Dr. Jelena S.

Perovi
Arbitrano reavanje sporova u meunarodnim poslovnim odnosima*
Prednosti re{avanja meunarodnih trgovinskih sporova putem arbitra`e
Meunarodna trgovinska arbitra`a predstavlja {iroko primenljiv na~in i organ za
re{avanje sporova iz oblasti meunarodne trgovine i meunarodnih poslovnih odnosa uop{te,
~ija se nadle`nost zasniva na saglasnoj volji ugovornih strana
1
.
Karakter i slo`ena struktura meunarodnih poslovnih odnosa zahtevaju poseban
stepen delikatnosti prilikom re{avanja sporova koji te odnose prate. Jedan od osnovnih
motiva koji poslovne ljude opredeljuje da u svojim ugovornim odnosima meunarodnog
karaktera za slu~aj spora predvide arbitra`u, ogleda se u nastojanju da spor bude re{en
pravedno i pravi~no, uz uzimanje u obzir profesionalnih obi~aja i odgovarajuih pravila
struke.
Stranke pred arbitra`om pripadaju poslovnom svetu u kome je prvenstveni !ilj
uspe{no obavljanje poslovne aktivnosti, {to podrazumeva, izmedju ostalog, i formiranje {to
boljeg goodwill. "z tih razloga, stranke e nekad imati vei interes da zadr`e poslovne odnose
i sa~uvaju dobar ugled nego da dobiju konkretan spor.
#loga meunarodne trgovinske arbitra`e ne is!rpljuje se u prostom presuenju spora.
$na pred sobom ima misiju izgraivanja fer poslovne prakse i bona fide poslovnih odnosa u
okvirima meunarodne poslovne zajedni!e kao !eline. %a arbitra`u se isti~e da deluje i kao
zna~ajan psiholo{ki faktor koji ~esto ima odlu~ujuu ulogu u pona{anju stranaka, naro~ito
onih koje se ne pridr`avaju meunarodno prihvaenih standarda.
# meunarodnom poslovnom prometu po pravilu se uzimaju u obzir stavovi ovih
arbitra`a kao i mogui rizi!i za slu~aj spora pred njima. # tom smislu, arbitra`e doprinose
spre~avanju sporova i stvaranju uslova za uredno odvijanje meunarodnih poslovnih
transak!ija. Francuski komparativist R.David o tome kae: !ajvanija stvar nije... da se
de"ini#e #ta nekome pripada$ da %i mu se to priznalo& ova preokupacija koja je karakteristi'na
(
) *ekst predstavlja isklju'ivo autorsko pravo +utora
,i#e$ -.Perovi$ .govor o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai$ /eograd$ 0110$ str. 23(4.
za pravo$ %ledi pred nastojanjem da se osigura %udunost$ koegzistencija meu pripadnicima
meunarodne zajednice trgovaca&... stvaranje harmoni'nih odnosa me#u pripadnicima
zajednice je vanije od prava pojedinaca.
2
5%og toga$ ar%itraa ima zna'ajnu ulogu ne samo
u domenu pravnih, ve i u domenu politi~kih, ekonomskih i drugih odnosa sa stanovi{ta
medjunarodne poslovne zajedni!e.
%na~ajan razlog prihvatanja meunarodne trgovinske arbitra`e ogleda se u
nepoverenju koje stranke u meunarodnom prometu mogu imati u na!ionalni sud tue zemlje.
#prkos svim te`njama uporednog prava da garantuje i obezbedi nezavisnost i nepristrasnost
sudija, u praksi se de{ava da na!ionalni sud bude pristrasan i da donese neosnovanu presudu
u korist domae stranke. &u ~injeni!u iskoristile su arbitra`e i nametnule se kao na~in i forum
na re{avanje meunarodnih trgovinskih sporova.
'a opredeljenje poslovnog sveta za arbitra`u uti~e i mogunost izbora arbitara koji su
stru~nja!i za meunarodno trgovinsko pravo s poznavanjem ne samo prava ve i trgova~ke
struke i tehnike poslovanja. (ored toga, arbitar je, po pravilu, li~nost sa visokim nau~nim i
moralnim integritetom i u`iva poverenje stranaka u sporu.
