.

POJAM I ULOGA MEUNARODNOG POSLOVANJA * Nauna disciplina koja izuava pravila kojima se reguliu meunarodni privrednoekonomski odnosi * Meunarodne ekonomske tokove karakteriu razliiti principi i naela, koji F-ji na mikro nivou prenose na makro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije. * Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzea, koji se zahteva na tritu i koji konkurencija ne moe tako lako dostii sem putem stvaranja sebi veih trokova (ulaganja) i u duem vremenskom periodu. * Konkurentska pozicija na globalnom tritu stvara se naglaavanjem principa efikasnosti poslovanja: produktivnou, ekonominou, rentabilnou kao i ulaganjem u sistemska znanja. * Spoljna trgovina je samo segment MP, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnost meunarodne podele rada i posredovanja izmeu proizvoaa i potroaa, koji su poreklom iz razliitih zemalja. * Trgovina je segment poslovanja uopte i odvija se na domaem (obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaem tritu) i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tritu). * MP obuhvata razmenu roba, usluga, meunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije, portfolio investicije, ulogu i znaaj meunarodnih institucija. * Faktori koji utiu na meunarodne odnose subjekta u MP su: 1. Prirodni faktori prirodni potencijal: bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd. 2. Proizvodni faktori svi faktori proizvodnje: kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloiva radna snaga, know-how itd. 3. Proizvodni odnosi efikasnost i efektivnost primene proizvodnih faaktora, nain raspodele rezultata poslovanja, visina ivotnog standarda. 4. Neekonomski faktori : * uslovi razmene (Terms of trade) odnosi izmeu promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba koje su predmet MP; * fleksibilnost subjekta MP prilagoavanju uslovima poslovanja * razvijenost i ekonomska i politika pozicija zemlje koja uestvuje u meunarodnim ekonomskim odnosima.

2.SUBJEKTI I DETERMINANTE MEUNARODNOG POSLOVANJA * Subjekti u MP: 1. Meunarodna zajednica iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom meunarodnih institucija (Svetska trgovinska oreganizacija,MMF) veoma je naglaena i na taj nain direktno utie na MP. 2. Drava ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogui, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom, njena uloga u MP jeste i da svojim zakonima i propisima regulie instrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaanja,monetarna i fiskalna politika). Takoe njena uloga je naglaena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa MP. Bilateralizam ugovorni odnosi izmeu dve drave (privredni dogovori,razmena

i saradnja na dravnom nivou. Multilateralizam ugovorni odnosi izmeu dve ili vie zemalja. 3. Preduzee kao subjekt MP posmatra se sa mikro aspekta; osnovni subjekt globalnih eonomskih odnosa i u F-ji je nosioca MP. * Determinante MP: Meunarodno okruenje, drava (kao specifian subjekt) i njena nezavisnost i suverenitet, katalizator razmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabija mobilnost faktora proizvodnje, preduzea, naglaena rizinost poslovanja koja proizilazi iz razliitosti subjekta u MP, kao i politike implikacije koje utiu na poslovanje u globalnim okvirima. 3.IZVORI MEUNARODNOG POSLOVANJA * Izvori meunarodnog javnog prava o meunarodni ugovori, meunarodno obiajno pravo i opti principi meunarodnog prava. o Njima se utvruju i pravno reguliu principi meunarodnih ekonomskih odnosa. o Meunarodni ugovori dvostrani ili viestrani ugovori, esto se nazivaju sporazumima. Oni su politikog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine drave. + Izvori meunarodnog obiajnog prava # Odreena opta pravila iz ovog prava se obuhvataju meunarodnim ugovorima, kao npr: prometni obiaji, zabrana piratstva itd. # Opti principi u meunarodnom pravu omoguavaju zatitu prava i interes u dravama koje su subjekti MP (pravila o zatti stranih trgovaca, zatiti imovine stranaca) * Izvori meunarodnog privatnog prava o Ovo pravo regulie odnose pojedinih subjekata u njihovim graansko-pravnim odnosima sa stranim elementima, i na izvestan nain direktno i indirektno regulie odnose izmeu privrednih subjekata u MP. + Izvori iz domaeg zakonodavstva # Domae zakonodavstvo stvara opte pravne okvire kojima se reguliu ekonomski odnosi sa inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzeima, deviznom poslovanju). * Izvori autonomnog meunarodnog trgovinskog prava o Brojni su i proistiu iz autonomije volje ugovornih strana subjekta MP. Mogu biti: o tipski ugovori o opti uslovi (skup pravila koja reguliu odreene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg.), o obiaji i uzanse (opte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu), o poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa I,II,III,) proizvodni standard odreuje kvalitet neke robe i ne sme biti loijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni JUS i meunarodni ISO standardi. o Arbitrana praksa nacionalnih i meunarodnih arbitraa. o Pravila INCOTERMS

