajednice donele dve konvencije u oblasti
sukoba zakona; Konvencija EZ o priznanju i izvrenju presuda u graanskoj i trgovackoj materiji iz
1968.godine, koje su kasnije usvojene u formi komunitarnih uredbi.
Autonomni izvori; U autonomne izvore spadaju opti ulovi poslovanja, formalni ugovori,
meunarodni obiaji, UNIDROIT naela i Naela evropskog ugovornog prava. Pod forrmalnim ugovorima i
optim uslovima poslovanja podrazumevaju se samo oni koje su doneli veliki proizvoai i prodavci, ved i
pojedine meunarodne organizacije za prodaju pojedinih vrsta specificnih roba. Npr; enevski opti
uslovi poslovanja i tipski ugovori.
UNIDROIT naela i naela evropskog ugovornog prava spadaju u dopunske izvore prava
jer su usvojeni u formi tzv. mekog prava pa je njihova primena samo preporuena.
Povedani znaaj obiaja. Konvencija obavezuje strane da potuju obiaje sa kojima su se sloile (misli se
na Beku konvenciju iz 1980.godine). Pri tome konvencija ne pravi razliku izmeu obiaja i uzansi, te su
pod pojmom usages obuhvadena oba termina.
U pogledu osnova obaveznosti obiaja , u Konvenciji je u osnovi prihvadeno normativno ili objektivno
shvatanje njihove pravne prirode.
Kao delovi ugovora obiaji imaju prednost (vedu pravnu snagu) od dispozitivnih odredbi Konvencije,
ugovorne strane imaju pravo da u okviru ugovora iskljue ili ogranie primenu obiaja. Da bi se neko
ponaanje smatralo obiajem mora da je iroko poznato u meunarodnoj trgovini i da ga strane u
ugovorima redovno potuju. Miljenje o postojanju obiaja se po pravilu trai od odgovarajude privredne
ili trgovinske komore
Naela evropskog ugovornog prava naela su odreena kao opta pravila kojima su izraene apstraktne
osnovne vrednosti. Kao osnovna naela u privremenoj verziji iz 2008.godine navedena su; Pravda,
sloboda, ekonomsko blagostanje, solidarnost, unapreenje unutranjeg trita, zatita ljudskih prava itd.

45.Oblast primene Konvencije UN-a o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe

U optem smislu Beka konvencija se primenjuje na ugovore o meunarodnoj prodaji robe. Da bi
se precizno odredila oblast ili domaaj primene konvencije, potrebno je odrediti predmetno i
teritorijalno polje primene.
Predmetno polje primene Konvencije je definisano preko prirode i predmeta ugovora o prodaji i
navoenjem izuzetaka na koje se primenjuje Konvencija. Teritorijalno polje primene je odreeno
definisanjem pojma drave ugovornice.
Predmetna oblast primene Konvencije
1.Pojam ugovora o prodaji robe
Poto se Konvencija primenjuje na ugovore o prodaji, potrebno je odrediti ta se podrazumeva
pod ovim ugovorom ugovor o prodaji se moe definisati kao ugovor, bez obzira na graanski ili
trgovaki karakter ugovornih strana ili karakter samog ugovora, kojim se prodavac obavezuje da isporui
robu, prenese robne dokumente i prenese svojinu na kupca, a kupac se obavezuje da plati cenu i primi
isporuku robe.
Primena konvencije na modifikovane ugovore o prodaji
Konvencija se primenjuje i na modifikovane ugovore o prodaji, kao to su ugovori o prodaji sa
uzastopnim isporukama i na moderne forme, kao to su ugovori sa prevozom robe kupcu i ugovori o
isporuci robe koju je dobavlja direktno isporuio prodavevom kupcu.
Konvencija se ne primenjuje na sporazume o distribuciji, ni na sporazume o franizingu, ni na ugovore o
bartetu i na kompenzacione poslove u kojima kupac ima obavezu da ukupnu cenu plati u robi ili drugim
inidbama, a ne u novcu, jer se ovo poslovi nme tretiraju kao prodaje. Konvencija se nece primeniti ni na
lizing poslove.
Kod ugovora sa distributerima, dilerima, trgovakim agentima i slino, potrbno je razlikovati 1.okvirne
sporazume i 2.ugovore sa respektivnim principalom, odnosno proizvoaem o isporuci robe koja de biti
distribuirana tj.preprodana od strane distributera, dilera ili agenta.
Okvirni sporazumi nisu regulisani Konvencijom dok nalozi za isporuku mogu biti tretirani kao ugovori o
prodaji koji su obuhvadeni Konvencijom.
Posebnu vrstu ugovora o prodaji ine tzv.ugovori o isporuci robe na osnovu prodaje dokumenata, kao to
su konosman i skladinica. U takvim poslovima se smatra da je kupljena roba, a ne dokumenti koji je
predstavljaju.
Ugovori o isporuci i ugovori o radu i pruanju usluga
Kao ugovori o prodaji na koje se primenjuje Beka konvencija smatraju se i ove dve vrste ugovora. U
pitanju su ugovori koji se razlikuju od klasinih ugovora o prodaji po tome to se obaveza prodavca ne
sastoji samo u isporuci, ved i u obavljanju odreenog rada ili pruanju usluge. U okviru ove kategorije
ugovora napravljena je razlika izmeu ugovora u kojima je obavljanje rada ili pruanje usluga samo
sredstvo da se proizvede odreena roba i na ugovore kod kojih to nije. U prvu grupu spadaju ugovori o
isporuci robe koja tek treba da se izradi ili proizvede, a za koju potreban materijal daje druga strana. Ako
naruilac takve robe ne daje preteni deo materijala koji je neophodan za njenu izradu, na takve ugovore
se primenjuje Konvencija, a ako daje bitan deo elemenata ze njenu izradu K.se nede primenjivati.
U drugu grupu spadaju ugovori u kojima se obaveza isporuioca (prodavca) sastoji u isporuci robe i
vrenju usluga. Kod ovih poslova Konvencija se nede primenjivati na one ugovore u kojima se preteni
deo obaveza strane koje isporuuju robu sastoji u izvrenju nekog rada ili pruanju nekih usluga.
Kriterijum za razlikovanje ovih ugovora od klasinih ugovora o delu ini preteni deo obaveza, to
upuduje na poreenje izmeu ekonomski vrednosti obaveza koje se tiu obavljanja rada ili pruanje
usluga sa ekonomskom vrednodu obaveza koje se tiu isporuke robe.
2.Pojam robe
U Hakim jednoobraznim zakonima predmet ugovora je bio opisno odreen kao telesna
pokretna stvar. U Konvenciji je ovaj pojam zamenjen pojmom roba, koji je u sudskoj praksi shvaden
kao roba koja je u momentu isporuke telesna i pokretna bez obzira da li je u pitanju nova ili koridena
roba.
3.Prodaje na koje se ne primenjuje Konvencija
Prema odredbama lana 2, Konvencija se nede primenjivati na prodaju:
1.robe kupljene za linu i porodinu upotrebu ili za potrebe domadinstva, izuzev ako prodavac u bilo koje
vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora nije znao niti je morao znati da se roba kupuje za takvu
upotrebu;
2.Na javnoj licitaciji;
3.U sluaju zaplene ili nekog drugog naina izvrenja koji sprovode sudske vlasti;
4.Hartija od vrednosti ili novca;
5.Brodova, hidroglisera i vazduhoplova;
6.elektrine energije.
Razlozi za izuzimanje Konvencije na ove ugovore se pravdaju posebnom svrhom sticanja robe, posebnom
vrstom ugovora o prodaji ili posebnom vrstom robe.
U prvom sluaju re je o tzv.domadoj kupovini ili potroakim ugovorima, odnosno kupovini za linu
potronju, a ne za komercijalne i trgovake svrhe.
Izuzeci su i prodaje na aukciji, od strane javnih vlasti, prodaje radi izvrenja, prodaja akcija i hartija od
vrednosti, brodova, hidroglisera i aviona. To spada u prodaju posebne vrste robe.
4.Pitanja na koja se ne primenjuje Konvencija
Konvencija se primenjuje samo na zakljuivanje ugovora o prodaji i na prava i obaveze prodavca i
kupca koje proistiu na osnovu takvog ugovora. Ali, Konvencija se ne primenjuje na punovanost
ugovora, nekih njegovih klauzula i obiaja, na dejstvo koje bi ugovor mogao da ima na svojinu na
prodatoj robi, kao ni na odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi roba prouzrokovala bilo
kom licu. Na ova pitanja se primenjuju pravila merodavnog domadeg nacionalnog prava.
Teritorijalna oblast primene
U teritorijalnom ili geografskom smislu, Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe koji
imaju meunarodni karakter.
a) Opti uslov-meunarodni karakter prodaje
U Konvenciji je postojanje meunarodnog karaktera prodaje odreeno prema subjektivnom kriterijumu.
Subjektivni kriterijum je baziran na mestu poslovanja ili seditu ugovornih organa. Tako da se Konvencija
primenjuje na ugovore o prodaji koji su zakljueni izmeu strana koje imaju mesta poslovanja ili sedita
na teritorijama razliitih drava.
Mesto poslovanja kao osnovni kriterijum korigovan je sa dva zahteva.
Prvo, zahtevom da razliita mesta poslovanja moraju biti poznata stranama pre zakljuivanja ugovora, i
drugo, postavljena su dva alternativna uslova od kojih bar jedan mora biti ispunjen zajedno sa optim
uslovom.
Mesto poslovanja ugovornih strana
Konvencijom se od ugovornih strana zahteva da imaju svoja mesta poslovanja, a u nedostatku mesta
poslovanja, redovna boravita, na teritorijama razliitih drava. Za meunarodni karakter jednog
ugovora od znaaja je mesto poslovanja koje su ugovorne strane imale u momentu zakljuenja ugovora,
bez obzira na eventualne kasnije promene. Mesto poslovanja mora biti poznato ugovornim stranama.
Mesto poslovanja nije definisano Konvencijom ved se pod focusom tj.centrom poslovne aktivnosti moze
misliti kao o mestu u kome se poslovna aktivnost de facto obavlja na trajnijoj i stabilnijoj osnovi i sa
odreenim stepenom samostalnosti.
Ugovori zakljueni preko komisionara
Ako agent koji posluje u jednoj dravi ugovornici zakljui ugovor sa drugom stranom iz iste
drave u svoje ime a za raun principala ne otkrivajudi da to radi za principala trede drave, niti je za to
znala druga strana, tj.kao komisionar, Konvencija se nede primeniti na takav ugovor jer de se takav posao
smatrati poslom o un utranjoj podeli. Situacija de biti drugaija ako je ista strana znala za meunarodni
karakter ugovora, a elemenat inostranosti moe biti poznat ili se o njemu moe zakljuiti iz ranijeg
poslovanja strana ili iz informacija koje je druga strana otkrila.
Kako ustanoviti ono mesto koje je pravno relevantno-da li je to sedite organa upravljanja iloi neko od
mesta u kome se na trajnijoj osnovi obavlja preduzetnika delatnost?
U Konvenciji je ovo pitanje regulisano odredbama lana 10, prema kojima se, u sluaju da jedna
ugovorna strana ima vie mesta poslovanja, u obzir uzima mesto poslovanja koje ima najtenju vezu sa
ugovorom i njegovim izvrenjem, imajudi u vidu okolnosti koje su bile poznate ugovornim stranama ili
koje su strane imale u vidu u bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugovora.
Ugovori zakljueni preko zastupnika
Ako ugovor o prodaji zakljuuje agent, koji nastupa u ime i za raun nalogodavca,tj.kao trgovaki
zastupnik, takvim ugovorima se uspostavlja neposredni ili direktni pravni odnos izmeu zastupnika i
tredeg lica ija se kvalifikacija vri prema seditima ili mestima poslovanja nalogodavca i tredeg lica.
Ugovori zakljueni izmeu ugovornih strana koje imaju vie mesta poslovanja
U sluaju kad jesna ugovorna strana ima vie mesta poslocanja, a kupcu je poznato da de ugovor
biti izvren u razliitom mestu od onog u kome je ugovor zakljuen, kao relevantno mesto uzima se ono
koje je najtenje povezano sa mestom izvrenja.
Ovo pitanje je od posebnog praktinog znaaja kod ugovora zakljuenih preko zastupnika ili komisionara.
Ako se takvi ugovori prema domadem pravu tretiraju kao ugovori neposredno zakljueni sa principalom,
a strani je bilo poznato da agent nastupa u ime i za raun principala koji se nalazi u drugoj dravi
ugovornici, Beka konvencija de se primeniti i na ove ugovore. Ovde se kao relevantno mesto poslovanja
uzima na primer mesto izvrenja ugovora ako se ono nalazi u drugoj dravi.
Trgovaki karakter posla nije od znaaja
Za primenu Konvencije nije od znaaja da li se posao meunarodne prodaje prema unutranjem
nacionalnom pravu kvalifikuje kao graanski ili kao trgovaki, odnosno da li je ugovor
komercijalnog ili privatnog karaktera.
U Konvenciji se ne pravi razlika izmeu fizikih i pravnih lica, njena pravila se primenjuju i na poslove
koje zakljuuju fizika lica iz drava ugovornica, ako su ispunjeni ostali uslovi.
b) Alternativni uslovi
Za primenu Konvencije potrebno je da pored opteg uslova bude ispunjen jedan od dva alternativna:
1.Da su u pitanju drave zgovornice,
2.pravila meunarodnog privatnog prava upuduju na primenu prava neke od drava ugovornica
Pod dravama ugovornicama podrazumevaju se drave koje su ratifikovale, prihvatile ili odobrile
Konvenciju ili su joj pristupile. U kombinaciji sa optim uslovom znai da se Konvencija primenjuje na
ugovore koji su takljueni izmeu ugovornih strana ije se mesta poslovanja nalaze na teritorijama
drava ugovornica bez obzira to bi pravila meunarodnog privatnog prava mogla upudivati na primenu
preva trede drave i bez obzira gde se ugovor ispunjava:na teritoriji drave ugovornice ili drave
neugovornice.
Alternativni uslovi se ispunjavaju i kod zakljuivanja i kod ispunjenja uslova.
Direktna primena Konvencije
Ako se sedita ili mesta poslovanjaobe ugovorne strane nalaze na teritorijama drava ugovornica
Konvencija se direktno ili neposredno primenjuje. Njenu primenu ugovorne strane mogu izbedi jedino
ako su je izriito iskljuile.
Indirektna primena Konvencije
Prema drugom alternativnom uslovu, za primenu Konvencije nije od znaaja da li se mesta
poslovanja nalaze u dravama ugovornicama ili tredim dravama, ako pravila meunarodnog privatnog
prava upuduju na primenu prava neke drave ugovornice. Podrazumeva se da se ,esta poslovanja nalaze
u razliitim dravama. Pri tome, nije od znaaja da li je od njih samo jedna drava ugovornia ili nijedna od
njih. S obzirom da na ovaj nain pravila meunarodnog privatnog prava na indirektan ili posredan nain
omogudavaju primenu Konvencije, u pitanju je indirektna ili posredna primena Konvencije.
Pravo drave ugovornice mogu na izriit nain izabrati i same strane u ugovoru. Pod pravom drave
ugovornice se podrazumevaju pravila Konvencija, i odredbe Konvencije imaju prednost u primeni nad
unutranjim pravilima i izvorima.
U sluaju stavljanja rezerve od ugovornih strana postoje razliite kombinacije.
U sluajevima ugovora koji su zakljueni izmeu srana koja imaju mesta poslovanja u dravama
ugovornicama bez obzira da li je jedna ili su obe, ili ni jedna od njih nije stavila rezervu na primenu lana
1(1)b i bez obzira da li sudi sud u dravi ugovornici koja je stavila, ili koja nije stavila rezervu, ili sud u
tredoj dravi, kao i bez obzira da li njihova pravila meunarodnog privatnog prava upuduju na pravo trede
drave, primenide se Konvencija. Osnov primene Konvencije se izvlai iz injenice da su im mesta
poslovanja u dravama ugovornicama pa se na takve ugovore direktno primenjuju odredbe lana 1(1)a
Konvencije. Konvencija se nede primeniti ako je merodavno pravo drave ugovornice koja je stavila
rezervu, ali je to sporno u varijanti kada sud drave ugovornice upuduje na pravo drave ugovornice koja
je stavila rezervu.
Iskljuenje primene Konvencije voljom ugovornih strana
U skladu sa odredbama lana 6. Konvencije, ugovorne strane su potpuno slobodne da iskljue
primenu Konvencije, da odstupe od primene bilo koje odredbe, ili da izmene njihovo dejstvo.
Priznavanjem ugovornim stranama potpune autonomije u pogledu njene primene, Konvencija je dobila
dispozitivni karakter. Svoju volju da iskljue ili ogranie primenu Konvencije na konkretni ugovor,
ugovorne strane moraju iskazati ne samo izriito i uzajamnom saglasnodu, ved i na implicitni nain.
Primer za izriito iskljuivanje Konvencije postoji u sluaju kada su ugovorne strane, posebnom
klauzulom na jasan nain stipulisale da se ceo, ili na deo ugovora nede primenjivati Konvencija.
Predutno ili podrazumevajude iskljuenje postoji u drugom sluaju, kada nema prethodno navedene
klauzule, ali su konkretna pitanja reena ili na drugaiji nain u samom ugovoru, ili je ugovorena klauzula
o primeni nekog drugog merodavnog prava.
U prvom sluaju nadleni sud ili arbitraa de prema pravilima svog meunarodnog privatnog prava
odrediti merodavno pravo koje moe biti ili pravo drave ugovornice ili pravo trede drave.
U drugom sluaju situacija nije potpuno jasna, a reenje zavisi od togaq na koji nain su strane izabrale
strano, podrazumeva se nacionalno, pravo i od toga da li je to pravo drave ugovornice ili nije.
Kada se radi o pravu trede drave misli se na njene unutranje propise.
U sluajevima kada su strane na izriit nain iskljuile primenu Konvencije, ali nisu odredile merodavno
pravo, ono de biti odreeno prema pravilima meunarodno privatnog prava suda pred kojim se ovo
pitanje postavi.
Primena Konvencije moe biti iskljuena na implicitni nain kada su ugovorne strane iz drava ugovornida
u svom sporazumu ugovorile nadlenost suda ili arbitrae drave neugovornice, iako arbitranom
klauzulom nisu na izriit nain izabrale merodavno pravo.
Rezerve
Pravo da stave rezervu na primenu pojedinih lanova Konvencije imaju samo drave ugovornice.
One to mogu uiniti izjavom prilikom prihvatanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji. Pravo na
stavljanje rezervi je ogranoeno na primenu drugog i tedeg dela Konvencije i na odredbe take b iz lana
1 Konvencije. Deo 2 se odnosi na pitanja zakljuenja ugovora, deo 3 na prava i obaveze ugovornih strana
i pravna sredstva zbog povrede ovih obaveza, a stav b na drugi alternativni uslov za primenu Konvencije.
Konvencija takoe moe biti suspendovana bilo kojim meunarodnim sporazumom koji je ranije
zakljuen ili koji de se zakljuiti, a sadri odredbe koje se odnose na pitanja obuhvadena Konvencijom,
pod uslovom da strane imaju svoja mesta poslovanja u dravama ugovornicama takvog sporazuma.

46.Pregovori za zakljuenje ugovora o meunarodnoj prodaji

Svrha pregovora
Zakljuivanju ugovora u meunarodnom prometu po pravilu prethode pregovori. Pregovori
uglavnom imaju dvostruku ulogu: da omogude stranama da se bolje upoznaju i da im pomognu u
odreivanju sadrine bududeg ugovora; tj.da preciziraju potrebne detalje.
Krajnji cilj pregovora je zakljuenje ugovora. Ako je ugovor zakljuen, pregovori su uspeno voeni i obe
strane mogu biti zadovoljne. Pregovori i ne moraju uvek dovesti do zakljuivanja ugovora. Ako strane ne
mogu nadi kompromisno reenje pregovori se prekidaju. I u ovom sluaju pregovori su doveli do
odreenog rezultata.
Drugaija situacija postoji u sluaju kada je jedna od strana vodila pregovore bez namere da zakljui
ugovor, na primer zbog toga to nije bila ovladena da pregovara. Ovakvi ugovori su neuspeni ne samo
zbog toga to nisu doveli do zakljuivanja ugovora, ved to ih je jedna strana svojim ponaanjem unapred
osudila na neuspeh.
Moe se desiti da se pregovori dobro odvijaju i da se strane u toku pregovora saglase4 o bitnim detaljima
bududeg ugovora, ali da jedna od njih bez opravdanih razloga odustane od zakljuivanja ugovora. U ovom
sluaju u toku pregovora je postojala namera da se ugovor zakljui, ali se kasnije od nje odustaje.
U navedenim situacijama se postavljaju i odreena pitanja. Prvo se odnosi na nain voenja pregovora, a
drugo na nain realizacije saglasnosti koja je postignuta u toku pregovora. Postavlja se pitanje ta je
krajnji cilj pregovora: samo razmena miljenja ili zakljuivanje ugovora.
Dokle se prostire odgovornost za voenje pregovora: da li se ona zavrava na zakljuenom ugovoru ili se
protee na vanost i eventualno dejstvo zakljuenog ugovora. U poslednjoj situaciji se misli na sluaj kada
su pregovori uspeno okonani i zakljuen je pravno valjan ugovor, alu u ugovoru nisu reeni svi detalji ili
unete odredbe ili klauzule sa nejasnim znaenjem. U prvom sluaju su u pitanju pravne praznine a u
drugom sluaju je re o tumaenjju nejasnih odredbi ugovora. Odgovor na postavljena pitanja zavisi od
merodavnog prava. Beka konvencija ne regulie voenje pregovora. Odredbe Konvencije se mogu
primeniti na ona pitanja koja se tretiraju kao pravne praznine, koja de se, reavati prema optim
naelimaq kojima je Konvencija inspirisana, a samo u odsustvu tih naela prema merodavnom pravu.
Na pitanja prekida pregovora i spreavanja da se zakljui ugovor i tete nastale zbog toga primenjuju se
odredbe Konvencije.
Pravno dejstvo pregovora
Iako je svrha pregovora da dovedu do zakljuenja ugovora, oni ne obavezuju strane koje su ih
vodile da moraju postidi taj cilj. Pregovori koji prethode ugovoru ne obavezuju i svaka ih strana moe
prekinuti kad god hode i moe pregovore voditi sa vie lica.
Odgovornost za voenje pregovora
Pitanje odgovornosti za voenje pregovora je razliito regulisano u zemljama pisanog prava ili u
kontinentalno evropskim dravama, u zemljama opteg prava i u meunarofnim izvorima: Konvenciji
Ujedinjenih nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji, UNIDROIT naelima za meunarodne
trgovinske ugovore i Evropskim naelima ugovornog prava. Razlike su u osnovu, vrsti i obimu
odgovornosti. Uz izvesna uoptavanja, moe se redi da su u kontinentalnom pravu ove granice odreene
naelom savesnosti i potenja, a u zemljama opteg prava naelom dobre vere.
Pravno regulisanje odgovornosti
Meunarodni izvori-pitanje odgovornosti za voenje pregovora nije na izriit nain regulisano u
Konvenciji UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji. Konvencijom je jedino propisana obaveza da se
prilikom tumaenja ove Konvencije mora voditi rauna o njenom meunarodnom karakteru i potrebi da
se napredi jednoobraznost njene primene i potovanje savesnosti i potenja u meunarodnoj trgovini.
Prema odredbama lana 2.15 UNIDROIT Naela, osnov odgovornosti strana koje vode pregovore se
nalazi u ponaanju o looj veri tj.suprotno naelu savesnosti i potenja.
Isti osnov odgovornosti za voenje ili prekid pregovora pihvaden je i u Naelu evropskog ugovornog
prava. Kao naelo koje je suprotno naelu savesnosti i potenja smatra se situacija kada jedna strana
ue ili nastavi pregovore bez prave namere da postigne sporazum sa drugom stranom.
Zakon o obligacionim odnosima-odredbama lana 30, propisuje odgovornost strane koja je vodila
pregovore bez namere da zakljui ugovor , kao i kada je pregovore vodila sa namerom, ali je od te
namere odustala bez osnovanog razloga ako je takvim ponaanjem drugoj strani nanela tetu.
Zemlje pisanog prava- U zemljama pisanog prava osnov odgovornosti za voenje pregovora je traen
uglavnom u povredi naela savesnosti i potenja: samostalno ili u kombinaciji sa povredom naela
zabrane zloupotrebe prava i naelom zabrane nanoenja tete drugom.
U zemljama common law sistema- vai sloboda pregovaranja koja daje pravo stranama koje vode
pregovore da od njih odustanu bez bilo kakvog rizika ili odgovornosti.
Jednoobraznim trgovakim zakonikom SAD od 1962.godine i Drugim resteitmentsom o ugovorima,
ugovornim stranama je propisana obaveza ponaanja u skladu sa naelom dobre vere, ali ista obaveza
nije predviena i za strane koje vode pregovore. Bez obzira na ovakvo zakonsko stanje, ameriki sudovi
su na odreenim sluajevima primenom posebnih pravnih sredstava i instituta priznali da postoji
odgovornost za voenje pregovora i tako prakrino ostvarrivali sline rezultate kao i kontinentalni
evroski sudovi. To su obrazlagali trima teorijama: teorijom restitucije koja ukljuuje i neosnovano
obogadenje jedne strane u toku pregovora, teorijom pogrenog predstavljanja, koja ukljuuje i pogreno
informisanje u toku pregovorau pogledu namere da se postigne sporazum o odreenim uslovima i
teorijom Promissory estoppel, koja ukljuuje obedanje dato od jedne strane u koje se pouzdala druga
strana koja je zbog toga pretrpela tetu.
Osnov i priroda odgovornosti
Ugovorna i deliktna odgovornost
Teorija o odgovornosti za voenje pregovora kao ugovornoj odgovornosti potie iz 19og veka od
nemakog pravnika Rudolfa Jeringa koji je smatrao da se izmeu strana u pregovorima uspostavljaju
posebni pravni odnosi poverenja koji podrazumevaju obavezu panje. Povreda ove obaveze stvara culpa
in contrahendo iz koje nastaje odgovornost. Kako je osnov ove odgovornosti traen u bududem
(kasnijem) ugovoru re je o ugovornoj odgovornosti. Iako u fazi pregovora strane postiu sporazume o
odreenim uslovima i elementima bududeg ugovora, one ne preuzimaju ugovorne obaveze sve dok ne
zakljue ugovor.
U sluajevima kada ugovor nije nastao osnov odgovornosti se mora traiti van ugovora, u pitanju je
vanugovorna ili delikatna odgovornost izazvana ponaanjem jedne strane suprotno naelu savesnosti i
potenja. Strana koja vodi pregovore ponaqa se suprotno naelu savesnosti i potenja ako svojim
radnjama stvara kod strane privid o postojanju neega to u stvari ne postoji: stvara privid da je ugovor
mogud i da ga zaista eli. Takvo ponaanje prestavlja graansko pravni delikt pa da se osnov
odgovornosti ne trai u povredu ugovora ved izvan njega-u krivici tetnika.
In culpa in contrahendo se ne odgovara po sistemu pretpostavljene krivice, ved po sistemu dokazane
krivice. Pod dolazenom krivicom je obuhvadena samo namera a ne i obina nepanja.
Ako je re o sluajevima kada je jedna strana vodila pregovore sa namerom da zakljui ugovor, ali je od
te namere neopravdano odustala osnov odgovornosti se moe traiti u povredi naela zabrane
zloupotrebe prava.
Uslovi za odgovornost i visina naknade tete
Sudske prakse pokazuju da se pitanje odgovornosti za naknadu tete moe postaviti ako je pored
odgovarajudeg pravnog osnova nastala i teta.
Zakon o obligacionim odnosima-propisuje odgovornost za naknadu tete strane koja je vodila pregovore
bez namere da zakljui ugovor, kao i kada je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, ali je od taklve
namere odustala bez osnovanog razloga. I u jednom ki u drugom sluaju potrebno je da je nastala teta.
U tom smislu odgovornost za voenje pregovora uvek pretpostavlja da je ispunjemo vie uslova ili
pretpostavki ali se oni mogu svesti na dva: da su voeni pregovori i da je zbog voenja pregovora dolo
do nastanka tete drugoj strani i da je do nje dolo ili zbog nepostojanja namere ili zbog neopraqvdanog
odustanka od zakljuenja ugovora.
Ako su ispunjeni uslovi za nastupanje odgovornosti, strana koja nije odgovorna za voenje pregovora ima
pravo na naknadu stvarno nastalih razumnih trokova, jer se naknauje samo tzv.negativni ugovorni
interes, ali ne i trokovi koji se smatraju redovnim za odreenu vrstu delatnosti.
U civil law sistemu obim naknade tete je ogranien na stvarno nastalu tetu koja se mora dokazeti, a ne
obuhvata i izgubljenu dobit. tetu nastalu voenjem pregovora obino ine putni trokovi, trokovi
izrade studija, elaborata ili projekata.
Znaaj preliminarnih sporazuma
Retultati pregovora su sadrani u tzv.preliminarnim sporazumima ili sporazumima koje strane u
razliitim formama zakljuuju u toku pregovora sa ciljem ili da konstatuju o kojim pitanjima su se
dogovorile ili da utvrde elemente koji su od znaaja za voenje pregovora i da preciziraju dalji tok
pregovarakog procesa.
U praksi su poznati pod razliitim nazivima, kao to su: pismo o namerama, preliminarni sporazumi,
pripremn i sporazumi, sporazumi o pregovorima, memorandum o razumevanju. Preliminarni sporazum
obavezuje strane ako su se dogovorile o svim pitanjima bududeg ugovora, i sluaju da ugovor ne bude
zakljuen otedena strana ima pravo ne samo na stvarnu tetu nego i na izgubljenu dobit i na ispunjenje.
U drugom sluaju, sud ne tretira odredbe o kojima je postignuta saglasnost kao kompletan ugovor, ali
moe nametnuti ponaanje u skladu sa naelom dobre vere stranama koje vode pregovore i obavezati ih
da nastave pregovore u dobroj veri ili u skladu sa naelom savesnosti i potenja ili da u pregovore uloe
najbolje napore i cilju zakljuenja ugovora.
U odluivanju da li da podri takav preliminarni sporazum, sud de uzeti u obzir postojanje namere strana
na osnovu slededih elemenata: jezika preiminarnog sporazuma, postojanja otvorenih uslova, deliminog
ispunjenja, i izriitog zahteva da se zakljui ugovor.
Neizvesnost u pogledu karaktera i obavezujudeg dejstva prethodnog sporazuma strane koje u njima
uestvuju mogu otkloniti unoenjem u sporazume odreenih klauzula, kao to su: dentlmentske
klauzule, klauzule o poverljivosti ili ekskluzivitetu.
Demtlmentske klauzule u sporazumu o pregovorima ili posebne dentlmenske sporazume kojim strane
iskljuuju svaku odgovornost za prekid pregovora, sudovi uglavnom priznaju bez bilo kakvih uslova ili uz
ogranienje da se iskljuenje odgovornosti krede u granicama savesnog postupanja.
Klauzulom o ekskluzivitetu, jedne ili obe strane se obavezuju da u toku pregovora nede stupati u
paralelne razgovore sa treim licima radi zakljuivanja istog ugovora.
Klauzulom poverljivosti strane se obavezuju da de informaicije koje saznaju tokom pregovora tretirati
kao poverljive.
Posebnu vrstu predstavlja tzv.Merger klauzula.
Merger klauzula-klauzula o spajanju. Klauzule o spajanju ili integritetu su ugovorne odredbe kojima
ugovorne strane izjavljuju da ugovor koji su zakljuili u pisanoj formi obuhvata sve dogovorene uslove i
da predstavlja jedinu i iskljuivu izjavu njihove saglasnosti. Ove klauzule nisu regulisane Konvencijom, ali
prema savetodavnom miljenju ugovorne strane ih mogu uneti u ugovore o meunarodnoj prodaji
zakljuene u skladu sa Bekom konvencijom. U tom sluaju klauzula o integritetu moe imati dva dejstva:
u pogledu tumaenja i u pogledu dokazivanja sadrine zakljuenog ugovora.
Za razliku od Konvencije, UNIDROIT naela i EPCL, poznaju klauzulu o integritetu. Prema UNIDROIT
naelima, ovakve klauzule ne dozvoljavaju ugovornim stranama da pisane ugovore u kojima je sadrana
ovakva klauzula dopunjavaju ili osporavaju dokazima koji su sadrani u prethodnim izjavama ili
sporazumima. Ali, takve izjave ili sporazumi se mogu koristiti kod tumaenja pisanog ugovora. Prema
odredbama Naela evropskog ugovornog prava potrebno je razlikovati klauzule o integritetu koje su
rezultat individualnih pregovora i koje to nisu. U prvom sluaju, prethodne izjave, obedanja i sporazumi
koji nisu navedeni u pisanom ugovoru, ne mogu se smatrati delom ugovora. U drugom sluaju, klauzula o
integritetu jedino stvara oborivu pretpostavku da strane nisu nameravale da prethodne izjave i
sporazumi budu deo ugovora. to se tie tumaenja ugovora, Evropskim principima je dozvoljeno da se
prethodne izjave i sporazumi koriste kod tumaenja ugovora, ako ugovorne strane nisu na izriit nalin
iskljuile tekvu mogudnost.
Otkrivanje i uvanje podataka u toku pregovora
U zemljama kontinentalno-evropskog prava(civil law ) voenje pregovora u dobroj veri,
podrazumeva obavezu otkrivanja podataka koji su od znaaja za bududi ugovor, dok u zemljama opteg
prava (common law) ova obaveza ne postoji.
Razlike izmeu kontinentalnog i anglosaksonskog prava postoje u brojnim drugim pitanjima: poev od
karaktera mana kod saglasnosti volja, preko uslova za punovanost ugovora i njegovog pravnog dejstva,
do prestanka ugovora.
Beka konvencija ne sadri reenja o ovom pitanju. U UNIDROIT naelima je predviena obaveza strane
koja vodi pregovore da one informacije koje su joj saoptene kao poverljive u tokupregovora ne otkriva i
da ih ne koristi na neodgovarajudi nain u svoje svrhe, bez obzira da li je kasnije zakljuen ugovor. U
suprotnom, povreda ove obaveze moe dovesti do naknade tete zasnovane na primljenoj koristi od
druge strane.
Prema praksi engleskih sudova, ne postoji obaveza prodavca da obavesti kupca da se nalazi u zabludi u
pogledu informacija koje se odnose na predmet ugovora o prodaji, dok ga francusko i nemako pravo
obavezuju na to. U tom smislu se francusko pravo, nasuprot engleskom, karakterie kao pozitivno,
altruistiko i konkretno.
Znaaj pregovora
Pored osnovnog cilja koji se sastoji u zakljuivanju ugovora, pregovori imaju znaaj za kasnije
formulisanje sporednih taaka ugovora i za tumaenje prave namere ugovornih strana u sluaju kada
ugovorom nije uinjeno na jasan nain.
Ponuda
Ponuda u optem smislu predstavlja predlog jedna strane za zakljuenje ugovora. Prema
Konvenciji ponuda je definisana kao predlog za zakljuenje ugovora upuden jednom ili vie odreenih
licva ako je dovoljno odreen i ako ukazuje na nameru ponudioca da se obavee u sluaju prihvatanja.

47. Ponuda i prihvat ponude za zakljuenje ugovora o meunarodnoj prodaji


Ponuda u optem smislu predstavlja predlog jedne strane za zakljuenje ugovora.

Odredbama lana 14. Konvencije, ponuda je definisana kao predlog za zakljuenje
ugovora upuden jednom ili vie odreenih lica ako je dovoljno odreen i ako ukazuje
na nameru ponudioca da se obavee u sluaju prihvatanja. Da bi prihvatanjem ponude
mogao da nastane ugovor, ovakva jednostavna izjava volje ili predlog mora pored uslova iz
Konvencije da zadovolji i uslove koji su predvieni unutranjim nacionalnim pravima. Oni se
odnose, pre svega, na svojstva ponudioca: sposobnost i ovladenja da u svoje ime ili za drugoga
zakljuuje ugovore i na svojstva iskazane volje.

S obzirom da prihvatanjem ponude nastaje ugovor koji stvara prava i obaveze izmeu konkretnih ugovornih strana,
predlog koji bi trebalo da postane ponuda mora da sadri i odredbe o svojstvima ugovornih strana. Otuda takav
predlog mora poticati od ponudioca, kao lica koje moe zakljuiti ugovor i mora biti:
1. upuden jednom ili vie odreenih lica
2. dovoljno odreen i
3. ukazivati na nameru ponudioca da se obavee u sluaju prihvatanja.

Personalni elementi ponude

Personalne elemente ponude ine ponudilac i ponueni. Oba lica moraju imati odreena svojstva. Meutim, s
obzirom da Konvencija ne regulie pitanje punovanosti ugovora, njenim odredbama nisu regulisana ni svojstva
ponudioca, ni ponuenoga: kao to su pravna sposobnost, ovladenje za zakljuivanje ugovora i sl. Jedino se na
posredan nain i iz drugih odredbi Konvencije moe zakljuiti da to mogu biti trgovci i netrgovci. Ostala pitanja su
regulisana ili drugim konvencijama ili merodavnim nacionalnim propisima.

U nacionalnim pravima je kao osnovno, prihvadeno reenje da ponudilac moe biti svako lice koje u okviru svoje
sposobnosti ugovaranja moe da zakljuuje ugovore. U sluajevima kada se ugovor zakljuuje izmeu trgovakih
drutava i drugih oblika trgovaca, predlog za zakljuivanje ugovora mora poticati od lica koje je ovladeno da u
njihovo ime preuzima obaveze, tj. od ovladenog lica.

Predlog mora biti upuden odreenom ili odreenim licima

Predlog za zakljuenje ugovora moe biti upuden ili jednom ili vedem, ali odreenom krugu lica. Takav zahtev je
postavljen jer se pretpostavlja da ponudilac raspolae ogranienom koliinom robe koju nudi na prodaju i stoga moe
ispuniti obaveze samo iz odreenog broja zakljuenih ugovora. Stoga se predlog koji je upuden neodreenom krugu
lica, tzv. opta ponuda, i u Konvenciji, kao i u vedini nacionalnih prava, smatra samo kao poziv da se uine ponude
(oglaavanje prodaje u novinama ili slanje kataloga, kao i postavljanje automata), izuzev ako lice koje ini takav
predlog jasno ne ukae na suprotno.

Reenja se razlikuju. Najliberalnije reenje sadre Naela evropskog ugovornog prava prema kojima se ponuda moe
uiniti jednom ili vie odreenih lica, ali i javnosti (preko oglasa, postera, circularnim pismima, izlaganjem robe u
izlozima, preko poziva za tendere, na aukcijama). Dovoljno je samo da postoji namera za pravnim obavezivanjem.
Isto pravilo vai za predloge za isporuku robe ili vrenje robe po odreenoj ceni, od strane profesionalnih trgovaca (
sve dok se zalihe robe ne isprazne). U meunarodnoj praksi sve vie dobijaju na znaaju opte ponude koje su
uinjene na poseban nain (slanje kataloga, cenovnika, tarifa, oglasi putem tampe, letaka, radija, interneta). Osim
oglaavanja preko interneta, koje nije regulisano, pomenuti oblici oglaavanje prema ZOO ne predstavlja ponudu za
zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. UNIDROIT Naela ne reguliu
pitanje odreenosti destinatera. U pravnoj teoriji to se tumai da je upudenost odreenom licu prestalo da bude
obavezno svojstvo ponude i da se takvi predlozi smatraju ponudom za zakljuenje ugovora.

Predlog mora biti odreen

Pod odreenodu predloga se podrazumeva da izjava sadri sve bitne elemente bududeg ugovora, essentialia
contractus. Kod ugovora o meunarodnoj prodaji bitne elemente ine predmet i cena, ali se strane mogu
dogovoriti da to budu i drugi elementi. Predmet je odreen ako je naznaena vrsta robe i koliina. Koliina, kao i
cena, mogu biti izriito ili predutno odreeni ili odredivi. Odreivanje budude cene, kao i ostalih elemenata, moe biti
povereno i tredem licu, ili jednoj od ugovornih strana. Ako, pak, u predlogu cena nije odreena, niti se moe odrediti,
takav predlog se prema odredbama lana 14. Konvencije ne moe smatrati ponudom jer nije dovoljno odreen. Iz
toga sledi zakljuak da na osnovu toga ne moe nastati ugovor, ali odredbe lana 55. Konvencije govore suprotno.
Kada je ugovor valjano zakljuen, a cena nije odreena, smatrade se, da su strane predutno pristale na cenu koja se u
trenutku zakljuenja ugovora redovno napladivala.

Prema reenjima koja postoje u nacionalnim pravima, i prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, cena
moe ali i ne mora biti bitan element.