Kao {to mogu izabrati arbitre, stranke imaju pravo da slobodno izaberu materijalno i
pro!esno pravo koje e se primeniti na njihov spor. (ored toga, stranke su slobodne u izboru
mesta arbitra`e, {to zna~i u izboru zemlje u kojoj e se arbitra`na odluka doneti, {to je od
posebnog zna~aja za izvr{enje arbitra`ne odluke.
%na~ajna prednost arbitra`e ogleda se i u brzini postupka. # arbitra`nom suenju
pravilo je jednostepenost postupka koji je manje formalan od onog koji se odvija pred
dr`avnim sudom. )rbitrana odluka je kona'na i protiv nje se ne moe uloiti al%a.
-edino pravno sredstvo koje se moe uloiti protiv ar%itrane odluke jeste zahtev za
poni#taj ar%itrane odluke$ o 'emu odlu'uje dravni sud nadlean prema mestu u
kome se ar%itraa odvijala. 6pak$ poni#taj ar%itrane odluke moe se zahtevati samo iz
proceduralnih razloga 7povreda pravila ar%itranog postupka8$ a ne iz razloga koji se
odnose na su#tinu spora.
(ostupak pred arbitra`om je nejavan, {to je za stranke od zna~aja s obzirom da im se
pru`a mogunost da i pored izla`enja pred sud od javnosti sa~uvaju svoje poslovne interese i
poslovne tajne.
0
R.David$ +r%itrage de 969 et 99 si:cle$ M;lange <avetier$ Paris$ str.002.
0
Sve te okolnosti u~inile su da arbitra`a dobije dominantnu ulogu u domenu re{avanja
sporova iz oblasti meunarodnog poslovnog prometa.
Meunarodni izvori prava
Meunarodne konvencije
Dominantnu ulogu u evoluciji i prihvatanju ar%itrae u domenu meunarodnih
trgovinskih odnosa$ imale su multilateralne$ regionalne i %ilateralne meunarodne konvencije.
Prve dve multilateralne konvencije kojima su ureena odreena pitanja meunarodne
ar%itrae donete su u okviru Dru#tva naroda$ u =enevi posle prvog svetskog rata. *o su
Protokol o ar%itranim klauzulama od 04. septem%ra (20>. 7=enevski protokol8 i ?onvencija
o izvr#enju inostranih ar%itranih odluka od 0@. septem%ra (20A. 7=enevska konvencija8. .
vreme njihovog dono#enja$ ovi dokumenti %ili su od pose%nog zna'aja$ %udui da su njima
otklonjene izvesne prepreke koje su postojale u pogledu medjunarodne ar%itrae.
Meutim$ progres koji e ar%itraa kasnije doiveti$ a koji odraavaju odred%e
?onvencije o priznanju i izvr#enju inostranih ar%itranih odluka iz (2BC. 7!jujor#ka
konvencija8$ kao i veliki uspeh ove ?onvencije$ uticao je na opadanje zna'aja =enevskog
protokola i =enevske konvencije. Dva dva dokumenta vi#e ne vae izmedju drava koje su
prihvatile !jujor#ku konvenciju 7'l.,66E0 !jujor#ke konvencije8& one se primenjuju u
odnosima izmedju drava koje nisu vezane !jujor#kom konvencijom
3
$ kao i u odnosima
izmedju ovih drava s jedne$ i drava koje su rati"ikovale !jujor#ku konvenciju$ s druge
strane. !jujor#ka konvencija predstavlja do sada najzna'ajniju i najuniverzalniju konvenciju
iz o%lasti medjunarodne trgovinske ar%itrae. Dva ?onvencija$ koju je do danas prihvatilo
(1@ drava$ primenjuje se i tuma'i od strane sudova velikog %roja zemalja i predstavlja
predmet pose%ne panje pravne doktrine u celom svetu.
. okviru regionalnih konvencija koje reguli#u meunarodnu trgovinsku ar%itrau$
pose%no je zna'ajna Fvropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai doneta 0(.
aprila (2@(. u =enevi od strane Fkonomske komisije .! za Fvropu. ?onvenciji je do danas
pristupilo oko 0@ evropskih drava. Prema op#tem stavu doktrine$ Fvropska konvencija
predstavlja zna'ajnu etapu u evoluciji prava meunarodne trgovinske ar%itrae.