4.MEUNARODNE KONVENCIJE * Konvencija UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe Be 1980

o Potpisivanje su inicirale UN (bili smo i mi potpisnica tj SFRJ 1988 god) o Obuhvata pravila koja se tiu: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zakljuenje ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaanje odtete u ssluaju tete itd. o Da bi se primenila mora ju da se ispune 2 uslova: da je ugovor o prodaji robe sklopljen izmeu razliitih drava i da se vri transfer robe iz 1 zemlje u neku drugu. + Briselski sporazum o sudskoj nadlenosti 1968 # Odreuje nadlenost suda u reavanju sporova u MP,i u sluaju ne nalaenja kompromisa izmeu potpisnica ugovora pokreta spora ima pravo izbora izmeu sudova dveju zemalja. # inicijator potpisivanja alanice Evropske zajednice. * Rimski sporazum o zakonu koji e se primenjivati 1980 o Drave lanice Evropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da e se u meunarodnim ugovornim odnosima primenjivati : zakon zemlje na ijoj se teritoriji odvija delatnost koja je predmet ugovora ili naela meunarodnog trgovinskog zakona. + Sporazum o zatiti intelektualne svojine # Ova problematika koja sve vie dobija na znaaju u MP regulisana je u nekoliko meunarodnih konvencija: Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum 1891, Sporazum iz Haga 1934. # Svaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr Pariska definie pitanje registracije i zatite intelektualne svojine). * Sporazum o prevozu robe * Drumski prevoz robe regulisan sporazumom iz eneve 1956, pomorski sporazumom iz Brisela 1924, vazduni Konvencijom iz ikaga 1944, elezniki sporazumom iz Berna 1890.

5.PRAVILA INCOTERMS * International Commercial terms meunarodna trgovinska pravila za tumaenje najvanijih trgovinskih izraza i transportnih klauzula i i zdala ih je Meunarodna trgovinska komora 1936. * Koriste se u meunarodnim ugovorima i u odreenom smislu umanjuju mogunost nastanka sporova izmeu subjekata u meunarodnom poslovanju. * INCOTERMS pravila i termini imaju primarnu F-ju u tumaenju odnosa kupaca i prodavaca u meunarodnim kupoprodajnim ugovorima. Ugovorene strane u sluaju nesporazuma mogu se obratiti Arbitrai meunarodne trgovinske komore.

6.NAELA MEUNARODNOG POSLOVANJA * Naelo slobodne trgovine o Predstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ogranienja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist meunarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem meunarodnih ugovora. o Slobodna trgovina oznaava i slobodno formiranje cena, bez ogranienja i meanja drave. o Monopol suprotan slobodnoj trgovini, jer je znaajno ograniava i iskljuuje slobodno trgovine za neke privredne subjekte a za druge stvara neogranienu slobodu. o Preferencijalni institut omoguava povlaen poloaj odreenim privrednim subjektima. I za

njih predstavlja slobodnu trgovinu a za druge vea ogranienja i dabine. Drava esto kada je zainteresovana za poveanje meunarodne privredne razmene sa odrenom dravom, domaem privrednom subjektu daje veliki br. Preferencijala (povlaene carinske stope, povoljniji reim uvoza). o Izjednaavanje uslova poslovanja privrednih subjekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bi svi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. To se postie putem klauzule najveeg povlaenja. + Naelo slobodnog saobraaja i slobodne plovidbe # Ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u meunarodnim relacijama odvijaju slobodno. # Postoje mnoge konvencije Konvencija o otvorenom moru koja predvia da je otvoreno more slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga drave mogu koristiti na principu ravnopravnosti. # I npr Konvencija o reimu plovidbe Dunavom. * Naelo slobode transfera novca, novane vrednosti i dobiti o Sledi slobodnu trgovinu i ima veliki znaaj za razvoj meunarodnih odnosa i za cilj ima unapreenje slobode transfera novca. + Naelo najpovlaenije nacije # Podrazumeva se da se u meunarodnom ugovoru unese da e svaka strana potpisnica (drava) priznati drugoj strani potpisnici ugovora u odreenim oblastima uzajamna prava kao to su povlastice i olakice koje je ona dala ili e dati nekoj treoj dravi. * Naelo reciprociteta * Omoguava se uzajamno ponaanje drava ugovornica i to tako to jedna ugovorna strana daje odreenu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajue pogodnosti. Naroitu primenu ima kod meunarodnih trgovakih ugovora u vezi sa uvozom izvozom. o Naelo nacionalnog tretmana + Podrazumeva izjednaavanje stranih subjekata sa domaim privrednim subjektima, pri emu drava obezeuje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaa lica. # Naelo preferencijalnog tretmana ili Klauzula povlaenog poloaja * Postie se povlaena odstupanja odreene drave tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj dravi, dravi ugovornici. (snienje carinskih stopa, liberalni uvoz) o Sistem pravinog tretmana Sistem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravian postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte. 7.KONCEPTI I CILJEVI GLOBALIZACIJE 8.ISTORIJSKO SHVATANJE GLOBALIZACIJE * Globalizacija proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja. * G je prola kroz 4 razdoblja: * Protoglobalne poretke univerzalne civilizacije i imperije o G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje. Pojava hrianstva u Jerusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica Rimskog carstva gde je i zvanina religija postala hri) je jedan od prvih trijumfa

protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni G poprimaju politiku dimenziju. o Put svile se isto moe smatrati protoglobalistikim konceptom. Kineski trgovci su svilu prenosili preko pustinje Gobi i jeftino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do Italije = ovde je zapoeo razvoj ekonomskog koncepta G. o Period Rimskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne institucionalne forme koje su vodile ekspanziji drutva. o Godine feudalizma, vratile su Evropu nekoliko istorijskih koraka unazad, meutim Krstakim ratovima Evropi se vraaju stari Trgovaki putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na Starom kontinentu. o Zapadno carstvo je nazadovali, Istono je napredovalo. + Doba renesanse 1350-1600 # Pretea modernog vremena, sa aspekta koncepta G bitnu ulogu imaju zaeci razmena faktora proizvodnje pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem) # Portugalski istraivai su trgovinu robljem rairili na sve kontinetne (E,Azija,Amerika dr) i na taj nain kretanje radne snage je dobilo globalni karakter. # Trgovina robljem tumai se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad drugom, i u tom konceptu mogu se nai odreeni globalistiki obrasci formiranje standarda onog koji vlada * Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industralijalizma o Otkrie Amerki 1492 otvorilo je nova trita i prodor Evropljanja i velika kolonijalna osvajanja. o Duhovne vrednosti kojima je bio okrenut Istok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica, dok je Zapad sve vie afirmisao otvorenost pluralizam. o Industrijska revolucija /18 vek/ omuguavala je stvaranje novih,ekonomski monih drava VB, Nemaka, Francuska i Amerika. o Trnasportna revolucija poetak savremenog trita (biznis,konkurencija,ponuda,tranja,komunikacija i novac). + Megaglobalizacija vreme hladnog rata i posle # U 20veku sve vie je izraena ekonomska i politika polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (SSSR - socijalizam i Zapadne zemlje). # Padom Berlinskog zida 1989g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega dimenziju. To je oznailo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na politikoj, ekonomskoj, kulturnoj, informatikoj i teholokoj revoluciji, ali i zavisnosti. * Ciljevi globalizacije: povezivanje drava, otvaranje trita, borba za eliminisanje oruja za masovno unitavanje, borba protiv siromatva,ratova, jednakost meu ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi

9.AKTUELNO SHVATANJE GLOBALIZACIJE * Globalizacija proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja. * G predstavlja viziju ali i realnost. Procesom G upravljaju MMF,SB i STO. * Ekonomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija trita. Zemlje u razvoju bez odreenih protekcionistikih mera liberalizacijom svojih trita su produbljivale svoje siromatvo * One nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoe sa konkurencijom razvijenih zemalja to je pokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama ukljuile u globalistike tokove.

* Proces tranzicije u zemljama biveg socijalizma orjentisan je na trinu ekonomiju. * Procesi tranzicije i globalizacije su nuni procesi. G je svakako neminovnost sa kojim se susree svako drutvo, i predstavlja uslov preivljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i drava. * Razliiti aspekti G doveli su i do razliitih pristupa tom procesu, postoje 3 struje: o Hiperglobalisti posmatraju novi svetski poredak kao nunost. Nacionalni ciljevi su podreeni meunarodnim to u krajnjoj liniji dovodi do gaenja nacionalne drave. o Skeptici gledaju na G kao tvorevini najjaih=Gigantske ekonomije (SAD,VB,Jap,Nem) stvorile su mit G i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja, o Transformacionalisti po njima G ima i pozitivne i negativne aspekte. Po njima G predstavlja nuan proces akomodacije nacionalnih privrda u me.okruenju i tokovima, dok sa druge strane moe dovesti do stvaranja konflikta i jo veeg raslojavanja unutar nacionalnog drutva i na globalnoj drutvenoj sceni.