Kod iskazivanja cene moraju se uzeti u obzir nacionalni devizni propisi ( ako je prema nac. propisima zabranjeno da
cena bude izraena u stranoj valuti, predlog se nede smatrati ponudom).

Da li predlog sadri dovoljan minimum elemenata za zakljuivanje ugovora, ceni se prema kriterijumu razumnog
lica, tj. da li bi takvo lice u istim okolnostima kao ponueni shvatilo takav predlog kao ponudu.

Namera za obavezivanjem

Postojanje namere ponudioca za zakljuivanje ugovora (animus contrahendi) predstavlja bitan elemenat ponude jer
se tek njenim postojanjem predlogu daje prava f-ja, da slui kao ponuda na osnovu koje se moe zakljuiti ugovor. Na
osnovu postojanja ili nepostojanja volje za obavezivanjem se pravi razlika izmeu neobavezujudih preliminarnih
pregovora i pregovora koji mogu dovesti do nastanka ugovora. Postojanje namere za obavezivanjem se mora
posmatrati povezano sa sadrinom predloga. Pored lica i bitnih elemenata, predlog se mora odnositi i na neku
dunost u smislu davanja, injenja ili neinjenja jedne ili obe strane.

Standardni uslovi ugovora kao deo ponude

Pojedini, obino nebitni ili sporedni, delovi bududeg ugovora mogu u ponudi biti odreeni upudivanjem na
standardne uslove poslovanja, kao to su Incoterms, standardni model ugovori, opti uslovi poslovanja ponudioca, ili
okvirni ugovori ili preliminarni pregovori. Ponudilac to moe uiniti na 2 naina: ili unoenjem njihove sadrine u
ponudu, ili upudivanjem na njih.

Dejstvo ponude Obaveznost ponude
Ponuda proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada stigne ponuenome. Od tog momenta ponuda postaje efektivna
ili proizvodi pravno dejstvo jer njenim prihvatanjem moe nastati ugovor. Od ovog momenta ona prema posebnim
pravilima obavezuje ponudioca da je odri na snazi. Sve do momenta dok za nju nije saznalo trde lice ona je
predstavljala samo jednostranu izjavu volje ponudioca. U praktinom smislu, ona je sposobna da proizvodi dejstvo
tek kada za nju sazna trede lice (ponueni). Do tog momenta se moe povudi ili izmeniti. Po Konvenciji, ponuda pre
nego to dospe ponuenom moe se povudi, a nakon toga opozvati. Ponuda je stigla ili dospela ponuenome ako
mu je saoptena usmeno ili kada mu je na drugi nain lino uruena ili predata u njegovom mestu poslovanja ili na
njegovu potansku adresu. Povlaenjem i opozivom ponuda prestaje pravno da postoji. Izjava o odbijanju mora biti
jasna i poslata ili saoptena ponudiocu (konkludentne radnje nisu dovoljne).

Opozivost ponude

Za razliku od pravila o neopozivosti ponude koje je prihvadeno u kontinentalno evropskim pravima, reenja
Konvencije je zasnovano na principu opozivosti ponude. Pravilo o opozivosti ponude je uglavnom prihvadeno u
angloamerikom pravu, kao i u pravima Francuske i Holandije. Ponuda se moe opozvati sve dok se ugovor ne
zakljui, ako opoziv stigne ponuenome pre nego to je otposlao svoj prihvat. U common law sistemu mogude je da
ugovor bude zakljuen konkludentnim radnjama, svrha ovog pravila je da se sprei opoziv tako nastalih ugovora.
Trebalo je otkloniti dilemu da li se pravilo o opozivu moe primeniti i na ove sluajeve. U svakom sluaju pravo na
opoziv prestaje nastankom ugovora jer je tada ponuda ved transformisana u ugovor.

Primena opteg pravila o opozivosti je odredbama lana 14. Konvencije, ograniena u 2 sluaja, tako da se ponuda
ne moe opozvati:
1. ako je u njoj naznaeno da je neopoziva, bilo time to je odreen rok za prihvatanje ili je to uinjeno na drugi
nain, ili
2. ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno tome.

Prihvatanje ponude

Pod prihvatanjem ili prihvatom ponude se podrazumeva izjava ili drugo ponaanje ponuenoga koje ukazuje na
saglasnost sa ponudom. Da bi mogao nastati ugovor, potrebno je da budu ispunjeni i drugi uslovi:
1. odgovor ponuenoga mora ukazivati na saglasnost sa ponudom
2. saglasnost mora biti bezuslovna
3. mora biti efektivna, tj. ne sme biti opozvana
4. mora biti dat blagovremeno.

Nain izraavanja saglasnosti

Saglasnost na ponudu ponueni moe iskazati na izriit nain i predutno. Ako se prihvatanje vri izjavom, u tako
datom odgovoru saglsanost ponuenoga da zakljui ugovor mora biti nedvosmislena i mora dospeti do ponudioca.
Takoe mora zadovoljiti uslove koji su propisani merodavnim nacionalnim pravom. Sama formulacija izjave nije
ograniena na koridenje izraza kao to su da, prihvatam, mada se strane mogu i tako dogovoriti. I prihvat, i
ponuda, moe biti saopten elektronski. Meutim, ponueni moe poslati svoj prihvat mejlom samo ako je i ponudu
dobio na isti nain.

I u konkludentnim radnjama moe biti izraena volja ponuenoga da prihvata uslove ponude ( isporuke robe ili
pladanja). Pod prihvatanjem ponude na predutni nain se podrazumevaju i pripremne radnje koje ne predstavljaju
direktno ispunjenje obaveza iz ugovora, ved su usmerene na ispunjenje ponuenog posla.

utanje se ne tretira kao prihvat ponude, niti se dutanjem moe zakljuiti ugovor (osim ako je pradeno i nekim
dodatnim elementima kao to je dogovorena praksa).

Osim navedenih tradicionalnih naina prihvata, u praksi se koriste i posebni, kao to je trgovako pismo o
potvrivanju. Trgovako pismo o potvrivanju predstavlja dokument koji se iroko koristi u centralnoj Evropi u kome
su u pisanoj formi ponovljeni uslovi iz ugovora ili rezime ugovora koji jedna strana alje drugoj u vezi ugovora koji je
usmeno zakljuen ili koji jos nije zakljuen. U ovom sluaju se u vedini nacionalnih prava u kojima su regulisana
trgovaka pisma o potvrivanju, dutanje ponuenoga smatra se kao prihvatanje ponude sadrane u pismu. U prvoj
situaciji pismo ima deklarativnu prirodu,a u drugom konstitutivnu.

Odgovor ponuenoga koji sadri dopunske elemente

U pogledu sadrine prihvata ponude, u Konvenciji su prihvadena 2 reenja: odgovor bez dopunskih elemnata i
odgovor sa dopunskim ili razliitim elementima.

Kao osnovno, prihvadeno je tradicionalno reenje prema kome odgvoro ponuenoga mora biti saglasan sa ponudom,
tj. ne sme odstupati od ponude. Odgovor koji sadri dodatke, ogranienja ili druge izmene smatra se odbijanjem
ponude i predstavlja kontra ponudu. Pored osnovnog, u Konvenciji je prihvadeno i reformistiko reenje o prihvatu
sa dopunskim elementima koji sutinski ne menjaju ponudu, ime je delimino naputeno pravilo izgleda u ogledalu,
prema kome prihvat ponude u pogledu sadrine mora u svemu odgovarati uslovima ponude. Takav odgovor mora
zadovoljiti 2 uslova da bi se smatrao prihvatanjem. Prvi se odnosi na sadrinu i karakter i ne smeju sutinski menjati
ponudu, da nisu navedeni samo ilustracije radi ili kao elementi za bududu saradnju. Drugi se tie odnosa ponudioca
prema takvom odgovoru i taj odnos mora biti izraen kao njegovo neodbijanje, tj. kao predutno prihvatanje.

Sukob formulara

Sukob formulara postoji u sluajevima kada na ponudu kojoj su prikljueni uslovi poslovanja ponudioca, ponueni
odgovori prihvatom, ali uz prihvat poalje svoje uslove poslovanja. Uslovi poslovanja ponuenoga mogu biti
odtampani na poleini prihvata ili se na njihovu primenu upuduje posebnom klauzulom. Mogu se izdvojiti 2
shvatanja:
Prema prvom shvatanju ili teoriji poslednje rei (poslednjeg uta), ugovor je zakljuen prema optim uslovima
poslovanja strane koja je poslednja uputila na uslove poslovanja na koje druga strana nije prigovorila.
Prema drugom shvatanju ili teoriji nokauta, kojoj se prednost daje u nemakoj sudskoj praksi, ugovor se smatra
zakljuenim kada su strane dogovorile, bez obzira na opte uslove ugovora.

Rok u kome je ponueni duan da odgovori na ponudu

Da bi odgovor ponuenoga proizvodio dejstvo prihvata mora stidi ponudiocu u roku koji je ponudilac odredio u
ponudi, a ako u ponudi nije nita reeno, u razumnom roku. Ponude kod kojih je ponudilac odredio rok za prihvat se
oznaavaju kao oroene. Rok moe biti odreen ili odrediv. Ostale, bez roka, su neoroene. Na oroene ponude
ponueni mora odgovoriti u datom roku, a moe odgovoriti i pre isteka, ali ne i nakon isteka roka. Pod
blagovremenim odgovorima podrazumevaju se odgovori koji su ponudiocu stigli u okviru ostavljenog ili na drugi
nain odreenog roka. Potrebno je razlikovati odgovore koje ponueni alje pristunom licu i odgovore odsutnom
licu. Na ponudu koju mu je uinilo prisutno lice, ponueni se mora izjasniti odmah, osim ako okolnosti ne ukazuju na
drugaije i ako nije re o oroenim ponudama. Pod prisutnim licima se podrazumevaju fiziki prisutna lica, kao i lica
koja su u telefonskoj vezi ili preko teleprintera, ali ne i preko interneta i elektornske pote. Kada su u pitanju odsutna
lica, ponueni mora odgovor poslati ponudiocu tako da mu prema normalnom toku stvari stigne u predvienom ili
razumnom roku. Na ponude u kojima nije odreeno vreme za odgovor, ponueni se mora izjasniti u razumnom
roku. Njegova duina se odreuje prema okolnostima posle i brzini sredstva koje se koristi za prenos.

Posledice zakanjenja u prenosu odgovora ponuenoga

U ovom sluaju ponuenome se ne moe pripisati nepanja ili krivica. Stoga nede snositi tetne posledice koje su
nastale zbog kanjenja.

Zakasnelo prihvatanje Ako je ponueni poslao svoj odgovor nakon isteka roka, takav odgovor se ne moe smatrati
kao prihvat, ved kao nova ponuda.


48. Zakljuenje ugovora o meunarodnoj kupoprodaji

Vreme zakljuenja

Vreme kada se smatra da je ugovor o meunarodnoj prodaji robe yakljuen je od znaaja ne samo za ugovorne
strane (jer od tog momenta ugovor poinje da proizvodi pravno dejstvo), ved i za javne vlasti drava u kojima strane
imaju mesta poslovanja ( jer se po pravilu za nastanak ili za ispunjenje ovih ugovora zahteva i ispunjavanje nekih
dodatnih uslova).

Tradicionalni nain zakljuivanja ugovora

Teorija prijema Prema Konvenciji, kod ugovora koji se zakljuuju tradicionalnim nainima razmene ponude i
prihvata ponude, tj. putem prepiske, ugovor je zakljuen u trenutku prihvatanja ponude. Prihvatanje ponude
proizvodi dejstvo od trenutka kada izjava o saglasnosti stigne ponudiocu. Izjava moe biti saoptena pisemnim
putem, lino uruena ili predata i usmeno saoptena. Teorija prijema je prihvadena u vedini nacionalnih prava i u
sudskoj praksi. Isto pravilo se primenjuje i na zakljuivanje ugovora izmeu pristutnih lica, s tim to ovde izjava o
prihvatanju ne putuje i za nju se saznaje u istom momentu kada je izjavljena. Teorija prijema se ne moe primeniti
kod ugovora o meunarodnoj prodaji robe koji se zakljuuju konkludentnim radnjama i dutanjem. U prvom sluaju
merodavan je momenat kada je konkludentna radnja uinjena, a kada se dutanje smatra prihvatanjem ponude,
ugovor je nastao kada je istekao rok kod oroenih ponuda ili razumni rok.

Zakljuivanje ugovora elektronskim putem

Ovo pitanje nije na izriit nain regulisano u Konvenciji. Zakljuivanje ugovora elektronskim putem je regulisano u
pojedinim meunarodnim i nacionalnim izvorima prava. U Srbiji su ova pitanja regulisana Zakonom o elektonskoj
trgovini, Zakonom o elektronskom potpisu, Zakonom o elektronskom dokumentu.

Pod elektronskom komunikacijom se podrazumeva koridenje raunarskih mrea i to: putem elektronske pote,
elektronskom razmenom podataka i direktnom (on-line) komunikacijom. Sve navedene naine komuniciranja
karakterie fiziko odsustvo ugovornih strana i uglavnom nepostojanje pregovora. Komuniciranje elektronskom
potom ili e-mail-om, pretpostavlja da korisnici imaju slobodan pristup mrei i da imaju svoje elektronske mejl
adrese.

Drugi nain elektronske komunikacije se obavlja elektronskom razmenom podataka (EDI). Ovde se komunikacija
obavlja neposredno izmeu 2 raunara ali samo putem poruka ija su sadrina, upotrebljenje rei i njihov raspored
standardizovani i unapred dogovoreni izmeu strana.

Kod zakljuivanja ugovora preko interaktivnih stranica (sajtova) na Internetu, na posebno programiranim i
pripremljenim Internet stranama su navedeni uslovi pod kojima se nudi prodaja odreene robe, odnosno
zakljuivanje ugovora o prodaji. Ponueni moe u svako doba pristupiti ovoj strani i prihvatiti ponudu, odnosno
zakljuiti ugovor tako to de svoj prihvat izjaviti na unapred predloeni nain koji je naznaen na istoj stranici, pa ak i
konkludentnom radnjom, kao na primer dvostrukim klikom na odreeno mesto. U pravnom smislu, ovde je re o
zakljuivanju ugovora preko posrednika, poto relevantnu stranu odrava trede lice provajder.

Poseban sluaj zakljuivanja ugovora postoji u sluaju koridenja automatskih telefonskih sekretrica.

Mesto zakljuenja ugovora

Ovo pitanje nije reeno u Konvenciji. Ali na osnovu lana 18(3). Konvencije, mesto nastanka ugovora moglo bi se
odrediti prema mestu gde je izjava koja je dovela do nastanka ugovora stigla njenom adresatu ili u mestu gde je
izvren akt ili radnja koja znai prihvat ponude.

Forma ugovora

Neformalnost Konvencija ne propisuje bilo kakvu formu za nastanak ugovora o meunarodnoj prodaji robe.
Konsensualizam je prihvaden kao savremeno reenje koje poznaje vedina nacionalnih prava, a koje odgovara
potrebama moderne trgovine i novim metodima komunikacije. U sluaju da je nacionalnim propisima propisana
pisana forma ili kakav drugi zahtev na primer potpisi obe ugovorne strane, overa pred nekim organom, takve
odredbe su irelevantne. Pitanje forme ugovora je izriito u nadlenosti Konvencije pa se primena domadih pravila
ne moe postaviti. Meutim, ako se ugovori zakljuuju na osnovu posebni pravila o kojima su se ugovorna strane
sporazumele ili njihova primena proizilazi iz prakse ili obiaja, ugovor se mora zakljuiti na nain i u formi koja je
odabrana ili je odreena.

Onim dravama ugovornicama koje su u svom nacionalnom zakonodavstvu propisale pisanu formu za ugovore o
prodaji dozvoljeno je da u bilo koje vreme, pa i nakon ratifikacije ili pristupanja, stave rezervu na primenu odredbi
ovog lana.

Pos ostalim pitanjima koja su od znaaja za nastanak ugovora podrazumevaju se pitanja ugovorne sposobnosti,
dejstva domadih administrativnih propisa na nastanak ugovora i dejstvo propisa o zatiti potroaa. Sva ova pitanja
su regulisana unutranjim nacionalnim propisima. To praktino znai da se prilikom zakljuivanja ugovora mora voditi
rauna o zakonskim i administrativnim uslovima, zabranama i ogranienjima koja u tom smislu postoje u nacionalnim
pravima, inae ugovor nede biti punovaan.


50. Obaveza prodavca da isporui robu

Pojam isporuke
Pod isporukom robe podrazumeva se skup radnji koje je potrebno da preduzme prodavac kako bi
omogudio kupcu da stekne dravinu na robi koja je predmet ugovora. Pojam isporuke I pojam predaje
robe pa Konvenciji ne znae isto. Pojam isporuke u uem smislu podrazumeva uruenje ili predaju robe
kupcu ili stavljanje robe na raspolaganje kupcu u odreenom mestu. U irem smislu pod pojmom
isporuke se podrazumevaju I druge radnje koje slue istoj svrsi, kao to su : obavetavanja kupca o
isporuci, zakljuivanje ugovora o prevozu ili obezbeivanje prevoznog sredstva itd. Obavezu isporuke
prodavac ispunjava tako to je predaje kupcu ili je stavlja na raspolaganje kupcu u mestu, vremenu I na
nain koji je odreen ugovorom. Prednost je data volji ugovornih strana, da odrede nain isporuke u
skladu sa svojim interesima.
Nain isporuke robe
U Konvenciji su predviena dva nina na koji prodavac moe da isporui robu. Ako je prema ugovoru o
prodaji prodavac odgovoran za prevoz robe kupcu, onda se isporuka robe sastoji u predaji ili slanju robe.
Ako ugovorom o prodaji nije predvien prevoz robe, smatra se da je kupac duan da preuzme robu, a
obaveza prodavca se sastoji u stavljanju robe na raspolaganje. Pojam predaja robe obuhvata pravne i
fizike radnje koje je duan da preuzme prodavaac ili od njega ovladeno lice kako bi se prevoziocu
omogudilo da stekne fiziki nadzor nad robom za svrhe prevoza. Stavljanje robe na raspolaganje kupcu
obuhvata radnje koje je prodavac duan da preduzme kako bi omogudio kupcu ili licu koje on ovlasti da
preuzmu robu. Kupac je zainteresovan da mu roba bude poslata, tj da ugovori prodaju sa prevozom, dok
je interes prodavca da robu stavi kupcu na raspolaganje, tj da ugovori predaju robe bez prevoza.
Kod ugovora o prodaji koji ukljuuje prevoz robe
a) Predaja prevoziocu Kod ugovora o prodaju koji ukljuuju prevoz robe , prodavac je
duan da robu preda prevoziocu radi prevoza do kupca. Ako se prevoz robe vri jednim
prevoznim sredstvom, prodavac je duan da preda robu tom prevoziocu. Ako u prevozu
robe uestvuju prevozioci iz vie grana prevoza , prodavac je duzan da robu preda prvom
prevoziocu. Pod prevozom se podrazumeva fiziki transfer robe iz jednog mesta u drugo
koji je prodavac ugovorio sa ciljem da omogudi kupcu da preuzme robu. Prevoz robe se
moe ugovoriti neposredno ili preko peditera. U prvom sluaju roba mora biti predata
prevoziocu a u drugom pediteru. U sluaju kada prevoz vri prodavac sopstvenim
sredstvima prevoza, on se ne moe smatrati prevoziocem ili prvim prevoziocem jer ni u
ovom sluaju nije dolo do predaje nadzora nad robom sa njega na neko drugo lice. Do
prenosa nadzora nad robom, dolazi tek u slucaju kada se roba predaje nezvisnom
prevoziocu. Svrha predaje robe prevoziocu je da bude prevezena do kupca. Nakon sto je
predao robu prevoziocu, prodavac ne odgovara za tok prevoza. Stoga ispunjenje
obaveze isporuke nije uslovljeno predajom robe kupcu, vec urednom predajom
nezavisnom prevoziocu. Obavezu predaje robe prodavac je ispunio ako je prevoziocu
omogudio da ima fiziku kontrolu ili staranje na robi jer mu se tako omogudava da robu
preveze do kupca. Prodavac moe obavezu predaje robe ispuniti utovarom robe na
prevozno sredstvo prevozioca u njegovom prisustvu ili u prisustvu njegovog vozaca.
Medjutim sam utovar robe na prevozno sredstvo prevozioca bez njegovog prisustva ne
smatra se adekvatnom predajom robe, sve dok prevozilac ne preuzme kontorolu nad
prevoznim sredstvom. Priprema roba da bi bila spremna za transport ili predaja stvarno
pravnih dokumenata, kao npr. , predaja zalonice prevoziocu kojom se ovladuje da
uzme robu iz skladita, se ne smatraju valjanom predajom robe prvom prevoziocu.
Isporukom de se smatrati i predaja robe prevoziocu sa instrukcijama da robu preda tedoj
strani koju je kupac odredio.
b) Zakljuivanje ugovora o prevozu - Predaja robe prevoziocu podrazumeva da se zakljui
odgovarajudi ugovor i prevozu. Ako je obavezu da organizuje prevoz preuzeo kupac,
duan je da o izboru prevozioca obavesti prodavaca kako bi mu omogudio da preda robu
stavljanjem na raspolaganje u odreenom mestu i u odreeno vreme. Ako ugovor o
prodaji ukljuuje prevoz robe, ali nije odreeno ija je obaveza organizacije prevoza, niti
to proizilazi iz prethodne prakse ili obiaja, predpostavlja se da je to obaveza prodavca.
Zakljuivanje odgovarajudeg ugovora o prevozu ini deo obaveze isporuke i ako podavac
ne zakljui ugovor o prevozu prema uobiajenom uslovima i ne odabere odgovarajude i
podesno sredstvo prevoza, smatra se da nije izvrio isporuku. Prodavac ne odgovara za
prevoz , niti je obavezan da snosi trokove prevoza. Poto roba putuje na rizik kupca,
prodavac nede odgovarati kupcu za otedenja na robi koja se dese u toku prevoza kao ni
u sluajevima njenog gubitka ili zakanjenja u prevozu. Kada prevoziocu predaje
generinu robu zajedno sa drugom robom drugih naruilaca prevoza, prodavac mora
robu jasno identifikovati ili to uiniti u transportnim dokumentima. Po Konvenciji je
propisana obaveza prodavca da u sluajevima kada preda robu prevoziocu koja nije jasno
identifikovana kao roba namenjena za izvrenje ugovora, obeleavanjem na njoj, u
dokumentima za prevoz ili na drugi nain, kupcu poalje obavetenje o otpremi kojim se
blie odreuje roba. Kako za kupca ovakvo obavetenje ima dvosturku ulogu : da ga
obavesti da je roba otposlana, i da ga ako za tim postoji potreba, obavesti koja roba je
njemu namenjena , proizilazi da je prodavac uvek duan da poalje ovakvo obavetenje,
ako ne zbog drugog, onda zbog prvog razloga. Meutim slanje obavetenja kupcu ne
spada u pojam isporuke. Otuda se smatra da je prodavac isporuio robu iako u napred
navedevnim sluajevima nije o tome obavestio kupca ,ali rizik ne moze predi na kupca.
c) Predaja robe pediteru U praksi prodavci esto organizaciju posla prevoza poveravaju
posebnim licima pediterima, kojima ili mogu predati robu ili im omogudavaju da dou
da uzmu robu. Osnovna uloga peditera je da organizuje da dobijena ili uzeta roba bude
prevezena do kupca. U ovom sluaju smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke
stavljanjem na raspolaganje robe pediteru. Smatra se da je prodavac u tom momentu
preneo obavezu staranja nad robom nezavisnom licu radi njene predaje kupcu, a to je
ono sto kupac moe oekivati od obaveze isporuke.
Kod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robe
Kod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robe, prodavac vri isporuku stavljanjem robe na
raspolaganje kupcu. Stavljanje robe na raspolaganje obuhvata u generalnom smislu radnje
identifikacije robe i obavetavanja kupca. Ako ugovorom nije dogovoreno, prodavac je duan da
stavi robu na raspolaganje kupcu, tako da on moze da identifikuje robu koja je predmet ugovora i
da mu omogudi da je uzme. Obavetavanje kupca, u ovom sluaju, ini sastavni deo obaveze
stavljanja robe na raspolaganje i ako prodavac to propusti da uini smatra se da nije izvrio
isporuku robe. Meutim, rizik prenosa snosi kupac. Jedino ako je ugovorom o prodaji fiksiran rok
kada kupac treba da preuzme robu, a prodavac tog dana stvari robu na raspolaganje, nije duan
da o tome obavesti kupca. Isto pravilo vai i ako je u vreme zakljuenja ugovora roba bila
spremna za isporuku, a kupac je to znao. Ako je roba uskladitena u prostorijama tredeg lica,
prodavac je pored identifikacije duan da kupcu obezbedi potrebne dokumente na osnovu kojih
moe da preuzme robu, ili da izda nalog skladitaru da preda robu kupcu, i ovo predstavlja
sastavni deo obaveze stavljanja robe na raspolaganje. Posebna pravila vaze za robu koja se ne
nalazi u stanju slobodnog raspolaganja, npr. prodaja drva . Ako pristup odreenoj robi nije
slobodan, prodavac je stavlja na raspolaganje davanjem bezrezervne izjave kupcu da je ovladen
da je preuzme.
Mesto isporuke robe
Ugovorne strane mogu slobodno izabrati mesto isporuke robe. Kakav god da bude dogovor,
prodavac je duan da isporui robu u ugovorenom odnosno odreenom mestu. Ako ugovorom o
prodaji nije odreeno mesto u kome treba predati robu, ali je odreen prvi ili jedini prevozilac,
prodavac je slobodan da u dogovoru sa prevoziocem i u okviru obiaja koji vladaju u toj vrsti
prevoza ili ustanovljene prakse, odabere mesto koje mu omogudava predaju robe. U praksi se
pitanje mesta isporuke robe iz ugovora koji ukljuuju prevoz po pravilu regulie ugovaranjem
Incoterms klauzula. Ako je ugovorom o prodaji predviena obaveza prodavaca da snosi trokove
slanja robe, pod isporukom se podrazumeva i obaveza da plati ove trokove. Ako to ne uini,
isporuka je nesaobrazna. U pravnom smislu mesto isporuke robe je bitno jer se prema njemu vri
podela rizika koji prate robu i odreuje merodavno nacionalno pravo za reavanje onih pitanja
isporuke koja nisu reena Konvencijom. Interesi i prodavca i kupca su da roba stigne sto blie
njima, tako da se ugovori svode na dogovor da li ce prodavac poslati robu kupcu, ili ce kupac dodi
po nju.
Kod ugovora o prodaji koji ukljuuju prevoz robe
Ugovorne strane su slobodne da ugovore mesto iz koga ce prodavac poslati robu kupcu.
Konvencijom to nije odreeno, ali se moe zakljuiti da je prodavac obavezan da preda u robu u
onom mestu u kome se nalazi prvi prevozilac.
Kod ugovora o prodaji koji ne ukljuuju prevoz robe
Ako ugovor o prodaji ne ukljuuje prevoz robe, prodavac je duan da stavi robu na raspolaganje
kupcu, a kupac je duan da doe da uzme robu. Ako ne dogovora, Konvencija predvia dve
mogudnosti : za posebnu ili specificnu robu i za ostale sluajeve. Pod pojmom posebne robe
podrazumeva se : individualno odreena roba, roba sa skladita, roba koja tek treba da bude
proizvedena u fabrici prodavca ili tredeg lica i roba koja treba da bude uraena ili napravljena.
Ako se ugovor odnosi na specifinu robu, ili neidentifikovanu robu koju treba izdvojiti iz
posebnog skladita ili se odnosi na robu koja ce biti izraena ili proizvedena, a u vreme
zakljuivanja ugovora strane su znale gde se roba nalazi ili da ce biti izraena ili proizvedena u
posebnom mestu, u suavljanju kupcu robe na raspolaganje u tom mestu. Ako nema ugovora,
Konvencija nalae prodavcu da robu stavi na raspolaganje kupcu u mestu svog poslovanja koje je
imao u vreme zakljuivanja ugovora. Prodavac mora o tome obavestiti kupca. Ako prodavac
nema mesto poslovanja, robu treba da isporui u boravtu koje je imao u vreme zakljuivanja
ugovora. Strane takoe imaju slobodu da se dogovore o bilo kom drugom mestu koje nije
propisano Konvencijom. Ako je prodavac isporuio robu u drugom mestu, a ne u onom u kojem
je ugovoreno, potrebno je razlikovati dve situacije : da li je isporuio robu sa pogrenog mesta u
pravo mesto, ili je sa pogrenog mesta isporuio robu u pogreno ili pravo mesto. Obe situacije
ce isporuke smatrati nesaobraznim. Pitanje transportnih trokova se po pravilu postavlja kod
ugovora o prodaji koji ukljuuju prevoz robe, a mogu se javiti i kad je ugovorena isporuka
stavljanjem robe na raspolaganje, dok se ostali oblici mogu javiti i kod jednog i kod drugog oblika
ugovora. Pod ostalim troskovima se podrazumevaju trokovi pakovanja,identifikacija robe,
carinski i drugi trokovi i trokovi dobjanja izvoznih i uvoznih dozvola.Svaka strana snosni
trokove svog izvrenja : prodavac trokove isporuke, kupac trokove prijema. to se tie
trokova pakovanja i identifikacije robe, oni padaju na teret prodavca ako ispunjavanje obaveze
isporuke robe podrazumeva da roba mora biti upakovana i identifikovana. U pogledu izvoznih i
uvoznih trokova i carniskih trokova, pravilo je da izvozne trokove plada prodavac a uvozne
dabine i carine kupac. Prodavac je povredio obavezu naina isporuke, ako robu nije uopte
predao prevoziocu radi prevoza, kod ugovora koji ukljuuju prevoz robe, ili je nije stavio na
raspolaganje na nain da je kupac moe preuzeti, kod ostalih ugovora. Povreda mesta ugovora
isporuke postoji u sluajevima kada je prodavac predao robu prevoziocu u drugom, a ne u
ugovornem mestu ili u mestu koje je odreeno Konvencijom. Teina ovakve povrede ugovora se
ceni prema posledicama koje nastaju za kupca. Neisporuka robe postoji u sluaju kad prodavac
nije dovoljno dugo drao robu na raspolaganju, pa kupac zbog toga nije mogao da je preuzme,
takoe i kada je kupac preuzeo robu koju je prodavac stavio na raspolaganje u pogrenom mestu
i kada je stavio na raspolaganje samo jedan deo robe.
Rok isporuke
Odreivanje roka isporuke je znaajno i za prodavca i za kupca. Prodavcu je vano da zna rok
isporuke da bi mogao blagovremeno da preduzme potrebne radnje koje prethode, ili se tiu
predaje robe ili stavljanja na raspolaganje, kako bi na taj nain ispunio ugovornu obavezu. Za
kupca je odreivanje roka isporuke od znaaja da bi mogao vremenski da planira koridenje
kupljene robe. Ako ugovorom nije odreen vremenski priod ispunjavanja obaveza, vai pravilo o
istovremenom ispunjavanju. Ugovorne strane su slobodne da vreme isporuke odrede kako im
najvise odgovara. To mogu uiniti na dva naina : ugovaranjem preciznog datuma, tj. Njegovim
fiksiranjem ili ugovaranjem vremenskog perioda. Ako vremenski rok nije odreen, Konvencija
sadri pravilo da se roba isporui u razumnom roku. Uobiajeni nain odreivanja fiksnog roka
isporuke je kalendarskim datumom ili vezivanjem za neki kalendarski dogaaj. Period izvrenja
isporuke je odreen ako je ugovoreno najmanje nekoliko dana u okviru kojih se mora izvriti
isporuka. Kod fiksnih poslova prodavcu nije dozovljeno da svoju obavezu ispuni izvan roka. U
sluaju prevremene isporuke, kupac nije duan da je prihvati, ali ako je prihvati smatra se da je
prodavac obavio svoju dunost isporuke i kupac ne moze zahtevati naknadnu isporuku zbog
povrede roka. Ako kupac ne eli da primi prevremenu isporuku, on mora o tome obavestiti
prodavca. Zadocnela isporuka je teka povreda ugovora, prilikom koje kupac moe da prihvati
robu i da trai naknadu tete ili moze da raskine ugovor i da trazi naknadu tete. Ako se obaveza
isporuke sastoji u stavljanju robe na raspolaganje kupcu u okviru ugovorenog roka, prodavac je
duan obavetiti kupca o danu kad namerava robu da isporui, osim ako pravo izbora nije
rezervisao kupac. ta se podrazumeva pod razumnim rokom odredide se na osnovu okolnosti u
konkretnom slucaju, na osnovu onoga to se smatra uobiajenim u uporedivim okolnostima u
skladu sa naelom pravinosti i uzimanjem u obzir interesa obe strane. Okolnosti koje su od
znaaja samo za jednu stranu uzece se u obzir samo ako ih je druga strana znala prilikom
zakljuivanja ugovora.

51.Obaveza prodavca da preda robna dokumenta

Konvencija propisuje da u sluajevima kad isporuku robe izvrava njenom predajom prevoziocu,
prodavac potrebne dokumente koji se odnose na robu preda kupcu. Obaveza predaje dokumenata
obuhvata sve dokumente koji se odnose na robu. Dokumenti o prevozu slue prodavcu kao dokaz da je
preuzme robu od prevozioca ili od skladitara ako je roba uskladitena. Prodavac je obavezan da kupcu
preda dokumente u mestu, vremenu i u formi kako se dogovorio sa kupcem. Dokumenti moraju biti one
vrste i u onom obliku koji omogudava kupcu da preuzme robu od prevozioca ili od tredeg lica i sa
sadrinom koja jasno identifikuje vrstu, koliinu i stanje robe. Ako je vreme predaje dokumenata
odreeno ugovrom , prodavac je duan da preda dokumente u tom vremenu. Ako vreme predaje
dokumenata nije odreeno ugovorom prodavac je duan da preda kupcu dokumente najkasnije do
momenta koji omogudava kupcu da u okviru roka za isporuku preuzme robu. Ako je ugovorena predaja
robe prevoziocu, prodavac predaje prevoziocu i dokumenta. Ako mesto predaje dokumenata nije
posebno ugovoreno, mesto predaje dokumenata je po pravilu, uslovljeno mestom isporuke ili
dogovorenim nainom pladanja. Kako se po pravilu dokumenti predaju kupcu pre isteka roka za isporuku,
to se pravo prodavac da otkloni nedostatke pre isteka roka za isporuku podrazumeva. Svrha davanja
prava prodavcu da popravi neuredne dokumente je da se sauva ugovor time to bi se kupci spreili od
olakog posezanja za raskidom ugovora pre isteka roka isporuke, cak i kad neurednost u dokumentima
predstavlja bitnu povredu ugovora

Naredna dva je dovoljno samo procitati.

52. Obaveze kupca da plati cenu

Obaveza kupca da plati cenu podrazumeva preuzimanje mera i ispunjavanje formalnosti koje su
predvidjene ugovorom ili odgovarajudim zakonima i propisima za izvrenje pladanja. Ispunjenje ove
obaveze obuhvata:
1. Preduzimanje pripremnih mera
2. Odreivanje cene
3. Samo pladanje cene u odreenom mestu, roku i na odreeni nain.
Za razliku od unutranjeg prometa gde se isplata cene izvrava prebacivanjem sa kupevog na raun
prodavca, u medjunarodnoj prodaji je potrebno preduzeti prethodne radnje i ispuniti odredjene
formalnosti. To mogu biti mere kojima se garantuje pladanje, mere koje zahtevaju posebne naine
pladanja koji su ugovoreni i akti i radnje koje je potrebno preduzeti radi dobijanja dravnih odobrenja.
Ako je ugovoreno pladanje na kredit, kupac je duan da izvri formalnosti u vezi obezbeenja i realizacije
kredita. Ako nita nije ugovoreno u pogledu naina pladanja, onda su ove radnje direktno usmerene na
pladanje: prenosom sredstava, prodajm gotovine ili eka. S obzirom da je re o komercijalnim aktima i
radnjama, u sluaju da ih ne ispuni, kupac ini povredu ugovora.
Neke obaveze mogu biti nametnutim imperativnim propisima. Pa tako ako se pladanje vri u dravi
prodavca, prodavac je obavezan da obavesti kupca o posebnostima, a kupac je duan da potuje i
nacionalne propise i formalnosti strane drave. Tako se imperativnim propisima moe odrediti nain
pladanja i druge formalnosti kojih se kupac mora pridravati.

Ako kupac ne preuzme potrebne mere i ne ispuni odreene formalnosti ini povredu ugovora. U takvim
situacijama prodavac, u zavisnosti od teine povrede moe koristiti razliita pravna sredstvla. Pa tako, na
pr, prodavac nije duan da isporui robu pre nego to od kupca (ili njegove banke) dobije obavetenje da
u njegovu korist izdala akreditiv ili bankarsku garanciju, ili da su izvrene neke druge radnje.
Ispunjenje ovih formalnosti namede odredjene trokove kupcu. Otvaranje akreditiva ili obezbedjenje
bankarske garancije, ili registracija samog ugovora podrazumeva pladanje provizije, takse ili drugih
dabina, ako nije drugaije ugovoreno, padaju na teret kupaca.

Osnovna obaveza kupca je da plati cenu. Cenu sporazumno mogu odrediti obe ugovorne strane i svoju
saglasnost izraziti nedvosmislenim fiksiranjem cene u samom ugovoru ili unoenjem elemenata u ugovor
na osnovu kojih se moe utvrditi cena. Ugovorene strane se mogu, takoe, dovoriti da de im cenu
odrediti treda strana ili pripisati to pravo jednoj od njih.
Ako je cena odredjena ugovorom, kupac je duan da svoju obavezu izvri u ugovorenom mestu, u
odreenom vremenu i na raun kupca, osim ako nije drugaije odreeno. Iako nije striktno odreeno,
kupac obavezu izmiruje u novu tj u nekoj od valuta. Ovo je potrebno istadi kako bi se razlikovali ugovori o
prodaji i ugovori o trampi.
Kada je ugovor o meunarodnoj prodaji valjano zakljuen, a cena robe nije ni izriito, ni predutno
odredjena, niti u njemu ima odredbi na osnovu kojih bi se mogla utvrditi, smatrade se da su strane
predutno pristale na cenu koja se u trenutku zakljuenja redovno napladivala u odnosnoj trgovakoj grani
za istu robu prodatu pod slinim okolnostima.
Ako pak ne postoje nikakvi elementi na osnovu kojih bi se mogla odrediti cena, ona moe biti izmirena i
na drugaiji nain. Tako , na pr, prodavac moe i nakon zakljuenog ugovora ispostaviti fakturu (raun) na
odreeni iznos, pa ako kupac tome ne prigovori i isplati navedeni iznos, izmirio je obavezu iz ugovora.
Kao poseban nain odredjivanja cene, u Konvenciji je regulisana cena na osnovu teine robe.

Pod valutom pladanja se podrazumeva valuta u kojoj je kupac duan da plati cenu prodavcu. Pitanje
valute postavlja se u sluajevima kad se u dravama ugovorenih strana koriste razliite valute. Tada se
strane mogu dogovoriti da se cena plati u valuti prodavca, kupca ili neke trede drave. U izboru valute
pladanja strane nisu slobodne i moraju voditi rauna o svojim devoznim propisima koji su impretaivne
prirode. Zbog imperativnog karakteradeviznih propisa prihvatljivije je drugo reenje, prema kome valutu
pladanja treba odrediti u skladu sa reenjem na koje upuduje merodavno nacionalno pravo. Ako se
prema nacionalnim propisima valuta odreuje prema mestu pladanja, onda de to biti valuta drave
prodavca jer je mesto poslovanja prodavca odredjeno kao mesto pladanja u svim sluajevima kada kupac
nije preuzeo obavezu da plati cenu u bilo kom drugom odredjenom mestu. A ako se pladanje vri u mestu
koje se nalazi u dravi kupca, onda bi valutu pladanjatrebalo odrediti prema pravilima drave kupca.