>
+l%anija$ /urma$ /razil$ Gam%ija$ Gijana$ 6rak$ -amajka$ Malta$ Mauricijus$ Pakistan$ 5air i 5am%ija.
>
!ajzad$ kada je re' o investicionim sporovima$ pose%no je zna'ajna ?onvencija o
re#avanju investicionih sporova izmedju drava i gradjana drugih drava$ doneta u
,a#ingtonu (C. marta (2@B. godine$ prihvaena od strane preko (>1 drava
4
.
Model- zakon kao najznaajniji osnov harmonizacije pravila o meunarodnoj
trgovinskoj arbitrai
-edan od najzna'ajnijih meunarodnih dokumenata u pogledu uni"ikacije i
harmonizacije pravila o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai predstavlja Model3zakon o
meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai koji je 0(. juna (2CB. usvojila ?omisija .! za
medjunarodno trgovinsko pravo 7.!H6*R+I8.
Dsnovni cilj dono#enja Model3zakona ogledao se u izradi jasnih i sveo%uhvatnih
pravila koja %i odrazila korektne i moderne standarde za meunarodnu trgovinsku ar%itrau$ a
koja %i mogli da prihvate razli'iti ekonomski i pravni sistemi u svetu. . tom smislu$
Rezolucijom D.! od ((. decem%ra (2CB. dravama je preporu'eno da uzmu u o%zir ovaj
Model3zakon kada %udu donosile ili vr#ile reviziju svog zakonodavstva da %i odgovorile
savremenim potre%ama meunarodne trgovinske ar%itrae.
6ako su razlike izmedju nacionalnih pravnih sistema nekad dovodile do komplikacija$
uni"ikacija pravila o ar%itrai osvarena Model3zakonom$ danas se ocenjuje kao
zadovoljavajua. Razlog takvog uspeha tre%a$ %ez sumnje$ traiti u "leksi%ilnom karakteru
harmonizacije kojim se ovaj dokument odlikuje. 5a razliku od jednoo%raznih zakona i
meunarodnih konvencija koja ne trpe modi"ikaciju svojih pravila$ Model3zakon se dravama
tek preporu'uje da se na njegova re#enja ugledaju pri dono#enju nacionalnih zakona u ovoj
materiji. . tom smislu$ svaka drava je slo%odna da sama odredi doma#aj integracije Model3
zakona u svoje unutra#nje zakonodavstvo.
Preuzimajui re#enja Model3zakona$ neke zemlje su odlu'ile da u'ine i korak dalje u
li%eralizaciji pravila o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai. *im putem po#lo je holandsko
zakonodavstvo u materiji ar%itrae posle re"ormi (2C@$ kao i #vajcarski <avezni zakon o
meunarodnom privatnom pravu iz (2CA.
Model3zakon je prihvaen u velikom %roju pravnih sistema$ i do danas je preko 01
drava donelo zakone o ar%itrai koji su$ u veoj ili manjoj meri$ zasnovani na ovom modelu
7+ustralija$ /ermudska ostrva$ /ugarska$ ?anada$ ?ipar$ Fgipat$ Jolandija$ Jong3?ong$
4
D ostalim regionalnim i %ilateralnim konvencijama$ -.Perovi$ nav. delo$ str.>13>(.
4
Madjarska$ Meksiko$ !ema'ka$ !igerija$ Peru$ <ingapur$ Kvajcarska$ *unis$ .krajina$ itd.8.
!jima tre%a dodati i osam drava <+D$ kao i sve provincije i teritorije ?anade.
Nacionalni zaoni ao izvori prava
Pose%an izvor prava za meunarodnu trgovinsku ar%itrau predstavljaju nacionalni
zakoni. . uporednom pravu, naro~ito u poslednjih dvadeset godina, prisutna je intenzivna
zakonodavna aktivnost u ovom domenu.
Razlozi dono#enja pose%nih nacionalnih zakona o ar%itrai su vi#estruki. !a prvom
mestu$ oni proisti'u iz sve intenzivnijeg meunarodnog poslovnog prometa koji so%om nosi i
poveanje sporova iz tog domena. /udui da je ar%itraa postala uo%i'ajen na'in njihovog
re#avanja$ i one drave koje su gajile LneprijateljskiM stav prema njoj
!