10.EKONOMSKI ASPEKT GLOBALIZACIJE * G oznaava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na politikom i ekonomskom polju i ima svoje negativne i pozitivne aspekte. * G donosi svetsko povezivanje, prevazilaenje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvara megalomansku mo koja je u direktnoj sprezi sa profitom. * Mo i profit su efekti globalizacionih procesa, meutim tako se jaz izmeu bogatih i siromanih produbljuje. * Kljuni fenomen ekonomske G je amerika globalna mo koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je iskljuivo projektovan od strane Amerike. * Smatra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistiki kapitalizam koji sprovode multinacionalne i transnacionalne kompanije (dananji kapital velikih korporacija ine 4 petine svetske ind.proiz) * Ekonomski odnosi na me.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i necarinskih barijera oteava proces potpune liberalizacije trita. Trite razvijenih zemalja ostaje u izvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreu sa veoma snanom i nelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja G. * Zemljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, jeftina radna snaga je je bogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja. * Velike kompanije da bi izbegle politiku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedita u zemljama u kojima je fiskalna i finansijska kontrola vrlo liberalna. * Nerazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost namee zavisnost od meunarodnih finansijskih institucija. * Ekonomski aspekti G baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske podele rada i tehnolokom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije. * Cilj nacionalnih privreda treba da bude utvrivanje strategije ukljuivanja u svetske ekon.tokove.

11.DRUTVENI ASPEKTI GLOBALIZACIJE

* Izraavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. Stavove pojedinaca i drava prema dr.dravama itd. * Socijalni aspekt znai stvaranje odreenih drutvenih grupa i stalea, koji su povezani zajednikim interesom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvrivanje ,moralnih i etikih normi i vrednosti kao i stvaranje veeg ivotnog standarda. * G namee nove drutvene norme i principe. Sa profitom kao mehanizmom za uspostavljenje drutvenih normi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta ivota i marginalizacije nacionalnih drava, uspostavljenih vrednosti i institucija. * Uticaj megakapitala i profita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem) i periferije sveta (neraz.zem) * Tehnoloka revolucija je donela nova kretanja i trendove u drutvu: posao radnika zamenjuju maine pa on postaje tehnoloki viak (nezaposlenost), a sa druge strane intelektualni rad je sve vie na ceni. * Pozitivni socijalni aspekti G doveli su do sve uestalijeg kretanja stanovnitva preko nacionalnih granica. Jaa tenja ljudi za usavravanjem. * Drutveni aspekt G ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti. * G kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i optih znanja. * Procesi G u sutini sniavaju trokove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet komunikacija tel) * G je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglaena cilj opravdava sredstvo u cilju stvaranja profita sva sredstva su dozvoljena. * Politiki aspekt G na neki nain odslikava dananje zapadne demokratije ujedinjena Evropa ne odgovara globalnim interesima SAD. * Inovativnost, pronicljivost i fleksibilnost malih drava je klju za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.

12.TRANZICIJA * Predstavlja savremeni proces koji se odvija u drutvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije je proces kroz koji na odreenom stepenu drutvene razvijenosti prolaze sve zemlje. * Tranzicija podrazumeva jasno proformulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija u tokovima meunarodne trgovine. * Proces tranzicije podrazumeva promenu drutveno politikog i ekonomskog ureenja. * Treba sprovesti niz reformi da bi se 1 zemlja prikljuila u meunarodne tokove. Potrbno je definisati postojei ambijent, odrediti kljune ekonomske faktore, stvoriti odgovarajuu infrastrukturu i predvideti ekonomske i politike posledice sprovedenih reformi. * U procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu T. * Sredstva tranzicije: nova znanja, tehnologije, stvaranje infrastrukturnih okvira. * Svrha je prelazak na nov ekonomski i politiki poredak, tj ukljuivanje 1 privrede u globalne tokove.

13.RAZLOZI ZBOG KOJIH ZEMLJE UESTVUJU U MT * Predmet izuavanja teorija MT jesu razlozi zbog kojih zemlje uestvuju u MT. * Ove teorije polaze od faktora proizvodnje koj i utiu na me.odnose subjekata u MP.

* Razliitost tih faktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih drave uestvuju u MT. * Sutina MT vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i meunarodnoj razmeni dobara, kako bi se poveao dohodak zemlje koja uestvuje u toj razmeni.

14.POJMOVI: OPORUNITETNI TROAK, INPUT, DOHODAK, MEUNARODNI ODNOSI RAZMENE * Oporunitetni troak proizvodnja jednog dobra uvek znai troak zbog neproizvodnje drugog dobra. * Input sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede. * Dohodak rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore tj proizvodnju neke privrede. * Meunarodni odnosi razmene cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode i usluge.