Kupac moe da plati cenu u mestu koje su same odredile ili koje proizilazi iz obiaja ili prakse koja je
ustanovljena izmedju strana. Ali ako je ugovorenim stranama ostavljena sloboda da mesto pladanja same
izaberu, ova sloboda, zbog posebnog karaktera novanih obaveza, moe biti ograniena nacionalnim
imperativnim propisima.
Ako mesto pladanja nije odredjeno na ovaj nain, niti se moe odrediti iz trgovakih obiaja i
ustanovljene prakse Konvencija predvidja 2 reenja: kupac je duan da plati cenu u seditu prodavca ili
mestu predaje robe ili dokumenata.
Konvencijom se kao opte pravilo predvidja obaveza kupca da cenu donese na noge prodavcu. Ovo
pravilo se primenjuje u situacijama kad se ugovorene strane nisi dogovorile o mestu pladanja i kad se
isplata ne vri uz predaju robe ili dokumenata. Kupac je duan da plati cenu u mestu poslovanja
prodavca i u sluajevima kada je jedna strana duna da svoju obavezu ispuni unapred, na pr kada je
ugovoreno pladanje na otvoren raun.
Kupac moe da izvri pladanje samo ako mu je poznato prodavevo mesto poslovanja u vreme
zakljuenja ugovora. Ako je nakon zakljuenog ugovora prodavac promenio mesto poslovanja a o tome
nije obavestio kupca, pa kupac isplati cenu u prethodnom mestu, prodavac snosi rizik i trokove takve
promene. Sa druge strane, obaveza pladanja cene u mestu poslovanja prodavca povlaci sledede
posledice:
1. da bi blagovrmeno ispunio obavezu, kupac mora pre tog roka inicirati pladanje
preduzimanjem odgovarajudih mera ili radnji, inae de biti odgovoran za kanjenje.
2. Kupac mora potovati ne samo zahteve i formalnosti u dravi iz koje vri pladanje, ved i
drave gde de isplata biti ispunjena.
3. Kupac snosi trokove provizije i ostale trokove do prodavevog mesta poslovanja.
4. Do mesta pladanja kupac snosi i rizik prenosa sredstava.

I u pogledu sredstava pladanja strane imaju slobodu izbora, ali u granicama nacionalnih imperativnih
deviznih propisa. Ako nacionalni propisi ne sadre ovakva ogranienja, mogu izabrati ono sredstvo koje
ima najvie odgovara. Ako to ne uine, sredstvo pladanja moe proizadi iz obiaja ili prethodne prakse
koja je ustanovljena izmedju strana. Iako je kupac u generalnom smislu u obavezi da isplati cenu u keu,
u medjunarodnom prometu je uobiajno tzv bezgotovinsko pladanje, a duniku je ostavljeno pravo izbora
sredstva i naina pladanja.
Zakonom o deviznom poslovanju koji se primenjuje u Srbiji, postavljena su odredjena ogranienja u
pogledu valute pladanja, naina i vremena. Tako je u pogledu valute, propisano da se pladanje i prenos
izmedju rezidenata i nerezidenata vri u dinarima, dok se platni promet sa inostranstvom obavlja u
devizama i dinarima.
U pogledu sredstava i naina pladanja, propisana je obaveza privrednim subjektima da se platni promet
obavlja preko banaka, koridenjem instrumenata pladanja, kao to su ekovi, menice, akreditivi, doznake,
platne kartice.
U pogledu vremena pladanja, propisano je da se sva pladanja i napladivanja prema inostranstvu moraju
izvriti u roku od 60 daana od njihove dospelosti, inae de se smatrati kreditnim poslovima.

I u pogledu vremena pladanja Konvencija daje slobodu stranama da to ugovore onako kako im najbolje
odgovara. To mogu initi na izriit i predutan nain. U tom sluaj kupac je duan da plati cenu na
ugovoreni dan ili u okviru ugovorenog roka. Potrebno je razlikovati dve situacije. Kada je ugovoreno
pladanje predaje robe ili dokumenata i kada to nije ugovoreno. U prvom sluaju kupac je duan da plati
cenu ili kada mu prodavac stavi na raspolaganje ili kada mu preda bilo robu, bilo dokumente koji se na
nju odnose. Druga situacija se odnosi na ugovore u koje je ukljuen prevoz robe. Ako je ugovorom
predvidjen prevoz robe, prodavac moe otpremiti robu pod uslovom da roba ili dokumenti koji se na
robu odnosenede biti predati kupcu dok ne isplati cenu.



53. Obaveza kupca da primi robu

Obaveza kupca da primi robu sastoji se iz 2 obaveze:
1. Da preduzme sve radnje koje se razumno od njega oekuju da bi omogudio prodavcu da
izvri isporuku;
2. Da preume robu.

Obaveza kupca da preuzme neophodne radnje kako bi prodavcu omogudio da izvri isporuku robe moe
biti izriito ugovorena, ali moe proizilaziti iz ostalih odredbi ugovora, obiaja i uspostavljene prakse
izmedju ugovornih strana.
Pod obavezom preuzimanja robe se podrazumevaju, pre svega, radnje fizikog uzimanja robe radi
sticanja fizike dravine. Tako na pr, kod isporuke robe kupac je duan da dodje u odredjeno mesto i u
naznaeno vreme preuzme robu tj utovari na prevozno sredstvo.
Preuzimanje moe pored fizikog uzimanje robe, podrazumevati i preuzimanje dokumenata, kao i
preduzimanje odredjenih pravnih radnji.
Obavezu prijema robe kupac je duan da izvri u mestu, vremenu i na nain koji je ugovoren ili proizilazi
iz trgovakih obiaja. To ne znai da de se mesto i vreme prijema uvek poklapati sa mestom i vremenom
isporuke robe.
U pogledu vremena, kad se roba isporuuje stavljanjem na raspolaganje kupcu u dogovorenom mestu i
vremenu, kupac je obavezan da primi u razumnom roku nakon to o tome bude obaveten od strane
prodavca, ako to nije regulisano u samom ugovoru. Na kraju, ugovorene strane su slobodne da se
dogovore da kupac primi robu u bilo kom mestu ili vremenu nezavisno od mesta i vremena isporuke
robe. Sa druge strane, u ispunjivanju obaveze prijema robe kupac je duan da se pridrava obiaja i
prakse koja vlada u mestu prijema, na pr u luci ili na graninom prelazu.
Nepotovanje obaveze prijema robe znai povredu ugovora ije posledice zavise od toga da li povreda
kvalifikovana kao bitna ili nebitna. Samo u sluaju bitne povrede ugovora, prodavac moe raskinuti
ugovor. Medjutim, i u tom sluaju prodavac je duan da pre raskida kupcu ostavi dodatni rok da preuzme
robu ili da ispravi povredu koju je uinio nepreuzimanjem. U ostalim sluajevima prodavac moe traiti
da kupac preuzme robu i naknadu tete.

Ako je prodavac isporuio robu koja nije saobrazna ugovoru, prava i obaveze kupca u pogledu prijema
takve robe zavise od povrede i pravnih sredstava koja mu zavisno od toga stoje na raspolaganju. Kupac
ima pravo da odbije da primi robu i da raskine ugovor samo u sluaju bitne povrede ugovora. Iz uzajamne
povezanosti obaveze isporuke i obaveze prijema robe, moe se izvesti i pravo kupca da odbije da primi
robu koja je isporuena u drugom, a ne u ugovorenom mestu ili nije obaveten o stavljanju robe na
raspolaganje. Osim ovih sluajeva, posebno je regulisano i pitanje prava kupca da odbije da primi
prevremenu isporuku ili isporuku vede koliine od ugovorene. U prvom sluaju, kupac moe primiti ili
odbiti isporuku, zavisno od toga da li se takva povreda kvalifikuje kao bitna ili nebitna povreda ugovora.
U drugom sluaju, kupac moe takodje, primiti ili odbiti isporuku koliine koja premaa ugovorenu. Ako
kupac primi ceo viak ili jedan njegov deo, duan je da ga plati po ugovorenoj ceni.

54. Bitna povreda ugovora

Prema odredbama lana 25. Konvencije, povreda ugovora koju jedna strana uini smatrade se bitnom
ukoliko se njome prouzrokuje takva teta drugoj strani da je sutinski liava onoga sto je opravdano
oekivala od ugovora, izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja ini povredu, niti bi je
predvidelo razumno lice istih svojstava u istim okolnostima.
Elementi definicije:
1) povreda ugovora,
2) nastala teta koja sutinski liava od odreenih oekivanja i
3) predvidivost posledica ili znanje strane koja ini povredu.

a) Povreda ugovora
Bitna povreda ugovora je poseban ili kvalifikovani oblik povrede ugovora koja moe postojati u sluaju
povrede bilo koje ugovorne obaveze. Povreda neugovorene obaveze, ak i kada je ozbiljna, ne mora da
predstavlja bitnu povredu ugovora. Elementi postojanja bitne povrede ugovora:
1) povreda ugovorene obaveze (ako prodavac ne ispuni svoje obaveze,posledice mogu biti lake i
tee). One zavise od prirode ugovorene obaveze i oekivanja ugovornih strana.Na znaaj koji pridaju
odreenoj obavezi, strane mogu da ukau na izriit ili neki drugi nain (npr. jezik ugovora, obiaji, priroda
robe...). Rok obaveze isporuke robe strane mogu odrediti kao bitan element ugovora, tj. kao fiksni rok, ali
to moe proizilaziti iz prirode robe, okolnosti pladanja ili vremena kada se preuzima isporuka. Kupac
moe povrediti ugovor ako ne ispuni obavezu pladanja cene ili povredi obavezu da primi robu.Prodavac
moe uiniti bitnu povredu neisporukom robe, kao i povredom obaveze prenese svojinu ili preda
dokumente.;
2) okolnosti u kojima je uinjena povreda ( teina posledica koje nastaju za drugu stranu povredom
ugovora se meri tetom). Povrede ugovora koje drugoj strani ne izazivaju tetu ne povlae odgovornost;
3) mogudnost popravke (postoji u sluaju isporuke nesaobrazne robe),
4) mogudnost ili nemogudnost izvrenja,
5) prihvatljivost ilipoeljnost ispunjenja,
6) stepen pouzdanosti ili nepouzdanosti na drugu stranu u pogledu bududeg izvrenja,
7) ponude da se nedostaci otklone.
Okolnosti u kojima je dolo do povrede Neizvrenje ili nesaobrazno izvrenje ugovora moe zavisiti
od spremnosti i sposobnosti ugovornih strana , kao i nekih spoljnih okolnosti van njihove kontrole.
Postojanje povrede se ceni prema tome da li je nastala teta, a zavisnosti od toga da li takva teta
sutinski liava drugu stranu onoga to je opravdano oekivala od ugovora, tj. da li takva povreda moe
da preraste u bitnu povredu ugovora. Kupac de sutinski biti lien oekivanja ako je roba koja je predmet
ugovora propala,BPU postoji i kadastrana u ugovoru izriito odbije da ispuni ugovor (kada odbija svoju
obavezu da isporui robu ili plati cenu).

b) Gubitak ili teta
Teina posledica koje nastaju povredom ugovora se meri preko nastalih gubitaka ili tete. Izraz
detriment ne bi trebalo u pravnom smislu potpuno izjednaiti s pojmpm tete iz Konvencije. Pojam
detriment je iri, pored novanih gubitaka obuhvata i tete nastale zbog nemogudnosti da se ostvari
svrha ugovora ili nemogudnosti popravke nastalih posledica. Ukupna visina nominalne tete je relativna i
zavisi od konkretnog posla. Teko je odrediti objektivni pojam tete, ved se kod njene procene uzimaju u
obzir i subjektivni elementi izraeni kroz oekivanja koja je druga strana imala od ugovora prilikom
zakljuivanja, a koja su povredom ugovora umanjena ili izneverena (interesno orijentisan pristup). Nije
realno da svaka povreda ugovora bude proglaena bitnom, ved samo ona kojom se prouzrokuje takva
teta drugoj strani da je sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ugovora.
U sluaju isporuke nesaobrazne robe, smatra se da postoji BPU kada isporuena roba odstupa od
onoga to je ugovoreno.

c) Predvidivost posledica
Konvencijoom su prvobitno uzimani u obzir samo interesi otedene strane. Meutim,treba sagledati i
interese strane koja ini povredu. Konvencija uvodi korektivni princip kojim su interesi prodavca izraeni
kroz predvidivost posledica koje mogu nastati povredom ugovora. Mogudnost definisanja posledica je
definisana subjektivnim i objektivnim kriterijumima. Prvo se polazi od subjektivnog, koji se vezuju samo
za znanje prodavca (strana koja ini povredu) formulacijom izuzev ako takvu posledicu nije predvidela
strana koja ini povredu. U Konvenciji je uveden korektivni element razumnog lica istih svojstava u
istim okolnostima. Nede se smatrati da je uinjena BPU kada su ispunjena prethodna dva uslova (povreda
i teta), ako takvu posledicu nije predvidela strana koja ini povredu, niti bi je predvidelo razumno lice
istih svojstava u istim okolnostima. Momenat koji je relevantan za postojanje znanja kod prodavca o
posledicama povrede, uzima se vreme kada je ugovor zakljuen.


55. Pravna sredstva usmerena na ispunjenje ugovora

U pravna sredsva koja su usmerena na ispunjenje ugovora spada zahtev kupca da mu prodavac ispuni
ugovorne obaveze i zahtev prodavca da mu kupac plati cenu, preuzme isporuku i izvri druge svoje
obaveze u skladu sa Konvencijom. Ovde spada i pravo ostedene strane (bilo kupac, bilo prodavac) na
dodatni rok kao krajnji rok u kome strana koja je povredila ugovor moe ispuniti svoju obavezu.
to se prava kupaca tie, u sredstva usmerena na ispunjenje spadaji neka dodatna prava, kao npr.
pravo da zahteva isporuku druge robe kao zamenu ili da zahteva da isporuena roba bude popravljena u
sluaju primanja nesaobrazne robe. Kupac moe da trai i snienje cene ako je isporuena roba
nesaobrazna ugovoru.
Pod pravom na ispunjenje ugovora podrazumeva se pravo kupca da od prodavca zahteva da isporui
saobraznu robu, da preda dokumente i prenese svojinu, tj. pravo prodavca da zahteva od kupca da plati
cenu, da primi robu ili da ispuni neke druge obaveze.
Svrha zakljuivanja ugovora je njegovo ispunjenje. Strane ulazev u pregovore sa oekivanjem
potpunog ispunjenja. Kada ispunjenje ne ide onako kako se oekuje, zahtev za ispunjenjem smatra se
imanentnim ili prirodnim i prvenstvenim pravom druge strane:i kupca, i prodavca. U kontinentalnom
pravu u sluaju povrede ugovora od strane prodavca kupcu je priznazo pravo da zahteva ispunjenje
ugovora kao osnovno ili prvenstveno pravo. U zemljama common low, kada strana ne ispuni neku
obavezu i time povredi ugovor, drugoj strani kao osnovno pravno sredstvo stoji na raspolaganju zahtev
za naknadu tete.
U odreenim sluajevima, kupac od prodavca mora prvo da trai ispunjenje ugovora, pa tek onda
moe da koristi druga pravna sredstva.Kao prioritetno,pravo na ispunjenje ugovora postoji da bi se
sauvale ugovorne obaveze, u sluajevima neisporuke ili isporuke nesaobrazne robe. Kada prodavac nije
isporuio robu,kupac nema pravo da odmah trai raskid ugovora i naknadu tete zbog neispunjenja, ved
prvo mora traiti ispunjenje ugovora. Ako prodavac u naknadno datom roku ne isporui robu, moe
raskinuti ugovor. Isto tako, kada je prodavac isporuio nesaobraznu robu, kupac prvo mora od prodavca
traiti ispunjenje, tj. popravku robe, pa tek onda isporuku druge.Kupac ima pravo da trai od kupca
ispunjenje ugovora zbog bilo koje povrede, osim kada je prodavevo neispunjenje posledica radnje ili
propusta kupca.
Ispunjenje ugovora se moe postidi na tri naina:
- naknadnom isporukom robe koja uopte nije isporuena,
- isporukom druge robe u zamenu,
- popravkom isporuene robe.
Kada prodavac nije u roku ispunio obavezu isporuke, kupac moe da trai ispunjenje ugovora tako to
de zahtevati isporuku u naknadnom roku.Zahtev za ispunjenjem nije uslovljen postojanjem bitne
povrede ugovora.Dovoljno je da postoji povreda ugovora i da kupac obavesti prodavca da eli ispunjenje
ugovora. Kada je prodavac stavio robu na raspolaganje, ali je kupac zbog nesaobraznosti nije
preuzeo,smatra se da nije bilo prethodne isporuke robe,pa se ne moe zahtevati isporuka u zamenu,ved
ispunjenje ugovora. U meunarodnoj praksi prodavcu se ostavlja naknadni rok za ispunjenje. Ako u
njemu ne isporui robu, raskida se ugovor i kupac ima pravo na naknadu odgovarajude tete.
Kupcu stoje na raspolaganju razliita sredstva.Pravi se razlika izmeu onih koja stoje na raspolaganju
u sluaju nesaobraznosti i u sluaju neisporuke robe. Kada roba nije saobrazna ugovoru, kupac ima
pravo da zahteva od prodavca da otkloni nedostatak popravkom robe ili da isporui drugu robu kao
zamenu, ako nedostatak saobraznosti predstavlja bitnu povredu ugovora.
Isporuka u zamenu Po Konvenciji, ako je isporuena roba koja nije u skladu sa ugovorom, kupac ima
pravo da u zamenu zahteva isporuku druge robe samo ako nedostatak saobraznosti predstavlja bitnu
povredu ugovora i ako je zahtev za zamenu robe saoptio zajedno sa obavetenjem o nesaobraznosti ili
u razumnom roku nakon toga. Isporuka robe u zamenu postoji kada prodavac umesto ranije isporuene
robe isporui kupcu drugu robu. Kupac moe traiti isporuku robe u zamenu ako su ispunjena tri
uslova:
- da je roba isporuena (u pitanju je roba koju je kupac preuzeo, ali koja u pogledu svojstava nije
saobrazna ugovoru),
- da ima nedostataka u saobraznosti koji predstavljaju bitnu povredu ugovora (nije dovoljna bilo
koja nesaobraznost, ved samo ona koja predstavlja bitnu povredu ugovora.Ako nesaobraznost ne znai
bitnu povredu ugovora, kupac mora ostaviti prodavcu dodatni rok za popravku u cilju otklanjanja
nedostataka).Ako prodavac u ostavljenom razumnom roku ne popravi u potpunosti robu,takva povreda
moe prerasti u bitnu povredu ugovora koja kupcu daje pravo da trai zamenu robe isporukom nove.
Kupac ne moe zahtevati zamenu robe novom u dva posebna sluaja nesaobraznosti: kod odstupanja u
koliini i kad se nesaobraznost odnosi na svojinu;
- da je kupac o svom izboru blagovremeno obavestio prodavca (zahtev za zamenu mora biti
uinjen istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti ili u razumnom roku posle tog deavanja).
Dodatni rok za ispunjenje ugovora Dodatni rok ima dve funkcije : da otkloni sumnje da neisporuka
robe u predvienom roku predstavlja bitnu povredu ugovora koja povlai pravo na raskid. Drugo, ako
kupac ne bi ostavio prodnski periodavcu dodatni vremenski period, ugovor se ne bi mogao realizovati.
Dodatni rok se moe odobriti tek nakon to istekne ugovorni ili razumni rok. Ako prodavac u naknadnom
roku ne ispuni obaveze, prava kupca zavise od vrste obaveze koja je povreena i od teine povrede. Istek
ovog roka moe dati kupcu pravo da raskine ugovor.
Pravo na popravku robe Ako roba nije saobrazna ugovoru, kupac moe zahtevati od prodavca da
mu otkloni nedostatak popravkom, izuzev ako bi to bilo nerazumno. Zahtev za popravku kupac mora
uiniti istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti ili u razumnom roku posle tog obavetenja.
Konana ocena o razumnosti popravke se donosi na osnovu uporeivanja interesa kupca i trokova
popravke koji se izraava kao odnosizmeu trokova popravke i isporuke nove robe u zamenu. Popravka
se moe sastojati u otklanjanju nedostataka na isporuenim delovima ili u isporuci novih
delova.Popravku treba obaviti u razumnom vremenu ili u okviru dodatnog roka. Ako se ispostavi da robu
nije mogude popraviti, kupac moe da zahteva isporuku nove robe u zamenu za raniju ili raskinuti ugovor
i zahtevati naknadu tete zbog neizvrenja ugovora.
Pravo da zahteva popravku pored kupca ima i prodavac koji moe pod propisanim uslovima da popravi
svoje ispunjenje ugovora i posle isteka roka za isporuku i kada to kupac nije izriito zahtevao. Ovim
pravom se koristi ako su ispunjena tri uslova:
- ako otklanjanje neizvrenja moe da uini bez nerazumnog odlaganja,
- ako to nije u suprotnosi sa lanom 49. Konvencije,
- ako time ne stvara nerazumne nepogodnosti i neizvesnosti kupcu.
Pravo na snienje cena Kupac moe da trai snienje cena ako isporuena roba nije saobrazna
ugovoru.Kupac ne moe zahtevati snienje cene ako se nesaobraznost ogleda u postojanju pravnih
nedostataka. Ako prodavac isporui manju koliinu od ugovorene, a kupac primi takvu isporuku, kupac
moe da trai srazmerno snienje cene. Ako prodavac isporui vedu koliinu od ugovorene, a kupac je
primi, duan je da taj viak plati po ugovorenoj ceni. Kupac moe da trai snienje cene tek posle isteka
naknadnog roka za popravku nesaobraznosti. Za snienje cene nije od znaaja da li je kupac stvarno
pretrpeo tetu, ved apstraktni odnos izmeu vrednosti isporuene robe i vrednosti saobrazne robe.Kao
relevantno vreme i mesto za utvrivanje vrednosti isporuene nesaobrazne robe utvreno je vreme i
mesto kad i gde je roba isporuena.

56.Pravo na raskid ugovora

Raskid ugovora predstavlja najteu posledicu u sluaju povrede ugovora .Ovde se prvenstveno govori o
pravu kupca na raskid mada slina pravila vae i za prodavca.
1) Konvencijom je kupcu dato pravo da raskine ugovor u dve situacije
2) Kada prodavac nije ispunio bilo koju obavezu iz ugovora i time uinio bitnu povredu
3) Ako nije u sluaju isporuke prodavac isporuio robu u dodatnom roku koji mu je kupac
odredio ili je izjavio da je nede isporuiti u tako odreenom roku
Klasifikacija razloga zbog kojih se moe izvriti raskid :
Prema karakteru:bitna i nebitna povreda ugovora
Sluajevi kada je bitna povreda:
1) Kad roba uopte nije isporuena
2) Kad je isporuena nesaobrazna roba
3) Kada isporuena roba ima nedostatke
4) Kada uopte nisu predati dokumenti ili su predati nesobrazni dokumenti
5) Povrede drugih obaveza koje dovode na jednoj strani do tete koja sutinski liava onoga
to je opravdano oekivala od ugovora
Vrsta povreene obaveze ,u Konevnciji se pravi razlika izmeu povrede koja se zasniva na neisporuci i
ostalih povreda.
to se tie povrede obaveze isporuke od strane prodavca imamo: ako roba uopte nije isporuena i ako
je isporuena nesaobrazna roba.Neisporuka je teka i ozbiljna povreda sama po sebi.Zavisi da li se
kvalifikovati kao bitna ili ne.Ako je ved u momentu njenog nastanka kvalifikovana kao bitna onda kupac
nije duan da ostavlja naknadni rok( koji de postojati u sluaju da nije kvalifikovana kao bitna).Pod
ostalim povredama se podrazumevaju sluajevi nesaobraznosti bilo u isporuenoj robi,bilo u
dokumentima,bilo u pogledu svojine.
Kupac koristi pravo na raskid ako : 1) postoji bitna povreda ugovora 2)ako je istekao dodatni rok za
isporuku 3)ako je dao izjavu o raskidu
Povreda ugovora- smatra se bitnom ako je njome prouzrokovana teta na drugoj strani takva da je
sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ugovora.Tri njena elementa :povreda,nastala
teta,predvidivost posledica ili znanje strane koja ini povredu.
BITNA povreda predstavlja oblik povrede ugovora koja moe postojati u sluaju povrede bilo koje
ugovorne obaveze.Treba imati na umu sledede elemente :prirodu obaveze,okolnosti u kojima je uinjena
povreda,mogudnosti popravke,mogudnost ili nemogudnost izvrenja ,prihvatljivost ili poeljnost
ispunjenja,stepen pouzdanosti u pogledu bududeg izvrenja i ponude da se nedostaci otklone.
Neispunjavanje neke ugovorne obaveze povlai lake i tee posledice zavisi od prirode obaveze.Teina
posledica po drugu stranu se meri tetom.Mogudnost popravke postoji u sluaju isporuke nesobrazne
robe.Neizvrenje ili nesobrazno izvrenje zavisi i od spoljnih okolnosti.Na njih strane nisu mogle da utiu
ali to nita ne menja u pogledu povrede ugovora.Povreda se ceni prema nastaloj teti a spoljne okolnosti
doprinose samo znaaju pitanja kasnije odgovornosti.
GUBITAK ILI TETA teta se razlikuje od izraza detriment i on predstavlja iri pojam od tete.teta
podrazumeva gubitak u novcu a detriment ukljuuje i tetu zbog nemogudnosti ostvarivanja svrhe
ugovora.Teko je objektivno odrediti tetu ona zavisi od konkretnog posla.Kod njene kvalifikacije postoje
i subjektivni elementi.Ali treba imati na umu da se samo povreda koja izaziva takvu tetu drugoj strani
koja je sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ugovora.
PREDVIDIVOST POSLEDICA Davanjem znaaja teti i posledicama u Konvenciji se uzimaju samo interesi
otedene strane .Zarad ravnotee treba uzeti u obzir drugu stranu ,onu koja ini tetu.Predvidivost
posledica se moe definisati subjektivnim i objektivnim kriterijumima.Subjektivni se vezuju za znanje
prodavca.Ne moe se ipak prepustiti subjektivnoj proceni strane koja nanosi tetu o tome da li je imala
znanje jer bi to bilo u interesu tetnika .Uvodi se korektivni element koji ovo treba da objektivizuje.U
Konvenciji je to formulisano standardom razumnog lica.
U sluaju povrede ostalih obaveza svode se na isporuku nesaobrazne robe ili na nesaobraznu
isporuku,kupac moe da raskine ugovor ako dokae da je time prodavac uinio bitnu povredu
ugovora.Ako ne dokae , kupac moe koristiti ostala pravna sredstva : otklanjanje nedostatka i snienje
cene.U sluaju postojanja tredih lica bitna povreda postoji samo ako treda strana raspolae takvim
pravima da od kupca moe traiti predaju robe ili spreiti da koristi robu u skladu sa ugovorom.Ako
prodavac nije dao kupcu dokumenta o pravu raspolaganja robom radi se o ozbiljnoj povredi ugovora.Pod
neisporukom se podrazumeva zadocnjenje sa isporukom kada roba uopte nije isporuena ,isporuka
robe u pogreno mesto i isporuka samo dela robe.Sama neisporuka se moe karakterisati i kao bitna i
kao nebitna povreda.Kupac mora dokazati da je dolo do povrede.Ako dokae ne mora dati naknadni rok
za ispunjenje.Ali i u tom sluaju moe ostaviti dodatni rok.U sluaju povrede ostalih obaveza dejstvo
isteka roka zavisi od karaktera nastalih posledica.ak i ako bi otedena strana u obavetenju o dodatnom
roku pokuala da pojaa njegovo dejstvo time to bi upozorila drugu stranu da de raskinuti ugovor u
sluaju povrede to se ne treba posmatrati kao metod transformisanja svake povrede u bitnu.Treba
razlikovati dejstvo dodatnog roka kod zadocnjenja sa isporukom i kod ostalih povreda.Isticanje
upozorenja u dodatnom roku moe tumaiti kao volja kupca da istakne ovaj element kao znaajan
.Duinu dodatnog roka odreuje kupac.Kada je u pitanju nesaobrazna roba kupac moe raskinuti ugovor
da ne ostavi naknadni rok ako dokae da je dolo do bitne povrede .Dva izuzetka :ako je nedostatak
otkriven pre odailjanja i zbog toga kupac odbije da primi takvu robu i u sluaju prodaje uskladitene
robe u toku prevoza ako prodavac na vreme ne obezbedi kupcu dokumente koji su mu potrebni da
raspolae robom.U sluaju sukcesivne isporuke poverilac ima pravo na raskid ukoliko dunik nije izvrio
bilo koju obavezu u pogledu sukcesivne isporuka (raskid ubudude ukoliko dokae da je dolo do bitne
povrede) to se tie prava na anticipativni raskid Beka konvencija izdvaja dva sluaja :1)kada bududa
bitna povreda postane evidentna 2)kada druga strana izjavi da nede ispuniti svoje obaveze .Izmeu ova
dva oblika ima razlike:U sluaju budude bitne povrede osnov je pretpostavka zasnovana na optem
dranju dunika a u drugom sluaju se zasniva iskljuivo na izjavi dunika .Druga razlika je to u sluaju
budude bitne povrede ugovora poverilac je duan da poalje duniku razumno obavetenje a u drugom
sluaju poverilac ne mora da dostavi obavetenje.to se tie izjave o raskidu ona se ne vri automatski
ved je potrebno da bude obavetena druga strana.Ugovor nede biti raskinut i da je u pitanju bitna
povreda i da je istekao dodatni rok,sem u sluaju da to kupac nije naglasio u obavetenju o dodatnom
roku. I pravo prodavca je na slian nain reglisano.Prodavac raskida ugovor u dva sluaja:ako neizvrenje
bilo koje obaveze kupca predstavlja bitnu povredu ugovora i u sluaju kada kupac i u dodatnom roku nije
izvrio svoju obavezu.Postoje ogranienje prava na raskid ( u sluaju da je kupac platio cenu) prodavac
gubi pravo da raskine ugovor ako to nije uinio : 1)u pogledu zadocnelog izvrenja kupca 2)u pogledu bilo
koje druge povrede 3) poto je prodavac sazanao za povredu ili je morao znati 4)po isteju dodatnog
roka.Posotji i pravo na povradaj za obe strane ali se moe korisiti ako je neto dato ili pladeno pre
raskida.Kupac moe da vrati isporuenu robu ili da trai da mu prodavac zameni robu na ime pladene
cene.Ako je prodavac duan da vrati cenu na osnovu raskida on duguje i kamatu.Korelativna obaveza se
sastoji u dunosti da u sluaju raskida nadoknadi sve koristi od robe ili od njenog dela koje je imao: kada
je duan da vrati robu i kada mu je nemogude da vrati robu ili jedan njen deo.U sluaju specifikacije
prodavac je duan da obavesti kupca o pojedinostima robe.

57.Prenos svojine

Prema konvenciji odreena je obaveza prodavca da kupcu prenese svojinu ali ne I nain njenog
prenosa.Nain prenosa regulisan je regulisan odredbama merodavnog nacionalnog prava na koja
upuduju pravila meunarodnog privatnog prava prema mestu suda.Uglavnom se zasniva na sporazumu
ali ako nema sporazuma onda imamo dva sistema :konsenzualni i sistem tradicije.Na sistemu tradicije je
zasnovana tzv.germanska grupa prava.Prema reenjima koja sadre ova prava za sticanje svojine je
potreban pravni osnov.Kod prodaje pravni osnov je ugovor.Predstavnike konsenzualnog sistema ine
italijansko I francusko pravo.Prema ovom pravu svojina se prenosi sa prodavca na kupca samim
zakljuenjem ugovora.Od presudnog znaaja je namera strana.Ne treba ispuniti druge formalnosti.
Svojina na generinim osnovama prelazi sa prodavca na kupca tek tek kad su stvari individualizovane.Za
prodavca prenos svojine predstavlja jednu od ugovornih obaveza ijim se ispunjenjem stie pravo da od
kupca zahteva isplatu cene.Za kupca sticanje svojine je od znaaja jer ga to legitimie da u potpunosti
koristi kupljenu robu I da je dalje proda.Pitanje trenutka prenosa svojine je od znaaja za sluajnu
propast ili otedenje stvari ili u sluaju insolventnosti.Kod vrenja prenosa samim ugovorom svojina
prelazi na kupca u momentu zakljuenja ugovora.Danas,ispunjenje ugovora o meunarodnoj prodaji
prate I ugovori o prevozu robe I njenom osiguranju .Obaveza prodavca je da uva robu do preuzimanja I
zatita kupca u sluaju pretenzija tredeg lica.Prodavac je obavezan ne samo da isporui ved I da omogudi
kupcu koridenje robe ako takvi zahtevi postoje da uzmu u zatitu kupca.Nedostaci u ovom pogledu
mogu biti po pitanju prava tredih lica.Tu se podrazumevaju prava prema robi I prava prema linosti I to
razlikovanje je izvreno prema tome dali se ograniava kupac u pogledu koridenja ili raspolaganja
robom.Treda lica imaju izvesne pretenzije prema robi .Opravdanost njihova se ceni prema
odgovarajudem pravu.U pojam zahteva tredih lica se ne podrazumevaju administrativna ogranienja ni
mere zaplene robe pre isporuke.Da bi prodavac mogao da proda robu mora da ima svojinu na toj
robi.Ako je isporuio robu na kojoj nije imao svojinu a taj ugovor se smatra saobraznim onda de se
isporuena roba smatrati nesaobraznom.Posebna vrsta opteredenja jesu prava javnih vlasti odnosno
javni pravni tereti (ogranienja pri prevozu ili razne dabine).Ovo moe spreiti prenos svojine a bitno je
napomenuti zbog odreivanja odgovornosti prodavca.Konvencija iroko formulie obavezu prodavca po
pitanju zatite kupca od raznih zahteva.Ali ako su zahtevi tredih lica nastali zahvaljujudi kupcu onda za to
nije odgovoran prodavac.Vreme isporuke robe je releventno za utvrivanje da li postoje prava tredih lica.
Prodavac moe svesno ili nesvesno povrediti prava intelektualne svojine.Zbog relativno jednakog
pristupa znanjima moe se desiti da prodavci ne znaju da vreaju tua prava industrijske svojine.U
takvim sluajevima treda lica imaju prava prema isporuenoj robi. Zato Konvencija namede obavezu
prodavcu da kupcu isporui robu osloboenu svakog prava ili zahteva tredih lica.Pod pravima
intelektualne svojine podrazumevaju se prava industrijske svojine I autorska prava.Prema Konvenciji
roba mora biti slobodna od prava I zahteva ako su :prema pravu drave gde je roba preprodata ili
koridena ako su strane imale u vidu da de roba dalje da se preprodaje I u svakom drugom sluaju prema
pravu drave gde kupac ima sedite. Prodavac je odgovoran za sve zahteve tredih lica u pogledu
intelektualne svojine.Samo saznanje kupca o zahtevima trede strane nije dovoljno ved moraju postojati
pozitivni koraci od trede strane tj.ta je trede lice konkretno preduzelo protiv kupca.Kupac mora
obavestiti prodavca o ovakvim zahtevima radi preduzimanja zatite.To mora uraditi u to kradem roku
.Rok zavisi od prirode I mora da tee od momenta kupevog saznanja za prava ili zahteve tredih
lica.Konvencija ukazuje na razumni rok (dve godine).Pravne posledice prekoraenja samo su delimino
ublaene. Kupac moe da zahteva od prodavca izvrenje ugovora ili isporukom druge robe ili
otklanjanjem zahteva ili prava tredih lica.Raskid ugovora samo ako nesaobraznost proizvodi bitnu
povredu ugovora.

58. Pojam i znaaj Incoterms klauzula

Pravilima Beke konvencije o prelazu rizika regulisane su brojne I razliite situacije, meutim Konvencija
se u praksi ne primenjuje tako esto iz razloga to trgovci nastoje da pronau jednostavnija I za njih
razumljivija pravila koja bi bila shvadena na jednobrazan nain u celom svetu. Odgovarajudi na takve
zahteve MTK iz Pariza je donela posebna pravila u kojima su pitanja rizika I snoenja trokova
regulisana potpuno nezavisno od sloenih pravnih pitanja kao to su isporuka robe ili prenos svojine.
Pravila su skradeno nazvana Incoterms (International Commercial Terms) meunarodni trgovinski
termini ili klauzule.
Pravna priroda donosilac ovih pravila je meunarodno udruenje trgovaca (nedravno nevladino telo),
pa tako prema donosiocu I nainu donoenja spadaju u autonomne izvore meunarodnog poslovnog
prava ili meko pravo. Prema strukturi pravila su sastavljena od popisa obaveza koje imaju strane iz
ugovora o prodaji robe, sa preciznim naznaenjem mesta I vremena u kome prelazi rizik sa prodavca na
kupca, kao I jasno odreenje strane koja snosi trokove prevoza ili I ostale trokove u vezi sa isporukom I
prevozom. Pravila ili termini koji su uzeti iz postojede trgovinske prakse odraavaju interese trgovaca, a
ne neka apstraktna ili doktrinirana pravna naela. Na taj nain su izbegnute razlike u tumaenju koje
nuno prate meunarodne izvore.
S obzirom na ugovornu pravnu prirodu pravila obavezuju samo ukoliko su ugvorena. Ugovaranje se
moe izvriti unoenjem punog teksta u ugovor o prodaji ili upudivanjem na konkretnu klauzulu ili
pravilo. Iz razloga brzine I jednostavnosti u praksi se koristi drugi nain. Meutim, nije dovoljno na opti
nain ugovoriti primenu Incoterms klauzula, ved mora biti odabrana I naznaena konkretna klauzula.
U prethodnom periodu Incoterms pravila su vie puta revidirana kako bi odrazila promene u nainima I
sredstvima prevoza. Prvu verziju pravila MTK iz Pariza je donela 1936.g. dok je poslednja revizija izvrena
2000.g. takoe je u pripremi I nova verzija planirana za 2010.g. U poslednjoj verziji glavne promene su
izvrene u 2 oblasti: carinske dabine I pladanje po klauzulama FAS I DEQ I kod obaveza ukrcavanja I
iskrcavanja kod FCA klauzule.
Sadrina I domaaj primene Incoterms pravila obuhvataju 13 razliitih klauzula kojima je regulisan
prelaz rizika u razliitim situacijama koje postoje samo u ugovorima o prodaji pokretne robe. Nabrojane
su samo tzv. indentifikovane obaveze ugovornih strana iz ugovora o prodaji, koje se odnose na
stavljanje robe na raspolaganje ili na predaju radi prevoza, kao I obaveze nastale izvozom ili uvozom, I
podelom rizika izmeu ugovornih strana. U pogledu rizika za gubitak I otedenje robe I trokova,
prihvadeno je opte pravilo da rizik I trokovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu isporuke robe, ali
Incoterms klauzulama nisu regulisana pitanja prenosa svojine, niti posledice koje nastaju zbog povrede
ugovora. U teritorijalnom smislu Incoterms pravila su namenjena pre svega za ugovore o
meunarodnoj prodaji robe kod kojih roba prelazi dravnu granicu, ali se mogu koristiti I u ugovorima o
prodaji u unutranjem prometu.
Podela izvrena je prema obimu obaveza prodavca: poev od najmanjeg broja do najvie obaveza u 4
kategorije: E,F,C, D. Obaveze iz svih ovih klauzula su grupisane u 10 glava pri emu svaka glava na strani
prodavca odslikava kao u ogledalu poziciju kupca u vezi sa istim pitanjem. Iako se broj I vrsta obaveza
prodavca I kupca razlikuju, zavisno od klauzule, u svima dominira obaveza prodavca da isporui robu. Za
obavezu prodavca da isporui robu vezano je I pitanje prelaza rizika I snoenja trokova koji se odnose
na robu. Prelaz rizika je regulisan po mestu I vremenu u sekcijama A5, B5, A4, B4. to se tie kupca, u
svim klauzulama je predviena njegova obaveza da primi obavezu, kanjenje sa prijemom isporuke, nede
odloiti prelaz rizika I trokova.

59. Incoterms klauzule trupe E

Grupa E polazak. U ovu grupu spade klauzula EXW franko fabrika (ugovoreno mesto). Ako klauzula
poinje slovom E, onda oznaava da prodavac ima najmanje obaveza, kod ove klauzule prodavac je
jedino obavezan da robu stavi na raspolaganje kupcu u dogovorenom mesto, obino u njegovom
seditu ili mestu poslovanja, ili mestu gde se nalazi fabrika, sladite. Prodavac nije odgovoran za utovar
robe na vozilo koje obezbeuje kupac, ali je duan da obavesti kupca u odreenom roku da de mu roba
biti stavljena na raspolaganje. Prodavac snosi rizik I trokove u vezi sa robom dok ne bude stavljena na
raspolaganje kupcu propisno individualizovana kao ugovorna roba u ugovorenom roku I mestu isporuke.
Od momenta predaje robe rizik prelazi na kupca koji ima osnovnu obavezu da plati cenu I snosi trokove I
rizik iznoenja robe iz prostorija prodavca, odnosno ugovorenog mesta.