$ kao i one koje su
ar%itrau u unutra#njem pravu podvrgle rigoroznom pravnom reimu
"
$ pod pritiskom zahteva
meunarodne trgovine$ %ile su prinudjene da promene stav u ovoj o%lasti
#
. . tim okvirima$
Model3zakon o medjunarodnoj trgovinskoj ar%itrai pokazao se kao najzna'ajniji osnov za
modernizaciju pravila o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai$ kao i za njihovu uzajamnu
harmonizaciju.
$zvori prava u pravnom sistemu %epublie &rbije
Meunarodne izvore prava za ar%itrano re#avanje sporova u <r%iji predstavljaju
meunarodne konvencije koje je <r%ija rati"ikovala 7pre svega$ !jujor#ka konvencija$
Fvropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai i ,a#ingtonska konvencija8.
!ajzna'ajnije unutra#nje izvore ar%itranog prava u <r%iji predstavljaju 5akon o
ar%itrai usvojen 011@. godine$
C
pravilnici institucionalnih ar%itraa 'iju su nadlenost stranke
ugovorile i 5akon o parni'nom postupku
2
koji se primenjuje kao supsidijaran izvor prava$ na
pitanja koja nisu regulisana voljom stranaka$ pravilima ugovorene ar%itrae i 5akonom o
ar%itrai.
B
!a primer Kpanija.
@
!a primer Fngleska.
A
Kpanija je to u'inila novim 5akonom o ar%itrai od B. decem%ra (2CC. ,i#e o ovom zakonu 6 o
#panskom ar%itranom pravu$ /.M.Hremades$ +r%itration in <paine$ /utterNorths$ Iondon$ (22(. .
Fngleskoj je (22A. donet novi 5akon o ar%itrai kojim su unete zna'ajne novine u ar%itrano pravo
Fngleske. 5a poznavanje ovog prava neophodno je poi od Russell on the IaN o" +r%itration$ Iondon$
(2@>.
C
OO<lu%eni glasnik R<OO$ %r.4@E011@.
2
OO<lu%eni list <HGOO %r.($ od 4. "e%ruara 0114. godine.
B
Konstituisanje nadlenosti arbitrae- arbitrani ugovor
!adlenost ar%itrae zasniva se na ugovoru stranaka kojim joj one poveravaju
dono#enje odluke u njihovom sporu. Punovaan ugovor kojim se predvia nadlenost
ar%itrae predstavlja osnov zasnivanja nadlenosti ar%itrae i istovremeno$ osnov derogacije
7isklju'enja8 nadlenosti dravnog suda.
.govor o ar%itrai se javlja u dva vida$ u zavisnosti od toga da li se njime ar%itraa
ugovara za jedan$ konkretan spor koji je ve nastao ili pak$ za sve sporove koji u %udunosti
mogu nastati iz pravnog odnosa koji postoji izmeu ugovornih strana. Prvi slu'aj naziva se
kompromis, a drugi kompromisorna (arbitrana) klauzula.
Vrste arbitraa
(rema organiza!ionom kriterijumu, ar%itrae se dele na stalne 7institucionalne8 i ad
hoc 7povremene8.
+d hoc ar%itrae se "ormiraju radi re#evanja jednog spora i nakon toga prestaju da
postoje. !jih "ormiraju same stranke imenujui$ po pravilu$ jednog ili trojicu ar%itara koji se
sastaju u mestu koje su stranke odredile i vode postupak na na'in koji su stranke predvidele.
. nedostatku sporazuma stranaka$ mesto odravanja ar%itrae i pravila procedure odreuju se
od strane ar%itara.
6nstitucionalne ar%itrae imaju stalnu organizacionu strukturu$ tehni'ke uslove
7prostorije i administraciju8$ pravilinik i listu ar%itara. Dve ar%itrae mogu %iti op#te ili
specijalizovane$ zatvorenog ili otvorenog tipa i naj'e#e se "ormiraju u okviru pro"esionalnih
asocijacija kao #to su privredne komore$ udrenja trgovaca$ i sl
'(
.