15. POJMOVI: BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BRUTO DOMAI PROIZVOD, IZVOZ, UVOZ * Bruto nacionalni dohodak GNP zbir bruto domaeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvean za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaen jedinicama nerezidentima). * Bruto domai proizvod GNDP finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne drave i ini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne drave u toku jedne godine. * Izvoz prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaoj dravi. * Uvoz prodaja na teritoriji domae drave proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.

16.POJMOVI: MARGINALNA STOPA TRANSFORMACIJE, GRANICA PROIZVODNIH MOGUNOSTI, RELATIVNA PONUDA I TRANJA, RELATIVNA CENA * Marginalna stopa transformacije koliina proizvoda od ije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda poveala za jedinicu. * Granica proizvodnih mogunosti maksimalna koliina jedinica jednog proizvoda, koja se moe proizvesti pri bilo kojoj datoj koliini jedinica drugog proizvoda. * Relativna ponuda i tranja kolinik ponude ili tranje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednog proizvoda sa pponudom ili tranjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji formiranja relativne cene. * Relativna cena taka preseka kriva relativne ponude i tranje.

17.ZATVORENA PRIVREDA * U ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve to se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteeno je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti date drave ne mogu da kupe output druge drave, niti da svoj output plasiraju na inostrano trite. * Nacionalni dohodak se rasposeljuje na domau privatnu i javnu potronju i investicije. * Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se odravaju na ulogu i znaaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

18.OTVORENA PRIVREDA * Otvara mogunosti meunarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnji, investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. U otvorenoj privredni mogu da se pojave suficit, deficit i ravnoea meunarodnih tokova roba i kapitala. * Tu postoje 2 izvora dobara (dohodak i uvoz) i 4 upotrebe dobara (privatna potronja,javna potronja, investicije i izvoz). * Razvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se odravaju na ulogu i znaaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

19.TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI Adam Smit * A.Smit polazi od pretpostavke drutvene podele rada izmeu 2 zemlje i prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli. * Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odreeni proizvod sa niim trokovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najnie oportunitetne trokove. * Model koji se formira na osnovu pretpostavki: * Domaa zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.120h)od strane zemlje 60h * Strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda B (120h) od domae zemlje 60h. Znai da e se domaa zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda B jer tu imaju najnie oportunitetne trokove. Uslov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost. o Nedostaci: po ovoj teoriji ne postoje razlozi za meunarodnu trgovinu u sluaju da zemlja nema nie oportunitetne trokove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge uesnike na meunarodnom tritu.

20.TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI Dejvid Rikardo

o On smatra da komparativne prednosti proistiu iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da e se zemlja bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veu produktivnost i nie oportunitetne trokove.ipak e doi do meunarodne razmeneizmeu 2 zemlje. o Model koji se formira na osnovu pretpostavki: + Domaa i strana zemlja proizvode 2 proizvoda + Domaa zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, to znai da domaa zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda. # U uslovima meunarodne trgovine u sluaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donosi koristi i domaoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, poveava se obim trgovine u obe zemlje, to omoguava poveanu potronju kod oba proizvoda.

21.TEORIJA OPTE RAVNOTEE Bertil Olin * U objanjavanju uzroka meunarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene izmeu zemalja. * Ukazuje na to da razliite zemlje imaju razliitu raspoloivost i vrstu faktora proizvodnje i da specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloivosti odreenim faktorom proizvodnje. * Istie da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta MT i da to kretanje predstavlja supstituciju u kretanju proizvoda. * U ovoj teoriji on uvodi i faktore novca, cena i deviznog kursa. * Zakljuci o uzrocima koji uslovljavaju MT do kojih je doao: o Uslovljena je razlikama u snabdbevenosti faktora proizvodnje subjekata koji uestvuju u toj trgovini o Uslovljena je razliitim veliinama nacionalnog dohotka o Uslovljena je odnosom ponude i tranje raspoloivih faktora proizvodnje i proizvoda. + Odgovori na gore postavljena pitanja: # Koji proizvodi e se razmenjivati na meunarodnom tritu i u kojem odnosu razmene zavisie od odnosa ponude i tranje za tim proizvodima # Odnos ponude i tranje proizvoda uslovie odnos proizvodnih faktora i njihovog inteziteta u proizvodnji pomenutih proizvoda # Odnos proizvodnih faktora uslovie i cene tih faktora.

22.TEORIJA TROKOVA SUPSTITUCIJE Gortfird Haberler * On u teorijama MT uvodi sva 3 proizvodnih faktora: rad, kapital i zemljite. * Pretpostavka od koje polazi jeste da sva 3 faktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji. * On uvodi termin rtvovanja jednog proizvodnog faktora u korist drugog da bi se poveala proizvodnja jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora, uz nepostojanje drugih

10

ogranienja.