60. Incoterms klauzule trupe F

Grupa F glavni prevoz nije pladen. U ovu grupu spadaju: FCA franko prevoznik (ugovoreno mesto);
FAS franko uz bok broda (ugovorena luka otpreme); FOB franko brod (ugovorena luka otpreme).
Klauzule koje poinju slovom F obavezuju prodavca da isporui robu za prevoz po instrukcijama koje je
dao kupac I da ocarini robu za izvoz.
FCA klauzula franko prevoznik, pod prevoziocem se podrazumeva svako lice koje je imenovao kupac I
koje se ugovorom o prevozu obavezalo da obavi prevoz ili da obezbedi obavljanje prevoza kome
prodavac ispreporuuje robu ocarinjenu za izvoz na ugovorenom mestu. Ako je u ugovoru kao mesto
isporuke odreeno mesto poslovanja prodavca ili njegovo sedite, isporuka je izvrena kada je roba
utovarena na kupevo sredstvo prevoza. U ostalim sluajevima, roba je isporuena kada je stavljena na
raspolaganje prevoziocu ili drugom licu koje je imenovao kupac. Kupac je duan da preuzme isporuku,
plati cenu I na svoj rizik I troak pribavi uvoznu dozvolu I druga odobrenja, obavi carinske formalnosti za
uvoz robe I da o svom troku ugovori prevoz robe od ugovorenog mesta.
FAS klauzula franko uz bok broda (ugovorena otpremna luka), prodavac je isporuio robu kad je roba
postavljena uz bok plovila u otpremnoj luci. Prodavac je duan da postavi robu uz bok plovila koje je
imenovao kupac, na utovarnom mestu u ugovorenoj otpremnoj luci koju je imenovao kupac u
dogovoreno vreme I na nain koji je uobiajen u toj luci. Prodavac je obavezan I da blagovremeno
obavesti kupca da je roba isporuena uz bok imenovanog broda, od tog trenutka kupac snosi sve
trokove I rizike.
FOB klauzula franko brod (ugovorena otpremna luka), prodavac je isporuio robu, kada je roba prela
preko ograde broda u odgovarajudoj otpremnoj luci. Prodavac je duan da isporui robu u ugovorenoj
otpremnoj luci, u ugovoreno vreme, na nain koji je uobiajen u toj luci I na plovilo koje je imenovao
kupac. Prodavac je duan da obavesti kupca da je roba isporuena, sve dok roba ne pree ogradu broda
prodavac snosi sve trokove I rizike, a od tog momenta kupac ih preuzima.

61. Incoterms klauzule trupe C

Grupa C glavni prevoz pladen. U ovu grupu spadaju sledede klauzule: CFR,CIF, CPT, CIP. Ova grupa
klauzula se razlikuje od prethodnih jer sadri dva kritina momenta I mesta: prelaska rizika I pladanja
ostalih trokova. I kod njih je kao opte prihvadeno pravilo da rizik prelazi u momentu isporuke koju
prodavac vri ili u momentu kada je roba prela ogradu broda u otpramnoj luci (CFR I CIF klauzule) ili
predajom prevoziocu koga je sam imenovao (CPT I CIP klauzule). Otuda je kod ovih klauzula vano
odrediti ne samo mesto ili luku otpreme, ved I mesto opredeljenja ili odredino mesto.
CFR klauzule cena sa vozarinom, prodavac je isporuio robu kad je roba prela ogradu broda u
otpremnoj luci. Meutim, prodavac je duan da snosi trokove I vozarinu koji su potrebni za dopremanje
robe do ugovorene odredine luke. Prodavac je duan I da ocarini robu za izvoz I da pod uobiajenim
uslovima I o sopstvenom troku ugovori prevoz robe do ugovorene odredine luke I da blagovremeno
obavesti kupca da je roba isporuena.
CIF klauzula cena sa osiguranjem I vozarinom, rizik od gubitka ili otedenja robe prelaze sa prodavca na
kupca u momentu kada roba pree ogradu broda u otpremnoj luci, ali je prodavac duan da sve do
odredine luke plati cenu da vozarinom I da obezbedi pomorsko osiguranje protiv rizika kupca od gubitka
ili otedenja robe za vreme prevoza. To praktino znai obavezu prodavca da zakljui ugovor o osiguranju
I da plati premiju osiguranja po minimalnim uslovima, kao I da o svom troku ugovori prevoz robe do
luke I plati vozarinu za trokove.
CPT klauzula ugovoreno odredite, prodavac isporuuje robu prevozniku koga je on imenovao, ali mora
da plati vozarinu za dopremanje robe do ugovorenog mesta opredeljenja. Rizik za izgubljenu I otedenu
robu, kao I svako povedanje trokova prelaze kupcu u asu kad je roba predate na raspolaganje
prevoziocu. Pod prevoziocem se podrazumeva bilo koje lice koje se ugovorom o prevozu obavezalo da
obavi prevoz ili obezbedi obavljanje prevoza eleznicom, drumom, vazdunim putem, morem, rekom ili u
kombinaciji ovih vrsta prevoza. U sluaju kada se za prevoz koristi vie prevozilaca, rizik prelazi kad je
roba isporuena prvom prevoziocu.
CIP klauzula vozarina I osiguranje pladeni, ova klauzula se koristi kod svih vrsta prevoza pos istim
uslovima kao I CPT klauzula, ali prodavac ima dodatnu obavezu da obezbedi osiguranje od rizika za
izgubljenu ili otedenu robu za vreme prevoza, to jest do ugovornog mesta opredeljenja.

62. Incoterms klauzule trupe D

Ova grupa obuhvata sledede klauzule: DAF- isporueno na granici (ugovoreno mesto), DES- isporueno
franko brod (ugovorena odredina luka), DEQ- isporueno franko obala (ugovorena odredina luka),
DDU- isporueno neocarinjeno (ugovoreno mesto opredeljenja) I DDP- isporueno ocarinjeno.
U kaluzulama iz grupe D, prodavac je odgovoran za prispede robe u dogovoreno odredino mesto ili
taku na granici sa zemljom uvoza. S obzirom da prodavac do ovog mesta ili take snosi rizik I trokove
dopremanja robe, to se ove klauzule oznaavaju kao klauzule o prispedu iz ugovora o prispedu, dok
termini C dokazuju ugovore o polasku ili otpremi.
Kod klauzule DAF-isporueno na granici, prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kad robu koja je
neistovetna i ocarinjena za izvoz stavi na raspolaganje kupcu u prevoznom sredstvu koje je prispelo na
odredino mesto na granici, ali pre prelaska carinske granice susedne zemlje. Izrazom granica moe se
oznaiti bilo koja granica, ukljuujudi i granicu zemlje izvoza, ali se mora precizno definisati tako to se
navodi taka i mesto. Klauzula se koristi kod svih vrsta prevoza kod kojih se roba isporuuje na kopnenoj
granici.
Kod kaluzule DES- isporueno franko brod, smatra se da je prodavac isporuio robu kada je robu
neocarinjenu za izvoz sravio na raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredinoj luci. Sve rizike I
troskove prodavac snosi do ugovorene odredine luke pre istovara robe. Klauzula se koristi samo kada se
roba isporuuje morem ili rekom ili multimodalnim prevozom, na plovilu u odredinoj luci.
Kod DEQ klauzule, isporueno franko obala, smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke robe kad
je stavi na raspolaganje kupcu, neocarinjenu za uvoz, na obali (keju) u ugovorenoj odredinoj luci. U tom
smislu snosi sve troskove i rizike u vezi sa dopremanjem robe do ugovorene odredine luke i istovarom
robe na obalu (keju). Koristi se kad se roba isporuuje morem, rekom ili multimodalnim prevozom,
iskrcavanjem iz broda na obalu (kej) u odredinoj luci.
Klauzula DDU- isporueno neocarinjeno podrazumeva da prodavac isporuuje robu kupcu neocarinjenu
za uvoz i neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva na ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac
snosi rizike i trokove u vezi sa dopremanjem robe do tog mesta izuzev dabina (carina, poreza, i drugih
dabina) za uvoz u odredinu luku. Takve dabine plada kupac koji snosi i trokove I rizike koji nastanu
ako nije blagovremeno ocarinio robu na uvoz.koristi se u svim vrstama prevoza.
Klauzula DDP- isporueno ocarinjeno, podrazumeva obavezu prodavca da robu isporui kupcu na
ugovoreno mesto opredeljenja, ocarinjenu za izvoz I neistovarenu sa prispelog prevoznog sredstva.
Prodavac snosi sve rizike I trokove vezane za dopremanje robe do tog mesta, ukljuujudi kada je to
primenljivo I sve dabine, to obuhvata I odgovornost I rizik za obavljanje carinskih formalnosti, kao I za
pladanje formalnosti, carine, poreza I drugih dabina, za uvoz robe u odredinu zemlju. Moe se koristiti
kod svih vrsta prevoza, ali ako se roba isporuuje u odredinoj luci na plovilu ili na obali (keju), koriste se
DES ili DEQ klauzula.


63. Ugovor o iskljuivoj distribuciji

Prodaja robe u meunarodnom prometu se najede obavlja preko posrednika na domadem
tritu. Pored distributera kao posrednici u meunarodnom prometu se javljaju i agenti, privremeni
posrednici i predstavnici prodaje. Distributer je lice kome je proizvoa ili uvoznik omogudio da u svoje
ime i za svoj raun prodaje robu na posebnoj teritoriji ili zoni. On nastupa kao samostalan trgovac, a
njegova zarada se sastoji u razlici izmeu kupovne i prodajne cene. U domadem pravu ove poslove mogu
obavljati zastupnici, komisionari, posrednici i predstavnici. U odnosu na zastupnika koji prema domadim
propisima nastupa u tue ime i za tui raun, distributer nastupa u svoje ime i za svoj raun. Distributer
ima vedu slobodu i u odnosu na komisionara koji nastupa u svoje ime, ali za raun nalogodavca.
Posrednici se ne bave prodajom robe ved samo dovoenjem u vezu lica koja su zainteresovana da
zakljue ugovor. Klasini agenti su lica koja su zainteresovana da zakljue ugovor sa principalom ili
nalogodavcem. Pod predstavnicima se podrazumevaju lica koja kao zaposlena obavljaju poslove prometa
u ime i za raun kompanije-prodavca. U odnosu na klasine trgovce distributeri se razlikuju po tome to
imaju svoj distributivni lanac prodaje.
Nacionalni izvori prava: posao distribucije je nastao u poslovnoj praksi pre svega u SAD iz
prakse prodaje naftnih derivata, automobila i proizvoda koji su zatideni igom i uglavnom nije regulisan
posebnim zakonima i pravilima poslovne prakse. Izuzetak je Belgija koja je 1961. donela poseban Zakon o
ugovorima o ekskluzivnoj distribuciji, koji je izmenjen 1971.
Meunarodni izvori: meunarodni izvori postoje u formi model ugovora i komunitarnih
uredbi. U EU posao distribucije je regulisan u okviru prava konkurencije.
Domadi izvori: u domadem pravu ugovor o distribuciji predstavlja neimenovani ugovor, ali
se u vie propisa pominje posao distribucije.
Pod optim pojmom ugovora o distribuciji se podrazumeva niz vertikalnih sporazuma
izmeu proizvoaa i prodavca ili distributera koji se nalaze na razliitim nivoima ekonomskih
transakcija. U praksi, distributeri se mogu angaovati na razliite naine, to je dovelo do stvaranja vedeg
broja ugovora:
1. Ugovor o distribuciji;
2. Ugovor o iskljuivoj distribuciji;
3. Ugovor o selektivnoj distribuciji;
4. Ugovor o iskljuivoj nabavci;
5. Ugovor o distribuciji motonih vozila;
6. Ugovor o distribuciji piva;
7. Ugovor o franizingu.
Osnovne karakteristike koje su zajednike za sve navedene vrste su obaveza snabdevanja robom
i trajnost.
Ugovorom o iskljuivoj distribuciji se jedna ugovorna strana- dobavlja ili isporuilac,
obavezuje da u trajnijem periodu snabdeva robom za dalju prodaju na odreenom tritu iskljuivo
drugu stranu, a druga strana se obavezuje da za to plati cenu i da na ugovorenom tritu robu stavi u
prodaju. Pravni ekvivalent ugovoru o iskljuivoj distribuciji je ugovor o iskljuivoj kupovini i ove dve vrste
ugovora se oznaavaju kao ugovori o ekskluzivnim poslovima. Ugovor o distribuciji karakterie postojanje
teritorije na kojoj distributer ima iskljuivo pravo prodaje ugovorene robe.


U odnosu na ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o iskljuivoj distribuciji se razlikuje
po tome to distributer kupuje robu u svoje ime i na svoj rizik, kao i u pogledu obaveze zatite u sluaju
nesaobraznosti robe.
Posao iskljuive distribucije se odvija preko okvirnog sporazuma i individualnih ugovora.
Na osnovu okvirnog sporazuma ugovorne strane zakljuuju individualni ugovor. Elemente ugovora ine
ugovorne strane, roba koja se isporuuje za dalju prodaju, trite prodaje i cena. Ugovorne strane su
dobavlja i distributer . Dobavlja je ili veliki proizvoa ija je roba poznata u svetu ili veliki uvoznik.
Distributer je lice koje ima razraeni sistem ili lanac prodaje. Uslove za obavljanje ovog posla distributer
mora ispunjavati prema unutanjim propisima drave gde de prodavati robu. Da bi ugovor o distribuciji
bio meunarodnog karaktera potrebno je da su ugovorne strane iz razliitih drava.
Predmet ugovora o iskljuivoj distribuciji ini roba koju de distributer prodavati na
ugovorenom tritu. Ako je ugovorena obaveza dobavljaa da distributeru isporuuje svu robu iz
proizvodnog programa pretpostavlja se da se to odnosi na onu vrstu robe koju je proizvoa proizvodio u
momentu zakljuivanja ugovora. Trite prodaje ili ugovoreno trite je teritorija na kojoj se dobavlja
obavezao da nede isporuivati istu robu drugim prodavcima ili distibuterima ili da ni on sam nede
direktno prodavati istu robu.
Ugovor se moe zakljuiti u bilo kakvoj formi, ali se najede koriste opti uslovi poslovanja
na osnovu kojih se sastavlja individualni ugovor u pismenoj formi.
Osnovna obaveza dobavljaa je da iskljuivo distributeru isporuuje robu u duem
vremenskom periodu na nain kako je odreeno ugovorom i da istu robu ne isporuuje drugim
distributerima na ugovorenom tritu (obaveza dobavljaa na iskljuivo snabdevanje). Obavezu
iskljuivog snabdevanja dobavlja moe povrediti na dva naina: ili ako ne snabdeva distributera robom
koja je predmet ugovora ili ako istu robu prodaje drugim licima bez klauzule o zabrani prodaje na
ugovorenom tritu.
Osnovna obaveza distributera je da robu stavi u prodaju i plati cenu. Stavljanje robe u
prodaju se moe obavljati na dva naina: tako to de distributer robu neposredno prodavati na tritu
krajnjim kupcima preko sopstvene distributivne mree ili tako to de je prodati drugom trgovcu na malo
koji de je prodavati krajnjim kupcima. Obaveze distributera:
1. Da ne proizvodi ili distribuira robu koja je konkretna ugovorenoj robi;
2. Da robu nabavlja samo od ugovorenog dobavljaa;
3. Da izvan ugovorene teritorije ne trai kupce putem osnivanja filijale ili dranjem
distributivnih skladita.
Kad je ugovor zakljuen na odreeni i fiksirani vremenski period prestaje istekom perioda.
Kada je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, strana koja eli da ga otkae mora to najaviti u
razumnom roku.

64. UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVAKOM
POSREDOVANJU



Pod ugovorima o uslugama se podrazumevaju ugovori o prometu usluga kojima se jedna
strana, davalac usluge, obavezuje da obavi odreeni posao koji moe obuhvatiti skup radnji ili usluga,
drugoj strani, naruiocu, a druga strana se obavezuje da za to plati odgovarajudu naknadu ili proviziju.
Ugovorom o posredovanju se obavezuje jedna strana, posrednik da nastoji da nae i da
dovodi u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a
nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako ugovor bude zakljuen. Ugovorne strane
su nalogodavac i posrednik. Nalogodavac moe biti svako pravno ili fiziko lice koje ima interes da
zakljui ugovor.
Predmet ugovora ine prava i obaveze ugovornih strana.
Za nastanak ugovora se ne trai posebna forma, a u praksi se esto zakljuuje u pisanom
obliku ili prihvatanjem naloga za posredovanje. Pravila o posredovanju su sadrana u nacionalnim
zakonima uglavnom u graanskim ili trgovakim zakonicima. U unutranjem prometu ugovor o
posredovanju je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima. Na meunarodnom planu posao
posredovanja je regulisan Konvencijom o zastupanju.
U odnosu na posao zastupanja poloaj posrednika se razlikuje po tome to nema ovladenja
da preduzima pravne radnje u ime i za raun nalogodavca, a u odnosu na komisionara po tome to nema
ovladenja da nastupa za raun nalogodavca, tj. da zakljuuje ugovore.
Posrednik ima zakonske i ugovorne obaveze. Zakonske obaveze su da trai priliku
nalogodavcu da zakljui ugovor, da titi interese obe strane, da uva poslovnu tajnu, da obavetava
nalogodavca, da vodi posredniki dnevnik i da izdaje posredniki list. Ugovorne obaveze su obaveza
posredovanja u pregovorima, primanje ispunjenja od tredeg lica i uvanje uzoraka. Pod obavezom da
trai priliku se podrazumeva obaveza posednika da preduzima radnje da nae lica koja su zainteresovana
da zakljue ugovor sa nalogodavcem i da ih dovede u vezu sa njim. Pod obavezom posrednika da
nalogodavca obavetava o svim okolnostima koje su od znaaja za nameravani posao podrazumevaju se
one okolnosti koje su mu bile poznate ili su mu morale biti poznate. Obaveza posrednika da uva
posredniku tajnu se odnosi kako na podatke u vezi konkretnog ugovora u ijem zakljuivanju je
posredovao tako i na podatke iz drugih ugovora u kojima je posredovao. Obaveza posrednika da uva
uzorke postoji samo u sluaju kad su svojstva roba koja ini predmet zakljuenih ugovora odreene
uzorkom, a kupac i prodavac su se dogovorili da uzorak predaju na uvanje posredniku. Obaveze
nalogodavca su da plati naknadu i da naknadi trokove.

65. UGOVOR O ZASTUPANJU (TRGOVINSKOM)

Pojam ugovora Ugovorom o trgovinskom zastupanju se jedna ugovorna strana, trgovinski zastupnik,
obavezuje da se po nalogu druge ugovorne strane, nalogodavca, stalno stara da treda lica zakljuuju
ugovore sa nalogodavcem, kao i da po dobijenom ovladenju sa njima zakljuuju ugovore u ime i za raun
nalogodavca, a druga ugovorna strana nalogodavac se obavezuje da mu za svaki zakljuen ugovor
isplati odreenu naknadu (proviziju)

Ugovor o MEUNARODNOM zastupanju postoji u sluaju kad je jedno lice ovladeno ili tvrdi da ima
ovladenje da u ime drugog lica zakljuuje ugovore o prodaji sa tredim licima, ako se nalogodavac i trede
lice nalaze na teritorijama razliitih drava i ako zastupnik ima svoje mesto poslovanja u dravi
ugovornici, ili kad pravila meunarodnog privatnog prava upuduju na primenu prava drava ugovornica.
Domada praksa: meunarodno zastupanje = spoljnotrgovinsko zastupanje.

Strane i uesnici u poslu
Ugovorne strane trgovinski zastupnik i nalogodavac
Uesnik trede lice sa kojim zastupnik ili samo stupa u kontakt ili i zakljuuje ugovore.

Tri vrste odnosa izmeu ovih lica:
1.) Izmeu nalogodavca i zastupnika to je unutranji odnos koji uini ugovor o zastupanju u uem
smislu i regulie prava i obaveze nalogodavca iz astupnika.
2.) Izmeu zastupnika i tredeg lica on nastaje izuzetno jer je svrha zastupanja da se preko tredeg
lica (zastupnika) uspostavi neposredan odnos izmeu nalogodavca i druge strane, a najede je
to ugovor o prodaji.
3.) Izmeu nalogodavca i tredeg lica nastali su posredovanjem zastupnika.

Pojam zastupnika Zastupnik je lice koje je ovladeno da nastupa u ime drugog lica. Poslovima TZ u
meunarodnom prometu se moe baviti svako lice, koje za to ispunjava uslove prema nacionalnim
propisima. Moe biti fiziko i pravno lice. Ono mora biti nezavisno od nalogodavca (pravna i ekonomska
nezavisnost). Zbog toga se ona vode kao samozaposlena.
Pojam nalogodavca Nalogodavac je strana u ugovoru koja eli da preko zastupnika obavlja odreene
trgovake poslove na domadoj ili stranoj teritoriji, a pre svega da kupuje ili prodaje robu. To moe biti
svako lice koje ima interesa da nastupa preko zastupnika.

-Izvori prava
Nacionalni izvori zastupanje je regulisano odredbama graanskih ili trgovakih zakona, ili posebnim
propisima zakonskog ili podzakonskog karaktera. U Srbiji Zakon o obligacionim odnosima regulie ugovor
o trgovinskom zastupanju. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju propisuje opte uslove koje moraju
ispuniti domada lica koja nameravaju da se bave poslovima zastupanja stranih lica na domadoj teritoriji.


Meunarodni izvori Zbog znaaja ovog pitanja na meunarodnom planu je ono regulisano
harmonizovanim ili jednoobraznim pravilima. UNIDROIT Konvencija o zastupanju u meunarodnoj
prodaji robe (enevska konvencija) doneta je 1983. godine i Konvencija o pravu koje se primenjuje na
zastupanje (Haka konvencija) doneta je 1978. godine. enevska konvencija unifikuje materijalno pravna
reenja koja de se primenjivati samo kod zastupanja u poslovima meunarodne prodaje robe. Hakom
konvencijom se unifikuju koliziona pravila o merodavnom pravu koje se primenjuje na odnose iz ugovora
o zastupanju.

Autonomni izvori MTK iz Pariza je izradila Model ugovora o trgovinskom zastupanju u skladu sa
Uputstvom EZ iz 1986. godine.

Merodavno pravo

Konvencijom o merodavnom pravu je predvieno da se na ugovorne odnose izmeu stranaka i prema
tredim licima primenjuje pravo koje su same izabrale, a ako to nisu uinile, primenide se pravo drave u
kojoj je zastupnik imao poslovno sedite, ili mesto poslovanja u vreme zakljuivanja ugovora.

Vrste zastupanja

Opte i trgovinsko zastupanje

Trgovinsko se deli na:
1. Lokalni i generalni zastupnik (prema zastupnom podruju),
2. opti i posebni zastupnici (irina punomodja),
3. zastupnici za ceo proizvodni program, ili samo za deo (obim delatnosti),
4. stalni i putujudi zastupnici (lokacija iz koje se obavlja zastupanje) i
5. obini i del credere zastupnici (odgovornost zastupnika).

Kontinentalno pravo opet pravi razliku: direktno i indirektno zastupanje (na osnovu toga u ije ime
nastupa zastupnik). Imamo anglosaksonsko pravo koje pravi razliku izmeu otvorenog i neotvorenog (za
iji raun nastupa zastupnik).
U meunarodnim izvorima pravi se razlika izmeu posrednog i neposrednog. Pod posrednim se
podrazumeva da posrednici rade po uputstvima i za raun zastupanog, ali i ne u njegovo ime, ili po
uputstvima zastupanog, ali druga strana to ne zna, niti ima razloga da zna. Ovde se ne uspostavljaju
ugovorni odnosi izmeu nalogodavca i tredeg lica. Neposredno zastupanje znai da zastupnik istupa u
ime zastupanog pri emu nije relevantno da li je identitet zastupanog poznat u vreme istupanja, ili de biti
saopten kasnije. Zastupani i druga strana se neposredno vezuju.

Forma ugovora o zastupanju
Zahteva se pisana forma. Taj zahtev se ostvaruje na vie naina: sastavljanjem i potpisivanjem jedne
pisane isprave od strane oba ugovoraa, sastavljanjem i potpisivanjem primerka pisane isprave od strane
svakog od saugovaraa namenjen drugom saugovarau, ili razmenom pisama, ili drugih sredstava. U
praksi se uglavnom zakljuuju tako to zastupnik dobija pisano ovladenje da moe zakljuiti ugovor u
ime i za raun nalogodavca koje on potvruje nekim pisanim dokumentom.


Ovladenje za zastupanje i pravna priroda ugovora o zastupanju

Ugovor o TZ karakteriu dva ovladenja zastupnika:
1. Da se u duem vremenu stara da nae zainteresovana lica koja de zakljuivati ugovore sa
njegovim nalogodavcem trajno posredovanje.
2. Zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca zakljuivanje ugovora.

Opte karakteristike ugovora o TZ:
1. Trajno delovanje za principala.
2. Preduzimanj pravnih i faktikih radnji prema tredem licu.
3. Delovanje u tue ime i za tu raun.
4. Obavezivanje zastupnika da preduzima odreene radnje.
5. Pretpostavka o postojanju ovladenja.
6. Postojanje posebnog odnosa poverenja izmeu zastupnika i principala.
7. Dunost zastupnika da deluje u dobroj veri i interesu principala.

Predmeti i elementi ugovora

Predmet ugovora ine radnje koje se odnose na traenje i dovoenje u vezu tredih lica koja de zakljuivati
ugovore sa nalogodavcem i pregovaranje, ili zakljuivanje ugovora sa tredim licima. Elementi ugovora -
Prema optim pravilima ugovornog prava, ugovor mora imati naznaene ugovorne strane, predmet i
cenu. Pod predmetom se podrazumevaju poslovi u kojima de zastupnik zastupati nalogodavca, odnosno
odreuje proizvod zastupanja i ugovorno podruje zastupanja. Pod ugovornim podrujem se razume
podruje na kome zastupnik deluje u skladu sa uslovima ugovora i prema njemu se razlikuju lokalni i
generalni. U pravu EU je pitanje dozvoljenosti postojanja jednog zastupnika na odreenoj teritoriji
regulisano pravom konkurencije, odnosno klauzulom ekskluziviteta. Klauzula ekskluziviteta ureuje:
1. Pravo nalogodavca da sam deluje na teritoriji agenta.
2. Pravo agenta na proviziju za sve sklopljene ugovore sa njegove teritorije.
3. Pravo ili obaveza agenta da ugovara poslove sa klijentima druge teritorije.
4. Uzdravanje agenta od uzimanja drugih principala.
5. Uzdravanja agenta od paralelne prodaje konkurentskih proizvoda za vreme trajanja ugovora i posle
njegovog prestanka.

4. Prava i obaveze ugovornih strana
Zajednike obaveze svih poslova mandatne prirode. Osim pojedinanih obaveza koje imaju ugovorne
strane: nalogodavac i zastupnik, postoje i neka zajednika pravila i obaveze koje karakteriu sve ugovore
ija se priroda temelji na mandatu ili nalogu. U pitanju su, pored ugovora o zastupanju, ugovor o
franizingu i distribuciji. One su u Zajednikim pravilima navedene kao: obaveza informisanja pre
nastanka ugovora, obaveza saradnje, obaveza informisanja i u toku trajanja ugovora i ouvanje
poverenja, potovanje posebnih pravila kod prestanka ugovora i pravo zadravanja i zaloge.
4.1. Prava i obaveze zastupnika/agenta
Obaveza da se pridrava naloga. Opta obaveza zastupnika je da se pridrava i da izvrava naloge koje
mu je dao nalogodavac u vezi sa obavljanjem poverenih poslova. To praktino znai obavezu zastupnika
da preduzima radnje sa panjom dobrog privrednika i moe odstupiti od dobijenih naloga samo uz
saglasnost nalogodavca ili kad to zahtevaju interesi nalogodavca. Ova opta obaveza je konkretizovana
na dve osnovne: da se stara da treda lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da zakljuuju
ugovore sa tredim licima.
Obaveza zastupnika dase stara da treda lica zakljuuju ugovore sa negovim nalogodavcem. U pitanju je
obaveza zastupnika kao posrednika i ona obuhvata trajno angaovanje zastupnika u preduzimanju
pravnih i faktikih radnji, tj. preduzimanju razumnih napora da trede lica upozna sa robom nalogodavca
kako bi na osnovu toga zakljuili odgovarajude ugovore.
Obaveza da uestvuje u zakljuivanju poslova. Iz poloaja zastupnika kao posrednika proizilazi i obaveza
da po uputstvima nalogodavca uestvuje u zakljuivanju poslova sve do njihovog potpunog okonanja. To
znai ne samo da formulie uslove ponude, ved i da uestvuje u pregovorima i u konanom formulisanju
ugovora.
Obaveza da se stara o obavezama nalogodavca. S obzirom da nastupa u ime i za raun nalogodavca od
kljune je vanosti obaveza zastupnika da se stara o interesima nalogodavca ne samo u ispunjavanju
neposredno dobijenih naloga, ved i u svim ostalim aktivnostima koje su u vezi sa poslom zastupanja. U
tom cilju je ZOO odreena panja dobrog privrednika kao stepen panje koga se zastupnik mora
pridravati u svim poslovima zastupanja i propisana obaveza zastupnika da se dri uputstava koje mu je
dao nalogodavac. Ako zastupnik prekorai granice dobijenih naloga takvi poslovi u naelu ne obavezuju
nalogodavca. U meunarodnim izvorima se od zastupnika oekuje da postupa savesno i u dobroj veri.
U ZOO se pod ovom obavezom obuhvadene tri obaveze zastupnika: obaveza tkz. pasivnog nastupanja,
obaveza aktivnog nastupanja i obaveza preduzimanja mera obezbeenja.
Obaveza obavetavanja nalogodavca. Zastupnik je duan da nalogodavcu da sva potrebna obavetenja o
trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za svaki pojedinani posao.
Obaveza zastupnika da uva poslovnu tajnu. Zastupnik je duan da uva poslovne tajne svog nalogodavca
za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom. U pitanju je tajna koja vai ne samo za vreme, ved u
odreenoj meri i nakon prestanka ugovora.
Obaveza da poloi raun. S obzirom da nastupa u ime nalogodavca i da od tredih lica prima sredstva,
zastupnik je duan da nalogodavcu u ugovorenim rokovima ili povremeno po potrebi, poloi raun i da to
iskae u svojim poslovnim knjigama koje mora uiniti dostupnim nalogodavcu. Po prestanku ugovora o
zastupanju, zastupnik je duan da vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za
vreme trajanja ugovora.
Obaveza da vodi zastupniki dnevnik i izdaje zakljunice. Zastupnik je duan da vodi posebnu knjigu,
dnevnik u koji hronolokim redom upisuje sve ugovore koje je zakljuio ili u kojima je posredovao kod
zakljuenja.
Pravo na zalogu. Zastupnik ima zakonsko pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po
njegovom ovladenju, kao i na svim nalogodavevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od
nalogodavca ili od nekog drugog.

4.2. Obaveze nalogodavca
Obaveza da omogudi zastupniku da obavlja poslove zbog kojih je ugovor zakljuen. Poto angauje
zastupnika da u njegovo ime obavlja poslove mora mu to i omoguditi tako to de zastupniku pruiti
odreene materijale i odreenu dokumentaciju koje su mu za to potrebni. Za uzorke ili dokumentaciju
koju je predao zastupniku nalogodavac nema pravo na naknadu, jer de ih zastupnik koristiti u interesu
nalogodavca.
Dunost obavetavanja. Nalogodavac moe po svom nahoenju prihvatiti ili odbaciti zakljuenje ugovora
pripremljenog od strane zastupnika, kad zastupnik nije ovladen da sam zakljuuje ugovore, ali je duan
da o svojoj odluci bez odlaganja obavesti zastupnika. Obaveza obavetavanja zastupnika se moe
odnositi i na svako neispunjenje obaveza iz ugovora koje je zastupnik pregovarao ili zakljuio na raun
nalogodavca. Iako je u ZOO pravo nalogodavca dosta iroko postavljeno po svom nahoenju
nalogodavac ga moe vriti u granicama savesnosti i potenja. Na obavezu ponaanja nalogodavca i
agenta u skladu sa naelom savesnosti i dobre vere izriito upuduje Uputstvo EZ o samozapoloslenim
trgovakim agentima. ( u stvari ovde nema nita konkretno, sve je bzv i nije ba povezano )
Obaveza da plati naknadu ili proviziju. Nalogodavac je duan da zastupniku plati naknadu za ugovore
zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio ako je bio ovladen.
U prvom sluaju su obuhvadeni ugovori koje je nalogodavac direktno zakljuio sa tredim licima, a u
drugom sluaju ugovori koje je zastupnik zakljuio sa tredim licima. U ovom smislu se prema odredbama
Nacrta zajednikih pravila obaveza principala da plati naknadu odnosi na sve ugovore zakljuene sa
klijentima za vreme trajanja zastupanja, ako su:
1) ugovori zakljueni kao
a) rezultat agentovih napora
b) ugovori sa tredim licem koga je agent prethodno imao kao klijenta u ugovorima iste vrste
c) ugovori sa klijentima koji pripadaju geografskom podruju ili grupi klijenata za koje je agent bio
ovladen
2) ili
a)je principal ispunio ili je trebalo da budu ispunjena njegova obaveza iz ugovora
b) je klijent ispunio svoju obavezu iz ugovora ili je opravdao uzdravanje od ispunjenja
Ako ugovorne strane nisu uopte ugovorile naknadu, zastupnik ima pravo na naknadu prema obiajnim
pravilima u mestu gde obavlja svoje aktivnosti. Ako takva obiajna praksa ne postoji, zastupnik ima pravo
na razumnu naknadu uzimajudi u obzir sve aspekte odnosnog posla.
Dospelost obaveze pladanja naknade. Ako drugaije nije odreeno , zastupnik stide pravo na naknadu
kad ugovor bude izvren, tj. kad trede lice ispuni svoje obaveze iz ugovora.
Obaveza da naknadi trokove. Osim pladanja provizije, nalogodavac ima obavezu i da zastupniku naknadi
posebne trokove koje je uinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu, a koje ne proizilaze iz
redovnog vrenja posrednikih poslova.
Prestanak ugovora o zastupanju. Nain prestanka ugovora zavisi od toga da li je ugovor zakljuen na
neodreeno ili odreeno vreme. Kad je ugovor o zastupanju zakljuen na neodreeno vreme, ZOO daje
pravo svakoj strani da raskine ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja. Kada je zakljuen na
odreeno vreme, ugovor prestaje istekom tog vremena. Prema enevskoj konvenciji, ovladenje na
zastupanje moe prestati sporazumom izmeu agenta i principala i opozivom od strane principala ili
otkazom ovladenja od strane agenta.
Ugovor o zastupanju i pravo konkurencije. Ugovorom o zastupanju se mogu naruiti pravila konkurencije
iz Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i odgovarajuda pravila u nacionalnim pravima o zatiti
konkurencije tako to su od zabrane izuzeti tkz. istinski sporazumi o zastupanju. Pod istinskim
sporazumima o zastupanju se podrazumevanju sporazumi u kojima agent ne preuzima bilo kakav ili
preuzima beznaajan rizik u odnosu na pregovarane ili zakljuene ugovore u ime principala i u odnosu na
posebne investicije na trite u oblasti svoje aktivnosti. Opravdanje za izuzimanje ovakvih sporazuma se
nalazi u tome da nalogodavac snosi odgovarajude finansijske i komercijalne rizike i da zastupnik ne vri
nezavisnu ekonomsku aktivnost bududu da je postavljen od strane nalogodavca za zastupnika.


66. Ugovor o komisionu u meunarodnom prometu


Opte karakteristike


Ugovorom o komisionu se obavezuje komisionar da u svoje ime i za raun komitenta obavi
jedna ili vie poslova koje mu poverava komitet, a komitent se obavezuje da mu za to plati
naknadu.

Bitni elementi ugovora o komisionu su predmet i naknada kao cena za obavljeni posao. Predmet
ini obavljanje poverenih poslova, tj vrenje pravnih radnji u ime i za raun drugog lica
nalogodavca ili komitenta. Naknada (cena) se podrazumeva i kada nije ugovorena, jer ugovor o
komisionu spada u dvostrano obavezujude (i teretne) ugovore.

Ugovorne strane su komisionar i komitent (nalogodavac). Komisionar moe biti svako pravno ili
fiziko lice koje ovaj posao obavlja kao svoju delatnost, tj. ima svojstvo trgovca. Komitent moe
biti pravno ili fiziko lice koje iz razliitih razloga eli da na odreenom tritu ili u odreenim
poslovima nastupa preko drugog lica (komisionara).

Pravni odnosi u poslu komisiona i pravna priroda ugovora o komisionu:
Posao komisiona obuhvata 2 grupe odnosa:
1. Unutranji - uspostavlja se izmeu nalogodavca (komitenta) i komisionara i on ini
ugovor o komisionu u uem smislu.
2. Spoljni uspostavlja se izmeu komisionara i tredeg lica sa kojim komisionar zakljuuje
razliite vrste ugovora u vezi poverenih poslova, u svoje ime i za raun nalogodavca.
3. Postoji i tredi odnos izmeu tredeg lica i komitenta koji se ne uspostavlja direktno javlja
se na kraju komisionog posla, kad komisionar zakljui ugovor sa tredim licem i nakon to
na komitenta cedira svoja potraivanja koja ima prema tredem licu.

Odnos izmeu komitenta i komisionara je mandatne prirode u kome komitent poverava drugom
licu da za njegov raun preduzima pravne radnje iz odreenih poverenih poslova.

U ZOO ugovor o komisionu shvata se kao posebna vrsta ugovora o nalogu, ali za razliku od
nalogoprimca kod ugovora o nalogu, komisionar obavlja samo pravne radnje (ak i kada
preduzima faktike radnje one su u funkciji izvrenja odreenih pravnih radnji).

Razlika poloaja komisionara u odnosu na posrednika kod ugovora o posredovanju - komisionar
nastupa u tue ime i za tu raun, pa tredem licu neposredno odgovara za ispunjenje preuzetih
obaveza.


Razlika poloaja komisionara u odnosu na zastupnika komisionar je u neposrednom odnosu sa
tredim licima i moe biti tuen za ispunjenje preuzetih obaveza (iako ekonomski efekti tih poslova
direktno pripradaju nalogodavcu).

Ugovor o komisionu je i ugovor intuitu personae jer se zakljuuje s obzirom na linost
komisionara.

Forma ugovora ugovor o komisionu je neformalan ugovor ali se u praksi (posebno
spoljnotrgovinskoj) zakljuuje u pisanoj formi, najede prema optim uslovima poslovanja kao
ugovor o pristupanju.

Izvori prava regulisan je uglavnom u nacionalnim propisima trgovakim i graanskim
zakonicima, i u autonomnim izvorima: optim uslovima poslovanja i formularnim ugovorima
velikih spoljnotrgovinskih kuda. Na meunarodnom planu regulisan je u okviru opteg pojma
agency u enevskoj konvenciji o zastupanju, u Evropskim principima u okviru instituta posrednog
ili indirektnog zastupanja, UNIDROIT principima, a u Nacrtu zajednikih pravila za upudivanje u
okviru ugovora o mandatu i trgovinskog zastupanja.

Vrste:
1. Podela na unutranje i spoljne;
2. Prema predmetu (vrsti ugovora na ije se zakljuivanje obavezao komisionar): ugovori o
komisionoj prodaji i ugovori o komisionoj kupovini;
3. Prema odgovornosti komisionara: obini i del crede (komisionar se obavezuje ne samo
da de savesno i struno izabrati lice sa kojim de zakljuiti ugovor nego i da de to lice
ispuniti svoje obaveze iz zakljuenog ugovora)
4. Posebna vrsta ugovor o komisionoj konsignaciji vrsta ugovora prodajnog komisiona,
koristi se u spoljnotrgovinskom poslovanju kad komisionar prima robu nalogodavca
(konsignanta) u konsignaciju radi uvanja u svom konsignacionom skladitu i prodaje je u
svoje ime, a za raun komitenta.
[*moe biti i u okviru ugovora o zastupanju]

Prava i obaveze ugovornih strana

I Obaveze komisionara

1. Obaveza da izvrava naloge osnovna obaveza komisionara je da postupa po nalozima svog
komitenta i da izvrava njegove naloge. Komisionar preuzima obavez sredstva a ne cilja (dakle duan
je da preduzme sve u njegovoj modi u skladu sa ugovorenim uslovima i pravilima struke da ove
ugovore zakljui, ali nije odgovoran komitentu ako i pored toga u tome ne uspe), i duan je da pokae
panju dobrog privrednika.

- U irem smislu ova obaveza obuhvata i obavezu komisionara da naloge izvrava u skladu sa
uputstvima komitenta. Iz toga sledi i obaveza komitenta da naloge formulie na jasan nain i da daje
precizna i detaljna uputstva za njihovo izvravanje. Od dobijenih naloga komisionar moe odstupiti
samo uz saglasnost komitenta. Nain na koji de komisionar konkretno postupati sa dobijenim
nalozima zavisi i od vrste naloga koji mogu biti imperativni (limitativni - komisionar ne sme odstupiti
osim uz saglasnost nalogodavca), demonstrativni (indikativni komisionar moe odstupiti ako to
moe opravdati interesima komitenta) i fakultativni (orijentacionog i instruktivnog karaktera,
postavljeni kao okvir postupanja). Ako komisionar prekorai granice ovladenja duan je da naknadi
komitentu razliku kao i prouzrokovanu tetu.