. uporednom pravu$ uo%i'ajeno je da u okviru jedne zemlje postoji vi#e
institucionalnih ar%itraa 'ija meuso%na konkurencija vodi veem kvalitetu njihovog rada.
Fkonomski razlozi diktiraju dravama potre%u za #to veim %rojem institucionalnih ar%itraa
na njihovim teritorijama$ z%og 'ega one nastoje da o%ez%ede optimalne uslove za njihovo
"unkcionisanje.
(1
!ajpoznatije institucionalne ar%itrae predstavljaju na primer Meunarodni ar%itrani sud
Meunarodne trgovinske komore u Parizu 76HH8$ Iondonski meunarodni ar%itrani sud$
Meunarodna ar%itraa u Hiri#koj trgovinskoj komori$ +meri'ka ar%itrana asocijacija$ itd.
@
Nadlenost arbitrae
. skladu sa sve zna'ajnijom ulogom ar%itrae u re#avanju meunarodnih poslovnih sporova$
o%last sporova koji mogu %iti re#eni putem ar%itrae 7ar%itra%ilnost8$ u uporednom pravu kontinuirano se
pro#iruje. . tom pogledu$ u principu preovlauje re#enje prema kome svaki spor imovinskog karaktera
moe %iti predmet ar%itrae. 6zuzetak predstavljaju samo oni sporovi koji$ u skladu sa zakonom$
predstavljaju isklju'ivu nadlenost domaeg suda$ kao i oni sporovi za koje su u tom smislu pose%nim
zakonima predviena izvesna ograni'enja. Re' je o odred%ama imperativnog karaktera koje se ne mogu
menjati voljom stranaka$ tj. ne mogu %iti derogirane ar%itranim ugovorom$ te je re#avanje takvih sporova
uvek u nadlenosti nacionalnog suda.
Arbitrani postupak
Hilj ar%itranog postupka ostvaruje se dono#enjem meritorne ar%itrane odluke od strane
ar%itranog tri%unala. 5a razliku od dravnog suda$ ar%itrani tri%unal 7vee8 ne predstavlja stalnu i
nepromenljivu instituciju$ ve ga je potre%no konstituisati za svaki pojedini slu'aj imenovanjem ar%itra ili
ar%itara. . tom smislu$ konstituisanje ar%itranog tri%unala predstavlja jedno od osnovnih dejstava
ugovora o ar%itrai. 6stovremeno$ to je i prva "aza ar%itranog postupka koja ozna'ava uvod u spor
''
.
. pogledu konstituisanja ar%itranog tri%unala postavlja se nekoliko zna'ajnih pitanja: od koliko
'lanova tre%a da %ude sastavljan ar%itrani tri%unal 7%roj ar%itara8& kako e %iti iza%rani 'lanovi tog
tri%unala 7iz%or ar%itara8$ kao i kakve kvalitete tre%a da poseduje ar%itar 7li'nost ar%itra8.
Broj arbitara. . pogledu %roja ar%itara$ u uporednom pravu preovlauje re#enje da su stranke
slo%odne da sporazumno odrede taj %roj. . slu'aju da se ne dogovore$ spor e$ po pravilu$ re#avati ar%itar
pojedinac ili vee od tri ar%itra. Re#enja se razlikuju prema tome da li je prva predviena mogunost
ar%itar pojedinac ili vee. . slu'aju vea$ veliki %roj nacionalnih zakona i pravila institucionalnih
ar%itraa zahteva neparan %roj ar%itara z%og spre'avanja zastoja prilikom dono#enja ar%itrane odluke.
'2
ostupak imenovanja arbitara. 6menovanje ar%itara$ kao i odreenje njihovog %roja$ domen je u
kome vlada #iroka autonomija volje stranaka. <tranke$ po pravilu$ mogu samostalno da odrede kakav e
postupak primeniti prilikom imenovanja ar%itra ili ar%itara. .koliko propuste to da u'ine$ na raspolaganju
im stoje "leksi%ilna re#enja predviena zakonom odnosno pravilnikom konkretne ar%itrae. +utonomija
((
,i#e$ -.Perovi$ nav. delo$ str.(@03(2(.
(0
,i#e$ -.Perovi$ nav. delo$ str.(@03(@4.