23.NEKONVENCIOALNE TEORIJE MEUNARODNE TRGOVINE TEORIJA RASPRODAJA VIKOVA I PRODUKTIVITETNA TEORIJA TEORIJA RASPRODAJA VIKOVA * Polazi od postojanja vikova proizvodnih kapaciteta (proizvoda) koji su rezultat ekonomije prethodnog perioda. Trenutna tranja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost u kapacitetima i tranji. * Meunarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira viak proizvoda, zadravajuu postojee proizvodne kapacitete, i na taj naindoe do proizvoda za koje ima poveanu tranju. * Pretpostavka ove teorije je neelastinost domae tranje, to e omoguiti izvoz vikova proizvoda.

PRODUKTIVITETNA TEORIJA * Njom se zastupa stav da MT proiruje trita i podstie podelu rada, to utie na poveanje produktivnosti, podsticanje tehnolokih inovacija, poveanu automatizaciju i dovodi do poveanja svetskog dohotka.

24.TEORIJE MEUZAVISNOSTI TRGOVINE I RAZVOJA TEORIJA DOMINIRAJUE I PERIFERNE PRIVREDE Pokuavaju da objasne meuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja. TEORIJA DOMINIRAJUE PRIVREDE Fransoa Perua * Polazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi. * Analizirajui kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uoio je znaajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje. * Razloge za ovakvu tendenciju vidi u moi i prinudi, kao znaajnim faktorima meunarodnih ekonomskih odnosa, u pregovarakoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja to utie na kreiranje modela MT od strane tih zemalja, kao i razlike u veliinama zemalja , poslednji faktor jeste razlika u vrstama privredne aktivnosti zemalja to je posledica privredne razvijenosti odreene zemlje. * Dominacija moe biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u meusobnoj MT.

TEORIJA PERIFERNE PRIVREDE

11

* Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije). * Zemlje centra imaju slabiju elastinost tranje za primarnim proizvodima u MT, to dovodi do pada cene tih proizvoda i pogorava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tih zemalja. * Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elastinost i slabiju cenovnu elastinost, to dovodi da zemlje poveani dohodak usmeravaju u potronjuu zemlje centra. * Ova teorija objanjava spontani fenomen privrednog razvoja.

25.KEJNZOVO SHVATANJE MEUNARODNE TRGOVINE Don Majnrad Kejnz * On smatra da je profit glavna pokretaka snaga MT i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznih vidova ravnotee sa naglaskom na punu zaposlenost. * Tumai nivo MT zavisnou nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. Pozitivan saldo trgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstie investicionu aktivnost i vei priliv novanih sredstava iz inostranstva, i obrnuto. * MT je kompromis izmeu suprodstavljenih tenji za uspostavljanjem unutranje ravnotee i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutranjim stanjem spoljna trgovina jo moe da postigne. * Formula za ravnoteu jedne privrede: dohodak = zbiru vrednosti finalne robe za domau potronju i investicija i izvoza, umanjenih za vrednou uvoza.

26.PORTEROVA TEORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI Majkl Porter (autor teorije k.p) * Strategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, i podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije. * Konkurentsku prednost odreuje nekoliko faktora: o Faktori uslova proizvodnje inputi u procesu proizvodnje i moemo ih podeliti na: - ljudske resurse raspoloiva radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu. - fizike resurse - raspoloivost obradivim zemljitem, saobraajnica, rudnom bogadstvom. - resurse znanja - najvaniji ulazni resursi. U uslovima globalizacije upravljati znanjem znai upravljati neizvesnou i rizikom. Prosperitet savremenog drutva uslovljena je ulaganjem u znanje. - resurski kapitala raspoloiva finansijska sredstva, kao i njihova cena. - infrastrukturne resurse razvijenost saobraajnica, postojea komunalna infrastruktura... o Priroda i uslovi tranje uslovi domae tranje bitno ukazuju na potencijal tranje na meunarodnom tritu domaa tranja je reprezentativna u kreiranju inostrane tranje. o Srodne i pratee industrijske grane odreuju korienje finalnog proizvoda ili su dopunjujui faktor u korienju domaeg proizvoda. Delatnosti kojima preduzee izgrauje

12

meunarodnu konkurentsku prednost. o Strategija, struktura i rivalstvo preduzea uslovi pod kojima se u zemlji odreuje nain stvaranja preduzea, nain organizacionog oblikovanja preduzea, kao i procesi upravljanja preduzeem. Strategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji e odrati stabilan rast i razvoj preduzea i poboljanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju. o Uloga vlade odgovarajua poreska politika, definisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljaju pomo preduzeima, kao osnovnim subjektima u meunarodnoj trgovini zasnovanoj na principima izgradnje konkurentske prednosti. o anse iz okruenja treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.