2. Obaveza da uva interese komitenta sloena obaveza koja se u irem smislu moe oznaiti i kao
obaveza vernosti, obuhvata obavezu komisionara da preduzme odreene faktike radnje i mere u
vezi robe koja je predmet ugovora i pravne radnje i mere ouvanja prava nalogodavca prema tredem
licu. U prvu grupu spadaju obaveza uvanja robe (komisionar je duan da robu koja mu je poverena
radi prodaje ili koju je kupio za raun komitenta uva panjom dobrog strunjaka), obaveza
obavetavanja (dunost komisionara da obavetava komitenta o svim okolnostima koje su od
znaaja za izvrenje komisionog naloga) i obaveza uvanja poslovne tajne (u roku trajanja ugovora i
posle prestanka).

3. Obaveze usmerene na ouvanja prava komitenta prema tredim licima komisionar je duan da
preduzme sve potrebne mere i pravne radnje u tom cilju.

4. Obaveza da obavesti komitenta o imenu saugovaraa komisionar je duan da po zahtevu
komitenta saopti ime lica sa kojim je obavio posao koji mu je poverio, meutim ovo je dispozitivno
pravilo od koga se moe odstupiti i ugovoriti drugaije.

5. Obaveza da poloi raun komisionar je obavezan da bez nepotrebnog odlaganja poloi raun o
obavljenom poslu. Polaganje rauna moe se vriti povremeno ili na kraju posla zajedno sa konanim
izvetajem o obavljenom poslu. Komisionar je duan i da komitentu preda sve to je primio po
osnovu izvrenog posla za njegov raun.

6. Obaveza da vodi poslovne knjige komisionar je obavezan da vodi poslovne knjige u koje je duan
da upisuje posatke o ugovorima koje je zakljuio na osnovu komitentovih naloga i o bitnim
elementima ugovora.

II Obaveze komitenta

1. Obaveza da omogudi komisionaru da izvri nalog obaveza komitenta da preduzme sve pravne i
faktike radnje kako bi komisionaru omogudio da izvri dobijeni nalog.

2. Obaveza da plati naknadu (proviziju) podrazumeva se ak i kada nije ugovorena jer je u pitanju
teretni ugovor. Visina naknade odreuje se ugovorom ili tarifom, a ako nije na taj nain odreena
komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i ostvarenom rezultatu.

3. Obaveza da naknadi trokove komitent je duan da komisionaru naknadi i trokove koji su bili
potrebni za izvrenje naloga (sa kamatom od dana kada su uinjeni), kao i posebnu naknadu za
upotrebu njegovih skladita i transportnih sredstava (ako nije obuhvadena naknadom za izvrene
posla).

4. Pravo komisionara na predujam komisionar ima pravo na predujmljivanje novca samo ako je to
izriito ugovoreno ili je o tome postignut sporazum nakon zakljuenog ugovora.


67. Ugovor o osiguranju

Ugovorom o osiguranju se obavezuje jedno lice (osigurava), da de isplatiti odreeni iznos novca drugom
licu (ugovarau), u sluaju da nastane osigurani sluaj u toku transporta, a ugovara osiguranja se
obavezuje da plati naknadu ili premiju. Ako ugovorne strane imaju svoja mesta poslovanja, sedita ili
redovna boravita na teritorijama razliitih drava, u pitanju je ugovor o meunarodnom osiguranju, ili
ugovor o osiguranju u meunarodnom prometu. Dogaaji ije nastupanje moe nanaeti tetu se nazivaju
rizicima. U pravnom smislu, rizik se definie kao mogudnost nastupanja neizvesnog dogaaja koji ne
zavisi od iskljuive volje zainteresovanih lica i ije je osiguranje doputeno zakonom, javnim poretkom i
moralom. Rizici koji se mogu javiti u toku prevoza ili transporta robe pokriveni su ugovorom o osiguranju
robe u meunarodnom prevozu. Ovi ugovori spadaju u kategoriju ugovora o osiguranju imovine.
Osnovni cilj osiguranja imovine sastoji u naknadi tete nastale nastupanjem osiguranog sluaja koja ima
karakter obetedenja osiguranog lica.
Rizici se mogu podeliti na osnovne, dopunske, ratne i politike. Osnovni rizivi se redovno pokrivaju
odreenom vrstom osiguranja uz jedinstvenu premiju i odnose se na saobradajne nezgode, elementarne
nepogodem poar, eksplozije, otedenja koja su vezana sa rukovanjem robe, cepanje, lom, curenje,
krau, dodir robe sa drugom robom i slino. Dopunski rizici su pokriveni osiguranjem uz pladanje
posebne premije, ako je to izriito ugovoreno uz osnovne rizike i najede se odnose na svojstva robe
koja se prevozi. Ratni i politiki rizici su pokriveni osiguranjem samo ako je izriito ugovoreno i za to
pladena posebna premija, a odnose se na nemire i druge akte neprijateljstva i za politike dogaaje koji
mogu uticati na prevoz robe.
Transportno osiguranje je jedan od oblika imovinskog osiguranja, koga karakteriu: teina rizika i
mogudnost nastanka velikih teta; vedi broj lica koja imaju potrebu da budu zatidena osiguranjem; brzo i
jednostavno zakljuivanje ugovora u kojima polisa ima vieznane uloge; posebno odreivanje perioda
pokrida; nepladanje premije o roku po pravilu ne povlai raskid ugovora i drugo. Transportno osiguranje
obuhvata tri vida: kasko osiguranje, kargo osiguranje i osiguranje od odgovornosti prevoznika. Predmet
kargo osiguranja je roba ili teret koji se prevozi . Transportno osiguranje se dalje deli na plovidbeno
(pomorsko i vazduhoplovno) i kopneno (u eleznikom i drumskom prevozu). Roba se osigurava u toku
prevoza iz dva razloga: zbog toga to se u razliitim granama transporta primenjuju razliita pravila o
odgovornosti prevozilaca u sluaju gubitka i otedenja robe ili zakanjenja; zbog injenice da prevozioci
ne odgovaraju za punu vrednost otedenog imovinskog interesa.
Unutranji izvori prava su Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (ZPUP), Zakon o obligacionim
odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobradaju (ZOVP), Zakon o obligacionim
odnosima (ZOO), opti uslovi osiguranja domadih osiguravaa i poslovnim obiajima. Meunarodni izvori
su engleski uslovi osiguranja (pravila i praksa Lloyda) i standardni uslovi UNCTAD-a za pomorsko
osiguranje. Lojdova SG polisa osiguranja (klauzule Instituta londonskih osiguravaa) zamenjena
Lojdovom pomorskom polisom (nove klauzule A, B i C). Druga dva seta se odnose na osiguranje od ratnih
rizika i od rizika trajka. Klauzule u okviru UNCTAD-a su klauzule za osiguranje robe i brodova. Osiguranje
robe > klauzule protiv svih rizika, klauzule srednjeg pokrida i klauzula ogranieno pokride.
Ugovorne strane kod ugovora o osiguranju su osigurava (lice kojie se ugovorom obavezalo da isplati
odreenu sumu novca ili ta drugo ako se desi osigurani sluaj) i ugovara osiguranja (lice koje zakljuuje
ugovor sa osiguravaem i prihvata obavezu da plati premiju osiguranja on moe bit ii osiguranik i
korisnik osiguranja). Osiguranik je lice ija su stvar ili imovinski interes osigurani ii ma materijalni interes
na osiguranom predmetu. To u poslu prodaje mogu bit ii kupac i prodavac. Korisnik osiguranja je lice
kome se vri isplata osigurane sume ili naknada tete. Razlika izmeu osiguranika i korisnika osiguranja je
u tome pto osiguranik moe biti lice koje je ugovorna strana, dok je korisnik lice u iju je korist zakljuen
ugovor.
U praksi se ugovori o osiguranju u pomorskoj i unutranjoj olovidbi zakluuju u pismenoj formi. Ovi
ugovori se smatraju zakljuenim kada ugovarai potpiu polisu osiguranja ili list pokrida. Kada ponudu
dajde ugovara osiguranja (najede),osigurava prihvata ponudu ispostavljanjem polise ili druge isprave
o osiguranju koja sadri saglasnost.
Bitne eemente ugovora: ine ugovorne strane, stvar koja se osigurava, rizik obuhvaden osiguranjem,
trajanje osiguranja i period pokrida, suma osiguranja, premija osiguranja i odreenje interesa osiguranja.
Predmet osiguranja kod ugovora o imovinskom osiguranju ine stvari ili roba koja je izloena riziku, koja
se oznaava i kao osigurana stvar. Polisa osiguranja je document o osiguranju robe koji se izdaje u
odreenoj formi prilikom zakljuivaja ugovora i sadri bitne elemente ugovora o osiguranju. Polisa moe
predstavljati formu ugovora o osiguranju ako je to predvieno zakonom ili se ugovorne strane tako
dogovore. Kao dokaznom ispravom, Polisom se moe dokazivati postojanje i sadrina ugovora o
osiguranju. Kao ispravom o dugu, osigurava potvruje i priznaje svoju da naknadi eventualnu tetu. Kao
legitimacioni papir, polisa omogudava da osiguranik bude odreen nakon zakljuenog ugovora, kao lice
koje se pred osiguravaem pojavi kao imalac pote. Polise se dele na pomorske i kopnene prema vrsti, a
na individualne ili kolektivne prema broju lica koja se osiguravaju.Pojedinanom polisom je osigurana i
tano odreena stvar ili poiljka u tano odreenom prevoznom sredstvu in a odreenoj relaciji.
Generalnom ili optom polisom je osigurana sva roba u prevozu odreenog osiguranika, koji treba da
zapone u unapred utvrenom roku, bez utvrivanja ukupne osigurane sume. Otpisna ili flotantna polisa
se izdaje na ukupnu vrednost svih poiljki, a zatim se posle otpremanja svake poiljke sukcesivno otpisuje
njena vrednost dok se potpuno ne iscrpi. Kod specifine polise obaveza osiguravaa je ograniena na
iznos pojedine vrste robe u okviru ukupne osigurane sume. Blanketne polise pokrivaju razne vrste robe, a
osigurava preuzima obavezu za svaku od njih u okviru ukupne osigurane sume.
Razlikuju se i polise na putovanje, vreme i meovite; na unapred odreenu vrednost ili bez odreivanja
vrednosti; otpisne i otvorenog pokrida.
Obaveze ugovaraa osiguranja i osiguranika su: da prijavi okolnosti koje su od znaaja za ocenu rizika; da
plati premiju osiguranja; da obavesti osiguravaa o promenama rizika i nastupanju osiguranog sluaja.
Osigurava mora da ugovarau osiguranja pripremi i preda polisu osiguranja zajedno sa uslovima
osiguranja, da organizuje poslovanje u skladu sa ekonomskim naelima osiguranja i da u sluaju kad
nastupi osigurani sluaj isplati naknadu ili ugovoreni iznos. (ovde toliko ide u detalje, da nema poente da
se pise bilo sta>>>pitanje nije za skriptu :D)
Uslovi za naknadu tete: da se teta nastala kao posledica osiguranih rizika id a je kao takva pokrivena
osiguranjem; da je osiguranik u momentu nastupanja osiguranog sluaja ili posle toga imao ili je stekao
interes na osiguranom predmetu; das u ugovara osiguranja i osiguranik dali tane podatke pre sklapanju
osiguranja i ispunili ostale dunosti za vreme trajanja ugovorai u momentu nastanka tete; id a su
ispunjeni posebni ugovoreni uslovi iz ugovora o osiguranju.
Pod tetom se podrazumevaju materijalna otedenja i gubitak osiguranog predmeta, kao i trokovi
nastali usled nastupanja osiguranog rizika. Pod stvarnim potpunim gubitkom se podrazumeva potpuni
materijalni gubitak celog osiguranog predmeta. Pod izvedenim potpunim gubitkom se podrazumeva
ekonomski gubitak osiguranog predmeta za osiguranika. Pod zajednikom ili generalnom havarijom
podrazumevaju se materijalne tete i izdaci koji su nastali kao posledica mera preduzetih od strane
zapovednika ili posade brodaPod zasebnim havarijama se podrazumevaju delimini gubici i otedenja
osiguranog predmeta koji su direktna ili neizbena posledica osiguranog rizika, a koje u potpunosti snose
vlasnici robe. Redovna naknada tete se vri u novcu ili nature. Naknada se moe vriti i naputanjem. to
se tie obima naknade, razlikuje se totalna od delimine tete.
Franiza osiguranja je deo tete koji snosi osiguranik, bez obzira to je osiguranik zakljuio ugovor na
celokupnu vrednost robe. Ako je ugovoreno da osiguranik snosi deo tete samo ako je teta nia od
ugovorenog iznosa, u pitanju je integralna franiza, a kod orbitne franize, osiguranik snosi odreeni deo
tete u svakom sluaju, bez obzira na visinu tete.

68. Ugovor o kontroli kvaliteta

Ugovorom o kontroli se obavezuje jedna strana (vrilac kontrole) da struno i nepristrasno obavi
ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naruilac kontrole) se obavezuje da za
izvrenu kontrolu plati ugovorenu naknadu.
Posao kontrole regulisan je nacionalnim propisima i autonomnim pravilima sadranim u optim
uslovima poslovanja i formularnim ugovorima poznatih kontrolnih organizacija i poslovnim obiajima.
Ovaj ugovor zakljuuju naruilac kontrole i vrilac kontrole, gde naruilac moe biti svako lice koje
ima potrebu i interes za kontrolom, a poslovima kontrole bave se lica koja prema nacionalnim propisima
ispunjavaju uslove za to (kontrolne organizacije i vrioci kontrole).
Bitne elemente ugovora ine predmet i naknada (cena). Predmet ugovora je obavljanje kontrole. U
optem smislu, kontrola se sastoji u utvrivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe,
ali osim o kontroli robe moemo govoriti i o kontroli usluga. Kontrola se po pravilu obavlja vrenjem
fizikih radnji, ali je mogude da se organizacija obavee ugovorom da preuzima i neke pravne radnje u
ime i za raun naruioca kontrole. U ovom sluaju, osim pomenutih elemenata, ugovor de sadrati i
elemente ugovora o zastupanju.
to se tie naknade za izvrene usluge, ona se iz ugovora pretpostavlja i kad nije izriito ugovorena.
Ukoliko nije izriito ugovorena, njena visina de se odrediti prema tarifi kontrolne organizacije ili na
uobiajen nain.
Miljenja o pravnoj prirodi ovog ugovora su podeljena. Jedni smatraju da je re o ugovoru o
punomodstvu sa elementima ugovora o delu, dok ga drugi kvalifikuju kao ugovor sui generis.
Forma ugovora nije zakonom propisana, ali se u praksi najede zakluuje kao formularni ugovor
na osnovu naloga komitenta.
Obaveze kontrolne organizacije
Da izvri ugovorenu kontrolu. Ova osnovna obaveza sastoji se u utvrivanju identiteta, kvaliteta,
kvantiteta i drugih svojstava robe, iji obim i nain treba odrediti u ugovoru. Ako ugovorom nije nita
odreeno, organizacija je duna da izvri kontrolu u obimu i na nain koji odgovaraju prirodi stvari. U
vrenju kontrole, organizacija je duna da se ponaa struno i da se kontrola obavi panjom dobrog
strunjaka. Osim toga, kontrola se mora obaviti u vreme i u ugovorenom mestu, a ako to nije odreeno
ugovorom, onda se to mora uiniti bez oglaganja u mestu gde se predmet kontrole nalazi. Kontrola se
mora obaviti i nepristrasno.
Kontrolna organizacija moe posao kontrole poveriti drugom licu, osim ako je to naruilac izriito
zabranio u ugovoru. U tom sluaju, vrilac kontrole odgovara naruiocu kontrole za rad drugog
kontrolora kao da je sam izvrio kontrolu.
Da obavi pojedine pravne radnje. Vrilac kontrole moe, na osnovu izriitog naloga naruioca
kontrole, preuzeti obavezu da pored ugovorene kontrole roba, izvri i pojedine pravne radnje u ime i za
raun naruioca. U pitanju je kontrola robe sa preuzimanjem. Naruilac moe poveriti kontrolnoj
organizaciji da izvri kontrolu robe koju je kupio od prodavca i da ustanovi da li je saobrazna ugovoru. U
sluaju saobraznosti, kontrolna organizacija de preuzeti robu u ime i za raun komitenta, a u sluaju kad
je utvrdila da postoji nesaobraznost, duna je da preduzme potrebne pravne i druge radnje radi ouvanja
interesa komitenta prema prodavcu.
Da obavetava naruioca o vanim okolnostima. Duan je da o svim znaajnim okolnostima u
toku kontrole i uvanja robe blagovremeno obavesti naruioca kontrole. Svrha obavetavanja je
dvostruka: da se omogudi nalogodavcu da bude upoznat sa tokom kontrole i da mu se omogudi da zatiti
svoje interese u novonastaloj situaciji tako to de u skladu sa njom davati nova uputstva i naloge.
Da uva robu i uzorke. uvanje robe podrazumeva dve obaveze kontrolora: da preduzme sve mere
i postupke kako roba u toku pregleda ne bi bila otedena i da je obezbedi od zamene i meanja sa drugom
robom. Ova obaveza postoji na robi koja je predata kontroloru u dravinu i traje od momenta
preuzimanja robe do izvrene kontrole i njenog vradanja naruiocu kontrole.
Da izda certifikat. Kontrola se smatra izvrenom kad kontrolna organizacija izda certifikat.
Certifikat je pisana isprava koja sadri podatke o kontrolisanoj robi ili usluzi; nainu identifikacije robe;
nainu vrenja kontrole; podatke o strankama; mesto i datum kad je izvrena kontrola; oznaenje
draoca robe u momentu vrenja kontrole; nalaz o stanju robe i potpis vrioca kontrole. Po pravnoj
prirodi, ovo je jednostrana izjava vrioca kontrole koja slui kao dokaz o injenicama koje su u njoj
navedene i o utvrenom stanju u pogledu identiteta, koliini, kvalitetu i drugim svojstvima u kome se
nalazila roba ili usluga u momentu izvrene kontrole.
Kod ove, obine kontrole, vrilac je odgovoran samo za strunost i savesnost svog rada. Kod
posebne kontrole sa garancijom on moe da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u
ugovorenom roku. Kontrola sa preuzimanjem garancije se praktikuje, na primer, kod utovara robe u
prevozno sredstvo radi prevoza, kad kontrolna organizacija garantuje da de roba zadrati svojstva u toku
prevoza u odreenom vremenu do istovara u odreenom mestu, to je od znaaja za kupca.
Obaveze komitenta
Da omogudi izvrenje kontrole. Ova obaveza obuhvata sve radnje i mere koje je potrebno da
preduzme naruilac kontrole da bi vriocu omogudio da kontrolu izvri. Obuhvata i obavezu ne samo da
preda potrebne dokumente u vezi sa robom, ved i potrebna uputstva ili instrukcije.
Da plati naknadu. Za obavljenu kontrolu i uvanje robe vrilac ima pravo na ugovorenu, odnosno
uobiajenu naknadu ili proviiziju. Ovo pravo vrioca podrazumeva obavezu komitenta. U praksi se
provizija plada nakon izdavanja certifikata, ali moe i u svakom drugom ugovorenom roku.
Da naknadi nune i korisne trokove. Vrilac ima pravo i na naknadu svih nunih i korisnih
trokova koji su uinjeni za raun naruioca. Pod ovim trokovima se podrazumevaju oni koji nisu
obuhvadeni prethodnom naknadom i njih je naruilac kontrole duan da nadoknadi kontroloru bez
odlaganja.
Pravo zakonske zaloge. Radi obezbeenja ugovorene ili uobiajene naknade i naknade nunih i
korisnih trokova, vrilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.
Uspostavljanje i koridenje zalonog prava je, meutim, mogude samo u sluajevima kada vrilac kontrole
ima dravinu na robi koja je predmet kontrole ili moe raspolagati robom naruioca kontrole.

69. UGOVORI O TURISTIKIM USLUGAMA

Ugovorom o turistikim uslugama obavezuje se davalac usluga sa drugoj ugovornoj strani klijentu,
prui turistike usluge, a druga strana se obavezuje da za to plati nadoknadu.
Predmet ugovora je pruanje turistikih usluga
Vste ugovora: 1) Ugovor o organizovanju putovanja; 2) Posredniki ugovor o putovanju; 3) Ugovor o
angaovanu ugostiteljskih kapaciteta (alotman); - podela po Zakonu o obligacionim odnosima = ZOO. Ova
podela polazi od dva kriterijuma: da je jedna strana uvek turistika agencija i da se navedene vrste ne
mogu regulisati pravilima nekog drugog imenovanog ugovora.
+ 4) Ugovor o prodaji prava vremenskog koridenja turistikog objekta (timesharing)
2

Turistika agencija je privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domadeg ili stranog pravnog lica
koje obavlja delatnost turistikih agencija radi sticanja dobiti.
Izvori prava: Domadi ZOO, Zakon o turizmu, Posebne uzanse o ugostiteljstvu Meunarodni
Meunarodna konvencija o ugovorima o putovanju, Konvencija o odgovornosti hotelijera (Savet Evrope),
Uputstvo Saveta o organizovanom putovanju (EU), u praksi se koriste i opti uslovi putovanja i formularni
ugovori + Organizacija za unifikaciju pravila: Svetska turistika organizacija (spec.agencija UN)
Ugovor o organizovanju putovanja - njime se jedna ugovorna strana - organizator putovanja,
obavezuje da de drugoj strani putniku, pribaviti skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i
drugih usluga koje su sa njim vezane; a druga strana se pri tome obavezuje da de da za to plati
ukupnu cenu.
Dakle, ugovor se zakljuuje izmeu putnika, koji je fiziko lice, i organizatora putovanja, koji je
turistika agencija Sve kombinacije usluga navedene
u ugovoru (prevoz, smetaj odvojeno od prevoza,...) daju se za jednu cenu.
Po Konvenciji o ugovoru o putovanju, da bi ugovor bio meunarodnog karaktera potrebno je da se
mesto poslovanja organizatora (ili redovno boravite) nalazi u jednoj od drava ugovornica.
Predmet ugovora ini paket aranman (paket usluga) pod kojim se podrazumeva skup usluga
povezanih u jednu celinu. Paket moraju da ine najmanje dve usluge za koje se plada jedinstvena
cena, a to su po ZOO prevoz i boravak ili druge sa njima povezane usluge; s tim to po ZOO ako
prevoz nije ukljuen u skup, to se ne smatra organizovanim putovanjem.
Forma ug. U praksi se ugovori najede zakljuuju na osnovu kataloga, broura, programa ili drugog
materijala organizatora u kojima su detaljno opisane usluge i drugi uslovi. Na osnovu ovih informacija
putnik moe zakljuiti ugovor neposredo ili preko posrednika. Ugovor se smatra zakljuenim u
trenutku kada agencija, posrednik, ili putnik primi odgovor o prihvatu- tom prilikom se putniku izdaje

2
Profesor je rekao da ova poslednja vrsta nije bitna i da nam ne treba, a ako nekoga ba posebno zanima, neka
pogleda u knjizi nema mnogo
potvrda o putovanju koja sadri sve podatke o uslugama koje su obuhvadene cenom. Ova potvrda ne
predstavlja ugovor i postojanje i punovanost ugovora ne zavise od nje!
Izvravanje ugovora o org.putovanja karakterie injenica da neke obaveze organizator sam izvrava,
a za druge angauje treda lica = ODGOVORNOST=
1) Za usluge koje sam prua, organizator odgovara po pravilima koja vae za pruanje
konkretne usluge
2) Za usluge za koje su angaovana treda lica postoje dve situacije:
a) teta zbog neizvrenja ili deliminog izvrenja odgovara organizator (u ovom
sluaju trede lice moe odgovarati samo ako su ono i putnik u nekom pravnom
odnosu)
b) teta nastala povodom, usled izvrenja usluge organizator odgovara za izbor tredih
lica, tj. samo ako je izvrio lo izbor
Prava i obaveze organizatora putovanja:
Da prui uslugu; Da titi interes putnika; Obaveza obavetavanja; Obaveza uvanja
poslovne tajne
Prava i obaveze putnika:
Da plati cenu; Obaveza saradnje
+ Posebna prava i obaveze i jednih i drugih po ZOO: pravo zamene putnika drugim licem, povedanje
ugovorene cene, pravo putnika i organizatora da odustanu od ugovora, pravo putnika da odustane od
ugovora i izmene programa putovanja

Posredniki ugovor o putovanju njime se posrednik obavezuje da u ime i za raun putnika zakljui
bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje
omogudavaju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezije da za to plati naknadu.
= Ovde se naglaava uloga posredovanja u prodaji usluga putovaja drugih organizatora putovanja.
Posrednik moe zakljuiti dve vrste ugovora: A) Ugovor o organizovanju putovanja ili
B) Ugovor u pruanju neke druge usluge. U oba sluaja duan je da putniku izda potvrdu, s tim to je to u
prvom sluaju potvrda o putovanju u kojoj mora biti naznaeno da izdavalac nastupa u svojstvu
posrednika, a u drugom sluaju potvrda se odnosi na konkretnu uslugu koju posrednik obezbeuje.
-Predmet ugovora u ime i za raun putnika se pribavlja ili organizovano putovanje ili posebne usluge.
Ug.se zakljuuje kada posrednik prihvati nalog putnika da mu se obezbedi traena usluga.
Pravna priroda: ova vrsta ugovora se u pravnoj teoriji kvalifiku je kao ugovor o mandatu - Tri vrste
odnosa 1) Izmeu putnika i posrednika; 2) Izmeu posrednika i organizatora putovanja; 3) Izmeu
putnika i organizatora putovanja
Obaveze posrednika:
Da zakljuuje ugovore; Da se stara o pravima i interesima putnika
Obaveze putnika:
Da plati naknadu


Ugovor o alotmanu njime se obavezuje ugostitelj da u toku odreenog vremena stavi na raspolaganje
turistikoj agenciji odreeni broj leaja u odreenom objektu, da prui ugostiteljske usluge licima koja
agencija uputi i da joj plati odreenu proviziju, a agencija se obavezuje da nastoji da ih popuni.
Ugovorne strane su hotelska ili druga ugost.organizacija (ugostitelj) i turistika agencija *Ugostitelj je
privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domadeg ili stranog drutva koje obavlja ugostiteljsku
delatnost. Ugovor u alotmanu mora biti zakljuen
u pisanoj formi!
Dve vrste ugovora po ZOO
1. Ugovor o alotmanu sa pravom agencije na odustanak ako u ugovorenom roku poalje
obavetenje o odustanku od koridenja agencija nije duna da plati nadoknadu, ako ne
obavesti u predvienom roku, ugostitelj ima pravo na nadoknadu.
2. Ug.o alotmanu sa obavezom popunjavanja angaovanih kapaciteta ako ne uspe da
popuni angaovane kapacitete, agencija je duna da plati ugostitelju naknadu po
neiskoridenom leaju i danu.
3. Ug.o alotmanu sa pravom opcije turistike agencije (ova vrsta se javlja u meunarosnoj
praksi) agencija moe u odreenom roku obavestiti ugostitelja da de koristiti
kapacitete koji su joj stavljeni na raspolaganje, ili moe obavestiti da nede i tada
ugostitelju ostaju na raspolaganju njegovi kapaciteti i on nema pravo da trai naknadu od
agencije.
Obaveze turistike agencije:
Da nastoji da popuni predviene kapacitete; Obaveza obavetavanja; Da plada
ugostiteljske usluge; Da izda posebnu pisanu ispravu VAUER
Obaveze ugostitelja:
Da stavi na koridenje ugovorene smetajne kapacitete; Da ne mena cene usluga; Da
plada proviziju agenciji
*Tek u toku izvrenja ugovora uspostavljaju se faktiki odnosi izmeu putnika i ugostitelja

70. ZAJEDNIKA PRAVILA ZA UGOVORE O MEUNARODNOM PREVOZU ROBE

Pravila koja se odnose na pravno regulisanje razliitih vrsta ugovora o prevozu u meuanrodnom
prometu, npr. ugovori o: pomorskom prevozu robe, vazduhoplovnom prevozu, prevozu rekama,
drumskom, eleznikom i multimodalnom prevozu robe = izuavaju se u posebnom delu MPP
meunarodno transportno pravo. Vedina izvora su nacionalni, ali postoji velika potreba za njihovom
unifikacijom i harmonizacijom.
Jedna od najznaajnijih razliitosti u ovoj oblasti je izdavanje razliitih prevoznih dokumenata za
pojedine grane saobradaja odnosno vidova prevoza robe - tovarni listovi kod drumskog, eleznikog i
vazduhoplovnog prevoza; konosman kod pomorskog i delimino renog i kod multimodalnog dokument
o multimod.prevozu. ( *Ovi dokum.slue kao dokaz da je odnosni ugovor zakljuen i da je roba primljena
u naznaenom stanju) = postoji tendencija da se prevozne isprave unifikuju i da se za sve koristi
konosoman kao hartija od vrednosti.
Odgovornost prevozilaca
Pitanja odgovornosti su regulisana u konvencijama koje se odnose na pojedinane vidove transporta i
ove odredbe su imperativne prirode.U konvencijama postoji osnovna podela na A) Kopneni saobr.
princip objektivne odgovornosti B) Pomorski saobr. subjektivna
odgovornost (zasnovan ana pretpostavljenoj krivici); Ovo vai i za multimodalni prevoz. U vazdunom
prevozu robe prevozioci odgovaraju prema pravima o specijalnim rizicima koji su povezani sa vazdunim
prevozom, ali njihova odgovornost u osnovi ne zavisi od krivice.
Vrste odgovornosti svi prevoznici odgovaraju za otedenje robe, gubitak robe i zakanjenje u
prevozu
odgovornost je ogarniena na odreene iznose ili limite koji se razlikuju u zavisnosti od prevoza. Razlike
postoje i na primer u pogledu vremena ili perioda u kome prevozioci odgovaraju.


71. UGOVOR O IZVOENJU INVESTICIONIH RADOVA U INOSTRANSTVU

Termin- Izraz investicioni radovi u inostranstvu iz koga je izveden odgovarajudi ugovor se I pored kritike
da je re o ekonomskom a ne pravnom pojmu, uglavnom koristi u domadoj teoriji I spoljnotrgovinskim
propisima dok se u uporednom pravu ovaj ugovor oznaava kao ugovor o graenju .Sintagma investicioni
radovi u inostranstvu potie iz ranijih propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, a prema odredbama
zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, investcioni radovi obuhvataju projektovanje, graevinske I
zanatske radove, inenjerske radove I sve ostale radove I usluge na objektima koje vri odnosno prua
strano lice u republici Srbiji, odnosno domade lice u drugoj dravi. Ako se ima u vidu da je cilj
zakljuivanja ugovora o investicionim radovima izgradnja postrojenja ili realizacija projekta, oni se u
pravnom smislu mogu izuavati u okviru jednog sloenog posla koji se oznaava kao ugovor o
investicionim radovima u kome se kao ugovorne strane pojavljuju naruilac radova I izvoa radova.
Postojanje elementa inostranosti se vezuje za mesta poslovanja investitora I izvoaa investitcionih
radova koja se moraju nalaziti u razliitim dravama.
Izvori prava- Pravila kojima je regulisan ugovor o izvoenju investicionih radova su sadrana u
nacionalnim I u meunarodnim izvorima. Nacionalna pravila su sadrana u optim zakonskim propisima,
kao sto su noviji zakoni o obligacionim odnosima, trgovaki ili graanski zakonici, posebnim
spoljnotrgovinskim propisima I poslovnim obiajima I posebnim zakonskim propisima o gradnji. Drugu
grupu propisa ine oni u kojima su sadrana administrativna pravila u vezi otpoinjanja, gradnje I
koridenje objekta I propisi o samoj gradnji. Na meunarodnom planu su doneti propisi u okviru
specijalizovanih agencija UN kao sto su UNID, UNCITRAL, Evropska komisija za Evropu kao I u okviru
Federacije savetodavnih inenjera FIDIC. U okvira FIDIC-a doneti su opti uslovi sporazuma izmeu
investitora I projektanta.: FIDIC uslovi o graevinskim inenjerskim radovima tzv. Crvena knjiga, FIDIC
uslovi za ugovore za elektromehaniku opremu tzv. uta knjiga I FIDIC uslovi za ugovore klju u ruke sa
fixnom cenom tzv. Oran knjiga.
Crvenom knjigom su regulisani uslovi kod graevinskih radova kao to su mostovi, tuneli, hidrocentrale
gde se radovi obavljaju izvan sedita proizvoaa odnosno fabrike. uta knjiga regulie uslove u sluaju
kada se vedi deo radova izvodi u proizvoakoj fabric I primenjuje se kod gradnje fabrika u koje se
nabavljaju I ugrauju turbine ili generatori. U obe knjige su predvieni inenjeri koji kontroliu I
nadgledaju rad izvoaa. Nakon objavljivanja oran knjige, termin ineenjer je zamenjen sa predstavnik
investitora od koga se oekuje da postupa pravedno I u skladu sa ugovorom. Takoe, nakon objavljivanja
trede knjige, FIDIC je osavremenio prvu I drugu knjigu tako to je dodatno standardizovao zajednike
uslove I objavio standardne forme ugovora u kojima su sadrani: uslovi ugovora za konstrukciju I
izgradnju ili inenjering radova koje je projektovao investitor, uslovi ugovora za fabrike I projektovanje
graevine za elektrine I mehanike fabrike, uslovi klju u ruke ugovora (srebrna knjiga), kratka forma
ugovora(zelena knjiga).
Pojam ugovora- Ugovor o izvodjenju investicionih radova predstavlja takav ugovor u kome se jedna
ugovorna strana, izvodja radova, obavezuje da prema odreenom projektu izgradi u ugovorenom roku
graevinu ili da na postojedem objektu izvri druge graevinske radove, a druga ugovorna strana,
naruilac radova ili investitor, se obavezuje da mu za to plati cenu. To je ugovor kojim se regulie
kompletna gradnja investicionih objekta prema zadatom projektu. Predmet ugovora ini izgradnja
graevine ili druge nepokretne strukture ili njihova znaajna izmena prema projektu investitora.
Bitni elementi ugovora- predmet I cena.
Predmet ugovora ine ugovoreni graevinski ili investicioni radovi koji se mogu sastojati u izgradnji
graevine ili izvoenju drugih graevinskih radova koji moraju biti precizno odreeni u ugovoru odnosno
projektu. Kod ugovora u uem smislu, izvoa se obavezuje da de graditi odreenu graevinu ili samo da
izvede odreene graevinske radove prema projektu koji je dobio od naruioca. Ako izvodja
investicionih radova pored ovih presume I druge obaveze kao sto su expertize, sudije. Investicioni
programi, tehnika dokumentacija Re je o ugovoru u irem smislu. U uporednom pravu se u okviru
ovog sloenog I jedinstvenog posla razikuju tri vrste ugovora, posmatrano po fazama odvijanja posla: o
inenjeringu, nabavkama I izgradnji I putanju u probni pogon. Naziv koji objedinjuje ove tri faze je EPC-
engineering, procurement and construction.
Cena kod ugovora moe biti odrediva za razliku od predmeta koji mora biti jasno odreen. Sloenost
ovog pitanja izraena je zbog velike vrednosti poslova, trajanja ugovora pa cenom treba neutralisati ove
rizike na najmanju meru. U pogledu visine, cena se moze dorediti na dva nacina: po jednici mere
ugovorenih radova ili u ukupnom iznosu za ceo objekat. U praktinoj kalkulaciji kod odreivanja ovih
cena koriste se razliiti mehanizmi balansiranja koji polaze od 4 kriterijuma: trokova plus naknada,
jedinstvene cene, fixne cene I projektovanih trokova.
Ugovorne strane- javljaju se naruilac radova ili investitor I izvoa radova. Izvoenje radova moe da
vri preduzede koje je upisano u odgovarajudi registar za graenje objekta. Investitor je lice koje je
naruilo radove I moe biti svako lice. U meunarodnoj praksi se kao investitori velikih projekata
najede javljaju drave I dravna preduzeda.
Forma ugovora I osobenosti zakljuivanja - ugovor o gradnji mora biti zakljuen u pisanoj formi. Ova
forma potrebna je ne samo zbog zatite javnog interesa I evidencije spoljnotrgovinskih poslova ved I u
cilju zatite interesa ugovornih strana zbog sloenosti ugovora I regulisanja niza detalja kao I zbog
trajanja radova. Meutim, po FIDIC-ovim uslovima, forma nije propisana, pa o njoj odluuju ugovorne
strane. to se tie osobenosti zakljuivanja, one su diktirane zainteresovanodu javnih vlasti za ovaj
posao koja se manfestuje kako prilikom zakljuivanja tako I u toku realizacije ugovora. U fazi pre
zakljuivanja uticaj drava se ispoljava kroz nametanje zahteva ili uslova koji moraju da budu ispunjeni za
zakljuivanje ugovora I kroz postupak javnog nadmetanja koji se mora potovati kod odabiranja izvoaa.
Adminstrativne obaveze pri zakljuivanju ugovora - obuhvataju donoenje odluke o izgradnji
investicionog objekta od strane investitora I pribavljanje odobrenja za izgradnju. Nakon to odluku o
izgradnji na osnovu investicionog programa donese nadleeni organ investitora, investitor je duan da
obezbedi odobrenje za izgradnju. Reenjem kojim se odobrava izgradnja izdaje nadleni organ u mestu
gde se vrse investicioni radovi u skladu sa unutranjim propisima.
Nain zakljuivanja ugovora - javno nadmetanje, objavljuje se oglas gde se pozivaju svi zainteresovani
izvoai da daju ponude, ustupanje investicionih radova putem prikupljenih ponuda gde se ponuda
dostavlja samo kvalifikovanim izvoaima I neposredna pogodba u sluaju investicionih radova manje
vrednosti.
Obaveze izvoaa -Izvoa ima administrativno ili upravno pravne I imovinske obaveze. U prvu grupu
spadaju: prijava poetka radova, da imenuje rukovodioca gradilita, da vodi graevinske knjige I da
obezbedi I uva gradilite. U drugu grupu obaveza spadaju: da proui tehniku dokumentaciju, da izvede
ugovorene investicione radove, da izvri osiguranje radova, da obavetava naruioca o vanijim
okolnostima, da zatiti obustavljene radove, da omogudi naruiocu vrenje nadzora I da plati ugovornu
kaznu I da izgraeni objekat preda naruiocu.
Obaveze naruioca - da pribavi odobrenje za izgradnju, da izvoaa uvede u posao, da vri nadzor nad
izvoenjem radova, da plati cenu.

72. POSEBNI OBLICI UGOVORA O IZVOENJU INVESTICIONIH RADOVA U
INOSTRANSTVU

Posebni oblici ugovora - osim ugovora o graenju postoje I ugovori o projektovanju, isporuci
investicione opreme, montai I demontai, ugovori klju u ruke I ugovori o konslating inenjeringu.
1. ugovori o projektvovanju -.obavezuje se jedna strana da po nalogu druge strane izradi projektno
tehniku dokumentaciju, a druga strana se obavezuje da za to plati cenu. Osnovni predmet obaveze
projektanta se u poslovnoj praksi oznaava kao projekat.
2. ugovori o isporuci investicione opreme- pod investicionom opremom se podrazumevaju maine,
operma I sredstva koja pojedinano ili zajedno ine tehniku ili ekonomsku celinu I koja slue
ostvarivanju nekog ekonomskog ili tehnolokog procesa. To mogu biti maine za fabriku ili za proizvodnu
liniju, generatori, turbine ali I aparati za opremanje raunskog centra, banke ili druge ustanove. Ovako
odreena oprema se razlikuje od robe iz Beke konvencije o meunarodnoj prodaji po tome to se po
pravilu serijski ne proizvodi I to druga strana - kupac, moe uestvovati u njenoj izradi tako to de dati
projekat ili deo materijala, a prodavac se moe obavezati da je montira ili pusti u probni pogon. Ako se
prodavac obavezao samo na isporuku robe bez obzira na to da li je sam proizvodi, re je o ugovoru o
prodaji specificne robe. Ako naruilac daje preteni deo materijala, preovladaju elementi ugovora o
delu..
3. ugovori klju u ruke - kod ovih ugovora izvoa se obavezuje da samostalno obavi sve poslove koji su
potrebni za izgradnju I upotrebu investicionih objekata I da gotov objekat preda naruiocu klju u ruke,
to moze biti izgradnja hidrocentrale, mosta, fabrike U ovom poslu su sadrane obaveze naruioca da
obezbedi projekat, opremu I materijal, da izgradi objekat I da opremu montira I po potrebi pusti u probni
pogon.
4. ugovori o konsalting inenjeringu -.predemet ugovora o konslating inenjeringu je pruanje usluga
znanja u vezi izvoenju investicionih radova ili pojedinih faza pre ili u toku izvoenja radova. Pod
intelektualnim uslugama koje prua inenjer se podrazumeva davanje ideja, izrada projekta, pruanje
saveta I strune pomodi u vezi odabiranja najboljeg ponuaa u izradi ugovora.