A
volje izraene u ar%itranom ugovoru predstavlja "undamentalni princip meunarodnog ar%itranog prava
na kome se temelji 'itava institucija ar%itrae. *aj princip usvojen je u meunarodnim konvencijama kao i
od strane velikog %roja nacionalnih pravnih sistema. . uporednom pravu$ #iroko je prihvaeno re#enje
prema kome$ ukoliko ugovorom stranka nije odreen %roj ar%itara$ svaka stranka imenuje po jednog
ar%itra$ a oni %iraju predsednika ar%itranog vea.
6z%or ar%itara od strane stranaka ne sme %iti ograni'en jer se u suprotnom dovodi u pitanje jedna
od osnovnih komponenti ar%itrae$ po kojoj se ona prvenstveno i razlikuje od dravnog suda. <amo
oz%iljne zloupotre%e ili nemogunost sporazuma izmeu stranka mogu %iti sankcionisani intervencijom
nekog treeg lica u smislu iz%ora ar%itara.
!i"nost arbitra. !ezavisnost i nepristrasnost kao kvalitete koji se zahtevaju od ar%itara$ nije lako
precizno de"inisati. . su#tini$ nezavisnost se odnosi na odreenu pravnu ili 'injeni'nu situaciju koja se
moe proceniti o%jektivno$ dok se nepristrasnost odnosi na stanje duha$ na jedan psiholo#ki momenat koji
je po svojoj prirodi su%jektivan. 5ahtev nezavisnosti naj'e#e se dovodi u pitanje u slu'aju postojanja
zajedni'kih poslovnih intersa izmedju ar%itra i stranke. !epristrasnost ar%itra moe se osporavati z%og:
prethodnog poznavanja posla u smislu davanja saveta jednoj od stranaka& prethodnog poznavanja %ilo
spora u pitanju %ilo sa njim povezanog spora& prethodno izraenog stava ar%itra koji je$ prema gledi#tu
jedne stranke %io neprijateljski u odnosu na nju$ li'ne veze ar%itra sa jednom od stranaka u sporu$ isl.
. meunarodnoj trgovinskoj ar%itrai$ nezavisnost i nepristrasnost ar%itara poprimaju i jedno
pose%no o%eleje koje se izraava kroz zahtev neutralnosti. !eutralnost ar%itra$ po pravilu se dovodi u
vezu sa njegovom nacionalno#u& ukoliko je ona razli'ita od nacionalnosti stranaka$ moe se pretpostaviti
da e ar%itar imati veu slo%odu odlu'ivanja. . tom smislu$ u uporednom pravu 'esto se postavlja zahtev
da predsednik ar%itranog vea ili ar%itar pojedinac ne %udu dravljani zemlje 'iji je dravljanin jedna od
stranaka.
Priznanje i izvrenje arbitranih odlua
Pro%lem priznanja i izvr#enja ar%itranih odluka ogleda se u 'injenici da ar%itrana
odluka ne moe %iti neposredno prinudno izvr#ena s o%zirom da ar%itraa kao nedravni
organ ne raspolae ovla#enjem da primenjuje prinudu. Drugim re'ima$ ukoliko strana koja je
spor izgu%ila od%ije da do%rovoljno izvr#i ar%itranu odluku$ prinudno izvr#enje moe se
sprovesti samo preko nacionalnih sudova$ 'iju su nadlenost stranke upravo nastojale da
iz%egnu ugovarajui nadlenost ar%itrae. . cilju iz%egavanja ovakvih situacija i olak#anja
priznanja i izvr#enja ar%itranih odluka$ meunarodne konvencije 7najzna'ajnija na tom planu
C
je !jujor#ka konvencija8 i Model3zakon na jednoo%razni na'in utvruju uslove za priznanje i
izvr#enje ar%itranih odluka. Ddreenjem da e ar%itrana odluka$ %ez o%zira na to u kojoj je
zemlji donesena$ %iti priznata kao o%avezna$ te da e na pismeni zahtev upuen nadlenom
sudu %iti izvr#ena$ uz precizno navoenje uskog kruga razloga za od%ijanje priznanja ili
izvr#enja$ ovi dokumenti o%ez%euju e"ikasno izv#enje ar%itrane odluke kao krajnjeg cilja
svakog ar%itranog spora.

2