27.KOMPARATIVNI PREGLED TEORIJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI * Osnovna razlika izmeu ove dve teorije jeste u korienju sredstava. * Teorija komparativnih prednosti poiva na principima fizikih sredstava, zasniva se na velikim preduzeima i autarhinom okruenju i bazira se na niim trokovima. * Teorija konkurentskih prednosti poiva na znanju i kvalifikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na zajednikoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetnikom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, i bazira se na kvalitetnijim proizvodima.

28.POJAM I ULOGA KLASTERA * Klasteri predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti ili itavih privrednih grana, u kojima postoje uslovi za izgradnju konkurentskih potencijala. * Klasteri privredne grupacije (skupine preduzea) iste,sline ili povezane delatnosti. * Uslovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade. * Definiu ih Nacionalni saveti formirani na nivou vlade zemlje u iji sastav ulaze vladini predstavnicim privrednici i intelektualni potencijal drave. * Definiu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogunost kreiranja dijamantski stabilnog poslovnog okruenja, i pri odreivanju klastera osnova je produktivnost. * Klasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu: 1.Pveavanje produktivnosti specijalizacija u jednoj delatnosti omoguava rast produktivnosti smanjivanjem odreenih trokova (trokovi sirovina i repromaterijala). Povezivanje preduzea da bi se pribliilo klaster grupaciji snizie cene materijala, poveati produktivnost, sniziti trokove transporta i omogui e se ekonomski razvoj. 2.Poveanje mogugunosti inovacija definisanjem klastera definiu se dugoroni pravci razvoja na nivou privrede i na taj nain se usmeravaju investicije i inovacije kroz ovo efekat jeste na strani produktivnosti. 3.Stimulisanje i omoguavanje nove poslovne forme i irenje klastera razvijanjem klastera i inovacijama otvara se podsticajna mogunost za razvijanja novih industrija.

13

29.INSTRUMENTI I SREDSTVA KONKURENTSKE PREDNOSTI * Instrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanja preduzea u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije. * Instrumenti stvaranja konkurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji i to su: inovativna konkurencija, sofisticirani potroa, kvalitet i partnerstva izmeu kompanija. * Sredstva mogu biti: Fiziki kapital : finansijski, infrastruktura i prirodna bogadstva. Socijalni kapital: znanje, informacija,podatak analitiki kapital, institucionalni okviri i kultura. * Finansijski kapital finansijska mo 1 drave izraena kroz razvijenost finansijskog trita. * Infrastrukturni kapital infrastruktura koja omoguava ekonomski prosperitet drava (saobr,fabrike) * Prirodna bogadstva fiziki kapital koji je ogranien i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet drava * Kulturni kapital stavovi i uverenja koja dominiraju jednim drutvom. * Ljudski kapital znanje i zdravlje, to je vii standard to je vei zdravstveni potencijal. * Znanje najvei kapital danas. Ljudski intelekt nema cenu. * Monitornig i analiza omuguavaju adekvatnu aktivnost i povratnu informaciju. * Institucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.forme institucionalnog obrazovanja. * Pomeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na trino koncipirana preduzea kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.

30.FORMIRANJE I UNAPREENJE KOMPARATIVNIH I KONKURENTSKIH PREDNOSTI * Nacionalni prosperitet je mogue ostvariti ulaganjem u ljudski kapital to dovodi do poveanja produktivnosti to podstie razvoj inovativnosti uslovljavajui odrivost i stvarajui izvozno konkurentne proizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu. * Ekonomski razvoj jedne drave se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog poslovnog okruenja i izgradnji sofisticiranjih preduzea, kao i na prosperitetnom i odrivom makroekonomskom okruenju: jasna makroekonomska politika, otvorenost trita, privatizacija i stabilna politika situacija. Ekonomski razvoj mogu je u uslovima restruktuiranja i reformi, koji se ostvaruju putem tranzicije. * Konkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vri se fokusiranje na sektore koji omoguavaju rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budunosti. * Nacionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeu i na makroekonomskom nivou. * Produktivnost omoguava visoke zarade i visok ivotni standard kao i brz obrt kapitala. * Izvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima i uslugama. * Cilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane

14

inovacije. * Uloga drave u strategiji konkurentne prednosti je u reformi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih uslova za za njeno sprovoenje. * Novi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i meunarodne trgovine: mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnost, motivisana i visokokvalifikovana radna snaga, visoke investicije, na taj nain stvaraju se okviri konkurentskih prednosti. * Konkurentska prednost podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzea koji se zahteva na tritu i koji konkurencija ne moe tako lako dostii, sem putem stvaranja sebi veih trokova i u duem vremenskom periodu.