73. Ugovor o finansijskom lizingu

Lizing poslovi su nastali kao poseban metod finansiranja u poslovnoj praksi (prvo u SAD). U
pravnom smislu, posao finansijskog lizinga je sloeni pravni posao koji se sastoji od dva ugovora
o isporuci i ugovora o finansijskom lizingu. Oba ugovora zakljuuje davalac lizinga.
Ugovor o isporuci je ugovor koji davalac lizinga zakljuuje sa isporuiocem (proizvoaem)
koga je odabrao primalac lizinga, dok ugovor o fin. lizingu zakljuuje davalac lizinga sa
primaocem lizinga. Davalac lizinga zakljuuje ugovor o isporuci sa isporuiocem predmeta
lizinga koga je odredio primalac lizinga na osnovu koga stie pravo svojine na predmetu lizinga,
prema specifikaciji primaoca i pod uslovima koje odobrava primalac lizinga. Kod ugovora o
isporuci, primalac nije ugovorna strana, ve tree lice, ali koje bitno utie time to odreuje
isporuioca, daje specifikaciju predmeta i odobrava uslove ugovora. Davalac lizinga najee
kupuje predmet lizinga, pa je u tim sluajevima ugovor o isporuci zapravo poistoveen sa
ugovorom o prodaji. Meutim, kako davalac lizinga moe stei pravo svojine i npr. ugovorom o
razmeni, to je ovaj posao u Zakonu o fin. lizingu oznaen kao ugovor o isporuci. Ugovor o
isporuci se razlikuje od ugovora o prodaji i zbog odluujue uloge primaoca kao treeg lica, te
ugovor nema dejstvo samo inter partes. Primalac ima pravo da, ukoliko je predmet isporuke
nesaobrazan, koristi ona pravna sredstva koja stoje na raspolaganju strani iz ugovora, izuzev
raskida ili ponitaja ugovora i zahteva za snienjem cene.
Ugovor o finansijskom lizingu zakljuuje davalac lizinga sa primaocem lizinga, kojim se
obavezuje da na primaoca prenese ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno
vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratama. Differentia specifica ovog lizinga, jeste finansijski aspekt. Finansijski aspekt se ispoljava
kao interes dobavljaa opreme da finansira njeno delovanje davaocu lizinga koji mora biti jai od
interesa za prodajom iste robe, koji zavisi od poreskih pogodnosti i drugih poreskih uslova.
Ostale vrste lizinga: razliita dobra se mogu iznajmljivati i drugim poslovima koja spadaju u
opti pojam lizinga, kao to su direktni i indirektni lizing; kratkoroni, srednjeroni i dugoroni;
terminski, resolving, i lizing sa opcijom kupovine; neto i bruto lizing. Najea je podela na
operativni i finansijski lizing. Posao operativnog lizinga karakterie dvostranost u kome je
davalac lizinga istovremeno i proizvoa, odnosno isporuilac opreme sa kojim primalac lizinga
neposredno zakljuuje ovaj posao. U pitanju je kratkoroni posao, u kome nema pune
amortizacije predmeta lizinga, a davalac lizinga snosi rizik propasti ili zastarelosti.
Pravna priroda ugovora o finansijskom lizingu.
Ugovor o finansijskom lizingu ima najvie slinosti sa ugovorom o zakupu. Predmet lizinga se
daje na privremeno korienje, kao i kod zakupa. Ono to fin. lizing ini razliitim je injenica da
ugovor o fin. lizingu nastaje u sklopu ireg posla koji je oznaen kao posao lizinga. Nastanak
finansijskog lizinga pretpostavlja postojanje ugovora o isporuci, pri emu davalac lizinga ima
ulogu posrednika izmeu proizvoaa i primaoca. Sadrina ugovora o isporuci opredeljuje
pravno dejstvo ugovora o finansijskom lizingu, i obrnuto. Meutim, nakon nastanka, ugovor o
fin. lizingu je pravno samostalan posao u kome u odnosi izmeu ugovornih strana regulisani
posebnim pravilima koje ovaj posao ine razliitim poslom i odvajaju ga od ugovora o isporuci.
Od ugovora o prodaji se razlikuje, iako ima i slinost, po tome to ni davalac ni primalac lizinga
nemaju poloaj klasinih prodavaca i kupaca, ni u pogledu prava i obaveza, ni u pogledu
odgovornosti, odnosno raspoloivim pravnim sredstvima. Ugovor o fin. lizingu se razlikuje od
ugovora o kreditu po tome to davalac lizinga ne samo to praktino omoguava nabavljanje
predmeta lizinga na kredit, ve ima i neke obaveze klasinog prodavca opreme. Ugovor o
finansijskom lizingu je posao graanskog i privrednog prava; klasifikacija zavisi od toga da li se
predmet lizinga koristi za privatne ili profesionalne svrhe.


I zvori prava:
nacionalni izvori su Zakon o finansijskom lizingu i raznim odlukama i uputstvima. Za pitanja
koja nisu regulisana ovim zakonom se primenjuje supsidijarno, ZOO. Na poslove koji imaju
element inostranosti se primenjuje Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Z o deviznom
poslovanju, Carinski zakon, samo ako nisu u suprotnosti sa ZFL.
Meunarodni izvori: U okviru UNIDROIT, Konvencija o me. finansijskom lizingu. Konvencija
se primenjuje kada se davalac i primalac nalaze u razliitim dravama ako su u pitanju drave
ugovornice, ili ako su oba ugovora regulisani pravima drava ugovornica. Za primenu
Konvencije mesto gde se nalazi predmet nije od znaaja. Ugovornice su slobodno da iskljue
primenu Konvencije.

Na ugovor e se primeniti pravo drave u kojoj primalac ima mesto poslovanja, ukoliko drave
nisu ugovorile koje e se merodavno pravo primenjivati, i ne postoje opti principi koji bi
regulisali odreeno pitanje koje nije na izriit nain regulisano Konvencijom.

Konvencija se primenjuje u meunarodnim fin. odnosima. dok se Zakon primenjuje u
unutranjim odnosima, ali se moe primeniti i na poslove lizinga sa elementom inostranosti (kada
je davalac lizinga strano lice). Odredbe Konvencije se mogu upotrebljavati u unutranjim
odnosima, ali kao ugovoreno pravo. to se tie hijerarhije, to zavisi od ustavnih propisa zemalja
koje su ratifikovale Konvenciju (me. ugovori vs. zakoni).

Strane:
Davalac lizinga je lice koje, uz zadravanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na
primaoca ovlaenja dranja i korienja predmeta, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Prema ZFL je to privredno drutvo koje obavlja poslove u skladu sa propisima drave u kojoj je
osnovano, iji novani deo osnivakog kapitala ne moe biti manji od 100.000 evra. Uplata se
vri u dinarskoj protivrednosti, ako je u pitanju domae lice, na osnovu ega dobija dozvolu NBS
za obavljanje poslova fin. lizinga. Propisivanje uslova koje treba ispuniti ima za cilj da sprei
prostor za prevarne radnje. U meunarodnom prometu se mogu pojaviti i specijalne lizing
agencije i bankarske ustanove.
Primalac lizinga je pravno ili fiziko licena koga davalac lizinga prenosi ovlaenja dranja i
korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Isporuilac ili prodavac je lice koje snabdeva ili prodaje predmet lizinga davaocu, i po pravilu ga
odreuje primalac lizinga. U praksi su to proizvoai poznate opreme ili postrojenja.
Predmet lizinga u lizing se mogu davati razliita dobra koja su u Konvenciji oznaena kao
postrojenja, kapitalna dobra i druga oprema. ZFL ih odreuje kao pokretne nepotrone stvari.
Karakteristike finansijskog lizing posla:
1)primalac lizinga specifira opremu i odabira isporuioca, ne oslanjajui se uglavnom na
strunost i sud davaoca lizinga
2)davalac lizinga nabavlja opremu u skladu sa lizing ugovorom koji je zakljuen ili e biti
zakljuen uz znanje isporuioca
3)lizing naknada koja se plaa po ugovoru se izraunava tako to se naroito uzima u obzir
amortizacija cele opreme ili njenog bitnog dela
Bitni elementi ugovora su precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa
primalac, iznos pojedinih rata, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen
(koji mora biti odreen ili odrediv minimalni rok je 2 godine).
Domai ZFL propisuje obaveznu pisanu formu, kao i obavezno upisivanje ugovora, izmene i
dopune, i prestanak, u poseban registar finansijskog lizinga. Upis je duan da obavi davalac
lizinga u roku od 7 dana od dana zakljuivanja.
Nebitni elementi s odredbe o mestu, vremenu i nainu isporuke predmeta, svojini, strani koja je
obavezna da osigura predmet lizinga, i rizicima, trokovima transporta.
Prava i obaveze:
I Obaveze i prava isporuioca: ureene ugovorom o isporuci. a) Obaveza da isporui predmet
lizinga u ispravnom stanju, na nain u vreme i na mestu kako je ugovorom predvieno, osim ako
je ugovorom predvieno da predmet isporui davalac. Na nain ispunjavanja obaveze ili u sluaju
neisporuke ili nesaobrazne isporuke se primenju opta pravila ugovora o prodaji.
b)da prenese pravo svojine na predmetu lizinga davaocu lizinga koje je potrebno kako bi davalac
mogao da prenese ovlaenje dranja i korienja primaocu.
c)Odgovornost isporuioca za materijalne nedostatke, odn. za nesaobraznost isporuenog
predmeta lizinga. Specifinost je u tome to isporuilac odgovara primaocu, iako je zakljuio
ugovor sa davaocem.
d)prava isporuioca osnovno pravo je da od davaoca trai cenu za isporueni predmet.
II Obaveze i prava davaoca: a)da pribavi predmet lizinga pribavljanje opreme podrazumeva
obavezu davaoca da zakljui ugovor o isporuci, obavezu da finansira nabavku opreme i obavezu
da kod nabavke postupi po uputstvima i instrukcijama korisnika lizinga. Osim to je duan da
pribavi tano naznaeni predmet, davalac je duan da se u svemu pridrava uputstava primaoca.
b)da primaocu omogui korienje predmeta lizinga osnovna svrha lizinga je da se pibaviocu
omogui korienje odreene stvari bez njene kupovine. U pitanju je predaja stvari primaocu u
dravinu.
c)odgovornost za pravne nedostatke zatita od evikcije za sve vreme trajanja lizinga vlasnik
ostaje davalac garantovanje da dravina primaoca nee biti uznemiravana od strane lica koja
imaju jai pravni osnov, pravo, osim ako takav pravni osnov nije izveden iz injenja ili neinjenja
primaoca.
d) prava primaoca lizinga primalac je ovlaen da daje instrukcije i uputstva, da daje saglasnost
na ugovor o isporuci, i ima odreena prava po osnovu povrede ugovora, da odri ugovor o
lizingu, da ga raskine i da se koristi ostalim pravnim sredstvima. Ima pravo na ispunjenje
ugovora, na snienje cene, pravo na naknadu tete, i pravo na raskid.
Za povredu obaveze isporuke odgovoran je primaocu isporuilac, a ne davalac.
III Obaveze i prava primaoca:a)da preuzme predmet lizinga, u razumnom roku, ukoliko nije
odreeno ugovorom, b)da koristi predmet lizinga pojaanom panjom, panjom dobrog
privrednika ili domaina, da ga koristi na razuman nain i da ga odrava (osim uobiajenog
habanja - amortizacije), c)da odrava predmet lizinga u ispravnom stanju i da vri potrebne
popravke, d)da osigura predmet lizinga, e)da plaa lizing naknadu u vreme, mestu i na nain
odreen ugovorom o lizingu, f)da vrati po isteklom roku predmet lizinga. Pravna sredstva koja
primaocu stoje na raspolaganju zbog povrede obaveze isporuke od strane isporuioca: naknada
tete, odbijanje prijema, raskid ugovora. Pravo na odlaganje ispunjenja, na povraaj lizing
naknade (u sluaju raskida ugovora), pravo da predmet preda drugom na korienje uz saglasnost
davaoca.
Prestanak ugovora prestaje istekom roka na koji je zakljuen.Ako i nakon isteka primalac
nastavi sa korienjem predmeta, a davalac se ne usprostavi, smatra se da je ugovor produen na
neodreeno vreme.
Ugovor prestaje i kada predmet bude uniten od strane vie sile, te se ne postavlja pitanje
odgovornosti. I putem raskida ugovora.









74. Ugovor o franizingu

Nastao je krajem XIX veka u praksi amerikih kompanija SINGER i GENERAL
MOTORS. Danas ima veliki ekonomski znaaj ne samo u SAD, ve i u drugim razvijenim
zemljama. Prava ekspanzija je nastala posle II svetskog rata. U poetku se davanje franize
uglavnom odnosilo na lance hotela i restorane za brzu hranu, a kasnije je obuhvatao i vrlo
sofisticirane proizvode i usluge. U nekim oblastima u trgovini pojedinim robama, po svom
znaaju potiskuje klasine metode prodaje i distribucije.
Vrste franizing sistema: u amerikoj praksi se pravi razlika izmeu tri vrste franizing
posla:
I Pod jedinstvenim ili direktnim franizingom se podrazumeva sistem u kome franizer direktno
franizira individualne poslovne jedinice (outlets) dajui individualnim primaocima pravo da
posluju koristei franizerovo trgovako ime ili marku na posebnoj teritoriji na kojima pruaju
usluge i trening uz znaajan stepen kontrole nad franizatom
II Viestruki ili sloeni franizing postoji u sluajevima kada franizer jednom trgovcu daje pravo
da osnuje vie franiziranih poslovnih jedinica u okviru odreene teritorije. Ovakav metod se
moe realizovati ugovorom o master franizi i tzv. razvojnim sporazumom i zajednikim
poduhvatom.
III Sporazumom o master franizi franizer daje trgovcu koji je poznat kao subfranizer ili master
franizer ekskluzivno pravo da razvije franizirani posao na datoj teritoriji i da daje pravo drugim
stranama koje su poznate kao subfranizeri da koristefranizirane poslovne jedinice, kao pravo
subfranize.
Kod razvojnog sporazuma o franizi franizer daje ekskluzivna prava drugoj strani da razvija
teritoriju, tako to e lino otvarati jedan broj lokala na toj teritoriji, ali bez prava ovih drugih da
svoje pravo dalje prenose na subfranizante. Posebna vrsta je i franizing o zajednikom
poduhvatu u kome franizer ulazi u zajedniki posao sa stranim partnerom sa kojim deli profit i
rizik i zajedniki upravlja poslovnim poduhvatom.

U pravu EU postoje tri vrste: a)industrijski ili proizvodni koji karakterie pravo franizanta da
proizvodi robu, uglavnom hranu i pie. ili obavljanje nekih faza u tehnolokomprocesu u
proizvodnji po licenci franizera, pa se izjednaava sa ugovorom o licenci. b)kod ugovora o
robnom franizingu franizat prodaje robu sa znakom franizera, odnosno u prodavnicama koje
nose znak franizera ili njegovo poslovno ime ili simbol.c)kad distributeri koji su na odreenom
tritu razvili svoj sistem prodaje i uspostavili mreu, daju pravo drugim nezavisnim trgovcima
da se koriste njihovim imenom i poslovnim metodima, re je o uslunom ili franizingu usluga.
Izvori prava. Meunarodni:Regulisan optim uslovima poslovanja, formularnim ugovorima,
pravnim vodiima, i model zakonom. Evropski kodeks o etici u franizingu je vrlo znaajan.
Nacionalni: Mogu se razlikovati tri pristupa: norme kojima su regulisani odnosi izmeu davaoca i
korisnika franizinga, norme kojima je regulisana obaveza predugovornog davanja podataka, i
administrativne norme o registraciji i odobrenju. Srpski graanski zakonik poseduje pravila o
franizingu.

Pojam: Ugovorom o franizingu se jedna ugovorna strana, davalac franize (franizer),
obavezuje da e drugom licu korisniku franize (franizatu) ustupiti pravo prodaje robe ili usluga
pod posebnim znakom ili imenom franizera, ili pravo da koristi njegov jedinstveni nain
prodaje, a druga ugovorna strana se obavezuje da za to plati naknadu i da se u svom poslovanju
pridrava preuzetih obaveza.
Predmet ugovora o franizingu ini franiza. Pod franizom se podrazumeva pravo na prodaju
robe ili vrenje usluga na ugovorenoj teritoriji na odreeni nain, koji se naziva i provereno
uspeni poslovni koncept ili poslovni format, i pod odreenim franizantovim obelejima
odreenim znacima razlikovanja, kao to su robni ili usluni ig.
Karakteristike posla:pet elemenata: 1) prenos prava i ovlaenja pod pravima koja se ustupaju
se podrazumeva paket prava industrijske ili intelektualne svojine koja se odnose na trgovaku
marku, trgovako ime, know how, znak prodavnice, korisne modele, dizajn, autorska prava, koja
e biti koriena kod preprodaje robe ili kod pruanja usluga. Slinosti distributera i franizera i
jedan i drugi prodaju robu na ugovorenom tritu pod posebnim, povlaenim uslovima. Elementi
ugovora o intelektualnoj svojini se nalaze u pravima koja se odnose na trgovaku marku, ime,
znak, model, dizajn, autorska prava, znanje.
2)obuka primaoca je obaveza davaoca franize, 3)nadzor nad poslovanjem primaoca obuhvata ne
samo kontrolu da li se korisnik u svom poslovanju kree u granicama prenetih prava i obaveza,
ve i pravo franizera da daje instrukcije franizatu., 4)naknada za ustupljena prava takoe
karakterie posao franizinga, koa teretnog posla, s tim to se naknada moe plaati ili kao
naknada za ulazak u lanac ili sistem franzinga ili kao periodino plaanje. 5)na kraju, ugovor
karakterie i samostalno istupanje ugovornih strana i njihova pravna i ekonomska nezavisnost. S
druge strane, u pitanju je odnos poverenja.

Elementi ugovora: Evropskim kodeksom je preporueno da bi ugovorom trebalo regulisati
sledea pitanja: prava i obaveze franizata i franizera, robe ili usluge kojima e biti franizer
snabdevan, trajanje ugovora, uslove plaanja, uslove prodaje, nain korienja ustupljenih prava,
prestanak ugovora, predaja pokretne i nepokretne imovine franizatu nakon prestanka ugovora.
Uredbom 4087 navedena su samo tri bitna elementa: 1)upotreba zajednikog imena ili iga i
jednoobrazni poslovni prostor i sredstva prevoza, 2)prenos know how, 3)odredbe o trajnom
prenosu komercijalne i tehnike pomoi za vreme trajanja ugovora.
Ugovorne strane: davalac franize, franizer, i primalac franize, franizat
Davalac franize je poznati proizvoa robe iroke potronje ili trgovac na veliko, ili preduzee
koje je razvilo i obavlja odreenu vrstu usluge ili prua uslugu na nain koji je iroko prihvaen
ili prepozantljiv.
Primalac franize moe biti pravno ili fiziko lice koje ima status nezavisnog trgovca (privredno
drutvo ili preduzetnik) koje se ugovorom o franizingu obavezuje da e trajno u svoje ime i za
svoj raun prodavati robu i davati usluge.
Forma ugovora: preporuuje se pismena forma, ali nema posebnih propisa koji bi regulisali ovo
pitanje.
Obaveze franizera:
1)da da franizu, da ustupi pravo prodaje proizvoda ili obavljanja usluga i pravo upotrebe imena,
iga, i drugih prava intelektualne svojine, know how, odreena znanja i iskustva. Davalac
franize je obavezan a)da dato pravo ne daje drugim licima na ugovorenom podruju, b)da ne
otvara poslovne jedinice na tom podruju, c)da ne isporuuje robu ili usluge koje su predmet
franize na tom podruju.
Franizer praktino daje na korienje kompletan sistem koji je oproban i spreman za rad. Kao
dobavlja franizer mora garantovati franizatu da e ga snabdevati redovno i dovoljnim
koliinama.
2)pravo franizera na kontrolu poslovanja franizata. I davalac moe traiti od franizera da
prodaje samo njegovu robu, pri emu moe uticati na cene, ali nema pravo da ih fiksira.
Obaveze franizata:
2 grupe one koje se odnose na korienje franize i one koje se odnose na plaanje.
1)U obaveze da prodaje robu ili vri franiziranu uslugu na odreeni nain spadaju: da e
prodavati iskljuivo ugovornu robu davaoca, da nee obavljati slinu privrednu aktivnost izvan
ugovorenog podruja, da e uloiti napore pri prodaji robe ili vrenju usluga koje su predmet
franizinga, da e odravati objekat, poslovni prostor, opremu,i sredstva u skladu sa ugovorom i
standardima, da e uvati kao poslovnu tajnu sve informacije koje mu davalac franize prenese,
da prodaje samo robu koju mu isporuuje franizer ili uz njegovu saglasnost.
2)u obaveze koje se odnose na korienje prava intelektualne svojine spadaju: da titi know how,
ili da zadri reputaciju ili zajedniki identitet franizirane mree, da e sva ustupljena prava
koristiti u samo ugovorenoj poslovnoj jedinici, da koristi znanje i iskustvo dobijeno od franizera
samo u svrhe eksploatacije franize, da informie franizera o povredama prava intel. svojine, da
preduzme akcije protiv prekrilaca, da obavetava franizera o svim steenim iskustvima u
korienju franize.
I sledee obaveze: da primalac ili njegovi lanovi prisustvuju trening kursevima, da davaocu
dozvoli provere, da ne menja mesto ugovorenih prostorija, da plati davaocu deo za reklamiranje.
3) da plati naknadu koja se sastoji iz dva dela: iz tzv. pristupne, kao cene za korienje
pogodnosti sistema i rojaltija koji se obraunava kao procenat od godinjeg obrta i koji se plaa
periodino.
Prava primaoca franize: ima osnovno pravo da vodi posao pod imenom, ili markom franizera, i
da za vreme trajanja ugovora koristi njegove usluge. Mora biti slobodan da robu nabavlja od
drugih franizera koja je predmet ugovora, i koja je ekvivalentna robi koja je predmet ugovora,
franizatu se mora ostaviti mogunost da koristi licencirani know-how i posle prestanka ugovora
ako je postao opte poznat i lako dostupan, i franizer ne sme franizatu odreivati cenu po kojoj
e robu prodavati.
Odgovornosti ugovornih strana: dunost informisanja potpuna dunost davaoca da franizata
u potpunosti informie o predmetu budueg posla posebno u toku pregovora. Prostire se i nakon
zakljuenja ugovora kao dunost davanja saveta.
Trajanje i prestanak: Zakljuuje se na due vreme, od 1 do 25 godina. Oni o franizingu robe se
zakljuuju na krae, oni o uslugama na due vreme. Kod oroenih ugovora istekom roka prestaje
i vaenje ugovora. Kod neoroenih ugovor se moe raskinuti prema optim pravilima
obligacionog prava uz obavetenje o davanju otkaza i nakon isteka primerenog roka.
Ako nije drugaije odreeno, kao merodavno pravo treba uzeti pravo zemlje domaina u mestu
gde se operacija odvija, mesto poslovnog sedita franizata.
Deo vezan za konkurenciju u EU, je na jednoj strani, 276. mislim da je nepotreban za nas, pa
koga zanima nek pogleda u knjigu (govori se o tri grupe klauzula, koje se bezuslovno
izuzimaju iz pravila o konkurenciji, koje se mogu uslovno izuzeti, i one koje onemoguavaju
primenu Uredbe 4087).

75. Ugovor o faktoringu
Ugovorom o faktoringu se jedna strana, faktor, obavezuje da od druge strane, klijenta, otkupljuje
nedospela potraivanja koja klijent ima prema treim licima.
Vrste faktoring posla:
Prema vrsti osnovnog posla: izvozni faktoring i faktoring u ostalim poslovima. Izvozni se
naziva i opti, a faktoring u ostaim poslovima posebni.
Prema pravu na regres faktoring organizacije: pravi i nepravi, odnosno istinski i
prikriveni. Pravi postoji kod ugovora kod kojih faktor nema pravo regresa prema klijentu
ija je potraivanja otkupio u sluaju da otkupljena potraivanja ne moe o dospelosti da
naplati od treeg lica, dunika iz osnovnog posla. Kod nepravog, faktor zadrava pravo
regresa prema svom klijentu u sluaju da o dospelosti ne naplati otkupljeno potraivanje
od treeg lica.
Prema otvorenosti faktoring posla koji se mjeri u odnosu na obavjetenost dunika o
potraivanju: otvoreni i skriveni. Kod otvorenog izvoznik je obavezan da obavjesti
dunika o prenosu potraivanja na novog faktora. Kod skrivenog ne postoji obaveza.
Prema sadrini obaveze koju faktor preuzima F poslovi mogu biti : stari i faktoring o
dospelosti. Kod starih faktor otkupljuje sva potraivanja koja njegov klijent ima u duem
periodu. Kod faktoringa o dospelostim faktor naplauje potraivanja tek po njihovoj
dospjelosti.
Ugovorne strane:
izvoznik ili prodavac robe ili usluga,
faktoring organizacija ili faktor i
kupac ili uvoznik ili primalac, odnosno korisnik usluga (dunik iz osnovnog posla). Mora
biti obaveten o prenosu.
Faktor moe biti svako lice koje ima interese da obavlja ovaj posao i pretpostavlja se da raspolae
znaajnim finansijskim sredstvima.
Klijenti su lica koja imaju valjana nedospjela potraivanja po bilo kom osnovu prema inostranim
licima.
Predmet:
otkup nedospelih potraivanja u duem vremenskom periodu na osnovu okvirnog
ugovora izmeu faktora i njegovog klijenta
Postojea i pojedinana potraivanja
Budua potraivanja
U pogledu ronosti uglavnom kratkorona (90-120 dana). Potraivanja mogu poticati iz
ugovornih odnosa faktorovog klijenta, a ne iz prenosivih hartija od vrednosti.
Izvori: nacionalni i meunarodni.
Nacionalni:
u Engleskoj bio regulisan ve od 1823. godine Zakonom o faktoru (Factor's Act),
u SAD isti zakon postoji od 1889. godine
Autonomni (opti uslovni poslovanja, formularni ugovori)
Meunarodni:
UNIDROIT Konvencije o meunarodnom faktoringu u Otavi maja 1988.
Konvencija se primjenjuje na poslove kod kojih su ispunjeni sledei kumulativni uslovi:
da potraivanja potiu iz ugovora o prodaji robe i usluga, osim robe koja je kupljena za
linu ili porodinu upotrebu ili za potrebe domainstva;
da prodavac kao "dobavlja" i faktorov klijent i "dunik", tj. kupac iz osnovnog posla,
imaju svoja mesta poslovanja (poslovna sedita) na teritorijama razliitih drava
ugovornica. Ako ovaj uslov nije ispunjen, Konvencija e se primeniti ako su i ugovor o
prodaji robe i ugovor o faktoringu regulisani pravom drave ugovornice, u skladu sa
pravilima meunarodnog privatnog prava;
da ugovorom o faktoringu ili ugovorom o prodaji nije iskljuena njena primena.
Iskljuenje se moe izvriti samo u celini. Dravama je, pak, ostavljeno pravo da prilikom
ratifikacije stave rezerve na pojedine odredbe Konvencije.
4 su osnovne funkcije:
1. FINANSIJSKA, faktor je ostvaruje otkupljivanjem nedospjelih potraivanja odmah nakon
to su ona nastala.
2. KREDITNA, klijent otkupom potraivanja odmah dobija gotovinu.
3. DEL CREDERE, faktor otkupom potraivanja od klijenta oslobaa klijenta od rizika da
mu dunik iz osnovnog posla ne plati cijenu.
4. USLUNA, obaveza da se stara o odravanju klijentovih potraivanja, da vodi
knjigovodstvo za raun klijenta i da preduzima druge radnje.
Konvencija o faktoringu kao uslov za svoju primenu zahteva da u konkretnom ugovoru bar dve
od ove etiri funkcije budu izriito navedene, tj. da faktor preuzme bar dve od navedenih
obaveza.
Bitni elementi: predmet, cena, rok dospelosti
Faktoring u uem smislu ini pravni odnos izmeu faktora I klijenta. U irem smislu obuhvata
odnose koji se uspostavljaju izmeu etiri lica: izvoznika, izvoznog faktora, uvoznog faktora i
uvoznika .
Ugovor o faktoringu ima karakter okvirnog ugovora kojim se faktor obavezuje da e u duem
vremenskom periodu koji je odreen ugovorom otkupljivati sva klijentova potraivanja, a klijent
se obavezuje da e u tom periodu sva svoja potraivanja nuditi faktoru . Moe se zakljuiti da je:
u pitanju sloen posao u kome uestvuje vie lica izmeu kojih se uspostavljaju razliiti
pravni odnosi koji imaju elemente ugovora o prodaji prava, ugovora o kreditu i ugovora o
cesiji
u pitanju ugovor sa duim rokom trajanja koji podrazumeva periodinost ispunjavanja. U
pogledu trajanja, obino je u optem ili globalnom sporazumu o faktoringu odreen rok
na koji je zakljuen, kao i klauzula o automatskom obnavljanju ako ga strane ne otkau
pre isteka predvienog roka.
u pitanju okvirni ugovor
Nepravi atipini faktoring: u kome je poverilac ili kreditor faktor organizacija, a dunik ili debitor
je faktorov klijent: zajam, diskont
Kada je u pitanju pravna priroda ugovora o pravom faktoring poslu, miljenja su podjeljena:
1.vrsta zajma sa atipinom obavezom vraanja 2. poseban vid ugovora o prodaji
OBAVEZE KLIJENTA: Da prenese potraivanja.
da potraivanje postoji,
da je pravno valjano i odreeno,
da je prenosivo i
da se za prenos koriste dozvoljeni instrumenti
da garantuje da je potraivanje isto
da obavjetava dunika
to se tie prenosivosti, dozvoljava se prenos kako postojeih tako I svih buduih potraivanja u
globalnu cesiju.
Prema Konvenciji cesija potraivanja sa klijenta na faktora je valjana bez obzira na bilo kakav
sporazum izmeu klijenta i dunika koji bi takvu cesiju zabranjivao, ako drava u kojoj dunik
ima poslovno sedite (mesto poslovanja) nije stavila rezervu na ovaj lan.
OBAVEZE FAKTORA: Da preuzima i isplauje potraivanja.
Obaveza faktora da u duem vremenskom periodu, a ne jednokratno od svog klijenta kupuje
ugovorena potraivanja. Njeno ispunjenje je odreeno, mestom, vremenom i nainom
Mesto, u kome su se dogovorili, po pravilu mesto u kome se nalazi banka kod koje klijent vodi
svoje poslovanje.
Vreme, isplata se vri pre dospea. Moe se ugovoriti okvirnim ugovorom periodino na odreeni
dan, ili u odreenom intervalu za potraivanja koja do tog vremena budu preneta na faktora, ili e
isplaivati svaka faktura nakon to je poalje klijent. Povreda ovako ugovorenog vremena povlai
po optim pravilima obligacionog prava odgovornost faktora za naknadu tete, tj. na plaanje
kamate.
Nain isplate: vae pravila obligacionog prava koja se primenjuju na ugovor o prodaji, ali
prilagoena potrebama ovog posebnog posla
Kod ugovora o pravom faktoringu, faktor ne moe usloviti isplatu otkupljenih potraivanja
njihovom naplatom od dunika iz osnovnog posla niti ima pravo regresnog zahteva prema
klijentu u sluaju da ih o dospelosti ne naplati od dunika iz osnovnog posla, kao i u sluaju da
njihova naplata bude osporena ili umanjena zahtevima dunika iz osnovnog posla.
U odnosu na dunika iz osnovnog posla faktor je izloen riziku neplaanja kako iz komercijalnih,
tako i iz politikih razloga
Pravo:
klijent odgovara faktoru za sve objektivne prigovore na koje dunik ima pravo na
osnovu ugovora o osnovnom poslu u koje spadaju i prigovori poravnanja.
Klijent e biti odgovoran faktoru i u sluaju ako potraivanja za koja je primio
avans nisu slobodna od prigovora dunika.
Izuzeci:
dunik moe da trai povraaj plaene sume ako faktor primljeni iznos za
konkretno potraivanje nije preneo klijentu, ili
ako je faktor platio klijentu u vreme kad je ve znao da klijent nije ispunio svoje
obaveze ili da ih je ispunio sa nedostacima
U pogledu prigovora kompenzacije, duniku je dato pravo da prema faktoru kompenzira sve
zahteve koji su u "bliskoj vezi sa ugovorom", jer se potraivanje prenosi onakvo kakvo je bilo u
vreme prenoenja .







76. Ugovor o forfetingu

U uem smislu: ugovor kojim se jedna strana, forfeter, obavezuje da e od druge strane, klijenta,
bez prava regresa otkupiti uz paualnu naknadu nedospela potraivanja koja su sadrana u
menici.
U irem smislu: kupovina, bez prava regresa prema prodavcu, prava i potraivanja iz postojeih
kratkoronih, srednjoronih i, izuzetno, dugoronih poslova zasnovanih na dunikim
instrumentima, kao i na akreditivnim ili garantnim obavezama, a u izuzetnim sluajevima i
drugih potraivanja koje ima prodavac u vezi sa isporukom robe ili usluga prema kupcu
Izvori: Konvencija UN o ustupanju potraivanja u meunarodnoj trgovini, 2001.
Ugovorne strane: forfeter I njegov klijent.
Forfeteri su poznate finansijske kue koji imaju sredstava I interesa da u duem vremenskom
period praktino kreditiraju klijente. Klijenti mogu biti sva lica koja imaju nedospjela
potraivanja po osnovnom poslu, a na ovaj nain ele da ih naplate prije dospjelosti.
Predmet ugovora
prenos ili prodaja nedospelih potraivanja. Osnov nastanka ovih potraivanja u
principu nije od znaaja, ali su u praksi najee u pitanju potraivanja nastala iz
izvoznih poslova, tj. iz meunarodne prodaje robe ili vrenja usluga.
Da bi potraivanja bila podobna za prodaju-forfetiranje potrebno je da su
nedospela, tj. da do dospea ima jo dovoljno vremena, da postoji dovoljan stepen
apstraktnosti i da za forfetera postoji podnoljivi rizik
Prenos se vri uz paualnu naknadu koju forfeter isplauje izvozniku za otkupljeno potraivanje
(u poreenju sa naknadom kod faktoringa manji, jer su u pitanju srednjorona i dugorona
potraivanja pa su i nedospele kamate i rizik vei).
Sam prenos potraivanja se vri prenosom hartija od vrednosti, a najee menicom koju je
prodavac (izvoznik) po osnovnom poslu zahtevao od kupca (uvoznika).
Odricanje od prava na regres se vri posebnom izjavom. Formu isprave odreuje pravo drave
izvoznika. Dejstvo takve izjave o odricanju je relativnog karaktera. Izvoznik kao trasant ne moe
istai prigovore zasnovane na postojanju posebne isprave o odricanju od regresa protiv treih
savesnih imalaca menice koju je forfeter nakon otkupa prodao na sekundarnom tritu kapitala. U
tom sluaju izvozniku bi se za naknadu isplaenog regresnog zahteva mogao obratiti jedino
forfeteru po osnovu sporazuma o odricanju od regresnog zahteva.
Neki problemi postoje zbog razlika u pravnim sistemima razlozi su: pravno dejstvo obaveza
preuzetih trasiranom menicom i promisornom notom regulisano je razliitim propisima ija se
reenja mogu razlikovati . Tako je dejstvo obaveza akceptanta i izdavaoca promisorne note
regulisano pravom mesta plaanja ovih instrumenta, dok je dejstvo potpisa ostalih meninih
dunika regulisano prema pravu mesta gde su potpisi dati. To praktino znai da e forfeter esto
morati da ispita razliite pravne reime u vezi iste menice ili promisorne note da bi mogao
precizno da odredi karakter i obim svojih prava, kao i prema kojim licima ih moe koristiti
Potpunost prenosa: Poto se prenos potraivanja vri prenosom ili trasirane menice ili promisorne
note, kao apstraktnih hartija od vrednosti, da li su na taj nain automatski preneta sva prava i
obaveze iz osnovnog posla na forfetera, tj. da li je uvoznik iz osnovnog posla akceptiranjem
menice koju je na njega vukao izvoznik i njenom predajom izvozniku ustupio i sva svoja prava i
obaveze po ugovoru, a onda je sve to izvoznik preneo na forfetera .
Opti odgovor na pitanje se mora traiti u odnosu koji postoji izmeu apstraktnih hartija od
vrednosti i osnovnog posla. Osnovno znaenja naela apstraktnosti podrazumeva potpunu
odvojenost menice od osnovnog posla i da se prava i obaveze uesnika u meninom poslu cene
iskljuivo prema sadrini menice . Polazei i od njene funkcije kao sredstva obezbeenja, moe
se zakljuiti da je uvoznik akceptiranjem i predajom menice izvozniku samo garantovao da e
platiti dug, ali da dug nije ugaen.
Forfeting posao u uem smislu, kao odnos zasnovan na kupljenoj menici, i osnovni posao su
pravno nezavisni i paralelno postoje.
To podrazumeva da je potrebno prava i obaveze iz osnovnog posla dodatno preneti na forfetera.
U suprotnom, bez dodatnog prenosa, izvoznik bi mogao i dalje da vri sva prava po ugovoru o
prodaji prema uvozniku, pa i da trai isplatu cene.
Dodatni prenos bi, meutim, prema optim pravilima obligacionog prava o prenosu potraivanja,
znaio da uvoznik prema forfeteru kao novom poveriocu moe isticati odreene prigovore koji su
zasnovani na osnovnom poslu. I u jednom i u drugom sluaju je mogue da svrha forfetiranja
bude izigrana, a prava forfetera ugroena nesavesnim ponaanjem strana iz osnovnog posla
Pravna priroda: Ugovor o fofetiranju kao odnos izvoznika I forfetera predstavlja eskont. Eskont:
u sutini predstavlja ugovor o kupovini specifine robe - nedospelih potraivanja, kao to je bio
sluaj i kod ugovora o faktoringu.
Fofetering- faktoring, eskont
Vrsta potraivanja: Ugovorom o faktoringu se otkupljuju kratkorona potraivanja
Nain prenosa: Kod fofetiranja se prenos prava i obaveza vri putem trasirane menice
jedinstvenim (a ne okvirnim) ugovorom.
Rizik :kod forfetiranja je rizik naplativosti u potpunosti prebaen na forfetera
Odnos forfetera I ustupljenog dunika: To nije ugovorni odnos, ve odnos nastao promenom
poverioca i zasniva se na injenici da je prenos potraivanja ili bio ugovoren u osnovnom poslu i
to nije predviena zabrana prenosa potraivanja. Ustupljeni dunik ima samo obaveze, a forfeter
samo prava. Osnovna obaveza ustupljenog dunika je da forfeteru u svemu isplati cenu iz
osnovnog posla kao to bi to uinio poveriocu forfetisti. Po pravnoj prirodi, obaveza
ustupljenog dunika je obaveza cezusa, kada je prenos izvren cesijom potraivanja, ili obaveza
meninog dunika (akceptanta vuene menice ili izdavaoca sopstvene menice) kada je prenos
potraivanja izvren prema meninom pravu.
Vrste forfeting poslova:
Prema sredstvima obezbeenja budueg potraivanja:
na poslove koji su obezbeeni menicom, bankarskom garancijom, neopozivim
dokumentarnim akreditivom i forfeting knjigovodstvenih ili neobezbeenih
potraivanja.
Kod ugovora o forfetiranju koji je obezbeen menicom, prenos potraivanja se vri prenosom
menice forfeteru.
Menica moe da bude vuena, koju izdaje forfetist i vue je na ustupljenog dunika koji je
akceptira i vraa je forfetisti, ili sopstvena, koju ustupljeni dunik izdaje prema uslovima iz
osnovnog posla. U oba sluaja forfetista postaje remitent menice u kome je sadrano njegovo
potraivanje koje namerava da proda forfeteru. Prodaja potraivanja se vri prenosom menice na
forfetera indosamentom, ali sa klauzulom "bez regresa .
Kod forfetinga knjigovodstvenih potraivanja koja su obezbeena bankarskom garancijom,
neopozivim dokumentarnim akreditivom ili garantnim kreditnim pismom, dobijanjem ovih
instrumenata i stupanjem na mesto korisnika garancije ili korisnika akreditiva ili garantnog pisma
forfeter stie apstraktna potraivanja posebne vrste prema njihovim izdavaocima i na taj nain se
osigurava od prigovora iz osnovnog posla, dok se forfetista obezbeuje od regresnih zahteva.
Navedene instrumente obezbeenja plaanja forfeteru predaje forfetista zajedno sa prenosom
potraivanja ili se obavezuje da ih obezbedi uz prodato potraivanje, mada je njihovo izdavanje
stvarno obezbedio ustupljeni dunik izvravajui svoje obaveze iz osnovnog posla .
Kod forfetinga knjigovodstvenih (neobezbeenih) potraivanja, forfetista prodaje
knjigovodstvena potraivanja tako to daje izjavu kojom garantuje za postojanje potraivanja u
momentu prenoenja na forfetera. I pored toga to je mogue i pribavljanje potvrde od
ustupljenog dunika da potraivanje zaista postoji, za forfetera nije reeno pitanje boniteta niti
mogunosti isticanja prigovora iz osnovnog posla.


77. Meunarodni dokumentarni inkaso
- Pojam: Meunarodni dokumentarni inkaso predstavlja nain ili tehniku plaanja u kome jedno
lice nalogodavaca, daje nalog i ovlauje drugo lice banku, da sama ili preko druge banke
podnese treem licu trasatu, dokumente na naplatu
- Uesnici u poslu dokumentarnog inkasa: U dokumentarnom inkasu uestvuje najmanje tri lica
(meutim u dokumentarnom inkasu koji se koristi u meunarodnom prometu, uestvuje jo jedna
banka kao etvrto lice) :
Nalogodavac-Poverilac iz osnovnog posla koji je prethodio inkasu, koji se
dogovorio sa dunikom da mu cena iz osnovnog posla bude isplaena na ovaj
nain. Nakon to je isporuio robu i pribavio dokumenta, prodavac se obraa banci
sa nalogom da podnese dokumente na naplatu trasatu i ovlaenjem da primi
isplatu od trasata
dostavna banka-Banke imaju razliite funkcije i u zavisnosti od toga se
oznaavaju kao dostvne, prezentujue ili inkaso, ili naplatna banka. Svaki posao
inkasa mora imati dostvnu i inkaso banku. To mogu biti jedna banka-ista banka
obavlja obe funkcije ili dve banke-dostavna banka dobija nalog od poverioca iz
osnovnog posla i po njegovim uputsvima ili sama odabira banku preko koje e
dostaviti dokumenta i pokuati naplatu(inkaso) od transata
trasat-Dunik iz osnovnog posla koji je finansijskom klauzulom u osnovnom
poslu prihvatio obavezu da cenu plati preko neke banke
-Vrste
U zavisnosti od toga kako se vri naplata razlikuju se :
isti i dokumentarni inkaso
Podela je izvrena prema dokumentima na osnovu kojih se vri naplata. Dokumenti mogu
biti:
komercijalni i finansijski
Pod komercijalnim ili robnim dokumentima se podrazumevaju dokumenti koji se koriste u
robnom prometu a koji se odnose na svojinu, otpremu, osiguranje, kontrolu i slino:
fakture, tovarni listovi, konosmani, polise osiguranja, certifikati i kontroli, uverenja o
poreklu i drugi dokumenti koji nisu obuhvaeni pojmom finansijskih dokumenata. U
Jednoobraznim pravilima su podeljeni na finansijske (trasirane i sospstvene menice) i
komercijalne dokumente
Pod finansijskim dokumentima se podrazumevaju trasirane i sospstvene menice, ekovi i
drugi slini dokumenti
Kod obinog ili istog inkasa naplata se vri uz podnoenje samo finansijskih
dokumenata, koje ne prte robni dokumenti. Kod dokumentarnog inkasa naplata se vri
na osnovu podnetih komercijalnih dokumenata koje mogu , ali ne moraju pratiti
finansijski dokumenti
Postoji i podele inkasa na loro i nostro (ne znam koliko je bitna podela, ali ako nekog
zanima-kraj treeg pasusa na 442.str :)
-Funkcije
Dokumentarni inkaso se u meunarodnom prometu koristi kao sredstvo plaanja
obino imeu strana koje imaju poverenja jedna u drugu. Efikasnost dokumentarnog
inkasa zavisi od poverenja koje poverilac ima u dunika, u sluajevima kada je dunik
poznat, odn sposobnosti banke da pronae zainteresovanog kupca, u sluaju kad trasat
nije unapred poznat i odreen.
Inkaso moe sluiti i kao sredstvo obezbeenja. titi interese samo
prodavca(nalogodavca) jer onemoguava kupcu da doe do robe i da je pregleda, pre
nego to otkupi dokument (pr. Kada se reoba prevozi pomorskim putem
Izvori prava: Nacionalni; Meunarodni: URC 522 (Uniform Rules for Collection (1995)
Pravna priroda URC
-Pravni odnosi se uspostavljaju izmeu:
Odnosima u inkaso poslu prethodi odnos izmeu nalogodavca i trasata koji se oznaava
kao osnovni posao-ne ulazi u pojam inkasa, ali objanjava zbog ega se angauju inkaso
banke. To se deava u sluaju kada se u finansijskoj klauzuli ugovorne strane dogovore
da e dunik iz osnovnog posla cenu platiti otkupom robnih dokumenata.
nalogodavca i dostavne banke - Kada banka prihvati nalog, izmeu nje i
nalogodavca se uspostavlja pravni odnos koji se oznaava kao Ugovor o inkasu.
Prihvatanjem naloga i zakljuivanjem ugovora o inkasu dostavna banka preuzima
obavezu da postupi po nalogu, iju glavnu sadrinu ini obaveza da sama ili preko
druge banke podnese trasatu dokumenta na naplatu, da primi novac od trasata i da
ga prosledi nalogodavcu
izmeu dostavne i inkaso banke - Dostavna banka u mestu gde se nalazi trasat
angauje drugu banku sa zadatkom da trasatu podnee dokumenta na naplatu. U
tom sluaju banka na trasatovom mestu ima ulogu prezentacione i inkaso banke i
izmeu nje i dostvne banke se uspostavlja odnos zasnovan na nalogu dostavne
banke, slia odnosu koji postoji izmeu nalogodavca i dostavne banke
izmeu inkaso banke i trasata-Ne uspostavlja se pravni, ve faktiki odnos. Inkaso
banka je obavezna da prema trasatu preuzme sve radnje koje su obuhvaene
pojmom prezentacije(podnoenje) i honorisanja(otkup) dokumenata, ali trasat
nema pravo da to zahteva. Njegovo pravo je izvedeno iz finansijske klauzule i
odnosi se na nalogodavca. Zbog toga, ako inkaso banka ne postupi po nalogu, on
nee moi da tui inkaso banku, ve samo ugovornu stranu iz osnovnog posla,
odnosno nalogodavca iz posla inkasa.
Realizacija inkasa
-Inkaso posao se realizuje podnoenjem ili prezentacijom dokumenata trasatu i njihovim
otkupom. To je postupak kojim prezentujua banka ini dokumente raspoloivim trasatu u
skladu sa instrukcijama
-Realizacija inkasa ili otkup dokumenata trasat moe uiniti na tri naina
1. Predaja uz plaanje-podrazumeva da trasat otkup dokumenata plati u gotovini,
prenosom novanih sredstava sa rauna na raun
2. Predaja uz akcept-znai da trasat za dobije dokumente akceptira menicu koju vraa
inkaso banci
3. Predaja uz ispunjavanje drugih inidbi-podrazumeva obeanje trasata da e na drugi
nain isplatiti otkupljene dokumente
Obaveze i odgovornost banke
Obaveza obavetavanja
Nakon to su dokumenti otkupljeni, inkaso banka je duna da obavesti dostavnu
banku i da joj poalje izvetaj o naplati ili o akceptu zajedno sa naplaenim
iznosom i drugim dokumentima
U izvetaju o naplati se moraju navesti iznos koji je naplaen, trokovi i dabine,
ako postoje i metod raspolaganja sredstvima
Odgovornost banke. Bake koje uestvuju u poslu inkasa dune su da obaveze koje
su preuzele prema svojim neposrednim ugovornim partnerima izvre u skladu sa
naelom dobre vere i razumne panje, i odgovaraju za naknadu tete po
pravilima o subjektivnoj odgovornosti




















78. Pojam i vrste dokumentarnog akreditiva

Korene nastanka neuslovljenog akreditiva bi trebalo traiti u ranom srednjem veku u raznim
oblicima kreditnih pisama, iz kojih su se u angloamerikoj praksi sredinom prolog veka razvili
uslovljeni akreditivi, odakle su preneti u Evropu. Danas se koriste razne vrste uslovljenih
akreditiva u itavom svetu, sa razliitom svrhom a najee kao sredstvo plaanja i obezbeenja
plaanja i kreditiranja.
Kao sredstvo plaanja dokumentarni akreditiv omoguava nalogodavcu (kao duniku iz
osnovnog posla) da korisniku akreditiva (kao svom poveriocu iz osnovnog posla) plati dug u
visini akreditivnog iznosa ne direktno ve preko akreditivne banke.
Kao sredstvo obezbeenja izvrenja ugovornih obaveza dokumentarni akreditiv titi interese obe
ugovorne strane (prodavac je siguran da kupac ne moe preuzeti robu pre nego to je banka
isplatila skreditivni iznos kao cenu iz osnovnog posla, a kupac je siguran da prodavac ne moe
naplatiti cenu pre nego to je isporuio robu koja odgovora ugovorenim uslovima)
Kao sredstvo kreditiranja kupca ili finansiranja celog posla mogu se koristiti akreditivi sa
odloenim plaanjem ili prenosivi akreditivi jer omoguavaju prodavcu da naplati cenu bez
obzira to je ugovoreno plaanje na kredit, zalaganjem akreditiva ili prenosom potraivanja iz
akreditiva.
Pod pojmom akreditiva podrazumevamo svaki sporazum bez obzira na naziv ili opis po
kome jedna banka (akreditivna banka) na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog
nalogodavca ili za svoj raun:
Mora da izvri plaanje nekom treem licu (korisniku) ili po njegovom nalogu, ili
da kaceptira i plati menicu vuenu od strane korisnika, ili
Ovlauje neku drugu banku, da izvri takvo plaanje, ili da akceptira i plati takvu
menicu, ili
Ovlauje drugu banku da negocira, uz podnoenje navedenih dokumehata pod
uslovom da su isti u skladu sa odredbama akreditiva. (l. 2. UCP).
Dokumentarni akreditiv se kao vrsta uslovnog akreditiva moe odrediti kao sloeni pravni posao
u kome se neka banka akreditivna banka na zahtev ili po instrukcijama svog nalogodavca
obavezuje prema trecem licu korisniku akreditiva da mu isplati odreeni iznos novca ako do
odreenog vremena posnese odgovarajue saobrazne dokumente kojima dokazuje da je ispunio
uslove navedene u akreditivu.
Pojam dokumentarnog akreditiva prema UCP (JP) broj 600 - svaki sporazum, bez obzira na naziv
ili opis, koji je neopoziv i kojim se konstituie definitivna obaveza akreditivne banke da honorie
usklaenu prezentaciju. Pod honorisanjem se podrazumeva plaanje po vienju ili preuzimanje
obaveze za odloeno plaanje i plaanje na dan dospea ili akceptiranje menice vuene od strane
korisnika i plaanje na dan dospea.
Posao dokumentarnog akreditivaje regulisan nacionalnim i meunarodnim izvorima.
Mali broj nacionalnih zakona sadri odredbe o ovom poslu. Detaljne odredbe sadri Jednoobrazni
trgovaki zakonik SAD iz 1962. koji je dopunjen 1995. Malobrojnesu odredbe koje su posveene
dokumentarnom akreditivu su sadrane uglavnom u trgovaim I graanskim zakonima. U Srbiji
je (kao I u Grkoj, Meksiku, Libanu, Italiji itd.) posao dokumentarnog akreditiva regulisan je
Zakonom o obligacionim odnosa. U nacionalne izvore spadaju I obiaji.
Od meunarodnih izvora posao dokmentarnog akreditiva je regulisan Jednoobraznim pravilima i
obiajima za dokumentarne akrediitve (UCP 2007, No 600). Kao dopunski izvori koriste se
Meunarodni standardi bankarske prakse (ISBP 2007) za pregled dokumenata, OUP velikih
banaka i meunarodni obiaji.
Prvani odnosi u sluaju prezentacije elektronskih dokumenata regulisani su tzv. elektronskim
Jednobraznim pravilima ili eUCP.
U pravnoj teoriji po pitanju pravne prirode Jednoobraznih pravila postoje 2 stava. Po jednom
Pravila imaju karakter optih uslova poslovanja ili ugovorenih trgovakih obiaja i mogu se
primeniti samo ako su ugovorena. Drugi Pravilima daju karaker obiajnih pravila sa
normativnom snagom pa se njihova primena pretpostavlja ako nije drugaije ugovoreno.
U poslu akreditiva uestvuje najmanje 3 lica: nalogodavac, akreditivna banka i korisnik
akreditiva.
Nalogodavac je prema Jednobraznim Pravilima odreen kao strana na iji zahtev je izdat
akreditiv. To moe biti svako pravno ili fiziko lice dunik novane obaveze koje je osnovnim
poslom preuzelo obavezu da obezbedi akreditiv.
Akreditivna banka je banka koja izdaje akreditiv na zahtev nalogodavca ili na svoj raun.
Korespondentne banke su sve banke, osim akreditivne, koje uestvuju u poslu dokumentarnog
akreditiva. U zavisnosti od preuzetih obaveza to mogu biti nominalne, konfirmirajue ili
avizirajue.
Pod nominalnom bankom se podrazumeva banka kod koje se akreditiv moe realizovati, a ako
je akreditiv rasspoloiv kod bilo koje banke, nominalnom se smatra bilo koja banka.
Konfirmirajua banka je ona koja dodaje svoju konfirmaciju ili potvruje akreditiv po
ovlaenju ili na zahtev akreditivne banke.
Avizirajua banka ima ulogu da avizira ili saopti otvoreni akreditiv korisniku akreditiva.
Korisnik akreditiva je strana u iju je korist izdat ili otvoren akreditiv. To je po pravilu
poverilac iz nekog dvostrano obavezujueg ugovora koji predstavlja osnovni posao.
Dokumentarni akreditivi se mogu podeliti po razlitim kriterijumima.
Prema uslovima pod kojima se ovlaenje koristi bezuslovni i uslovni
Kod bezuslovnih akreditiva naplata akreditivne sume nije vezana za ispunjavanje posebnih
uslova ve je dovoljno samo legitimisanje njegovog korisnika. Kod uslovnih akreditiva korisnik
je ovlaen na naplatu akreditivne sume samo ako ispuni u akreditivu predviene uslove. Ako su
takvi uslovi sadrani u dokumentima ili se dokazuju dokumentima takvi akreditivi se oznaavaju
kao dokumentarni akreditivi, a ako se dokumenta odnose na robu kao dokumentarni robni
akreditivi. Ako se dokumentarni akreditivi koriste u meunarodnom saobraaju i regulisani su
Jednoobraznim pravilima re je o meunarodnim dokumentarnim akreditivima.
Dokumentarni akreditivi se dele prema:
vrstina obaveze: opozivi i neopozivi
Karakteru obaveze korespondentne banke: potvreni i nepotvreni
Nainu honorisanja dokumenata: gotovinski, akceptacioni i negocijacioni
Mogunosti prenosa: prenosivi i neprenosivi
Mogunost deljenja naplate: deljivi i nedeljivi
Ostale vrste: jednokratni i rotativni (revolving), akreditivi sa crvenom i zelenom
klauzulom, standby akreditivi...
Kod neopozivih akreditiva akreditivna banka preuzima vrstu, neopozivu i konanu obavezu
koja se ne moe izmeniti bez saglasnosti akreditivne banke i korisnika.
Kod opozivih akreditiva akreditivna banka preuzima obavezu koju moe u svakom momentu do
prezentacije dikumenata na honorisanje izmeniti ili opozvati bez saglasnosti pa ak i obavetenja
korisnika akreditiva.
Potvreni akreditiv postoji u sluajevima kada se korisniku akreditiva pored akreditivne banke
jo jedna banka (konfirmirajua) na isti nain obavezuje (neopozivo i konano). Potvrivanje se
moe izvriti na jedan od sledeih naina:
akreditivna banka moe zatraiti od konfirmirajue banke da obavesti korisnika o
otvorenom akreditivu i da mu, prilikom prenoenja akreditivnih uslova, stavi do
znanja da i ona sa svoje strane preuzima obavezu potvrivanjem akreditiva, ili
akreditivna banka moe izvetaj o otvorenom akreditivu direktno dostaviti
korisniku, a nakon toga poslati kopiju tog izvetaja konfirmirajuoj banci sa
zahtevom da i ona sa svoje strane potvrdi akreditiv. Nakon toga, konfirmirajua
banka obavetava korisnika da po akreditivu otvorenom od strane akreditivne
banke i sama preuzima neposrednu obavezu
Preutna konfirmacija - ako akreditivna banka u dravi prodavca ne nominuje konfirmirajuu
banku, ali se prodavac dogovori sa lokalnom nominovanom bankom da mu otkupi dokumente
bez prava na regres, ovaj aranman se esto oznaava kao preutna konfirmacija. Ovo nije prava
konfirmacije, jer nominovana banka obavezu preuzima po osnovu posebnog sporazuma sa
korisnikom akreditiva, a ne na osnovu dogovora sa akreditivnom bankom
Gotovinski akreditivi su oni kod kojih je akreditivna banka prihvatila neopozivu I vrstu
obavezu da honorisanje usklaene prezentacije izvri isplatom u gotovini.
Kod akceptivnih akreditiva banka preuzima obavezu da honorisanje usklaene prezentacije
izvri akceptiranjem menace koju je vukao korisnik, koju predaje korisniku akreditiva
Kod revolving akreditiva banka preuzima obavezu da e do odreenog dogovorenog iznosa
obnavljati ili dopunjavati akreditiv nakon to budu isplaivani pojedini iznosi ili da e taj nivo
odravati u odreenom dogovorenom vremenskom periodu.
Kod akreditiva sa crvenom I zelenom klauzulom banka preuzima obavezu da unapred isplati
deo akreditivne sume, pre isporuke robe, na osnovu isprave o uskladitenju robe.
Preneti akreditiv prema Jednoobraznim pravilama znai uiniti ga raspoloivim drugim
korisnicima.
Deljivi akreditiv postoji u sluajevima kada se akreditivna suma naplauje u vie delova
sukcesivno od strane prvog korisnika sve dok u celosti sve dok ne bude isplaen u celosti.
Elektronski akreditivi
U odnosu na klasine papirne dokumentarne akreditive, u elektronskim akreditivima se koriste
tzv. elektronski dokumenti ili dokumenti dobijeni tzv. informacionom tehnologijom na kojima se
nalaze tzv. elektronski zapisi. Pod elektronskim zapisom se podrazumevaju podaci kreirani,
generisani, poslati, prosleeni, primljeni ili sauvani elektronskim putem, kad ga je mogue
autentifikovati u pogledu identiteta poiljaoca i oiglednog izvora podataka koje sadri i da li je
ostao kompletan i neizmenjen, koga je mogue ispitati u pogledu saobraznosti sa odredbama i
uslovima eJP akreditiva



79. PRAVNI ODNOSI UESNIKA AKREDITIVNOG POSLA
Izmeu strana koje uestvuju u poslu dokumentarnog akreditiva uspostavljaju se viestruki
pravni odnosi, gde akreditivna banka ima glavnu ulogu. Posao dokumentarnog akreditiva ima
8 faza:
1. formulisanje akreditivne klauzule u osnovnom poslu
2. obraanje nalogodavca akreditivnoj banci zahtevom da otvori akreditiv
3. akreditivna banka uspostavlja odgovarajue odnose sa korespondentnim bankama koje
uestvuju u akreditivnom poslu
4. korespondentna banka(konfirmirajua ili avizirajua) alje obavetenje korisniku da je otvoren
akreditiv 5
? nema je u knjizi
6. prodavac prikuplja potrebne dokumente nakon to je isporuio robu i podnosi ih nominovanoj
banci 7.
banka odluuje o honorisanju dokumenata
8. nominovana banka alje honorisane dokumente akreditivnoj banci i rambursira se za isplaeni
iznos, a akreditivna banka alje dokumente nalogodavcu
Svi ovi poslovi ine posao akreditiva u irem smislu, dok se pod uem podrazumeva samo pravni
odnos izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva.
Posao povodom koga nastaje akreditiv zove se osnovni posao. Pod tim se podrazumeva svaki
posao u kome ugovorne strane svoje obaveze ne izvravaju istovremeno i u kome se izvrenje
obaveza moe dokazati dokumentima. Osnovni posao sadri akreditivnu klauzulu, a ona
predstavlja klauzulu u osnovnom poslu kojom ugovorne strane izraavaju svoju saglasnost da
finansijsku obavezu izvre putemakreditiva. Akreditivna
klauzula moe da ima znaaj bitnog elementa posla ili karakter odlonog uslova.
Ako dunik iz osnovnog posla ne obezbedi otvaranje akreditiva, kao i kad zbog njegove krivice
ne doe do do isplate akreditiva, bie odgovoran poveriocu zbog ne izvravanja ugovorne
obaveze- plaanja cene.
Osnovni posao obajnjava razloge zbog kojih se dunik iz osnovnog posla obraa kao
nalogodavac akreditivnoj banci sa zahtevom da otvori akreditiv.
*odnos izmeu nalogodavca i akreditivne banke. Ovaj odnos se uspostavlja kada banka prihvati
nalog za otvaranje akreditiva, koji ima karakter ponude za zakljuenje ugovora. Odnos koji se
uspostavlja oznaa se kao ugovor o otvaranju akreditiva. Ovi
ugovorom akreditivna banka preuzima prema nalogodavcu osnovnu obavezu da otvori akreditiv,
da sarauje sa nalogodavcem u postupku honorisanja i da mu prenese otkupljene dokumente, a
nalogodavac se obavezuje da banci na dogovoren nain obezbedi akreditivno pokrie, naknadi
isplaeni akreditivni iznos, plati odgovarajuu proviziju... Ovo je odnos sa obostranom obavezom
saradnje. On se uspostavlja kada korisnik dobije saoptenje da je u njegovu korist otvoren
akreditiv.
*odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva. Uspostavlja se u trenutku kada pisano
saoptenje o otvorenom akreditivu dospe u ruke korisnika.
Pod momentom izdavanja akreditiva smatra se trenutak dospea pisanog saoptenja o
otvorenom akreditivu u ruke korisnika. To saoptenje se naziva operativni akreditiv ili operativni
instrument.
Posledice: odreivanje nastanka obaveze izdavake banke prema korisniku od momenta
saoptavanja akreditiva ima praktini i teorijsku znaaj: 1)
u praktinom smislu momenat nastanka akreditivne obaveze je od znaaja za korisnika jer se
prema njemu odreuje rok vaenja akreditiva u kome je potrebno podneti akreditivne dokumente
na honorisanje. 2) u teorijskom
smislu ovakav nain nastanka akreditivne obaveze upuuje na zakljuak da priroda odnosa koji se
uspostavlja izmeu banke i korisnika nije ugovornog karaktera.
*pravna priroda akreditiva u uem smislu rei. razlikuju se miljenja u teoriji oko pravne
prirode odnosa koji postoji izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva na ugovorna
shvatanja i shvatanja o jednostranom pavnom poslu.
1) shvatanja akreditiva kao jednostranog pravnog posla- ako se u kvalifikaciji ovog odnosa poe
od naina njegovog nastanka onda bi pisano saoptenje o otvorenom akreitivu trebalo tretirati
kao ponudu za zakljuenje ugovora. (korisnik saglasnost daje izriito ili preutno) . Akreditivna
obaveza nastaje jednostranom izjavom volje akreditivne banke.
2) zastupnici ugovornog shvatanja kau da je korisnik svoju saglasnost na davanje akreditiva dao
ranije , u akreditivnoj klauzuli osnovnog posla.
*osnovna naela u akreditivnom poslovanju: naelo autonomije i naelo poslovanja
dokumentima, a ne robom.
1) pod naelom autonomije ili nezavisnosti podrazumeva se pravna odvojenost odnosa koji
postoji izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva od osnovnog posla i od odnosa koji
postoji izmeu nalogodavca i akreditivne banke i ostalih banaka koje uestvuju u poslu
akreditiva. Ovo naelo se ispoljava u materijalno-pravnom i procesno-pravnom smislu. U
materijalno pravnom, autonomija akreditiva podrazumeva postojanje akreditiva kao pravnog
odnosa izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva, i kad osnovni ugovor nije nastao. U
procesno pravnom smislu autonomija akreditiva ima za posledicu da se zabranjenim smatraju svi
prigovori izmeu banke i korisnika koji potiu iz : osnovnog posla,ugovora o izdavanju
akreditiva i ugovora izmeu izdavake i korespondentnih banaka. Cilj prihvazanja ovog naela je
da pojednostavi i ubrza njegovo korienje, jer se odnosi izmeu banke i korisnika cene samo na
osnovu sadrine samog akreditiva.
2) banke posluju dokumentimaa ne robm ili uslugama na koje se dokumenti mogu odnositi.
banke su ovlaene na honorisanje dokumenata, obavezne da odluku o honorisanju donesu samo
na osnovu dokumenata. Realizacija akreditiva se oznaava kao honorisanje. To je radnja kojom
se oznaava poseban nain realizacije prava iz akreditiva. Sama realizacija se sastoji iz
podnoenja dokumenata na pregled nominovanoj banci, ocene njihove usklaenosti sa uslovima
akreditiva i odluke o honorisanju. Honorisanje se moe sastojati u plaanju po vienju,
odloenom plaanju, akceptiranju menice i otkupu menica od strane nominovane banke.












80. STANDBY AKREDITIV

Standby akreditiv je sloeni pravni posao u kome se jedno lice (banka) na zahtev drugog lica
(nalogodavca ili principala) obavezuje da e treem licu (korisniku) na njegov prost ili
dokumentarni zahtev isplatiti odreeni iznos novca, ako nalogodavac ne ispuni obavezu preuzetu
prema korisniku. Ovde je re o asignaciji u kojoj uestvuju najmanje tri lica: nalogodavac,
izdavaka banka i korisnik.
Nalogodavac je pravno ili fiziko lice koje sa izdavakom bankom zakljuuje ugovor o
izdavanju standby akreditiva. U pitanju je dvostrano obavezujui ugovor koji stvara prava i
obaveze prema obema stranama i u ijoj osnovi lei nalog ili mandat nalogodavca da drugom licu
poveri odreeni posao. Osnovna obaveza izdavaoca je da u korist treeg oznaenog lica izda
standby akreditiv u svemu u skladu sa datim nalogom ili zahtevom, dok je osnovna obaveza
nalogodavca da mu za to plati proviziju i da u sluaju realizacije akreditiva nadoknadi isplaeni
iznos. Izdavaka banka je banka koja izdaje ili otvara standby akreditiv, koju odreuje korisnik
akreditiva u osnovnom poslu. Korisnik je lice u iju korist je otvoren standby akreditiv.
U uem smislu se pod standby akreditivom podrazumeva samo odnos izmeu izdavake banke i
korisnika akreditiva koji, po svojoj pravnoj prirodi predstavlja posebnu vrstu jednostranog
pravnog posla sa apstraktnim obeanjem duga. U irem smislu standby akreditiv obuhvata
ukupnost odnosa koji se uspostavljaju izmeu nalogodavca, akreditivne banke i korisnika
akreditiva.
Funkcija standby akreditiva je da isplatom garantne sume iz akreditiva korisniku obezbedi
naknadu tete zbog toga to mu dunik iz osnovnog posla nije ispunio preuzete obaveze. U
ispitivanju zahteva ili dokumenata izdavaka banka je duna da postupa u skladu sa naelima
autonomije, poslovanja dokumentima, a ne robom i sa standardom stroge saobraznosti, kao i kod
dokumentarnog akreditiva.
Dok dokumentarni akreditivi slue kao sredstvo plaanja i korisnik ih moe realizovati samo ako
dokae da je ispunio obaveze iz osnovnog posla, korisnik iz standby akreditiva moe garantni
iznos naplatiti samo ako nalogodavac nije ispunio svoju obavezu. Otuda standby akreditiv ima
svrhu da pojaa ugovornu disciplinu kako bi obaveze bile ispunjene, pa isplaeni iznos ima
karakter naknade tete.
Standby akreditiv je regulisan samo meunarodnim izvorima : UN Konvencijom o nezavisnim
garancijama i standby akreditivima iz 1995. godine, Pravilima za meunarodnu praksu po
standby akreditivima, Jednobraznim pravilima za dokumentarne akreditive i Jednobraznim
pravilima za garancije po pozivu.
Konvencija se primenjuje na meunarodne obaveze ako se mesto izdavaa ili garanta nalazi na
teritorijama drava ugovornica ili, ako pravila meunarodnog privatnog prava upuuju na
primenu prava drave ugovornice.
Osnovnu karakteristiku standby akreditiva ini obaveza koju preuzima izdavaka banka. Obaveza
je definisana kao nezavisno obeanje ili obavezivanje dato od banke ili druge institucije ili lica da
korisniku plati odreeni ili odredivi iznos novca na njegov prost zahtev ili zahtev koji je praen
dokumentima u skladu sa dokumentarnim uslovima obeanja u kojima je naznaeno ili iz kojih se
moe zakljuiti da se plaanje duguje zbog neispunjenja obaveze. Jednobrazna pravila i obiaji za
dokumentarne akreditive se primenjuju na standby akreditive samo ako su izriito ugovorena i u
meri u kojoj se mogu primeniti na standby akreditive. Praksa o meunarodnim standby
akreditivima odrava prihvaenu praksu i obiaje i primenjuje se samo kada je njihova primena
ugovorena.


81. POJAM I VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA

Bankarska garancija je pravni posao kojim jedno lice garant, na zahtev drugog lica i po
njegovim instrukcijama preuzima samostalnu i neopozivu obavezu da treem licu - korisniku
garancije, isplati iznos naveden u garanciji ako ispuni uslove navedene u njoj.
Osnovna podela garancija je na:
1. Uslovne (akcesorne) koje karakterie pravo korisnika garancije da zahteva isplatu iznosa
iz garancije tek ako dokae das u ispunjeni odreeni uslovi koji se odnose na ispunjenje
obaveze iz osnovnog posla.
2. Bezuslovne ( Garancije na poziv ili garancija na prvi poziv ): korisnik garancije moe
zahtevati isplatu na prost zahtev i bez dokazivanja da je dunik iz osnovnog posla ispunio
preuzete obaveze.
Prema Jednobraznim pravilima garancija na (prvi) poziv je svaka garancija, bond ili druga
obaveza plaanja, bez obzira na naziv ili opis, od strane banke, osiguravajue kompanije ili
drugog pravnog ili fizikog lica (garant), koja je data u pisanoj formi, za plaanje odreenog
iznosa po prezentaciji, u skladu sa uslovima preuzete obaveze, pisanog poziva za plaanje i
drugog(ih) dokumenta (dokumenata) kao to je navedeno u garanciji, s tim da je takva obaveza
data:
-na zahtev ili po instrukcijama i uz odgovornost strane (principala)
-na zahtev ili po instrukcijama i uz odgovornost banke, osiguravajue kompanije ili bilo kog
drugog pravnog ili fizikog lica (nalogoprimaca) koje postupa po instrukcijama principala, drugoj
strani (korisniku).
Bankarske garancije na prvi poziv sadre klauzulu bez prigovora (tj. na prvi poziv-koriste se
razliiti pojmovi) koja podrazumeva da banka ne moe prema korisniku isticati prigovore koje
nalogodavac kao dunik moe isticati prema korisniku po obezbeenoj obavezi.
Osnovne karakteristike:
samostalnost u odnosu na osnovni posao i ugovor o izdavanju (podrazumeva se pravna
nezavisnost)
apstraktnost u odnosu na uslove koje korisnik treba da ispuni za naplatu garantne sume
Zato se obaveza garanta definie kao vrsta, neopoziva, apstraktna i nezavisna, a ovakve
garancije se oznaavaju kao samostalne bankarske garancije.
Funkcije bankarkse garancije
1.Osnovna funkcija je sa slui kao sredstvo obezbeenja. Ona prua sigurnost korisniku da e
tree lice, u iju finansijsku sposobnost ima poverenja, isplatiti odreeni iznos novca kao
naknadu tete u sluaju da mu ugovorni partner iz osnovnog posla ne izvri ugovorenu obavezu.
Banka-garant preuzima samostalnu obavezu, ali ona to ini po nalogu i zahtevu nalogodavca i za
njegov raun. Na taj nain je rizik nastanka tete podeljen sa bankom garantom. Prema podeli
na realna i personalna sredstva obezbeenja, bankarska garancija pripada personalnim, jer njena
realizacija zavisi od pouzdanosti banke kao garanta.
Kod meunarodnih bankarskih garancija se podrazumeva da banka garant i korisnik garancije
pripadaju razliitim dravama.
2.Bankarska garancija slui kao sredstvo pritiska na drugu stranu da uredno izvrava svoje
obaveze, kako bi izbegla trokove realizacije garancije.
3.Bankarska garancija je sredstvo finansiranja jer banka garant svojim imenom i poverenjem
praktino odlae ispunjenje novane obaveze ili polaganje posebnog depozita.
4. Kod bankarskih garancija na prvi poziv postoji i funkcija likvidnosti koja podrazumeva da
bankarska garancija omoguava brzu i jednostavnu realizaciju, odnosno vai pravilo plati, pa se
ali.
Izvori prava:
1. Nacionalni: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o deviznom poslovanju i
Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
2. Meunarodni:
Jednobrazna pravila (ugovorna pravila, obavezuju samo ako su strane to
izriito naglasile)
Konvencija o nezavisnim garancijama i standby akreditivima, iz 1995.
godine
Akcesorne garancije su regulisane Jednoobraznim pravilima za ugovorne
garancije iz 1978. godine (Publikacija MTK broj 325) i Jednoobraznim
pravilima za ugovorne bondove (Uniform Rules for Contract Bonds,
URCB), iz aprila 1993, stupila na snagu 1.01.1994. MTK broj 524
Bankarski obiaji
Pod pojmom garancija se u unutranjem i meunarodnom prometu podrazumevaju razliiti oblici
obezbeenja. Ne postoji jedinstven teorijski pojam garancije, zbog ega dolazi do meanja
pojmova garancije, jemstva i dokumentarnog akreditiva.
Bankarski akreditiv - J emstvo
Slinost: Oba posla slue kao sredstva obezbeenja poverioca, od tetnih posledica koje mogu
nastati zbog neizvrenih obaveza osnovnog posla (SVRHA) i oba posla nastaju povodom nekog
ve ranije sklopljenog posla, tj. osnovnog posla, ijem obezbeenju slue (KARAKTER
INIDBE).
Razlike:
Akcesornost: pravna zavisnost jemeve obaveze u odnosu na obavezu glavnog dunika iz
osnovnog posla.
Supsidijarnost:potovanje redosleda za ispunjenjem.Poverilac se mora prvo obratiti duniku iz
osnovnog posla sa zahtevom za ispunjenje, a ako od njega to ne dobije, moe da se obrati jemcu.
Prigovori:Kod bankarskih garancija garant je ovlaen da korisniku garancije uputi lini prigovor
(subjektivni) i prigovor koji proizilazi iz same garancije (objektivni), tako da je pravo na
prigovor ogranieno. Kod jemstva se moe koristiti 5 vrsta prigovora (prigovore koje glavni
dunik ima prema poveriocu, izuzev linih dunikih prigovora; prigovor da se glavni dug moe
osporavati; prigovor da se poverilac moe namiriti prebijanjem potraivanja sa glavnim
dunikom; prigovor prethodne tube; prigovore koje sam jemac ima prema poveriocu)
Vrste (obim)obaveze: Obaveza jemca se u svemu ravna prema obavezi glavnog dunika (moe i
da se smanjuje i poveava), dok je bankarska garancija fiksna, unapred odreena.
Perestanak: jemstvo prestaje automatski kada prestane obaveza glavnog dunika.
Subrogacija: poloaj jemca nakon isplate jemstva. Postoje 2 shvatanja: Ex lege subrogaciju
jemca u prava poverioca jedni objanjavaju time to on ispunjava obavezu glavnog dunika (kao
tuu obavezu), drugi smatraju da jemac ispunjava svoju obavezu, ali "umesto dunika. Kod
garancije pravo na regres nakon isplate garancije je uredjeno ugovorom o davanju garancije.
Bankarske garancije i dokumentarni akreditiv
Slinosti:
U nainu nastanka- tvorevina autonomnog trgovinskog prava.
U funkciji-slue kao sredtva obezbeenja ispunjenja obaveza iz osnovnog posla, s tim to
dok.akreditiv pored toga slui i kao sredstvo plaanja.
U konstrukciji-nastaju povodom osnovnog posla i banka se nalazi u centru tako to preuzimaju
vrste,neopozive i apstraktne obaveze prema korisnicima.
Razlike:
U svrsi korienja-kod dokumentarnog akreditiva podneti akreditivni dokumenti dokazuju da je
ispunjena obaveza (i na taj nain se naplauje cena iz osnovnog posla), dok se podnoenjem
garancije pokazuje suprotno, tj. Da obaveza iz prvog osnovnog posla nije ispunjena (naplauje se
odteta).
Bankarske garancije i standby akreditivi se ne razlikuju, ve je u amerikim bankama
zabranjeno preuzimanje apstraktne ugovorne obaveze i izdavanje garancije, pa se zato koristi
standby akreditiv.
Bankarske garancije i menini aval
Slinosti su u funkciji i pravnoj prirodi, a razlike postoje u izvorima i obimu i nainu ostvarivanja
regresnog prava.
VRSTE:
Prema prirodi preuzete obaveze dele se na kauzalne i apstraktne.Kod kauzalnih garancija
pravno dejstvo i postojanje odnosa izmeu banke garanta i korisnika zavise od dokazivanja ili
osporavanja postojanja kauze. Od korisnika se zahteva da dokae da partner iz osnovnog posla
nije ispunio obavezu.Kauzalne garancije tite nalogodavca od moguih zloupotreba i to je
njihova prednost u odnosu na apstraktne. Kod apstraktnih garancija korisnik moe na prvi poziv i
bez protesta da na brz nain naplati garantni iznos.
Prema nainu realizacije mogu postojati uslovne (moraju se predati posebna dokumenta) i
bezuslovne garancije (nisu odreeni uslovi za naplatu, korisnik moe samo da se obrati garantu
zahtevom za isplatu).