31.INSTITUCIONALNI USLOVI ZA FORMIRANJE KLASTERA * Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem. * Stvaranje uslova za ukljuivanje na meunarodno trite omoguie ulaganja u tehnologiju, ulaganje u istraivanje i razvoj, poboljanje infrastrukture , informativnih tokova i jaanje intelektualnog potencijala preduzea. * Preduzea se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti sofisticiranou proizvoda ili usluga. * Kljuni i povezivajui faktor je poslovno okruenje koje u sebi objedinjuje: kvalitet uslova, lokalnu, regionalnu i globalnutranju, strategiju preduzea i klastere (podsticajne industrije). * Uloga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruenja koji e biti podsticajni u kreiranju infrastrukture koja sadri sve navedene faktore * Infrastrukturu predstavlja: o Stabilna makroekonomska i fiskalna politika o Jasni i trajni zakoni o Antikorupcijski i antimonopolski zakoni o Regulatorni standardi (obkast kvalitetai zatite ivotne sredine) o Definisane podsticajne mere o Regionalna saradnja

32.DEFINISANJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA + Strategiju nacionalnog razvoja definiu uslovi trita koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijama, zatiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr. + Savremeni globalni tokovi ekonomije fokusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnosti kapitala. + Efekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede to dovodi do poveanja prodkutivnosti to uslovljava vee zarade, omoguava vii ivotni standard i na taj nain uticae na izgradnju prosperiteta celokupnog drutva. + U Srbiji je 2003 god, organizovan Samit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka definisanju nacionalne strategije privrednog rasta i razvoja. + Nacionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti drave, preduzea, dravnih i dr. Institucija u culju stvaranja konkurentske prednosti i prilagoavanja poslovanja u uslovima

15

globalizacije. Ona omoguava preduzeima da lake odgovore na pitanja TA, KOME I KAKO? + TA proizvoditi definisanjem klastera (privrednih grupacija) koje e imati vodeu ulogu u ukljuivanju u meunarodne trgovinske tokove, pomae se i preduzeima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama. + KOME prodati definisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimino se specificirala i ciljna potroaka grupacija. Klasteri su definisani na osnovu potreba i mogunosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dva pitanja. + KAKO prodavati podrazumeva izgradnju odreenih infrastrukturnih potencijala, pre svega sopstvene distributivne mree. + Definisanje nacionalne strategije podrazumeva: 1.Restruktuiranje i reforme - N.S podrazumeva ekonomsku reformu i konstituisanje institucija, sa restruktuiranjem na nivou preduzea u segmentu vlanitva,upravljanja i organizacije. Reforme podrazumevaju promenu finansijskog, bankarskog i trita kapitala. 2.Kreiranje ambijenata - Podrazumeva ulaganje fizikog kapitala kroz investicije,postojeu i potencijalnu infrastrukturu i iskoriavanje prirodnih resursa. Socijalni kapital dae odgovor na pitanje kome i kako prodati; Obrazovana radna snaga i razni istraivaki centri su centar moi; Privredne komore treba da budu jaka informatika baza za preduzea; Efekti mogu biti u izgradni nacionalno prepoznatljive marke. 3.Definisanje kljunih faktora strategije - Zasnovana je na globalistikim ciljevima i pomera ih od jeftinih sirovina i radne snage, ka sofisticiranim proizvodima,uslugama i kvalitetnoj radnoj snazi. Maksimalni podsticaj treba dati razvoju malih i srednjih preduzea privatnom sektoru. 4.Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti 5.Definisanje klastera, sredstava i sistema - Glavni zadatak za Nacionalni savet je definisanje klastera, i na taj nain e se na globalno ekonomsko trite konkurisati preduzetniki,kooperativno i kokurentski. 6.Koordinacija, monitornig i kontrola - baza efikasnosti i efektivnosti u uslovima neizvesnosti. 33.MEUNARODNO KRETANJE FAKTORA (+otvorena,zatvorena privreda) 1. Kretanje roba i usluga - trgovina 2. Kretanje rada 3. Kretanje kapitala 4. Kompleksne veze u multinacionalnim i trnasnacionalnim kompanijama. * Tri strategije u zavisnosti od raspoloivosti faktora proizvodnje: o Strategija drave koja obiluje radom bazirana je na proizvodnji i izvozu radno-intenzivnih dobara, a uvozu kapitalno- intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa MT o Strategija drave koja obiluje kapitalom proizvodi i zvozi kapitalno- intenzivna dobra, a podstie zapoljavanje radnika iz drugih drava

16

o Strategija nedovoljno razvijenih zemalja uvoz ili izvoz proizvoda velikih firmi, ili stvaranje ambijenta za otvaranje velikih kompanija na njenoj teritoriji.

17