Prema predmetu i privrednoj funkciji:
1.Licitaciona, bid bond ili tender garancija: njom se garant obavezuje da e korisniku
(investitoru,organizatoru licitacije) isplatiti odreen iznos ako uesnik u licitaciji izmeni ili
opozove svoju ponudu za vreme licitacije ili odbije da zakljui ugovor u skladu sa uslovima
ponude.Licitacionom garancijom se pokriva rizik da ponudilac ija ponuda bude odabrana ne
zakljui ugovor sa investitorom i ima za svrhu da investitoru naknadi tetu.
2.Garancije za dobro izvrenje posla obavezuje garant da e na zahtev korisnika isplatiti
odreeni iznos ako nalogodavac ne ispuni obaveze iz ugovornog posla (unoenje klauzule
kompletnosti) ili neurodno ispunjene obaveze (unoenje klauzule o garanciji funkcionisanja).
Najee se koristi kod ugovora o isporuenju opreme.
3.Garancije za vraanje avansa obavezuje garant da e korisnik isplatiti odreeni iznos (avans)
ako nalogodavac ne ispuni obaveze iz ugovornog posla, neuredno ih ispuni i ne vrati primljeni
avans.Meutim, isplata garantne sume se ne vezuje za odbijanje vraanja avansa, ve za
neispunjenje obaveza isporuioca. Posebnom klauzulom se se predvia da se garancija izdaje pre
davanja avansa, ali stupa na snagu nakon prijema avansa.
4.Garancije o zadravanju se koriste kod ugovora o graenju kao sredstvo obezbeenja za iznose
koje investitor plaa izvoau radova na osnovu tzv.privremenih situacija. Investitor nije siguran
da e izgraeni objekat zaista odgovarati uslovima i zato zadrava 5-10% kao svoju
sigurnost.Ako izvoa eli da mu bude plaen pun iznos on obezbeuje garanciju o zadravanju
ijim dobijanjem e se investitor obezbediti da moe da povrati deo novca ako objekat nije
izgraen ili ima nedostatke.
5.Carinske garancije se koriste za poslove privremenig uvoza ili izvoza robe i slui da se
obezbedi plaanje carine u sluaju da se roba ne vrati u zemlju porekla.
Ostale podele:
-potvrene garancije: korisniku se pored izdavake banke na isti nain obavezala jo jedna,
potvrujua banka kojoj se on moe obratiti pod istim uslovima za naplatu garancije.
-back to back garancije se izdaju u sluajevima kada u prometnom lancu uestvuje vie
posrednika.
-sindikalne ili konzorcione garancije: umesto banke garanta javlja se vodea banka koja garantuje
isplatu celog iznosa.
82. Pravni odnosi u bankarskoj garanciji
Posao garancije spada u grupu sloenih pravnih poslova sa apstraktnom i nezavisnom obavezom
(poput meninih poslova ili posla dok. akreditiva) da se radi obezbeenja potraivanja obrate i
oslone na neko tree lice od obostranog poverenja, kome poveravaju ispunjavanje odreenih
poslova, pri emu tree lice dobija razliit pravni poloaj zavisno od preuzetih prava i obaveza.
Bankarska garancija je pravni posao u kojem uestvuju najmanje 3 lica: nalogodavac, banka
garant i korisnik garancije. Izmeu njih se uspostavljaju pravni odnosi koji u ukupnosti ine
posao bankarske garancije u irem smislu (odnos: korisnik-nalogodavac, nalogodavac-garant),
dok se u uem smislu pod bankarskom garancijom podrazumeva samo odnos izmeu banke
garanta i korisnika garancije.
Garancija se izdaje povodom nekog posla (osnovni posao) radi obezbeenja jedne strane,
kasnijeg korisnika garancije, od tetnih posledica neizvrenja ili neurednog izvrenja obaveza iz
tog posla. To se ini klauzulom o izdavanju bankarske garancije u okviru tzv. finansijske
klauzule. Ovom klauzulom jedna ili obe ugovorne strane preuzimaju obavezu da e obezbediti
izdavanje bankarske garancije u skladu sa ugovorenim poslovima. U pitanju je ugovorna obaveza
koja obavezuje kao obligacija rezultata (cilja), ali ijim ispunjenjem strana koja se na to
obavezala izvrava samo deo ukupnih obaveza. U sluajevima kada 1.bankarska garancija ne
odgovara uslovima iz klauzule i 2.kada garancija nije uopte izdata, smatrae se da postoji
povreda osnovnog posla. Klauzula o garanciji odreuje prirodu i sadrinu bankaske garancije ve
u momentu zakljuivanja osnovnog posla i otuda je bitno da ugovorne strane ve u klauzuli o
bankarskoj garanciji postignu dogovor o bitnim elementima garancije.
Pravni odnos izmeu nalogodavca i garanta se uspostavlja u momentu kada garant prihvati
nalogodavev zahtev za izdavanje garancije. Zahtev ima karakter ponude (mada, moe biti
okarakterisan i kao nalog) na koji se garant mora izjasniti (izriito, konkludentnim radnjama ili
utanjem) i to u kratkom roku. Prihvatanjem naloga, izmedju banke i nalogodavca se uspostavlja
pravni odnos koji je oznaen kao ugovor o izdavanju bankarske garancije. On je dvostrano
obavezujui i njime banka preuzima osnovnu obavezu da u korist treeg lica izda bankarsku
garanciju prema uslovima iz ugovora. Obaveza nalogodavca je da plati proviziju, obezbedi
pokrie, odnosno odgovori regresnom zahtevu u sluaju isplate garancije. U sluaju da
nalogodavac nema kod banke sredstva za pokrie, banka mu moe odobriti kredit, a izdata
garancija se oznaava kao nepokrivena garancija.
Ovo spade u poslove sa apstraktnom i nezavisnom obavezom u ijoj osnovi je ideja jednog lica
da se radi obezbeenja potraivanja oslone na tree lice od obostranog poverenja.
Garancije kao samostalni imenovani pravni poslovi nisu regulisani u veini zakonodavstava.
Kada je u pitanju utvrdjivanje osnova pravne obaveznosti (kauza) ovih ugovora, postoje dva
shvatanja: 1.ugovorno, prema kome je za postojanja pravnog posla potrebno da prihvat ponude
bude u pisanooj formi (sto odstupa od prakse), 2.shvatanje garancije kao jednostranog pravnog
posla, prema kome je osnov obavezivanja jednostrana izjava sadrzana u garantnom pismu koje je
poslato korisniku (nije potrebna saglasnost korisnika).
Naelo autonomije. Garancije su po svojoj prirodi odvojene od osnovnog posla i ugovora o
izdavanju garancije. U materijalno-pravnom smislu, ovo podrazumeva da nitavost I
nepunovanost osnovnog posla ili ugovora o izdavanju bankarske garancije ne utiu na
punovanost obaveze garanta po garanciji. Otuda se garancijom pokrivaju rizici neplaanja,
rizicni nepunovanosti osnovnog posla, rizici vie sile, pri emu nije od znaaja da li osnovni
posao nije ispunjen zbog krivice glavnog dunika, prestanka glavnog duga ili nekih drugih
opravdanih okolnosti (kao to su smetnje, privremene zabrane itd.).
U procesno-pravnom smislu prihvatanje naela samostalnosti podrayzmeva zabranu isticanja bilo
kakvih prigovora koji ne potiu iz same garancije (garant ne moe da istie korisniku prigovore
koji prositiu iz njegovog odnosa sa nalogodavcem, npr. kada od njega nije primio pokrie, kada
nalogodavac padne pod steaj itd.)
Bitni elementi garancije su:
- principal( nalogodavac) - lice ciji je zahtev za izdavanje garancije prihvatio garant i sa
njim zakljucio ugovor o davanju garancije. On je istovremeno i ugovorna strana u osnovnom
poslu u kom je preuzeo obavezu da obezbedi izdavanje garancije zbog cega se obraca banci( kod
koje ima otvorene racune,tj.razvijene poslove) posebnim zahtevom- nalogom za izdavanje
garancije ,
- Korisnik garancije - tacno odredjeno lice u ciju korist je izdata garancija,
- Garant - pravno ili fizicko lice koje je izdalo garanciju. To ne mora nuzno biti banka, ali
se u svakom slucaju vodi racuna da to bude poznata i renomirana institucija jer je cest slucaj
bankrotstva,
- osnovni posao u kome je zahtevano izdavanje garancije,
- maksimalni iznos i valuta placanja - taj iznos koji garant duguje po garanciji moze biti
fiksni, ali moze biti i odrediv, a posto se dozvoljava da se obaveza po garanciji isplati i u nekoj
drugoj valuti koja nije u samoj garanciji razlikuju se valuta garancije i valuta placanja,
- rok vazenja i/ili dogadjaj cijim nastupanjem istice vazenje garancije - samo u
odredjenom vremenskom roku je garant obavezan da isplati garantni iznos, a korisnik podnese
zahtev za isplatu. Posebno treba razlikovati rok dospelosti koji mora biti u okviru roka vazenja
garancije a koji se odredjuje ili kalendarskim datumom ili nastupanjem nekog dogadjaja. Cesto se
desava i da dodje do produzenja roka vaznosti.
- uslovi naplate- obaveznost postoji samo prema uslovima koji su navedeni u samoj
garanciji. Najcesce se od korisnika zahteva podnosenje pisanog zahteva za naplatu.
- svaka odredba o smanjenju garantnog iznosa.
Pod realizacijom bankarske garancije se podrazumeva njena naplata, kojom korisnik dobija
naknadu stete koju je pretrpeo, a u iznosu koji je odredjen u garanciji, jer druga strana nije
ispunila obaveze zbog kojih je garancija izdata. Mogucnost naplate se moze vrsiti na: prvi
korisnikov zahtev, na osnovu podnete arbitrazne/sudske odluke, na osnovu dokumenata koje
podnosi treca strana. Koji nacin ce se korisititi zavisi od toga kako je to ugovoreno u garanciji.
Kod placanja na prvi poziv banka je duzna da korisniku isplati iznos na njegov obican poziv ili
zahtev ( razlikuju se dva- prost zahtev i zahtev pracen izjavom o neispunjenju).
Pravo garanta da odbije placanje garancije postoji u slucajevima zloupotrebe ali je problem to sto
to banka tesko moze da otkrije jer ona nije ovlascena da ispituje zahtev korisnika za isplatu a i
ima kratak vremenski rok u kom mora da odgovori na zahtev, tako da je to prepusteno savesnosti
korisnika. Postoje pokusaji da se ovaj problem resi, pre svega inicijativom od strane
UNCITRAL-a pod UN-om.
Garancija prestaje da vazi istekom roka- kalendarskog datuma ili nastupanjem odredjenog
dogadjaja, ukoliko postoje oba onda datumom koji nastupi ranij, a povlaci se podnosenjem pisane
izjave ili same garancije garantu o oslobadjanju od obaveza po garanciji.
Merodavno pravo je mesto poslovanja garanta ili nalogodavca, ako ih je vise onda pravo filijale
koja je izdala garanciju (isto vazi i za sporove).
83. Pojam I karakteristike meunarodnih trgovakih arbitraa

Opti pojam arbitrae ne postoji jedinstveni pojam iz razloga razliitih pristupa
definisanju, pa tako razlikujemo: arbitrau u funkcionalnom smislu (poseban metod ili tehniku
koju koriste arbitri koje su stranke u sporu imenovale i ovlastile da ree sporna pitanja iz
poslovnog odnosa izmeu njih, a svoja ovlaenja zasnivaju na privatnom sporazumu) i
arbitraa u organizacionalnom smislu (ustanove koje su osnovane od privatnih profesionalnih
organizacija i lica sa ciljem da reavaju posebne sporove za koje je ugovorena njihova
nadlenost).
Karakteristike arbitrae 1) poseban nain reavanja sporova: nezavisnost od pravnog
sistema bilo koje drave, nezavisnost od odreenog pravnog sistema, nezavisnost od mesta
reavanja sporova i nezavisnost od mesta finansiranja; 2) odnos prema ostalim institucijama za
reavanje sporova: u odnosu na sudove, arbitrae se razlikuju po tome to je njihova nadlenost
alternativna i zasniva se na osnovu arbitranog sporazuma i arbitrane klauzule, odluke se donose
na osnovu procesnog i materijalnog prava koje su stranke odredile ili na osnovu dobrih poslovnih
obiaja u skladu sa naelima savesnosti i potenja, to reavaju specijalizovane predmete i to su
im odluke konane i obavezujue bez obzira to postoji sudska kontrola rada arbitrae i u zemlji
sedita (ponitajem) i u zemlji van sedita kroz odbijanje priznanja i izvrenja odluke.
Pravna priroda arbitrae miljenja su podeljena u pravnoj teoriji o pravnoj prirodi
arbitrae na: ugovornu, sudsku meovitu i autonomnu ili sui generis teoriju.
Ugovorna teorija osnovno obeleje arbitrae ini sporazum ili ugovor stranaka kojim svoj spor
poveravaju na reavanje posebnom telu, arbitrai. Ugovorom je odreen nain rada i odluivanja
arbitrae, pri emu arbitri deluju kao punomonici stranaka. Punovanost i dejstvo arbitrane
klauzule iz osnovnog pravnog posla ceni se prema pravilu koje vai i za sam ugovor, kao i za
arbitrani sporazum.
Jurisdikciona ili sudska teorija polazi od injenice da je drava ovlaena da kontrolie i
regulie rad arbitraa na svojoj teritoriji, a sudovi su nadleni da tumae i primenjuju pravo.
Strane se mogu osloniti na arbitrau samo u meri u kojoj je to ili izriito dozvoljeno ili je
preutno prihvaeno prema pravu u mestu arbitrae. Arbitri vre kvazi sudsku ulogu i javnu
funkciju, njihova povezanost se naroito vidi u dravama gde su arbitrae osnovane pri
privrednim ili trgovinskim komorama, kao delovima dravnog sistema. Meutm, i pored
povezanosti postoje razlike izmeu arbitrae i redovnih sudova: 1) arbitre biraju stranke, dok
sudije bira drava; 2) kod arbitrae stranke same biraju materijalno pravo i pravila postupka, dok
su kod sudova oni unapred vrsto propisani i ne mogu se birati; 3) na rad suda moe da utie
politiki element, dok je kod arbitrae taj uticaj iskljuen; 4) arbitri su strunjaci za odreenu
oblast, dok sudije primenjuju opta znanja; 5) arbitri tee praktinom znanju, a sud pravilnoj
primeni pravnih pravila; 6) arbitrani postupak je bri od postupka pred sudovima; 7) kod
arbitrae postupak je tajan i odluke se ne objavljuju, dok je kod suda postupak javan, kao i
presude.
Meovita ili hibridna teorija arbitrani sporazum se smatra samo kao instrument za pokretanje
postupka, ali su kasniji rad arbitra i ovlaenja znatno ogranieni elementima javnog prava, to
jest elementima sudske teorije.
Autonomna ili sui generis teorija prirodu arbitrae treba odrediti prema njenom korienju i
svrsi. Na osnovu ovih elementa ne moe se kvalifikovati ni kao ugovorna ni kao sudska
institucija, pa predstavlja sui generis ili autonomnu pojavu. Ovakvo objanjenje polazi od uloge i
naina rada arbitara i karaktera donete arbitrane odluke.

Vrste arbitraa postoje mnogi kriterijumi na osnovu kojih se moe izvriti klasifikacija
arbitraa od kojih su najei sledei:
1) nain reavanja sporova: arbitrae koje sporove reavaju pravnim sredstvima i
vanpravnim sredstvima i metodima)
2) nain organizovanja arbitraa: ad hoc arbitrae (povremene arbitrae od sluaja do
sluaja) i institucionalne arbitrae (stalne)
Ad hoc arbitrae osnivaju se od sluaja do sluaja za reavanje konkretnog spora, ne rade po
unapred utvreenim pravilima postupka i nisu organizovane pri bilo kojim privatnim
ogranizacijama. Sastav, nadlenost i postupak su odreeni sporazumom stranaka.
Institucionalna arbitraa podrazumeva se arbitraa kojom upravljaju posebne arbitrane
institucije po ijim pravilima arbitraa radi, najee se organizuju pri privrednim ili trgovakim
komorama. Imaju svoj stalni arbitrani aparat (sekretarijat i ustaljena pravila postupka kao i liste
arbitara). Ameriko udruenje za arbitrau, Meunarodni centar za reavanje investicionih
sporova, Meunarodna trgovinska komora iz Pariza, Londonski sud meunarodne arbitrae.
Postoje i regionalne institucije kao to su trgovake komore u vajcarskoj, Singapuru, Kini,
Rusiji... U Srbiji je to Privredna komora Srbije.
3) Domae i strane arbitrae oko ove podele ne postoji saglasnost, osporavano je ovo
shvatanje iz razloga da se arbitrae ne mogu deliti jer nisu javne institucije, pa samim tim ne
mogu biti vezane za posebnu dravu. Meutim, statutarne odredbe pojedinih arbitraa su
zasnovane na nacionalnim propisima to ih ini povezanim sa nacionalnim pravnim poretkom,
dok druge rade prema meunarodnim pravilima. Kao kriterijumi za odreivanje nacionalnosti
arbitrae i razlikovanje domaih od meunarodnih, navode se geografski (podrazumeva se mesto
donoenja arbitrane odluke, teritorija gde se odluka izvrava, merodavno pravo koje je
primenjeno i nacionalnost arbitara) i proceduralni (procesno pravo koje je primenjeno u
postupku i prema kome se odreuje pripadnost arbitrane odluke konkretnoj domaoj ili stranoj
dravi).
Meunarodne arbitrae kao vrsta arbitrae koja postoji da bi obuhvatila one arbitrae koje se
ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih vrsta. Izdvajanje ove vrste arbitrae je izvreno prema
kriterijumu postojanja elementa inostranosti ije se postojanje moe utvrditi na tri naina: 1)
prema objektivnom kriterijumu (predmetu spora, postupku ili organizaciji); 2) prema
subjektivnom kriterijumu (pripadnosti stranaka); 3) meovitom kriterijumu (kombinacijom
navedenih kriterijuma).

MEUNARONE TRGOVINSKE ARBITRAE
Pojam karakterie ih postojanje meunarodnosti i trgovaki karakter, pod ovim pojmom se
podrazumeva svaka arbitraa za reavanje meunarodnih trgovakih sporova koja ne pripada
jednom internom pravnom sistemu ili arbitraa u kojoj kao arbitri mogu uestvovati i dravljani
drugih drava, a ne samo oni koji su dravljani drave gde se nalazi sedite arbitrae.
Prema odredbama Evropske konvencije o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai koja je potpisana u
enevi 1961.g. propisano je da e se odredbe Konvencije primenjivati na arbitrane sporazume
zakljuene u cilju reavanja nastalih ili buduih sporova koji mogu poizai iz poslova
meunarodne trgovine izmeu fizikih ili pravnih lica.
Kao osnovni kriterijum meunarodnosti uzima se sedite koje su stranke imale u vreme
zakljuenja arbitranog sporazuma.
Meunarodni karakter spora element meunarodnosti postoji ako se u sporu koji se iznosi
pred arbitrau javlja element inostranosti, koji se moe pojaviti u subjektu, objektu i u pravima i
obavezama.
Prema odredbama lana 1 UNCITRAL Model-zakona o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz
1985.g. meunarodnom se smatra arbitraa:
1) Ako strane u arbitranom sporazumu u vreme sklapanja sporazuma imaju svoja sedita u
razliitim dravama;
2) Ili se jedno od sledeih mesta nalazi izvan dravee u kojoj strane imaju svoja poslovna
sedita;
3) Mesto arbitrae koje je odreeno u arbitranom ugovoru ili je u skladu sa tim ugovorom;
4) Bilo koje drugo mesto u kome treba da se izvri neki bitan deo obaveze koje proistiu iz
trgovakih odnosa;
5) Ako su se stranke izriito sporazumele da se predmet odnosi na vie zemalja.
Trgovinski karakter spora- kod meunarodnih trgovinskih arbitraa sporovi su odreeni kao
trgovaki ili trgovinski, to podrazumeva da su one nadlene za reavanje sporova iz
meunarodnih trgovakih poslova. UNCITRAL upuuje da pojam trgovinskog spora treba
iroko tumaiti tako da obuhvati predmete koji nastaju iz svih odnosa trgovake prirode, bez
obzira da li su ugovorne prirode ili nisu. Kod nas opti pojam trgovakog posla odreen je u
Zakonu o obligacionim odnosima.
Vrste: delokalizovane i transnacionalne arbitrae.
Delokalizovane arbitrae pod njima se podrazumevaju arbitrae koje su potpuno odvojene od
prava u kome se nalazi sedite arbitrae, u smislu da nemaju potrebu da trae pomo od lokalnih
sudova. Njihova delokalizacija se ogleda u mogunosti da odluuju u bilo kom mestu, pa mesto
osnivanja slui samo kao fikcija. U ovu kategoriju spadaju i elektronske online arbitrae kao i
asinhrone offline arbitrae (ne postoji fiziko sasluavanje stranaka, niti arbitraa ima fiziko
sedite).
Transnacionalne arbitrae to su one arbitrae u kojima se ne primenjuje nijedno nacionalno
pravo, ve lex mercatoria, kao vanpravne i anacionalne standarde koji se mogu oznaiti kao
transnacionalno trgovako pravo.





















84. ARBITRANI SPORAZUM
Arbitrani sporazum je ugovor kojim stranke svoje nastale ili budue imovinsko-pravne
sporove poveravaju na reavanje odreenoj arbitrai. Njime se iskljuuje nadlenost dravnog
suda i istovremeno konstituie nadlenost arbitrae. Arbitrani sporazum odreuje takoe i
arbitrani postupak i merodavno pravo koje e biti primenjeno u postupku odluivanja. Po
pravnoj prirodi, re je o privatno sporazumu kao sporazumu izmeu lica ili tela koja deluju u
privatnom svojstvu, ali u delu saglasnosti o postupku ini i predmet javnog prava.
Sa aspekta zasnivanja nadlenosti i svrhe arbitrae, arbitrani sporazum predstavlja konstitutivni
akt, odnosno pretpostavku nadlenosti meunarodne trgovinske arbitrae i osnov za izuzimanje
dravnog suda u materiji van iskljuive sudske nadlenosti jer ima znaaj procesne smetnje. Ali,
ako tuilac podnese tubu redovnom sudu, umesto arbitrai, a tuenik ne istakne prigovor
nadlenosti, ugovor o arbitrai je praktino stavljen van snage.
Arbitrani sporazum mora biti u pisanoj formi. Pravilo je da postoje izriiti sporazumi o arbitrai,
iako se nadlenost arbitrae moe ispostaviti i na preutan nain bez izriitog sporazuma.
U cilju poveanja veeg stepena efikasnosti i brzine reavanja sporova mnoge arbitrae
preporuuju strankama da pri ugovaranju osnovnog pravnog posla unesu arbitranu klauzulu.
Ovo preporuuje i Pravilnik o Spoljnotrgovinskog arbitrai pri Privrednoj komori Srbije.
Arbitrani sporazum se moe javiti u dva oblika: kompromisne klauzule i kompromisa.
Kompromisna klauzula je oblik arbitranog sporazuma koji je sadran u tekstu osnovnog posla
kao posebna klauzula, ili kao aneks osnovnog ugovora. Ona je i najei oblik arbitranog
sporazuma i stavlja se u ugovor imovinske-pravne prirode , kao njegov deo, prilikom zakljuenja
ugovora, kao posebna klauzula, kojom se ugovara nadlenost arbitrae za sve eventualne budue
sporove koji bi mogli proistei iz konkretnog ugovornog odnosa. U teoriji se oznaava i kao
ponona klauzula jer se o njoj pregovara na kraju, obino u pono, ili u ranim jutarnjim satima.
Arbitrana klauzula moe biti sadrana i u drugim dokumentima vezanim za izvrenje osnovnog
pravnog posla, kao to su robni dokumenti, itd.
Kompromis je drugi oblik arbitranog sporazuma koga stranke zakljuuju kada je njihov ugovor
ve doao u krizu i kada spor o pojedinim problemima u vezi sa izvrenjem ugovora ve postoji.
Kompromisom se stranke dogovaraju da jedan ve postojei i individualno dreen spor iznesu
pred arbitrau koju u tom cilju formiraju. U takvoj situaciji strankame je lake da sastave
kompromis, nego kompromisnu klauzulu , jer su im poznati mnogi detalji spora.
Bitni elementi ili valjanost arbitranog sporazuma. Bitni elementi arbitranog sporauma su oni
bez kojih nema valjanog sporazuma, i bez kojih se ne moe pokrenuti arb postupak. Elemente arb
sporauma odreuju merodavni izvori. Tako su NJujorkom konvencijom iz 1958. Godine, drave
ugovornice obavezane da kao valjani arb sporaum priznaju samo onaj koji ispunjava sledee
zahteve:
a) da je sainjen u pisanoj formi, b) da se odnosi na postojee ili budue sporazume, c) da sporovi
potiu iz definisanih pravnih odnosa, bez obzira da li su ugovorne ili druge prirode, i d) da se
odnose na pitanja koja mogu biti reavana pred arbitraom.


Kasnije su ovim zahtevima dodata jo dva koja se odnose na priznanje i izvrenje arbitranih
odluka, a odnose se na to da:
a) stranke u arbitranom sporazumu moraju prema merodavnom pravu imati pravnu sposobnost, i
b) arb sporazum mora biti pravno valjan prema pravu koje su strane odabrale ili, ako to nisu
uinile, prema pravu zemlje gde je doneta odluka.
U domaem Zakonu o arbitrai sadrina arb sporazuma je odreena tzv. negativnim pristupom,
tako to je propisano da se sporazum smatra nitavim ako:
a) vrste sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitrau, b)nije zakljuen u formi propisanoj
zakonom, c) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zakljuenje i d) je
zakljuen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Saglasnost stranaka o nadlenosti arbitrae za reavanje spora postoji ako su stranke jasno
izrazile svoju volju da njihov spor bude reevan pred odreenom arbitraom. Volja za zasnivanje
arbitrane nadlenosti mora biti formulisana nedvosmisleno i u pisanoj formi. Pisana forma se
zahteva prema svim navedenim meunarodnim konvecnijama kao i u Model zakonu, ali se
tumai dosta iroko. Opti stav je da stranke ipak ne moraju potpisati pisani sporazum.
Sporazum o arbitrai smatra se zakljuenim i ako se stranke u u pismenom ugovoru pozovu na
drugo pismeno koje sadri sporazum o arbitrai (opti uslovi za zakljuenje pravnog posla, tekst
drugog ugovora), ako je cilj tog tog povezivanja da sporazum o arbitrai postane sastavni deo
ugovora. Arbitrani sporazum moe postojati i kad je ugovor deo serije ugovora izmeu istih
strana od kojih je u veini bila sadrana arbitrana klauzula. Meutim, ne smatra se da postoji
saglasnost ako je u osnovni posao ukljuena i trea strana.
Smatra se da psotoji sporazum o arbitrai i ako tuilac pismenim putem pokrene arbitrani spor, a
tueni izriito prihvati arbitrau i s tim se saglasi u pisanoj formi ili u izjavi na zapisniku na
roitu.
Drugim zahtevom je odreeno da se ovako shvaena saglasnost stranaka o nadlenosti arbitrae
mora odnositi na postojee, ve nastale sporove, ili na budue sporove koji e tek nastati. Ovaj
zahtev ima za cilj da ugovorne strane odrede predmet svoje saglasnosti da arbitrai
poveravajuda rei konkretni postojei spor ili da reava budui ili budue sporove.
Trei zahtev je u Njujorkoj konvenciji formulisan kao definisan pravni odnos, pod kojim se
poddrazumeva obaveza da se odredi pravni odnos iz koga je nastao spor, ali i da se definie
sporno pravno pitanje i njihova povezanost. Po pravilu su to ugovorni odnosi obuhvaeni
osnovnim poslom, iako Njujorka konvencija ne ograniava pravo stranaka da pred arbitrau
iznesu i sporove iz vanugovornih odnosa.
U pogledu konanosti arbitrane odluke, arb sporazumom se moe iskazati i volja stranaka da
arbitranu odluku smatraju konanom ime se iskljuuje eventualna intervencija suda.
U pravnom smislu arb sporaumi su odvojeni od osnovnog ugovora ak i kada su u njima
sadrani, tako da nepunovanost osnovnog ugovora ne utie na njihovu pravnu sudbinu. Sa druge
strane, arbitri su nadleni da sami odluuju o svojoj nadlenosti, odnosno da li je osporeni arb
sporazum punovaan, to se oznaava kao princip Kompetenz-Kompetenz ili kompetencija za
kompetenciju.
Arbitrabilnost predstavlja uslov punovanosti arb sporazuma i njegovu pogodnost za arbitrani
nain reavanja. Drugaije reeno, da bi mogao da se primeni, arb sporazum mora predstavljati
ne samo saglasnost stranaka, ve mora biti i zakonit. U generalnom smislu, arbitraa se moe
ugovarati samo za sporove u kojima se stranke mogu nagoditi u vezi sa pravima kojima mogu
slobodno raspolagati.
Kriterijumi na osnovu kojih se ceni arbitrabilnost su razliiti u pravnim sistemima i mogu se
podeliti na one za ocenu subjektivne i za ocenu objektive arbitrabilnosti.
Subjektivna arbitrabilnost se postavlja u sluaju kada postoji sumnja da li je neko lice ovlaeno
da ugovori arbitrano reavanje spora, s obzirom na status ili funkciju.
Kod objektivne arbitrabilnosti se postavlja pitanje da li je o predmetu spora koji iznet pred
arbitrau arbitraa ovlaena da odluuje. Prilikom ocene objektivne arbitrabilnosti sud
primenjuje svoje shvatanje meunarodnog javnog poretka, dok arbitri o tome donose odluku na
osnovu shvatanja meunarodnog javnog poretka imajui u vidu postupak priznanja i izvrenje
arbitranih odluka.
O pitanjima arbitrabilnosti se odluuje na osnovu merodavnog prava koje, zavisno od mesta gde
se odluuje i od faze postupka, moe biti razliito, jer tribunali primenjuju razliite kriterijume za
njegovo odreivanje u odnosu na sudove. U svakom sluaju o tome e se odluivati ili prema
nacionalnim propisima ili prema meunarodnim.



















85. Arbitrana odluka
Arbitrana odluka predstavlja kraj arbitranog postupka i donosi se nakon to su u potpunosti
razjanjene sve sporne injenice i nakon to je zakljuena rasprava.
Meutim, naziv arbitrane odluke se koristi u dvostrukom znaenju, poto arbitri donose dve
vrste odluka:
meritorne
procesne
- njima se upravlja postupkom arbitre i nazivaju se zakljucima ( u sudskom postupku to
su reenja)
- zakazuju se ili odlau roita, odreuje izvoenje pojedinih dokaza
- okonava se sam arbitrani postupak ( kada se arbitraa oglasi nenadlenom za
reavanje odreenog spora ili kada se usvoji prigovor stranke da se radi o ve
presuenoj stvari).
Prema Pravilniku o spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj komori Srbije, arbitranu odluku
donosi vee, veinom glasova, u pisanoj formi.
Odluka sadri:
datum i mesto donoenja
imena arbitara / arbitra pojedinca
imena / nazive stranaka
predmet spora
injenino stanje spora
obrazloenje
rok u kome odluka treba da se izvri.
Obavezno sadri pitanje trokova arbitranog postupka i odreuje koja stranka i u kojoj meri e
ih snositi. Moe se obajviti samo uz pristanak stranaka.
Vrste
1. konane
2. privremene
3. delimine
4. odluke u sluaju odsutnosti jedne stranke
5. odluke u sluaju poravnanja
1. Konana arbitrana odluka
Odluka kojom se postupak arbitrae zavrava odluivanjem o meritumu spora (presuda u
sudskom postupku).
- mora reiti sva sporna pitanja iz ugovora ili odreenog poslovnog odnosa, zbog ega su se
stranke i obratile arbitrai i osnovale vee.
- odluuje se o osnovanosti postavljenog zahteva, njegovoj visini, sporednim potraivanjima i
trokovima arbitrae.
- tubeni zahtev usvaja ili odbija.
- moe biti kondemnatorna, deklaratorna i preobraajna ( iste karakteristike kao kod sudskih
presuda).
- najvanije svojstvo: postaje obavezjua za stranke koje su se podvrgle postupku arbitrae.
- konana je, a to znai da:
- protiv nje se ne moe izjaviti alba
- obavezujua je izmeu stranaka kao res iudicata
- stranke su spremne da donetu odluku prihvate i izvre.
2. Delimina arbitrana odluka
Donosi se ako je u postupku za konanu oduku sazrelo samo jedno od sponih pitanja. Njome se
moe odluivati o nadlenosti arbitrae, primeni merodavnog prava, odgovornosti i bio kom dr.
odg. spornom pitanju, a moe predstavljati i uslov za nastavak postupka. Pravo arbitara da
donose ovu odluku moe poticati iz merodavnog prava ili ovlaenja stranaka.
3. Privremena (preliminarna) odluka
Njome se ne reava neko konano pitanje, pa ostaje na snazi dok je ne zameni konana arbitrana
odluka ili dok ne bude prihvaena konanom arbitranom odlukom. Donosi se iz razloga
ekonominosti i racionalnosti, naroito kada se tako olakava i ubrzava donoenje kon. odluke.
Ona moe biti i kon. odluka npr. kada reava o nadlenosti arbitrae.
* Meuodluka utvruje osnovanost postavljenog tubenog zahteva, ali se donoenje odluke
o njegovoj visini ostavlja za kasnije. Opravdanje: stranka protiv koje je doneta moe realnije da
sagleda svoje izglede u nastavku postupka.
4. Odluka u sluaju odsutnosti jedne stranke
Donosi se ako jedna stranka odbije da se pojavi pred arbitraom ili da uopte uestvuje u
postupku. Poto bi to moglo da dovede do blokade postupka i da onemogui arbitre da donesu
kon. odluku, ime bi dr. strana bila onemoguena da ostvari svoja prava, u izuzetnim sluajevima
se moe doneti ovakva odluka.
Pitanje kada jedna stranka ne uestvuje u postupku se uglavnom reava u praksi najee su to
sluajevi kada stranka odbije da imenuje arbitra, ne odgovori na tubu u odre. roku, ne pojavi se
na zakaz. raspravi.
Po ve pomenutom Pravilniku, ove odluke su zabranjene.
5. Odluka na osnovu poravnanja stranaka
Po odredbama Pravilnika o STA poravnanje se unosi u zapisnik koji pored arbitara potpisuju i
stranke. Konstatuje se u vidu odluke, bez posebnog obrazloenja. Smatra se zakljuenim kada
stranke nakon proitanog zapisnika o poravnanju potpiu isti. Izjednaeno je sa sud. poravnanjem
po dejstvu. Izvrava se kao i a.o. doneta u redovnom postupku, a sa stanovita Njujorke konv. o
priznanju i izvrenju stranih a.odluka se ne razlikuje od ostalih.
Forma
Forma i sadrina arbitranih odluka jesu konstitutivni elementi bez kojih odluka ne proizvodi
pravno dejstvo izmeu stranaka i ne moe da se prinudno izvri, a nedostaci po ovim pitanjima
mogu dovesti do ponitenja u mestu arbitrae ili biti razlog zbog koga e se odbiti priznanje ili
izvrenje u mestu u kome se ono trai. Forma arbitranih odluka je u osnovi odreena arbitr.
sporazumom i merodavnim procesnim pravom arbitara, koje su stranke i arbitri odredili za
voenje postupka. Ne postoji jedinstveno shvatanje u pogledu forme. Upadljive su razlike izmeu
kontinentalo evropskog i anglosaksonskog prava kod prvog se uglavnom propisuju elementi
forme a.o., a drugo se sve vie pribliava kontinent. reenjima, mada je u poetku bilo veoma
liberalno.
Sadrina
Arbitrana odluka mora biti doneta u pisanoj formi i mora imati uvod, izreku i obrazloenje.
Uvod odluke sadri naziv, ime i prezime predsednika i lanova vea, odnosno arbitra pojedinca,
poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedite ond. prebivalite stranaka, kratko oznaenje
predmeta spora i datum i mesto donoenja odluke
Izreka ili dispozitiv je najvaniji deo arbitrane odluke u kome se navodi da li se postavljeni
tubeni zahtjev, u celini, ili pojedini tubeni zahtevi, u pogledu glavne stvari i sporednih
potraivanja, usvajaju ili odbijaju. Sadri odluku da li je osnovano potraivanje koje je istaknuto
radi prebijanja, kao i odluku o trokovima arbitrae. Ne sme da sadri obavezu koja je suprotna
imperativnim normama niti da bude u suprotnosti sa zakonom.
Obrazloenje arbitrane odluke je deo njene sadrine, i sadri zahteve stranaka, hronologiju
spora, stavove i relevantne navode o injeninim i pravnim pitanjima i pravila koja su primenjena
i razloge zbog kojih je odlueno u izreci.


















86. MERODAVNO PRAVO

Izbor prava koje e biti primenjeno za reavanje spornog odnosa predstavlja kljuno i kritino
pitanje u svakoj arbitrai. Kao merodavno pravo, tj. materijalno pravo prema kome e se reavati
spor moe biti odreeno nacionalno, nenacionalno ili meunarodno pravo. Po svojoj sadrini to
mogu biti pravna ili nepravna pravila. Izbor zvisi od volje stranaka, a ako se stranke ne odlue,
arbitri e izvriti izbor u skladu sa pravilima meunarodnog privatnog prava. U veini sluajeva
arbitri e doneti odluku na osnovu injenica i uslova iz ugovora, u tom sluaju se pitanje izbora
merodavnog prava praktino i ne postavlja. Ali ako to nije mogue, arbitri e kao merodavno
pravo izabrati ili neko nacionalno pravo. Meunarodno pravo ili ostale nepravne standarde.
Odluivanje po pravnim normama znai primenu odredbi ugovora, trgovinskog obiaja i normi
nacionalnog prava, koje su ili oderdile stranke ili arbitri primenom nenacionalnih kolizionih
principa ili primenom onih kolizionih normi koje arbitri smatraju najprikladnijim u konkretnom
sluaju. U ovom smislu je i Pravilnikom o STA odreena obaveza arbitra pojedinca i arbitranog
vea da pri donoenju odluke pored odredbi ugovora, u obzir uzmu i trgovinske obiaje koji se
mogu primeniti na taj posao.
Odluivanje po pravinosti, Odluka moee biti doneta i po naelu savesnosti i potenja ili
pravinosti, ali samo ako su stranke dale izriito ovlaenje arbitrima. U tom sluaju arbitri
primenjuju ona merodavno pravo koje smatraju pravinim. Isto tako, stranke mogu oderditi kao
merodavno pravo i primenu lex mercatoria. To mogu uuniti na izriit nain- upuivanjem na lex
mercatoria kao apstraktni pojam ili navoenjem elemenata koji ini lex mercartoria, kao to su
obiaji kodifikovana praksa ili druga pravila ili klauzulom kojom ovlauju arbitre da spor ree
u skladu sa meunarodno prihvaenim naelima prava koje regulie ugovorne odnose. Kao lex
mercatoria, arbitri mogu primeniti i UNIDROIT principe ili Principe evropskog ugovornog prava.
Izvori prava za meunarodne trgovinske arbitrae
Pojam izvora arbitranog prava- pod izvorima meunarodnog arbitranog prava se
podrazumevaju odredbe unutranjeg i meunarodnog prava, kao i imperativni propisi javnog
poretka, kojima su regulisana pitanja osnivanja arbitrae, uslovi koji su potrebni za zakljuenje
arbitranog sporazuma, reavanje samog spora i postupak priznanja i izvrenja arbitranih
odluka.
Formalne izvore meunarodnog arbitranog prava ini: arbitrani sporazum stranaka, nacionalni
propisi, meunarodni sporazumi, pravila arbitraa, meunarodni trgovinski obiaji i pravna
nauka.
Prema poreklu normi izvori se mogu grupisati na: pravila doneta na osnovu autonomije volje
stranaka, institucionalna pravi nedravnog porekla, dravne procesne norme i meunarodne
sporazume.
Prema nameni i sadrini pravnih normi izvori se dela na:
1) Materijalne norme koje ine merodavno pravo koje su odredile stranke ili arbitri, a slue
da se na osnovu njih reava sutina arbitranog spora
2) Procesne norme koje reguliu nain voenja arbitranog postupka kao i postupak
priznanja izvrenja donetih arbitranih odluka
Prema obaveznosti primeneizvori se dele na obavezujue i fakultativne.
Obavezujui izvori su propisi javnog poretka koji se primenjuju kod utvrivanja uslova
zakljuivanja arbitranog sporazuma, donoenja arbitrane odluke, njenog ponitaja, priznanja i
izvrenja, takoe u ove izvore spadaju i nacionalni zakoni o arbitrai, pravila o formiranju i radu
arbitraa i ratifikovane meunarodne konvencije
Dispozitivne izvore (fakultativne) ine arbitrana pravila UNCITRAL-a za primenu pred ad hoc
arbitraom ako su se stranke pismeno izjasnile da prihvataju njihovu primenu.
Prema donosiocu i oblasti primene izvori se mogu podeliti na nacionalne ili unutranje i na
meunarodne.
U unutranje spadaju pravni akti koje su doneli zakonodavni organi pojedinih zemalja unutar
kojih funkcioniu arbitrae.( postoje 4 grupe odnosno pristupa drava: prvu grupu ine drave
koje su donele posebne zakone o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai;(Austrija, Bugarska, Liban,
Meksiko, Singapur, Ruska Federacija, Ukrajina, Bermudska Ostrva, Zimbabve, Hrvatska ), drugu
grupu ine drava koje su meunarodnu i unutranju trgovinsku arbitrau regulisale jedinstvenim
propisom:(Maarska, Portugal, Kenija, Tunis, Srbija), u treoj grupi drava na rad arbitraa se
primenjuju pravila opteg graanskog zakonodavstva ili zakonika o graanskom postupku u
kojima se u posebnim poglavljima reguliu arbitrae uopte i meunarodne trgovinsku
arbitrau.[Alir, Francuska, Italija, Kina, Letonija, Rumunija), etvrtu grupu ine drave koje su
donele posebne zakone o arbitrai, ne propisujui nita posebno za meunarodnu trgovinsku
arbitrau.)
U meunarodne izvore spadaju konvencije, arbitrana pravila, model zakoni i pravila o mirenju
UNCITRAL-a i pravilnici meunarodnih trgovinskih arbitraa.( Njujorka konvencija o
priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka iz 1958. godine koja je zamenila prethodne dve
konvencije, i Vaingtonska konvencija o reavanju meunarodnih investicionih sporova iz 1965,
Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai iz 1961.)
Sudska i arbotrana praksa ne spadaju u formalne izore, ali ih arbitri prihvataju kao stvarne
izvore.
Pravna doktrina spada u posredne izvore, jer miljenje pravnih teoretiara formalno ne obavezuje
arbitre.
Hijerarhija izvora. Navedeni izvori se prema pravnoj snazi u primeni mogu razvrstati na sledei
nain:
1) Arbitrani sporazum kao izraz autonomije volje ugovornih strana
2) Izabrana arbitrana pravila
3) Meunarodna arbitrana praksa
4) Merodavno pravo
5) Meunarodna obavezujua pravila, kako u pogledu arbitrabilnosti, tako i u pogledu
postupka
6) Meunarodne konvencije kojima je garantovano priznanje naela autonomije kao pravo
izbora arbitrae i da e odluke biti izvrene